JANUAR 2012

-

PRAVE OMLADINSKE NOVINE

-

B E S P L AT N O I Z D A N J E

S4

PORODICA ADAMS
S6 S9

PRIČALO SE BIZZARRR

IZRAZ

S10

GOVOR MRŽNJE
S12

S16

TOP 10 FILMOVA ZA NAJZALJUBLJENIJI DAN GODINE

S2

Dobrodošli
SLOBODAN STOJIČIĆ Dragi čitaoci, pred vama je januarsko izdanje mesečnika Mladi Reporter, kao i još jedna godina u kojoj ćemo se truditi da budemo još bolji, još aktivniji, angažovaniji, interesantniji, objektivniji, inovativniji i estetski prihvatljiviji i lepši. Ono što je zanimljivo i novo: Januarski broj mesečnika pripreman je na Vlasinskom jezeru, gde su se okupili mladi reporteri kako bi sumirali dosadašnji rad Mladog Reportera, pričali o trenutnom stanju u društvu, mogućnostima, o daljim planovima i budućnosti. Ono o čemu smo diskutovali i dogovorili jeste forma magazina, i svi smo se složili da magazin treba da ostane: zanimljiv, sa interaktivnim sadržajem, sa interesantnim ali i društveno angažovanim i edukativnim karakteristikama. I eto, ono što vas očekuje u budućim brojevima Mladog Reportera jeste par novih zanimljivih rubrika - koje možete naći i u ovom januarskom broju – kao i novi dodatak o društvenim medijima i aktivizmu. Kao i uvek, Mladi Reporter je tu za vas, pa ako želite biti deo nas možete nas kontaktirati putem e-maila na: office@rcleskovac.rs ili na: slobodan@rcleskovac.rs Pozdrav od uredništva Mladog Reportera! Srećna nova 2012.god.

Zimska škola 2011.
Sunčano jutro 96. Ma ne, 2011. Razmišljam o omladincima. Neka peaceful melanholija utisnula u njihova roze srca i sad su ti klinci poprilično u fazonu- hajdemo opet na jezero! Deco, nije vam ovo poslednji dan u životima, nemojte, bre, od restorana da pravite hladnjaču! Prestanite sa grudvanjem! Nekako su danju svi vredni, pokorno slušaju reči predavača i sprovode ih u dela, a noću pak jurcaju po hodnicima i glasno se kikoću. Manite se ćorava posla! Podočnjaci nisu baš fini za fotkanje. Hajmo sad ozbiljno. Naime, u okviru Zimske škole na Vlasinskom jezeru, u periodu od 11. do 16. januara, bila je jedna super Novogodišnja žurka. Toga se nekako najjasnije sećam. Postojala je tamo i jedna osoba, mladi predavač, Igor Jojkić, koji je, (sem što je superkul idol mladih) preneo neka svoja iskustva ovim omladincima. Omladinci, to su srednjoškolci iz južne Srbije, sa prostora Jablaničkog i Pčinjskog okruga. U okviru Zimske škole učesnici su prošli kroz seminar vršnjačke edukacije, i kako promovisati omladinski aktivizam putem društvenih mreža. Sastavili su i priručnik za korišćenje društvenih mreža. A kasnije će i sami učenici (srednjoškolci) imati prilike da u svojikm školama održe predavanja na temu društvenih medija. Srećno s tim! Uglavnom su pratili predavanja i učestvovali u debatama na temu komunikacija preko društvenih mreža, zatim pravili Fb i Twitter naloge u cilju promovisanja društveno korisnih ciljeva. Postojalo je pet radnih grupa, od kojih je svaka imala zadatak da osmisli i simulira neku zanimljivu akciju. Društveno-korisnu naravno. Akcija prve grupe sa nazivom “Svi zajedno” (nije politički slogan,ili pesma BS-a) imala je za cilj promovisanje humanitarnog aktivizma i pomoći deci bez roditeljskog staranja. Drugi su izneli svoj stav o našem nobelovcu, Ivu Andriću. Hoćemo Iva Andrića na novčanici od 10 000 dinara! Neumorni su, rade ceo dan. Bili su tu i neki Humoristi Balkana i još neki što su mi pričali o Pravom značenju simbola, pa onda jedna Draga Saveta (tj više slatkih saveti), grupa zaslužna za pravilno odrastanje i prosperitet mladih. Skoro da sam sasvim sigurna da će Saveta da izvede našu decu na pravi put. Da, bilo je i zanimljivih komentara. Smorena sam, internet je strašno spor. Sjajno vreme i sjajni omladinci- mislim da je Igor nešto slično tvitovao, pa rekoh da podelim. Ukratko, neko je proširio svoje vidike, neko saznao nešto novo korisno o društvenim mrežama. Neko će postati savršeni vršnjački edukator. Ja, osim što sam se osula od novog omekšivača, navukla opasnu prehladu i uganula levi članak, mislim da sam se stvarno dobro provela. Omladinci su čitavi, pomalo slinavi, al smo ih bar u jednom komadu predali roditeljima. Bili smo tu i mi, “odrasli”, urednici časopisa Mladi reprorter, al nismo nešto zanimljivi. Uglavnom smo pisali neke bizarne priče, razgovarali o časopisu, a najuzbudljivija bila je večernja šetnja. Ali, urednik je u prethodnom tekstu rekao više o tome. I za kraj - Veliki pozdrav za osobljeDoćićemo opet, ako za ručak bude bečka, a za desert palačinke! NEDA NIKOLIĆ

S3

OPET ZAOKRUŽI!
Još jednog nedeljnog dana, ovoga proleća, tekuće 2012. godine, stanovnici lepe zemlje Srbije imaće taj luksuz da još po ko zna koji put poveruju u svetliju budućnost. Nada poslednja umire. Međutim, od njene sahrane prošlo je dosta vremena. Ostala nam je u lepom sećanju. I baš zbog tog sećanja na nju, izaći ćemo i odati joj poslednju poštu. Slava neka joj je zanavek. A nama šta bude, navikli smo. Pošto nam ni smak sveta nije toliko stran, polako smo se i na njega pripremili. Možda bi bilo bolje, skratiti nam muke nego nas i dalje polako, polako, najsporije moguće mučiti. Ali, kome bi to onda bilo zabavno? Dvorska evropska luda, Balkan, i dalje ima najbolje fore. Neiscrpan je izvor novih dogodovština, naslednog ludila i nastrane lucidnosti. Jednom rečju nezamenjiiv u Uniji. Šta će ovoga puta stanovnici naše minijaturne države uraditi? Ništa, kao ni prethodnih godina. I dalje će živeti u glupom uverenju da od njih ipak nešto zavisi. Bolje i u uverenju nego bez njega. Možda se desi čudo. Ona su oduvek prizivana, a iskreno, samo ona nas mogu spasiti. Prognoze su poražavajuće. Iste face pričaće nam bajke (odnosno lagati nas) još četiri godine. Možda se u toj družini pojave i novi ljudi, pa će bajke biti malo prerađene, ili čak nove i još lepše. Jednom rečju, žanr nećemo menjati. To je ono što nam treba da bismo napravili ravnotežu između horor stvarnosti i izmaštane sutrašnjice. Možda bi za promenu trebalo glasati PROTIV. Kandidat sa najmanje glasova mogao bi biti potencijalni kandidat za svetlu budućnost. I naravno, proširimo listu, napravimo našu sopstvenu. Dosadašnja praksa se i ovako toliko puta pokazala pogrešnom. Pitamo se zašto? Jednostavno je. Mi smo kao narod skloni zaboravu. Ne znamo šta se desilo juče a ne koliko smo koraka unazad napravili poslednjih godina. Amnezija je najnovija bolest proizvedena na sopstvenu inicijativu. „Ne želim da se sećam ružnih stvari. Želim da zaboravim“... Izbrisali smo čitavih dvadeset godina naših života želeći da se sećamo samo lepih trenutaka. To su bukvalno samo trenuci, nedovoljni da nas oraspolože više ni tog pomenutog trenutka. Pošto su izgledi da promenimo nešto za veoma kratko vreme skoro nikakvi, ostaje nam samo da se nadamo nekom već pomenutom čudu, ili u krajnjoj liniji smaku sveta, koji je podjednako tako čudan (jer od silne najave njegovog dolaska izgubismo veru i u njegovo postojanje). Dolazimo do zaključka da su u ovom neizvesnom vremenu i još neizvesnijoj situaciji u državi, najizvesniji događaj izbori, možda ipak zato što najveći broj ljudi može sebi da priušti tu zabavu da izađe iz kuće sa porodicom, sretne se sa prijateljima, ispriča i čuje najnovije informacije, vrati kući u nadi, a najbolje od svega je to što je događaj rezervisan za dan u nedelji kada će biti slobodan da te aktivnosti ne mora da „uklapa“ u već veliki nedostatak slobodnog vremena. Iskoristiću privilegiju većine stanovnika sa ličnom kartom zemlje Nedođije, posedovanja slobodnog vremena usled nezaposlenosti, da parčence papira namenjeno samo meni obeležim jednom od dve moguće varijante i svoje pravo na to. Koji izbor ću napraviti, znaću samo ja. Tek da se zna, bar imam IZBOR-a. GORDANA JANKOV

MUZIKA
LANA DEL RAY - BOLJE NEGO DŽEJ Pored raznih aktuelnosti koje su obeležile dve hiljade jedanaestu, interesantno je istaći mladu talentovanu pevačicu, Elizabet Grant poznatiju kao Lana Del Rej. Mlada Njujorčanka sebe opisuje kao gangsta Nensi Sinatru. Njen debi singl ,,Video games” izašao je u oktobru prošle godine. Album pod nazivom ,,Born to die” očekuje se krajem januara. Emitovanje hit singla u tv seriji ,,Ringer” lansiralo je Lanu u mejnstrim. Pored fanova širom sveta, veoma je popularna i na našim prostorima. Prepoznatljiv stil i interesantan zvuk možda će zaintrigirati mlade da poboljšaju svoj muzički ukus. Muzika je stvar izbora, ali je svakako bolje slušati Lanu nego Ramadanovskog. Dragi fanovi folk zvezde, ne ljutite se, već dajte šansu novom albumu ,,Born to die” koji će do proleća postati već naširoko poznat. NATALIJA JOVANOVIĆ

WOODKID – IRON EP SLOBODAN STOJIČIĆ Woodkid je bez svake sumnje prvo iznenađenje u 2011-toj. Neočekivani dolazak daleko je od najavljenog žagora. Mladić, star 28 godina došao je sa EP-om sirove lepote, pod imenom ,,Iron”. Woodkid je Yoann Lemoine, prethodno poznat po svojoj karijeri video reditelja bez mana (Yelle, Moby i u skorije vreme Katty Perry za ,,Teenage Dream”). Legenda kaže da je na snimanju u SADu, Woodkid dobio, pravo iz ruku velikog američkog gitariste Ričija Hejvensa, bendžo koji je odmah zamenio njegov klavir, bar na kratko. Ne zanemarujući video (ili film, koji

je deo projekata), Woodkid je rešio da posveti sebe muzici. Zaista, Yoann Lemoine napravio je video ,,Iron myself”, u kojem se pojavljuje top model Agyness Deyn. Četiri numere (plus dva remiksa Iron-a od strane Engleza Mystery Jets-a i Gucci Vump-a, duo Brodinski i Guillaume Briere The Shoes), otvorene su istoimenim Ironom, epskim popom uz moćnu pratnju simfonije, prvi EP Woodkid (produciran od strane Woodkid-a, Julien Delfaud-a and Benjamin Lebeau-a takođe iz sastava The Shoes) odmah najavljuju uticaj mladog čoveka. Možemo čuti i lepe folk uticaje Njujorka (,,moje srce pripada Bruklinu,” peva Woodkid u drugoj numeri na disku) i melodična

brilijantnost koja pruža više od pogleda na talenat za pisanje koji poseduje Lemoine-a. Uz ,,Iron” otkrivamo univerzum krhke milosti. Četiri originalne pesme, Iron, Brooklyn, Baltimore’s Fireflies i Wasteland ponekad pisane za gitaru, ponekad za klavir, uvek sa uznemirujućom lakoćom, posle slušanja osećamo se kao da prisustvujemo stvaranju ovih predivnih priča sa Woodkid-om lično. Woodkid trenutno radi na svom albumu koji će uključivati neke nenadane saradnje.

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 2000 - Štampa: Rotografika, Subotica - Novina je publikovana kao deo projekta „Društveni mediji-alat za razvijanje omladinskog aktivizma na jugu Srbije” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo mišljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). ///

S4

Porodica Adams
DA LI VAM IMENA GOMEZ, MORTISA, STRIC FESTER, LURC, BAKA, SREDA, PIGZLI, ROĐAK IT I STVAR ZVUČE POZNATO?
Legendarni članovi porodice Adams već godinama uveseljavaju ljude širom sveta svojim satiričnim pogledom na svet oko sebe. Ne obazirući se na to da ih okolina gleda kao na zastrašujuće komšije, oni ne prestaju da se bave svojim čudnim hobijima i svakodnevnim poslovima koji su i više nego bizarni za sve ostale. Prezime su dobili po Čarlsu Adamsu, crtaču izmišljenih likova, koji je postao poznat 1938. godine, kad je prvi put objavio preteču nečega što danas nazivamo „Porodica Adams”. Ovi ludi, neobični članovi porodice nisu odmah imali imena. Tek su ih dobili 1960. i ona imena koja su im tada data nisu se menjala, osim imena sina, koje je trebalo da glasi Pubert, ali je ipak nazvan Pigzli. Porodica Adams nije zla. Roditelji, Gomez i Mortisa, su, žargonski rečeno, ludi jedni za drugim. Ona njega zavodi francuskim dok joj on strastveno ljubi ruku. Puni su podrške prema deci. Gosti u njihovoj, pomalo zastrašujućoj kući, su i više nego dobrodošli. Ljubaznost je njima jedna od glavnih osobina a čak su spremni da u humanitarne svrhe daju veću količinu novca (s obzirom na to da s novcem veoma dobro stoje) .

likovi
GOMEZ ADAMS MORTISA ADAMS PIGZLI I SREDA Gomez i Mortisa imaju dvoje dece. Njihova ćerka Sreda je predstavljena kao ozbiljna osoba, sklona fizičkom povređvanju drugih, možda čak i ubistvu tog nekog (kao što je na primer pokušala da ubije svog brata na električnoj stolici). S druge strane, Pigzli, njen brat, izgubio je nezavisnost i potpuno se posvetio pomaganju svojoj sestri Sredi. Pigzli je takođe poznat po svojim izumima, pogotovo kad je reč o eksplozivnim stvarima. Oni nisu pohađali škole, te su svoje znanje sticali kod kuće, uz pomoć Bake ili strica Festera. Bilo je više verzija njihovih godišta, tako da se ne može sa sigurnošću tvrditi koliko im je godina i ko je stariji, Sreda ili Pigzli. STRIC FESTER

Gomez Adams, Mortisin suprug, otac Srede i Pigzlija, stariji Festerov brat i Bakin zet, predstavlja glavu porodice. Entuzijastičan je po pitanju svega što radi. Uspešan je, zgodan. Studirao je prava, ali nije imao mnogo sreće u dobijanju slučajeva. Poznat je po svojoj bezgraničnoj ljubavi prema svojoj ženi. Neverovatno je velikodušan i spreman da pomogne ljudima koje smatra svojim prijateljima. Voli da puši cigarete i u filmovima se uvek pojavljuje u konzervativnim poslovnim odelima. Stvaralac ovih legendarnih likova dvoumio se oko toga da li da Gomez ima španske ili italijanske krvi. Ipak su se odlučili za špansku, što je i bio povod da mu se da ovakvo ime.

Visoka, mršava žena predstavlja majčinsku figuru u ovoj porodici. Prepoznatljiva je po dugoj, crnoj, tesnoj haljini, čiji krajevi podsećaju na oktopoda i u kojoj Mortisa (Tis) hoda karakteristično čudno, praveći veoma kratke korake. Na Gomezovu ljubav odgovara istom merom – dubokom zaljubljenošću. Neki podaci kažu da je ona neka vrsta vampira, što odgovara njenoj bledoj koži, koja je još jedna od njenih glavnih fizičkih osobina.

Ćelav, mali, okrugao čovek sa tamnim, uvučenim očima sa podočnjacima je stric Fester, Gomezov stariji brat. Jedna on njegovih glavnih osobina je to što može da upali sijalicu tako što je gurne u usta.

S5
STVAR LURC ROĐAK IT

Stvar Gomezov drug od detinjstva. Stvar je predstavljena kao desna ruka koja se iznenada pojavljuje iz kutije, uglavnom za cigarete. Po kući obavlja neke svakodnevne obaveze kao što je otvaranje pošte, pisanje pisama, ili je jednostavno tu kad treba nekom da da podršku. Sa ukućanima komunicira Morzeovom azbukom, pisanjem ili kucanjem u drvo. Stvar je muškog roda i pominje se njegovo ime – Stvar S. Stvar, a u nekim verzijama se pojavljuje i desna ruka – Dama Prstić u koju se Stvar odmah zaljubio. KUĆNI LJUBIMCI

On je sluga u ovoj porodica, veoma visok batler koji podseća na Frankenstajna i ima veoma dubok, pomalo zastrašujući glas. Pokušava da pomogne oko kuće, ali mu ponekad njegova visina zasmeta. Poslove koje odlično radi su glancanje Festerove ćele i zabavljanje dece, čemu je bio duboko posvećen. Za njega kažu da nije Adams, da je satkan od mnogih porodica a da mu je jedino srce iz porodice Adams. U komičnim verzijama Lurc je nem dok u drugim, on se obično oglašava na zvuk ogromnog gonga rečenicom: Zvonili ste?.

Niski rođak, koji s vremena na vreme posećuje porodicu Adams, je rođak It. Karakterističan je po tome što ima dugu kosu koja ga prekriva celog – od lobanje do poda, i on se od nje ne vidi. Jedino što se vidi su njegove ruke na kojima ima operske rukavice i nikad nije bilo jasno šta se zapravo krije ispod te kose. Po nekim verzijama on je pričao jezikom koji su mogli da razumeju samo članovi porodice, dok je u drugim pričao nekim nerazumljivim jezikom čak i za Mortisu i Gomeza.

Mačka Kiti je kućni lav čija se rika čuje kad god mu Gomez kaže da legne dole. Aristotel je Pigzlijev oktopod, dok je Sreda imala ogroman broj pauka od kojih se pominje jedino pauk po imenu Homer. Porodica je takođe imala par pirana, Tristan i Izolda, koji su živeli u akvarijumu. Kleopatra je biljka ljudožder koja je pripadala Mortisi. Hranila se ćuftama posebno spremljenim samo za nju. Bernis je bila njihova lignja koja je jedne noći izašla iz toaleta.

NADLJUDSKE SPOSOBNOSTI Svaki od članova porodice Adams je pokazao neke sposobnosti koje nisu karakteristične za čoveka. Mortisa je mogla da upali sveću tako što bi je samo dotakle vrhom prstiju i mogla je da puši bez cigareta. Pitala bi da li smeta ako zapali, prekrsti ruke i dim počne da joj izlazi iz tela. Gomez je veličanstven atleta, njegova gigara bi se zapalila čim bi je izvukao iz džepa i ugasila kad bi je sklonio. Mogao je da izračuna teške matematičke zadatke u glavi, praveći pritom mehaničke zvuke. Vreme

je računao tako što bi oduzeo vreme koje vidi na ručnom satu, koji je inače kasnio i vreme koje je video na džepnom satu, koji je inače išao ranije. Fester je posedovao električnu energiju u telu i privlačio metalne predmete. Gramofonske ploče je puštao tako što bi koristio svoj nokat umesto igle i svoja usta umesto zvučnika. U nekim verzijama je mogao i da eksplodira potpuno a da se ne povredi. Punio je svoje `baterije` na električnoj stolici i imao je česte migrene koje je lečio tako što bi se obesio o plafon. Baka, pored toga što je mogla da pravi napitke, mogla je i da leti na metli.

Pigzli je mogao da visi sa drveta držeći se zubima. Takođe je imao sposobnost da preživi u čudnim situacijama, čak i kad je Sreda pokušavala da ga ubije. Od svih članova ove porodice, on je bio malo normalniji. Sreda, koja je bila stara svega šest godina, mogla je da sredi oca u džudo zahvatima i mogla je da preživi smrtne povrede uzrokovane zbog njenog brata. Lurc je imao neverovatnu snagu. Stvar je mogao da putuje od kutije do kutije, gotovo za trenutak. MARINA ĐORĐEVIĆ

S6

IZRAZ
NEDA NIKOLIĆ

Kinetičke zveri genijalnog Tea Jansena
Teo Jansen, holandski inženjer, naučnik i umetnik, poslednjih 15 godina posvetio je kreiranju novog oblika života. To su ogromne kinetičke skulpture koje se samostalno kreću. Jansen svakodnevno šeta sa njima obalom. One za sad imaju stomak i kreću se uz pomoć vetra, a Jansen bi voleo da imaju i mozak, da mogu da misle i budu prepuštene same sebi. Kinetičke zveri izgledaju sasvim organski i gledano iz daljine liče na ogromne skelete praistorijskih mamuta. Međutim ove skulpture su napravljene isključivo od industrijskih materijala - fleksibilnih plastičnih cevi i lepljive trake. One se rađaju iz algoritama, ali nemaju motore, senzore ili bilo kakav oblik savremene tehnologije. Jansen, umetnik genijalnog uma, sanja da će jednog dana njegove skulpture moći da samostalno evoluiraju i nastave da žive kao ostali organizmi. Kroz proces hibridizacije i evolucije ova stvorenja postaju sve više sposobna za život u prirodnom okruženju, čak mogu da donose odluke koje im garantuju opstanak. Sve ove skulpture imaju imena i podeljene su po generacijama. Teo trenutno radi na 7. generaciji čudnih stvorenja sa plaže. Život konstantno evoluira, svakoga dana rađaju se nova, neobična bića. Ponekad moramo da poverujemo u nešto sasvim ludo i neverovatno. Ako vam se sutra ispred vrata pojavi neka čudna zver, znajte da je za to zaslužan vaš novi komšija, Teo Jansen.

Color me pretty
U vreme Iva Klajna body painting doživljava procvat, jer ovaj je neobični umetnik izložio modele obojene u plavo, slikao njima po platnu i izveo mnogobrojne body art performanse. Bilo je to davne 1960, a od tada se ova forma proširila na sve sfere života, preko marketinških kampanja, muzičkih spotova, neobičnih žurki i raznih festivala. Svakako nemojte pratiti trend popularne nam Seke Aleksić, koja se trudi da kroz svoje tekstove prenese poznavanje ove umetnosti, već samo malo procunjajte netom i možda nađete neki ludi outfit za neku sledeću novogodišnju žurku.

Hoćeš da mi naslikaš nešto? Samo trenutak da skinem odeću. Posebna forma umetnosti, body painting, jedan je svojevrsni izraz umetničkog izražavanja na koži. Možete da koristite specijalne boje koje za razliku od tatoo-a i ostalih formi body art-a traju sam par sati. Taman za odličan photo shooting, ili neku ludu žurku. Dovoljno je da se okupate i boja će nestati. Skoro da je svaka civilizacija kroz svoju istoriju koristila body painting, počevši od praistorijskih sveštenika koji su oslikavali svoje lice i telo tokom ceremonijalnih svečanosti, preko ratnika koji su oslikani odlazili u bitke, a danas vrlo često ovaj oblik umetnosti možete videti i na licima mnogobrojnih sportskih fanova.

S7

Gravitacija
KOE IMA PO GRAD (Potražite na Fejsbuku!)

GRAVITACIJA, SILA TEŽE, IZAZIVA PRIVLAČENJE IZMEĐU TELA. TO JE JEDNA OD ČET’RI OSNOVNE SILE KOJE DELUJU U PRIRODI, U GLAKSIJI, IZMEĐU ZVEZDA I U LESKOVAC. BORBA LESKOVČANINA SA GRAVITACIJU POČINJE NA ULICU. ČIM IZEDE NEŠTO PA MU OSTANE SALVETA ILI NEŠTO KUPI PA MU OSTANE RAČUN ILI IMA NEKU ‘ARTIJU BILO KAKVE VRSTE MEĐU PRSTI ILI MUVA ŽVAKU PO USTA.
Iako deluje na privlačenje, gravitacija nikako ne može da privuče tu artišku do kantu. Jer jačina gravitacione sile je obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja između tela. A pošto je trotoar poblizo uvek nego kanta, prirodno je da se đubre šljepoše na ulicu. Dakle, čim se među njegove ručerde nađe neki nepotreban objekat u njemu se javljaju sile reakcije i akcije ili prosto – u’vativ ga lutke. Sila reakcije se ispoljava u ono “Je*em ti papir, koj će mi ku*ac”, dok se sila akcije ispoljava u vrljanju istog na zemlju. Po principu akcije i reakcije, sila kojom jedno telo deluje na drugo jednaka je sili kojom drugo telo deluje na prvo. Dok po ovom obrnutom principu reakcije i akcije, sila kojom đubre deluje na leskovčanina duplo je veća od sile kojom on deluje na to đubre i troduplo je veća od njegove želje da mu grad ostane čist. Ako zanemarimo ostale uticaje spoljašnje sredine ova sila se može izraziti formulom F= G + M * Zm Gde je F – sila vrljanja, G – gravitacija, M – masa đubreta, a Zm – subjektivni faktor koji znači “zabole me”. vi. U primeni su i ostali potezi koji nastaju posle 5-6 piva. Želja da se iskrši kanta je odavno poznata u leskovačkom kraju. Ona se javlja istovremeno sa postavljanje prve kante za đubre po grad. E sad to je relativno lako izvodljivo sa plastične i aluminijumske kante posle čijeg kršenja odnosno ulubljivanja osoba stiče osećaj nadljudske jstva da se čoveku st’mni pred oči i ne može kontejner nikako da pogodi. Dal’ je to od cement, od pesak, od šljunak, vodu ili aditivi što ima po njega nismo uspeli da saznamo. A koj zna i ovi putari koe muvaju s’ njega pa to utiče na nas da se ne mož’ otmemo od negativan uticaj.

Dan kada gravitacija, kao prirodna sila, najviše deluje je, logično, neki dan kad se ide u prirodu. To je 1. maj, kada se tradicionalno izletište leskovčana Pašina česma već 2. maja pretvara u deponiju. Pored uticaja gravitacije ovde je primećeno i javljanje kolektivne amnezije kod građana (najverovatnije od zagorenu pljeskavicu ili masno meso) tako da oni jednostavno zaboraviv kese s’ đubre i ostali ošljak uredno po ceo Pašnjak u nadi da će možda veverice da gi odnesev do konteOvim tekstom sam hteo da objasnim da ustvari nismo mi jner. Kod prolongiranog (produženog) dejstva ove krivi što će se jedan dan izdavimo u đubre i ostala g**na, amnezije ti isti građani će već je to splet fizičkih zakona, Majke prirode, prirodnih sila sledeći put kad se zadei nedovoljne razvijenosti velikog i malog mozga… a i sa siv na Pašnjak da kažu: “Gledaj be goveda šta su međumozak se ne mož’ pofalimo. izbacala, stoka…” Ova pojava se u naš narod snage i “golemih muda”. Iskazivanje svoje ne zove ovako stručno, nego po prosto – snage na ovej nove betonske kante nije pravi se Toša. Ovde se ne misli na goveda Što se tiče mase đubreta to je promenljiva preporučljivo. Mada je bilo primera da su i i stoku što gi izedomo onol’ko za roštiljijadu veličina, jer se vrlja sve od malečku ‘artišku tej kante bile napukle, što svedoči o nev- nego na goveda i stoku kao opisni pridev i na ulicu do školjku od fiću u Veternicu. Dok erovatnoj upornosti i istrajnosti u nameri karakternu osobinu. Da razjasnimo, da se je od konstanti jedino konstantno to da to da se kanta pre*ebe. Stariji sugrađani se životinje ne uvrediv. što je na zemlju niko živ neće podigne i da sa radošću sećaju kontejnera u tri boje u baci u kantu nego ima da ga zaobilaziv ili koji se posebno trebalo tura papir, staklo i Noć iliti tamnina predstavlja još jedan probzaripuju. plastika. Tu je nezmernu radost predstavl- lem. I to za najviše ljudi što se krećev isjalo butanje staklo tamo kude piše plastika, pod zgrade ili su tu u neposrednu blizinu Od spoljašnjih (objektivnih) faktora koji plastika kude piše kanta za papir i, na kraju, slučajno zalutali. Jer pored toga što Mesec utiču na povećanje frljanja to je drugar/ palenje ove sa papir. svojom gravitacijom utiče na plimu i oseku, drugarica koja će kaže: “Ma baci be ovde” u Leskovac je primećeno još jedno njegovo ili nedostatak kante za smeće koji će uz- Zanimljiva je i pojava sa prazni kontejneri dejstvo. A to je da kad padne noć iz zgrade rokuje da čovek pomisli: “Pa kude s’d da pored koji ima i do 40 tone raznovrstan ot- kreću da letiv kese tregerice iz prodavnicu bacim kad nema nigde kanta”. Jer kanta pad – staklo, ‘artije, gvožđe, plastika, star i crni džaci. Mesec gi privukuje. Mora da je je misaona imenica u Leskovac. Ne, nije krevet, a nisam siguran da negde nema to. Sadržaj u kese je raznovrstan, ali dezato što ovi iz Komunalac ništa ne radiv i malo od nuklearni otpad. Po najnovija taljno nije utvrđen njegov sastav. Jedno je i samo primaju platu. Nego zato što sve istraživanja tu je krivac beton koji se još sigurno – ne daj Bože da ve neko izgori u kante na ulicu služiv kao džak za vežbanje naziva i bajton. Beton, tačnije asfalt (tamo glavu s njega. borilačke veštine, aperkati, krošei, lou kiko- kude ga ima) najverovatnije je sa takva svo-

S8 MLADI NA ŽIVOTNOJ AUTOSTRADI

Nove godine zaista dolaze u pravi čas
Devojka zlatnih uvojaka ushićeno je hodala ulicom. U sebi je čuvala neko divno osećanje koje nikom nije mogla da objasni. Obični ljudi nazvali su to ljubav, ali ta reč bila je premala da opiše njeno raspoloženje i objasni sreću koja ju je obuzimala. Crvenih usana, zatamnjenih obrva, sa nekom lakoćom u hodu kretala se po mekom snežnom pokrivaču koji je taman toliko napadao da bi se naslutilo da će uskoro Nova godina. Mek sneg nije ometao sklad i ritmičnost njenih koraka. Setila se čoveka koji je čeka kraj starog gradskog sata. Bio je to džentlmen nekih davnih vremena od kakvih se mi današnje devojke stidimo i čije nam prsustvo stvara neku nervozu, smešak na licu i rumene obraze. Koračajući tako savršeno, zanesena mislima, sastala se sa njim. Kolena su joj na trenutak zaklecala, ali njen damski izgled nije joj dopustio da mu se baci u zagrljaj i kaže kako je ludo zaljubljena u njega. Nastavili su svoj put ka nekom žuru na kome se puštaju Bitlsi i igra tvist, gde devojke šarenih haljina pričaju o momcima i popravljaju šminku gledajući se u okruglo ogledalce na rasklapanje, gde mladići u odelima od tvida ljube devokama ruke i šapuću im slatke reči na uvo. U jednom trenutku slika je počela da mi postaje maglovita. Devojka zlatnih uvojaka u zagrljaju tog zadivljujućeg džentlmena polako je bledela pred mojim očima. Koliko god sam želela da se zadržim na tom mestu i uživam u bojama tih davnih vremena koje su mirisale na jabuke sa medom i cimetom, novogodišnji vremeplov povukao me je kroz rolerkoster pahuljica. Pred mojim očima ukazivale su se najlepše pahuljice geometrijskih oblika, plavičastih i svetlucavih nijansi. Taj idiličan trenutak za koji sam mislila da će trajati večno prekinula je disharmoničnost nju vejva. Magloviti obrisi mladića i devojaka prolazili su pored mene. Posle malog istraživanja shvatila sam da se nalazim u vikendici nekog dokPosle bajkovitog uvoda, pređimo na činjenice. Anketirali smo srednjoškolce iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kako bi osetili puls generacije i stvorili pravu sliku o mladima. Da se ne zavaravamo, slika je iskrivljena još odavno, zanemarivanje i guranje problema pod tepih dalo je svoj danak u vidu mladih alkoholičara i huligana. Glavni krivci ovog problema su odrasli koji su zaboravili na mališane u moru svojih problema. Prema anketi 75% ispitanika novogodišnju noć provelo je na kućnim žurkama. Da li je u pitanju nedostatak inspitorskog sina koji je nosio uzane farmerice sa puno bedževa, crnu kožnu jaknu ispod koje nije imao ništa i naravno čiroki frizuru. U trenutku kada sam ga videla spuštao se niz gilender noseći konzerve piva dok su se devojke na žurci glasno smejale gledajući u njega. Spustivši se, pogledao je jednu spojiše u stvarajući savršeni poljubac, dok su ostali ljudi na žurci krenuli da odbrojavaju u glas: deset, devet, osam, sedam.....Moje prisustvo opet je počelo da bledi, pretvorilo se u veliki oblak dima kroz koji sam samo mogla da nazirem odsjaj novogodišnjih svetlećih lampica koji je obasjavao lica ovog čudnog para. Vrtlog pahuljica, magičnih i velikih, nežno me spusti na sred neke ledene beogradske ulice. Dečko koga obožavam držao me je za ruku tako nežno i govorio neke urnebesno smešne stvari dok smo kasnili na doček dve hiljade dvanaeste. Dvanaest časova je prošlo dok smo mi šašavo trčali ismevajući novu godinu. Ljubili smo se nespretno i spoticali o svaku prepreku u brzini kojom smo hodali. Zadihani od prenapornog ritma koračanja stigli smo do stana u kome je žurka. Vrata se sama otvoriše. Svi pogledi nekako spontano skrenuše ka nama. Oko nas bio je čopor frikova sa najbolesnijim stilom za koji sam smatrala da je urbana legnda ili negde veoma daleko od mene. Sajber gotičari nedefinisanog pola i seksualnog opredeljenja postaše naši jedini prijatelji. Trenuci bizarnosti, smeha i gađenja su se smenjivalidečaci u prezategnutim korsetima igrali su prljavi ples, devojka tirkiznih obrva koja igra u ekstazi dok skida delove odeće... Osetila sam snažan stisak ruke i podigla glavu. Dečko koga volim najviše na svetu milo se osmehnu. Već u sledećem trenutku se oboje nasmejasmo situaciji u kojoj smo se našli. U tom čarobnom trenutku sigurnosti i spokoja dok gomila polugolih gotičara izvodi vratolomije sa bičevima i lancima, jedna pahulja savršenog oblika lagano se spusti na moje rame i nekim blagim glasom mi reče da je tajna koje kriju sve Nove godine bilo kog perioda i mesta na kome se slave prava i istinska ljubav. Srećni praznici!

NATALIJA JOVANOVIĆ

devojku pravo u oči. Ona mi je bila poznata od nekud. Imala je plavu čupavu kosu i preteranu crnu šminku. Pogledi im se tako magično spojiše, bedboj kao da je zaboravio na sve bučne devojke koje je nekad hteo da osvoji svojim herojskim podvizima. Krenuše jedan prema drugom sa nekom zavodljivošću u hodu, onako poluotvorenih očiju u jednom a podignutih obrva u drugom trenutku. Bili su sasvim blizu, usne im se racije, finasija ili važi pravilo da je kod kuće uvek najlepše? Činilaca je puno, ali ni kućni dočeci nisu bezazleni kada su finansije u pitanju. Za kućne žurke mladi su izdvajali i do tri hiljade, što je prosečna cena kafanskih i klubskih dočeka u većem delu Srbije. Mladi su na dočeku slušali uglavnom narodnu muziku, retki su oni koji su najluđu noć slavili uz pop ili rok muziku. ,,Narodna muzika se najbolje uklapa uz slavlje”, smatra jedan od ispitanika ankete. Prema mišljenju mladih njihovi vršnjaci najčešće su bili u kafanama, na kućnim i klubskim

žurkama, dok je neki deo njih bio i na trgovima. Kada je alkohol u pitanju, srdnjoškolci nisu zaostajali za opštim stanjem generacije. Pilo se svuda, bez obzira na koncepciju dočeka. Uprkos činjenici da se puno pilo, nije bilo puno incidenata. Izgleda da su vršnjaci utrenirani. Idealni doček mladih je putovanje. Maštanje o dalekim gradovima i obilasci evropskih prestonica predstavljaju najzanimljiviji provod. Sprečeni finansijama i godinama koje ima ne dozvoljavaju da putuju bez pratnje odraslih, srednjoškolcima ostaje da neko od ovih putovanja požele kao novogodišnju želju.

S9

Pricalo se

v

AVET IZ KOMŠILUKA
STEFAN MARKOVIĆ

Dvadesetih godina prošlog veka, kraj klisure nadomak bugarske granice, otpočeo je bračni život Marije i Petra Stefanova. Sve što su imali bila je trošna kuća Petrovog oca par jutara zemlje, mršavi, istrošeni, već ostareli vo, koji im je više donosio štete nego koristi, ali i međusobna ljubav koja im je bila jedini pokretač u tim hladnim vremenima. Životi tih ljudi nisu bili ništa drugačiji od života drugih seljaka koji su krpili kraj sa krajem u posleratnoj Srbiji. Petar bi svakog jutra pakovao proizvode svog mukotrpnog rada u džak pun zakrpa, koji bi prebacio preko ramena pa pešaka par kilometara do Suvog Dola gde se neretko dešavalo da ne proda ništa, te se punih ruku, a praznih džepova vraćao svojoj ženi, Mariji koja ga je čekala kraj prozora uz upaljeno kandilo, strepeći za njegov život. Često su Petar i Marija vodili duge razgovore natopljene suzama o tome kako su im kola za vola preko potrebna, međutim para za njih nije bilo. Sa druge strane tu je bio njihov prvi komšija, bogataš i osobenjak, koji je ceo svoj vek proveo bez i jednog prijatelja. Svakog jutra bi natovario svoja ogromna, drvena kola, koja su vukla dva utovljena vola i usput bi obavezno podsmehom počastio sirotog Petra. Komšija je sve svoje vreme provodio u svojoj staroj dvospratnoj kući, čiji enterijer nikome živom nije bio poznat. Sve što se znalo o njemu, znalo se iz uglavno jezivih priča o njemu, koje su ga pratile kao podnevna senka. Posle nekog vremena, jedne neobično hladne zime, koja je mrazom šamarala kućerke u zaseoku kraj klisure, preminuo je i Petrov i Marijin komšija. Nedelje su odmicale, a još uvek niko da obiđe praznu kuću ozloglašenog komšije, te je i sama počela da ne odoleva pokvarenom zubu vremena. Stefanovi, posle dugog razmišljanja, primorani da se snađu kako znaju i umeju, odlučiše da prisvoje kola za volove koja su pripadala pokojniku. Njima će sigurno biti potrebnija, nego vlagi i prašini iz štale u kojoj su bila parkirana. I tako, trbuhom za kruhom, Petar

već sledećeg jutra natovari kola pšenicom, upreže koštiljavog vola i pođe na bazar. Tog dana je prodao toliko pšenice koliko inače proda za nedelju dana.Vratio se kasno u noć, a prizor koji ga je dočekao učinio je da osedi u trenutku. Naime, na terasi pokojnikove kuće, stajao je komšija glavom i bradom i piljeći u Petra i zapovednički mu reče: „Vrati mi kola!“. Petar protrlja oči, a pokojnik nestade. Odlučio je da ne ispriča o ovome Mariji, jer smatrao da je to samo posledica njegovog umora i preopterećenja. Sledećeg dana, Mariju je zatekao na sred ulice, prebledelu, unezverenu i uplakanu, kako nepomično stoji u spavaćici. Izgovorila je: „Tražio je da mu vratimo kola“ i pade u nesvest. Razmišljali su koja je opcija najbolja za njih, jer sa jedne strane mogli su da vrate kola, te da ostanu bez dobre zarade, a sa druge strane mogli su da ne obraćaju pažnju na ovu čudnu pojavu, da nastave da zarađuju, pa kad bude dovoljni novca da vrate kola i kupe svoja. I naravno, ta druga solucija delovala je primamljivije i ne sluteći šta će im se desiti, rešiše da ignorišu avet. Već od narednog dana sve što Petar brzo zaradi,

još brže se potroši. Para nije bilo u kući, a pokojnik svakodnevno nastavi da se pojavljuje i da zahteva da mu se vrati ono što mu je pripadalo i na ovozemaljskom svetu. Kad im na tačno četrdeseti dan od komšijine smrti umre i vo, Stefanovi rešiše da se obrate za pomoć staroj Bugarki, koja je živela usamljeničkim životom u trošnoj brvnari, na par sati hoda od njihove kuće, koja se bavila skidanjem čini i isterivanjem nečastivih sila. Starica izgovori neku mantru, ubaci nešto u maramicu, koju im dade da bace u reku, te kasnije da vrate kola na isto mesto odakle su ih i uzeli. Oni učiniše onako kako im je starica to i naložila i u tom trenutku se pokojnikova kuća uruši do temelja, a Petru i Mariji se život vrati u normalu. Priča se da se i danas mogu videti ostaci temelja te kuće, a ljude iz tog kraja podilazi jeza kada se prisete ove priče. (pričao je Vasilije Stefanov)

OGLASI
STEVAN STANČEVIĆ 1. POTREBNA SEKRETARICA ZA RAD U FIRMI, ATRAKTIVNA I SLOBODNIH SHVATANJA. RADNO VREME - DVOKREVETNO. 2. PRODAJEM MEČKU, 96’ GODIŠTE, FUL OPREMA: DAIRE, MOTKA I LANAC. 3. MENJAM PAGAPAGAJA ZELENE BOJE ZA SVINJU OD 120 KILOGRAMA. NAPOMENA: BOJA SVINJE NIJE BITNA. . 4. PRODAJEM CELOKUPNU ENCIKLOPEDIJU „BRITANIKA’’. NIJE UPOTREBLJAVANA. MOJA ŽENA SVE ZNA. 5. DOBR DAKTLOGRFKINJA TŽARI POASO. TPKAM 30 SOLVA U MINUTI. . 6. MENJAM ZDRAVSTVENU KNJIŽICU ZA ŠTEDNU, POŽELJNO OROČENU. ŠIFRA : „ZDRAVLJE JE NAJVEĆE BOGATSTVO.’’ . 7. MENJAM DVA KANARINCA ZA JEDNU DOBRU ŠEVU. 8. MENJAM TAŠTU ZA KOMBAJN. ŠIFR: ZMAJ ZA ZMAJA 9. PRODAJEM KUĆU NA KLIZIŠTU. POŽURITE, CENA RASTE! JOŠ MALO, PA JE U CENTRU GRADA. 10. ŠAHISTA TRAŽI PARTNERKU KOJA ZNA KAKO IDU SVE FIGURE. ŠIFRA: FIGURE VENERIS 11. MENJAM DEČKA S MOTOROM ZA DEČKA S KOLIMA. ŠIFRA: DOLAZI ZIMA 12. PRODAJEM KRAVU: CRNA METALIK BOJA, HI-FI MUKANJE, SPUŠTENO SPORTSKO VIME, PROHROM REP I ALUMINIJUMSKA KOPITA. 13. DEVOJKA, 23 GODINE, VISOKA, ZGODNA, CRNA KOSA, PLAVE OCI, USPEŠNO ZAPOSLENA I BOGATA TRAŽI MUŠKU OSOBU SLIČNIH OSOBINA KOJOJ BI PRODALA DESET KUBIKA ČAMOVE GRAĐE. 14. AKO NEKO ŽELI DA OSTAVI ALKOHOL I CIGARE, NEK IH OSTAVI KOD MENE. ŠIFRA: NE BIRAM.

S 10

Govor mržnje
STEFAN RADOJKOVIĆ

Sloboda mišljenja i izražavanja Član 46. „Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.“

SLOBODA MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA JE GARANTOVANA USTAVOM REPUBLIKE SRBIJE ALI I NIZOM MEĐUNARODNIH DOKUMENATA, KAO ŠTO SU OPŠTA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UN (1948), EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA (1950) I MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (1966). PORED SAME GARANCIJE SLOBODI MIŠLJENA I IZRAŽAVANJA, KAO JEDNOM OD OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA, MEĐUNARODNO I DOMAĆE ZAKONODAVSTVO PROPISUJE KADA OVO PRAVO MOŽE DA SE OGRANIČI. UPRAVO OVAJ SEGMENT ĆE BITI PREDMET OVOG ČLANKA I ZATO JE NA SAMOM POČETKU IZLOŽEN JEDAN DEO USTAVA REPUBLIKE SRBIJE. Govor mržnje, ako je utvrđen, je jedan od legitimnih razloga da se ovo pravo (sloboda izražavanja), ograniči i zakonski sankcioniše. U gore navedenom izvodu, govor mržnje bi se odnosio na delove koji se tiču zaštite prava i ugleda drugih(...) zaštite javnog zdravlja, morala demokratsk-

og društva(...). Drugim rečima, slobode koje pružaju Ustav i međunarodni dokumenti ne mogu se zloupotrebiti. Sa pravima dolaze i obaveze, koje se moraju poštovati u civilizovanim i demokratskim društvima. Govor mržnje, ni do današnjeg dana, nije jasno definisan. Sam termin je jako teško razgraničiti od temina „sloboda izražavanja“ te otud i tolike teškoće. Doduše, međunarodno i domaće zakonodavstvo se slažu po pitanju sledećeg. Pod terminom „govor mržnje“ podrazumevaju se svi oblici izražavanja koji šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju mržnju među rasama, ksenofobiju, anti-semitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji uključujući: netoleranciju izraženu kroz agresivni nacionalizam, etnocentričnost, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema manjinama, imigrantima i ljudima imigrantskog porekla. Pored samog definisanja govora mržnje, treba uočiti koji su to kriterijumi koji jedan „govor“ čine govorom mržnje, a koji ne, iako mu je cilj da provocira, vređa, šokira ili uznemirava ljude. Evropski sud za ljudska prava ne smatra „slobodom izražavanja“

samo informacije koje su bezbedne i opšte prihvaćene (već i one gore pomenute), jer su to zahtevi pluralizma, tolerancije i širokogrudosti, bez kojih nema „demokratskog društva”. U delu Speech, Media and Ethics (The Limits of Free Expresion), Rafaela KoenAlmagora, navode se četiri kategorije koje se moraju uzeti u obzir kada se procenjuje da li je nešto govor mržnje ili nije. To su: sadržaj samog govora; način na koji je govor održan; namere i motivi govornika; okolnosti u kojima je govor održan.

Ove četiri kategorije su veoma bitne, jer ću pokazati na primeru govora mržnje protiv Parade ponosa (iz 2009 i 2010) da su sva četiri uslova ispunjena i da su imali za rezultat, u neposrednoj budućnosti, ugražavanje osnovnih ljudskih prava (pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost i pravo na slobodu okupljanja) .

S 11
PRIMER I POSLEDICE U javnom diskursu Srbije dosta se polemisalo, u proteklih par godina, o održavanju Parade ponosa kojom LGBT zajednica u Srbiji pokušava da skrene pažnju na svoje probleme (diskriminacija i predrasude). U tranzicionom društvu, kakvo je Srbija, koje još nije pronašlo konsenzus oko pitanja koja se tiču državne politike (pridruživanje Evropskoj uniji, priznavanje ili nepriznavanje nezavisnosti Kosova i slično), bliže i dalje istorije (partizani ili četnici, agresori ili žrtve u raspadu SFRJ, genocidan narod ili žrtve genocida) i ekonomije (visoka stopa nezaposlenosti, korupcija, svetska ekonomska kriza i slično), pitanje o pravima LGBT zajednice ne dolazi u centar interesovanja. Ne samo da ne dolazi u centar interesovanja već i kad postoje pokušaji da se ono stavi na dnevni red (pokušaji i održavanje Parade ponosa) sa ostalim gorućim pitanjima, dolazi do mnogobrojnih primera govora mržnje, od strane ultra-desničarskih organizacija poput Otačastvenog pokreta „Obraz“. Okolnosti u kojima „Obraz“ pokušava da okrene javno mnjenje u Srbiji protiv LGBT zajednice su i više nego povoljni. Atmosfera koju su stvorili pripradnici ultradesničarskih organizacija sa porukama poslatim u vidu grafita, letaka i nalepnica „smrt pederima“, „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“, „pederi čekamo vas“, rezultirala je odlukom policije da „Paradu ponosa“ (iz 2009) proglasi „skupom ekstremno visokog rizika“. Kao što je poznato, „Parada ponosa“ iz 2009. je zabranjena, a sledeća (iz 2010.) je održana pod opsadom organizacija koje su širile govor mržnje. Ne samo da je parada bila pod opsadnim stanjem već i ceo Beograd, koji je pretrpeo veliku materijalnu štetu. Na ovom uzorku možemo da vidimo da su ispunjeni svi kriterijumi koji, u ovom slučaju, ukazuju da je na delu govor mržnje. Sadržaj poruka koje su slate javnosti su nedvosmisleno ukazivale na motive i namere onih koji si ih propagirali. One su slate u, inače, zapaljivoj atmosferi kakva vlada u jednom tranzicionom društvu poput Srbije, a način na koji su prezentovane ne ostavlja ni malo sumnje u njihove namere. Šta više, posledice ovog govora mržnje su se ogledale u zabrani „Parade ponosa“ iz 2009. (narušeno pravo na okupljanje ) i događajima oko povorke iz 2010. (ugroženo pravo na život, pravo na bezbednost, ugrožavanje javnog reda i mira i ostalo). Dakle, govor mržnje ne samo da je bio prisutan već je doveo i do konkretnih akcija na osnovu njega. PREPORUKE Šta jedno društvo može da uradi kako bi sprečilo ovakvu, ali i uopšte, zloupotrebu slobode izražavanja? U širenju ili sprečavanju govora mržnje, pored institucija vlasti, veliku ulogu imaju mediji. Oni igraju ključnu ulogu u uticanju na ili kreiranju javnog mnjenja. U istoriji XX veka postoji mnogi primeri njihove zloupotrebe (od Julijusa Štrajhera, urednika „Der Stürmer“ u vreme III Rajha (1933-1945), preko skandaloznog izveštavanja lista „Politika“ i TV Beograd uoči i za vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ (1991-1995) do kreiranja opravdanosti NATO operacije „Operation Allied Force“ (1999), preko zapadnoevropskih medija, javnom mnjenju Evrope). Posledice ovih zloupotreba su svima poznate. Kao što sam naveo, ova dva elementa su od esencijalne važnosti. Vlast (izvršna i sudska) učestvuje u prepoznavanju govora mržnje od strane sudova (prva presuda za govor mržnje u Srbiji, slučaj dnevnog lista „Glas javnosti“ od 16. marta 2006) i efikasno deluje na njegovom suzbijanju svim zakonskim sredstvima (ponovno objavljivanje dotičnog teskta ili sličnih tekstova je zabranjeno, ako su u pitanju publikacije one moraju biti konfiskovane, novine ili mediji koji ih objavljuju moraju biti novčano kažnjeni i u obavezi da objave presudu kojom je određeni tekst, knjiga ili emisija označen kao govor mržnje i slično). Na ovome se, naravno, ne treba zaustaviti. Vlast je odgovorna da, sve organizacije koje šire govor mržnje, ukine ili zabrani njihova osnivanja, a mediji, zbog velike uloge u društvu koje imaju, profesionalno i odgovorno izveštavaju o svim dešavanjima, ukazuju na primere govora mržnje i izbegavaju da isti šire (kao što su pojedini novinski listovi i televizijske stanice u prošlosti činile). Naravno, zloupotreba slobode izražavanja (opasnost od govora mržnje) mora biti prepoznata ne samo do vlasti i medija, već i od civilnog sektora, verskih zajednica, akademske zajednice i lokalne samouprave. Krajnji cilj ovih napora treba da bude dugoročan tj. stvaranje jednog demokratskog i tolerantnog društva u kojem su svi građani svesni svojih prava, ali i svojih obaveza.

BriGa,
zanosna i čila
Poput marionete, mačke ili pacova u kadi, koprcam se na tlu i biram pod c. Uvek pod c. Nemam lance, nisam okovana, ne nosim maramu sa prekrštenim rukama; nisam u belom i umem da govorim. Ne plašim se mraka, ne plašim se lifta, ljudi, pauka ili visine; ne plašim se neuspeha, posrnuća ili bola koji tupo bridi. Nemam neurozu, psihozu, vitaminozu; ne nosim sočiva niti naočari za vid, kosti su mi u redu, a tabani meki. Nemam krivu kičmu niti preloma na zubima, a opet, sama, nekada i pored njih, brinem. Nemam bolest, ali brinem bolesno.

Nemam problem, ali brinem o tuđim. Nemam slobodnog vremena, ali ga nađem za brigu. Nađem. Ili me nađe. Mada, kad pogledam, uvek je tu. Gonila sam je kolcem, glogovim i od duda. Vilama, oružjem i vrelom vodom kao mrave. Nadala sam se uništenju, ili makar smanjenju snage, pokušavala sam mnogo, ali ona jača. Prođe godina, ona je tu. Prođu još dve, a ona jača. Da joj pravim kolače, sa svećicama na vrhu, i sok od boze, ne znam da li bih sme-

la. Posumnjaće, predvideće, oterati me u ćošak pa postati Ja. Jedna naspram druge u dvoboju bez časti. Ona ne ratuje, ona se igra. Demagog bez tela, duh u obliku misli; Snaga koju stvaram, moć koja se mojom hrani. Vuče me koncima s visine po podu, uvežbano i silovito, kao pozorište da vidim na časak Ja nema, bez cike ili daha, korak levo, desno dva, pa poklon i razvučen osmeh A konci, od dlake.

ANITA ERKER

S 12

Bizzarrr 111
NATALIJA JOVANOVIĆ

5

NAJBIZARNIJIH LJUDI
Naseri je, navodno, bio inspiracija za film Terminal iz 2004. godine. Za razliku od lika koji tumači Tom Henks u filmu, Naseri ne živi u bescarinskoj zoni aerodroma gde kafići i restorani vrve od ljudi. Teoretski, on bi mogao da napusti aerodrom svakog trenutka, ali pošto ga svi poznaju njegov odlazak ne bi prošao neprimećeno. Sa torbama i kolicima, on skoro da se stapa sa ostalim putnicima, tako da ga ljudi često neprimećuju ili ga ignorišu kao da je beskućnik.

Razmišljajući o post-novogodišnjim iznenađenjima odlučili smo da vas obradujemo bizarnom rubrikom. U skladu sa apokaliptičnom 2012, pokušaćemo da predstavimo bizarnost kao svakodnevicu i da vas na neki način pripremimo na smak sveta. Šalimo se, ali ne zaboravite istina je uvek negde između.
5. Nakamaču: slikao i analizirao svaki obrok u periodu od 34 godina Joširo Nakamiču ( rođen 26. juna 1928), poznatiji kao Dr. NakaMats, je japanski istraživač koji tvrdi da drži svetski rekord u brojnim pronalascima čiji broj premašuje cifru od tri hiljade. U ove pronalaske ubrajaju se flopi disk i ,,PyonPyon” prolećne cipele. U periodu od trideset i četiri godine, fotografisao je, retrospektivno analizirao i brojao svaki obrok koji je konzumirao. Njegov cilj je da živi preko 140 godina. 3. Mehran: živi na aerodromu od 1988.

Mehran Karimi Naseri, poznatiji kao Sir Alfred Mehran je izbeglica iranskog porekla koji živi u prtljažnici prvog terminala na aerodromu Šarl de Gol od 8. avgusta 1988. Nakon zarobljeništva, torture i izgnanstva iz sopstvene zemlje, neuspešno je tražio azil u mnogim evropskim zemljama. Neuspešni pokušaj da napusti Francusku zavšio se tako što je bio vraćen nazad. Od tada živi u ,,Zone d’attente“ ( zoni čekanja), u kojoj borave putnici bez potrebnih papira. 2. Majkl Lolito: čovek koji jede sve Majkl Lolito (rođen 15. juna 1950) je francuski zabavljač. Lolito, rođen u Grenoblu, poznat je po konzumiranju nesvarljivih supstanci i ponosno nosi nadimak ,,Monsieur Mangetout“ (Čovek koji jede sve). Nastupi ovog nesvakidašnjeg izvođača predstavljaju konzumaciju metala, stakla, gume i mnogih drugih stvari kao što su bicikli, televizori, i manji predmeti koje rastavlja, seče, a kasnije guta. Da bi „pojeo“ avion trebalo mu je oko dve godine, od 1978. do 1980. Ovim neobičnim zanimanjem počeo je da se bavi kao dete javno nastupajući od 1966. Nema bolove u stomaku, ali se oni povremeno jave kada pojede predmete koji sadrže otrovne supstance. Posledica ovakvog načina ishrane je izmenjena struktura njegovih želudačnih kiselina koje su ojačale kako bi mogle da savladaju teško svarljivu hranu.

4. Ketrin Jang: najuži struk na svetu Neobični ljudi često imaju premale atribute koji ih izbacuju iz svakidašnjeg ritma. Uprkos nesvakidašnjem izgledu¸ ljudi čudnih proporcija tvrde da se odlično snalaze u svakodnevnom životu. Veliki trud i odricanje neminovni su kada su drastične promene u pitanju. Ovakvim zahvatima povrgla se Ketrin Jang koja ima najmanji struk na svetu. Šta mislite koliki je njen struk? Zapanjujućih 30 centimetara! Gledajući njene slike zapitali smo se da li se Viktorija Bekam trudi da obori ovaj rekord? Na dobrom je putu!

S 13
slika: by Contained

1. Sanju Bhagat: nosio brata blizanca u stomaku Stomak Sanju Bhagata toliko je otekao da je delovao kao da je u devetom mesecu trudnoće i jedva je disao. U junu 1999. njegov problem preuzeo je doktor Mehta. Na samom početku operacije doktor je primetio neobičnosti. Dok je sekao Bagatov stomak, velika količina tečnosti je izlazila napolje - zatim se desilo nešto neočekivano. Na početku ispale su ruke, zatim delovi genitalija, kosa, vilice, noge.

Na prvi pogled delovalo je kao da se Bagat porađa. Zapravo, Mehta je odstranio mutirano telo Bagatovog brata blizanca iz njegovog stomaka. Bagat, kako su otkrili, imao je jednu od najbizarnijih medicinskih dijagnoza - fetus u fetusu. To je veoma retko oboljenje koje se javlja kada fetus biva zarobljen u telu brata blizanca. Zarobljeni fetus može da preživi kao parazit formirajući nešto nalik pupčanoj vrpci. Pomoću tog organa crpi krv brata blizanca dok ne naraste toliko veliki da šteti svom domaćinu, u takvim slučajevima pruža se medicinska pomoć. Bhagat, čija se životna priča može pretočiti u scenario horror filma, našao se na prvom mestu ove liste, složićete se koliko god bizarno bilo, sasvim zasluženo. U narednim brojevima nastavićemo da pišemo o bizarnosti ljudske prirode jer je ona, koliko god mi poricali, deo naše svakidašnjice.

Neki novi škriljci
MARKO SELAKOVIĆ
slika: Freemax

je da ne osuđuje one koji se razbacuju milijardama i koji kreiraju mitove. Za mitove se ne snosi politička odgovornost i oni se na izborima po pravilu ne kažnjavaju. Zato se oni po pravilu pojavljuju u predizbornom periodu i nemaju drugu upotrebnu vrednost. Kada obećate 100 milijardi evra i kanal od Nemačke do Egejskog mora - ne snosite nikakve konsekvence. Kada nestanu milijarde dinara, kao u jednom javnom preduzeću, javnost se ni ne osvrne. Ali zato, ako želite u Srba da napravite kolektivni odijum prema nekome, stalno podsećajte na cifre koje su za većinu ljudi shvatljive i dohvatljive. Ako prozovete nekoga da je preskupo platio telefone ili sajt, da je dodelio sebi bonus ili da nije ispunio obećanje u vezi sa vrednošću besplatnih akcija računajte da ste mu sigurno zalepili etiketu. Ne amnestiram odgovornosti bilo koga ko je počinio nešto što nije dozvoljeno ili ko nije ispunio obećanje, ali bih veoma voleo kada bi u miloj nam i napaćenoj otadžbini sa istom revnošću podsećali i kreatore mitova na njihova obećanja. Baš zato, pitam kreatore mitova: - Kako misle da izgrade kanal od Nemačke do Egejskog mora? - Gde to protiče taj Južni Tok? - Koliko vrede ležišta škriljaca i kakav boljitak građani Srboje od njih mogu da očekuju? - Da li pripadnici MUP-a ili neke druge formacije koriste Teslino tajno oružje? Videćemo šta nas očekuje u predstojećoj kampanji. Ako je suditi po pripremama za niski start, mogu se očekivati neki novi škriljci i stvaranje novih mitova kao opijuma za narod. Mislim da je zaista krajnje vreme da se prestane sa kolektivnim (samo)obmanjivanjem i da se okrenemo stvarima koje mogu da poboljšaju naš život. Mitovi to sigurno neće učiniti.

Nakon gomile mitoloških priča o nebeskom narodu, Teslinom tajnom oružju, sistemu S-300 koji će rasterati NATO alijansu nad našim glavama, ležištima nafte u Braničevu i Vojvodini, Južnom toku...nad nebom mile nam i napaćene otadžbine nadvio se novi mit. Mi, u stvari, nismo ni svesni koliko smo bogati. Škriljci će od nas načiniti novi Kuvajt. Ili Emirate. Ne želim da ulazim u analitiku ima li tih škriljaca ili ne, vrede li oni ili ne i mogu li se eksploatisati ili ne. Neka svoj sud o tome daju geolozi. Želim da se osvrnem na drugu dimenziju: zašto su Srbima potrebni mitovi da bi verovali, živeli, i, naposletku, glasali? Čini mi se da smo po tom pitanju jednostavno uklet narod. Komunikacijske strategije, alati i tehnike odnosa s javnošću postoje i koriste se svuda u svetu. Ipak, čini mi se da se u ozbiljnijim državama one uglavnom koriste za oblikovanje imidža, plasiranje in-

formacija, ideja i rezultata. U Srbiji, upotrebna vrednost odnosa s javnošću u političkoj sferi se znatno razlikuje. Neretko se ona svodi na antikampanje i spinove. Ipak, nikako ne treba smetnuti s uma i plasiranje mitova. Jeziva je količina vere sa kojom ljudi u miloj nam i napaćenoj otadžbini prihvataju mitove. Sve navedene bajke smo (polu)svesno progutali. Ignorisali smo realnost čak i kada je postalo vrlo jasno da se Južni Tok polako, ali sigurno, pretvara u “Tužni Jok” i kada je postalo jasno da smo NIS praktično poklonili našoj pravoslavnoj braći, milione građana zakinuli za deo novca od besplatnih akcija, a državi direktno iz budžeta izbili par milijardi evra. Uostalom, kada u Srbiji kažeš istinu, budeš odmah prokazan, etiketiran i odbačen po principu “Ubij glasnika”. Taj film smo mnogo puta gledali. Čak ni pokojni premijer Đinđić, koji je imao tendenciju da govori istinu u lice našem narodu, nije bio popularan sve dok nismo ostali bez njega. Inače, zanimljiva osobina u našem narodu

S 14

BLOG

SNIJEG
Nije slučajno bijele boje. Njegova funkcija je mnogostruko blagotvorna, ako izuzmemo muke koje izaziva u saobraćaju. Kao toplotni izolator služi za zaštitu usjeva od niskih temperatura. Smanjuje potrošnju energije za zagrijavanje kuća (i u ovom slučaju snijeg takođe služi kao izolator). Čisti vazduh. Svaka pahuljica prolaskom kroz atmosferu vezuje molekule čađi i prašine za sebe i taloži ih na zemlju. Zanimljiva je i njegova funcija kao zvučnog izolatora. Zvukovi, u sniježnom ambijentu se ne odbijaju od glatkih površina, već ih snijeg upija. Samim tim oni postaju tiši, prijatniji. Održava higijenu drveća. Snijeg nataložen na granama , skida prašinu sa njih i drveću olakšava život. Da ne govorim o dekorativnom efektu. Kalemegdan, na primer, kao najljepši i najuređeniji dio grada izgleda još ljepše prekriven snijegom. Naročito uveče, kad se upali rasvijeta, dobije jedan romantično idilični ton. Koristim svaku priliku da sa klincima provedem vrijeme na sniježnim brežuljcima Kalemegdana. Kao na Kopaoniku, ali potpuno besplatno. Najveće čudo koje nam snijeg radi je razelektrisanje atmosfere. Ne mogu o tome da govorim sa stručne strane, ali samo po sebi je logično da su pahuljice dobri električni kondenzatori koji za sebe vezuju elektromagnetske naboje svih vrsta. S obzirom na činjenicu da je mozak receptor za sve vrste elektromagnetnih talasa, snijeg omogućuje mozgu da bar na kratko odmori od istih. Ili bar od ovih lokalnih, neželjenih frekvencija. Zvjezdano nebo, nakon obilnih sniježnih padavina, omogućuje da mozak lakše primi neke druge, važnije, kosmičke frekvencije. Nije onda ni čudo zašto je vrijeme božićnih praznika, praštanja, porodičnog okupljanja, poklona, kajanja i moralnog preporoda fiksirano baš u vrijeme najvećih snijegova. To jest, tako je bilo nekad, dok se zima nije pomjerila na februar i mart. Novogodišnju i božicnu idilu kvari zubata golomrazica. RAMBO AMADEUS

HODNICI VREMENA Hodnici su prazni, oko mene nema nikoga u podsvesti se čuju koraci, smeh i ono što nas je vezivalo neko izvesno vreme. Dok hodam pokušavam da nađem nešto ostavljeno. Gledam okačene slike na zidu i sećam se mojih reči ,,Doći će neko posle mene i raditi isto što i ja nekada” . Dok koračam dugim hodnicima, u glavi mi stoji slika jednog dobrog društva koje je umelo da se ponosi sobom i time da ostavi dobar trag u meni. Odlazim do svoje omiljene prostorije u kojoj sam delio radost, sreću, tugu i bol. Sećam se i osećam da sam još uvek

tu, vidim kako se smejem, plačem, pišem i pričam sa drugovima. Sedim na stolici, mesto pored mene je prazno i rado se sećam svih tih osoba sa kojima sam delio sve, a prostorija govori više nego što i ja sam mogu da zapamtim. Osećam potrebu da budem tu i kad treba i kad ne treba. Sedeo bih danonoćno i razmišljao bih o tome kada bih mogao da se vratim tada kad mi je bilo najlepše. Sve te uspomene i dobre pa i one loše poneo sam iz te prostorije i sa velikim ponosom se sećam i pričam o njima i pokazujem ih drugima. Jer kroz te uspomene ću znati da postoje neke osobe koje su mi puno značile i rado ih se sećati.

Nije pouka života ,,Živimo ili živećemo zbog uspomena ili u uspomeni”. Živimo život za neka bolja vremena za nove uspomene, uspone i padove. Uvek će me vezivati nešto za to mesto, i kad god uđem tamo imam jaku želju da se vratim u to vreme. A to naše vreme naslediće neki novi ljudi, živeće kroz naše slike i želeće da budu baš kao i mi nekada. Šetam tim hodnicima i telo mi struji kao ludo i pitam se da li ću ikada ponovo doći, da li će se nešto promeniti, ili će ostati isto kao i onog trenutka kada sam ostavio deo svog trajanja. PETAR PETROVIĆ

MRAČNI PRATILAC Potrebno je da izađeš napolje. Vidiš da je neki haos u tebi. - Napolju sam. -Ne slušaš me. Baca pikavac na zemlju, ali dim je još uvek tu. Nemo me posmatra. Onda lagano zakorači na njega videvši koliku nervozu to u meni budi. Zavist. Sve je to u mislima, ne kontrolišu stvari tebe već ti njih. Ubediš sebe da si nemoćan ili jos gore da bi mogao prestati kada pozeliš. -Znam o čemu razmišljaš. To je zato što do

sada nista od toga nisi probala. Ne mogu ja da vodim zivot poput tvog. Ma probao sam, veruj mi. Vidim starog sebe u tebi. Više se ne opirem. -A čemu se ja opirem? -Zar te nekada ne guši sav taj mir? Hajde, priznaj da je ustvari takav nered unutra. Htela bi da pobegneš. Svi bi negde da pobegnu, a malo ko zapravo zna gde. Negde. Daleko gde je bolje. A oni koji su tamo daleko i oni bi još dalje. I tako u krug. Možda je zemlja zato okrugla. Tišina. -Imaš ga i ti. Tu je negde i tvoj mračni pra-

tilac. Nemoćna si sada da ga pogledaš u lice, jer ko zna šta se sve tamo krije. Znam da ne možes da ga kontrolišeš. Zato mi nemoj govoriti o kontroli, moje se misli razlete pa ne mogu do jutra da ih sakupim. A nekad je prosto lakše ostaviti ih tako. Onda će one suvišne same otići. -A ako ipak ne odu? -Znam šta te zanima, ali ne mogu ti ja to reći. Tajna moje slobode suviše je skupa. Ma ona nema cenu. Znaš ono “jednog dana” o kome stalno govore? Možda je baš sada. Svaki dan je taj jedan dan. Tako je bar sa nama lutalicama. MARIJA JEVĐENOVIĆ

S 15

TAPŠEM...
Revoltirana činjenicama shvatam da gnušam se vas sebičnih idealista i revolucionara iz fotelje, pa samim tim obožavam svoj šal i naočare iza kojih krijem svoj ciničan smeh i pogled. Nevino govorite o podeli moći i jednakosti ne praktikujući je, misleći da prostodušni narod guta sve bez ponosa. Ponosti ste samo vi koji vijorite svoje ,,pobedničke” zastave u nebo ne shvatajući da nam samo zagađujete vazduh toksinima. Ali mi nastavljamo da dišemo bez obzira na sve - jer drugog načina nemamo. Nemamo ni drugi život ali imamo vas koji se žustro borite za isti. Dajete sebe u svemu tome, prolivate znoj, znoj za svoje zasluge. A mi obični smrtnici nećemo živeti večno, samo smo deo trenutka, a trenutak je prošao. U hodniku kroz koji lagano korača samo čuje naše tapšanje. Tapšanje za šta? Za progres, svest, boljitak, nezavisnost? Da, verovatno. Mora biti da je to. Evo dižem čašu i nazdravljam vodom za sve pogreške prošlosti. Za sve u visini koji će shvatiti da njihov zadatak nije tamo. I za nas jadnike, da prikupimo što više šalova i ,,pobedničkih” zastava. Srećna Vam nova 2012. MILICA IVKOVIĆ

Haj skul not kul
IVANA RAŠIĆ Razmišljam nešto, koliko bi me sada mrzelo da sutra moram da idem u srednju skolu, uff... Koliko bih bila smorena da moram. Svi ti aperi i downeri, previše toga se želi, malo izlaza da se to i doživi, čak i ta maštanja i željenja mnogo su na duge staze, dug robovski mandat. Mnogo su jaka, da pregoriš sa tendencijom da se ugasiš skroz. Toliko ubijene energije. Mrzela sam srednju školu, to je bio najgori period mog života. Želim ovo da podelim sa svima koji se tako osećaju i koji su se tako osećali. Najbolje vreme dolazi posle, nije kao u američkim filmovima, bar nije bilo meni, da te obeleži za ceo zivot i da se sve sudbonosno desi baš neposredno pre završetka hajskula. Možda ja nisam ni dozvolila da mi se nešto značajno desi tad, svesno sam se čuvala za posle. Srednja škola je ultimativna tiranija, ovo govori ogorčeni tinejdžer iz mene i nemojte misliti da ne znam koliko to zvuči detinjasto, znam, ali stvari stoje baš tako. Radni je dan i baš osećam stres i napetost zbog sutrašnjeg prvog časa, ipak ja to sutra neću proživljavati, ali taj vajb, dok hodam gradom, osećam, što zbog svoje zaostavštine, što zbog realnog stanja da baš taj vajb dominira gradom večeras. Nemam opnu, namerno, pa osećam sve i svašta. Ovim gradom, milosrdnim i ranjenim, slepim i lepim, takođe provejava siromaštvo, kad to osetim to me pogađa u stomak, dok me talas mržnje, kojeg ima obilato saseče u nogama, manifestuje mi se u slabim mišićima. Nije skoncentrisan u centru grada, već na periferiji, ljuta periferija sprema osvetu po prirodnom zakonu. Neki dani su za valjanje po ulicama, neke noći su za skrivanje po kućama, ja večeras šetam i pričam sa gradom, žali mi se, žalim se i ja njemu, sutra neću u školu, a on je ljut i sutra će usporiti saobraćaj namerno. Vetar ne staje, razmišljanja doživaju nesanicu, nema veze sutra ne moram u školu. Samo da mi je neko rekao tad, ‘96 da će mi se socijalni autizam isplatiti, još snažnije bih se zavukla u sebe, jer sad grad želi da priča sa mnom, jer sad toliko dobro poznajem sebe da smem da se uključim na automatik i nestanem, bez bojazni da se izgubim, duboko na čuburskoj ulici. Haj skul not kul, tonjenje u sebe jeste. A, možda i nije, možda nikad nisam bila u pravu, jer osloniti se na emo je kao osloniti se na sutra.

S 16

Dan zaljubljenih 14. februar, top 10 filmova za najzaljubljeniji dan godine
Dan zaljubljenih ne treba da bude jedini dan kada ćete biti divni prema nekome koga volite, ali slavlja su tu da se slave, tako da vam preporučujemo da uz flašu finog vina, večericu ili kokice, kako i dolikuje uz film, pogledate zajedno neki od ovih 10 romantičnih filmova. Uživajte!!!
1. Doručak kod Tifanija Vanvremenska priča o tome kako je ljubav pripadanje nekome i kako u tome nema ništa loše. Lepo je biti nečiji, a to će njujorška prelepotica i trendseterka Holi Golajtli (Odri Hepbern) tek otkriti kada upozna sasvim drugačijeg momka, nežnog pisca Pola Vardžaka. Ovaj film je remek delo u svakom pogledu- glumci su prelepi, radnja je smeštena u mondenski Njujork, Mancinijev soundtrack razoruružava, kostime je radio Živanši, ali iznad svega zaljubićete se u priču o pravoj ljubavi, ona koja dolazi lagano, ali postaje neizbežna, fatalna, nežna i iznad svega filmična. Obratite pažnju na bezimenu mačku, mir koji proizvodi zgrada Tiffanyja, kao i na malu crnu haljinu Odri Hepbern. 2. Kazablanka Uvek ćemo imati Pariz, reći će lik Hempfri Bogarta liku Ingrid Bergman u ovom filmskom klasiku koji neizostavno morate gledati u svom životu. Ljubavna priča smeštena u vihor rata, u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu, ljubav koje se glavni akteri moraju odreći, tako tragilčna i lepa u toj tragičnosti, tako nostalgična, strasna, nežna. Od svih mesta barova na svetu ona je morala da uđe baš u njegov. Obratite pažnju na to kako jak, poseban i ironičan muškarac kao što je Hemfri Bogart (i njegov lik) pati zbog ljubavi koja ne može da se ostvari. Takođe obavezno obratite pažnju na Louisa Armstronga i As times go by, kao i na poslednju scenu kada on gotovo da pušta suzu, onu bebekovsku mušku najtežu kada je pušta da ode.

3. Afera za pamćenje Ovaj film je za one malo raspilavljenije, za one koji poštuju pravi, čak i malo patetičan pravi stari Holivud. Ovaj film sa Keri Grantom i Deborom Ker pravi je ljubavni klasik u pravom smislu te reči, on govori o romansi, o obećanju, o iskrenoj i snađnoj ljubavi koja se nesrečnim i pukim slučajem prekida, izneverava i razočarava oboje romantičnih i ljubavlju ophvranih aktera. Ali ljubav je jača čak i od zle sudbine i ona njih dvoje istom snagom zaljubljenih ponovo dovodi u istu prostoriju i suočava ih, a tada na videlo izloazi samo istina, a istina je da je ovo jedna od najdivnijih ljubavnih priča ikada. Obratite pažnju na engleski hladnu, ali dramatičnu lepotu Debore Ker,nedavno preminule dive.

4. Kad je Hari sreo Sali Da li postoji prijateljstvo između muškaraca i žena? Na ovo pitanje daće vreme koje će proteći između upoznavanja Harija i Seli i trenutka kada shvate da su jedno za drugo i da se ludo vole. Romantična komedija po sjajnom scenariju Nore Efron sa samog kraja osamdesetih nije priča o već razvijenoj ljubavi koja nailazi na peripetije, kao što to obično biva, već priča o zaljubljivanju, o upoznavanju, tako da na kraju znate šta je to u šta su se hari i Sali zapravo zaljubili. Bili Kristal i Meg Rajan odlični su u ovoj ikoničkoj komediji. Obratite pažnju na Selin odglumljeni orgazam u restoranu, kao i na Harijevog druga i Selinu drugaricu, koji su urnebesni.

5. Maza i Lunja Da li vi to imate srce od kamena, ako vam ne zaigra u momentu kada Lunja Mazi gurne njuškicom ćufticu i onda je pogleda krupnim mangupskim očima, prvi put zaista zaljubljenog bića. Dobre devojčice uvek po pravilu traže opsne momke i mangupe, pa tako i Maza, koja ćče bežeći od kuće u kojoj ima sve otići u nepoznato i tamo naći ljubav svog života. Obratiti pažnju na scenu u italijanskom restoranu u kojoj vlasnik peva Bella Notte, onu u kojoj u zatvoru Peggy, kučkazavodnica peva legendarnu He’s a Tramp (pesmu peva glamurozna jazz pevačica Peggy Lee, a i kuca Peggy je nastala po uzoru na nju), kao i na činjenicu da će, o da, Maza i Lunja spavati na prvom sastanku posle romantične večere, o da!

S 17
6. Punch drunk love Ni bizarnijeg i netipičnijeg ni boljeg romantičnog filma za one mkoji i nisu romantični, ali veruju u pravu ljubav. Ovaj film nekima će biti mučenje, ali nekima i pravi kolačić i to onaj sa punčom unutra. Slatko i opijajuće, ali prave romanse kao da nema niotkuda. Tek na kraju ona će se dogoditi, dugo očekivana, a opet kao grom iz vedra neba. Netipičan film koji je najbolje da pustite voljenoj osobi koja i nije nešto preterano romantična. Za takvu osobu nije Afera za pamćenje, gađaće televizor ili kompjuter, ali ovaj film slobodno. Raskalašni naslov obećava, ali film je još bolji. Obratite pađnju na gestove glavnih junaka. Oni bole koliko su nesigurni. 8. Kako se udati za milionera Ne, ovo nije film za sponzoruše, ovo je neka vrsta Sex i grada čitavih 40 godina pre pomenute HBO serije. Mada, ovde su mačke još bolje- Betty Grable, pin-up cica sa nogama od milion dolara, diva Lauren Bacall, koja vlada ovim filmom lepotom i harizmom, kao i Marilyn Monroe koja glumi ono što je i patentirala- glupu beskrajno slatku i šarmantnu plavušu, koja je u ovom filmu još i ćorava. One jure momke sa parama, a da li će na kraju završiti s njima ili sa zgodnim momcima koje će čak i tura pića ili pljeskavica više dekitntirati, pitanje je sad. Romantično i za dan zaljubljenih zato što glorifikuje pravu ljubav i uzdiđe je nad novcem. Obratiti pađnju na ciklama haljinu Marilyn i na modnu reviju u kojoj ućestvuju devojke. 9. Začarana Ljubav je bajka, ali zaista. U ovom omažu svim dosadašnjim Disney klasicima, princeza iz bajke dolazi u moderni Njujork u kome će jednog praktičnog, poslovnog čoveka, kome je srce davno umrlo otvoriti ponovo taj svet, najlepši od svih, svet ljubavi i nežnih tananaih emocija. Da li svet bajki funcioniše i u ovo moderno, brzo, interaktivno vreme? Trebalo bi da da, jer ljubav je ljubav u bilo kom vremenu. Nemojte se iznenaditi ako vam se oči zacakle ili zasuze, jer je ovaj film jedan od retkih u poslednje vreme koji se mođe pohvaliti time da je pravi ljubavni klasik, koji mogu gledati i ljubavnici, a i cela porodica. 10. Ljubav i moda Ništa bolje od domaćeg klasika, koji nas vraća daleko u prošlost mondenskog Beograda u kome su se vozile vespe i nosile haljine kao u Londonu ili u Rimu. Beograd je svet tada više nego ikada, njegovi bulevari su veliki, devojke lepe, a svuda se ori pesma Đuze Stojiljkovića- Devojko mala. Buđenje jedne mladosti, one poratne, one prve iskre bunta, zavodljivosti i nonšalancije. Beba Lončar prava je diva, jugoslovenska Idi Sedžvik u ovom filmu ili opet nešto nalik na dive italijanskog filma. Obratite pažnju na ikonografiju, na modu i naravno – na ljubav! ANA VUČKOVIĆ 7. Dan mrmota Da li biste podneli da se jedan dan ponavlja zauvek? Ne, naravno. A ako je to dan kada upoznajete zaista nekoga koga ćete voleti? Možda. Tv spiker koji se bavi vremenskom prognozom živi u jednom jedinom danu i to u onom kada odlazi u neku američku vukojebinu da izvesti naciju o izlasku mrtmota koji će označiti (ili ne) da li će zima biti duga. Svaki dan isti, sa beskrajno mnogo ponavljanja užasnih, besmislenih, komičnih, ali i ljubavnih momenata za pamćenje. Da li će ikada osvanuti sledeći dan za našeg Tv spikera? Obratite pažnju na britki dijalog, na to koliko je Endi Mekdauel sjajna u ovoj ulozi.

Srećan dan zaljubljenih! P.S. Pošto je 14.februar i dan Svetog Trifuna, zaštitnika grožđa i vina, pogledajte obavezno i Days of wine and roses

S 18
Nije li ljubav prosta
ANITA ERKER Priznaj, potraga je dugo trajala. Taman kada si odustala, eto ga, ispred tebe, prolivajući kafu po tvojim novim cipelama. ‘’Oh, oprosti’’, i iskrivljena usna nespretnjakovića. Počinješ da navodiš lavine, reke, okeane zašto su to baš TE cipele, zašto je svaki muškarac ISTI, zašto ti jeupropašćen dan i nekoliko hiljada sa bankovnog računa. Dakle, da oprostiš nećeš. ‘’Mokre cipele nisu u modi”, čuješ u neverici. Spremna da iskažeš znanje svih ružnih reči i zabranjenih psovki. Odlepljuješ oči od betona ne bi li videla lice tog drskog muškarca. Naočare za sunce, naravno, spuštaš na vrh nosa. A on, on sjaji. ,,Moda je precenjena‘’, izgovaraš. ,,Voliš klišee, zar ne?’’ Vodimo rat, a ne znamo ni imena jedno drugom. Dva sveta prekinuta ritualima; sudarena, napukla, spremna na borbu za identitet. On i ja. Muškarac i žena. Početak zapisan ili smišljen da zavara. Odveć izlizane prepirke, ‘milo za drago’, ‘u inat’ i slično; malo vike, zatim ćutnje, suza i kolača; neprespavane noći, tmurna jutra i zapečen hleb. ,,Prekini više!’’, čujem kako zapoveda ,,Nisi u redu! Rekao si..’’, i pljus, vrata, klik, ključ, zzzz, tišina. Da sam znala kako će biti poslala bih mu račun još onoga jutra. Možda sam, a sve mi se čini da jesam, prevarena; mislima, delima, njegovim ponašanjem. Isprva fin i šarmantan, noću pustolov, a nakon dva rođendanska poklona-previše zameran. Grešim ili generalizujem? Pronalazim li minus namerno i s ciljem da narušim lagodnost? Sistemski i protiv sebe? Prevarena, rekoh. Glava vs srce, ma ipak je to on. I kafa po cipelama od 450 funti. Vredi.

Voljelo se dvoje mladih
„NEĆE BITI LAKO. NIKAD NIJE I NEĆE.“- NIKOLA JE U ČVRSTOM ZAGRLJAJU STISKAO IZABRANICU SVOGA SRCA. ZORAN PLAVŠIĆ „Ne dam na tebe Alma. Zapamti to.“osjećao je kako se krhko tijelo grči od plača u njegovom zagrljaju. Uvojci njene kose pokisli od kiše teško su padali po njegovim prsima. Gotovo sablasno su djelovali onako mokri, gotovo ukočeni. Prstima je prolazio kroz njenu beživotnu kosu nastojeći joj vratiti onu životnost i nemir koji je ko zna kuda nestao. Upoznali su se još u djetinjstvu. Čitavo školovanje njihovi putevi su se preplitali. Ona je bila odličan učenik gimnazije. Žarko je željela da završi za nastavnika i da radi sa djecom. Nikola je bio na zanatu. Srednja mašinska škola, smjer mašinski tehničar. Nije planirao dalje od toga. Ali... Matursko veče promijenilo je neke stvari zauvijek. Alma je bila vesela. Plesala je bez prestanka. Njeni pramenovi kose kao navijeni poput opruga plesali su na njenim obnaženim ramenima, a krem haljina na njoj kao salivena. Te večeri oduzimala je poglede i ostavljala bez daha sve potencijalne plesače koji su brzo odustajali nakon nekoliko plesnjaka. Nikola se kolebao, ali nije skidao pogleda sa nje. Svo vrijeme kao da je njega čekala. I dočekala. Znali su se godinama. Gledao ju je očima zamućenim od vratolomnih plesnih koraka. Nije odustajao. Nije ni Alma. Njihovi pokreti kao krojeni za plesni podijum bili su više od igre. Govorili su više od ijedne riječi. Pogleda. U njihovim pokretima nije bilo sumnje. Dok je muzika pravila kratki predah Alma je potražila osvježenje. „Neće valjati Alma. Pripazi. Nije on za tebe.“ Nije ni stigla da odgovori dajdži Ahmetu, članu lokalnog benda već je Nikola bio kraj nje. Ahmet se odmah udaljio. Ples se nastavio do duboko u noć. „Upisala sam fakultet. Pedagoški u Banja Luci.“ „Čekaću te.“-obeća Nikola. „Potrajaće.“ „Neka.“ Nikola se par dana kolebao. Odlučio se da upiše mašinstvo. U Banja Luci. Alma se obradovala nakon saznanja. „Nisam mogao više da čekam.“-reče Nikola nakon drugog upisnog roka. „Ni ja.“ Voljelo se dvoje mladih. Zamrzilo se više starih. Tajili su od nje čitavo ljeto do samog početka predavanja. „Zvali smo Mehmeda. On zna neke ljude u Sarajevu. Prepisali smo te tamo na fakultet. Vidjećeš i sama. Shvatićeš jednog dana.“otac je bio neumoljiv na sve njene suze. „Ali ti ne razumiješ?“ „Ni ti ne razumiješ. Bar za sada.“ Nikola je bio kivan na njene roditelje. „Neka Nikola. To će brzo proći. Sve će to proći. Vidjećeš.“-tješila ga je i sama svjesna situacije. Tako je bilo, Vrijeme je brzo prošlo u pismima i prepiskama. Vrijedno su polagali ispite da na vrijeme završe. Sreća zbog završetka studija trebalo je da se nastavi gdje je stala onoga dana kad ju je kišnog oktobarskog dana pratio u Sarajevo. On je izašao u Banja Luci. „Neka brane koliko hoće. Ljubav je nepobjediva. Vidjeće oni.“-Nikola je bio spreman na sve da pokaže svoju ljubav prema Almi. „Uz tebe sam. Za sva vremena.“-bacila mu se u zagrljaj i zaplakala dok su krupne kišne kapi natapale kosu. „Neće biti lako. Nikad nije i neće.“-Nikola je u čvrstom zagrljaju stiskao izabranicu svoga srca. „Ne dam na tebe Alma. Zapamti to.“osjećao je kako se krhko tijelo grči od plača u njegovom zagrljaju. Bio je u pravu. Nije bilo lako. Roditelji nisu nikad prihvatili njihov brak. Njeni se nisu nikad udostojili da izgovore njegovo ime. „Onaj tvoj,…“-bilo je najviše što su koristili za svog zeta. „Ona.“-ni njegovi nisu bili izdašniji prema svojoj snahi. Smetalo je to oboma, ali bili su sasvim sigurni u sebe i svoju ljubav. Kako i treba. Računali su sa djecom će neke stvari da se izglade. Barem ublaže. Bilo bi lakše oboma. Ni djeca nisu pomakla kamen prokletstva. Uselio se trajno u njihova srca. Kad su godine načele zdravlje, ljubav taj jedini preostali lijek blažio je bol. Tugu nikako. „Neka. Tako je zapisano. Nadam se da je tamo pravednije. Nismo nikome nažao učinili.“ „Nidžo ja bih najradije odmah pošla sa tobom. Djeca su velika. Preboljeće. Želim da budem sa tobom i kraj tebe zauvijek.“ Nije ništa rekao. Samo joj je stisnuo ruku. Nemoćno. Osmijeh. Poslednji. Jedna suza otkide se s mukom niz uvelo lice koje se hladilo tog vrelog avgustovskog dana. Nije potrajalo. Bez osmijeha i drugo srce uvenu s prvim septembarskim kišama. Sve ono što godinama je gradila ljubav i sreća uruši zalog vjere godinama zatomljene da tako mora biti. Alma nije sahranjena pored svoga Nikole. Preselila je na Ahiret kako kažu. U mnoštvu spomenika ostade Nikola usamljen kako niko nije. Ni Almi niko tišinom da nazove novo jutro. A samo kojih stotinu metara dalje ne bi bila sama.

JANUAR 2012.

web 2.0

dodatak o novim medijima

S20

O korišćenju interneta,
korisnicima, informacijama
S21

S22

SOPA

Google+

S 20

O korišćenju interneta, korisnicima, informacijama

SRBIJA SE POLAKO PROBUDILA, TRLJA USNULE OČI I NESTIDLJIVO ULAZI U DOBA DELJENJA INFORMACIJA.
družeći se u stvarnom svetu u skladu sa uređivačkom politikom (ili cenzurom) medija o čijoj informaciji razgovaramo. Igralište Internet je postao veliko igralište, a kakav je ko igrač vidi se svakom našom aktivnosti. Potpuno smo nesvesni važnosti onoga što radimo, načina na koji to radimo i kako to može da utiče na druge. Među korisnicima sve je manje konstruktivnih a tako korisnih dijaloga, konverzacije, deljenja znanja i mišljenja. Internet kao medijum počeli smo olako da konzumiramo potpuno nesvesni njegove važnosti, težine i moći koju nam je doneo. Do sada smo samo čitali na Internetu, gledali i slušali (kao i na drugim vrstama medija). Bili smo nemi posmatrači a razmišljanja smo pažljivo delili međusobom Čovek je društveno biće, povezuje se, umrežava u svoje zajednice od svog nastanka. Okupljamo se oko različitih religioznih, socioloških, kulturoloških ideja ili pojava. I upravo društvene mreže a ne mediji kao platforme ili alati u najvećoj meri

slika: by Dekret

su uticale na masovno „konzumiranje“ drugih ljudi – ne onako isfabrikovano, već spontano. Ta spontanost, bez (pozitivne) samocenzure i nerealne percepcije gde se nalazimo i koju poruku kao pojedinci možemo da pošaljemo, postali su osnovni razlog takozvanog šuma („noise“ engl.). Mogućnost korisnika da izađe iz anonimnosti i da njegove informacije sa stavovima, emocijama, razmišljanjima postanu dostupne većem broju ljudi na tako jednostavan način je ključno pitanje svih onih koji se još uvek nisu snašli na ovom novom terenu. Igralište je surovo, čuje se svaki aplauz ali najčešće zvižduci bez obzira koliko su neargumentovani, subjektivni, ostrašćeni, maliciozni.

JASNA KAMATOVIĆ

S 21

Gugl Plus - Google+
2) Možete dodavati slike, video fajlove i linkove U donjem desnom uglu možete videti ikonice koje omogućavaju da dodajete sliku, video ili link. 3) Formatirajte tekst Ako kucate status moguće je da formatirate tekst. Ako želite da tekst bude boldovan, to jest tamnije boje, ukucajte znak zvezdice pre i posle rečenice, na primer: *asterisks* Tekst može biti u italik formatu ako pre i posle teksta stavite donju crtu, na primer: _italik_ Precrtavanje se vrši putem korišćenjem crtica pre i posle teksta, primer: -precrtano4) Onemogućite ponovno deljenje vaših postova Ako želite da sprečite da neko na svom profilu deli vaš članak, slike ili druge privatne detalje to možete onemogućiti, kao na slici. 5) Proverite ko je sve podelio vaš post Klikom na Limited možete imati uvid u ko sve može da vidi vaš post. Ovo je bitno ako ste pisali nešto lične prirode. 5) Tagujte prijatelje Slično kao i na Facebook-u moguće je da tagujte prijatelje korišćenjem znaka @. 6) Sparks Sparks predstavljaju interesovanja. Možete pratiti već ponuđena interesovanja ili ukucati svoju ključnu reč. Ova funkcionalnost može biti korisna ako želimo da pratimo najnovije članka na Internetu o određenoj temi. 7) Prazan krug Ako želite jedno mesto na kome možete da čuvate svoje beleške, članke, linkove, slike itd… možete napraviti prazan krug. Sve što želite da čuvate samo za sebe možete držati u tom praznom krugu.

Google Plus servis predstavlja najnoviju društvenu mrežu za komuniciranje, širanje informacija i zabavljanje. ŠTA JE GOOGLE+? Google+ je društvena mreža, tačnije najveći pokušaj Googla da dovede ljude u svoju platformu. Predstavljen je Juna, 2011 godine i prošao je sa odličnim kritikama. Google+ ima velike sličnosti sa facebookom, ali se nekim karakteristikama izdvaja od ostalih društvenih mreža. Prva takva karakteristika jesu Circles, ili krugovi. Zahvaljujući njima, svoje kontakte možemo podeliti na: Friends, Family, Acquintances, Following. Poenta je da Google plus bude krajnje jednostavan za upotrebu. GOOGLE SPARKS - DELJENJE I GRUPISANJE SADRŽAJA Značajan akcenat u okviru Google+ društvene mreže je stavljen i na deljenje i otkrivanje novih i zanimljivih sadržaja. Predstavljen je sistem preporuka, Sparks, koji sadrži i grupiše slike, članke, video klipove i drugi sadržaj prema vašim interesima. Sistem koristi informacije iz drugih Googleovih proizvoda, iz Google pretrage i naravno iz sadržaja koji se deli na samoj Google+ mreži. Naravno sve ove informacije možete podeliti i to sa svima, ili samo određenim Google krugovima prijatelja. Google je zajedno sa društvenom mrežom predstavio i prateću aplikaciju za mobilne uređaje - Google+ za Android se već može preuzeti sa Android Marketa besplatno. Uz G+ aplikaciju moguće je direktno uploadovati fotografije i video. Maksimalna dozvolje-

na rezolucija fotografija iznosi 2048 x 2048 piksela, a video može trajati i do 15 minuta. Podržana je i FullHD rezolucija (1080p) za video. Uz instalaciju G+ aplikacije dobija se još jedna - Huddle koja je namenjena grupnom chat-u. OPISAĆEMO NEKOLIKO NOVITETA KOJE DONOSI GOOGLE PLUS. 1) Prijatelje grupišite po njihovim interesovanjima, a ne po tome odakle ih poznajete Krugovi odnosno circles koji su interesantna novina kod Google Plus servisa, omogućuju grupisanje prijatelja u krugove. Krugove organizujte po celinama, odnosno po tome koje ćete informacija sa određenom grupom da delite. Na primer: ako često delite vesti o politici, razdvojite prijatelje na one koje politika interesuje i na one koje ne interesuje. Na taj način ćete sa prvom grupom moći nesmetano da raspravljate, dok drugoj grupi nećete da smetate. Ako želite da podelite svoje slike sa žurke, onda napravite novu grupu gde ćete staviti samo svoje najbolje prijatelje.

S 22 Zakon o sprečavanju piraterije na internetu (SAD) (ENGL. STOP ONLINE PIRACY ACT (SOPA))
Zakon o sprečavanju piraterije na internetu (engl. Stop Online Piracy Act (SOPA)), poznat i kao H.R.3261, predloženi je zakon koji je predstavljen u Predstavničkom domu SAD 26. oktobra 2011. Predlagač zakona je Lamar Smit, poslanik Republikanske stranke u Predstavničkom domu i grupa od 12 poslanika, članova Republikanske i Demokratske stranke. Predlog zakona proširuje ovlašćenja organa za sprovođenje zakona SAD i nosilaca autorskih prava da se bore protiv neovlašćenog širenja, falsifikovanja i trgovine zaštićene intelektualne svojine preko interneta. Predlog zakona je trenutno pred Odborom za pravosudna pitanja Predstavničkog doma. Zakon bi omogućio Ministarstvu pravde SAD, kao i nosiocima autorskih prava, da traže sudske mere i zaštitu protiv internet stranica optuženih za omogućavanje ili olakšavanje kršenja autorskih prava. U zavisnosti od toga ko traži sudsku zaštitu, mere mogu uključivati zabranu internet oglašivačima i posrednicima kod plaćanja, kao što je Pejpal, da posluju sa sajtom koji krši autorska prava, zabranu internet pretraživačima da prikazuju linkove ka tim sajtovima, i zahtev internet provajderima da blokiraju pristup tim sajtovima. Zakon bi učinio neovlašćeno prikazivanje sadržaja zaštićenog autorskim pravima krivičnim delom. Zakon takođe daje imunitet pružaocima Internet usluga koji dobrovoljno preduzmu mere protiv sajtova koji krše autorska prava, i takođe propisuje odgovornost za štetu nosilaca autorskih prava, ukoliko svesno pogrešno optuže neki sajt za kršenje autorskih prava. Zagovornici kažu da zakon štiti tržište intelektualne svojine i odgovarajuću industriju, radna mesta i prihode, i da je potreban da ojača sprovođenje zakona o autorskom pravu, posebno protiv stranih sajtova. Protivnici zakona, među kojima su kompanije: Gugl, Fejsbuk, Jahu, Tviter, Mozila,9gag, Deviantart, Fondacija Vikimedija, kao i organizacije Hjuman rajts voč i Američka unija za građanske slobode, navode da bi zakon, pod izgovorom zaštite autorskih prava, mogao dovesti do cenzure. Sergej Brin, jedan od osnivača Gugla, uporedio je zakon sa cenzurom u Iranu i Kini. Predstavnički dom SAD je, u međuvremenu, stopirao donošenje odluke o ovom zakonu nakon pritiska velikih kompanija kao što su Wikipedia i Google.

SOPA opera
H-ALTER.ORG
tora. Naime, ovaj zakon bi trebao omogućiti vlasnicima autorskih prava da pokreću sudske naloge pred američkim sudom protiv mrežnih stranica koje budu učestvovale ili saučestvovale u nezakonitom prometovanju intelektualnim vlasništvom. Drugačije rečeno, SOPA bi bio instrument blokiranja otvorenog, slobodnog mrežnog prometa. Cenzura interneta je dakle na pomolu. Kontroverznim prijedlogom zakona protiv piraterije uspotavila bi se snažna zakonska regulacija u već formirano iskustvo umreženosti. Budući da bi SOPA implementacija podrazumijevala, ne samo opomene, već i kazne za krađu intelektualne svojine (ali i saučesništvo u kršenju copyrighta) online razmjena digitalnih sadržaja postala bi sinonomom za kriminalni prekršaj, izjednačena sa krivičnom odgovornošću postala bi svaka neovlaštena aktivnost razmjene elektronskih fajlova i to ne samo na teritoriji SAD-a, već širom svijeta. Da stvar bude ozbiljnija, SOPA bi ovlastila ne samo nositelje autorskih prava, već direktno američko ministarstvo pravosuđa da sudski progoni i kažnjava njegove prekršitelje. Ekspanzivna cenzura na osnovu copyright režima ukazuje na konstituiranje novih modela manifestacije moći u ime zaštite poretka i korespondirajućih mu “sigurnosti”. SOPA uspostavlja standarde tzv. “posredničke odgovornosti” što drugim riječima znači kako će posrednicima internetskih usluga, ukoliko zakon bude izglasan, biti moguće narediti da cenzuriraju odnosno blokiraju pristup bilo kom mrežnom mjestu pod optužnicom za kršenje autorskog prava bez uobičajnog pokretanja i vođenja sudskog procesa. Prema dosadašnjim odredbama Digital Millenium Copyright Acta (DMCA) vlasnici web stranica su bili obavezni uklanjati svaki sadržaj kojim se krši zakon o autorskom pravu, međutim, SOPA ide korak dalje. Nepoštivanje novih zakonski odredbi predviđenih Stop Online Piracy Actom ubuduće ne bi završavalo upozorenjima već izravnim suočavanjem sa novčanim i zatvorskim kaznama zbog kršenja autorskih prava. Vlada SAD je nesumnjivo riješila da se obračuna sa digitalnom kulturom 21. stoljeća. Nimalo ne čudi što iza ovakve legislative stoje korporativni lobiji (od Hollywooda do farmaceutske industrije) koji slobodnu arhitekturu Mreže smatraju najizravnijiom prijetnjom ubiranju (online) profita. Negodovanja, peticije, kritke, upozorenja i sl. pokušaji da se „otvore oči” korisnika interneta apeluju na pogubnost razmjera SOPA regulative koja predstavlja izravnu prijetnju slobodi govora, kreativnosti, medijskim slobodama. Na djelu je dakle sve ono na što godinama već upozoravaju autori poput Lessiga, Barbrooka, Stallmana, Moglena, Zittaina, Doctorowa itd.: ukidanje interaktivnosti kao proizvodne snage mnoštva. Naime, ovakva legislativa indirektno dokida prava javnosti da prakticira slobodu izražavanja (participira u stvaranju, rearanžiranju i distribuciji online sadržaja) budući da će u mrežnoj komunikaciji ubuduće moći „uživati” tek oni koji budu mogli priuštiti usluge pravnika, dakle stručnjaka koji će moći garantirati da uploadovani mrežni materijali od strane njihovih klijenata nisu u suprotnosti sa provedbama zakona o autorskim pravima.

Ekspanzivna cenzura na osnovu copyright režima ukazuje na konstituiranje novih modela manifestacije moći u ime zaštite poretka. Kako američki Kongres namjerava usvojiti kontroverzni prijedlog zakona protiv piraterije tzv. SOPA (Stop Online Piracy Act) sve su brojniji oponenti koji pozivaju na protivljenje donošenju zakona kojim se kani uspostaviti rigidna cenzura interneta. Aktivisti širom svijeta za danas najavljuju online štrajk protiv ovog vjerovatno „najgoreg zakona (o internetu) u povijesti američkog pravosuđa”. Rat online pirateriji bi uskoro mogao dobit svoj epilog budući da bi se u američkom Kongresu uskoro mogle dizati ruke za zakon kojim bi se moglo radikalno promijeniti dosadašnje iskustvo korištenja interneta, a online komunikacija deformirati upravo onako kako to priželjkuju korporativna industrija i njezini predstavnici. Stop Online Piracy Act (SOPA) ili agresivna informacijska politika novog proširenja zakona o autorskim pravima, kojom se hoće disciplinirati otvorena, umrežena komunikacija, nova je forma (p)osvajanja (digitalnog) javnog pros-

S 23
Suzbijanje digitalne piraterije je nesumnjivo legitiman povod za update zakonskih mjera kojima bi se preventirala ilegalna distribucija, međutim, nesposobnost da se sagledaju dalekosežne reperkusije SOPA implementacije na novostečena komunikacijska prava inaugurirana internetom kao prvim medijem u povijesti koji građane izmješta iz konzunomije (kibernetički, informacijski fordizam) nikada nije imala namjeru prihvatiti nužnost koegzistiranja sa virtualnim zajednicama koje Mrežu principijelno vide, doživljavaju i brane kao elektronsku Agoru, platformu za permanentno, interaktivno revolucioniranje. Naprotiv. SOPA je najradikalniji primjer digitalne despotije koja cenzuru pretpostavlja za lectual Property Act) nije ništa manje opasan kada je u pitanju budućnost online kulture. Zbog toga je današnji dan označen kao „crna tačka” mrežne komunikacije. Jednodnevno gašenje stranica najpopularnije online enciklopedije Wikipedie, kao i zamračivanje brojnih drugih mrežnih mjesta (Mozilla, Twitpic) u znak globalnog protesta i uzbune u vezi sa kontroverznim američkim zakonima jesu opomena da budućnost interneta nije nimalo svijetla. Samo na trenutak zamislite scenarij prema kojem vlasnici web stranica moraju najprije provjeriti kako svaki link prema drugom mrežnom mjestu ne sadrži materijal koji potencijalno krši zakon o autorskom pravu. Kako svaki link nužno sobom povlači provjeravanje hiljada, pa čak i miliona mrežnih stranica (i to isključivo kako bi se ogradili od njihove moguće povrede copyright-a) sasvim je jasno kako bi hipermedijsko povezivanje, ne samo izgubilo smisao, već bi cjelokupna online komunikacija bila odvedena u slijepu ulicu u kojoj bi onda skončala i sama net generacija. 18. januar 2012. godine će stoga obilježiti štrajk svih onih koji žele internet na kojem ljudska prava, sloboda govora i vladavina zakona neće biti podređeni korporativizmu i njihovim lobistima. Očigledno je kako se pravna i politička moć upravljanja internetom, nimalo slučajno, poklapa sa pretpostavkama kako Sjedinjene Američke Države gube informacijski rat zbog čega se upravo novim regulativama hoće omogućiti ućutkivanje popularnih svjetskih stranica koje objavljuju i nose sadržaje koji grade sve jači otpor spram totalitarne, transnacionalne vladavine krupnog kapitala. Fundamentalna pretpostavka tehnologije političke kontrole je anuliranje autonomije i privatnosti, stoga se ovom štrajku (http://www.sopastrike.com) treba pridružiti svako ko razumije koliko je bila u pravu Hana Arendt kada je napisala kako „kategorija osumnjičenog u totalitarnim uvijetima obuhvaća čitavo čovječanstvo”. Na koncu, kako ne bi ostali u potpunom mraku (čak i ako sporni SOPA zakon ugleda svjetlo dana) potrebno je napomenuti kako je “desopaizacija” već počela. Naime, Soapy je mali i besplatni Firefox plugin čijom će aktivacijom korisnicima i dalje biti moguće posjećivanje web stranica koje bi bile eventualno zabranjene tj. koje bi se našle pod udarom SOPA-e. War...must go on...

slika: chadrocco-d4lncoz

krajnji domet “društva znanja”. U rječniku digitalnog aktivizma SOPA je već dobila svoju prijevod „Stop Online PRIVACY Act”. Slijepa, osvetnička logika korporativne industrije, nemoćna u borbi protiv online pirata, poprima stravične razmjere napadajući sada samu prirodu interneta. Obzirom da američki nositelji autorskih prava nisu mogli krivično goniti inozemne mrežne stranice za krađu i distribuciju njihovih sadržaja namjera je da se ovim zakonom dobro „zasuze oči” svima koji u internet gledaju kao „oazu slobode”. Čak i ukoliko SOPA ne dobije podršku u Kongresu, važno je napomenuti kako njegov “brat blizanac” tzv. PIPA (Protect Intelje popularnog Megauploada od strane američkih federalnih vlasti otvorilo je pravu “Pandorinu kutiju”. Poznati Hakativisti ove najpoznatije hakerske grupe na svetu u najvećem su koordiniranom napadu u svojoj istoriji srušili web stranice nekoliko velikih organizacija i to: američko Ministarstvo pravosuđa, Universal Music Group, EMI, RIAA (Recording Industry Asssociation of America), MPAA (Motion

mentske pozicije pasivnog primanja informacija u aktivne proizvođače znanja, prijeti da možda već sutra postanemo kriminalci, a da toga uopće nismo ni svjesni. Otežavanje i opstruiranje povezivanja i dijeljenja online resursa sasvim jasno sugerira nametanje globalnog stanja (digitalne) regulacije. Isprazno obećanje postindustrijske utopije, intenzivirano krajem prošlog stoljeća, danas pokazuje svoje nakazno, hegemonijalno lice. Suvremena informacijsko-komunikacijska tehnologija kao temeljna infrastruktura globalne kapitalističke ekoAnonymousi u najjačem napadu na SAD Nakon što je FBI zatvorio Megaupload i pohapsio vlasnike, Anonymousi uzvraćaju svom snagom. Anonymous je poslednjih nedelja bio neuobičajeno tih, ali... Nakon što je FBI zatvorio Megaupload i pohapsio vlasnike, Anonymousi uzvraćaju svom snagom. Anonymous je poslednjih nedelja bio neuobičajeno tih, ali zatvaran-

Picture Association of America), vladine kancelarije za patente, HADOPI (francusko telo za autorska prava), te FBI. Ovo je najširiji i najmasovniji napad koji je grupa ikada izvela, a karakteriše ga i popriličan bes koji je nastao nakon što je FBI odlučio da zatvori Megaupload, i to svega dan nakon najvećeg internet protesta u istoriji, što samo naivnima deluje slučajno.

Godišnje domaće liste
POP MAŠINA
RADIO B92 - sredom od 20h

1. DARKWOOD DUB & BISERA VELETANLIĆ - Nešto sasvim izvesno/Odličan Hrčak/ 2. SVI NA POD - Ljubavi /Mikser/ 3. KANDA KODŽA I NEBOJŠA - Divni dani /Odličan Hrčak/ 4. MARČELO & FILTERI - Mamica /Multimedia/ 5. EVA BRAUN - Posle tebe /Odličan Hrčak/ 6. ELEKTRIČNI ORGAZAM - Ti to možeš /Dallas/ 7. DAMJAN ELTECH feat. SAJSI MC - Mama /Samostalno izdanje/ 8. DISCIPLIN A KITCHME - Ako ti je glasno /PGP RTS/ 9. ZEMLJA GRUVA - Nisam znala da sam ovo htela /Samostalno izdanje/ 10. S.A.R.S. - To rade /Samostalno izdanje/

POPBOKS
1. STRAY DOGG: Almost / autorsko izdanje 2. JARBOLI: Ples / Odličan hrčak / exitmusic.tv 3. DISCIPLIN A KITSCHME: Ako ti je glasno/ PGP RTS / Odličan hrčak / exitmusic.tv 4. VROOOM: Privremeno stanje / exitmusic.tv 5. KANDA KODŽA I NEBOJŠA: Divni dani / Odličan hrčak / exitmusic.tv 6. VELIKI PREZIR: To / autorsko izdanje 7. SVI NA POD!: Ljubavi/ Mikser Music 8. EVA BRAUN: Posle tebe/ exitmusic.tv 9. DARKWOOD DUB i BISERA VELETANLIĆ: Nešto sasvim izvesno/ exitmusic.tv 10. ZEMLJA GRUVA: Nisam znala da sam ovo htela / gruvlend!

popboks.com