Integrativna psihoterapija u naj irem smislu defini e se kao kombinovanje tehnika i/ili teorijskih postulata koji su proistekli iz razli

itih psihoterapijskih kola i orijentacija. Status integrativne psihoterapije u velikoj meri odre uje injenica da ona nije jedinstvena ni kao sistem mi ljenja ni kao niz uputstava za sprovo enje u praksi, pa se jo nije afirmisala kao neki drugi, koherentniji, ali ne nu no i vi e vredni oblici psihoterapije. Osim toga, propust da se odredi zna enje integracije u psihoterapiji svaki put kada se ovaj pojam upotrebi stvara zbrku, pa terapeutima koji ele da praktikuju integraciju esto ostavlja da sami za sebe odrede oblike integracije ili je primenjuju bez vr e teorijske pod-loge. Neki autori poistovecuju integraciju sa eklekticizmom u najnepovoljnijem zna enju tog termina, kao sinonim za proizvoljno me- anje "svega i sva ega". Ankete me u psiholozima i psihijatrima pokazuju da su uprkos otporu, integrativni trendovi veoma sna ni. Tako, izme u 59% i 72% psihoterapeuta u SAD ozna ava svoju osnovnu orijentaciju kao eklekti nu, a skoro svi (98%) vide budu nost psihoterapije u daljoj integraciji. Ankete ukazuju da se u praksi najvi e kombinuju kognitivna i bihejvioralna, kognitivna i psihodinami ka i kognitivna i humanisti ka terapija. 1.Oblici integracije Postoje tri osnovna oblika integracije u psihoterapiji: prvi se odnosi na potenciranje elemenata koji su zajedni ki svim kolama psihoterapije, drugi je tehni ki eklekticizam, a tre i teorijska integracija .Ovi oblici nisu me usobno izolovani, vec se esto prepli u, naro ito u praksi. Zajedni ki elementi u psihoterapiji Nekoliko autora je identifikovalo elemente koji su u manjoj ili ve oj meri prisutni u svim oblicima psihoterapije i za koje se smatra da su od klju nog zna aja da bi do lo do terapijski po eljne promene. Ovi inioci se odre uju na razli ite na ine: kao terapijski ambijent (seting), odnos izme u pacijenta i terapeuta koji karakteri u jak emocionalni naboj i klima poverenja i poveravanja, konceptualna shema ili sistem verovanja koji obja njava psihopatologiju i pru a modalitete za re avanje problema, verovanje i pacijenta i terapeuta u isceliteljsku moc terapijskog postupka i terapijski ritual; kao afektivno pro ivljavanje, kognitivno ovladavanje i regulacija pona anja; kao korektivno emocionalno iskustvo, mogucnost emocionalnog pra njenja, ulivanje nade, sticanje samopouzdanja i sigurnosti, itd. Istra ivanja potvr uju zna aj zajedni kih elemenata, jer pokazuju da ishod psihoterapije vi e zavisi od njih nego od kori enja specifi nih terapijskih tehnika.Pod zajedni kim elementima se u ovom kontekstu najvi e podrazumeva odnos izme u pacijenta i terapeuta. Prema mi ljenju mnogih autora terapijski odnos jeste najva niji element i "sine qua non" svake psihoterapije. Me utim, ima i autora koji smatraju da se efekti psihoterapije mogu u potpunosti objasniti ispunjenjem odre enih (pozitivnih) o ekivanja pacijenata, bez obzira na kvalitet terapijskog odnosa. U vezi s tim je mi ljenje da uspeh psihoterapije zavisi od ja anja do ivljaja pacijenta da se uspe no nosi sa svojim problemima, to ga i motivi e da vi e o ekuje od sebe.Integracija psihoterapijskih kola mogla bi da se sprovede inaugurisanjem novog oblika psihoterapije u koji bi bili ugra eni svi navedeni (i drugi) zajedni ki elementi. Me utim, jo nije bilo ozbiljnijeg poku aja da se to u ini u praksi. Osim toga, kada se insistira na zajedni kim elementima, esto se gube iz vida, pa i negiraju bitne razlike

Najistaknutiji primer tehni kog eklekticizma je multimodalna terapija Arnolda Lazarusa. Za razliku od trendova koji insistiraju na zajedni kim elementima u psihoterapiji. Drugi primer tehni kog eklekticizma je sistematska eklekti na psihoterapija. tako e. jer su one fundamentalno nepomirljive ili uzajamno isklju ive. Tehni ki eklekticizam polazi od premise da se razli ite teorije psihopatologije i psihoterapije ne mogu integrisati.2. Razlog se nalazi u nepouzdanosti rezultata istra ivanja u psihoterapiji i u te koci da se rezultati tih istra ivanja generalizuju. Tehni ki eklekticizam Integrativni pristup u psihoterapiji vi e se odnosi na kombino-vanje razli itih terapijskih tehnika (tehni ki eklekticizam) nego na teorijsku integraciju. Dakle. Na prakti nom planu va no je da se odrede kriterijumi za izbor terapijskih tehnika koje se mogu kombinovati u sklopu tehni kog eklekticizma. To prakti no zna i da je multimodalna terapija modifikovana kognitivno-bihejvioralna terapija. motivaciju pacijenta i sposobnost terapeuta da uspostavi odgovaraju i terapijski odnos). Kriterijum efikasnosti psihoterapijske tehnike je samo naizgled jednostavan. ali se u praksi koriste sve tehnike za koje su istra ivanja pokazala da su efikasne. Za razliku od multimodalne terapije. sistematska eklekti na psihoterapija sebe odre uje kao tehnologiju promene pona anja koja koristi specifi ne inioce u terapijskim tehnikama to najvi e doprinose efikasnosti psi-hoterapije. na osnovu ega se i pro cenjuje njena efikasnost i nemogucnost istra ivanja da u obzir uzmu sve relevantne varijable (na primer. potenciranje zajedni kih elemenata u psihoterapiji ne bi trebalo da se odvija uz minirniziranje efekata specifi nih terapijskih inilaca. Lazarus insistira da kori enje drugih tehnika u okviru multimodalne terapije nikako ne podrazumeva i prihvatanje odgova-rajucih teorija. sistematska eklekti na psihoterapija se ne vezuje ni za jednu teoriju psihopatologije. Kombinovanje tehnika dozvoljava se samo onda kada proverene tehnike ne daju eljene rezultate ili kada za odre eni poreme aj ne postoje efikasni metodi le enja. Upori te ove terapije nalazi se u socijalnoj i kognitivnoj teoriji u enja. jer se namece pitanje da li je mogu e koristiti sasvim razli ite psihoterapijske tehnike bez prihvatanja bar nekih od teorijskih premisa koje se nalaze u njihovoj osnovi.Efikasnost tehnike. prethodno potvr ene u istra ivanjima.izme u psihoterapijskih kola i specifi ni terapijski inioci od kojih. u zavisnosti od njihove psihopatologije i drugih okolnosti. Terapijske tehnike se mogu kombinovati tokom le enja istog pacijenta (u isto vreme ili jedna posle druge) ili ih isti terapeut mo e primenjivati kod razli itih pacijenata. Re je o klju nim problemima istra ivanja u psihoterapiji: problem definisanja i merenja ishoda psihoterapije.Mogucnost da tehnika doprinese da se ostvare jasno formulisani terapijski ciljevi kod konkretnog pacijenta. zavisi ishod le enja nekih poremecaja. Me utim. Zbog toga kombinovanje terapijskih tehnika proiza lih iz razli itih kola psihoterapije predstavlja jedino mogu u integraciju.3. Teorijska integracija . Ti kriterijumi se odnose na slede e:1.Kompatibilnost izme u tehnike i teorijskog modela psihopatologije i psihoterapije sa kojim se terapeut najvise identifikuje. to je najkontroverzniji aspekt ovako shva ene integracije. mada ima poku aja da se integracija sprovede i na teorijskom planu.Podobnost pacijenta za primenu specifi ne tehnike.4.

ali isti u da je kognitivna terapija otvoren sistem. vec obogacivanjem postojecih teorija ograni enim preuzimanjem elemenata iz drugih teorija (dakle. On je svoju teoriju. kao to nisu ni potre-be pacijenata. a svako pro i-renje terapijskih ciljeva sigurno vodi ka integraciji.Pro irenje vec postoje e teorije (A) preuzimanjem koncepcija i elemenata (b) iz neke druge teorije (po modelu A + b = Ab).Ciljevi/ Efikasnost Psihoterapijsku orijentaciju. Drugim re ima. Odre enje ciljeva le enja u integrativnoj psihoterapiji treba da bude rezultat saradnje izme u pacijenta i terapeuta. Teorijska integracija mo e da ima dva ishoda: 1. Ovaj trend je nazvan inte-gracijom putem asimilacije i njegov preduslov je vrsta utemeljenost u jednoj koli i teoriji psihoterapije. Teorija cikli ne psihodinamike nije ire prihva ena. Prvi primer ovakvog poku aja integracije bila je knjiga Dolarda i Milera(Licnost i psihoter. koja spaja psihoanalizu i teoriju u enja. 2. nazvao cikli nom psihodinamikom. spreman da asimilira sve ono to je kompatibilno sa njenim osnovnim principima. Najpoznatiji primer poku aja da se formira nova teorija udru i-vanjem dve vec postojece (po modelu A + B = C) jeste pionirski poduhvat Vohtela. integracija na nivou teorije je neophodna da bi praksi integrativne psihoterapije pru ila teorijski oslonac. Integrativna psihoterapija ne sme da po iva na improvizaciji. Ciljevi le enja odre uju se prema potrebama pacijenta. najvi e odre uju ciljevi le enja.) Istaknuti kognitivni terapeuti smatraju da je teorijska integracija u okviru kognitivne terapije vec obavljena. jer su u nju ugra eni brojni elementi iz drugih teorija. Efikasnost Ako je kona ni cilj integracije u psihoterapiji da se pobolj a njena efikasnost zadatak istra ivanja jeste da poka u da li se inte-gracijom taj cilj zaista mo e posti i. doprinela da integrativna psihoterapija stekne empirijsku potvrdu valjanosti i otklonila proizvoljnost u primeni terapijskih tehnika. relativno uskim ciljevima le enja. Izvesno je da se teorijska integracija nece sprovoditi po tipu slo bodnog pro imanja ili sabiranja razli itih teorija. jer se pacijent ta-ko podsti e da aktivno u estvuje u kreiranju plana svog le enja i da sa terapeutom podeli odgovornost za le enje. . 2. jer bi se ona mogla pretvoriti u haoti no kombinovanje terapijskih tehnika. Glavni razlog za to se verovatno mo e naci u rasprostranjenoj skepsi da se od tako razli itih teorija mo e formirati neka nova. tako i na teorijskom planu. kao i integraciju u psihoterapiji. a ne u odnosu na teorijske pret-postavke terapeuta i terapijske tehnike koje su terapeutu naro ito bliske. S druge strane. Teorijska integracija je mnogo te i zadatak od pukog kombinovanja terapijskih tehnika. Svaka orijentacija u psihoterapiji je u vezi sa konkretnim. Me utim. Pri tome.Formiranje nove teorije (C) kombinovanjem dve (A i B) ili vi e teorija (po modelu A + B = C). Razli iti ciljevi le enja nisu a priori inkompatibilni. va no je da integrativni terapeut ostane fleksibilan da bi integracija bila kreativna i uspe na kako na prakti nom. po modelu A + b = Ab).Cilj teorijske integracije je da stvori bolji konccptualni okvir za obja njenje i razumevanje psihopatologije. terapeut mora da vodi ra una o specifi nim potrebama pacijenta.

ni brojna. Iz ovih. Samo koherentni. 3. savetovanje. a rezultate istra ivanja valja tuma iti sa izvesnom rezervom. kada to nala u okolnosti. pokazala da su pojedine tehnike efikasnije u le enju pacijenata sa odre enim osobinama. kao i to da kod pacijenata koji imaju sklonost ka "acting-out" pona anju. Metodolo ke te koce u istra ivanjama efikasnosti integrativne psihoterapije jo su vece od te koca u istra ivanjima efikasnosti psihoterapije uop te. odnosno re avanje problema ili promena li nosti. Cilj je prevazila enje te ko a. kao i iz sasvim prakti nih razloga koji se odnose na tehni ke i finansijske aspekte istra ivanja. kao i da bude spre-mna za empirijsku verifikaciju svoje efikasnosti. U pore enju sa suportivnom psihoterapijom.Odnos terapeuta i klijenta varira u zavisnosti od terapeuta kao eksperta za uzajamnu saradnju. Istra ivanja su.primena duhovne prakse.. Tehnike koje se koriste su slu anje uz preporuku. Tako je utvr eno da su kod pacijenata sa odbrambenom strukturom koju karakteri e dominacija primitivnijih mehanizama (naro ito projekcije). nedirektivne tehnike pokazuju bolje rezultate od direktivnih. tako e. ima smisla postaviti pitanje da li je integracija uop te potrebna. klini ka zapa anja i istra ivanja ukazuju da efikasnost psihoterapije zavisi kako od toga da se terapeut vrsto pridr ava teorijskih postavki jedne terapijske kole. 1990).ako istra ivanja ne potvrde da je integrativna psihoterapija superiorna u odnosu na druge oblike psihoterapije ili da je bar podjednako efikasna. 1987) i integrativnu bihejvioralno-psihodinami ku terapiju agorafobije (Hoffart and Martinsen. nekoliko reprezentativnih studija pokazalo je da bar neki oblici integrativne psihoterapije mogu imati izvesnu prednost u odnosu na psihoanaliti ku/psihodinami ku psihoterapiju. To se odnosi na kognitivno-analiti ku terapiju (Brockman et al.Duhovno i psihoterapija Primena duhovnosti u psihoterapiji se susrece pod razli itim nazivima: duhovno-orijentisana psihoterapija. dijalekti ko-bihejvioralna terapija je pokazala bolje rezultate u le enju pacijenata s grani nim poremecajem li nosti (Koerner and Linehan. 2000). kognitivne i bihejvioralne tehnike efikasnije od tehnika koje se primenjuju u analiti koj terapiji.Da bi bila ire prihva ena u budu nosti. tako isto i od modifikacije i fleksibilne primene tih postavki. Kona no. . pastoralno savetovanje i psihoterapija. Ipak. Zato je pore enje efikasnosti razli itih oblika psihoterapije veoma te ko. Tabela sadrzi osnovne karakteristike svakog (sli nosti i razlike). dosada nja istra ivanja efikasnosti integrativne psihoterapije nisu bila ni sistematska. duhovno usmeravanje. Kod pastoralnog savetovanja i psihoterapije klijenti su relativno zdravi klijenti kojima treba pomo sa nekim duhovnim pitanjima. ili osobe sa problemima religioznog i duhovnog sadr aja. integrativna psihoterapija mora vi e da investira u teoriju i edukaciju. integrativni teorijski sistem mo e da se koristi u cilju edukovanja novih generacija psihoterapeuta i samo terapijski postupci koji su proiza li iz takvog sistema mogu da se podvrgnu odgovaraju em ispitivanju efikasnosti.

Tehnike koje se koriste slu anje. a psihoti ar nema nema svoj centar. promene se do ivljavaju kao unutre nje. a kriterijumi za duhovnost su promene svesti s akcentom na transpersonalno. nalazi se u sredini izme u psihi kog.govor ili pona anje. a odnos terapeuta i klijenta se zasniva na saradnji uz uvazavanje prirode problema.savetovanje. eti ki konflikti. Cilje je redukcija psihosomatskih simptoma. kriti ni trenuci. duhovna praksa.je fragmentirana i varira od trenutka do trenutka. Duhovno neobi ne pojave su kada solazi do preplavljenosti selfa duh. re enje problema. savetovanje.energijom ili iskustvom koje je nemogu e integisati. nagle promene statusa pojedinca.dimen P DO duhovno orijent psih.dok kor drugih modaliteta osobe mogu iamti izvesne te ko e e ciljeje redukcije simptome.integri e sve ove tehnike i vidi se spoj duhovnog i psiholo kog na principu du Duh. Intervencije koje se primenjuju su u zavisnosti od terapijskog pravca kao i savetovanje i slu anje.dim Psih.Koristi se slu anje. superiornu poziciju. Cilj je savetovanje u vezi sa duhovnim pitanjima. . Kljijenti su relativno zdrave osobe kojima je va an duhovni razvoj. Krze koje zahteveju duhovnu intervenciju su emocionalni doga aji. adekvatan terap. duhovno prosvetljenje ili savetovanje.je halucinacije. Odnos izme u terapeuta i klijenta varira u zavisnosti od savetnika kao eksperta za uzajamnu saradnju. savetovanje. Kod tehnika slu anje je ve inom zajedni ko za sve. Vidi se da kod duhovnog usmeravanja imamao relativno zdrave osobe i cilj je duhovni rast i razvoj. kriterijum za psih. dok se kod ostalih na terapeuta gleda kao na eksperta i odnos zavisi i od njegove li nosti. ukazivanje na blgodeti molitve i odnosom sa Bogom. najunutra njiji deo osobe. preispitivanje ili promena vere. U odnosu klijenta i terapeuta ovde je Sv. dezorg. a odnos izme u klijenta i terapeuta se zasniva na savetovanje.Kod duhovnog usmeravanja klijenti su zdravi ljudi zainteresovani za duhovni razvoj i rast. saradnji uz uva avanje da je Sveti Duh zapravo glavni vodi . promena li nosti. kao i oni koji imaju neki duhovni problem. telesnog drutvenog i moralnog. kada su neki odnosi poljuljani.Pojedinci pod ovakvim iskustvom mogu upasti upsihoti nu epizodu. porodi ni problemi. prema tome to je ujedno i cilj. U psihoterapiji klijenti su osobe sa odre enim simptomima ili te ko ama. Svest mistika je pro irena i integri e razli ite sadr aje. Duhovno-orijentisana psih. na eg jastva.Mistik ima svoj centar i iz njega posmatra promenljivost sveta. a svest psih.Duh glavni. savez.Treba razlikovati i psihozu od duhovnosti. kod duhovnog usmerenja to je i duhovne praksa i molitve. P psihote DU duh usmera Duhovna dimenzija je najva nije dimenzija na eg iskustva. U duhovno orjentisanoj psihot.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful