Meunarodno kretanje kapitala

SADRAJ

Uvo d.......................................... ........ Meunarodno kretanje kapitala............ Oblici meunarodnog kretanja kapitala Meunarodni krediti.............................. Meunarodna ekonomska pomo........ Z a k lj u a k....................................... Literatur a.....................................

..................................................................... ............................ ..................................................................... ........................... ..................................................................... ............................ ..................................................................... ............................ ..................................................................... ........................... ..................................................................... ........................... ..................................................................... ...........................

2 3 5 1 1 1 2 1 3 1 4

Meunarodno kretanje kapitala

UVOD
Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transfer realnih i finansijskih sredstava izmeu subjekata razliitih zemalja sa odloenim kontratransferom za odreeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja odreenih ekonomskih i politikih interesa uesnika u tom transferu. Kretanje robe, usluga i sl. u meunarodnoj razmjeni objektivno je praeno i kretanjem kapitala, jer su realni i finansijskih tokovi meuzavisni. Tehnoloki razvoj u realnoj sferi utie i na tehnoloki razvoj u finansijskoj sferi. Razvoj informatike tehnologije omoguio je integraciju kapitala pojedinih zemalja u jedinstveno globalno trite kapitala. trita

Nijedna savremena privreda ne moe se izolovati od potrebe da izvozi i uvozi kapital, bez obzira na to da li, sveobuhvatno gledano ima neto suficit ili neto deficit u kapitalu, tako da je kretanje kapitala izmeu zemalja dvosmjerno, pri emu se u jednom sluaju subjekti odreene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi kao korisnici kapitala.

Meunarodno kretanje kapitala

I Meunarodno kretanje kapitala

Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transfer realnih i finansijskih sredstava izmeu subjekata razliitih zemalja sa odloenim kontratransferom za odreeni vremenski period, a u cilju ostvarivanja odreenih ekonomskih i politikih interesa uesnika u tom transferu.1 Meunarodni finansijski tokovi u poetku su samo pratili meunarodno kretanje robe i usluga. A bili su uslovljeni finansiranjem meunarodne razmjene. Brzina kretanja kapitala bila je znatno vea nego brzina trgovinskih tokova roba i usluga, jer su finansijeri mnogo bre reagovali na razlike u kamatnim stopama, nego trgovci na razlike u cijenama robe i usluga. Na pojedinim svjetskim tritima brzinu kretanja kapitala dovode razlike u kamatnim stopama. To je dovelo do ujednaavanja kamatnih stopa na svjetskom tritu u cjelini.Takoe se to deava i sa kursevima nacionalnih valuta na svjetskom tritu, to dovodi do toga da meunarodne finansijske transakcije rastu mnogo bre nego meunarodne trgovinske transakcije. Najvei dio meunarodnog kretanja kapitala odvija se izmeu razvijenih zemalja, odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su glavni davaoci i korisnici kapitala u svjetskim razmjerama. Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacija uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala, mada se neke od

Dr. Milorad Unkovi, Meunarodno kretanje kapitala i poloaju Jugoslavije, Nauna knjiga, Beograd, 1980., str.11

Meunarodno kretanje kapitala

njih, u poslednje vrijeme u odreenoj mjeri, pojavljuju i kao relativno znaajni davaoci kapitala. Brzi razvoj meunarodnih finansijskih tokova krije u sebi i odreene opasnosti. Tako brzi razvoj informatike tehnologije koji je omoguio veliko ubrzanje transfera finansijskih sredstava irom svijeta i snano poveao njihovu efikasnost, poveao je i opasnost da se greke u meunarodnom finansijskom sistemu veoma brzo prenose iz jedne zemlje u drugu, tj. da se globalizuju. Tako da se time poveava opasnost od tzv. sistemskog rizika, odnosno rizika da se bankrot nekog velikog subjekta meunarodnog finansijskog trita , kao npr. neke velike banke, globalizira i ugrozi svjetski finansijski sistem uzrokujui lananu reakciju bankrota drugih subjekata, odnosno uzrokuje svjetsku finansijsku krizu. To se desilo 2008. godine bankrotstvom nekih velikih banaka u SAD. Iz svega proizilazi da snano poveanje efikasnosti meunarodnog kretanja kapitala snano moe da se povea mogunosti zarada, ali i mogunosti gubitaka. U nacionalnim raunima otvorene privrede pokazuje se da je razlika izmeu domae tednje i investicija jednaka neto porastu zaduenja u inostranstvu. To bi znailo da zemlje koje imaju vee investicije od tednje pozajmljuju tednju drugih drava kako bi finansirale svoje sopstvene investicije. Takoe, zemlje koje imaju veu tednju od investicija mogu taj viak tednje investirati u inostranstvu. Ovo moemo prikazati u sljedeoj jednaini: I = S + Z /I ukupne investicije u zemlji; S ukupna domaa tednja svih sektora; Z neto porast zaduenosti/ Zbog toga je nejednakost izmeu tednje i investicija u pojednim zemljama osnovni uzrok meunarodnih tokova. Ovakva kretanja kapitala meu zemljama izjednauju ne samo ponudu i tranju, nego i cijenu kapitala u nekim zemljema. Za poveanje stope rasta u svijetu vana je ne samo dodatna ponuda tednje da bi se finansirale investicije, nego i mogunost njezina meunarodnog kretanja. Kretanje kapitala izmeu subjekata razliitih zemalja vri se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to meunarodno kretanje privatnog kapitala i meunarodno kretanje javnog kapitala.2

Ibidem, str. 112

Meunarodno kretanje kapitala

Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kree se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i depozita. Javni kapital (dravni budet, centralne i dravne banke) kree se prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi bespovratne ekonomske pomoi. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi meunarodnih organizacija, kao to su: IBRD, IMF, IDA, EBRD, IFC i druge institucije sa slinim profilom angaovanja. Meunarodni tokovi kapitala se prema ronosti dijele na kretanje kratkoronog, srednjeronog i dugoronog kapitala.3 Ali, ne postoje u svemu usaglaeni i striktni kriterijumi za ovu podjelu. Meutim, uglavnom se u kategoriju kratkoronog kapitala ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (ali bi se to prije moglo podvesti pod meunarodno kretanje novca, a ne kapitala), dok je srednjoroni kapital onaj koji je plasiran na period od 1 do 5 godina (a negdje je rok i 3-7 godina), dok je dugoroni kapital onaj sa plasmanom preko 5 godina (a pojednim sluajevima i preko 8-10 godina). Po pravilu, kratkoroni kapital se koristi za finansiranje tekueg poslovanja, a srednjoroni i dugoroni kapital za investicione namjene. Pr imjer Meunarodno trite kapitala u 2004. Godini (vrijednosti u milijardama USD) Rezerve Kapitalizaci Instrument Aktiva Ukupno ja trita i duga banaka akcija Svijet 3.856,3 37.168.40 57.962,10 49.577,90 144.708,50 0 EU 281,10 9.270.30 19.261,90 22.145,90 50.678,00 SAD 75,90 16.323,50 22.540,30 7.808,90 40.672,70 Japan 833,90 5.844,70 9.162,90 7.239,90 22.247,30 Privrede u 1.937,1 5.143,00 3.658,60 8.115,60 16.917,20 razvoju 0 Napomene: Rezerve-ukupne rezerve zlata; Aktiva banaka-podaci o aktivi komercijalnih banaka su za 2003.godinu. Izvor: IMF Global Finance Stability Report, Septembar 2005., str.171. Kapital se moe transferisati u novanom obliku ili transferom realnih vrijednosti (kao npr. Izvoz opreme i druge robe). U pojednim sluajevima se
3

Dr.Predrag Gavrilovi Jovanovi, Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994., str.108

Meunarodno kretanje kapitala

kod odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za kupovinu robe i usluga od odreenih isporuilaca i tada se govori o vezanim kreditima. Posebna vrsta kredita ija je upotreba vezana za odreene namjene su izvozni krediti koje odobrovaju isporuioci opreme krediti isporuilaca, dok je druga vrsta izvoznih kredita krediti kupcu koje odobrovaju finansijske institucije zemlje izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemlje kreditora mnogo blia klasinim vezanim kreditima. Takoe postoji i podjela na finansijske kredit, odnosno kredite koji se daju i vraaju u novcu i robne kredite, odnosno kredite koji se daju radi finansiranja kupovine robe ili plaanja usluga, pri emu je ugovorom o kreditu odreena namjena za koju se kredit moe koristiti. Inostrani kapital se moe plasirati u tano odreene projekte ili u ostvarivanje irih razvojnih ciljeva, odnosno programa.4 Kapital za realizaciju odreenih projekata najee trae pojedinana preduzea, ali to mogu biti drave, ako su ovi projekti stratekog privrednog i razvojnog znaaja, pri emu su drave te koje trae kapital za programe. Privatni investitori gotovo iskljuivo plasiraju kapital u odreene projekte, dok javni kapital, pored projekata, prihvata da se angauje i u realizaciju programa. Projekti vie odgovaraju davaocima kapitala, pogotovu onim privatnog karaktera, jer pruaju vee garancije za rentabilnu upotrebu sredstava i lake vezivanje transfera kapitala za isporuku robe, usluga i tehnologije. S obzirom na globalnu prirodu programa, zajmovi za programe vie odgovaraju korisnicima, jer predviaju manji stepen vezivanja, ali nose u sebi rizik nedovoljno namjenskog i efikasnog korienja sredstava, to se pokazalo u brojnim programima javne pomoi za razvoj. Sutinski, opredjeljenje za projekte i za programe vezano je za dostignuti nivo razvoja zemlje i za svojevrstan odnos plana i trita u alokaciji resursa u svakoj pojedinoj zemlji. Zbog toga je potrebna pravilna kombinacija projekata i programa da bi se zadovoljili mikro i makro interesi u korienju meunarodnog kapitala.5

II Oblici meunarodnog kretanja kapitala

4

Dr.Milorad Unkovi, Meunarodno kretanje kapitala i poloaju Jugoslavije, Nauna knjiga, Beograd, str. 32 5 Dr. Milorad Unkovi, Meunarodno kretanje kapitala i poloaj Jugoslavije, Nauna knjiga, Beograd, 1980.,str.34;

Meunarodno kretanje kapitala

Nailazim na miljenje da postoje tri osnovna oblika meunarodnog kretanja kapitala. I to: meunarodno kretanje zajmovnog kapitala, portfolio investicije i strane direktne investicije.6 Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala predstavlja odraz klasine finansijske funkcije-posredovanja bankarskog sektora u realizaciji vikova jednog sektora u finansiranju potreba drugog sektora na meunarodnom planu. U prvim decenijama posle Drugog svjetskog rata nisu bili ispunjeni uslovi za potpuno funkcionisanje trita, pa je u svjetskim razmjerama u ukupnim meunarodnim kretanjima kapitala dominirao zajmovni kapital. Tokom sedamdesetih godina dolazi do naglog irenja poslova na meunarodnom finansijskom tritu, naroito zahvaljujui velikim prilivima koje su imale zemlje OPEC (izvoznice nafte). Socijalistike zemlje Istone Evrope koriste kredite za uvoz savremene opreme i tehnologije, a i Kina poinje naglo da se otvara prema svijetu. Ekspanzija kredita je trajala sve do polovine 1982.godine, kada izbija kriza prezaduenosti zemalja u razvoju. Povjerenici postaju oprezniji pri odobrovanju novih kredita. Najzaduenije zemlje u razvoju nisu vie imale pristup meunarodnom finansijskom tritu. Ve 1986.godine otplate po osnovu ranije uzetih zajmova premaile su iznos novih pozajmica, tako da dolazi do neto odliva sredstava iz zemalja u razvoju u pravcu meunarodnih komercijalnih banaka. Razvojem finansijskih trita dolazilo je do promjene metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. Klasini bankarski zajmovi sve vie gube na znaaju, najprije usljed ekspanzije obveznica kao naina prikupljanja sredstava, a zatim i zahvaljujui procesu sekjuritizacije preduzea emituje razliite finansijske instrumente i na taj nain, zaobilaze bankarski sektor. Drugim rijeima, umjesto da uzimaju kredite od banaka, preduzea prodaju obveznice invesitorima i na taj nain dolaze do kapitala. Ipak, u kratkoronom i srednjoronom finansiranju poslovnog sektora, uloga klasinih kredita je sauvana zahvaljujui u velikoj mjeri evrokreditnom tritu i sindikalizovanim zajmovima. Meunarodno kreditiranje ima dva oblika: strano kreditno trite i evrokreditno trite. Strano trite ine transakcije odobrovanja kredita u nacionalnoj valuti inostranim rezidentima (npr. Engleska banka kreditira japansko preduzee u funtama). U ovom sluaju kriterijum za meunarodni karakter kredita jeste to to su banka i dunik rezidenti razliitih drava.
6

Dr. Branislav Pelevi, Dr. Vladimir Vukovi, Meunarodna ekonomija, Beograd, 2007.;

Meunarodno kretanje kapitala

Evrokreditno podrazumijeva seljenje novca van granica van matine zemlje, na raune banaka i u inostranstvu, nakon toga, odobrovanje kredita iz inostrane banke (npr. banka locirana u Engleskoj odobrava dolarski kredit). U ovom sluaju kredit je meunarodni zbog toga to banka odobrava kredite u stranoj valuti. Pretpostavka za evrokreditno trite jeste, da se odreeni iznos kapitala nae izvan granica matine zemlje, u inostranim bankama. Valuta jedne zemlje deponovana je u drugoj zemlji jeste evro valuta. Svaka konvertibilna valuta se karakterie kao evro valuta, ukoliko se nalazi na raunima banke u inostranstvu. Tako postaje evrofunta (britanske funte deponovane izvan Velike Britanije), evrodolar (dolazi deponovani izvan SADa), evrojen (japanski jeni deponovani van Japana), pa i evroevro (evro deponovan izvan evro zone). Pretpostavka za funkcionisanje evro trita (trita evro novca i evro kredita), jeste postojanje evro valuta tj. evrodepozita. Banke u kojima se dre evrodepoziti (depozit u stranoj valuti) nazivaju se evrobanke. Evrobanka je finansijski posrednika koji prima depozite i odobrava kredite u valuti razliitoj od valute zemlje u kojoj je locirana. Kriterijum za razvrstavanje banke na evrobanke i druge poslovne banke nije, dakle, lokacija ve funkcija. Obino velike poslovne banke osnivaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi poslovima na evro tritu. Preko polovine na evrokreditnom tritu se obavlja izmeu evro banaka, pa se esto istie da je evro trite preteno meubankarsko trite. Evro banke sa vikom fondova pozajmljuju sredstava evrobanaka sa manjkom fondova. U prenosu kapitala izmeu banaka formira se meubankarska kamatna stopa. Kamatna stopa koju banka naplauje za ustupanje sredstava drugoj banci je meubankarska aktivna stopa, dok je meubankarska pasivna stopa kamatna stopa koju je banka spremna da plati za meubankarske depozite. Vrijednost pozajmica je rijetko manja od milion dolara i to je trite naveliko. Bankama odgovara evrotrite iz sljedeih razloga: prvo, trkovi finansijskog posredovanja su nii jer banke najee nisu u obavezi da dre obavezne rezerve po osnovu primljenih depozita u stranoj valuti; drugo, ostali zakonski trokovi evrobanaka su nii (osiguranje depozita i sl.); banke na evrotritu nemaju razliita zakonska ogranienja (npr. ograniavanje plasmana obavezu kupovine dravnih hartija od vrijednosti), koja umanjuju profit; etvrto, porez i trokovi su niski. Pored banaka, na
8

Meunarodno kretanje kapitala

evrotritu uestvuju i preduzea, prvenstveno, velike korporacije, ali sve vie i manje firme, koje se mogu jeftinije zaduiti na evrotritu. To su i drave (vlade), koje na evrotritu pronalaze izvore za finansiranje privrednog razvoja, pa i meunarodne finansijske institucije koje se zaduuju na ovom segmentu globalizovanog trita. Zbog svih navedenih uteda, kamatne stope na evrotritu su povoljnije, nego na domaem tritu i za kreditore i za dunike. Banka moe ponuditi kredite po nioj kamatnoj stopi, to naravno odgovara zajmotraiocima, a zahvaljujui niskim trokovima poslovanja, profit banke e se i pored nie naplaene kamate, biti vei nego na nacionalnom tritu. Kamatne stope, trokovi i profiti na nacionalnom finansijskom tritu i evrotritu
KAMATNA STOPA NACIONALNOM TRITU STOPA NA EVROTRITU PROFIT PROFIT TROKOVI TROKOVI KAMATNA

Ako su ispunjene pretpostavke za pojavu i razvoj meunarodnih trita i ako su kamatne stope na ovom tritu povoljnije i za kreditore i za zajmotraioce, postavlja se pitanje: zato se svi poslovi ne presele sa domaeg na meunarodno trite, jer je oigledno da je sve povoljnije, odnosno kako uporedu funkcioniu i postoje i domae i meunarodno finansijsko trite? Vjerovatno zato jer postoje dodatni rizici na meunarodnom tritu (kontrola kretanja kapitala, rizik deviznog kursa, odreene nepovoljnosti poslovanja na meunarodnom tritu van domaaja domae zemlje), koji poskupljuju poslovanje. Takoe, ne mogu se svi kreditori i zajmotraioci pojaviti na meunarodnom tritu (veliina aktera i njihov kreditni rejting mogu biti nepovoljni). Iz svega navedenog vidimo, da su nastanak i razvoj evrotrita izuzetno zanimljivi. Nastanak evrotrita je neposredno iniciran mjerama dravne kontrole kretanja kapitala. Zbog elje da ostvare unutranju ravnoteu, razliite svjetske sile su eljele da ostvare unutranju ravnoteu, da ogranie odliv kapitala iz svojih privreda. Evrokreditno trite nastaje nakon Drugog svjetskog rata i prva evrovaluta je bio evrodolar. U to vrijeme,
9

Meunarodno kretanje kapitala

sovjetske banke su u ustrahu od zamrzavanja ili oduzimanja njihovih dolarskih depozita u SAD (koje su ostvarile prodajom zlata za konvertibilnu valutu), prebacivale ove depozite u evropke banke, naroito u dvije sovjetske banke u Londonu i Parizu. Druge centralne i poslovne banke iz itave Evrope su takoe polagale svoje dolare i dolarska potraivanja na ovaj nain, zbog mogunosti vee zarade. Nita novo nije bilo to to su banke prihvatile depozite u dolarima, ali umjesto da ih vraaju u SAD (kupovinom amerikih hartija od vrijednosti), sada ih evropske banke zadravaju i plasiraju na podruju Evrope. Iz navedenih razloga za nastanak evrotrita moemo da zakljuimo da se teko moe strogom zakonskom regulativom sputati razvoj finansijskog trita. Ukoliko drava ogranii jednu vrstu posla, vrlo brzo se finansijskim inovacijama subjekti (banke i preduzea) snalaze i zaobilaze ogranienja. Kamatne stope koje su ugovoraju na evrotritu mogu biti fiksne i varijabilne. Fiksne kamatne stope se najee koriste u kratkoronim ugovorima. Dunik zna koliki e fiksni iznos morati dati da plati o roku dospjea obaveze. Varijabilna kamatna stopa e biti jednaka zbiru odgovarajue referntne kamatne stope i mare. Iznos mare e biti vei ukoliko je kreditni rejting zajmotraioca nii i obrnuto. Portfolio investicije (portfolio investments) se definiu kao ulaganja kapitala u razliite hartije od vrijednosti (obveznice i akcije). Hartije od vrijednosti koje investitor posjeduje ine njegov portfolio.Izbor hartija od vrijednosti koje invesitor kupuje zavisi od oekivanja investitora u pogledu prinosa i rizika hartije. Osnovni razlog za portfolio investiranje jeste diversifikacija rizika ulaganja, dok je motiv sticanja kontrole iskljuen. Dakle, ako se kupuju akcije, portfolio investiranje investitoru ne daje pravo odluivanja i kontrole nad subjektima u koje je uloio, poto je procenat steenog vlasnitva skroman. Moemo rei da su to investicije kao oblik ulaganja kapitala kod koga se ulaganje vri u obveznice, bonove i uopte efekte izdate od strane inostranih vlada, njenih organa i drugih institucija, inostranih banaka ili kompanija koje su izdate radi prikupljanja sredstava na nekom meunarodnom tritu kapitala. Osim akcija investitori u portfolio mogu ukljuiti i obveznice koje su emitenti plasirali na finansijskom tritu. Da bi prikupili sredstva, dravne institucije, banke i preduzea emituju obveznice koje plasiraju (prodaju) na finansijskom tritu. Vlasnici kapitala (investitori) kupovinom obveznica (portfolio investicijom) stiu pravo da u odreenom roku povrate uloena
10

Meunarodno kretanje kapitala

sredstva zajedno sa odgovarajuom kamatom. Investitori ne mogu uticati na nain upotrebe uloenih sredstava jer njima pripada unaprijed utvreni prihod u vidu kamate, bez obzira na uspjenost korienja prikupljenih sredstava. Emitent obveznice odluuje o upotrebi kapitala i snosi rizik, bez obzira na ostvarene rezultate, on je duan da u predvienom roku vrati pozajmljena sredstva zajedno sa pripadajuom kamatom. Emitent obveznica je duan, da bez obzira na ostvareni poslovni efekat na bazi korienja putem emisije dobijenih sredstava, vrati ova sredstva sa pripadajuom kamatom koja moe biti fiksna ili to je u poslednje vrijeme mnogo ee promjenljiva i koja se formira dodavanjem odreene mare na baznu kamatnu stopu. Portfolio investicije mogu biti u vidu ulaganja kapitala u odreenom inostranu kompaniju, s tim da takvo ulaganje ne daje pravo upravljanja i kontrole nad njim ili je tako ogranieno da bitno ne utie na poslovanje kompanije u koje je izvreno ulaganje. Pravo kontrole i pravo upravljanja osnovni su element u definisanju razlike izmeu portfolio i direktnih investicija. Portfolio investicije se razlikuju od direktnih investicija i po tome to je kod njih po pravilu, rok investiranja krai, kao i da se kod portfolio investecija kao investitori javljaju uglavnom finansijske institucije, institucionalni investitori ili pojedinci prvenstveno zainteresovani za dobit po osnovu kamate ili dividende bez intencije da neposredno uestvuju u upravljaju poslovanjem kompanijom ili poduhvatom u koji su uloili kapital. U ovom kontekstu bi trebalo pomenuti i tzv. nevlasnike (direktne) investicije putem kojih strani direktni investitor moe da stekne efektivni glas u upravljanju poslovanjem druge kompanije, bez kupovine akcija ili udjela, a to su ugovori o upravljanju, ugovori po sistemu klju u ruke, franizing, licenciranje, sporazumi o podjeli proizvodnje, itd.7 Portfolio investicije se nalaze izmeu nieg rizika i nieg prinosa na bankarske depozite i zajmove i vieg rizika i vieg prinosa na kapital direktno investiran u kontrolisano preduzee.Manjinskim ulaganjem u vei broj odabranih subjekata vri se diversifikacija rizika uz oekivanja da e ukupan prinos ipak premaiti prinos od poslovanja u obliku zajmovnog kapitala. Diversifikacija predstavlja ukljuivanje u portfolio vie instrumenata iji se
7

UNCTAD/United Nations, World Investment Report 2000, New York and Geneve, 2000., str. 268.

11

Meunarodno kretanje kapitala

prinos kree u razliitom smjeru, tako da se razlike u individualnim prinosima kompenziraju dranjem portfolija. Rizik portfolija bie manji od rizika svakog instrumenta pojedinano. Strane direktne investicije predstavljaju vid ulaganja u preduzee u cilju sticanja vlasnike i upravljake kontrole nad njim. Direktno investiranje moe biti izvreno na dva naina. Prvi je kupovina ve postojeeg preduzea u inostranstvu, a tada se radi o preuzimanju (akviziciji). Drugi je izgradnja potpuno novih kapaciteta, a tada je rije o ulaganjima od ledine (greenfield investment). U oba sluaja vlasnik kapitala zadrava punu kontrolu nad plasiranim sredstvima. On odluuje gdje e uloiti kapital i pojave gubitaka, posljedice snosi preduzee koje je sredstva uloilo. Strane direktne investicije su dakle, nariziniji vid ulaganja ali istovremeno donose i najveu mogunost zarade, odnosno profita. Motivi za preduzimanje stranih direktnih investicija podudaraju se sa motivima za poslovanje transnacionalnih korporacija. Direktne investicije u inostranstvo ili strane direktne investicije predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbjeuje stranom investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloenog kapitala. Ove investicije imaju za svrhu stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa i to tako aktivnog interesa u kome je sadrana tenja investitora da kroz kontrolu i upravljanje uloenim kapitalom ostvaruje profit. Ovo su preduzetnike investicije, za koje nije nuno da uticaj investitora bude potpun i apsolutan, ve je dovoljno da stepen kontrole i upravljanja bude takav da moe da utie na poslovnu politiku preduzea i drugog pravnog lica u koji je uloen kapital. Direktne investicije u inostranstvu mogu se ostvariti u razliitim vidovima. Najei je osnivanje kompanije afilijacije matine kompanije u drugoj zemlji koja je u potpunom vlasnitvu investitora ili kupovinom kompanije, odnosno dijela kompanije. Osnivanje nove kompanije u inostranstvu se definie greenfiled investicija, dok se investiranje u postojeu kompaniju ostvaruje putem spajanja (mergere) i kupovine (axquisition), s tim to je znaaj ovog drugog modela tzv. M&A vremenom sve vei. Poseban vid direktnih investicija je zajedniko poslovno ulaganje u kojima uestvuju partneri iz razliitih zemalja koji ulau sredstva sa ciljem zajednikog rada, snoenja rizika i podjele ostvarenog profita.8 Zajedniko
8

Dr. Milo Kastratovi, Internacionalno kretanje kapitala, Finansije, str.734

12

Meunarodno kretanje kapitala

poslovno ulaganje se realizuje na bazi ugovora i nije nuno povezano sa ulaganjem u odreeno preduzee jednog od partnera ili formiranjem zajednike kompanije, odnosno moe se realizovati i u nekorporativnoj formi. Poseban oblik direktnih investicija predstavljaju zajednika ulaganja (joint ventures), kada domai i strani partner zajedniki ulau sredstva, preduzimaju proizvodnju, snose rizik i dijele profit. Iz iskustva zemalja u tranziciji oigledno je da u najpropulzivnijim industrijskim granama (elektroindustriji, proizvodnji saobraajnih sredstava i opreme) postoji veza: priliv FDI9 porast proizvodnje porast izvoza. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da je sektorska distribucija FDI veoma neujednaena. Ona odslikava kako atraktivnosti pojedinih industrijskih grana za strane investitore, tako i razliite odnose prema privatizaciji u zemljama u tranziciji. FDI su bile izrazite u proizvodnji prehrambenih proizvoda, pia, duvana, proizvodnji elektrinih i optikih ureaja, proizvodnji saobraajnih sredstava, telekomunikacijama, energetici. Ako imamo u vidu da su zemlje u tranziciji poveale izvoz upravo u sektorima u kojima su FDI najprisutnije, onda je jasno da su najpropulzivnije grane napredak doivjele u velikoj mjeri zahvaljujui FDI. U prvoj fazi procesa tranzicije FDI su bile vezane za proces privatizacije i kupovinu dravnih preduzea. U kasnijoj fazi tranzicije u nekim zemljama jaaju greenfield investicije, iji su pozitivni efekti direktniji i neposredno uoljiviji . Meunarodno trite vlasnikih hartija od vrijednosti ine akcije kompanija koje su kotirane na berzama izvan matine zemlje kompanije. Za meunarodne vlasnike hartije od vrijednosti je karakteristino da se kotiraju, osim na nacionalnim i na tritima izvan matine zemlje. One podlijeu regulativi zemlje na ijoj berzi se kotiraju i zato imaju nepovoljni tretman od obveznica koje uivaju povlaeni neregulisani tretman.

III Meunarodni krediti

9

FDI strane direktne investicije

13

Meunarodno kretanje kapitala

Meunarodni krediti i zajmovi su tradicionalni i znaajni vid meunarodnog kretanja kapitala. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik korienja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dunika, a vlasnik kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dunika, a vlasnik kapitala u ulozi povjerioca. Ovaj kreditni odnos moe se ostvariti u neposrednom kontaktu izmeu vlasnika kapitala povjerioca i korisnika kapitala dunika, u kom sluaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom odnosu ili posredno preko bankarsko-finansijskog posrednika, u kom sluaju se radi o posrednom kreditnom odnosu.10 Zajmovni kapital koji se plasira preko trita kapitala na due rokove nosi vei stepen rizika, a samim tim ima i veu cijenu kotanja. Zatita od standardnih rizika (kreditni rizik, kursni rizik, rizik kamatne stope) ostvaruje se obino ugovaranjem promjenljivih kamatnih stopa, kao i putem terminskih i opcionih poslova. Vea cijena kotanja zajmovnog kapitala uslovljena je visokim trokovima u vezi sa: emisijom i plasmanom hartija od vrijednosti zajmovnog karaktera, visokom trokovima utvrivanja kreditnog boniteta zajmoprimca, trokovima u vezi sa odobravanjem, kontrolom korienja i naplatom kredita, kao i visokim trokovima unovanja potraivanja iz ovih kredita u upravljanju imovinom koja slui kao realno pokrie za naplatu kredita. Za meunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je meunarodno finansijsko trite preko koga se vri plasman i angauju slobodna finansijska sredstva. Organizovani dio tog trita ine komercijalne banke i druge finansijske institucije koje se bave kreditiranjem i kupovinom i prodajom hartija od vrijednosti. Komercijalne privatne banke preteno odobravaju kratkorone i srednjorone, a u odreenoj mjeri i dugorone kredite prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom. Velike svjetske banke igrale su znaajnu ulogu u finansiranju svjetskog privrednog razvoja, a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje. U tome su banke bile relativno oprezne sve do sedamdesetih godina prolog vijeka, ali kada su veliki suficit zemalja izvoznica nafte obezbjedili znatan priliv svjeeg novca, koji se preko Evrotrita naao u fondovima velikih svjetskih banaka, one su poele da vode ekspanzivnu politiku kreditiranja, koja je bila potpomognuta tada relativno niskim kamatnih stopama, to je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju, ali i razvijenim
10

Dr. ivota Risti, Trite kapitala teorija i praksa, Privredni pregled, Beograd, 1990., str.41-42.

14

Meunarodno kretanje kapitala

zemljama, da putem bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansu neravnoteu. Meutim, krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, to je enormno povealo obaveze zemalja dunika i dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982., sa serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka. Od tada su svjetske banke postale mnogo opreznije u odbrojavanju novih kredita i relativan znaaj bankarskih kredita kao ekstremnog vida finansiranja zemalja u razvoju je opao, ak i kod onih koje spadaju u kategoriju novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju, pogotovu posije Azijske krize 1997-1998. Godine. Poseban oblik meunarodnih zajmova su meunarodni javni zajmovi koji mogu biti bilateralni, na bazi meudravnih sporazuma i multilateralni, koji odobravaju meunarodne finansijske organizacije.

IV Meunarodna ekonomska pomo Specifinu kategoriju meunarodnog kretanja kapitala ini ekonomska pomo koja je u poetku podrazumijevala bespovratna davanja, tj. poklon da bi se kasnije u ovu kategoriju ukljuili i zajmovi koji se odobrovaju pod povoljnim uslovima od trinih, u pogledu rokova otplate, perioda poetka i kamate. U ovom domenu je posebno znaajno angaovanje Komiteta za razvoj (DAC), OECD-a, koji odobrava sredstva pomoi nerazvijenim zemljama, bilo da je ona u vidu poklona, tehnike pomoi ili zajmova pod vrlo povoljnim uslovima.

15

Meunarodno kretanje kapitala

Z A K LJ U A K
Iz prethodno izloenog seminarskog rada dolazimo do zakljuka da pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transer realnih i finansijskih sredstava izmeu subjekata razliitih zemalja. Moemo rei i da se nijedna privreda ne moe izolovati od meunarodnog kapitala. Brzina kretanja kapitala je velika, a na pojedinim svjetskim tritima brzinu kretanja kapitala dovode razlike u kamatnim stopama. Najvei dio meunarodnog kretanja kapitala odvija se izmeu razvijenih zemalja. SAD je najvei svjetski dunik tj. neto uvoznik kapitala. Oko 80 % svih meunarodnih kretanja kapitala obavljaju rezidenti tri finansijske sile: SAD, evrozone i Velike Britanije. Kretanje kapitala izmeu subjekata razliitih zemalja vri se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to meunarodno kretanje privatnog kapitala i meunarodno kretanje javnog kapitala. Meunarodni tokovi kapitala se prema ronosti dijele na kretanje kratkoronog, srednjeronog i dugoronog kapitala. Kratkoroni kapital se koristi za finansiranje tekueg poslovanja, a srednjoroni i dugoroni kapital za investicione namjene. Takoe saznajemo da postoje tri osnovna oblika meunarodnog kretanja kapitala: meunarodno kretanje zajmovnog kapitala, portfolio investicije i strane direktne investicije. Znaajno je napomenuti i da su vid meunarodnog kretanja kapitala i meunarodni krediti i zajmovi. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik
16

Meunarodno kretanje kapitala

korienja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dunika, a vlasnik kapitala u ulozi povjerioca. Veliko poveanje efikasnosti meunarodnog kretanja kapitala moe mnogo da povea mogunost zarada, ali i mogunost gubitaka.

LITERATURA

Prof. dr. Bogdan Ili, prof.dr. Jovan Savi, prof.dr. Predrag JovanoviGavrilovi, prof.dr. arko Risti, doc.dr. Radovan Klincov, Meunarodna ekonomija i finansije, Banja Luka, 2008.;

Dr. Branislav Pelevi, Dr. Vladimir Vukovi, Meunarodna ekonomija, Beograd, 2007.;

Dr. Milo Kastratovi, Internacionalno kretanje kapitala, Finansije, Beograd;

Dr. ivota Risti, Trite kapitala, Beograd,1990.;

17

Meunarodno kretanje kapitala

Dr. Milorad Unkovi, Meunarodno kretanje kapitala i poloaj Jugoslavije, Beograd;

18