UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRA AJNI FAKULTET ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet: INDUSTRIJSKI TRANSPORT 2

SEMINARSKI RAD:

Vise i konvejeri

Nastavnik: Prof.dr. ******** , dipl.in Asistent : Mr *********, dipl.in . Studenti: ******** ******** ******** ********

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri Sadr aj

1. 2. UVOD............................................................................................................................................... 3 KONVEJERI - OP TE KARAKTERISTIKE................................................................................................ 4 2.1. Podela konvejera .......................................................................................................................... 4 3. VISE I KONVEJERI (TRANSPORTERI) KONSTRUKCIJA I OP TE KARAKTERISTIKE .................................. 4 3.1. Prednosti i nedostaci vise ih konvejera ......................................................................................... 6 4. PRIMENA VISE IH KONVEJERA ......................................................................................................... 8 4.1. Vise i konvejeri u fleksibilnim proizvodnim sistemima i njihova primena ....................................... 8 4.2. Prora un osnovnih veli ina............................................................................................................ 9 4.3. Primer ......................................................................................................................................... 16 5. 6. ZAKLJU AK..................................................................................................................................... 20 LITERATURA ................................................................................................................................... 21

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 2

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

1. UVOD

Predmet ovog rada bi e da se priak u karakteristike vise ih konvejera, kao i mogu nosti njihove primene u industrijskom transportu. Vise e konvejeri spadaju u grupu sredstava sa kontinualnim dejstvom i predstavljaju jedno od tehnolo kih re enja koje nalazi primenu u velikom broju industrijskih sistema. Cilj rada je da se uka e na na specifi nost vise ih konvejera kao tehnolo kog re enja u industrijskim procesima, ako i na mogu nosti njihovog prilago avanja razli itim tehnolo kim zahtevima. U zavisnosti od tipa industrije i tehnolo kog zadatka u radu su prikazane neke od konstruktivnih karakteristika koje je neohodno pravilno odrediti kako bi se omogu ilo uspe no funkcionisanje. U radu e biti opisane: op te i konstruktivne karakteristike vise ih konvejrea-prednosti i nedostaci, podela vise ih konvejera, u radu su tako e navedene vrste transportne putanje, zahvatne naprave transportera, upotreba vise ih konvejera i na kraju rada u okviru zadatka odra en je prora un proizvodnosti vise eg konvejera.

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 3

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

2. KONVEJERI - OP TE KARAKTERISTIKE

Konvejeri su sredstva neprekidnog transporta kojima se materijal transportuje vertikalno i horizontalno (u jednoj ravni ili slobodno u prostoru), a kao vu ni element koriste lanac, eli no u e, motorne valjke itd. Zavisno od namene, konvejerima se mo e transportovati materijal konstantnom brzinom ili u odre enom taktu (napr. prilikom pretovara komadnog materijala ve ih dimenzija i mase itd.). Regulisanjem brzine se omogu ava usagla avanje kretanja sa taktom rada na radnim mestima koje spaja linija konvejera. Mo e se re i da je primena konvejera tipi na za velikoserijsku i masovnu proizvodnju. Svojim osnovnim tehni kim re enjima omogu ava savla ivanje nagiba, a vise i konvejeri mogu da koriste tre u dimenziju visinu -za razvijanje saobra ajnog puta.

2.1. Podela konvejera Konvejeri se mogu podeliti na one koji prenose (pretovaruju) rasipne materijale i na vise e konvejere koji su sastavni deo nekog proizvodnog procesa i koji ine odvojenu grupu.

3. VISE I KONVEJERI (TRANSPORTERI) KONSTRUKCIJA I OP TE KARAKTERISTIKE

Vise i konvejeri su ustvari vise i transporteri sa zatvorenom konturom staze koji se najvi e upotrebljavaju za transport komadne robe u industrijskim pogonima sa velikoserijskom proizvodnjom za realizaciju unutra njeg transporta i to: livnicama, kova nicama, industriji vozila, pogonima za obradu metala itd. Pored transporta mogu se koristiti i za druge operacije:pranje, su enje, pe enje, hla enje itd.

Za razvoj ovih transportera va na je 1912.god. kada je Henri Ford zapo eo monta u vozila na teku oj traci i kada se vise i transporter pokazao kao dobro re enje za realizaciju transporta na monta noj liniji, ali i kao sredstvo za povezivanje ostalih faza procesa sa monta om. Po mogu nostima prilago avanja transportne putanje tehnolo kim potrebama primarnog procesa vise i konvejeri prevazilaze sve ostale oblike sredstava sa kontinualnim dejstvom.(Slika1)

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 4

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Ono to karakteri e vise e konvejere je slede e: y y y Osnovni elementi vise eg konvejera je nose a staza koja nosi sve pokretne elemente sistema i robu. Roba se transportuje kontinualno na nosa ima(nosiljkama) raspore enidu nose e staze (pruge) na jednakom rastojanju. Robaje stalno ispod vu nog elementa tj. nalazi se u vise em polo aju. koji su

Slika 1: Prikaz izgleda konvejera Du ina vise eg konvejera zavisi od: zatezne vrsto e vu nog elementa i broja pogonskih stanica to zna i da njegova du ina nije principijelno ograni ena.Ona se naj e e kre e izme u 100 i 500 m dok su du ine ve e od 1000m retke (najve a poznata du ina je 6000m) Nosivost je odre ena nosivo u nose e staze i ve aljke za koju se ka i nosa tereta(nosiljka). Najve i broj ovih konvejera ima nosivost ve aljke ispod 2kN. Kod te kih komada optere enje se raspodeljuje na ve i broj ve aljki ime se mo e posti i nosivost nosa a tereta obi no do 10kN. Kod konvejera odnos ukupne te ine i korisne nosivosti je veoma povoljan i kre e se 1:10. Pri kretanju lanca preko lan anika pojavljuju se dinami ki udari i njihanje teretapa se brzina ograni ava na vrednosti ispod 0,84m/s

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 5

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

U zavisnosti od vrste nosa a (nosiljke) tereta ovi transporteri se mogu iskoristiti i za prenos rasutog tereta. Staza vise eg konvejera mo e biti horizontalna ili kosa.

Horizontalna staza

Kosa staza

3.1. Prednosti i nedostaci vise ih konvejera Prednosti u odnosu na druge vrste transportnih sredstava su: y y Ne zauzimaju podne povr ine objekata (instalira se iznad radne povr ine-dopriosi rastere enju saobra ajnica u pogonima) Omogu avaju transport materijala u objektima i izme u objekata u sve tri prostorne dimenzije (mogu primeniti za najrazli itiju putanju kretanja materijala i mogu povezati nekoliko Proizvodnih odeljenja jedne fabrike, prelaze i pri tome na razne spratove) Mogu nost transportiranja materijala razli ite veli ine, mase i temperature Jednostavna nose a konstrukcija i pogonski mehanizam

y y y

Nedostaci vise ih konvejera su: y y y Vise i teret predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost zbog ega se ispod transportne putanje, ljudi i materijalna sredstva tite i anim mre ama. Pri kretanju se stvara odre eni nivo buke Relativno mala brzina kretanja

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 6

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Vise i konvejeri se mogu podeliti na: y jedno inski sa fiksnom vezom nosa a tereta, vu nog lanca ve aljke (Slika2)

Slika 2: Prikaz jedno inskog konvejera Dvo inski kod koga se ve aljka za no enje vu nog lanca i kolica za no enje tereta kre u po razli itim nose im stazama

Slika 3: Prikaz dvo inskog konvejera

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 7

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

4. PRIMENA VISE IH KONVEJERA

Imaju zna ajnu primjenu u metaloprera iva koj industriji, prema , radi nizaprednosti u odnosu na druge vrste transportnih sredstava: y y y y omogu avaju transport materijala u objektima i izme u objekata u sve tri prostorne dimenzije, ne zauzimaju podne povr ine objekata, mogu nost transportiranja materijala razli ite veli ine, mase i temperature, jednostavna nose a konstrukcija i pogonski mehanizam.

4.1. Vise i konvejeri u fleksibilnim proizvodnim sistemima i njihova primena Automatizirani transport materijala, alata i pribora, predstavlja jedan od osnovnihsegmenata za funkcioniranje fleksibilnog proizvodnog sistema, jer povezuje proizvodno tehnolo ke segmente, od skladi ta alata, sirovina, delova, obradnih stanica, kontrolnih stanica itd., do skladi ta gotovih proizvoda, me usobno objedinjenih putem informacionog sistema. Fleksibilni proizvodni sistema, sastavljen je od vi e automatiziranih radnih stanica, koje su povezane transportnim sredstvima upravljanim informacionim podsistemom transporta, podre enog centralnoj upravlja koj jedinici, koja upravlja svim aktivnostima na nivou fleksibilnog proizvodnog sistema. Automatizirani transportni sistemi ostvaruju tokove materijala u skoro svim vrstama metaloprera iva ke industrije, bez obzira na slo enost transportnih tokova, operacija i vrste tehnolo kih postupaka obrade. Tehnolo ka slo enost ima za posljedicu posebne zahteve koje mora zadovoljavati transportni sistem (npr. slo eniji su zahtevi kod obrade skidanjem strugotine u odnosu na zahtjeve skladi tenja ). Automatizirani transportni sistemi, u najve em broju slu ajeva, formirani su s razli itim tipovima transportnih sredstava, kao npr. u fleksibilnom proizvodnom sistemu za livenje pod pritiskom: konvejeri, vilju kari, it Konvejeri su sredstva kontinualnog transporta, kojima se materijal transportuje neprekinutim tokom. Zavisno od namene, konvejerima se mo e transportovati material konstantnom brzinom ili u odre enom taktu (napr. prilikom pretovara komadnog materijala ve ih dimenzija, mase itd.). Na slici , prikazani su naj e i na ini primene konvejera.

Slika 4: Primena konvejera

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku Page 8

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Otvoreni jednolinijski konvejeri (a) se naj e e primjenjuju u pogonima monta e, kao i konvejeri sa otvorenom U-linijom (b) koji se primjenjuju i u automatiziranim proizvodnim elijama (gdje broj operatera mo e biti manji od broja ma ina). Konvejeri postavljeni u vi e paralelnih linija sa kojih materijal izlazi na jednu zajedni ku liniju (c) su pogodni kod monta e proizvoda koji se sastoje od vi e razli itih komponenti. Dva osnovna tipa recirkuliraju ih konvejera (sa zatvorenom linijom kretanja) prikazana su na sl 5. Vrlo esto se primjenjuju u ma inskim radionicama, a ponekad i u monta nim pogonima. Najzastupljeniji su u automatiziranoj proizvodnji. Njihova pogodnost je u tome to djeluju i kao me uskladi te u slu aju kad je ma ina zauzeta. Materijal jednostavno ostaje na konvejeru i nastavlja kretanje dok ma ina ne bude slobodna da ga primi na obradu. Jo jedna pogodnost je mogu nost postavljanja stanice za ulaganje i odlaganje materijala, na bilo kojem mjestu du konvejera. Oblik staze recirkuliraju ih konvejera se mo e prilagoditi prostoru u kojem se nalazi.

Slika 5: Konvejeri sa zatvorenom linijom transportovanja

4.2. Prora un osnovnih veli ina Najmanje rastojanje (korak) vje alica, uzimaju i u obzir slobodan prolaz tereta nakosim dionicama, ra una se prema:

tmin - minimalni dozvoljeni korak vje alica nosa a tereta; [mm] - rastojanje izme u dva uzastopna transportirana tereta ; [mm] max - maksimalni ugao nagiba konvejera na savijenim dionicama u vertikalnoj ravni;[ 0] lmax - maksimalna du ina transportiranog tereta; [m] Korak vje alica; usvaja se prema preporuci, zavisno od koraka lanca: tv = 2t1 ; 4t1 ; 6t1 ; 8t1 ; 10t1. t1 korak lanca [mm]
Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku Page 9

(2)

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Slika 6: Vertikalne i horizontalne krivine transportne staze Brzina transportiranja (kretanja lanca konvejera), mo e se odrediti na osnovu obrasca:

(3) Qkom - kapacitet vise eg konvejera ; [kom/h] tvk korak - rastojanje vje alica; [m] nter broj komada tereta na jednoj vje alici ; [kom]

Slika 7: ema vise eg konvejera Masa jedinice du ine pokretnih delova konvejera: qo=Gkol+ Gv/tvk+q1 q1- masa jedinice du ine lanca: [kg/m] Gv masa ve alice ( nosiljke korpe) ; [kg] tvk- rastojnje dve uzastopne ve alice (nosiljke- korpe) ; [m] Gkol- masa kolica ; [kg]
Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku Page 10

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Sila koja deluje na optre enoj grani strain konvejera: qp,rg= qp,pg+ G/tvk : [kN/m] qp,pg opter enje praznog dela konvejera na povratnoj (rastere enoj) grani : [kg] G- masa transportovanog tereta i elementa na jednoj ve alici nosiljki : [kg/m] tvk korak rastojnje ve alice tereta : [m] Odre ivanje po etne vrednosti maksimalnog zatezanja lanca vise eg konvejera, odre uje se prema izrazu: Fmax = Fmin wu + (wrg qp+ter Lrgh + wpgqp Lpgh) (1 + kl wu) g + qp + ter H g ; [N] (6 ) Za odre ivanje po etne vrijednosti maksimalne sile zatezanja lanca konvejera (Fmax), potrebno je prethodno odrediti slijede e veli ine: Fmin - minimalna sila zatezanja lanca konvejera ; kod vise ih konvejera minimalna sila zatezanja se kre e u granicama: Fmin=500 1000 [N]. wu - ukupni koeficijent otpora na cijeloj trasi konvejera ; wu=wxv wyz wzr wv - koeficijent kojim se uzima u obzir otpor du svakog vertikalnog luka; wz - koeficijent otpora horizontalnog zaokreta preko lan anika ; wr - koeficijent otpora du baterije kotura; x - broj vertikalnih lukova; y - broj lukova sa horizontalnim zaokretom preko lan anika; z - broj baterija kotura du cijele trase konvejera. wrg i wpg koeficijenti otpora kretanja na pravolinijskim dionicama optere ene i neoptere ene grane konvejera; ( u pribli nim prora unima se uzima da je wrg=wpg=w). qp+ter masa jedinice du ine optere ene grane (7)

(8)

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 11

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Lrg h- ukupna du ina horizontalnih projekcija optere enih dionica konvejera ; [m] Lpgh- ukupno rastojanje horizontalnih projekcija neoptere enih dionica konvejera ; [m] qp - masa jedinice du ine rastere ene grane konvejera [kg/m1]

Ukoliko se bude vr io detaljni prora un vu e metodom obilaska po konturi transportera predhodno se ne obavlja prora un snage elektromotora. Prora un zapo inje u ta ki u kojoj se o ekuje minimalna sila zetezanja lanca i kre e se u granicama Fmin=500 1000 [N]. Koificijenti otpora se usvajaju na isti na in kao i kod pribli nog prora una. Zatezanje u du inskim trasama:

Zatezanje u prevojnim trasama:

wz. - koificijent koji uzimaju u obzir otpore kretanja vise ih transportera na krivolinijskoj dionici Sile zatezanja na kraju vertikalnog savijanja pri podizanju:

a pri spu tanju:

Provera lanca na zatezanje:

Fdop - dopu tena sila na zatezanje lanca Fdop1 - dopu tena sila na zatetzanje lanca prema preporukama proizvo a a Fkid1stv sila kidanja vu nog lanaca

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 12

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Km,1= Kp1vt *Kv2vt*Kv3vt* Kv3vt*Kp4vt*Kdo5vt ra unski stepen sigurnosti u odnosu na nose u sposobnost Kp1vt- koeficijent koji u obzir uzima pouzdanost. ( Kp1vt= 1 kod transportera u jednoj ravni, a kod transportera prostorne trase za masu transportovanja do 125 kg Kp1vt= 1.2 a za terete preko 125 kg Kp1vt = 1.5 Kv2vt- koeficijent va nosti transportera ( kv2vt = 1.4...1.8. Kv3- koeficijent kojim se uzima u obzir habanje lanca ( Kv3vt= 1.4...1.8) Kp4vt koeficijent kojima se uzima koeficijent pouzdanostu prora unsjih podataka sa stvarnim optere enjima ( Kp4vt = 1.2... 1.3) Kdo5 vt koeficijent kojima se u obzir uzimaju dinami ka optere enja ( za brzine transportera v do 0.083 m/s Kdovt = 1.15 preko v= 0.27 m/s usvaja se Kdo5vt = 1.25) Ks,el koeficijent kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanka (Ks,el = 1.5 ...5) Maksimalno optere enje vise ih kolica: Fvk.max= Frgvk + tvk/R* Fnz: Ftgvk sila usled optere enja natovarenih kolica ( sastoji se od mase :tereta ,vilju ke,vise ih kolica, vu nog elementa) - ugao previjanja transportne staze [0] R-minimalni radijus vertikalnog previjanja transportne staze : [m] tvk- korak vise ih kolica ( tvk= tv) : [m] Fnz sila zatezanja lanca: Provera optere enje le aja vise ih kolica:

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 13

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Fdkiz dopu teno korisno opter enje le aja vise ih kolica, Fr ra unska maksimalna nosivost vise ih kolica k1v koeficijen kojim se uzima u obzir brzina kretanja transportera k2T- koeficijent kojim se uzima temperaturni re im rada transportera. Kn Q koeficijent neravnomernosti preno enja trenja na to kove vise ih kolica (Kn Q= 1.1..1.2) Fekviz- ekvivalentno optere enje le aja vise ih kolica Fvkrg- optere enje vise ih kolica du horizontalne optere ene deonice Fvk pg- optere enje du rastere ene deonice Lhrg- du ina optere ene horizontalne projekcije Lhpg- du ina rastere ene grane transportera n- broj prevoja na trasi transportetra Fkn- optere enje radnih vise ih kolica du strme deonice na vertikalnom prevoju, Lkn- du ina strme (kose) deonice FAn- zbirno optere enje radnih kolica du krivine vertikalnog prevoja koji je ispup en na ni e FBn zbirno optere enje radnih kolica du krivine vertikalnog prevoja koji je ispup en navi e L- ukupna du ina transportera, Ln- du ina previjanja, Obodna sila na pogonskom lan aniku: W=( Fnail Fsil)* w z.900 Fnail- - nailazna sila u lancu [N] Fsil- silazna sila u lancu [N] wz- otpor na pogonskom lan aniku wz.900- otpor na pogonskom lan aniku za ugao 900

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 14

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Ra unska snaga pogonskog motora, ra una se na osnovu obrasca:

- stepen iskori enja pogoskog mehanizma konvejera W obodna na sila pogonskom lan aniku [N] v - brzina kretanja lanca konvejera [m/s] Broj okretaja pogonskog lan anika, ra una se na osnovu izraza:

Prenosni odnos reduktora:

Stvarni broj okretaja pogonskog lan anika:

Stvarni kapacitet vise eg konvejera:

vsvt stvarna brzina transportiranja tereta ; [m/s] tvk - rastojanje-korak vise ih kolica ; [m] Provjera odstupanja od zadanog kapaciteta vr i se na osnovu izraza:

Q - zadani kapacitet ; [kom/h] Qstv - ostvareni kapacitet ; [kom/h]

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 15

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

4.3. Primer Prora unati vise i transporter sa ure ajem za no enje tereta, koji je predvi en za preno enje, u zagrejanoj prostoriji, elemenata sa skladi ta do radionice za ma insku monta u. Masa jednog elementa iznosi mter=30 kg, a najve e dimenzije komada su 550 x 300 x 200 mm. Du ine i visine dionica (m) iznose: L1=60; L2=15; L3=25; L5=80; L7=37; L9=15; L10=15; L11=45; L13=81; h1=7; h2=7 Utovar i istovar transportera je automatski. Iz konstrukcionih razloga pogon transportera postavljen je na deonici 1 (zaokret trase), a zatezni ure aj na deonici 4. a) Kapacitet transportera iznosi Z=1750 kom/h. b) Prikazati pona anje konvejera za slijede e transportirane mase mter=(10, 30, 50,80,100) kg c) Prikazati pona anje konvejera ako se transporter kre e slijede im brzinama v=(0.05, 0.15, 0.25, 0.35, 0.45) m/s

Slika 8: ema primera

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 16

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Izrada zadatka e biti obavljena prema ve podaci e se usvojiti: y y y y y y y y y y y y y y y y y y Re enje: a) Kapacitet transportera iznosi Z=1750 kom/h. Izbrani vu ni lanac (koraka t=100 mm, mase jedinice du ine lanca q1=5.2 kg/m,sile kidanja lanca Fkidstv=220 kN) zadovoljava potrebama, to je i potvr eno u slijede im izra unatim obrazcima: navedenom prora unu u ta ki 4.2; kao ulazni

Vu ni demonta ni lanac koraka t1=100 mm; Masa jedinice du ine lanca q1=5.2 kg/m; Sila kidanja lanca Fkidstv=220 kN; Lan anik sa brojem zuba z =16; Pre nik podeonog kruga lan anika D1=1025.7 mm; k1v=0.42- koificijent kojim se uzima u obzir brzina kretanja transportera; k2T=1.0- koificijent kojim se uzima u obzir temperaturni re im rada transportera; Kn.Q=1.2- koificijent neravnomjernosti preno enja trenja na to kove vise ih kolica; Masa jedne vje aljke mv=9.5 kg; Korak vise ih kolica tkol=800 mm; Km.1=0.85- koificijent kojim se uzimaju svojstva materijala lanca; Kp1vt=1.2- koificijent koji u obzir uzima pouzdanost; Kv2vt=1.2- koificijent va nosti transportera; Kv3vt=1.4- koificijent kojim se uzima u obzir habanje lanca; Kp4vt=1.3- koificijent kojim se uzima koificijent podudarnosti prora unskih podataka sa stvarnim optere enjima Kdo5vt=1.25- koificijent kojima se u obzir uzimaju dinami ka optere enja; Ks.cl=3- koificijent kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanaka; Minimalna sila zatezanja lanca Fmin=F3=500 N;

(13.a)
Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku Page 17

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

Provjera optere enja le aja vise ih kolica: (13.b) Po to su sva tri uslova zadovoljena dolazimo do zaklju ka da je vu ni lanac pravilno izbran (zadovoljeni su uslovi (13.a), (13.b) i (15) ). Dobijene su slede e karakteristike: y y y brzina kretanja transportera v=0.4 m/s, obimna sila na pogonskoj zvjezdi W= 7126.137 N, potrebna ra unska snaga transportera Pr= 3.695034 kW.

b) Prikazati pona anje konvejera za slijede e transportne mase mter=(10, 30, 50,80,100) kg Izra unati podatci bi e prikazani u tabeli 1. Tabela 1: Prikaz izra unatih podataka
mter (kg) Fdop (N) Fmax (N) Fdiz.k (N) Fizekv (N) v (m/s) W (N) Pr (kW) 10 16309.09 5211.979 259.22 315.5 0.4 3676.94 1.9065 30 50 80 100

16309.09 16309.09 16309.09 16309.09 8299.249 11386.52 16017.42 19104.69 437.016 520.487 0.4 614.8087 726.829 0.4 881.498 1036.86 0.4 1059.292 1043.657 0.4

7126.137 10575.34 15749.14 19198.34 3.695 5.484 8.166 9.955

Iz prikazane tabele se uo ava da za masu tereta od 100 kg izbrani vu ni lanac nije adekvatan (ne zadovoljava uslove (13.a) i (13.b) ), za masu tereta od 80 kg izabrani vu ni lanac ne zadovoljava uslov (13.b). Dok za mase tereta od 10, 30 i 50 kg izabrani vu ni lanac zadovoljava sve potrebne uslove prora una, te se u slu aju potrebe isti vise i konvejer mo e primeniti uz potrebnu korekciju odre enih eksploatacionih parametara.

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 18

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

c) Prikazati pona anje konvejera ako se transporter kre e slede im brzinama v=(0.05, 0.15, 0.25, 0.35, 0.45) m/s Izra unati podatci bi e prikazani u tabeli 2. Tabela 2: Prikaz izra unatih podataka
v (m/s) Fdop (N) Fmax (N) Fdiz.k (N) Fizekv (N) Z (kom/h) W (N) Pr (kW) 0.05 20386.36 8299.249 469.29 437.16 225 7126.137 0.475 0.15 0.25 0.35 0.45

17727.27 17727.27 16309.09 16309.09 8299.249 8299.249 8299.249 8299.249 469.29 437.16 675 469.29 437.16 1125 469.29 437.16 1575 469.29 437.16 2025

7126.137 7126.137 7126.137 7126.137 1.425 2.375 3.326 4.276

Iz prikazanog se sa menjanjem brzine kretanja transportera uo ava da se naravno menja i kapacitet transportera, ali to je najbitnije ni pri jednoj od posmatranih brzina se ne naru ava zadovoljenje uslova (13.a), (13.b). Ovim putem se pokazuje da odabrani transporter mo e upotrebiti kao fleksibilno transportno sredstvo.

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 19

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

5. ZAKLJU AK

Vise i konvejeri su sredstva koja se lako mogu prilagoditi pojavnim oblicima i promeni mesta po etka i zavr etka tehnolo kih zahteva. to se ti e tipa industrije, dosta se primenjuju u industriji na linijma monta e vozila ,a najnovija re enja se izvode u obliku autonomno vo enih kolica kao kod vise ih prenosilica, pri emu je interesantno da se u literaturi esto sre u ove varijante re enja kao bolje od samih AVG sistema. Danas se gotovo mogu sresti u svim granama privrede. Trend je da se maksimalno iskoriste radne povr ine u industrijskim pogonima i u skladi tima. U skladu sa tim se intezivira primena ovih sredstava. Industrijska proizvodnja zahteva obavljanje velikog broja manipulacija sa predmetima rada. Uzimaju i u obzir veliki sprektar mogu ih oblasti industrijske proizvodnje mo e da se izvede zaklju ak da re avanje problema industrijskog transporta zahteva dobro poznavanje karakteristika tehnolo kih elemenata koji te procese realizuju. Vise i konvejeri spadaju u grupu sredstava sa kontinualnim dejstvom. Ovo manipulativno sredstvo je zbog svoje fleksibilnosti na lo iroku primenu u industrijskim procesima. Prema karakteristici pojavnog oblika tehnolo kog zahteva vise i konvejeri mogu da realizuju manipulaciju nehomogenih tereta i materijala. Ova karakteristika vise ih konvejera proisti e iz raznovrsnosti zahvatnih naprava.Sa aspekta karakteristike intenziteta tehnolo kog zahteva vise i konvejeri su pogodni za procese velikog intenziteta, zbog njihovog neprekidnog rada kojim ne dolazi do ometanja radne povr ine ostalih sredstava manipulacije (vilju kara, kolica..). osnovno obele je je nestacionarnost. Prema mestu nastanka i zavr etka tehnolo kog zahteva vise i konvejeri odlikuje deterministi nost, jer je kretanje konvejera odre eno kliznim inama. Realizacija procesa preme tanja tereta sa mesta nastanka do mesta zavr etka tehnolo kog zahteva ne zahteva postojanje prolaza, jer se manipulacija tereta obavlja u tre oj dimenziji koja ima visinu za razvijanje saobra ajnog puta , ova karakteristika predstavlja osnovnu prednost vise ih konvejera. Obele je vremena nastanka tehnolo kog zahteva jeste kontinulanost i nestohasti nost, jer se teretom manipuli e bez pretovara. U zavisnosti od karakteristika tehnolo kih zahteva utvr uju se karakteristike koje vise i konvejeri moraju posedovati.

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 20

Industrijski transport 2, Vise i konvejeri

6. LITERATURA

y y y

Mom ilo Milju , Materijal sa predavanja iz predmeta Industrijski transport 2, Beograd, 2011 Cerjakovi Edin .,: Racionalizacija dimenzioniranja konstruktivnih parametara vise eg konvejera , Diplomski rad, Ma inski fakultet , Tuzla 2004 mr Boban Cvetanovi .,: Mehanizacija pretovara , Visoka tehni ka kola strukovnih studija, Ni 2005

Saobra ajni fakultet, Odsek za logistiku

Page 21