1.

Priroda adekvatne drai za ulo vida Adekvatna dra ula vida je svetlo koje se sa povrine objekta odbija do naeg oka. Prirordni izvori (Sunce) emituju svetlost koja se iri na sve strane. Zakon refrakcije: U dobrim uslovima odbijanja upadni zrak ima isti ugao prema normali kao i odbijeni zrak Povrine objekatgfa nisu idealno ravne te dolazi do rasipanja zraka obino po sluajnoj raspodeli. Svetlost je talasanje koje se prostire kroz etar (Hajgens) Svetlost je elektromagnetsko treperenje i ima dvostruku prirodu - estinu i talasnu Fotoni su svetlosni kvanti koji se ire iz izvor adivergentno ( u svim pravcima) poto je svetlost i talas ima: amplitudu (intenzitet talasa) talasnu duinu (brzinu talasa) Ako su predmeti neprovidni neprovidni svetlost se delom odbija od povrine (refleksija) i delom upija u povrini (apsorpcija) 2. Graa one jabuice Ona jabuica je loptastog oblika i sastoji se tri opne: beoanja, sudovnjaa i mrenjaa Prednji deo beoanje je ronjaa Sudovnjaa sadri krvne sudove i na nju se nadovezuje sloeni aparat: duica, ono soivo i cilijarno telo 3. Graa mrenjae Na mrenjai se nalazi slepa mrlja i uta mrlja. Mrenjau ine etiri funkcionalna sloja: prvi sloj - sa crnim pigmentom melaninom drugi sloj - tapidi i epidi tredi sloj - bipolarne, horizontalne i amakrine delije etvrti sloj ine krupne ganglijske delije

4. Fotoreceptori - epidi i tapidi Nazvani su po svom obliku, razlikuju se po brojnosti, fotopigmentima. tapidi su osetljiviji na svetlosnu energiju nego epidi. Retina oka proseno sadri 130.000.000 tapida i oko 6.000.000 epida

5. Akomodacija onog soiva epidi se akomoduju bre ali slabije tapidi due ali temeljnije od epida

6. Put vizuelne informacije od retine do vizuelnih zona u korteksu Nervni putevi poinju onim nervom. Oni ivci po izlasku iz bulbusa oka ulaze u lobanju i tu se ukrtaju u optikoj hijazmi. Optiki traktusi koji polaze od hijazme idu do talamusa. neka vlakna idu dalje, do mezencefalona gde se zavravaju u optikim kvricama. u bonim kolenastim telima postoje dve vrste

neurona - krupniji i sitniji. Iz talamusa vizuelne informacije idu dalje radijalnim snopom vlakana do primarnih vizuelnih zona korteksa.

7. ta je princip retinotopske prezentacije i gde je zastupljen? RETINOTOPSKA PREZENTACIJA ('predstavljanje') mrenjae na LGN: aktivacija bliskih G mrenjae - aktivacija bliskih neurona LGN mrenjaa se 'preslikava' na LGN na LGN se uva prostorni raspored aktivacija na mrenjai LGN - nukleus lateralnog kolenastog tela LGN ima est slojeva neurona vertikalno rasporeenih.

8. ta je princip kortikalne magnifikacije? Gustina receptora u centralnom deku mrenjae je veda nego na periferiji - svaki epid ima bipolarnu deliju. To je uslovilo da u mozgu centralni deo bude periferni - nastaje kortikalna deformacija vizuelnog prostora - kortikalna magnifikacija. 9. Primarni vizuelni korteks - graa Ima povrinu oko 15 cm a debljina slojeva neurona iznosi oko 2 mm. U njemu postoji 6 slojeva neurona ali su horizontalno rasporeeni. Broje se od povrine u dubinu, pri emu je etvrti sloj, koji je posebno znaajan izdeljen na podslojeve A, B, C, a podsloj C na i 10. V1 - kolumne i hiperkolumne Kolumna je osnovna organizaciona jedinica u vizuelnom korteksu, vertikalni stubid neurona koji prolazi kroz svih 6 slojeva. Hiperkolumna je skup susednih kolumni, to je via funkcionalna jedinica u kojoj je projektovan jedan mali deo retine da bi se tu kompletno obradio dogaaj na retini. Ona je opremljena svim potrebnim epementima za identifikovanje forme, boje pokreta i poloaja. 11. Vrste i karakteristike delija u vizuelnom korteksu Glavni tipovi delija su: proste delije sloene (kompleksne) delije hiperkompleksne delije Dve osnovne grupe prostih delija - detektori ivica i detektori linija Kompleksne - receptivno polje j evede nego kod prostih delija. Nemaju suprotn eprocese u centru i na periferiji. Snima se promena pozicije stimulusa, tj. pokret i to u odreenom pravcu Hiperkompleksne delije se nalaze u sekundarnom vizuelnoim korteksu. Imaju raznolike osobine, nedovoljno ispitane. Postoje vieg i nieg reda. 12. Sekundarni vizuelni korteks nadovezuje se na primarni. na preseku se pokazuju pruge: blede, tamne i tamne debele. Blede pripadaju sistemu opaanja oblika. Tamne pripadaju sistemu vienja boje. Tamne debele pripadaju sistemu stereo-vienja.

13. Jang - Helmholcova teorija Psihofiziki nalazi - sve boje se mogu napraviti od tri primarne boje Fizioloka pretpostavka - postoje tri vrste epida: crveno (R), zeleno (G), plavo (B) Hromatski efekat - angaovanje sva tri receptora u manjem ili vedem stepenu Ahromatski efekat - (belo-sivo) - podjednako angaovanje sva tri receptora 14. Heringova teorija postoje tri receptora, drugaiji nego Helmholcovi svaki receptor je odgovoran za par oponentnih (suprotnih) osnovnih boja crveno-zeleni receptor RG plavo-uti receptor BY belo-crni receptor WBk hemijska sinteza (anaboliki procesi u receptoru) generie jednu boju u paru hemijska analiza (kataboliki procesi u receptoru) generie drugu boju u paru crvena/uta /bela postojanje ovakva tri receptora objanjava postojanje 4 osnovne hromatske boje (i dve ahromatske) 15. Teorija Kristine Led Frenklin Evoluciono stanovite razlikovanje svetlosti (prvo tapidi) razlikovanje 2 boje epidi za uto - 'dugotalasni i plavo - kratkotalasni nijanse u opaanju boja iz epida za uto - epidi za crveno i zeleno Dobro objanjava slepilo za boje slepilo za crveno-zeleno ede nego uto-plavo Problem: 3 vrste epida u oku 16. ta je Purkinjeov fenomen? Purkinje je primetio da se boje po svetlini drugaije doivljavaju nodu. najvidljiviji deo spekra po danu crveno-uti, pri zatamnjenju postaje plavo-zeleni. Pretpostavlja se da je to prelaz sa opaanja epidima na opaanje tapidima 17. Teorija Hurvia i Demisonove 'mirenje' Helmholca i Heringa Teorija oponentnih procesa (Hurvi i Demisonova, 1974) Percepcija boja u 2 faze prva faza: 'Helmholc' receptori: , , (to su B, G, R) druga faza: 'Hering' bipolarne delije: BY, RG, WBk

delije prvog sloja utiu na aktivnost delija drugog sloja: ekscitacijom (+) inhibicijom (-) 18. Psiholoki atributi oseta vida (kvalitet, svetlina, zasidenost) Kvalitet je osnovn akarakteristika boje koja odgovara za njeno razlikovanje a klasifikovana je po mestu na spektru Svetlina je intenzitet oseta vida Zasidenost je dimenzija istode boje