Frazeologija i frazeologizmi – Gordana Ćirić

06

уторак

ДЕЦ

2011
≈ 9 КОМЕНТАР

POSTED BY КАРЛОВАЧКИ ЛИНГИВСТИЧКИ КРУЖОК IN REFERATI IZ LEKSIKOLOGIJE

FRAZEOLOGIJA I FRAZEOLOGIZMI Leksikologija, kao deo nauke o jeziku, proučava posebnu reč koja je osnovna jedinica imenovanja pojmova. Međutim, osim proučavanja individualnih reči, leksikologija proučava i složene ustaljene jezičke jedinice-ustaljene skupove od dve ili više reči, koji se nazivaju FRAZEOLOGIZMI. Deo leksikologije koji proučava ove jezičke jedinice je FRAZEOLOGIJA. Da bi skup reči bio frazeoloska jedinica mora ispuniti 3 uslova: 1. mora biti ustaljen, što znači da se mora upotrebljavati u istom rasporedu delova koji čine skup 2. mora imati složenu strukturu (sastavljen od najmanje dve reči) 3. mora imati jedinstveno značenje. Pri tumačenju frazeologizama treba imati na umu da punoznačna reč u frazeologizmu obično ima preneseno značenje, zasnovana na korišćenju metafore (odvojiti žito od kukolja-bitno od nebitnog). GLOBALNI FRAZEOLOGIZMI su oni frazeologizmi kod kojih postoji uzajamna zavisnost među punoznačnim rečima koje ih čine (saterati u mišju rupu), samo u celini ima značenje. KOMPONENTNI FRAZEOLOGIZMI su oni u kojima je samo jedna komponenta nosilac značenja (nemati ni prebijene pare), komponenta prebijene pare je nosilac značenja. Po sastavu (tipu strukture) frazeologizmi mogu biti:

1. predložno-padežne konstrukcije (ispod žita, do gole kože) 2. sintagme (krokodilske suze, duša u nosu) 3. rečenice sa nezavršenom strukturom(kad na vrbi rodi grozđe, nemati prebijene
pare)

ljubim ruke). prelazeći iz jednog u drugi i u svima prirodni (mrtva tišina. frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila. uglavnom. sintagme. carski rez. male boginje. ali i specifične narodne tradicije (kamen spoticanja. višečlani nazivi pojmova u svakodnevnoj komunikaciji (divlja ruža. šaljivi. PROFESIONALNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi preuzeti iz različitih stručnih delatnosti. Klišei-u frazeologiju srpskog jezika možemo svrstati i leksičke. lupati glavom o zid. pozorišta i mnogih drugih delatnosti (dobiti prelaznu ocenu. zabadati nos u nečiji posao. u naukama i strukama (carski rez. u državi (platiti na ime takse.U književnom (standardnom) jeziku. saobraćaja. a ne frazeologizmima. KNJIŽEVNA FRAZEOLOGIJA-sistem frazeologizama koji čine frazeologizmi preuzeti iz raznovrsnih spisa ili predanja. nežni (biti čistih ruku. koje lako prepoznajemo zato što se često koriste. koji čine tradicionalni deo evropske. Oni su dosta zastupljeni u novinarsko-publicističkom stilu. obećana zemlja. postoji emocionalnoekspresivna podela: 1. NAUČNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi ograničeni na različite nauke (zajednički imenitelj. vulgarni i sl. dići na kub. sporta. potcenjivački. višak vrednosti. s neba pa u rebra. obrati bostan). visak vrednosti. sprovesti ostavinski postupak. filma. glas vapijućeg u pustinji. progovoriće na lakat. sviti se nekome oko srca. zaveži njušku) 2. frazeološke i sintaksičke jedinice koje se veoma često upotrebljavaju u određenoj govornoj situaciji ili vrsti teksta. igrati se vatrom) 2. pravo doživotnog uživanja na kući. dobiti zeleno svetlo. Ovakvi frazeologizmi se vrlo često smatraju i samo višečlanim terminima. podići zavesu) 4. prestaviti se u Gospodu) 3. kao u dispozitivu rešenja) 6. bure bez dna. pravolinijsko kretanje. Takve jedinice. FRAZEOLOGIZMI S NEGATIVNOM OBOJENOŠCĆU-mogu biti ironični. frikativni suglasnici. sila inercije). prezrivi. presipati iz šupljeg u prazno. Frazeoloske jedinice terminoloskog karaktera-imaju zasebno mesto u frazeologiji. izaći na svetlost dana. ali i u administrativno-pravnom . Pored funkcionalnostilske podele. mesni narezak). (ne znati ni dve unakrst. RAZGOVORNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja u raznim životnim prilikama. obeležena je stavom govornika (mlatiti praznu slamu. za koji se najčešće uzima oblast upotrebe jezika. nazivamo klišeima. krenuti punom parom. Po tipu strukture to su. ADMINISTRATIVNO-PRAVNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu. neuralgična tacka) 5. čine je frazeologizmi koji se javljaju u različitim stilovima jezika. Ova je frazeologija najčešće emocionalno obojena. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće vrste frazeologije: 1. MEĐUSTILSKA (INTERSTILSKA) FRAZEOLOGIJA-neutralna frazeologija. FRAZEOLOGIZMI S POZITIVNOM OBOJENOŠĆU-mogu biti familijarni.

U frazeologiji većine jezika važe ista pravila o strukturi i podeli frazeologizama. eliptična rečenica daje bolji efekat). vrlo je bitna umerenost. jer im je preneseno značenje isto. tu je Parler de la pluie et du beau temps-Mlatiti praznu slamu Les deux font la paire-Našla krpa zakrpu Primer Parler de la pluie et du beau temps u bukvalnom prevodu znači Pričati o kiši i dobrim vremenima. jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju odraz lošeg stila. jer se neke situacije lakše i efektnije opišu frazama. metaforičkom značenju: Les jeux sont faits-Šta je. Međutim. u prenesenom. ČOMSKI DANAS U PARIZU (novinarski stil. već se ono ogleda u celini.stilu. Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora. .a ekvivalent je našem frazeologizmu Mlatiti praznu slamu. Posao je izvršen uutvrđenom roku (administrativni stil). uočiće se upravo ona osobina frazeologizama da pojedinačne komponente ne nose značenje. Važno je da se upotrebljavaju umereno. npr. a njihova svrha je zasnovana na potrebi da čitalac primi informaciju koja je izneta u njemu poznatoj formi. Kroz nekoliko primera ekvivalenata srpskog i francuskog jezika.