SADRŽAJ

1.

Uvod......................................................................................6 Znanja....................................................................................8
2.1 Nivoi

2.

znanja.......................................................9 paradigme.......................................10

2.2 Obrazovne

3.

Sposobnosti..........................................................................12 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. Senzorne ili perciptivne sposobnosti..............14 Praktične ili manuelne sposobnosti................17 Sposobnosti izražavanja.................................20 Intelektualne ili mentalne sposobnosti.......... .22

4. Međusobni odnos znanja i sposobnosti.............................26 Faktori sticanja znanja i razvoju sposobnosti učenika.......28 Zaključak............................................................................32. Literatura.............................................................................36

5.

6.

7.

1

Diplomski rad

Znanje nastaje od zrnca svakodnevnog iskustva. Znanje, samo znanje čini čovjeka slobodnim i velikim. Pisarev

2

Diplomski rad

1. UVOD
Osnovno vaspitanje i obrazovanje daje osnovu za dalje školovanje, samim tim utiče na dalje obrazovanje individue i njen razvoj. Upravo od osnovne škole u velikoj meri zavisi dalje obrazovanje i samoobrazovanje individue. Nastava je centralni aspekt rada škole, i ono što se u toku nje odvija ima primarni značaj u razvoju individue. Oduvek se postavljalo pitanje kako i putem kojih sadržaja, metoda i organizacije nastave obezbedi sposobnosti. Obrazovanje kao pedagoški proces u funkciji obogaćivanja ljudskog saznanja obuhvata u sebi znanje i sposobnosti, a nikako samo jedno od to dvoje. Saznanje je aktivnost kojom pojedinac otkriva istinu, postaje svestan unutrašnje i spoljašnje stvarnosti, kroz koji stiče znanja o toj stvarnosti. Način na koji definišemo znanje i sposobnosti bitno utiču na način kako u školi radimo na njihovom podsticanju i razvoju. Pojmovi znanje i sposobnosti u literaturi se različito definišu i interpretiraju. Na ta pitanja ne može se dati određen i nedvosmislen odgovor. Sticanje znanja i razvoj sposobnosti razmatra se u kontekstu trajnog i kontinuiranog vaspitno-obrazovnog procesa.
3

razvoj potrebnih znanja i

Sposobnosti nisu urođene. Postavlja se pitanje ko i prema kojim kriterijumima se vrši izbor koja su znanja značajna i sposobnosti potrebni da se razviju u osnovnoj školi. Bitnu ulogu u širenju znanja i razvoju sposobnosti ima nastavnik. školskih obaveza dolazi do razvoja posebnih sposobnosti. Zato nastava brojnim aktivnostima pomaže i unapređuje razvoj sposobnosti. kakvo je obrazovanje potrebno u ovom promenljivom društvu koje sve više napreduje u saznanjima o prirodi i društvu. Takođe. Dobar nastavnik mora da poznaje sposobnosti svojih učenika i da uz pomoć nastavnih sredstava razvija svestranu ličnost koja je potrebna društvu. 4 . Dok kod dece mlađe dominira jedna opšta sposobnost. kasnije rastom. more se uzeti u obzir.spoljašnji faktori i aktivnost učenika je važan faktor razvoja. Na njihov razvoj deluju unutrašnji faktori učenika. obrazovanjem. vaspitanjem. uticajem vršnjaka. One se stiču vremenom.Diplomski rad Opstanak i razvoj savake društvene zajednice temelji se na ljudskom znanju i njegovoj primeni. zrenjem. Sposobnosti se različito i ispoljavaju na različitim uzrastima.

Značaj ove teme ogleda se u razvoju savremene nastave u stvaranju inovativnog. dobrog učitelja. Pokušaću da na što bolji način objasnim kako razvijati Diplomski rad znanja i sposobnosti u školi. Da bi otkrili puteve znanja i sposobnosti moramo se osloniti i na nastavu. 5 . Rad se sastoji iz šest poglavlja. Takav učitelj unaprediće vaspitno-obrazovni proces i olakšaće puteve sticanja znanja i razvoja sposobnosti u školi.U ovom radu govoriću o putevima razvoja znanja i sposobnosti u osnovnoj školi. kreativnog.

tvrdo.odnosno pojedinosti o objektivnoj stvarnosti koju učenik upoznaje perceptivnim putem. crno. logički povezanih činjenica i generalizacija o prirodi. formiranja pogleda na svet i psihofizičokog razvoja. To je proces sticanja znanja. Generalizacije su mentalne radnje višeg nivoa. činjenica i generalizacija. Činjenice su konkretnosti. sjajno. one se ne 6 . koji je sposoban i koji poseduje oba kvaliteta. Znanja se usvajaju razumevanjem sadržaja. hladno…). Činjenice su detalji iz spoljnog svijeta koje saznajemo percipiranjem svojim čulnim aparatima ( belo.Diplomski rad 2. Znanje je sistem naučno proverenih i logički povezanih činjenica i generalizacija o prirodi. Obrazovan je onaj koji zna. ZNANJA Obrazovanje je osnovna didaktička funkcija.prezentne. društvu i čoveku koje je pojedinac usvoio. Znanje kao komponenta obrazovanja označava sistem naučno proverenih. kiselo.nesumljive. veština i navika. One su kao saznanje učeniku očite. meko. toplo . Učenik će ih upoznati tako što će o njima čitati ilislušati nečije izlaganje. evidentne. društvu i čoveku koje je pojedinac shvatio i usvojio.

Moramo naglasiti da i svaki učenik nema iste mogućnosti. samopouzdanja. sistematizovana. zaključci. Mladim ljudima pomaže da usvoje kulturne.okusiti.. To treba da zameni usvajanje velike količine ne primenljivog znanja. radne. sudovi. naučne i druge vrednosti savremenog društva. pouzdana. moralne. svesno usvojena. Ona omogućavaju čoveku da potpunije shvati pojave u svetu.. logičku Usvojena znanja moraju biti raznovrsna. Potrebno je obezbediti što povoljnije uslove za samostalno misaono angažovanje učenika i razvoj njegovih sposobnosti. pravila.. Razlikuju se njihove sposobnosi. ulogu i mogućnost čoveka. principa. Proces sticanja znanja treba da bude usmeren na razumevanje. već se mogu shvatiti posredstvom mišljenja ( pojmovi. zaključke. samousavršavanja. Mi znamo neki sadržaj Diplomski rad onda kada shvatimo značenje reči i pojmova.. Sticanje znanja u nastavi je dinamičan proces koji se odvija kroz interakciju učenika i školske sredine. Svaki učenik se razlikuje. u pogledu sposobnosti može postojati 7 . Pri nastavnom procesu moraju se sagledati te sposobnosti. jer bez obzira što su učenici na istom nivou. kada shvatimo sudove. Značajan su faktor čovekovog razvijanja delatnih i duhovnih potencijala. na usvajanje i formiranje pojmova. definicije.opipati. njihovu povezanost.mogu videti. jer savremeno društvo zahteva primenu stečenih znanja. zakoni).

Osim sposobnosti njihove razlike se ogledaju i u interesovanjima. tempu Diplomski rad napredovanja i brzini učenja. Sva ova svojstva moramo uzetu u obzir prilikom traženja ispravnog puta prenošenja znanja i razvijanja sposobnosti učenika. Znanje prepoznavanja omogućuje učeniku da tačno prepozna neke sadržaje. osobinama ličnosti. 8 . temperamentu. što zavisi od stepena usvojenosti znanja. Nivoi znanja su: 1) Znanje prisećanja 2) Znanje prepoznavanja 3) Znanje reprodukcije 4) Znanje operativnosti ili operativno znanje 5) Kreativno ili stvaralačko znanje. tačno zna na šta se odnose. potrebama. ali ne ume da ih objasni ili obrazloži.1 Nivoi znanja Znanje može biti različitog kvaliteta. 2. nivoa.velika razlika.

Naziv operativno je zato što učenik operiše znanjima. primenljivo. a što je najbitnije je da ume stečena znanja da primeni u svakodnevnom radu u školi i van nje. čime dovodi do novih rešenja. Sadržaj će objasniti Diplomski rad onakokako ga je shvatio. ali ga još uvek nemože primeniti u svakodnevnom radu. Učenik na osnovama stečenog znanja napreduje dalje u svomškolovanju. Učenik sasvim sigurno vlada obrađenim sadržajem. Omogućava učeniku da sarržaje prepoznaje do te mere da ih može reprodukovati sigurno i tačno. funkcionalni znanje. ume samostalno da ga obrazloži i objasni. Kreativno ili stvaralačko znanje je najviši stepen u kvalitetu znanja. aplikativno. 9 . Ovaj nivo znanja možemojoš nazvati i aktivno.Znanje reprodukcije je viši oblik znanja od zanja prepoznavanja. Kreativni nivo znanja je ljudski idealkome većina teži. Znanje operativnosti ili operativno znanje označava visok kvalitet ili nivo znanja.novih materijalnih i duhovnih dobara. a smo nekolicina uspe da dosegne. Koristeći poznate činjenice on otkriva povezanost pojava na nov i originalan način. Dešava se da ponekada učenik koristi i nove podatke u svom izlaganju.

komunikacija između učenika i nastavnika je jednosmerna. Znanja su sadržaji koji se nalaze spolja. Prva paradigma je usvajanje ili sticanje znanja. izvan učenika. biblioteka. U dodiru sa 10 . nerazumevanje. Ona se prenose putem predavanja i podučavanja. i treba ih usvojiti. Usvajanje ovih znanja je uglavnom pasivno. povezanih u određen sistem. Znanje je shvaćeno kao skup taksativnih i normativnih činjenica. nemogućnost primene znanja i lako zaboravljanje.2.2 Obrazovne paradigme U zavisnosti koje će sposobnosti i znanja učenici razviti u toku školovanja zavisi od načina kako će im se pomenuta znanja Diplomski rad prezentovati u školi. Cilj tradicionalne paradigme je detaljno poznavanje sadržine predmena. a slabosti paradigme su u povećanoj opasnosti od verbalizma. Konstruisanje znanja ne predstavlja usvajanje sistema gotovih znanja. tehnologija. U skadu sa tim u literaturi možemo naći na paradigme. Postoje dve različite obrazovne paradigme koje su u literaturi predstavljene kao tradicionalno i savremeno tumačenje znanja. Površina znanja su negativna posledica ovakvog načina znanja koji insistira na usvajanju što većeg broja činjenica. već konstruisanje sopstvene realnosti pomoću spoljnih sredstava koji su detetu na raspolaganju: nastavnik. Druga paradigma je konstruisanje znanja. receptivnog i pasivnog položaja učenika.

koje bi učenici trebali da postignu. Drugi pristup podrazumeva da se u zvaničnom programskom dokumentu nalaze precizno definisani i jasno formulisani zadaci nastavnog i vaspitno obrazovnog rada ili ishodi procesa učenja i nastave. samim tim ono ima kreativnu ulogu u saznavanju. program je uređen skup sadržaja. gradivo koje učenici treba da usvoje. otkriva svest i stvara značenja. dete. principe za izbor sadržaja i odgovor na pitanje šta će se učiti i čemu će nastavnik učenike podučavati. U prvom slučaju zvanični programski dokument sadrži selekcionisane sadržaje u značenju nastavnog gradiva koje će se obrađivati. Cilj ove paradigme je razvijanje sposobnosti. Razumevanje učenja kao procesa razvoja 11 . Shvatanje obrazovanja kao sredstva za ostvarivanje određenih ishoda. programskim dokumentom se definišu strategije učenja i podučavanja. Kada se polazi od razumevanja obrazovanja kao procesa podsticanja određenih formi razvoja. koordinator. Uloga nastavnika je da bude pomagač.spoljašnjom sredinom. vodič. konsultant. tj. rezultira programskim dokumentom u kojem su definisani i formulisani zadaci vaspitno obrazovnog radau terminima objektivnog ponašanja. interesovanja i zainteresovanosti za kontinuirano stvaralačko učenje. Nedostatak je što učenici mogu da ne steknu uvid u potpun sadržaj predmeta.otvara pitanja i rešava Diplomski rad probleme. Ovakav način sticanja znanja aktivira kod deteta divergentno mišljenje. Ukoliko se obrazovanje shvata kao proces transmicije znanja.

unutrašnji ( delovi mozga) Sposobnostikoje pripadaju mišićima ili delovima tela nazivamo fizičkim sposobnostima ili veštinama.praktične ili manuelne sposobnosti . a sposobnosti koje pripadaju ljudskom mozgu zovu se mentalne (psihičke. Pošto razlikujemo četiri vida ljudske aktivnosti onda i razlikujemo četiri područja sposobnosti: .intelektualne) sposobnosti. Delimo ih na: . SPOSOBNOSTI Sposobnosti čoveka su međusobno povezane.senzorne ili perciptivne .sposobnosti izražavanja ili komunikacije - intelektualne ili mentalne sposobnosti Ljudske sposobnosti diferenciraju se i prema organu koji obavlja aktivnost. zavisne i uslovljene sa ljudskom aktivnošću. 12 .„ proizvodi“ zvanični programski dokument u kojem se pre svega razrađuju principi za razvijanje i primenu strategija učenja i podučavanjakoji će podsticati različite aspekte razvoja učenik Diplomski rad 3.spoljašnji ( delovi tela) .

Egzaktno utvrđivanje stepena razvijenosti pojedinih sposobnosti pojedinca veoma je važno prilikom izbora škole i Diplomski rad zanimanja. Tri bitne karakteristike sposobnosti su: „pripada čoveku. - odnosi se na opštu ljudsku delatnost. Neki smatraju da bitnu ulogu u razvoju sposobnosti zauzima faktor nasleđa. One se razvijaju. a ne na bilo kakvu delatnost “ ( Poljak. rođenjem. a ne mimoi izvan delatnosti. tj. iako razvoj sposobnosti zavisi od preddispozicija tj.“ (www. nezavisno od motivacije. mehaničke i intelektualne. motorne. a vrši se testiranjem u okviru profesionalne orijentacije i profesionalne selekcije.ljudska se sposobnost pokazuje u njegovoj delatnosti. „Sposobnost je kvalitet ličnosti koja je tako formirana da uspešno obavlja neku delatnost. 1984:18) Teoretičari različito govore o razvoju sposobnosti. 13 . što se ispituje i meri testom sposobnosti. imenovana je samo čoveku. a ne i drugim živim bićima ili mrtvoj prirodi. uvežbanosti i iskustva.pedagogijaffsa. . sposobnosti mogu biti senzorne.Sposobnost je pojam koji se odnosi na dispoziciju organizma za uspešno vršenje određene aktivnosti. Kazu da sposobnosti nisu unapred dobivene.com). a drugi faktor sredine. Kao što smo rekli.

među koje spada i nastava. Po sposobnostima ličnosti se međusobno razlikuju. unapred predodređeno. To jedinstvo je kada se one prožimaju i ne mogu se odvojiti. ali specijalizovana nije jasno izražena i obratno. Tako kod jednog čoveka mogu postojati razne sposobnosti ali je samo jedna od njih jako izražena. Isto tako ako posmatramo nekoliko ljudi možemo videti da 14 . a specijalne na određene vrste aktivnosti ( muzičke. Ali isto tako kod ljudi može postojati opšta sposobnost. plesne. likovne.. nasleđem ili socijalnom sredinom. Jedino se slažu u tome da su sposobnosti ljudi nešto nepromenjivo. uopštene sposobnosti.nasljeđenoj anatomsko-fiziološkoj strukturi čovjeka (unutrašnji faktor) i od spoljašnje sredine u kojoj čovek živi i radi ( spoljašnji faktor). Osim razlika među ovim sposobnostima postoji i jedinstvo. Opšte sposobnosti odnose se na sposobnosti za učenje. Sposobnosti ljudi se manifestuju u vidu opšte i specijalne sposobnosti. Osim po svom kvalitetu sposobnosti se razlikuju po nivou i širini. Diplomski rad Zadatak nastave je da posredstvom brojnih i raznovrsnih aktivnosti u mladoj generaciji potpomaže i unaprijeđuje razvoj sposobnosti.).. za rad. Da bi se sposobnosti reazvijalemora da postoje adekvatni uslovi.

da učenici što više angažuju čula vida. da što više rade. 3. kao i različiti organski oseti .“ ( Poljak. Senzorne ili perciptivne sposobnosi su u vezi sa funkcijom čulnih organa. a šta na kraju. toplina. položaj. Osnovni zadatak nastave je da učenicima pruži što bogate čulne sadržaje. Na početku se moraju učenici osposobiti da planski posmatraju. sluha i sva ostala. Kako bi nastavni proces bolje uticao na razvoj senzornih sposobnosti u nastavi treba da se primenjuje što više očiglednosti. anatomsko fiziološka struktura deteta. To znači da znaju odakle da krenu.1 Senzorne ili perciptivne sposobnosti „ Senzorne ili perciptivne sposobnosti zasnovane su na sezornoj aktivnosti i u sebi obuhvataju sposobnosti čulnog doživljaja. Ne 15 . Za razvoj ovih sposobnosti bitan je unutršnji faktor. ali jako je bitan i spoljašnji faktor. ali kod nekog su više izražene i upečatljivije su .poseduju iste sposobnosti.bol. a to su vid. miris. Pri učenju treba čula što više da budu aktivirana. Zagreb. Tada učenik angažuje sva čula kako bi stekao što bogatija i adekvatnija čulna iskustva. Postoje brojna područja i čulni modaliteti.nastava. Školska knjiga. napor. a kod nekog manje. sluh.kretanje. zatim šta dalje. Diplomski rad hladnoća. Vladimir(1984): Didaktika.

može se izjednačiti slučajno posmatranje sa posmatranjem radi nekog proučavanja. pa zatim opet sastavi. filmove. Da bi učenik upoznao neki predmet mora da ga opipa i ako je moguće rastavi na delove. Jako je bitno da nastavnik pri izlaganju gradiva pokazuje predmete o kojima govori ako za to ima uslova. šeme. Nastavnik svojim izlaganjem može dočarati neki događaj ili opisati neku pojavu tako da će učenik steći jasne percepcije i predstave. nikako površno i pasivno. U koliko je to nemoguće ona treba koristiti skice. Nastavnik treba da usmeri učenike ka takvom posmatranju i da prati njihovo posmatranje kako bi zapazili ono što je bitno. Učenicima treba omogućiti da stalno posmatraju i tako Diplomski rad razvijaju čulne kvalitete. U nastavnom procesu treba koristiti i verbalnu metodu u dovoljnim merama jer je posmatranje i slušanje. kao ni gledanje sa posmatranjem. karte. Tako da učenik pri posmatranju nekog modela stiče kvalitetna i trajna znanja. Svako posmatranje mora biti organizovano i aktivno. praćeno razmišljanjem. Razvijanje senzorne ili perciptivne sposobnosti postiže se samim posmatranjem. jer takvo gledanje nije posmatranje.. Na taj način učenici akumuliraju u svoju svest čulne podatke kao materijalnu sirovinu potrebnu za misaono prerađivanje.. 16 .fotografije. To nam pokazuje da posmatranje nemože da se osloni samo na metodu demostracije.

Praktične sposobnosti se zasnivaju na praktičnoj aktivnosti. Praktične sposobnosti proističu iz praktičnog mišljenja. Zbog toga. Da bi bio uspešan praktičan rad učenici moraju da vladaju praktičnim operacijama. odnosno praktičnom radu. Praktične sposobnosti sastoje se iz praktičnih operacija koje su objedinjene u praktičnom radu. Nakon čulnog saznanja sledi misaona obrada i paktična provera saznatog i iz tog razloga su jako bitne i ostale sposobnosti učenika. koji podrazumeva aktivan odnos učenika prema materiji.Za nastavu je bitno razvijati perceptivne sposobnosti učenika. Diplomski rad 3. Ovakav način rada 17 . ove sposobnosti su i zasnovane na praktičnj aktivnosti čoveka. zato što je percepcija polazna tačka ljudskog saznanja. U dodiru sa tom materijom onije menjaju.transformišu daju joj novi oblik. Praktično mišljenje je podjednako važno kao i teoretsko mišljenje.2 Prakltične ili manuelne sposobnosti Manuelne ili praktične sposobnosti proizilaze iz potrebe za aktivnim odnosom čoveka prema konkretnoj materiji radi njenog transformisanja i oblikovanja.

a još uvek 18 . Nakon završetkapredhodne radnje učenici mogu pristupiti vežbanju. Na osnovu jednog demonstriranja učenici ne mogu potpuno usvojiti strukturu radnje već se mora ponoviti nekoliko puta u zavisnosti od složenosti radnje. Nastavnik daje razna upustva. oruđu nastavnik se tu ne zadržava već ih upoznaje sa radnjom. U procesu vežbanja praktične radnje koriste se dva momenta: 1) poučavanje ili instruktaža 2) izvođenje radnje ponavljanjem ili vežbanje. razvoju psihofizičkih sposobnosti. greške iz razloga što učenik pristupa samostalno izvođenju radnje. U procesu vežbanja razlikuju se tri etape: 1) početno ili uvodno vežbanje 2) temeljno iliosnovno vežbanje 3) dopunsko vežbanje Početno vežbanje karakteriše sporo izvođenje radnje. njegovim karakteristikama. Na taj način učenici upoznaju radnju u celini. Ukoliko se radi Diplomski rad o poznatim materijalu. Poučavanje ili instruktažu vrši nastavnik pre nego što počnu učenici praktično raditi.doprinosi razvoju funkcionalnog zadatka nastave tj. o materijalu sa kojim će se raditi... oruđu. a posebno praktičnih.Pri svakom ponavljanju nastavnik će ubrzati tempo ponavljanja i zadržavaće se na pojedinim sengmentima.

Danas praktičan rad stvara most za spajanje intelektualno-praktičnog stvaralaštva neophodnog za svaku proizvodnju i život. prijatelje.kontroliše rezultate rada.Rezultat ovog vežbanja treba da bude pravilno savladana struktura radnjeu celini i pojedinostima ( Poljak.1968 ) Nakon toga dolazi do temeljnog vežbanja. To se ne sme dešavati. Dopunsko vežbanje nastavnik izvodi povremeno. Osposobljen učenik za praktičan rad praviće korisne predmete za sebe.. pruža dopunsku instrukciju. školu i svoju porodicu.munisu formirane adekvatne psihomotorne strukture. U nastavi se nekad čine i greške tražeći od učenika da uvežbavaju neku radnju. Rezultat temeljnog vežbanja je stečena sposobnost za samostalno i pravilno izvođenje radnje. Nastavnici ovde treba da obrate pažnju na ispravnost izvođenja radnje. zahtevi sigurniji i eliminišu se suvišni pokreti. a ne na brzinu. Tada nastupaju kvantativne promene: izvođenje radnje se ubrzava. Razvoj praktične sposobnosti u nastavi omogućava učeniku da 19 . Strukturu radnje učenici samo utvrđuju ponavljanjem.. treba da ih obilazi. Nekada se praktičnom radu u nastavi davalo bitno mesto. operacije tačnije i Diplomski rad usklađenije. koriguje ih. Oni za ovu radnju nisu osposobljeni i teško im pada. a da nemaju osnovne informacije o radu.

Značaj razvoja praktičnih sposobnosti ogleda se u tome što se na taj način povezuje teorija sa praksom i dovodi do povećanja učenikove aktivnosti. pisanje. sve je to neophodno kako bi učenik ovladao sutra nekom profesijom. pevanje. matematičko izražavanje. crtanje. Nastavnik mora da zapazi sposobnosti učenika i da ih razvija. Zasnovane su na određenim aktivnostima izražavanja. Uz pomoć izraražajnih sredstava učenici iskazuju misli i čula vezana za različite doživljaje. sviranje i izražavanje pokretima tela (mimika. Nastava treba da na što potpuniji način razvije sposobnosti učenika. 20 . gestovi). Zadatak savremene nastave je da pobuđuje stvaralaštvo u učeniku i da razvija smisao za izražavanje. slikanje. To će učiniti ako neprekidno vežba sva izražajna sredstva kojima učenik raspolaže.stečeno znanje primeni u praksi. Dete polaskom u školu bogati i proširuje svoje sposobnosti.3 Sposobnosti izražavanja Sposobnosti izražavanja odnose se na govor. Diplomski rad 3. Učenik stečena znanjaodređenim materijalom i oruđem treba da preoblikuje.

Može biti prepričavanje. Bitno da nastavnik što više koristi ovaj oblik izražavanja kako bi upotpunio učenikov doživljaj i razvio slobodu pokreta i izražaja. opisivanje i izveštavanje. pismeni radovi. gestikulacijom i izvođenjem različitih radnji. Stepen samostalnosti je različit. muzika. postavljanja pitanja i dobivanja odgovora. naročito u nižim razredima. Taj stepen sa razvojem učenika i kvalitetnom Diplomski rad nastavom napreduje. Da bi bilo što bolje pismeno izražavanje bitno je ilustrovanje pismenih zadataka. U nastavnoj praksi najpoznatija izražajna sredstva su: govor. Pored usmenog govora jedno sredstvo koje je dosta zastupljeno je pismeni rad. sistematska nastava vodi učenika do slobodnog izražavanja u kojem učenik sam pronalazi adekvatne termine izražavanja za različite doživljaje. crtanje i slikanje. Dramatizacija je govor povezan sa mimikom. Kao i kod govora i ovde se sistemackim nastavnim radom prelazi put od gotove mehaničke reprodukcije do prvog samostalnog pismenog rada. Koliko će trajati taj prelaz zavisi od učenikove angažovanosti i od nastavnikove volje. 21 .odnosno stečena znanja u skladu sa svojim izražajnim mogućnostima. pokreti tela. Jako bitna je i dramatizacija u izražavanju. Najstarije i najčešće korišćeno sredstvo izražavanja je govor. Uz pomoć najjednostavnijih vežbi.

Danas se kako i izražajno sredstvo koristi i izrezivanje i modeliranje. Nastava je tako formulisana da je njena potreba da se učenici izražavaju na više načina. u različitim igrama i plesu. Bogatstvo izražajnih sredstava unapređuje vaspitno-obrazovni rad. maštom izgrađuje nove oblike. sklonosti. Od naročitog značaja je nastavnikovo zalaganje i pedagoško umeće. 22 . pamćenje. Da bi se to postiglo mora nastavnik učenike da osposobljava i da ih podstiče da se njima često služe i tako upoznaju svoje interese. Ovde će Diplomski rad učenici uz pomoć nastavnika. svog talenta i rada uspeti da razviju sposobnosti. sećanjem obuhvata prethodno doživljene sadržaje. likove i bojama izražava svoja osećanja. Muzičko obrazovanje osposobljava učenika da se izrazi u pronalaženju melodiskih i ritmičkih rešenja. etičko prosuđivanje. i pismeno i usmeno. Nastavni proces sadrži u sebi sve ove delatnosti učenika i jako je bitno razvijati sve sposobnosti učenika. u radu sa školskim instrumentima i u muziciranju na pravim instrumentima. mišljenje.Crtanjem i slikanjem učenik prikazuje svoje doživljaje. Pomoću crteža učenika možemo otkriti njihove osobine. estecki smisao i tehničku spremnost učenika. Na taj način vidimi kakvo je njihovo opažanje. Fizičko vaspitanje ako svremeno shvatimo ima zadatak da razvija izražajne mogućnosti učenika kroz oponašanje prirodnih pokreta.

Intelektualne sposobnosti čine opštu inteligenciju. a ponekad i sa sposobnošću učenja uviđanjem. Ona se definiše kao sposobnost da se nauči novo. Intelektualne ili mentalne sposobnosti često nazivamo ukratko inteligencija. mišljenjem i suđenjem. One se Diplomski rad poistovećuju sa kongnitivnim sposobnostima. Alfred Buneu kaže da je glavna odlika inteligencije stepen do koga se pojedinac prilagođava uslovima sredine. Postoji mnogo različitih definicija inteligencije. a ne čulnoj sferi. Najvažnija osobina inteligencije je uviđanje odnosa među predmetima i pojavama. što znači da inteligencija pripada racionalnoj. ali sve one ukazuju na iste karakteristike.3. sposobnost za apstraktno mišljenje i kao sposobnost za prilagođavanje i snalaženje u novim situacijama.4 Intelektualne ili mentalne sposobnosti Intelektualne sposobnosti su mentalne sposobnosti kojima je zajedničko da se aktiviraju prilikom rešavanja problema koji se ne mogu rešiti samo na osnovu senzornih i motornih sposobnosti. Inteligenciju čine 23 .

shvatanje (opažanje). Faktori su : 1) W . direkcija (usmeravanje mišljenja u određenom pravcu i izbor jedne od mogućnosti) i cenzura (kontrola misaonih pravaca i rešenja koji se prihvataju ili odbivaju). jedna ista sposobnost. Našao je sedam posebnih faktora.faktor ili fluencija reči. To je dokazao pomoću faktorske analize. 2) V – je faktor sposobnosti za razumevanje pročitanog materijala. Po Tersonu za rešavanje različitih vrsta problema utiče više različitih faktora. Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti. uspešne misaone operacije verbalnim znakovima. muzici. invencija (uviđanje veze i pronalaženje nekog novog predmeta u situaciji). Spirman je dokazao da u uspešnom rešavanju zadataka iz različitih oblasti uvek učestvuje opšta sposobnost. Spirmanova teorija je poznata koa dvofaktorska. kao teorija G (generalnog) i S (specijalnog) faktora. Te posebne faktore nazvao je ″primarne sposobnosti″ . 24 . One se iskazuju u jednoj oblasti. glumi. Diplomski rad Pored opšte... verbalno razmišljanje. On je razvio višestruki model inteligencije. označava sposobnost pojedinca da brzo i lako nađe pogodnu reč kada mu ona zatreba. Faktorska analiza je analiza kojom se rezultati različitih testova stavljaju u međusobne odnose i izdvajaju faktori – koji su u osnovi različizih psihičkih aktivnosti. postoje i specijalne sposobnosti.

5) M – je faktor memorisanja. nastava putem otkrića. 4) S – specijalni faktor je sposobnost pojedinca da brzo i tačno predstavi prostor i da u svojoj svesti zamišlja prostorne odnose. Savremena nastava treba da bude aktivna. naročito pri osnovnim računskim radnjama. Nastava treba da podstiče saznajnu stranu učenika tako što će podsticati razvoj intelektualnih sposobnosti i to razvojem analitičkog. 25 . logičkog i stvaralačkog mišljenja. To je sposobnost logičkog mišljenja odnosno sposobnost nalaženja opštih principa i izvođenja pravila i zakonitosti iz datih podataka. naročito onih koji se pamte mehanički. Diplomski rad 7) R – raktor rezonovanja. posebno posredstvom vida. Mogućnosti učenika. 6) P – faktor percepcije ili opažanja. da se kreće od zapamćivanja. rešavanja problema. sposobnost zadržavanja i obnavljanja utisaka.3) N – formula ili numerički faktor je sposobnost lakog i brzog operisanja brojevima. On se ogleda u sposobnosti brzog uočavanja objekata i u zapažanju malih razlika. njihovo stvaralaštvo zavisi od razvijenosti intelektualnih sposobnosti. reprodukcije gradiva do razvoja saznajnih sposobnosti. Takva nastava utiče na razvoj intelektualnih sposobnosti učenika. kritičkog.

Diplomski rad 4. Obarazovanje kao što smo rekli obuhvata znanje i sposobnosti. MEĐUSOBNI ODNOS ZNANJA I SPOSOBNOSTI Pedagoški proces koji obuhvata znanje i sposobnosti u funkciji obogaćivanja ljudskog saznanja je obrazovanje. Svako sticanje znanja ima za posledicu razvijanje sposobnosti.naravno ako je dobro organizovani isvako razvijanje psihofizičkih sposobnostizasniva se na nekom znanju. 26 . U nastavi se stiču znanja kao sistem ili logički pregled usvojenih činjenica ili generalizacija o proučenim sadržajima o objektivnoj stvarnosti koje su učenici naučili i zadržali trajno u svesti. a ne samo jedno od to dvoje.

ali su i sposobnosti uslov za usvajanje novih znanja. Znanje je osnova za razvijanje sposobnosti. Da bi se učenicipripremili za život i rad moraju da imaju potrebno znanje. kao i širinomi kvalitetom razvijenih sposobnosti. a za to je zaduženo školovanje. ali i razvijanjefizičkih i psihičkih sposobnosti učenika. brže stiče znanja. Za nastavu je osim materijalnog bitan i funkcionalan zadatak. Kao što smo već nekolikoputa istakli obrazovanje je sticanje znanja. Ako učenikvlada sa više znanja i dobro su mu razvijene psihofizičke sposobnosti on je spremniji za život i rad.Ovaj zadatak je materijalni zadatak nastave. „ Između sposobnosti i znanja nesumljivo postoji uzajemno pozitivni odnos: ko je sposobniji. Diplomski rad Materijalni i funkcionalni zadatak sačinjavaju obrazovanje. 27 . Stepen obrazovanosti učenika se iskazuje stečenim znanjem određenih dimenzija i kvaliteta. On zahteva da učenici usvoje brojne činjenice i generalizacije koji proizilaze iz nastavnih sadržaja. i obratno. Da vlada određeni odnos između znanja i sposobnosti dokazuje nam i to da znanje prepoznavanja predpostavlja određen stepen senzornih sposobnosti. a znanje operativnosti i stvaralačko znanje visok stepen raznovrsnih sposobnosti. a naročito intelektualnih.stičući znanje. znanje reprodukcije izražajne sposobnosti.

FAKTORI STICANJA ZNANJA I RAZVOJA SPOSOBNOSTI UČENIKA Ostvarivanje zadataka u vaspitno obrazovnom radu zavisi od više faktora: nastavnika.“ (Pedagoški rečnik I. 1967) Diplomski rad 5.čovek razvija svoje sposobnosti. učenika. da se informiše o novim istraživačkim rezultatima radi usavreminjavanja nastave. Zavod za izdavanjeudžbenika SR Srbije. Nastavnik mora da se pripremi za izvođenje nastave. materijalnih uslova u školi. nastavnih sadržaja. da poznaje celokupan program škole radi upućivanja učenikada pamte gradivo za 28 . Beograd.. kvaliteta organizacije i izvođenja nastave. Nastavnik mora da uvažava potrbe.. sklonosti imogućnosti učenika kako bi doprineo razvijanju njihovih sposobnosti.

Sve ovo zahteva od nastavnika više truda i angažovanja.Tradicionalan način nastave u kome se predaje i pita zamenjuje se savremenim nastavnim oblicima: programiranom. nastavnog procesa i podrazumeva one oblike ponašanja nastavnika koji obezbeđuju da učenici steknu određena znanja veštine i Diplomski rad navike. Uloga nastavnika u obrazovnom procesu su: 1) nastavnička uloga (nastavnička uloga u užem smislunastavnik kao predavač.moralnog. kao stručnjak za svoju oblast). Obrazovna ili informativna uloga proističe iz obrazovnih zadataka.. Da bi nastava bila zanimljivija nastavnik mora da primeni više različitih oblika rada. poluprogramiranom. Nastavnikova vaspitna uloga treba da se operacionalizuje dobili bi smo oblika ponašanja koji bi doveli do ostvarivanja deklarisanih ciljeva i zadataka u okviru intelektualnog.duži rok. 1999). egzlenplarnom. Svaki nastavnik mora da poznaje sposobnosti učenika jer na primer grupni oblik rada zahteva da grupe budu jedanake po znanju i sposobnostima. 29 . esteckog i emocionalnog vaspitanja učenika (Bjekić. kao organizator nastave. kao partner u pedagoškoj komunikaciji.. fizičkog i zdravstvenog. a učenika bolje priprema za život i rad. nastavom putem otkrića. radnog i politehničkog.

izradi zadataka i rešavanju problema. onda postaje jasno da se time takođe menjaju i zadaci nastavnika. evaluatora (ocenjivanje znanja.2) motivaciona uloga ( motivisanje učenika za rad iodržavanje tih interesovanja. Pri tome je važno da ciljevi učenja budu jasno formulisani i da nastava i predavanja budu sistematski tako pripremljena da ciljevi učenja budu ostvareni na najbolji mogući način. 5) 6) Ako bolje posmatramo ciljeve učenja. 3) ocenjivanje ponašanja i ličnosti učenika). Motivi učenicima omogućavaju da istraju u učenju. nastavnik kao ličnost. uloga partnera u afektivnoj interakciji. Oni sve više postaju savetnici u učenju koji pokreću i prate procese učenja. Cilj je da nastavnici svoju nastavu i podučavanje organizuju na kreativan. raznovrstan i zanimljiv način. Da bi nastavnik 30 . Koliko će se razvijati učenikove sposobnosti zavisi i od njihove angažovanosti i motivisanosti.. 4) saznajno – dijagnostička uloga. uloga regulatora socijalnih odnosa u odeljenju kao grupi. njima su potrebna i Diplomski rad didaktičko-metodička znanja i sposobnost za efikasnu primenu odgovarajućih metoda. Osim svojih stručnih teorijskih znanja i stručnih praktičnih sposobnosti. uloga procenjivača.model za profesionalnu identifikaciju).

Zadatak nastave je da ih razvije i da ih proširi. Iz toga razloga se na etapu obrade nadovezuje etapa vežbanja. Neki od sadržaja su pogodniji za razvoj praktičnih sposobnosti. ali na različitom nivou. Interesovanja učenika kada pođu u školu nisu razvijena. Sposobnost je kao što smo već rekli kvalitet ličnosti formirane tako da uspešno obavlja neku delatnost. takmičenje za najbolje odeljenje. Od načina izlaganja gradiva. Intelektualne sposobnostiučenika treba aktivirati na svim nastavnim sadržajim. a to je sticanje znanja. Razvijeni interesi su baza za sticanje znanja i razvijanje sposobnosti. povezivanje teorije iprakse. dok se drugima razvijaju više izražajne ili senzorne sposobnosti. Veliki uticaj na nastavni sadržaj ima i kvalitet nastavnog sadržaja. razvijanja sposobnosti.primene savremenih metoda i sredstava. Kada se vrši obrada nastavnog sadržaja tada se ostvaruje samo deo obrazovnog zadatka nastave. nagrada. kazna. Neka od sredstava za razvijanje motivacije su: isticanje cilja u nastavnom procesu. Sposobnost je zato najviše povezana sa 31 . Kolikoće se razvijati interesovanja u nastavi zavisi od više faktora. Nju nadovezujemo radi ostvarivanja funkcionalnog zadatkanastave.omogućio uspeh u radu mora da poznaje njihove motive i da ih razvija u nastavnom radu. pohvala i brojna druga. tj. Nastavni sadržaji moraju biti odmereni s obzirom na uzrasne Diplomski rad mogućnosti učenika. povezivanja nastave i prakse.

ZAKLJUČAK Savremena nastava sve više insistira na razvijanju sposobnosti učenika. Nastavnik mora da ima neophodna sredstva za rad kako bi nastavni proces učinio jednostavnijim i zanimljivijim za učenike Diplomski rad 5. Ako dođe do zapostavljanja vežbanja učenicima se onemogućava da stiču znanja i razvijaju određene fizičke i psihičke sposobnosti. misaone u propcesu mišljenja itd. veština i navika. Ova etapa je u najvećoj meri usmerena na ostvarivanje funkcionalnog zadatka. Obrazovanje je osnovna didaktička funkcija. Govorna sposobnost se razvija vežbanjem govora. To je proces sticanja znanja.etapom vežbanja. U vežbanju se funkcije razvijaju aktivnošću učenika. širenju znanja. Vežbanje je namerno. sistematičnoi usmereno ponavljanje izvođenja neke radnje. odnosno vršenjaneke funkcije. formiranja pogleda na svet i psihofizičokog 32 . Sve funkcionalne vrednosti mogu se razviti samo kroz funkcionisanje. jer sposobnost i znanje kao kvalitet ličnosti sve više dobiva na značenju. Za razvoj sposobnosti učenika je neophodno da materijalni uslovi škole budu razvijeni.

svesno usvojena. odnosno obrazovanje čini znanje i sposobnosti. pouzdana. Razlikujemo četiri vida ljudske aktivnosti onda i četiri područja sposobnosti: 33 .razvoja. ♥♥♥ Sposobnosti čoveka su međusobno povezane. Usvojena znanja moraju biti raznovrsna. Kao što smo već naglasili obrazovan je onaj koji zna i koji je sposoban. činjenice i generalizacija. zavisne i uslovljene sa ljudskom aktivnošću. Moramo naglasiti da i svaki učenik nema iste mogućnosti i da znanje može biti različitog kvaliteta: 1) Znanje prisećanja 2) Znanje prepoznavanja 3) Znanje reprodukcije 4) Znanje operativnosti ili operativno znanje 5) Kreativno ili stvaralačko znanje. Znanje je komponenta obrazovanja koju čine sadržaji. Diplomski rad U literaturi su predstavljene dve obrazovne paradigme kao tradicionalno i savremeno tumačenje znanja. sistematizovana.

treba razvijati senzorne ili perceptivne. s obzirom na vrstu delatnosti učenika.praktične ili manuelne sposobnosti .sposobnosti izražavanja ili komunikacije . Jedna uspešna delatnost se nikada ne može svesti na samo jedno područje aktivnosti.senzorne ili perciptivne . izražajne i Diplomski rad intelektualne ili mentalne sposobnosti.. što znači da njeno izvođenje predpostavlja razvijene potrebne sposobnosti. Sve one zajedno čine ličnost učenika u celini. praktične ili manuelne.intelektualne ili mentalne sposobnosti Ljudske sposobnosti diferenciraju se i prema organu koji obavlja aktivnost. ♥♥♥ 34 . Delimo ih na: spoljašnje ( delovi tela) unutrašnje ( delovi mozga) - U nastavi.

„ Dobar nastavnik će uočiti sposobnosti. U radu smo naglasili da ostvarivanje zadataka u vaspitno obrazovnom radu zavisi od više faktora: nastavnika. kroz nastavu. To se odnosi na znanja koja pruža nastavnik. 35 . kvaliteta organizacije i izvođenja nastave. interesovanja svakog učenika i nastojati da. a to se ostvaruje tako što se njihova istinitost.Materijalni i funkcionalni zadatak sačinjavaju obrazovanje. individualnim pristupom. Znanja treba da se usvajaju na kritički način. učenici se prilagođavaju za permanentno obrazovanje. proverava u praksi. uticanjem na roditelje. Diplomski rad Potrebno je izbegavati pasivnu i prihvatiti aktivnu nastavu. Osposobljavanjem da aktivno uče. po mogućstvu. iz nekog literaturnog izvora ili na ona znanja do kojih su učenici došli sopstvenom misaonom aktivnošću. Između sposobnosti i znanja nesumljivo postoji uzajemno pozitivni odnos. da daju odgovarajuće rezultate “ ( Vilotijević. doprinese da se one potpuno rascvetaju. nastavnih sadržaja. 1999). posebnim zadacima i vežbama. materijalnih uslova u školi. učenika.

Nastava i vaspitanje br. dr Milan (1983): Misaona aktivizacija učenika u nastavi. 36 .Diplomski rad LITERATURA 1. Bakovljev.1-2.

A. Bojović. str. dr Aleksa (1998): Nastava – učenik. (1972): Istorijiski razvoj ponašanja. Vigotski. Sarajevo. 6. Beograd. Savez pedagoških društava Vojvodine. dr Milan (1986): O procesu sticanja znanja u nastavi i misaona aktivizacija učenika u njemu. Novi Sad.Fakultet političkih nauka. Veselin Masleša. mr Žana (2003): Udžbenik u funkciji intelektualnog razvoja učenika. Beograd. Beograd. 37 . Užice. Mlado pokoljenje 2.razvoj. 77-85 5. str. (1946): Umni razvoj i vaspitanje učenika. Veljko (1985): Učenik u nastavnom procesu. L. Psihologija 1-2. Bakovljev.P. Učiteljski fakultet.S. 3. 4. Beograd. 2. Bultov. Banđur. Prosveta. Diplomski rad Brković. 197 – 201.

Zavod za udžbenike SR Srbije.7. Pedagoški rečnik I i II. Školska knjiga. Beograd. Poljak. Vilotijević. 8. dr Vladimir (1984): Didaktika. Učiteljski fakultet. 11. 63 – 64. Zagreb. dr Mladen (1999): Didaktika 1. 38 . Školska knjiga. 9. Nedeljković. Milan (1999): Uloga učitelja u sticanju znanja i razvijanju sposobnosti. Beograd. dr Vladimir (1968): Praktični radovi u školi. Poljak. 7 – 17. 10. Zagreb. Učitelj br. str. Beograd. 1967.