^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

NJENO IME JE ŽENA
Xin Karsen
^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^

Sadržaj
Uvod......................................................................................................1 Predlozi......................................................................................2 Primer ........................................................................................4 . Posveta.................................................................................................8 Predgovor.............................................................................................9 Eva (Jeva), majka svih zivih..............................................................11 Sara, princeza cije je ime zablezeno s postovanjem......................21 Reveka, zena sa velikim potencijalom, ali.......................................33 Reveka mnogo sta uzima u svoje ruke (2)......................................42 . Petefrijeva supruga, zena upravljana seksom................................51 Marija, zena voda koja je sebe precenila.........................................59 Rava, bludnica u galeriji heroja vere ................................................67 Fenina, zena koju je nadvladala ljubomora.....................................74 Ana, zena koja je verovala u molitvu...............................................79 Carica od Sabe, zena koja je zelela da bude mudrija.....................88 Udovica iz Sarepte, zena koja je prihvatila izazov vere ..................95

i

Sadržaj
Sunamka, zena koja je kreativno razmisljala................................101 Jevrejska sluskinja, devojka koja je govorila o Bogu..................108 Jestira, carica koja je svoj zivot rizikovala zbog svog naroda....113 Jovljeva supruga, zena koja je Bogu rekla ne ...............................122 Marija, najprivilegovanija medu zenama.......................................130 Jelisaveta, zena cvrstog karaktera i dobar zivotni saputnik ........143 Ana, zena koju nije unistilo slomljeno srce ...................................151 Udovica, zena koja je umela da upravlja novcem.........................156 Marta iz Vitanije, zena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet............................................................................................161 Marija iz Vitanije, zena koja je umela da izabere najbolje............169 Samaricanka, zena koja je Isusu rekla da ......................................176 Dorka, zena koja je volela Boga.....................................................185 Lidija, poslovna zena koja je Bogu dala prvo mesto....................191 Priskila, cenjeni saradnik u propovedanju evandelja ...................197 O piscu ..............................................................................................205

ii

Uvod

Uvod
Eva. Prva žena. Jednaka muškarcu, od njega se razlikovala samo seksualno. Iako je o njoj mnogo pisano, ovaj predmet još uvek nije iscrpljen. Ona je majka svih žena. Žene u ovoj knjizi nisu izmišljene. Stvarne su. Živele su u prošlosti, a u svojim željama i problemima, u nadama i ambicijama, one i danas žive među nama. Verujem da dok budete čitali o njima, one će vas i fascinirati i upozoravati. To se desilo i meni dok sam o njima pisala. Velika razlika koja postoji među ženama u ovoj knjizi nije pitanje društvenog položaja. Nije bitno što je jedna od njih bogata, kao Carica Savska ili siromašna kao udovica iz Isusovog doba, niti je bitno što je jedna od njih vođa kao Marija, ili nepoštovana kao Samarićanka, nije bitno da li je neudata ili je u braku. Ove stvari su nevažne. Stvarna razlika među ovim Evinim kćerima je u tome da li jesu ili nisu poznavale Boga. Dok saznaješ o svakoj od njih, javlja se centralno pitanje: Koje mesto u njihovom životu zauzima Bog? Odgovor na to pitanje odlučuje o sreći i korisnosti svake od njih. Ovo je motivacija koja je pokreće da ide napred. Žene u ovoj knjizi su na osnovu ovoga izabrane. Otkrićete da izbor ne zavisi od godina, društvenog statusa ili zanimanja; postoji jedna stvar sa kojom svaka od njih mora da se suoči − njihov stav prema Bogu. Ako je Bogu dato pravo mesto u životu, onda osoba postaje privlačna na poseban i koristan način. Kada je On odsutan, ili kada mu nije dato pravo mesto, onda je život bez pravog cilja − bez perspektive. Nadam se da ćete i vi otkriti kako je Biblija jedinstvena knjiga, i dok se budete upoznavali sa ovim ženama, počećete da se na novi, svež ili
1

Ovako će tvoja grupa biti dovoljno velika za zanimljivu diskusiju. Ako posle tog vremenskog perioda rešite da nastavite 2 . Sledeći predlozi će biti od pomoći onima koji su zainteresovani da učestvuju. Ovaj problem se može rešiti ako unapred odlučiš da ćete se. na primer. PREDLOZI ZA GRUPNO ZA PROUČAVANJE BIBLIJE: 1. Pre nego što pokreneš grupu. Mnogi ljudi će možda oklevati da se predaju nečem potpuno novom i to u neodređenom vremenskom periodu. ali i dovoljno mala da svaki član može da učestvuje. kao i mnogi drugi. nego i da proučavaju njihove živote. Počni sa malom grupom − obično sa najmanje šest. Za one koji ne samo da žele da čitaju o ženama. da najplodonosnije diskusije nastaju onda kada male grupe ljudi iznose ono što je Biblija njima lično govorila.obnovljen način upoznajete sa Božjom Rečju. na kraju svakog poglavlja postoje pitanja za proučavanje Biblije. okupljati četiri do šest puta. Sledeći odeljak sadrži predloge o tome kako da se ova knjiga koristi za lično i grupno proučavanje. Ovo je neophodno da bi se poglavlje razumelo. bilo pojedinačno ili u grupi. Posebna napomena: Molim vas da pročitate delove Biblije na početku svakog poglavlja. ili da vode grupu za proučavanje Biblije. 2. treba da odlučiš koliko često ćete se okupljati. a najviše deset ljudi. Predlozi Verujem. započni sa drugom grupom. Kako broj učesnika bude rastao.

Dođi spreman. Postoji daleko veća potreba za duhovnim rastom nego za uvećavanjem znanja samog po sebi. Imaj na umu da grupa za proučavanje Biblije treba da diskutuje o Bibliji. reši da ćeš prisustvovati svakom sastanku. Obavezno provedi dovoljno vremena u proučavanju Biblije i budi siguran da si studiju kompletirao. 3 . Ovim tačkama pristupi kroz pitanja. Budi slobodan da daš doprinos. Naglasi potrebu da se primenjuju lekcije koje su naučene. Ako ne možeš da prisustvuješ. Zabeleži one tačke koje želiš da naglasiš. 6. Nedostatak iskustva ne treba da te sprečava od učestvovanja u diskusiji. 2. S druge strane. 4. Pre nego što počneš. 5. ipak uradi studiju i spremi je za sledeći sastanak. Smatraj se članom grupe. 3. odupri se iskušenju da dominiraš grupom. "Kako ono što sam naučio može da utiče na moj život?" − ovo je pitanje koje svaka osoba treba da zapita sebe i na koje treba da odgovori u toku svake diskusije. Da bi se sprečilo uzaludno trošenje vremena. PREDLOZI ZA VOĐE GRUPNIH ZA PROUČAVANJE BIBLIJE: 1. Grupe cvetaju kada svaki član iznosi ono što je lično otkrio.dalje. mudro je da svaka učesnica unapred kod kuće pripremi svoju studiju. dogovorite se o broju sastanaka. Propusti sastanak jedino kada apsolutno ne možeš da mu prisustvuješ. i da treba međusobno da se pomažu pri toj primeni. Tako sastanak može da se iskoristi da se razgovara o studiji koju je svaka osoba pripremila.

Pripremi pitanja koja će podsticati na razmišljanje. umesto da daješ izjave. Samo mali broj planinara voli da na vrh planine budu odneseni. Organizuj vreme i okruženje pre sastanka. Oni koji žele praktične smernice za proučavanje Biblije. treba da nabave Navigatorski priručnik za proučavanje Biblije. Ovi predlozi nisu ograničeni na određeni tip grupe za proučavanje Biblije. Neka svaki član grupe obavezno uradi svoju studiju.3. Diskusiju tako vodi da svaki član grupe može da učestvuje. a on je od suštinske važnosti za uspeh vaše diskusije.) Počni i završi na vreme. (Krug je generalno najbolji način sedenja. Neupadljivo gledaj na sat. Primer PREDLOZI ZA GRUPNU DISKUSIJU O EVI: 1. Moli da te Sveti Duh učini osetljivim na potrebe drugih. 4. Moli za sebe i za svakog člana grupe. Poučavaj tako što ćeš postavljati pitanja. 4 . Sve ih podstakni da imaju beleške za vreme diskusije. Iste principe možete koristiti za proučavanje biblijskih knjiga. poglavlja ili biblijskih tema. Moli da Hrist kroz svoju Reč govori svakoj prisutnoj osobi. Postavljaj pitanja koja Bibliju primenjuju na probleme u svakodnevnom životu. Molitva rezultira entuzijazmom. 6. Radost uspinjanja prepusti njima samima. Izostavljaj pitanja na koja se može odgovoriti prosto sa da ili ne. Nemoj samo ti da pričaš. 5.

Neka se svaka diskusija vrti oko Biblije. Uvek pitaj: "šta Biblija kaže o ovome?" 4. Pitanja koja pomažu da se tema razjasni i produbi. Pitanja za početak diskusije. c. Pitanja koja podstiču primenu. Postoje četiri vrste pitanja: a. izbeći ćeš monotono postavljanje pitanja u okviru proučavanja Biblije i osiguraćeš zanimljivu diskusiju. 5. ili pitanja koja su blisko vezana za tu temu. Unapred odredite da ćete se kao grupa ograničiti na odgovaranje samo onih pitanja koja su data u biblijskoj studiji.2. Uspeh svake diskusije biblijske grupe puno zavisi od pitanja koja vođa postavlja i od toga kako započinje i vodi razgovor. Veoma je mudro da se rezimira jedna tačka pre nego što se pređe na sledeću. Pitanja za početak diskusije: (1) Šta smo saznali o Evi? (2) Šta smo saznali o zmiji? (3) Šta smo saznali o iskušenju? (4) Šta smo saznali o posledicama greha? Kada ovako predstaviš svaku glavnu tačku studije. b. Pitanja koja vode diskusiju. Pitanja koja vode diskusiju: (1) Šta je neko drugi otkrio? (2) Da li neko ima nešto da doda? (3) Da li ima nekoga ko bi hteo da nešto kaže? 5 . 3. b. Primeri gore navedenih pitanja u vezi sa Evom: a. d.

Rezerviši dovoljno vremena za one tačke koje smatraš za jako važne. Napravi za sebe vremenski raspored koji će ti obezbediti da se svakom delu diskusije posveti dovoljno pažnje. sledećim rečima možeš diskusiju vratiti na 6 . ti možeš. "Šta drugi misle?" Ponekad je neophodno nasamo porazgovarati sa osobom koja previše priča. Pitanja koja podstiču primenu: (1) Šta smatraš najvažnijim upozorenjem u ovoj priči? (2) Kako ovo utiče na tvoj život lično? Pošto se pitanja o primeni mogu postavljati kao poslednja u okviru biblijske diskusije. Imaj pripremljene biblijske stihove koji će ti pomoći da pronađeš prave odgovore. Stidljive učesnike najčešće možeš uključiti u diskusiju tako što ćeš ih zamoliti da pročitaju biblijski stih. d. Teško je kontrolisati one koji žele da dominiraju diskusijom. Kada predmet diskusije počne da se gubi. Pitanja koja pomažu da se tema razjasni i produbi: (1) Šta je iskušenje? (2) Šta je greh? Ova pitanja pripremi tako da se naglasi ono što je grupi najvažnije. a ne samo jednoj određenoj osobi. kada. 7.Ovu vrstu pitanja uputi celoj grupi. možeš ga naglasiti. zašto. 6. Pošto je poslednje pitanje biblijske studije pitanje o primeni. U takvim slučajevima često je od pomoći da se pozovu i drugi da daju svoj doprinos. Ovo obezbeđuje otvorenu diskusiju u kojoj svi prisutni mogu da učestvuju. ukrug da očekuješ da ti svaki član grupe da svoj odgovor. c. Ova pitanja postavljaj na pravom mestu u diskusiji i to u okviru pitanja spomenutih gore pod 5a (u ovom slučaju u 5a3 i 5a4). kako. i objasniti joj neophodnost učestvovanja cele grupe. Evo reči koje treba da imaš na umu dok postavljaš pitanja: šta.

moli se za ličnu primenu. ako se slažete.pravi kolosek: "Možda o ovome možemo razgovarati kasnije." ili. Zato sam odlučila da svakoga dana čitam Bibliju. Zatim se zastupništvu mogu dodati i druge stvari. da se držimo teme našeg proučavanja. ili da sve to primeni i neko drugi.. Ništa ne čini na silu. molite se za sve ono o čemu ste razgovarali. određen i praktičan." 9. može se u molitvu uključiti govoreći "amin". Kako otvorenost grupe raste. Ohrabruj kratke molitve.. Odgovor na to pitanje mora biti ličan. Primer za primenu u vezi sa Evom bi mogao biti: "Za mene je najvažnije upozorenje da budem potpuno sigurna da mogu imati pobedu nad iskušenjem. Danas ću početi sa čitanjem. rašće i otvorenost u molitvi. Ove smernice se mogu koristiti za sve grupne diskusije o ženama u ovoj knjizi. "hajde. Ako diskusiju završiš molitvom. 10. Završi obećanjem da će sledeći sastanak započeti tako što ćete vreme odvojiti da se iznesu iskustva koja su u vezi sa primenom članova grupe. posle studije. Na primer. Obavezno obezbedi dovoljno vremena da svaka osoba može da iznese svoj odgovor na poslednje postavljeno pitanje. Razgovor o primeni je najznačajniji deo tvoje diskusije. 7 . Neko ko je suviše stidljiv da bi se glasno molio." 8.

osnivača ove organizacije. Dovsona Trotmana. Kroz moje zajedništvo sa Navigatorima. Iz tog razloga. Sara i druge žene u ovoj knjizi nisu samo ljudi maglovite. ljudi koji žive i blistaju. Na većinu njih su primenljive dve reči: realizam i entuzijazam. duboko poštovanje njegove Reči i čežnju da svoj život podele sa drugima. Eva. U njima sam uvidela istu fasciniranost životima biblijskih žena koju sam sama posedovala. mnogih drugih. Xin Karsen 8 . Dalje se prisećam mnogih. davne prošlosti. Svi oni imaju tri zajedničke stvari: veliku ljubav prema Bogu. Takođe sam zahvalna članovima mnogih grupa za proučavanje Biblije u Holandiji koji su umesto mene proveravali pitanja za proučavanje Biblije na kraju svakog poglavlja knjige. Plan da napišem ovu knjigu sazrevao je kroz kontakte koje sam imala sa mladim ženama. primer i prijateljstvo na moj život ostavili neizbrisiv trag. kao i svi ostali moji prijatelji budu izazvani da celim srcem žive za Boga. verujem da će knjiga u njihovim rukama biti instrument kojim će pomagati drugima. Moja želja je da svaki Navigator koji čita ovu knjigu. u meni je rasla želja da budem žena po Božjem srcu.Posveta Posveta Ovu knjigu posvećujem mnogim mojim prijateljima širom sveta u okviru organizacije Navigatori. Sećam se prvog Navigatora koga sam srela pre dosta godina. muškaraca i žena koji su kroz svoja poučavanja. I u isto vreme. kao i mnogih drugih mladih ljudi koji su nedavno lično uzverovali u Isusa Hrista kroz službu Navigatora. Sa ovom molitvom ja knjigu Njeno ime je žena šaljem u svet. nego stvarni ljudi.

nikada nisam pročitala nijednu praktičniju od knjige NJENO IME JE ŽENA. Moja molitva je da ova knjiga bude kao seme koje će doneti mnogo ploda. Ona Božju Reč primenjuje na situacije svakodnevnog života. Onima koji su zainteresovani da otkriju više o svakoj ženi. Xin je uspela da stvarno oživi ove biblijske žene dok posmatrate njihove postupke i efekte njihovih života.Predgovor Predgovor Xin karsen je pripovedač. Ona vam pomaže da izvučete ono što je danas značajno i što možete primeniti. Svake sedmice na našoj grupi za proučavanje Biblije sa velikim interesovanjem proučavamo Njeno ime je žena. ona obezbeđuje pitanja za diskusiju na kraju svakog poglavlja. Xin je jedna od najboljih osoba za obuku mladih vođa za proučavanje Biblije koje ja poznajem.. Kori Ten Bum Šta čitaoci govore o knjizi "Njeno ime je žena"? Tako je dobro znati da su žene posebne u Božjim očima i da ih On jasno upotrebljava za svoj plan na zemlji. Iako ima mnogo studija o ženama u Bibliji.. *** 9 .

Njeno ime je žena je tako dobar način za proučavanje biblijskih karaktera. Bog je tako radio da mi je omogućio da mojim cimerkama jasno i prirodno objasnim Evanđelje.. Svako veče sam čitala o drugoj ženi. ali ne slušamo često o stvarnim ljudima koji su se u životu borili i tražili Boga. Mnoge od njih su bile ponizne. ali ih je Bog ipak silno upotrebio. Mnogo puta u crkvi slušamo propovedi na neku temu ili o nekom predmetu. Baš to nam se desilo sa ovom knjigom. *** Moje cimerke na fakultetu nisu mnogo znale o Bibliji. cela priča oživi.. Slava Bogu! *** Tako je bilo dobro čitati o ženama iz Biblije čvrstog karaktera. ali su se jako zainteresovale dok sam čitala knjigu Njeno ime je žena. Ako uspemo da se postavimo u njihovu situaciju. 10 .

Mojsijeva 1:27−28 I stvori Bog čoveka po obličju svojemu. nego je stvorena od njegovog boka da bi mu bila jednaka. 1. Adam i žena mu i ne beše ih sramota. I Gospod Bog stvori ženu od rebra koje uze Adamu i dovede je k Adamu. i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji. I blagoslovi ih Bog i reče im: rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njom. pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? 11 . Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju i prilepiće se k ženi svojoj i biće dvoje jedno telo. Mojsijeva 3:1−20 Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske. majka svih zivih Eva (Jeva). te zaspa.Eva (Jeva). majka svih živih "Žena je stvorena od Adamovog rebra. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama. 1. ali se ne nađe Adamu drug prema njemu. po obličju Božjem stvori ga. A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica. muško i žensko stvori ih. A behu oboje goli. da mu načinim druga prema njemu. nije stvorena od njegove glave da bi vladala njim. pod njegovom rukom da bi bila zaštićena i blizu njegovog srca da bi bila voljena. 1. jer je uzeta od čoveka." (Metju Henri) 1. niti je stvorena od njegovog stopala da bi je on gazio. Mojsijeva 2:18 I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovek sam. koje stvori Gospod Bog. Mojsijeva 2:20−25 I Adam nadjede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj. pa mu uze jedno rebro i mesto popuni mesom.

nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja. pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače. kazao je Bog: ne jedite i ne dirajte u nj. jer sam go. i videše da su goli. te se sakrih. I začuše glas Gospoda Boga. samo roda s onoga drveta usred vrta. pa dade i mužu svojemu. A Bog reče: ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega? A Adam reče: žena koju si udružio sa mnom. 12 . Tada reče Gospod Bog zmiji: kad si to učinila. pa se poplaših. da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske. uzabra roda s njega i okusi. Tada im se otvoriše oči. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: gde si? A on reče: čuh glas tvoj u vrtu. da ne umrete. pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro. te jedoh. A Gospod Bog reče ženi: zašto si to učinila? A žena odgovori: zmija me prevari. ona mi dade s drveta te jedoh. i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.A žena reče zmiji: mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu. koji iđaše po vrtu kad zahladi. šta li zlo. te i on okusi. A zmija reče ženi: nećete vi umreti. na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svojega veka.

Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega. sa znojem lica svojega ješćeš hleb. Voda koju je pila bila je bistra i blistava. Sve životinje su živele u međusobnoj harmoniji.I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njezina. Ona je bila očarana svim što je videla − sve oko nje je bilo savršeno. zato što je ona mati svema živima. i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega. Eva je imala sve što bi neko mogao poželeti. nikada nisam primetila kako je posebno lepo drvo koje se nalazi usred vrta? I zašto mi se odjednom čini da sva moja sreća zavisi od toga da li ću pojesti njegov plod? Jesti nešto tako poželjno može biti samo dobro. trnje i korov će ti rađati. Njen brak je bio savršen − njena zajednica sa Bogom i sa njenim mužem je bila svakodnevna radost. i u prah ćeš se vratiti. jedan glas u vrtu ju je zapitao: "Da li ti je Bog rekao da ne smeš da jedeš plod sa jednog drveta u vrtu?" Zašto. a ti ćeš jesti zelje poljsko. Vazduh koji je udisala bio je čist i nezagađen. ono će ti na glavu stajati. A ženi reče: tebi ću mnogo muke zadati kad zatrudniš. jer si prah. Onda jednoga dana. s mukama ćeš decu rađati. dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet. zemlja da je prokleta s tebe. I Adam nadede ženi svojoj ime Eva. pitala se. 13 . Priroda koju je gledala bila je nova i osvežavajuća. a ti ćeš ga u petu ujedati. i on će ti biti gospodar. s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka.

2. Ovo je povećalo njegovu odvažnost. vukući je ka njenoj nezavisnosti. a ne da je usmeri na to da ga sluša. Imala je izbor..ne dirajte u nj. pošto je Bog imao silu da to učini. da okleva. Mojsijeva 2:16−17). tako što će ga slušati šta govori (Efescima 4:27). Zatim je ublažila njegovo naglašavanje smrti tako što je izostavila reč "ćete". Ona nije primetila da je prevarena − da je Božja Reč izvrnuta − da se pod sumnju stavila Božja ljubav." onome što je Bog kazao.Njena želja je bila probuđena. On je bio i ostao lažov i ubica od početka (Jovan 8:44). Korinćanima 11:14). "Umreti?" podsmehnuo se. Njegov poziv na neposlušnost je za Evu bio fatalan. nego je koristio svoje reči (1. Predstavio ga je kao nekoga ko je želeo da pokorava čoveka i da uskraćuje njegovu sreću. Prvi sotonski napad je bio uspešan. Eva nije znala da je onaj ko je sa njom razgovarao bio prerušeni sotona (Otkrivenje 20:2. Eva je bila spremna da ga sasluša. Petrova 5:8). Bićete srećniji nego što ste ikada o tome sanjali. sa željom da vara ljude (1. "Uopšte nećete umreti. Ali.. Bučno je Boga nazvao lažovom. Njen otpor je slomljen kada je odvojila vreme da se raspravlja sa sotonom.. Ona nije morala da sotoni pruži priliku da je prevari. Dodala je: "." Nastavio je da je iskušava. Ispružila je ruku i ubrala plod koji je njeno srce poželelo. Bićete kao Bog. i Eva je izvrnula Božje Reči. bila je stvorena sa voljom sposobnom da se suprotstavi iskušitelju. Iako je bila na opasnom tlu. ona je slušala šta on govori. iako Bog o diranju nije ništa rekao. On nije precizno citirao Boga. 14 . ona mu je odgovarala. Poput sotone. Ovo je predstavljalo početak njenog pada. Njegov napad na Božju Reč je trebalo da Evu upozori. čak i gore od toga. U ovoj fazi ona je još uvek mogla da izbegne iskušenje (Jakov 4:7). nažalost..

I poput njega. postala je varalica. Žena koja je bila prevarena. Iako je stvorena posle Adama. Bilo je tako savršeno da je On (1. Imala je jedinstveno zajedništvo sa svojim mužem. da mu načinim druga (pomoćnika) prema njemu" rekao je Gospod. Zato mu je bila sagovornik. poput Adama. pa su zajedno mogli da izvrše Božju zapovest da se množe. Ali to nije bio kraj. Eva sigurno nije bila neka "naknadna. Na njen poseban određen način. Svoj život je delila sa njim. Celokupno stvorenje koje je Bog stvorio bilo je idealno. 12. Eva je bila stvorenje koje je Bog svojom rukom izvajao. bila odgovorna za izvršenje istog zadataka. 21. Bog je učinio da je Eva. Kada su i muškarac i žena stvoreni. "Nije dobro da je čovek sam. Njena fizička struktura mu je odgovarala. Ipak je nešto nedostajalo. zajedno sa Adamom. U tom momentu ceo njen život se promenio. Božje delo je bilo završeno i "veoma dobro" (1. 25) sam bio zadovoljan stvorenjem i tu činjenicu je naglasio nakon svakog čina stvaranja. ona je. Ona ga je učinila celovitim. Ona se tako uplela u mreže varalice. Bila je stvorena jednaka svom mužu. Bez prigovora je prihvatio plod koji mu je nudila i pojeo ga. Ona je bila jedinstvena. imala je ličnu zajednicu sa svojim Stvoriteljem i od nje se očekivalo da mu bude poslušna. Jedina razlika među njima je bila polna. bila obdarena razumom i razumevanjem. Pojela je plod. zakasnela misao". ona je trebala da pomogne da se ispuni i pokori zemlja. da više nije mogla da ih izbegne. Eva je svog muža uvukla i uplela u svoj greh. Mojsijeva 1:31). Mojsijeva 1:10. Kao ljudsko biće. 18. Ona je bila deo osnovnog Božjeg plana isto koliko i 15 .Od tada zlo se nije moglo zaustaviti.

jer je Bog Bog reda. On je preuzeo inicijativu i potražio ih je. Kako ih je samo sa ljubavlju pozdravio. biće. Korinćanima 11:11−12). Ona nije mogla da funkcioniše bez njega. u vezi koja se održava uzajamnom ljubavlju i poštovanjem (Efescima 5:21). a ni on bez nje (1. To je prvo uočila u odnosu sa Adamom. sada su odjednom postali stidljivi i bez odbrane. U braku. To nije bio zbir dva pojedinca. Filipljanima 2:6). Eva je bila podređena Adamu (Efescima 5:22−24). ali mu je ipak podređen. A onda je Bog ušao u tu opustošenu situaciju. Njihov prisni odnos sa Bogom je prekinut. a ne sa optuživanjem. Zato. Eva je shvatila da je gorko prevarena. Oni su uvek bili u miru jedno sa drugim. Bog je pozvao 16 . Adam i Eva su formirali novo jezgro: par. nego potpuno novo jezgro. U Trojstvu. Počeo je sa pitanjem. kao što ih je Bog i stvorio da budu. oni su počeli da ga se plaše i da beže od njega. ženi odgovara da se dobrovoljno podredi svom mužu. Otkrili su ne samo to da su jedno pred drugim stajali goli − nego da su bili goli i pred Bogom! Njihova čistota je nestala! Njihova bezgrešna priroda je uništena. srž. Dao im je priliku da objave i priznaju svoj greh. Otkrili su da više ne mogu imati slobodnu i laku zajednicu. kao što je Hrist Bogu (1. Ali. Kao muž i žena. Bog je postavio Adama da nosi i sprovodi vođstvo da bi se obezbedio društveni red. u Božjem poretku. Nestala je zaštita njihove nedužnosti. Sin ni na kakav način nije inferioran u odnosu na Oca (Jovan 5:18. muž i žena imaju podjednaku vrednost (Galatima 3:28). Božji je plan da supružnici žive u potpunoj harmoniji − da se jedno sa drugim osećaju spokojno − jedno. ali oni nisu uvideli priliku koja im se pružala. Ovaj par se odlikovao njihovim posebnim ličnostima. Korinćanima 11:3). Umesto da postanu kao On. U okviru njihovog braka. kako im je sotona obećao.Adam. ali je uloga žene podređena mužu. Počeli su da jedno od drugog kriju stvari.

jednim brzopletim propustom postao je izgubljeni raj. Divni raj u kojem su mogli zauvek srećno da žive. koje je nekada bilo bez korova. Jači je vladao nad slabijim. S druge strane.Adama kojeg je smatrao odgovornim (Rimljanima 5:12. Žaoka gospodarstva će uticati na njen odnos sa mužem. sada će rađati trnje i drač. Iako je bio prisutan. iz ljubavi. i tako bili primorani da kao grešnici zauvek žive (1. On se njoj." Adam je zvučao tako kao da je okrivljavao Boga što mu je podario Evu. da ne bi jeli sa drveta života. Spokojstvo životinjskog sveta nad kojim su Adam i Eva zajedno vladali. iako. Adam nije sprečio Evu da ne počini greh. bio je upropašten. krivicu prenela na nekog drugog. Vuk i jagnje više nisu mogli zajedno u miru da jedu. Eva je. Božji sud koji je zatim usledio otkrio joj je katastrofalan uticaj koji je imalo njeno delo. takođe. Radost njenog materinstva će biti okarakterisana bolom i nevoljama. 14). da je bila iskrena prema sebi. s obzirom da je Adam bio glava porodice. Sada će on. Iako Adam i Eva nisu trenutno umrli nakon greha u Edenskom vrtu. 17 . Mojsijeva 3:22−23) Eva. "Žena koju si udružio sa mnom. morala bi priznati da je dobrovoljno prihvatila ponudu zmije. ali je Eva po sopstvenoj volji zgrešila. Životinje su bile proklete. ona mi dade s drveta te jedoh. zbog greha. u stvari. vladati nad njom. I nju je i okrivio. Istina je da je zmija zavela Evu. kao posledica je nastupilo ustanovljavanje smrti. Okrivila je zmiju. Bio je proklet ne samo Edenski vrt. koja je upotpunila Božje stvaranje − koja je bila poslednja karika u lancu zemaljske sreće − ovu sreću je odbacila svojom neposlušnošću. pridružio. nego celokupan svet. Naređeno im je da ga brzo napuste. Ona je pala na ispitu koji je pred nju stavljen da kao ljudsko biće bude poslušna Bogu dobrovoljno. Zemljište.

Mojsijeva 4:1). S obzirom da je bila prva žena na zemlji. šta radiš sa detetom? U ovim okolnostima iskušenja. ni sestru. Efescima 2:1). Užasan nastavak njenog čina u vrtu joj je postao još upečatljiviji i silniji. Svaka osoba koja se rodi. "Dobih čoveka od Gospoda" (1. grešiće ne samo po izboru. Da li se ona nadala. Ni kod koga nije mogla da ide po savet. I primer nade − nade da Bog daje nove prilike. daleko gora od prirodne smrti. Svako će se susresti sa neprekidnom borbom između dobra i zla. podložna smrti. To je rekla i nasmešila se svojoj bebi Kainu. 23. Kazna za sotonu je bila mnogo veća. bez obzira na to koliko je veliki greh.postali su smrtna ljudska bića. Svi će zbog 18 . nijedna druga žena nije mogla da joj pomogne pri porođaju. Nijedno ljudsko biće više neće živeti u nevinosti. Eva bolno doživela u njenom unutrašnjem biću. nije imala majku. vakuum razdvojenosti od Boga (1. Ona i Adam nisu bili jedini kažnjeni za greh učinjen protiv Gospoda. ni prijateljicu sa kojom bi podelila osećanja. Mojsijeva 2:17. prevod iz Nju Ameriken Standard Biblije). ("Rodila sam čoveka uz Božju pomoć". Kakvo neobično iskustvo − postati majka a da nikada nisi bila dete. Ona je smrt − duhovnu i fizičku − prenela na Adama. 6:23a). kao što je jednom ona živela. bila je duhovna smrt. Ovo je. nije ni čudo što se Eva ponovo pozvala na Boga. da li je očekivala da će dete u njenom naručju biti Mesija? Eva je bila kao živi prikaz vere − vere da čovek nikada ne može da potone tako duboko da ne bi mogao da se vrati Bogu. Međutim. a on na svaku rođenu osobu (Rimljanima 3:10−12. Rečeno joj je da će je uništiti neko po imenu Emanuilo. više od ostalih. On je bio ubica. Shvatila je da je na svet donela grešnog čoveka. Eva je bila slomljena kada je Kain ubio njenog drugog sina. koji će se roditi kao Evin potomak (Isaija 7:14). Eva je bila usaamljena i trpela je dok je rađala. nego i zbog unutrašnjeg poriva.

Korinćanima 11:3). žalost i patnja koju ljudi doživljavaju nastaviće se sve do novog carstva (Otkrivenje 21:1. svako ljudsko biće će biti zaraženo i mučeno grehom. suze. baš kao što je učinio sa Evom. Do tada. 19 . kada je čovek doživeo oslobođenje kroz Isusa Hrista (1. Kao posledica Adamovog i Evinog greha. ipak bivaju vučeni ka zlu (Rimljanima 7:15−19). majka svih živih. svaka osoba će bivati upozorena da ne sledi Evin primer (2. pokušavajući da ga zavede. 4). ljudi koje pokreću njihove želje da imaju ono što im oči vide i da zadovolje potrebu za ponosom (1. Ona je žena koja je počinila greh i pustila greh u svet onda kada je dopustila sotoni da je natera da posumnja u Božju Reč i njegovu ljubav. Neće biti izuzetka. jeste zastrašujući primer. Greh i smrt će stupiti na scenu svaki put kada se čovek oda svojim željama (Jakov 1:14−15). Jer Eva. Ponovo i ponovo sotona poziva i podstiče želje čoveka. A do tog vremena. U svakoj generaciji će biti ljudi kao što je Eva. Jedino Isus Hristos − On koji je objavljen i obznanjen − je dokazao da čovek može da pobedi iskušenje ako se drži Božje Reči i živi po njoj (Matej 4:1−11). Čak i mnogo. 13). mnogo godina nakon Edenskog vrta. On uzburkava pobunu i nezahvalnost da bi učinio da čovek padne onako kako je on sam pao − radi ponosa (Isaija 14:12−15). i oni najbolji ljudi shvataju da iako žele da čine dobro. Jovanova 2:2) i svako ko lično veruje u njega ima pristup Bogu (Jovan 1:12.greha biti odvojeni od Boga. Sotona pokušava da svaku osobu okrene protiv Boga. Jovanova 2:16).

Kakva je bila situacija naknadno? Navedi sve promene koje možeš pronaći. 7. Šta smatraš najdalekosežnijom posledicom Evinog greha? 8. majka svih živih (1. 6. Opiši situaciju u kojoj je Eva živela pre pada u greh. Mojsijeva 1:27. 20−25. 2:18. Može li se ljudsko biće odupreti iskušenju? Ako može. kako? 5. na koje sve načine on još uvek deluje na osnovu Mateja 4:1−11 i 1.Eva. Jovan 8:44) Koje taktike je primenila kada je prevarila Evu? 3. Šta smatraš najznačajnijim upozorenjem u ovoj priči? Kako ovo utiče na tvoj lični život? 20 . Pročitaj 1. 3:1−20) Pitanja: 1. Jovanove 2:16? 4. Kako i zašto je stvorena Eva? 2. Po tvom mišljenju. Ko je bila zmija? (Otkrivenje 20:2. Mojsijevu 1 i 2. 28.

naša vera se odnosi direktno na Boga. I oni mu rekoše: gde je Sara žena tvoja? A on reče: eno je pod šatorom. princeza čije je ime zableženo s poštovanjem "Vera je poverenje. te potkrepite srce svoje. I ugledavši ih. Sanders) 1. Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio. A Avram i Sara bejahu stari i vremeniti. te se naslonite malo pod ovim drvetom. pa onda pođite. To je šesto čulo koje nas osposobljava da razumemo i predosetimo nevidljivo. Unutar tog carstva. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: pošto sam ostarela. a Sara će žena tvoja imati sina. Tada reče Gospod Avramu: što se smeje Sara govoreći: istina li je da ću roditi kad sam ostarela? Ima li što teško Gospodu? Dogodine u ovo 21 . nemoj proći sluge svojega. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega. i postavi im. ako sam našao milost pred tobom. Podigavši oči svoje pogleda i gle tri čoveka stajahu prema njemu. Mojsijeva 18:1−15 Posle mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. i reče: Gospode. ali stvarno duhovno carstvo. i u Sare beše prestalo što biva u žena. pouzdanje. Da vam donesemo malo vode i operite noge. sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star. A jedan između njih reče: dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi. I Avram otrča u šator k Sari i reče: brže zamesi tri kopanje beloga brašna i ispeci pogače. a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu. kad idete pored sluge svojega. I rekoše: učini što si kazao." (Osvald J. I izneću malo hleba. potrča im na susret ispred vrata šatora svojega. uzdanje. i dade ga momku da ga brže zgotovi. i pokloni se do zemlje.Sara. Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro. princeza cije je ime zablezeno s postovanjem Sara.

Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. nego si se smejala. Jer zatrudnje i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kada kaza Gospod. I Avram nadene ime sinu koji mu se rodi. zato što je smatrala vernim onoga koji joj je obećao. A Sara reče: Bog mi učini smeh. Isak.doba opet ću doći k tebi. 1. ko god čuje. kojega mu rodi Sara. vi ste postale njene kćeri − kad činite dobro ne bojeći se nikakvog strašenja. jer je tvoje seme. pa reče Avramu: oteraj ovu robinju sa sinom njenim. A kad dete doraste da se odbije od sise. Smejala se onome što je čula − da će 22 . I reče: ko bi rekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj. ali ne od sreće. Petrova 3:6 Kao što je Sara bila poslušna Avraamu i zvala ga gospodarom. sa Isakom. učini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise. Ali on reče: nije istina. što ti je god kazala Sara. Jer se uplaši. 1. Sara se smejala. jer će ti se u Isaku seme prozvati. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegova. smejaće mi se. a Sara će imati sina. jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom. koja ga rodi Avramu. i učini Gospod Sari kao što beše kazao. Ali ću i od sina robinjina učiniti narod. gde se podsmeva. Jevrejima 11:11 Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo i preko vremena svoje starosti. I obreza Avram sina svojega Isaka kad bi od osam dana. poslušaj. Mojsijeva 21:1−13 "I Gospod pohodi Saru kao što beše rekao. Ovaj prizor je smešten u Hevronu. A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak. kao što mu zapovedi Bog. I Sara vide sina Agare Misirke. A Sara udari u bah govoreći: nisam se smejala. dve hiljade godina pre Hrista.

i blagosloviću te i ime tvoje proslaviću. istinski Bog. I u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji" (1. Oni su odjednom postali nomadi. ali se obećanje nije ispunilo. Ali. ona je 23 . Nemoguće! Ona i njen suprug su prestari za dete. ne mesečev bog Sin koga su obožavali Avramovi preci (Isus Navin 24:2). Biološki je nemoguće da dobije dete iako su ga godinama čekali. Sara se sećala tih godina.. Ona i Avram su uživali u vremenu koje su tu provodili.ona. roditi dete! Sina. Njegove zanatlije i majstore su prevazilazili samo oni iz Egipta. i ti ćeš biti blagoslov. ipak je još uvek obezbeđivao procvat života. Mnogi građani su bili bogati i živeli su u prostranim kućama. ni ona nije smatrala da je jednostavno napustiti dom i sve koje je volela i suočiti se sa nepoznatom budućnošću. umesto da budu građani bogatog. Avram je istog trenutka poslušao. živeći među rođacima i prijateljima. Tada su živeli u Uru. žena od 89 godina. Brodovi u luci su dopremali dobra sa Istoka u zamenu za žito koje se tu uzgajalo. Bog se javio Avramu (1.. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju. centru kulture i trgovine u Južnoj Mesopotamiji. Njegovo objavljivanje je bilo tako slavno (Dela 7:2−3) da je uklonilo sve sumnje o tome ko je On bio. Mojsijeva 12:2−3). Ali jednoga dana. Verovatno su pogrešili. Iako Ur više nije bio na vrhuncu svog razvoja. Kao i većina žena. udobnog grada. A Sara se složila sa odlukom. Bili su uvereni da im je Bog pre 25 godina obećao sina. Bio je to pravi. njihovi životi su se iz temelja promenili. Ova zapovest je bila povezana sa obećanjem: "I učiniću od tebe veliki narod. Mojsijeva 11:31−12:5). Bog je Avramu zapovedio da napusti svoju zemlju i rođake i da krene u zemlju koju će mu on pokazati.

To nije bilo ništa neobično. 10. Međutim. kada je razmišljala o tome. pa je čovek često bračnog druga morao da traži unutar najužeg porodičnog kruga. snažnom ženom. Poput Avrama. Ono malo njene sigurnosti se srušilo. Drugo. Ali. Sve što je mogla činila je da bi se prilagodila svom mužu i bila mu poslušna. oni su i dalje negovali trajno međusobno poštovanje i ljubav. Ovaj put na jugozapad. Konačno su stigli u Haran. dve stvari su ostale nepromenjene. Definitivno je imala sopstveno mišljenje. njihov otac je umro. iako ne onako luksuzan kao što je bio u Uru. Petrova 3:1−7). pa je život opet postao nešto malo udobniji. vera je učinila da u životu stoji odvažno i čvrsto. Mojsijeva 24:4. 600 milja severozapadno. 27:43). Tu su ostali dugov vremena. Nije sve bilo lako. trebalo je ponovo krenuti. Ona je verovala Bogu i ta vera je nju učinila odanom. Smrt njihovog oca i odsustvo rođaka koji su ostali u Haranu (1. ali je ipak mogla da se preda svom mužu zbog neke unutrašnje slobode. a njoj 65 godina. i ona je bila jaka ličnost sa dobro razvijenim karakterom. Sa njima je putovao samo Lot. Prvo.bila poslušna svome mužu i pouzdala se u Boga koji je njenom mužu govorio. bio je očigledno bolji nego život u tumaranju. Verovali su da će dobiti dete. videla je da je njen odnos prema mužu određen njenim odnosom sa Bogom. iako su bili sve stariji. Uprkos gubicima koje su imali. njihov rođak. a zbog stada su se polako kretali zemljom. Mesecima su putovali. Sara je bila Avramova polusestra. i dalje su verovali u Božja obećanja. Da. Tara. učinili su život još usamljenijim. Avramu je bilo 75. 24 . živeći u harmoniji sa svojim mužem (1. jer su prilike za stupanje u brak u to vreme bile tako ograničene.

smatrajući da da bi Egipćani mogli i da ga ubiju samo da bi došli do nje. pa se Avram plašio za svoj život. Vreme je prolazilo.. ali se praktično ona osećala izdatom. Oni su ućutkali svoju savest činjenicom da to u stvari i nije bila laž (1. on je nju. Mojsijeva 12:13). Avram je Bogu sagradio oltar. Mojsijeva 20:12−13). Avram se preselio južnije.." (1.. ovo je zvučalo prihvatljivo. U međuvremenu su stigli u Sihem gde se Bog ponovo javio Avramu i rekao: "Tvojemu semenu daću zemlju ovu. slušao njene savete i poštovao je ukazujući joj svoje prijateljstvo. Mojsijeva 33:14−15). Zato joj je Avram rekao: ". Oni su bili prijatelji. 25 . Otišli su pravcem koji nije bio ugodan Bogu (2. Istina je da su se na početku puta dogovorili da primene ovu taktiku. ne pitajući Boga za savet. Otišli su u Egipat. bili su čvrsti. Pošto mu je ona bila poslušna i stavljala ga na prvo mesto. Mojsijeva 12:6−7) Konačno su došli na krajnje odredište.. pošto je na zemlju došla ozbiljna glad. i ostaću u životu. kaži da si mi sestra.Otac svih vernika i njegova supruga su nesvesno pokazali kroz svoj brak nagoveštaj Hristove zajednice sa njegovom budućom Crkvom (Efescima 5:22−33).. razgovarali su o zajedničkim. on jeste bio čovek koji je godinama verovao Bogu. Šta je sa njegovom ljubavlju prema meni? Pitala se Sara. Ali. U znak zahvalnosti. kao i njihov duhovni život. Ovo je učinio po svojoj volji." (1. a oni još uvek nisu imali dete. I još uvek su se nadali obećanom detetu. da bi obezbedio hranu za svoju porodicu i stoku. Iz straha je pobegao u laž. Uz sve to. kao što su bili zaljubljeni ljudi. poštovao. Pošto su bili otvoreni za Boga i jedno za drugo. svakodnevnim stvarima. njihov brak. Teoretski. Sara je bila vrlo lepa.. zauzvrat. U Egiptu nije bilo lako.

Avramov strah od smrti ne samo da je ugrozio njenu čistotu. nego je trebalo da se nauče kroz tešku životnu školu. Sara je delimično izgubila poverenje u svog muža. Bog je neznabožačkom caru razjasnio situaciju (1. Vera i strpljenje su išli zajedno. Oni su se. Bog u koga se pouzdala. a ne na živom pesku ljudskih mogućnosti. zatim. Ona se 26 . najvažniji čovek u njegovom domaćinstvu (1. Ali to nije bio Božji plan. Mojsijeva 12:10−20). egipatsku robinju. ona je Avramu predložila da uzme Agaru. Kako su godine prolazile. Avram se pitao da li bi možda usvojeni sin bio Božje rešenje. a obećanog deteta nije bilo. Uzimajući u obzir činjenicu da su za nju prošle godine za rađanje. Kroz muku i velike nevolje. Deo njene sigurnosti je nestao. vratili u zemlju koju im je Bog obećao. Oni nisu mogli da se jednostavno i lako nabave. Ali ona je postala nestrpljiva. intervenisao je. Bog je obećao da će sin koga začne Sara biti naslednik. U ovome su morali da se vežbaju (Jevrejima 6:13−15) i dokažu stvarnim delima. bio je spor u njihovom ispunjavanju. Na kraju se obrela u faraonovom haremu. Iako je Bog ponavljao svoja obećanja.Baš kao što je Avram i očekivao. Kao posledica celog tog događaja. Možda bi taj sin mogao biti Elijezer. nego i da treba biti strpljiv. Ona je iz iskustva znala da živeti život vere znači ne samo to da se ne oslanjaš na ljudsku sigurnost. On je momentalno napustio svoj pijedestal. Mojsijeva 15:1−4). a sa sobom su poveli i egipatsku robinju Agaru. nego je ona smatrala da on postupa ne obazirući se na obećanje za njihovo dete. Mojsijeva 16). Obećanje o potomku je ostalo nepromenjeno i potvrđeno zavetom (1. Mojsijeva 15:5−21). Ona i Avram su morali da nauče da vera mora da bude usidrena. kao neka roba. Ali. za vanbračnu ženu (1. odnosno utemeljena u čvrstom tlu Božjih obećanja. njena lepota je bila zapažena.

on je ubrao gorki plod slušanja pogrešnih predloga svoje žene (1. Mojsijeva 3:17). znala da 27 . Ona. Njen stvarni problem je verovatno bio u tome što se njeno strpljenje istrošilo. Shvatila je kako jedna osoba može da odreši i pusti destruktivne sile u sebi kada odluta od Boga. međutim. Ali. Verovatno je mogla da zvanično odbrani svoj postupak pozivajući se na bračni ugovor u kojem je svom mužu obećala sina. jer je bilo posledica nedostatka vere. Uzela je sve to mnogo u svoje ruke. je zaboravila da je preuzela inicijativu za taj nesrećni plan. Pošto se odvojila od Boga. Ona je. da li je ona tu nepotrebnu žrtvu načinila zato što je očajnički želela da vidi ispunjenje Božjeg obećanja po svaku cenu i u vreme koje je ona izabrala? Dugo vreme čekanja.prilagodila običajima svoga vremena. Umesto toga. je bilo već skoro nepodnošljivo. Greh neverovanja i nestrpljenja je počeo da donosi plod čak i pre nego što je Agarino dete bilo rođeno. Ona je mogla da daje izgovore da Bog nije rekao da će obećani sin biti njeno dete. ovakve stvari su se često dešavale. ona je okrivljavala je svoga muža. Agara se osećala superiorno. ponizila. Šta je Avrama podstaklo da je posluša? To još uvek nije bilo jasno. Posle svega. O. Njeno samoodricanje ju je odvelo u veliku žrtvu. da ako Bog ne bi intervenisao. kao i Adam pre njega. Sara je samu sebe degradirala. Ali. ova mlada žena bi verovatno umrla. pa je onda sama pronašla rešenje. Niko nije znao da li je sve ovo kao posledicu imalo u stvari gubljenje vremena. i za to je ozbiljno platila. Patrijarhalni dom je bio rascepljen nezadovoljstvom i odsustvom mira. Ona je želela da dobije na vremenu. zanemarila je ispitivanje svoga srca i pokajanje. do tada već deset godina. zašto je morao da je posluša? Posledice su skoro odmah bile vidljive. Ali ovo što je učinila bilo je pogrešno. Sara. Tako strašno je ponižavala Agaru.

Ljudi su bili vrlo ljubazni. žena tvoja?" Ovo ju je nateralo da razmišlja dok se kretala ka ulazu u šator. Njenu pažnju su privukle reči jednog od njih koji je zapitao: "Gde je Sara." A onda je došla iznenađujuća izjava: "Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi i Sara će žena tvoja imati sina. Avram im je tada rekao: "Eno je pod šatorom. kao što ga je Avram već bio prepoznao. Kada je došlo vreme da se hrana servira. Sara je pomagala da se spremi obrok. Jedan od ljudi je zapitao: "što se smeje Sara govoreći: istina li je da ću roditi kad sam ostarela?" A onda je odmah nastavio upečatljivim rečima: "Ima li što teško Gospodu?" Gospodu? Gospodu? Onda ga je prepoznala. ona je ostala u pozadini. Bili su prava gospoda. U toku njihove posete. Odjednom je njeno kretanje bilo prekinuto i naglo se vratila u stvarnost. što je bio istočnjački običaj. U svom srcu nasmejala se zbog tih reči. Ko su ovi ljudi? Kako znaju moje ime? Šta još znaju o meni? pitala se. koji su iznenada došli niotkuda i stali pred njega. Kako se Avram osećao u toku tog vremena? Avram je još uvek bio zauzet čekanjem gostiju." Ljudi su i dalje sedeli leđima okrenuti šatoru. Preplašeno je čula kako se njene neizgovorene misli pretvaraju u reči. Bila je sama sa svojim mislima. gde su u svetu dominirali muškarci. Pokazali su svoju zahvalnost za gostoprimstvo tako što su učtivo domaćinu obećali sina. Zar se njen muž nije ovoj trojici ljudi obratio u jednini sa "Moj Gospode?" 28 .se pre 13 godina Bog otkrio Avramu. pa je Sara mislila da je neće primetiti.

koje je Bog promenio u znak uzvika. 29 . rođen je sin. Bog mu je ponovio obećanje za sina (1. Bio je zadovoljan Ismailom. kao i njegova žena. što znači "princeza". i molio je da ga Gospod prihvati. nego je došao da to kaže i Sari lično. "otac uzvišenosti (veličine)". Gospod ne samo da je mislio da je dovoljno da Avramu kaže da se vreme čekanja približilo kraju." Potpuno šokirana. od sada njegovo ime će biti Avraam "otac mnogih". iako je Bog Avramu ukazao poverenje i smatrao ga svojim prijateljem (Isaija 41:8. Dok god su živeli. Godina koja je prethodila Isakovom rođenju nije bila besprekorna za Avrama i Saru. 1. ona je negirala nedostatak vere i rekla: "nisam se smejala. nego si se smejala. znači "onaj koji se smeje". Jer i Avram je izgubio nadu da će ikada dobiti sina od Sare. Po prvi put Bog je jasno naglasio da će obećani sin biti sin od Sare. Ime koje mu je Bog dao. Isak." Zašto mi se Gospod nije direktno obratio? pitala se. Kao dokaz za to. Sledeće godine.Sam Gospod je sišao sa neba da bi govorio njoj." Znala je Njegov odgovor i pre nego što ga je izgovorio: "Nije istina. Umesto Avram. Avram. Saraja (njeno dotadašnje ime) je promenjeno u Sara. Mojsijeva 18:16−19). Zato što je istočnjački običaj da se ženi govori preko njenog muža? Ili je On želeo da podseti Avrama da se i on. Laž iz Egipta se ponovila. Mojsijevu 20. nasmejao u neverici? Nedugo posle toga. da bi joj lično potvrdio obećanje: "Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi i Sara će žena tvoja imati sina. On im je promenio imena. u vreme koje je Bog rekao. Vidi 1. Isak je svoje roditelje podsećao na činjenicu da su u svojoj neveri postavili znak pitanja pored njegovog imena. Mojsijeva 17).

Oni. jer je i on patio zato što je sudelovao u grehu. i Jevreji. kažu da da zdrave emocije. dobrog zdravlja i dugog života. koje su vođene srećom. takođe. veličanstveno prikazana na Isakovom rođenju. Prva žena predstavljena u galeriji heroja vere u Jevrejima 11 je Sara. Svojom poslušnošću Avramu. zadovoljstvom i neuzdrmanom verom u Boga mogu dovesti do fizičke lepote. Prilagođavala se svome mužu. problemi na Srednjem Istoku još uvek čekaju na rešenje. Ona se uzdržavala od mnogih stvari koje je volela i želela. Njena vera. a ne zbog neuspeha. 30 . što je istorija dokazala. Isakovi potomci. Bila je fleksibilna u promenljivim situacijama. U Avramovom srcu je bila tuga. Međutim. ona mu je dopuštala da on bude poslušan Bogu. postali su trajni neprijatelji. Pošto se Ismailo podsmevao Isaku na gozbi povodom odbijanja od dojenja. pa nije videla jad i bedu koja se stvorila između potomaka dva Avramova sina. Doživljavala je poteškoće i razočarenja − sve bez gunđanja. Sara je živela samo 37 godina posle Isakovog rođenja. Arapi. Bog je i njih voleo. Bog mu je rekao da posluša Saru. Sara je navaljivala na Avrama da otera Agaru i Ismaila. ali se potom razvila velika razlika između Ismailovih i Isakovih potomaka. postala je veoma ozbiljna.Posledica greške koju je Sara učinila kada je dozvolila da Agara postane Avramova nevenčana žena. Tako je on Egipćanku sa detetom otpustio. Život je od Sare zahtevao mnoge žrtve. O njoj se piša sa uvažavanjem i čašću zbog vere koju je imala. Ali Biblija priču o njoj ne završava u tužnom tonu. Posle više vekova. Ismailovi potomci. rasla je tokom njenog dugog života. Kako je tužno za Saru što je njeno delo nestrpljenja imalo tako dalekosežne posledice i što se sećanje na nju kvari ovim. Naučnici su otkrili da loše emocije mogu dovesti do bolesti.

Da li je ovo mogla biti tajna Sarine spoljašnje lepote i vitalnosti? Petar uzvisuje Saru radi njene unutrašnje lepote i sve žene izaziva da slede njen primer. Jer Sara je zaista princeza među ženama. 31 .

u vezi sa njenim odnosom sa njenim mužem? 3. 32 . princeza čije je ime zabeleženo s poštovanjem (1. Mojsijeve 11. ili šta deluje na tebe. Zašto se Sarino ime spominje među herojima vere? 2. Petrova 3:6) Pitanja: 1. Ponovo pročitaj Jevrejima 11:11. Šta misliš. Mojsijeva 18:1−15. Šta te pogađa. koja su iskustva koja je Sara u životu imala njenoj veri dala priliku da rastu? (Takođe prouči citate navedene iz 1. 1. Petrovu 3:6 sa Efescima 5:22−33. Šta si naučila od Sare? Izaberi najvažniju lekciju i odluči kako ćeš je ti primenjivati u svom životu. Jevrejima 11:11. Šta smatraš najvećim izazovom njene vere? 5.) 6. Koje se posledice Sarinog života i danas nastavljaju? 8. Ismailo je predak Arapa. Mojsijevu 16. Kakve su posledice Sarinog nestrpljenja? 7. 21:1−13.Sara.) 4. 12 i 29. Šta dokazuje da je Sarina vera bila i na niskim tačkama? Koje negativne karakteristike tu vidiš? (Pročitaj i 1. Uporedi 1.

" (Solomon. on će poslati anđela svojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande. nego da ćeš otići u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mojemu Isaku. Mojsijeva 24:1−28 A Avram beše star i vremenit. samo sina mojega nemoj odvesti onamo. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svojemu. Evo.. Reveka. jer sve blago gospodara njegova beše pod njegovom rukom. Priče 31:10) 1. i reče: Gospode Bože gospodara mojega Avrama. jer vredi više nego biser. zena sa velikim potencijalom. dođe u Mesopotamiju do grada Nahorova. žena sa velikim potencijalom. koji me je uzeo iz doma oca mojega i iz zemlje roda mojega. i otišav. i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreći: semenu ću tvojemu dati zemlju ovu. I pusti kamile da poležu iza grada kod studenca predveče kada izlaze građanke da zahvataju vode. ali. A sluga mu reče: i ako devojka ne bude htela poći sa mnom u ovu zemlju. Kojoj devojci rečem 33 . Gospod Bog nebeski. a Gospod beše blagoslovio Avrama u svemu.. ali. onda da ti je prosta zakletva moja. a građanke će doći da zahvataju vode. "Ko će naći vrsnu ženu. hoću li odvesti sina tvojega u zemlju iz koje si se iselio? A Avram mu reče: pazi da ne odvedeš sina mojega onamo. Ako li devojka ne bude htela poći s tobom. i reče Avram sluzi svojemu najsterijem u kući svojoj. da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da nećeš dovesti žene sinu mojemu između kćeri ovih Hananeja među kojima živim. koji beše nad svim dobrom njegovim: metni ruku svoju pod stegno moje. Tada sluga uze deset kamila između kamila gospodara svojega da ide. ja ću stajati kod ovoga studenca. daj mi sreću danas i učini gospodaru mojemu Avramu... i zakle mu se za ovo.Reveka.

A Isak iđaše vraćajući se od studenca živoga koji me vidi (jer življaše u južnom kraju). dođe s krčagom na ramenu. A kad se kamile napiše. i reče: blagosloven da je Gospod Bog gospodara mojega Avrama. pa opet otrča na studenac da nalije i nali svim kamilama njegovim. Ima li u kući oca tvojega mesta za nas da prenoćimo? A ona mu reče: ja sam kći Vatuila sina Melšina. i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mojega. I beše vrlo lepa. I on još ne izgovori. I brže izruči krčag svoj u pojilo. i sluga uzev Reveku otide. i brže spusti krčag na ruku svoju. A ona reče: na. još devojka. a beše izašao Isak u polje predveče da se pomoli Bogu. i pođe. i pođoše s čovekom. i ćutaše. daj to da bude ona koju si namenio sluzi svojemu Isaku. reče: i kamilama ću tvojim naliti neka se napiju. izvadi čovek zlatnu grivnu od po sikla i metnu joj oko čela.nagni krčag svoj da se napijem. i podigav oči svoje 34 . da se namnožiš na tisuće tisuća i seme tvoje da nasledi vrata svojih neprijatelja! I podiže se Reveka s devojkama svojim. Ona siđe na izvor i natoči krčag. I pustiše Reveku sestru svoju i dojkinju njezinu sa slugom Avramovim i ljudima njegovim. kći Vatuila sina Mmelhe žene Nahora brata Avramova. pij. I blagosloviše Reveku i rekoše joj: sestro naša. gospodaru. i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata. 1. A devojka otrča i sve ovo kaza u domu matere svoje. neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovu ili nije. i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mojemu. Još reče: ima u nas mnogo slame i piće i mesta za noćište. A čovek joj se divljaše. i reče: daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvojega. a to Reveka. Mojsijeva 24:58−67 I dozvaše Reveku i rekoše joj: hoćeš li ići sa ovim čovekom? A ona odgvori: hoću. i napoji ga. I reče: čija si kći? kaži mi. a sluga iskoči pred nju. Tada čovek savivši se pokloni se Gospodu. I kad ga napoji. i kamile ću ti napojiti. a ona reče: na pij. što ne ostavi milosti svoje i vere svoje prema gospodaru mojem. i posedaše na kamile. kojega rodi Nahoru. još je čovek ne beše poznao.

Zbog toga je majka te dece i baka dece te dece morala biti vrlo pažljivo izabrana. te skoči s kamile. Vrlo poželjan neženja. gde je Avram pre živeo. takođe. I pripovedi sluga Isaku sve što je svršio. bio je ubeđen da se brakovi sklapaju u nebu. Avram koji je želeo ženu po Božjem izboru za svog sina. Isak je bio mlad momak.ugleda kamile gde idu. Počelo je skoro kao neka bajka. I ona uze pokrivalo i pokri lice. neko sa kim je prvi čovek mogao da uživa u optimumu sreće? (1. I odvede je Isak u šator sare matere svoje. Iako je živeo u Hananu. je sproveo sve pripreme za venčanje − čak je izabrao i nevestu. Imali bi isto poreklo i uzajamno bi se razumeli. Bog mu je obećao brojno potomstvo. I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka. Isaku nije bilo dozvoljeno da oženi ženu iz tog kraja. zar za Adama nije stvorio posebnu ženu. sa njim i njegovim potomstvom (1. upravitelja u njegovom domu (1. i reče sluzi: ko je onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: ono je gospodar moj. jedinac bogatog oca i naslednik ogromnog bogatstva (1. Mojsijeva 2:18) 35 . Činilo mu se da bi neko iz porodičnog kruga bio najbolja garancija za skladnu bračnu vezu. Korinćanima 6:14). Bog je. rekao da će napraviti večni savez. Mojsijeva 15:2−4) − da ode u Haran u Mesopotamiju. 12:2−3). pa bi ženidba sa nevernicom stvorila nejednak. Mojsijeva 17:19. Mojsijeva 9:22−27). jer nisu obožavali Isakovog Boga. Posle svega. Njegov otac. Avram. Čak i pre njegovog rođenja. Mojsijeva 24:34−36). Hananci su bili neznabošci. Neki njegovi rođaci su još uvek bili tamo. Verovao je da je Bog lično zainteresovan da združi dvoje ljudi. jer su Hananke bile pod Božjim prokletstvom (1. nesrazmeran par u Božjim očima (2. i uze Reveku i ona mu posta žena i omilje mu. I Isak se uteši za materom svojom. Poslao je čoveka kome je mogao poveriti ovu delikatnu dužnost − verovatno Elijezera. tražio je ženu. ili zavet.

a onda pošto je bio praktičan. Avramov brat. Za 36 . Molio se za znak raspoznavanja: "Kojoj devojci rečem: nagni krčag svoj da se napijem. Uskoro su žene trebalo da dođu po vodu. on je svom sinu mogao da da bogatstva. Kako da izabere pravu ženu za Isaka između mnogih koje će doći na bunar? Koju je Bog odredio da bude žena sinu njegovog gospodara? Sve je zavisilo od Božjeg vođstva.Verovao je da je Bog i za Isaka izabrao ženu. a ona reče: na pij. Pomolio se za pomoć. daj da to bude ona koju si namenio sluzi svojemu Isaku. otišao je najposećenije mesto okupljanja u gradu. Bilo je predvečerje. Po dolasku je učinio dve stvari. i kamile ću ti napojiti. Istočnjačke žene su bile vrlo stidljive u susretu sa nepoznatim muškarcima. Zato je on svog upravitelja ohrabrio obećanjem da će Gospod Bog poslati svoga anđela (2." Znajući da čovek može Boga da moli za bilo šta. na bunar. ova molitva je otkrivala da upravitelj ima unutrašnju oštroumnost. ako mu devojka otvoreno i slobodno odgovori. Trebalo je izvući i nositi trideset do šezdeset galona vode. Uprkos njegovoj sažetosti. Zato. on je baš tog dana molio da sve to uspe. Posle putovanja dugog 550 milja.Mojsijeva 23:20) pred njim da obezbedi kontakt sa pravom ženom. Avram je bio siguran da će sam Gospod da vodi glavnu reč i upravlja tim putovanjem. da li je bio svestan da će odgovor na njegovu molitvu takođe otkriti neke druge osobine te devojke? Nije bila mala stvar vući vodu za deset kamila. ali je samo Gospod mogao da mu da razumnu ženu (Priče 19:14) − dobra žena je dar i blagoslov od Gospoda (Priče 18:22). samo ako ga zamoli (Priče 3:5−6). on to može da primi kao Božje vođstvo. Ali. Kao otac. pa je Elijezer nastavio sa molitvom. Elijezer je stigao u Haran gde je živeo Nahor.

Dok se približavala. Nije bilo nikakvih nagoveštaja da će to biti istorijski dan. Zato je dobrovoljno 37 . To nju nije uznemirilo. Isak. trebalo je da bude snažna i zdrava. Bio je vrlo privržen svojoj majci. da ima osobine koje on nije posedovao. dopuni. Takođe bi joj išlo u prilog ako bi pokazala inicijativu onda kada je imala svoje ideje. kada je stigla na bunar. Bila je to Isakova nevesta! Za Reveku to je bio dan kao i svaki drugi. nešto unutar njega ga je upozorilo da podigne pogled. ostao je neženja sve do posle 40−tih godina. Ovaj postupak bi. Zašto mi srce tako ubrzano i veselo lupa − kao da nešto očekuje? pitala se. Tek što je završio molitvu. Mlada. Avramov sluga se molio tiho u sebi. kao što je to učinila i juče − ali ovoga dana.to je bilo neophodno dobro zdravlje i fizička snaga. otkrio nešto o njenom karakteru. Niko nije čuo njegovu molbu upućenu Bogu. sin vremešnih roditelja. Činilo joj se da nešto izvan nje daje krila njenim stopama i posebnu snagu njenim rukama. Želela je da učini nešto kao poseban znak prijateljstva za ovog ljubaznog čoveka. sve je snažnije osećao da je ona odgovor na njegovu molitvu. bio napet. Odlazak na bunar je bio svakodnevna stvar. Nije ni slutila da će preuzeti glavnu ulogu u ljubavnoj priči koja će hiljadama ljudi u nastupajućim godinama dirnuti srce. Ona je s radošću odgovorila na njegovu molbu da mu da vode. osetila je da je stranac koji je posmatrao kako se ona približava. Njegova žena treba da ga upotpuni. Efikasnost i sposobnost za naporan rad su korisni za nomadski život koji će voditi sa svojim mužem. Nije bio čovek velikih dela. Vitka. Pred sobom je video devojku sa krčagom na ramenu. Žena koja treba da bude sledeća u lancu mnoštva potomstva koje je Bog obećao Avramu. Prijateljski stav i spremnost da služi treba da budu osobine Isakove neveste. takođe.

" Zapazila je da uzdržava i potiskuje napetost u glasu. bio je uzrok Avramovih postupaka. On je nju pažljivo ispitivao. Jevrejima 11:17−19). ali se ipak to osećanje lakoće i sreće zadržalo kod nje. Kada je odgovorila: "Ja sam kći Vatuila. Pouzdanje u ova obećanja. ali je uvidela. Te noći zbog uzbuđenja u Vatuilovom domu niko nije dobro spavao. Jovanova 5:14−15). na osnovu ljudi koji su bili sa njim. dao joj je zlatne darove." on se poklonio Gospodu i proslavio ga. otrčala je kući da im to saopšti. Uspešno je završila taj naporni posao. Dugo je potrajalo dok su životinje utolile žeđ. Čuli su kako je potraga za Isakovom ženom bila utemeljena u Gospodnjim obećanjima.pristala da napoji i njegove kamile. Svi su došli do istog zaključka nakon što su čuli ispovest ovog čoveka − bilo je ovo Božje vođstvo. Avram je bio uveren da čini Božju volju i bio je siguran da će dobiti odgovor na molitve (1. Ispitivačke oči neznanca je nisu ni na čas napuštale. kojeg rodi Nahoru. Kada je posao bio obavljen. i kada je shvatila da je ovaj pobožni čovek prevalio taj dugi put samo da bi se susreo sa njenom porodicom. Kada je čula da on u molitvi spominje dobro poznato ime rođaka Avrama. Šaljući Elijezera u potragu za nevestom. Ona je bila iznenađena što je za tako malu uslugu bila tako bogato nagrađena. 38 . "I reče: čija si kći. Pošto su Isakovo rođenje i život bili dokaz ispunjenja Božjih obećanja (Rimljanima 4:18−21. sina Melšina. da on jeste bio bogat čovek. onda je i njegov brak povezan sa Božjim obećanjima.

čovek može da donese zaključak da je to pouzdano Božje vođstvo.Mojsije je kasnije preneo Božju zapovest da deca poštuju svoje roditelje (5. onda. Bog je jasno ukazao na put (Psalam 143:8. brak zasniva na Božjoj Reči i molitvi. I drugi ljudi. kao u Revekinom i Isakovom slučaju. U Revekinoj kulturi. Nahorova unuka. Božje vođstvo je i nadalje otkriveno činjenicom da su se rođaci složili. Ako roditelji i savetodavci pozitivno reaguju na razmišljanje o braku. jer je shvatao da bi karavan mogao svakog dana da se vrati. Njen odgovor je bio veliki korak u veri. Prvi put su se sreli na polju. Solomon je savetovao da se pre preduzimanja akcija. Kada je saznala da je to Isak. 32:8). lice je prekrila velom. pokazala je neke osobine vere koje je imao i Nahorov brat Avram. Bila je spremna da svoj život prilagodi bilo čemu što je njen budući muž mogao da zahteva od nje. Otišao je napolje da razgovara sa Bogom. čovek posavetuje (Priče 20:18). Reveka je morala da da poslednju reč. bezuslovno je poslušala. brak nije bio nešto o čemu su trebali da odluče samo partneri. Mojsijeva 5:16). Razdaljina između njenog budućeg doma i grada u kome su živeli njeni roditelji je mogla značiti da se više nikada neće vratiti. Blizina i zatvorenost šatora su za Isaka bili previše. Kada je videla Božju volju. ona je bezuslovno rekla: "Hoću". Avram i Elijezer nisu bili razočarani. baš kao i Avram. Na pitanje: "Hoćeš li ići sa ovim čovekom?". posebno roditelji su bili uključeni u davanje saveta. Reveka. jer neveste na Istoku nikada ne pokazuju lice mladoženji pre svadbene ceremonije. Iako je porodica iskazala svoje mišljenje. Bila bi to razdvojenost za ceo život. i ako se sa tog početnog stanovišta. Reveka je ugledala čoveka koji se približavao karavanu. 39 .

Isakova nevesta je Isaka verovatno podsetila na njegovu majku. Ona je bila sve što je kod jedne žene mogao da poželi. Reveka. oca jevrejske vere. energična. nade i očaja. Istorija je mnogo zanimljivija od bajki. od emocija i razuma. jer su ovde ljudi od krvi i mesa. nepoznata devojka postaje učesnik u istoriji Avrama. prijatelja Božjeg. šta će od nje učiniti? 40 . odlučna i vrlo lepa. i Reveka je bila inteligentna. oca svih vernika. Ušla je na vrata budućnosti puna obećanja. Voleo je i ona je volela njega. mlada. Poput Sare.

Čega je brak simbol? (Efescima 5:23. Uporedi 1.. 32). Mojsijeva 24:1−28. Na koji način se biblijski principi postavljeni u Pričama 20:18 primenjuju i odnose na razvoj ovog braka? 7. Šta na tebe posebno utiče u vezi sa Božjim vođstvom? (Takođe pročitaj Psalam 32:8. Korinćanima 6:14.Reveka. 2.. 58−67) Pitanja: 1. ali. Šta iz ovoga možeš zaključiti? 4. Mojsijevu 24:3 sa 2. Kratko opiši kako se razvijao brakizmeđu Isaka i Reveke. Kakvo mesto u ovoj priči ima molitva? 5. 143:8) 6. 34. (1. žena sa velikim potencijalom. Šta iz ove priče mogu naučiti oni ljudi koji traže životnog saputnika? 41 . Kakve zaključke iz ovoga možeš da izvučeš? 3.

sine. da zgotovim ocu tvojemu jelo od njih. Tada otišav uze i donese materi svojoj. a mati njegova zgotovi jelo kako jeđaše rado otac njegov. Pa ćeš uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok nije umro. te ću navući na se prokletstvo umesto blagoslova. tul i luk. pa da te blagoslovi duša moja dok nisam umro. A Jakov reče Reveki materi svojoj: ali je Isav brat moj rutav. čuh oca tvojega gde besedi s Isavom bratom tvojim i reče: donesi mi lova i zgotovi jelo da jedem. i izađi u planinu. Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta. A mati mu reče: neka prokletstvo tvoje. Nego sada. A Reveka reče jakovu sinu svojemu govoreći: gle. I jarećim kožicama obloži mu ruke i vrat gde beše gladak. Uzmi oružje svoje. A on odgovori: evo 42 . i donesi mi da jedem. te ne videše. i obuče Jakova mlađega sina svojega. a luda svojim rukama raskopava. pa će se osetiti da sam ga hteo prevariti. može me opipati otac. poslušaj me što ću ti kazati. koje bejahu u nje kod kuće. dozva Isava starijeg sina svojega i reče mu: sine! A on odgovori: evo me. pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nisam umro. A on k ocu svojemu i reče: oče. padne na mene.Reveka mnogo sta uzima u svoje ruke (2) Reveka mnogo šta uzima u svoje ruke (2) "Mudra žena zida kuću svoju. I Isav otide u planinu da ulovi lova i donese. Tada reče: evo ostario sam. ne znam kad ću umreti. Mojsijeva 27:1−30 Kad Isak ostari i oči mu patamniše. samo me poslušaj i idi i donesi mi. i zgotovi mi jelo po mojoj volji. Pa onda uze Reveka najlepše haljine starijega sina svojega. a ja sam gladak. te mi ulovi lova. Priče 14:1) 1. A Reveka ču šta Isak reče sinu svojemu Isavu. sine. kako rado jede." (Solomun. I dade Jakovu sinu svojemu u ruke jelo i hleb što zgotovi.

a ona poslavši dozva Jakova mlađega sina svojega. da te opipam jesi li sin moj Isav. zato ga blagoslovi. sine? I Jakov reče ocu svojemu: ja. dokle se gnev brata tvojega odvrati od tebe. I on pristupi i celiva ga. kojim ga blagoslovi otac. 1. Isav brat tvoj teši se tim što hoće da te ubije. I kazaši Reveki reči Isava sina njezina starijega. ili ne. Nego. i govoraše u srcu svojem: blizu su žalosni dani oca mojega. A Isak reče sinu svojemu: kad brže nađe. koji si ti. te izađe preda me. Bog ti dao rose nebeske. sine. te pi. i reče mu: jesi li ti sin moj Isav? A on odgovori: ja sam. i dobre zemlje i pšenice i vina izobila! Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braći svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji te usproklinje a blagosloven koji tebe uzblagosilja! A kad Isak blagoslovi Jakova. Mojsijeva 27:41−46 I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova. digni se. celivaj me. i reče mu: gle. te zaboravi što si mu učinio. Tada reče Isak Jakovu: hodi bliže. poslušaj što ću ti kazati: ustani i beži k Lavanu bratu mojemu u Haran. tada ću ubiti Jakova brata svojega. da jedem lova tvojega. ali ruke su Isavove. a Isak oseti miris od haljina njegovih i blagoslovi ga govoreći: gle. pa mu donese i vina. i Jakov otide ispred Isaka oca svojega. I ne pozna ga. pa da te blagoslovi duša moja. pa da me blagoslovi duša tvoja. u taj čas dođe Isav brat njegov iz lova. posadi se da jedeš lova mojega. miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. Potom Isak otac njegov reče mu: hodi. pa reče: glas je Jakovljev. te jede. Tada reče: a ti daj sine. Isav tvoj prvenac. sine. učinio sam kako si mi rekao. Zašto bih ostala bez obojice vas u jedan dan? 43 . I pristupi Jakov k Isaku ocu svojemu.me. I ostani kod njega neko vreme dokle prođe srdnja brata tvojega. a onda ću ja poslati da te dovedu odande. I dade mu. jer mu ruke behu kao u Isava brata njegova rutave. a on ga opipa. sine. sine? A on reče: Gospod Bog tvoj dade.

ona nije imala vremena za razmišljanje. iako su bili blizanci. nažalost. da što mi život?" Reveka je postala sumnjičava kada je videla da njen stariji sin Isav ulazi u očev šator. Jedan svet se sastojao od Jakova i nje. špijunirala je čoveka koga je pre mnogo godina smatrala darom od Boga. Na sceni je bila budućnost njenog dragog sina Jakova. Nije se savetovala sa 44 . Njihov brak se pokvario pristrasnostima i neobjektivnim naklonostima. kakvom između kćeri ove zemlje. a drugi od Isaka i Isava. Deca su trebala da približe i spoje Isaka i Reveku. Dečaci. Njihovo porodično jedinstvo se raspalo.A Isaku reče reveka: omrzao mi je život radi ovih Hetejaka. Ali ovoga dana. Ako se Jakov oženi Hetejkom. i da su u nju uključeni i njen muž i Isav. Ovo nije bio dan u kome bi sanjarila o prošlosti. ali. O čemu su razgovarali? pitala se. Voleo je da živi napolju i uspeo je da zadobije divljenje svoga oca jer je Isak voleo meso koje je Isav donosio kući iz lova. On je ostajao kod kuće i bio je majčin omiljeni sin. Nezamislivo! Komunikacija između Reveke i Isaka je postala siromašna. izgleda da su ih razdvojila. Pokrenuta radoznalošću. bili su različiti kao dan i noć. Revekina ljubav prema Jakovu se zasnivala na onome što je Bog rekao pre nego što su se deca rodila. Kosmati i maljavi Isav je bio grub i fizički i karakterno. Očigledno je da joj nije sinulo da se ta budućnost odnosi i na Božji narod. je bio slabije građen i lukav. Podelilo se na dva mala sveta. O drugim stvarima je trebalo razmišljati. Izgledalo je kao da su ih deca razdvojila. štura. Jakov. mlađi.

Isak je imao više od 100 godina i pripremao se da umre. Mojsijeva 25:21−23)? Zanimljivo je zapaziti da se u oba slučaja molitve spominje samo po 45 . Uzimajući olako to pravo. U prošlosti. Ovo se ne sme dozvoliti. Takođe je oženio neznabožačke žene. tuga u vezi sa decom je roditelje pokretala na molitvu. Blagoslov koji je Bog preko Avrama preneo na njega (1. zamenio ga je tanjirom hrane (1. Njegov život je više od Isavovog bio usmeren na Boga. Raveka je shvatala zašto je Bog više voleo Jakova. Mojsijeva 13:2. bar je pokazao da je verovao u to pravo. on je sada želeo da prenese dalje − protiv Božje Reči − na svog starijeg sina. da će stariji služiti mlađem (Rimljanima 9:10−12)? Ovo Božje obećanje bi bilo sprečeno onim što je Isak planirao da uradi. Mojsijeva 21:15−17).Bogom u vezi sa svojim planom. Takav svečan i uzvišen čin između oca i sina je uvek bivao proslavljan obedom. i koje je u Božjim očima sveto (2. iako Jakov nije postupio ispravno kada je lukavo zadobio prvenaštvo. Pa. na svoje iznenađenje shvatila da se čak i u vreme njene trudnoće dvoje dece bore u njenoj utrobi (1. Reveka. Prisluškivala je na vratima svoga muža. Sve ovo je njegovim roditeljima donelo mnogo tuge. iako je imala 80 godina. Mojsijeva 25:29−34). Zar Bog jasno nije predočio pre nego što su se deca rodila. 21). Isav je dokazao da Božje zapovesti nije shvatao ozbiljno. Prodao je pravo koje mu je pripadalo kao prvorođenom (5. Zar Revekina trudnoća nije bila rezultat Isakovog zastupanja pred Bogom? I zar Reveka nije tražila Boga kada je. Jevrejima 12:16). Mojsijeva 17:1−8. iako je on dao jasna predviđanja i proroštva o budućnosti. nije izgubila oštrinu intelekta ni brzinu delovanja. Nešto je krenulo naopako. Reveka je bila uznemirena.

U okviru ovoga. brak funkcioniše kao srećno i kontsruktivno jedinstvo. Kada se oboje pridržavaju ovih uslova. Korinćanima 11:11. upravlja svojom porodicom. Iako su muškarac i žena jednaki pred Bogom (1. On treba da je voli i vodi na osnovu Božje Reči (Efescima 5:21−33). On je odgovoran za svoju ženu. Najveća ambicija žene koja ima ovakav stav jeste da potpomaže i unapređuje dobrobit svoga muža: "čini mu dobro. a sebe smatrati srećnima (Priče 31:28). Zatim on obezbeđuje pravi dom i zaštitu za svakog člana porodice i postaje najvažniji elemenat gradnje društva. Treba da je poštuje jer je slabija (1. nije postupala po njima. Da li je on. Mora da mu bude poslušna. oni oboje poseduju različite odgovornosti unutar bračne veze. 9). ona ih je sigurno poznavala. partneri se uklapaju u Božji red stvaranja i doživljavaju moguće lično ispunjenje. Korinćanima 11:3. da sledi njegovo vođstvo. nažalost. 46 . Petrova 3:6). vođena ovim uverenjem. Ako žena. kao muž. Petrova 3:7). Ali. Muškarac je glava (1. 12). njena deca i njen muž će je blagosiljati. inteligentna Reveka ikada stvarno volela slabog Isaka koji je bio mnogo stariji od nje? Da li se Isak ikada potrudio da zadobije njenu ljubav? Da li je snažna ljubav prema njihovim sinovima bila beg kojim se zamenilo nejedinstvo njihova dva srca? Ili su se razdvojili jer su Božjoj Reči pripisivali različite vrednosti? Brak koji Bog poredi sa vezom između Hrista i njegove Crkve. Da li je to zbog sažetosti biblijskog izveštaja? Ili su njih dvoje već razvijali naviku da ne razgovaraju o svojim razmišljanjima? Da li je razborita. a ne zlo. Žena mora da se prilagođava mužu." (Priče 31:12).jedan roditelj. može biti srećan jedino ako partneri uzajamno deluju. Ni Isak nije bio bez krivice. kao i Sara (1. Brak je ono što Bog želi da bude kada se oba partnera podređuju jedno drugom zbog svog poštovanja Hrista. svega veka svojega. Iako Reveka ove zahteve nije imala u štampanom obliku. Tajna ovog odnosa je Hrist.

sine. Jakov će kasnije bolno naučiti da će varalica biti prevaren. Ali to nije bilo sve. ali nije bila u pravu. Reveka je bila spremna da učini sve da istraje u ostvarenju svog cilja. Jakov se pretvorio u majstora varalicu. više nije. Reveka je naudila čak i Jakovu. on je obmanuo oca lažju.. Zloupotrebio je ime Božje kada je ocu rekao da mu je Bog omogućio da brzo ulovi. Nedostajalo joj je pouzdanje da je večni Bog bio dovoljno silan da ispuni obećanja koja je dao Jakovu. Ona je. jer Jakov zasigurno nije zaslužio blagoslov. Bio je lukav kao njegova majka (1.ostvarivao ispravno vođstvo na načIn koji je Bog očekivao? Nažalost." Situacija se brzo razvijala. sada smatra da treba malo Bogu da pomogne. Reveka je previše stvari uzela u svoje ruke. bez oklevanja. omiljenom sinu. Njen lukavi postupak je Isaku naneo veliku tugu. Propuštena je prilika da se u vremenu potrebe približe jedno drugom. Uz njenu pomoć. padne na mene. Njegovo ime je značilo "onaj koji se smeje". ali više nije imao čemu da se smeje. Jakov je već bio ukrao njegov blagoslov. Ona nije iskoristila priliku da o ovome razgovara sa svojim mužem. predstavljala je milost (1.. Činjenica da ga je Bog blagoslovio uprkos svemu ovome. Izgubila je. Prvo će ga 47 . Ova žena koja je jednom imala dovoljno vere da se pouzda u Boga kada je bila u pitanju nepoznata budućnost. Jedino o čemu je brinuo bilo je da li će biti okriven i da li će tako na sebe navući prokletstvo. Reveka je mislila da je pobedila. Da li se jaz između nje i Boga toliko proširio da se nije plašila njegovog prokletstva? Zvučala je bezobzirno kada je rekla: "Neka prokletstvo tvoje. I. Mojsijeva 31:11−13). odlučila da obmane muža i prevari Isava. Mojsijeva 30:37−43). čak i ako je Isav nekada poštovao majku. Ni Jakova nije brinula sama prevara. Pre nego što je Isav ušao u očev šator sa činijom pripremljenog mesa. i to bez ljudske intervencije.

jer njegova majka nije dozvolila Bogu priliku da to dokaže. Mržnja koja se raspalila u Isavovom srcu. Jakov je morao da beži iz roditeljskog doma. zbog Revekinih postupaka Isav je kasnije želeo da ubije Jakova. ljudi iz Idumeje. posle 20 godina. Veliki Irod. trajala je generacijama (Jezekilja 25:12−13). a onda i njegova sopstvena deca (1. Kada se on. Revekin brat Lavan. vratio kući (1. jer nije živela do Jakovljevog povratka. obojica su bili Edomci. Ako se Jakov oženi Hetejkom.prevariti njegov tast (1. da što mi život?" Ovo što je rekla bilo je istina. Mojsijeva 29:25). Reveka. Ipak. žena koja je tako pažljivo izabrana za Isakovu suprugu. nije ispunila obećanje koje se od nje očekivalo. kakvom između kćeri ove zemlje. Nakon što je uredila sve sa Jakovom. Reveka je sebe precenila i Jakovu dala lažno obećanje da će ga pozvati da se vrati kada Isava prođe gnev. otac mu je još uvek bio živ. Mojsijeva 31:41). 48 . Isak i ona su pretrpeli mnogo žalosti zbog Isavovih brakova. su bili neprijatelji Izraela. žena koju je izabrao Bog. Ukradeni blagoslov je bio sumnjiv posed. Reveka. koliko puta se samo Jakov zapitao da li je stvarno čovek od Boga blagosloven. čovek koji je pobio decu u Vitlejemu (Matej 2:16). Mojsijeva 28:1−4). Isav se sa njim izmirio. Mnogo vekova. čovekom koji je tada imao više od 40 godina. čovek koji je ismejavao Isusa na suđenju (Luka 23:11). To je ponovo vodilo u prevaru. ali Reveka je bila umrla. Isavovi potomci. Edomci. Svog voljenog sina je poslednji put videla kada je otišao da nađe ženu (1. mu je obezbedio dobro sklonište u Haranu. Mojsijeva 37:31−35). ona ne iskazuje ni reč pokajanja za sve što je učinila. Rekla je svome mužu: Omrzao mi je život radi ovih Hetejki. Ovo obećanje nije mogla da ispuni. Isto tako. Isto tako. nije uspela da sagleda dugoročne posledice svojih dela. Reveka je otišla kod Isaka. i njegov sin Irod Antipa. poput sare.

Njen početak je bio dobar. ali joj je kraj bio razočaravajući. Mojsijeva 14:13). Nije omogućila Bogu priliku da pokaže ono šta On može i šta hoće da učini za one koji čekaju na njega (Isaija 64:4). 2. Mnogo šta je uzela u svoje ruke i nije dozvolila Gospodu da se bori za nju (5. Zaboravila je da oni koji veruju ne moraju da žure (Isaija 28:16). Mojsijeva 1:30. jer nije čekala na Gospoda (Psalam 27:14. 37:34). 49 .

50 . Mojsijeva 27:1−30.(2) Reveka mnogo šta uzima u svoje ruke (1. Verovatno si saznala nekoliko različitih stvari iz Revekinog primera. Iz kojih je mogućih razloga budućnost Isava i Jakova uzela u svoje ruke? (Rimljanima 9:10−12) 5. Kakav stav je odlikuje kao majku? 4. 41−46) Pitanja: 1. Navedi ih po važnosti i zapitaj se kakve praktične dobrobiti iz njih možeš imati. kakve zaključke možeš izvući? 7. Šta je Reveku odlikovalo u prethodnoj studiji? 2. Mojsijeva 27 otkriva o njenoj veri? 3. Kada proučavaš Reveku kao suprugu u svetlu Efescima 5:21−33 i Priča 31:12. Šta 1. Da li je za nju bilo dobro što je intervenisala? Zašto da ili zašto ne? 6.

i Peterfije dvoranin faraonov. koji ga odvedoše onamo. zena upravljana seksom Petefrijeva supruga. (Volter Trobiš) 1. osim tebe. A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svoj posao. I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže. i reče im govoreći: gledajte. bivaju vezani jedno za drugo. I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.Petefrijeva supruga. A kad ga postavi nad domom svojim. A on ne hte. kupi ga od Ismailjaca. I Gospod beše s Josifom. čovek Misirac. ni da se bavi kod nje. dva ljudska bića koja su imala seksualni odnos. a ne razbiraše ni za šta osim jela koja jeđaše. i ništa ne krije od mene. žena upravljana seksom "Na osnovu biblijskog mišljenja. zapovednik stražarski. ona ga uhvati za haljinu govoreći: lezi sa mnom. i živeše u kuću gospodara svojega Misirca. a ne beše nikoga od domašnjih u kući. i reče: lezi sa mnom. pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio? I ona govoraše takve reči Josifu svaki dan. nakon toga nikada više ne mogu biti isti. Ovo stvara vezu "jedno telo" sa svim što ona podrazumeva. i blagoslov Gospodnji beše na svemu što imaše u kući i u polju. te bi srećan. jer si mu žena. A Josif bejaše lepa stasa i lepa lica. Više nikada jedno prema drugome ne mogu da se ponašaju kao da nisu imali to iskustvo. Ljudi koji su to doživeli. viknu čeljad svoju. nego što god ima dade meni u ruke. Mojsijeva 39:1−20 A Josifa odvedoše u Misir. i nad svim što imaše od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa. doveo nam je 51 . ali je ne posluša da legne s njom. Ni sam nije veći od mene u ovoj kući. Ali on ostaviv joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide. nego reče ženi gospodara svojega: eto gospodar moj ne razbira ni za šta što je u kući. I dogodi se posle te se žena gospodara njegova zagleda u Josifa.

Ona se u Pismu spominje u vezi sa Josifom koji je bio postavljen nad celokupnim domaćinstvom njenog muža. Mojsijeva 37). Živela je u prostranom i luksuzno opremljenom domu. gde ležahu sužnji carski. Imala je muža koji je imao visok položaj kao Faraonov službenik (1. Solunjanima 4:3−5 Jer ovo je volja Božija. Nadgledala je brojnu kućnu poslugu. razgnevi se vrlo. Ali ovaj zaključak bi bio vrlo kratkovid. Plivala je u bogatstvu. Bila je razmažena. Jakovljev i Rahiljin sin je bio izvanredno zgodan kada je stigao u Petefrijevu kuću. Petefrijeva supruga je imala sve. Kao Egipćanka. jer je situacija bila znatno drugačija. a ja povikah iza glasa. Kaže se da situacija. A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: i to mi je učinio sluga tvoj. dođe k meni da legne sa mnom. a ja povikah iza glasa. nego je samo otkrivaju. dođe k meni da me osramoti. ne čine osobu. Josif. Čovek bi tako došao do zaključka da je bila veoma srećna. a nakon što su ga braća prodala u roblje. ili prilike. Ovo je istina u slučaju Petefrijeve žene. i bi onde u tamnici.čoveka Jevrejina da nas sramoti. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući. da se klonite bluda. da svaki od vas zna steći svoju ženu u svetosti i časti. a on kada ču gde vičem. koja joj je ispunjavala i najsitnije želje. A tada mu reče ovako govoreći: sluga Jevrejin. 52 . uživala je u slobodi većoj nego što su je imale mnoge druge žene njenog doba. 1. vaše osvećenje. i baci ga u tamnicu. I gospodar Josifov uhvati ga. ne u požudnoj strasti kao mnogobošci koji ne znaju Boga. kojeg si nam doveo. sa obiljem hrane i odeće. te on ostaviv haljinu svoju kod mene pobeže. ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i otide.

o njima je sigurno brinula dadilja. Petefrijeva supruga je na kraju ispoljila želju koja je bila u njenom srcu. Bila je udata za čoveka kome je posao značio sve. jer je ponižavala i sebe i Josifa i to više puta. nije bio zadužen za celo domaćinstvo. bila je duševno prazna. Odnos uzajamnog poštovanja i uvažavanja je rastao između Josifa i njegovog gospodara. a ne samo njegova spoljašnja lepota? Zar nije mogla da razume da ono što je bilo posebno kod Josifa bila je njegova bliska zajednica i hod sa Gospodom? Očigledno to nije shvatala.Ali Josifov unutrašnji život je bio još izuzetniji od njegovog lepog izgleda. ako ih je i bilo. Možda su njena osećanja bila povređena jer joj suprug nije pružao onoliko pažnje koliko je ona želela. Više puta Bog je Josifu u snovima otkrivao njegovu budućnost. Zar nije shvatala da su Josifova unutrašnja lepota. Božji blagoslov njega sledio. koja je na prvi pogled imala sve što jedna žena može da poželi. Zato je Petefrijeva kuća bila blagoslovena − zbog Josifa. konačno. činilo im se da on na njih gleda s prezirom. shvatili da njihov otac Jakov najviše voli Josifa. Petefrijeva supruga. Imala je previše vremena. sve dok. Otarasili su ga se tako što su ga prodali putujućim trgovcima. njihov bes je kulminirao. i da je. Iako Biblija ne spominje decu. Očekivala je da će samo u seksu pronaći 53 . jer je imao blizinu sa Gospodom i hodao je sa njim. Nametala mu se. potom. rasla je i Josifova odgovornost. lepota njegovog karaktera. Život koji je isprazan teži za ispunjenjem. a prazno srce žudi za zadovoljstvom. Kada su. Kao posledica toga. nadmeno. pravednost i ispravnost bili privlačni. To je bio jedan od razloga što su braća bila ljubomorna na njega. žena koja nije imala svrhu ni cilj. gde god da je Josif otišao. Uskoro je postalo vrlo jasno da je Bog bio sa Josifom.

emocionalno uzbuđenje koje će nju samo istrošiti. Nevolja koja je bila pred Petefrijevom ženom nije se mogla prevideti. seks je požuda koja čoveka izgara. nego ga je nazvao pravim imenom − greh. Stvara još veću usamljenost. Bog očekuje da ljudsko telo funkcioniše kao Njegov Hram (1. Nije znala da će osećanje kojim je bila obuzeta izazvati samo strast. usamljenošću i stidom. Bog je rekao: "Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju i prilepiće se k ženi svojoj. i biće dvoje jedno telo. nego za Gospoda (1. Konačno dolazi do potpune. "Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?" pitao je. stvara sopstveni pakao.zadovoljstvo. najviše je brinuo o Bogu. Ovo je iz Božje zapovesti jasno − jedno telo se postaje iz ljubavi. Pavle je kasnije ozbiljno upozoravao na greh koji kontroliše čovekov život (Rimljanima 6:12). blud i preljuba su gresi u Božjim očima. seksualnost je Bog oduvek spajao sa tolinom. koja se ovako praktikuje. Na stvaranju. Josif je trenutno zauzeo ispravan stav prema iskušenju. Mojsijeva 2:24). jer se stvara žudnja za još senzualnijom strašću. Seksualnost. Korinćanima 6:19). krajnje beznadežnosti i očaja." (1. Govorio je o velikom poštovanju koje oseća prema njenom mužu. Bez ovih preduslova. a ona sama nije mogla da pronađe rešenje za svoj seksualni problem. grešni krug bede. Ovo rezultira samooptuživanjem. Korinćanima 6:13). Svaki čin seksualnog opštenja izvan braka je greh kojeg se Bog gnuša. koja ljudsko biće može da degradira na nivo životinje. Ali. ako sam čin nije zasnovan na ljubavi i bračnoj sigurnosti. Telo nije za blud. Odluka da se napuste roditelji − da bi se započelo svoje domaćinstvo − pruža prave uslove za kulminaciju seksualne ljubavi. Nije ga umanjivao. Nemoral je jedno od smrtonosnih oružja koje dolazi pravo iz pakla i 54 . sigurnošću i ljubavlju braka. Josif je bio u pravu. To postaje zatvoreni. Tako.

koji je dokazao čistotu njegovog karaktera. još je više obelodanio nju i izopačio njen um. Josif se nije žalio. bila prirodno. koji je zahtevao da se preljuba kažnjava smrću (5. jer bi u tom slučaju Josifa sigurno osudio na smrt. Ona je njega optužila za nemoral koji je sama nameravala da počini! Josifov žurni beg. On mu želi najveću i najbolju sreću. 20−22). urođeno moralna osoba. "Ako ko učini preljubu sa ženom. s obzirom na to da Petefrije očigledno nije ispitao situaciju. jer je hodao sa Bogom. Bog ne želi da čoveku uskrati zadovoljstvo. Bog je kasnije svom narodu dao zakon preko Mojsija. Iako je Solomon ove reči napisao posle mnogo godina. Pošto mu je bila nadređena. Josif je ovo dobro znao. Ovo je Josifa uvelo u vrlo teško vreme − mnoge godine je proveo u tamnici. Ona je to dokazala kada je izvrnula istinu nakon što ju je Josif odbio. bilo je očigledno da Petefrije nije verovao svojoj ženi. Josif je ovaj princip razumeo i primenio u situaciji sa Petefrijevom ženom. kao i svi drugi. bez ikakvog skrupula je odlučila da uništi njegovu karijeru i da baci ljagu na njegovo dobro ime. On želi da čoveka zaštiti od uništenja koje uvek prati nemoral. Činjenica da Petefrijeva žena nije poznavala izraelskog Boga. Bog ne može da dozvoli da se najveći zemaljski dar koji je dao. degradira i obeščasti. Ona je kršila zakon života koji je Bog dao čoveku na stvaranju (Rimljanima 2:14−15). Verovatno se osećao i napušteno. i sramota se njegova ne može izbrisati. Nesumnjivo se osećao veoma povređeno zbog nepoštene optužbe. Muke i ruga dopada. bezuman je." (Priče 6:32−33). otkrio je da čak ni zatvorski zidovi 55 . nije bio nikakav izgovor. On je znao šta Stvoritelju nije bilo ugodno.koje uništava osobu koja mu se oda. Ona je. Na njegovu sreću. dušu svoju gubi ko tako čini. Međutim. Mojsijeva 22:13−14.

Petrova 5:8). Ona je mogla da dobije pobedu nad seksualnim željama samo da je na vreme shvatila da su greh. Mogla je čak i da ponovo zadobije kontrolu nad svojim umom i telom nakon što ju je Josif prvi put odbio. Tek kad je poklekla pod svojim zlim mislima. Postao je zaštitnik ljudi. besposlene sate mogla je da ispuni korisnije. Osoba postaje ono što razmišlja. kada im je pretila glad. niti je molila za oproštaj. suočila se sa željom da stvarno. jer sotona stalno ide okolo kao ričući lav. iako je On bio voljan da joj da radost i zadovoljstvo u životu. Nije imala želju da upozna Boga. Ponovo je Josif za sve oko sebe bio blagoslov. Besposlenost je postala tlo koje je gajilo njene grešne misli. Iskušenje Petefrijeve žene nije bilo neobično. 56 . kao što je bio i u Petefrijevom domu. Petefrijeva supruga jeste. pa mu je dato da upravlja nad celim Egiptom. vladara Egipta. jer je sa vremenom − jednim od najdragocenijih životnih darova − postupala nepažljivo. tražeći koga će da proždere (1. Besposlenost je postala roditelj njenog poroka. Vreme je provodila beskorisno. u delu zgreši. Konačno je. nego zato što nije pokazala da joj je žao. bio u stanju da spase i svoju braću koja su ga izdala. Pošto su dela plod misli. Josif nije bio gubitnik. Svoje prazne.ne isključuju. njene misli su bile izvor njenog pada. Milioni ljudi danas su u istim kušnjama. O njoj se ništa više nije čulo − ne zbog veličine njenog greha. niti odstranjuju Boga. Bog je i dalje bio sa njim. Konačno je bio nagrađen za odanost Bogu i svom gospodaru. jer je njen život dotakao Josifovom ličnošću. On nikada neće promeniti svoj karakter. Bio je drugi u vladanju do Faraona. Mogla je da pita Josifa o Bogu koji je upravljao njegovim životom.

Ona nije imala želju da se popravi. jer ona nije obuzdavala svoje želje. inteligenciju i potencijal da svoj život iskoristi pozitivno. nego im je dopustila da je zavedu i odvuku u greh (Jakov 1:14−15). 57 . Zato se ništa dobro ne može reći o njoj. ali nije uspela. Posedovala je vreme. Tragično je da je živela tako da iza sebe nije ostavila nikakav pozitivan utisak.Petefrijeva žena je dozvolila da njeno iskušenje preraste u greh.

Za koga i zašto je stvoreno ljudsko telo? (1. 19−20) 6. Mojsijeva 22:13. Petefrijeva žena nije poznavala Božje zakone. žena upravljana seksom (1.Petefrijeva supruga. Koje reči je Josif upotrebio da bi njenu nemoralnu ponudu prikazao na pravi način? 3. (5. 20−22). U nekoliko rečenica zapiši šta Biblija kaže o Petefrijevoj ženi. Solunjanima 4:3−5. 14. odnosno opravdanje? (Seti se Rimljanima 2:14−15). Kakav stav Bog želi da ljudi imaju u vezi sa svojim telima? 58 . Korinćanima 6:13. Zašto njeno neznanje nije bilo izgovor. Mojsijeva 39:1−20. Šta te pogađa? 4. Prouči Mojsijev zakon u vezi sa Božjim mislima o seksualnim odnosima između muškarca i žene koji nisu u braku. 5. 1. Ovu priču uporedi sa upozorenjem iz 1. Solunjanima 4:3−5) Pitanja: 1. 2.

" (Davidova molitva.Marija. I Marija proročica sestra Aronova uze bubanj u ruku svoju. ne pobojaste vikati na slugu mojega. dakle. jer se slavno proslavi. I otpevaše im Marija: pevajte Gospodu. i gle. Tada reče Aron Mojsiju: gospodaru. konja i konjanika vrže u more. 59 . Mojsijeva 12:1−15 I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke. I otidoše njih troje. I viknu Arona iu Mariju. kojom se oženi. Marija beše gubava. ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu. jer ludo učinismo i zgrešismo. 4. ispitaj me i poznaj pomisli moje. i Gospod povrati na njih vodu morsku: a sinovi Izrailjevi pređoše suhim posred mora. i dođoše oboje. A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji. a za njom iziđoše sve žene s bubnjima i sviralama. I Aron pogleda Mariju. I rekoše: zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to ču Gospod. i vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put večni. stade na vratima od šatora. Kako se. I odmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: dođite vas troje u šator od sastanka. i on me gleda doista. žena vođa koja je sebe precenila "Okušaj me. Tada siđe Gospod u stupu od oblaka. na Mojsija? I gnev se Gospodnji raspali na njih. a ona gubava. bela kao sneg. i On otide. zena voda koja je sebe precenila Marija. Njemu gvoorim iz usta k ustima. Mojsijeva 15:19−21 Jer uđoše konji faraonovi s kolima njegovim i konjicima njegovim u more. a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Psalam 139:23−24) 2. molim te. Bože i poznaj srce moje. ne meći na nas greha ovoga. I oblak se podiže sa šatora. Ali nije takav moj sluga Mojsije. koji je veran u svem domu mojem. I reče im: čujte sada reči moje: prorok kad je među vama. jer se oženi Madijankom.

Dok je Mojsije vodio neprijatan i problematičan narod iz Egipta u Hanan. sav zbor njihov. dođoše u pustinju sinsku prvoga meseca. Marija je bila stasita žena. Tako je njen brat spasen. Mojsijeva 20:1 I sinovi Izrailjevi. i sestra Marija. Svoj zadatak je obavila hrabro i taktično. Amramova i Johavedina porodica je bila jedinstvena u istoriji Izraela. Njeni roditelji su imali hrabrosti. Arona i Mariju". Kada je odrasla. Arona i Mariju − koji su svi u isto vreme služili svom narodu. 60 . kojemu je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe matere svoje. i narod ne pođe odande dokle Marija ne bi opet primljena.Nemoj da ova bude kao mrtvo dete. "Jer te izvedoh iz zemlje misirske i iskupih iz kuće ropske i poslah pred tobom Mojsija. ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučena sedam dana izvan okola. što je urodilo dobrom i za njenu porodicu i za Božji narod (2. Njen karakter se formirao u porodici u kojoj je vera bila svakodnevna stvarnost. A Gospod odgovori Mojsiju: da joj je otac njezin pljunuo u lice. svoje majke. i stade narod u Kadistu. da bi spasli život svog najmlađeg sina. posrednik starog zaveta. pomagali su mu brat Aron. proročica. prorok koji je sa Bogom govorio licem u lice. jer je dala tri velike vođe − Mojsija. i onde umre Marija i bi pogrebena onde. isceli je. 4. To dete je bilo Mojsije. Marija je bila inteligentno dete. Tako bi Marija odlučena izvan okola sedam dana. Mojsijeva 2:1−10). sa egipatskom princezom. tako je Bog objavio kasnije preko proroka Miheja (Mihej 6:4). I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože. a posle neka bude opet primljena. ljubavi i otvorenosti da prkose zapovestima cara tiranina. molim ti se. pa je obezbedila kontakt jedne Jevrejke. prvosveštenik. Njena majka joj je spremno poverila zadatak od takve važnosti da je život njenog mlađeg brata zavisio od njene uspešnosti.

." Marija je bila rođeni vođa. "konja i konjanika vrže u more. Približavala se starosti od 100 godina. uprkos njenim godinama. jer se slavno proslavi. Ona je bila prva u redu − energična i duhovno mlada. Nakon što su muškarci počeli radosno da pevaju. Voda koja je donela spasenje Božjem narodu. njihovo pevanje je postalo beskrajni izvor podrške ženama u njihovom dugom lutanju kroz pustinju. Delima i rečima. Marija se uobrazila i to je za nju postalo fatalno. Bog joj je poverio visoki položaj. Ona je bila njihov saradnik i posedovala je odgovornosti u vođstvu. Izrael je imao mnoge majke i supruge.Ona nije samo bila sestra koja ih je pratila. izaslanik. Žene su je spremno sledile. Pa iako nisu mogle da predvide budućnost.. Ohrabrila je žene da igraju Gospodu u čast. neudatu ženu. Sa bubnjem u rukama. ona je proklamovala Božju veličinu. Mojsijeva 15:1). Mariju. Čovek lakše hoda dok peva. Ona je u životu primala savršeno zadovoljstvo. "Pevaću Gospodu jer se slavno proslavi. Putovanje je bilo dugo zbog neposlušnosti ljudi.pevajte Gospodu. Njeni darovi i interesovanja su bili preveliki da bi se koristili samo u malom porodičnom krugu. S lakoćom je sprovodila vođstvo. Izrael je uvek zbog Marije pevao o izuzetnoj pobedi." (2. žene su se pridružile i nastavile. Ali. jer je cela posvetila zadatku. kada je čudo Crvenog mora zapanjilo mase. ali samo jednu Mariju. Međutim. Imala je privilegiju da bude prva žena prorok − Božji govornik. Bog je pozvao na izuzetan zadatak. Za nju nije postojao način da zna koliko će često biti neophodno da jedna drugu ohrabruju Božjom vernošću. ona je preuzela pesmu od Mojsija. a i manje brine. Od toga dana ubuduće. kao što je 61 . Ona je bila jaka žena." uzikivao je posle Mojsije. oni su u pevanju sticali novu hrabrost: "Konja i konjanika vrže u more". potvrdila je pad njegovih neprijatelja. dok je uzvikivala od radosti: ". Ceo jedan narod je zavisio od nje. Ali.

Ali. ona je potkopala svoj autoritet. pogotovo zato što ona nije bila u braku? Da li se rasrdila što Izrael je prihvatio strankinju. Smatrala je da je na istom nivou kao Mojsije. je bio Marijin mlađi brat i ona je brinula o njemu. Marija i Aron su zajedno pokušali da poljuljaju i preotmu Mojsijev autoritet. Čineći to. Razumljivo je da je Mariji ovo bilo teško. "Da li je on stvarno vođa njih troje". I u svom ponosu. ili Mojsija. Bilo je čudno da se Mojsije. U to vreme. čovek Božji. veliki vođa Izraelaca. Štaviše. Marija koja se uzdigla na najviše mesto koje je ikad ijedna žena zauzimala. "Zar mu ona i Aron nisu jednaki?" Marija nije bila pokrenuta brigom za dobrobit naroda. pokušali su da spreče direktno Božje otkrivenje. Precenila je sebe. najpovodljiviji od njih troje. Posmatrajući njenu zabrinutost sa ove tačke. nije uspeo da se odupre svojoj dominantnoj sestri. obično je rodbina donosila odluke o nekom budućem braku. jednostavno je prešla svoje granice. Brinula je za to kakve će posledice ovaj brak imati na ceo narod. Aron. Ili je Marija možda samo reagovala na prisustvo druge žene u Mojsijevom životu. ova vrlina je postala mana. njena reakcija se čini ispravnom duhovnom reakcijom jedne zrele žene. ponovo ženi i to ženom iz drugog naroda. dok su nebrojene Izraelke bile mnogo pogodnije? U Pismu se na ova pitanja ne daje odgovor. ona je bila daleko od toga. pa joj se pridružio. Okolnost koja je otkrila Marijin unutrašnji karakter.često slučaj. pitala je. oni su sebično razmišljali (Filipljanima 2:3−4). Već je rečeno da okolnosti pokazuju kakva je jedna osoba u svojoj suštini. i koju je Bog naveo uz dvojicu velikih vođa. 62 . bio je drugi Mojsijev brak koji je sklopio sa jednom Etiopljankom. Mojsije. ugrozili su jedinstvo i budućnost celog naroda. nego ljubomorom. Umesto da misle i brinu o koristi svih.

Oni su čuli kako je On prosudio situaciju. Bilo je jasno da je Bog izabrao Mojsija da bude posrednik između Boga i Božjeg naroda. Slomljeni i klecajućih kolena. Sve u svemu. oni nisu imali nikakvo opravdanje. oni nisu naškodili Mojsiju. Aron i Marija su se pojavili pred Bogom. u stvari. jasno. Kada ih je Gospod u besu ostavio. od Boga postavljeni posrednik. odnosno − kada razmišlja samo o sebi. i to je za Mariju i Arona postalo strašno iskustvo. On je odmah preduzeo korake da spreči pobunu protiv Mojsijevog vođstva i da kazni krivce. Mojsijeva 33:11) − otvoreno. To je bila najužasnija bolest. Međutim. Mojsije je. Nije pokazivao želju da se brani. Degradirala je tu osobu jer je nosila smrt. nego sebi. To obogaćuje i proširuje njegove vidike. bio je tu neko ko je branio Mojsijeva prava. Ovo je situaciju učinilo tako ozbiljnom. Ali čovekov život postaje siromašan i ograničen kada on želi samo sebično da prima − kada je on u središtu svog razmišljanja. ne samo bio neosporni vođa. Kada jedna osoba to čini. bio je slika Spasitelja koji će doći.Bog je čoveka stvorio da se daje drugima. Mojsije. 63 . On je tako mnogo poštovao Mojsija da sa njim nije razgovarao kroz nejasne utvare i u nejasnim snovima. Marije je ogubavila. Kada ih je On u svojoj božanskoj pravdi i autoritetu pozvao na odgovornost. znao i video šta se dešavalo na zemlji. nego mu je dat položaj iznad svih proroka. Marija i Aron su napali čoveka koga je Bog vrlo cenio. Mojsije je ostao miran. A Bog je Mariju osramotio prokletstvom lepre. jer je osobi koja je od nje bolovala iscrpljivala životnu snagu. bilo kao odbaciti Mesiju. Bog je sa Mojsijem razgovarao kao što čovek govori sa svojim prijateljem (2. Jer Bog na nebu je čuo. kako su čuli. Odbaciti Mojsija je. tada doživljava najveću sreću.

nije našla reči kojima bi odgovorila na Božju kaznu. nego "gospodarom". Marija. Da li je ona postala bolja osoba? Da li je bila pročišćena? 64 . Zato je svoju kaznu morala da podnosi javno. Aron je prvi smirio i pokazao da je primio ukor. nečist". Delovi njenog tela će postepeno postajati sve odvratniji." Aron se potpuno poistovetio sa Marijinim grehom. hrabra. sigurno joj je pružilo mnogo materijala za razmišljanje. niti je ukoravao Arona i Mariju. Mojsije nije pokazao da se slaže sa Božjom osudom. jer ludo učinismo i zgrešismo. aktivna žena.Žena koja je godinama išla ispred mase naroda pevajući. "Molim te. isključena je sa pozicije vođstva. Kroz život će ići obogaljena i usamljena dok ne umre. Ceo narod je zadržan i nije se pokretao sve dok Marija ponovo nije bila među njima. Petrova 5:5−6). koji je nekada tako melodično slavio Boga. sada je promuklo vikao: "Nečist. Sramota njenog postupka mogla je da se uporedi sa tim da otac javno pljune u lice svom detetu. jer je uvideo da je Mojsije vođa. Zatim. Marijin stav je naneo štetu ne samo njoj. Njihovo putovanje se odužilo zbog njenog greha. nego i njenom narodu. i njegova molitva je smanjila Marijinu kaznu sa doživotne patnje na patnju od samo sedam dana. koja je izazivala druge žene da pevaju pesme slavljenja Bogu. Sedam dana koliko je provela u izgnanstvu. On se jednostavno molio Bogu." − nije ga nazvao "bratom". Rekao je Mojsiju: "Gospodaru. izmolio Boga za njeno isceljenje. nije on. da bi svi mogli videti kako Bog kažnjava ljude koji o sebi misle previsoko (Rimljanima 12:3). prvosveštenik. Da li je tada razumela da sam Bog postavlja svoje vođe? − da u njegovom božanskom poretku On poverava vođstvo onima koji su dovoljno ponizni da budu spremni da služe? (Luka 22:24−27. Marija je morala vrlo bolno da doživi kako je u Božjim očima bio veliki njen greh. 1. ne meći na nas greha ovoga. kad god bi joj se neko približio. sve dok na kraju ne počnu da otpadaju. Njen glas.

Međutim. Bog joj je poverio izuzetnu poziciju i zadatak. Da je iskreno ispitivala svoje srce na vreme. Priča o Mariji nam pruža divan izazov sve do kada ona svoju poziciju koristi da bi poštovala Boga. možda bi sprečila Božju osudu (1. Tada verovatno ne bi prekoračila granice precenjujući samu sebe. Ovo se bez sumnje tako suptilno pojavilo da ona nije shvatila da se ta promena uopšte dešava.Biblija ne beleži nikakve naknadne pobune. 65 . Osoba koja to čini. Marija je bila vrhunska žena. Marija je postepeno izmicala iz Božje kontrole nad njenim životom i premeštala se u polje gde je sama sebe kontrolisala. Da li je ovo iskustvo uništilo Marijinu snagu i korist? Da li je izgubila dar proroštva? Biblija o tome ne govori. teško da može da ide pogrešnim putem. Korinćanima 11:31). ali navodi da je umrla pre nego što je njen narod ušao u obećanu zemlju.

Šta u Filipljanima 2:3. Saopšti šta si naučila iz njenog primera. 20:1) Pitanja: 1. Kako se ponašala kada joj je dat autoritet. 4. i čime je dokazala da je sebe precenila? 4.4 i Rimljanima 12:3 piše o kriticizmu i precenjivanjem sebe? 5. Kako ovo može korisno da utiče na tvoj život? 66 . Kakve su bile posledice njenog greha? Posledice za nju i za druge? 6. Šta si otkrila o Marijinoj ličnosti i karakteru? 2. Mojsijeva 12:1−15. Mojsijeva 15:19−21. Kakvo je izuzetno mesto ona imala među svojim narodom? (Miheja 6:4) 3.Marija. žena vođa koja je sebe precenila (2.

vidite zemlju i Jerihon. ne znam kuda odoše. 2 din. pa reče: jeste istina da su ljudi došli k meni. ali ja ne znah odakle bejahu. ljudi izidoše. Bosch & Keuning Baarn) Isus Navin 2:1−21 A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhode rekavši im: idite." P. Ali žena uzevši ona dva čoveka. i počinuše onde.S. Devojka. kojoj ime beše Rava. sakri ih. i kad se vrata zatvarahu u sumrak. Toplo jelo. I ljudi pođoše za njima u poteru put Jordana do broda. i vrata se zatvoriše kad iziđe potera za njima. Ali bi javljeno caru jerihonskom i kazano: evo. bludnica u galeriji heroja vere Rava. Nema posebne cene za krevet. jer su došli da uhode svu zemlju. I oni otidoše. Seno za mazgu. i dođoše u kuću jednoj kurvi. I posla car jerihonski k Ravi i poruči: izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću. 1 din. 2 din. bludnica u galeriji heroja vere "Račun jednog gostioničara iz doba Rimljana: Vino i hleb.Rava. (Iz drevnog života. ta cena je uključena u poslednju stavku. idite brzo za njima. koji beše razastrla po krovu. a ona ih beše izvela na krov i sakrila ih pod lan netrven. stignućete ih. 8 din. 67 . ljudi dođoše ovamo noćas između sinova Izrailjevih da uhode zemlju.

Ali ako izdaš ovu stvar našu. krv njegova neka bude na njegovu glavu. jer je Gospod. Isus Navin 6:22−25 A onoj dvojici što uhodiše zemlju reče Isus: idite u kuću one žene kurve. jer kuća njena beše na zidu gradskom. Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu. i dajte mi znak istiniti. a ko god da bude s tobom u kući. Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izidoste iz Misira. I ko bi god izašao iz tvoje kuće. i sav rod njezin izvedoše. ako ga se ko rukom dotakne. i izvedite nju i sve što je njezino. I kad to čusmo. izvedoše Ravu i oca joj. Bog gore na nebu i dole na zemlji. kao što ste joj se zakleli. a ona dođe k njima na krov i reče im: znam da vam je Gospod dao ovu zemlju. tada ćemo biti prosti od tvoje zakletve. i mater joj i braću joj i što god beše njezino. tako neka bude. i ni u kome već nema junaštva od straha vašega. I reče im: idite u goru da ne naiđe na vas potera. Bog vaš. i ona veza vrpcu od skerleta na prozor. i prepali su se od vas vi koji žive u ovoj zemlji.Oni pak još ne behu pospali. da ćete sačuvati život mojemu ocu i mojoj materi i mojoj braći i mojim sestrama i svima njihovim. I otišavši oni momci što uhodiše zemlju. A ljudi joj odgovoriše: mi ćemo izginuti za vas ako ne izdate ove naše stvari i kad nam Gospod da ovu zemlju. A grad spališe ognjem i što 68 . veži ovu vrpcu od skerleta na prozor kroz koji si nas spustila i skupi kod sebe u tu kuću oca svojega i mater i braću i sav dom oca svojega. i otidoše. pa onda idite svojim putem. rastopi se srce naše. i ostaviše ih iza okola Izrailjeva. kad dođemo u zemlju. i da ćete izbaviti duše naše od smrti. A ona odgovori: kako rekoste. evo. i ona na zidu nastavaše. krv njegova neka dođe na naše glave. kao što ja vama učinih milost. i onde se krijte tri dana dokle se ne vrati potera. učinićemo ti milost i veru. koje pobiste. Nego sada zakunite mi se Gospodom da ćete učiniti milost domu oca mojega. i šta ste učinili od dva cara amorejska koji bejahu preko Jordana. Tada ih pusti. A ljudi joj rekoše: bićemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela. jer nas spopade strah od vas. kojom si nas zaklela. a mi da nismo krivi. od Siona i Oga.

Bila je sagrađena na duplom gradskom 69 . Pošto je bilo vreme žetve. pa je trenutno pozvao da se odmah uhapse. za uhode Isusa Navina je bila prirodno da odu kod nje. U to vreme. samo srebro i zlato i posuđe od mjedi i od gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjeg. Car je čuo da su u gradu jevrejski izviđači. Zanimljivo je zapaziti da na pisanim računima iz poslednjih dana rimskog doba. stanovnici malih kuća na krivudavim uličicama su morali da koriste svaki mogući pedalj prostora za skladište. i to je bilo uključeno u račun. Da li je Rava sumnjala da su ovi stranci − prijatni ljudi bez skrivenih motiva − bili Izraelci? Biblija o tome ne govori. Ovo je verovatno bilo istina. gostioničari su uvek bile žene. Ona je ponudila "ekstra uslugu" nudeći svoje telo. Biblija je poštena i iskrena knjiga koja iznosi činjenice onakve kakve su − otvoreno i smelo. nikada muškarci.beše u njemu. jer se čak i iz daljine moglo videti šta se tu gore dešava. kaže Biblija. govreći da je bila gostioničarka. Jerihon je bio mali grad. Ali Ravina kuća je bila drugačija. ali cena kreveta nije bila spomenuta − očigledno je da je bila uključena u cenu devojke. Ali kaže da je kontrašpijunaža pokrenuta momentalno. Otvoreni krov je bio najnepogodnije mesto za sakrivanje ljudi. Rava je postala svesna pravog identiteta svojih gostiju i sakrila ih je pod gomilu lana. jedan račun je bio zabeležen za obrok i devojku. Pošto je Rava bila u poziciji da obezbeđuje smeštaj gostima. a Ravina krčma je verovatno bila jedino mesto gde se moglo prespavati. i ona osta među Izrailjcima do danas jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon. Ljudi su pokušavali da sakriju tu tužnu činjenicu. bila je prostitutka. U međuvremenu. A Ravu kurvu i dom oca njezina i sve što beše njezino ostavi u životu Isus. Rava. ali i dalje ostaje činjenica da je ona bila žena lošeg morala. a grad opasan zidom je bio mali. žena koja je svoje telo prodavala za novac.

70 . pa nikakve radoznale oči nisu mogle posmatrati šta se gore odigrava. Rekli su joj da stavi skerletnu vrpcu na svoj prozor. Dok su oni pažljivo istraživali okolinu. i da tako niko od njenih domaćih neće biti povređen. Tražila je znak da će je oni spasti kada se njihova vojska vrati da zauzme grad. Rekla im je da su muškarci bez hrabrosti da se suoče sa Izraelcima i to zbog izraelovog Boga. njen narod nije imao ni najmanju šansu da Izraelce spreči da uđu unutar zidova Jerihona. hoćete li vi zauzvrat da spasete moj i život mojih rođaka?" Iako je prirodno bilo što je izrazila zabrinutost za sebe. Uhode će tu biti bezbedne. Postupala je u skladu sa tom verom. Neki komentatori Biblije kažu da je ta skerletna traka predstavljala Ravino nemoralno zanimanje. Bila je vrlo svesna i dobro upućena u ono što je Bog učinio za svoj narod. istovremeno je pokazala i veru u izraelskog Boga. Smatrala je da jedno dobro delo zaslužuje drugo: "Pošto sam ja spasla vaše živote. Mojsijeva 14:26−30).zidu i na mestu koje je bilo iznad ostalih kuća. Ovo možda jeste. ali samo kratko vreme. To je bilo njeno "crveno svetlo". Rekla im je da je svesna da im je Bog dao zemlju i da ih se stanovnici njene zemlje plaše zbog čuda razdvajanja Crvenog mora (2. pa zato nije moglo da izaziva nikakve sumnje. Pokazala se kao mudra žena koja je postupala u skladu sa ispravnim podacima koje je imala. Takođe je verovala da zbog te Božje sile. ili nije istina. Ona je verovala da se On borio za svoj narod i da će im dati tu zemlju. ali je očigledno to bio pokazatelj sporazuma dve strane. Niko nije posumnjao da je to znak špijuniranja. Rava je pogrešno uputila careve glasnike. Bila je diskretna dok je govorila o njima i oštroumna dok ih je sakrivala. ona je razgovarala sa skrivenim uhodama.

Nekoliko dana kasnije. ona je proveravala i uveravala se da je crvena traka sigurno vidljiva. Ona je sklopila savez sa Božjim narodom. Napetost sa obe strane zidina je postajala nepodnošljiva. I sada i onda. Samo što su ljudi otišli iz njene kuće. a narod je na Isusovu zapovest počeo da viče. mudriji od sinova svetla (Luka 16:8). pa zato i sa samim Bogom. jer će uskoro njen život zavisiti od toga. A onda je sedam sveštenika sa sedam truba od ovnujskih rogova u koje su trubili. I tada se desilo nešto neverovatno. Rava je videla mnoštvo Izraelaca kako obilaze oko grada u tihoj povorci. Izraelci su ponovo tiho hodali oko grada. nijedan Hananejac nije mogao izaći. ostavljajući grad nezaštićen. Htela je da bude apsolutno sigurna da će njena kuća biti lako prepoznatljiva u odnosu na sve ostale. Pisac Jevrejima poslanice kasnije je rekao da je vera učinila da zidovi 71 . koja se u to vreme izlivala preko svojih obala. Sedmoga dana. Njihova lica su delovala svečano. U Ravinom domu je bila nada i pouzdanje. Zemlja je počela da se trese. ona je spustila crvenu traku kroz svoj prozor. Ponovo se duboka voda razdvojila.Rava nije oklevala. Isus je to kasnije potvrdio kada je svojim učenicima rekao da su sinovi ovog sveta. Ovo se ponavljalo šest dana. Nedelju dana kasnije. Izraelci su suvim nogama prešli preko reke Jordan. Nijedan Jevrejin nije mogao ući. ljudi su budućnost gledali očima punim užasa i straha − osim ljudi u jednoj u kući. Zidovi koji su godinama štitili grad srušili su se i raspali. opkolilo grad. Unutar zidina. ponovilo se čudo Crvenog mora. u svojoj generaciji. Gradske kapije su bile zatvorene. Bog voli kada ljudi − čak i neverni − ozbiljno shvate svoj zadatak.

Pokoravanje Jerihona obeležava samo početak. Rava je postala majka u rodoslovu Isusa Hrista. Ako treba da procenjujemo koliko je bila uspešna kao majka. kaže Jakov.padnu (Jevrejima 11:30−31). Zato je Bog uklonio njen uprljan portret. postala je uzorna i poštena domaćica. Ovo je bilo neophodno. ako ostane bez dela. a Bog je nagradio njenu veru. onda je ona bila izvrsna. jer ona je sada pronašla Boga. jer ako vera ne izdrži proveru. žena iz neznabožaca. Ove dve žene su jedina ženska bića u dugačkom spisku muškaraca. heroj vere? Da! Jer Bog ne pravi razliku među ljudima. udala se za Izraelca Salmona i rodila dete. Unutrašnja vera može da se prepozna jedino spoljašnjim delima. Rava je ispunila svoj deo. Svako od njih je bio pošteđen. Ravin životni portret je bio uprljan zbog nemorala koji je na nju bacao ljagu. Za njega ne postoje nemogući slučajevi. koji takođe piše o njoj (Jakov 2:25). jer je Ruta prabaka cara Davida (Matej 1:5 i Knjiga o Ruti). I ta ista vera je učinila da jedan deo zidina ostane uspravan − zid gde je bila Ravina kuća. Ali Ravina priča se ne završava tu. Njena vera u pobedu izraelskog Boga bila je toliko jaka da je bila u stanju da ubedi svoje rođake da dođu kod nje. Rava je posedovala tu vrstu vere. Obe strane su ispunile svoj deo dogovora. Rava. i ako to činimo kroz njenog saosećajnog i mudrog sina Voza. očistio ga i okačio odmah do Sarinog u galeriji heroja vere. 72 . poput Sare. On opravdava grešnike. Mesije. Rutinog muža. Ipak je taj lik zasvetleo primerom blistajuće vere − njena vera je bila dovoljno snažna da je pokrene na delo. živela je među Jevrejima. Ona. ona je beskorisna − mrtva. Više nije čeznula za svojim prošlim zanimanjem. Jedna definicija vere jeste to da je vera učvršćeno i duboko poverenje u Boga i njegovu Reč. Njen život je počeo da cveta. što je privilegija na kojoj bi joj zavidela svaka Jevrejka.

Rava, bludnica u galeriji heroja vere (Isus Navin 2:1−21; 6:22−25

Pitanja: 1. Ukratko opiši ono što si naučila o ravi. 2. Šta na tebe ostavlja najsnažniji utisak u vezi sa znanjem koje je imala o izraelskom Bogu? 3. Kakav je bio Ravin stav kao posledica znanja koje je imala o Bogu? (Pročitaj i Jakov 2:25) 4. Zašto, na osnovu Jevrejima 11:31, ona nije nastradala sa ostalim koji nisu bili poslušni? Navedi različite stvari koje su dokazale njenu veru. 5. Kakav je uticaj njena vera imala na njene rođake i na nju samu? 6. Šta smatraš da je najznačajnije što si naučila o Ravi? Kako ćeš to primeniti na svoj život?

73

Fenina, zena koju je nadvladala ljubomora

Fenina, žena koju je nadvladala ljubomora
"Vodeći autoriteti iz oblasti zdravstva su došli do zaključka da dublji uzrok mnogih bolesti leži u emocionalnim reakcijama na život. Produžena ogorčena mržnja može oštetiti mozak, i može dovesti do nepravilnog rada srca, visokog krvnog pritiska i akutne slabe probave − što je sve dovoljno da ubije čoveka." (Robert D. Foster)

1. Samuilova 1:1−8 Bejaše jedan čovek iz Ramatajim−Sofima, iz gore Jefremove, kojemu ime beše Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufova, Efraćanin. I imaše dve žene, jednoj beše ime Ana, a drugoj Fenina; i Fenina imaše dece, a Ana nemaše dece. I iđaše taj čovek svake godine iz svoga grada da se pokloni i prinese žrtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde bejahu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, sveštenici Gospodnji. I jedan dan kad Elkana prinese žrtvu, dade Fenini ženi svojoj i svim sinovima njezinim i kćerima njezinim po deo; Ani pak dade dva dela, jer ljubljaše Anu, a njoj Gospod beše zatvorio matericu. I protivnica je njezina vrlo cviljaše prkoseći joj što joj Gospod beše zatvorio matericu. Tako čiljaše Elkana svake godine, i Ana hođaše u dom Gospodnji, a ona je cviljaše, te plakaše i ne jeđaše. A Elkana muž njezin reče joj jednom: Ana, zašto plače? I zašto ne jedeš? I zašto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova? Izreke 6:24 Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa. Izreke 14:30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

74

Izreke 27:4 Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odeleti zavisti? Fenina je živela u vreme otpada. Izrael je stigao na jednu od najmračnijih tačaka u svojoj istoriji. Nakon Mojsije i Isusa Navina koji su uspešno vladali narodom, došlo je vreme sudija. Sam Bog je hteo da vlada. Međutim, ljudi su se malo interesovali za Boga i sve više su se okretali služenju idolima. Zato teokratska vladavina nije uspela. Otpadništvo je rezultiralo anarhijom. Više se nisu poštovali zakoni. Svako je radio ono što je u njegovim očima izgledalo ispravno (Sudije 21:25). Duhovna klima nije bila bolja od političke i društvene. Gnev Božji se skupljao nad glavom Ilija, prvosveštenika, jer je on tolerisao loše ponašanje svojih sinova, Ofnija i Finesa. Ilije je video da su oni jeli najbolje od žrtava koje je narod prinosio Bogu. On je znao da su oni ponižavali šator jer su se odavali nemoralnom seksu. Pa ipak ih nije ukoravao (1. Samuilova 2:12−33). Sud Božji je bio blizu. Ilijev dom je izgubio uticaj a narod je bio na pragu da bude opkoljen neprijateljem, Filistejcima. Ali još strašnije je bilo to što je u to vreme Bog retko govorio. Komunikacija između Boga i Božjeg naroda je bila siromašna (1. Samuilova 3:1). Fenina je živela u to doba. Elkana, njen muž, je ima dve žene. Bog je imao nameru da svaki čovek ima samo jednu ženu, a svaka žena samo jednog muža (1. Mojsijeva 2:18, Matej 19:4−6, 1. Korinćanima 7:2). Ali, pošto je njegov narod otpao od Božje savršene zamisli, On se pobrinuo za ove izuzetke, uglavnom zato da bi zaštitio prvorođenog sina (5. Mojsijeva 21:15−17).
75

Kao što je i Elkana doživeo, svako ko odstupi od Božjeg plana, navlači na sebe i na druge nevolju. Činjenica da je Fenina imala dete, dok njegova druga žena Ana nije, još je samo dolivala ulje na vatru. U Elkaninoj porodici je ipak bar religijska forma zauzimala svoje mesto. Pa iako je svaki član plaćao verski porez (odnosno prinosio žrtve), Bog za Feninu nije bio stvaran. Ona je bila nezadovoljna. Ona nije bila Bogu zahvalna za decu i druga dobra koja je imala. Njen život je bio paralisan nedostatkom zahvalnosti. Očigledno joj nije bilo jasno da Bog želi i drugačije priloge; na primer, da voli druge. Ona je imala sve što jedna Jevrejka može da poželi, jer je imala mnogo dece. To je uopšteno bio dokaz Božje milosti i naklonosti. Ona će u budućnosti nastaviti da živi kroz život svoje dece, dugo nakon što umre. S druge strane, Elkanina druga žena je bila strašno opterećena tim što nije imala decu. Na Anu nije uticao duh vremena u kome je živela. Bog je bio u centru njenog razmišljanja, a njena dela su bila nadahnuta verom. Bila je lepa i nežna. Elkana je jasno video razliku među svojim ženama. Nije mogao da se osupre tome da više voli Anu nego Feninu. Ali Feninu nije podsticao Anin primer. U stvari, njena reakcija je bila suprotna. Ona se uzvisivala iznad Ane jer je imala decu − mnogo dece. U njen um nije ulazila činjenica da je Bog bio taj koji joj je omogućio da ih ima. Fenina je bila ljubomorna na Anu. Neprekidno ju je izazivala, posebno u doba jevrejskih praznika. Ti dani su Ani donosili još više bola, jer su to bila porodična slavlja, u toku kojih je narod po porodicama odlazio u dom Božji u Silom. Izgledalo je da je Fenina tih dana bila posebno ogorčena na Anu. Fenina je dopustila da se gorčina ukoreni u njenom srcu (Jevrejima 12:15). I pošto nije čuvala svoje srce (Priče 4:23), njen život je postao zatrovan zavišću. Ova zavist je izbila iz rivalstva, sebičnosti i
76

jer su ljudi po prirodi ljubomorni. ljubavna sumnja (je) žestoka" (ili. često je vrlo uspešan. jezik. U svom ponosu je želeo da bude kao Bog. napisao je Solomon. Ako se ne obuzda na vreme i ne donese Bogu (2.nedostatka poniznosti. Fenina je ovo doživela. može dovesti do rasplamsavanja vatre koja uništava celokupne živote (Jakov 3:16). Nije uspela da reši svoje probleme. U stravi. idolopoklonstvo. Zavist nije jedna od onih malih karakternih mana sa kojima Bog dopušta čoveku da živi. kao jedan od najmanjih delova tela. ". Zato je sotona srećan svaki put kada neki čovek upadne u klopku koju mu je pripremio. 77 . Zavist brine samo za svoje interese. iako joj je rešenje bilo nadohvat ruke. čovek dopušta da ga sotona nadahnjuje. Ljubomora proždire čoveka. On je zavideo Bogu. jer deluje na druge delove tela. po drugom prevodu: ljubomora je žestoka). okultizam itd (Galatima 5:19−21). ljubomora je uništila i samog sotonu. Suptilna je. Fenina je primer kako kako jedna osoba svoj jezik može da upotrebi za ispoljavanje ljubomore. Korinćanima 10:5). i to je dovelo do njegovog pada (Isaija 14:13−15). On je stavlja na spisak onih greha koje društvo smatra mnogo većim: preljuba. Ljubomora počinje u umu. Ironija je u tome što taj isti deo tela. Nije čudo što Biblija kaže da slučaju kada jedna osoba zloupotrebljava jezik. Ona je poput vatre. Sve što je bilo potrebno da učini bilo je da posmatra i sledi primer Anine vere. nego za osobu ka kojoj je usmerena. Jezik. jer potiče od sotone. Ovo je posebno istinito u vezi sa jezikom (Rimljanima 3:14). Ako se brzo ne suzbije. Biblija strogo upozorava protiv ovoga (Filipljanima 2:3−4). tada "pakao njega pali" (Jakov 3:2−8). Ona je daleko opasnija za čoveka kod koga se ukotvila... koji koristi da bi razgovarao sa Bogom i da bi ga veličao. vraća se zavidnoj osobi. ne može se zaustaviti. a ne i za tuđe. uništava čovekov duševni život i postaje prepreka međuljudskim odnosima. Poput bumeranga.

Da li u tvom životu ima stvari koje želiš da ispraviš nakon ovog proučavanja o Fenini? Moli se za to. Kako su okarakterisani zavist i drugi gresi navedeni u Galatima 5:19−21? Šta posebno na tebe ostavlja utisak kada ovaj greh upoređuješ sa drugima koji su tu nabrojani? 4. 14:30. Samuilova 1:1−8. Pošto je bila Jevrejka koja je imala decu. onda. neobične reči čitaš u izveštaju o Fenininom stavu prema Ani? 2. Priče 6:24. 27:4) Pitanja: 1. Kakav zaključak izvlačiš? 5. a zatim odluči kako ćeš to uraditi. žena koju je nadvladala ljubomora (1.Fenina. Fenina je bila privilegovana u odnosu na Anu koja nije imala decu. Zašto je. 78 . Koje upadljive. Korinćanima 10:5. Razmotri Feninin život u svetlu Priča 4:23 i 2. Šta saznaješ o njenom životu kada ga razmatraš u svetlu Jakova 3:2−8? 6. na takav način postupala prema Ani? 3.

ja ću ga dati Gospodu dokle je god živ. i britva neće preći preko glave njegove. 79 . To nešto drugo je važno. i ne zaboraviš sluškinje svoje. Tada odgovori Ilije i reče: idi s mirom. nego izlivam dušu svoju pred Gospodom." (S. Ali Ana odgovori i reče: nisam pijana. I kad se ona dugo moljaše pred Gospodom. i lice joj ne beše više kao pre. I zavetova se govoreći: Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje i opomeneš me se. Samuilova 1:9−28 A Ana usta. žena koja je verovala u molitvu "Veliki ljudi na zemlji danas jesu ljudi koji se mole. a Ilije sveštenik seđaše na stolici na pragu doma Gospodnjega. nisam pila vina ni silovita pića. nego sam žena tužna u srcu. nego daš sluškinje svojoj muško čedo. Gordon) 1. mislim na one ljude koji provode vreme u molitvi. zena koja je verovala u molitvu Ana. A ona reče: neka nađe sluškinja tvoja milost pred tobom! Tada otide žena svojim putem. To vreme mora da se oduzme od nečeg drugog. zašta si ga molila. D. Ne mislim na one koji govore o molitvi.Ana. stoga Ilije pomisli da je pijana. Pa joj reče Ilije: dokle ćeš biti pijana? Otrezni se od vina svojega. jer sam od velike tuge i žalosti svoje govorila do sad. Oni nemaju vremena. Ali Ana govoraše u srcu svojem. Ilije motraše na usta njezina. vrlo važno i neodložno. i jede. Nemoj jednačiti sluškinje svoje s nevaljalom ženom. ali ipak još uvek manje neodložno od molitve. usta joj se samo micahu. a glas joj se ne čujaše. a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu. pošto jeđaše i piše u Silomu. I ona tužna u srcu pomoli se Gospodu plačući mnogo. gospodaru.

jer reče. Ali Ana ne pođe.I sutradan uraniše. I reče joj Elkana muž njezin: čini kako ti drago. Zato i ja dajem njega Gospodu. dokle je god živ. Možda Ana nije bila kriva. jedan bogobojazan čovek. prisilila muža da uzme drugu ženu kada je otkrila da ne može imati decu (1. Potom pođe onaj čovek Elkana sa svim domom svojim da primese Gospodu godišnju žrtvu i zavet svoj. a dete bejaše još malo. kako je živa duša tvoja. I poklonoše se onde Gospodu. I tako žena osta. Da li je Elkana. isprosih ga u Gospoda. pa je postala druga žena nakon što je on već bio oženio Feninu? U oba slučaja Ana očigledno nije predvidela dalekosežne posledice svojih postupaka. samo da hoće Gospod ispuniti reč svoju. jer reče mužu svojemu: dokle odojim dete. kao i Sara. gospodaru. ostani dokle ga ne odojiš. i nadene mu ime Samuilo. ja sam ona žena koja je stajala ovde kod tebe moleći se Gospodu. onda ću ga odvesti da iziđe pred Gospoda i ostane onde doveka. da je dat Gospodu. I ona reče: čuj gospodaru. njena iskustva su nesumnjivo bila bolna. i vratiše se i dođoše kući svojoj u Ramat. 80 . I Elkana pozna Anu ženu svoju. Molih se za ovo dete. Drugi brak je rezultirao strašnim jadom za sva tri člana takvog braka. I kad bi vreme pošto Ana zatrudnje. I zaklaše tele i dovedoše dete k Iliji. zašto sam ga molila. postao bigamista na sopstvenu inicijativu? Šta god da je bilo uzrok. rodi sina. Mojsijeva 16:1−2)? Ili nije mogla da odoli Elaninoj ljubavi. i Gospod se opomenu nje. Da li su nevolje u njenom braku delimično bile njena krivica? Da li je ona. i dojaše sina svojega dokle ga ne odoji. A kad ga odoji. odvede ga sa soobom uzevši tri teleta i efu brašna i meh vina. i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu. i pokloniše se Gospodu. i ispuni mi Gospod molbu moju.

redovno prinosio Gospodu. iako se njen glas nije čuo. Ali Biblija kaže da je Ana bila žena koja je očigledno imala pristup Bogu. sećala se. takođe. Mojsijeva 2:1). kada se njeno srce malo rasteretilo. Zar se Elkana više ne nada da će ona imati dete? Avram. Tu je pala pred Gospodom. Bog! Jedino me On razume. A onda. Mojsijeva 15:2−6). Put do Boga je bio otvoren na osnovu oproštenja od greha kroz žrtve koje je njen muž. Mojsijeva 25:21). ali su joj ove reči. dok prolazi pored nje. Nebrojene suze je prolila jer se osećala kao da ju je Bog napustio. Druga žena njenog muža nikada nije propuštala priliku da je. želeći da uteši Anu. bez reči. pošto nije imala dece.. "Gospode nad vojskama. slomljenog srca. kao glava porodice. jedino mi On može pomoći. Zar joj njegova ljubavi ne znači više nego deset sinova? Ona je bila srećna jer joj je on tako izražavao ljubav. sama. Isak se. slično njemu.." počela je. Nebrojena vojska anđela je 81 . Ana si sigurno baš tako osećala. bila je bez glasa. dale razlog da razmišlja i da se oseća još usamljenije. govorio joj je da je najviše voli. mislila je. Ti sinovi su bili deo Božjeg plana za Izrael. pa izgleda da neka nevidljiva sila deluje tako da ugasi njen život. Elkana. podseti na to da nema decu.Duh Sveti nije smatrao da je neophodno da se ovi podaci zabeleže. Ponekad neka osoba biva iskušana do same srži svoga bića. njene usne su uzdisale molitvu. On je bio Bog nad vojskama na nebu i na zemlji. Vratila se u šator. se borio sa Bogom zbog deteta (1. I njihove žene su u kasnijem dobu rodile sinove koje tako mnogo znače njenom narodu. Način na koji mu je govorila pokazivao je kako ga je ona doživljavala. Gospod nad svim što je stvorio (1. molio za svoju ženu (1. U početku nije mogla ni da izgovori svoje reči.

čovek koji neće piti vino i nikada se neće šišati (Sudije 13:3−5. Pokvarila se. ali koliko god da ga tražim za sebe. To je moguće. Ana je. usledilo je njeno obećanje. Ove misli je ponovila tri puta. ti znaš da želim da imam dete. Reči su pažljivo birane. u stvari. pa ipak je želela da mu služi. Mojsijeva 32:1−2. još više ga tražim za tebe". Vera njenog naroda. Međutim. 82 . Čovek od multimilionera ne traži deset para. jer ona − iako skromno ljudsko biće − mogla je da služi Bogu. Luka 1:15. Luka 2:13). Ovo je bila ispravna procena. sluškinja. sebe je smatrala beznačajnom zemaljskom tvorevinom. želim sina.) U svetlu njegove veličine. On je bio Bog koji je učinio mnoga čuda za izraelski narod. "Onda ću ga ja dati tebi za ceo njegov život. biće nazirej. Od tako velikog Boga čovek sigurno može očekivati ništa manje nego čudo − pravo čudo. sačuvala svoju veru i sačuvala je čistom.stajala pred njim (1. Ana je. Ona je iznela određen zahtev: "Bože. Shvatajući to. U svetlu svetog Boga. Ono što je zemlji bilo potrebno. koji bi premosti jaz i predvodio ih u novu budućnost. Ana je pred Boga stavila veliku molbu. vera sveštenika je izgubila svaki smisao. ako joj ga Bog podari. odnosno. i britva neće preći preko njegove glave. ja sam ništa." Njen sin. (Komentator Metju Henri kaže da se ovde prvi put jedna osoba Bogu obraća na takav način. Ona ga nije vređala tražeći malu uslugu. Ana se nije nejasno molila. Samo sluga. Amos 2:12). bio je čovek koji bi postao spona između Boga i Božjeg naroda. njen uticaj je bio ograničen. čovek posvećen Bogu. mislila je. Ove reči "Gospode nad vojskama" izražavale su njenu veru u njegovu veličinu i silu. govorila: "Bože. ipak." Posle molitve.

" On nije znao prirodu njene molbe. takođe. Starac je pokazao nedostatak uvida i slabu samokontrolu. Kao predstavnik Gospodnji. a Bog Izraelov da ti ispuni molbu. pa nije imala nikakvu želju da se brani ili opravdava. Međutim." napisao je autor Poslanice Rimljanima mnogo vekova posle ovog događaja (Jevrejima 11:1). On je imao malo ljudskog razumevanja. Propadanje naroda i sveštenstva se takođe pokazalo i kroz Ilijev stav prema njoj. on joj je rekao da je Bog čuo njenu molitvu. iako je ono što je zapisano u Pismu suviše kratko da bi ukazalo na to. ali pod uticajem Gospodnjim. "Dokle ćeš biti pijana?" zajedljivo ju je upitao. To je ono što je 83 . Čak su i Ilijevi sinovi spavali sa ženama koje su se skupljale na vratima šatora od sastanka (1. Ilije je odjednom postao ono što je trebalo da bude − sveštenik Božji. malo saosećanja.Da li je Anino srce plakalo samo radi sebe. "Otrezni se od vina svojega. otkrile da u to vreme pijani ljudi i loše žene nisu bili naobična pojava u domu Božjem. nego je u nekoliko reči objasnila svoju situaciju. "A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo. osvedočenje o stvarima koje ne vidimo. Ona je svoje brige odnela Bogu i ostavila ih u njegovim rukama." Sveštenik koji se nije usudio da se ozbiljno pozabavi svojim sinovima. Sa ovim rečima u njeno srce je ušao mir Božji koji prati svaku vernu molitvu (Filipljanima 4:6−7). Ana je bila u prisutnosti Božjoj. Njegove reči su. rekao je: "Idi s mirom. Samuilova 2:22). ili je ona plakala i zbog Božjeg i svog naroda? Da li je zbog toga njena molitva imala tako dalekosežan uticaj? Da li je shvatala koji je njen deo koji može imati u duhovnom rešenju problema njenog naroda? Moguće je. nije se ustručavao da se tako obrati Ani. Nije pokazivala ni da se stidi ili da joj je neprijatno.

jer je ruka Gospodnja bila podignuta protiv Filisteja svih dana Samuilovog života. Samuilova 12:23). On je smatrao da je greh ako se narod ne moli (1. Vekovima kasnije. Samuilova 3:19−21). što znači "isprosih ga u Gospoda". Zatim. skroz na jugu. do Versaveje. Ljudi su se okrenuli od idola i počeli su da služe Bogu. jer je on bio jedan od onih koji je verom pokorio carstva. vraćen je (1. promena je bila izvanredna − vratio joj se apetit i njeno lice više nije odražavalo ni tračak tuge. Samuilova 4:10). duguju Samuilovom životu i službi. Bog se otkrivao kroz Samuila. kao i milioni onih koji su proučavali njegov život. Od Dana. Nije prošlo dugo. 84 . Samilo. Možda je ovaj stav ključ za mnoge odgovore koje je dobio. ljudi su znali da je Samuilo prorok postavljen od Boga (1. sveštenik i sudija.Ana doživela. Ponovo su osvojeni gradovi koje su bili izgubili u ratovima. Anina vera je živela u njenom sinu. Samilova 6 i 7). njegovo ime je bilo ubrojeno među heroje vere (Jevrejima 11:32−33). Samilo. Filisteji su sklopili mir sa Izraelcima. kome je služio kao prorok. U njeno srce je ušla sigurnost da da je njena molitva uslišena. Kovčeg Gospodnji. koji je rođen kao odgovor na molitvu i koga je ime stalno podsećalo na to. a Božja Reč se ponovo čula u celom Izraelu (1. ona je postala izuzetno privilegovana. Živela je svoju veru. Umesto da bude zanemarena žena. postao je čovek molitve. jer je njena molitva postala tačka preokreta u istoriji. Spolja gledano. daleko na severu. koji su oteli Filisteji kao plen i obeščastili ga. rođen je godinu dana kasnije. Samo će večnost otkriti šta Izrael. čak i dok je Samuilo bio još dečak. pouzdajući se u Boga na takav način da su i drugi ljudi to primetili. samo njeno ime − "ljubazna" ili "dobra" − počelo je da dobija smisao.

vera i posvećenje su i dalje obeležavali njen život. 2. Njena molitva je po svojoj prirodi bila radikalna.O. Ona je svakoga dana Samuila prinosila Bogu. I čim je Samuilo postao dečak. 85 . sigurno je bila pod uticajem Anine molitve kao i njena dirljiva pesma hvale kada je veličala Boga (Luka 1:46−55). zauzvrat će primiti mnogo više. Ovi preduslovi nisu bili uredno sabrani u jednom odeljku Pisma. 4. Molitva. viđala ga je samo jednom godišnje. Molitva je uslišena jer su oprošteni gresi (Psalam 66:13−19). Od tada. zar nisi bila srećna kada si videla rezultate molitve koja ti je bila uslišena? I zar nisi bila privilegovana kao Sara i Reveka. jer Ana je znala da onaj ko sve preda Bogu. Dao joj je još petoro dece. Samuilova 2:19−21). Hristova majka. Ana. dobro definisanu molbu (Matej 7:7−11). osećala i poznavala. Bila je pod utiskom sopstvene ništavnosti (2. to vreme je brzo prošlo. Takvo je bilo i njeno posvećenje. Bog nikada nikome neće ostati dužan. Molitva u Božje ime. Ana je divno provodila vreme u toku tog perioda kada je dete raslo od uzrasta bebe do dečkića. nego su to bili principi koje je ona. i objavljivanje Božje veličine (Jovan 16:24). u svom hodanju sa Bogom. da vidiš kako tvoje dete igra takvu ulogu u istoriji? Marija. Ovo je sadržavalo i sledeće: 1. ona je ispunila svoje obećanje i vratila ga Bogu od kojeg ga je primila. Samuilova 7:18−29). Zašto je Ana mogla da računa na to da su joj molitve uslišene? Jer je ispunila Božje preduslove. kada su ona i njen muž Elkana prinosili žrtve u Silu (1. Formulisala je jasnu. Ali. pouzdajući se da će Bog zaštititi Samuilovu veru usred pokvarenosti koju je videla u Iliji i njegovim sinovima. 3.

86 . 6. Želela je da se ispuni volja Božja i da se Njegovo carstvo uveća (1. Matej 21:22).5. Molila se u veri (Jevrejima 11:6. Jovanova 5:14−15).

Šta je Ana primila zauzvrat za sina koga je posvetila Bogu? (1. Samuilova 1:9−28. nacionalno i duhovno. Pažljivo uporedi Aninu molitvu sa Gospodnjom molitvom (Matej 6:9−13). žena koja je varovala u molitvu (1.Ana. Samuilova 2:21) Šta to dokazuje? 7. U kakvoj situaciji je bio njen narod. Vidi i sve stihove u poglavlju o Fenini.) Pitanja: 1.Samuilova 2:1−10) otkriva njene najdublje misli. Anina pesma slavljenja (1. Samuilovi 1:11−36. Kakve promene vidiš u Izraelu. nakon Samuilovog dolaska? (1. Samuilova 3:19 do 4:1. Pročitaj Sudije 21:25 i 1. Šta te najviše pogađa u vezi sa Aninom posvećenošću Bogu? 5. nacionalno i duhovno? 2. Kako Anin primer može uticati na tvoj molitveni život? 87 . Šta ona misli o Bogu? 6. poglavlja 6 i 7) 8. Koje sličnosti uviđaš? 3. Na osnovu čega možeš zaključiti da je Ana smatrala da joj je molitva uslišena? 4.

jer Gospod ljubi Izrailja uvek. ona dođe izvan sebe. i postavi te carem da sudiš i deliš pravdu. koje prinošaše u domu Gospodnjem. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikad više ne dođe toliko takvih mirisa koliko dade carica Savska caru Solomonu. blago slugama tvojim. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omilio. a gle. koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju. s kamilama koje nošahu mirise i zlata vrlo mnogo i dragoga kamenja. i došavši k Solomonu govori s njim o svemu što joj beše u srcu. ko makar i na trenutak razmisli o njegovom značaju i težini. žena koja je želela da bude mudrija "Od prekjuče sam pozvana na zadatak tako težak da ga niko." (Kraljica Julijana holandska) 1. 88 .Carica od Sabe. pa reče caru: istina je što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj. tvoja mudrost i dobrota nadvisuju glas koji sam slušala. i jela na stolu njegovu i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo. ni pola mi nije kazano. zena koja je zelela da bude mudrija Carica od Sabe. I Solomon je odgovori na sve reči njezine. ne bi poželeo. i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice. Blago ljudima tvojim. Ali ne hteh verovati što se govoraše dokle ne dođem i vidim svojim očima. pa te posadi na presto Izrailjev. I dođe u Jerusalim sa silnom pratnjom. i dođe da ga iskuša zagonetkama. Carevima 10:1−10. ali isto tako toliko divan da sve što mogu reći jeste − ko sam ja da sam tako privilegovana da to radim.13 A carica Savska ču glas o Solomonu i o imenu Gospodnjem. ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio. A kad carica Savska vide svu mudrost Soplomonovu i dom koji beše sazidao.

Govorilo se da je Jahve. izraelskom caru. Nedeljama su putovali da bi prešli nešto oko četiri hiljade kilometara. Dnevnika 9:22−24). Žena u središtu te grupe. Hladne noći i vreli dani izgledali su beskrajni. Darovali su ga vrlo bogatim darovima (2. Ona je imala mnogo pitanja − o njenom ličnom životu. Najgore od svega bile su iznenadne oluje i snažni vetrovi pustinje. čovek koji je brinuo o njima. Carevima 10:24). Ono što je u glasovima o caru Solomonu bilo izuzetno. o Bogu. Cela zemlja se savetovala sa Solomonom. jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Solomonovu mudrost.A car Solomon dade carici Savskoj što god zaželje i zaiska osim onoga što joj dade sam po mogućstvu cara Solomona. o čoveku koji je izgleda bio izuzetno bogat i neverovatno mudar. ona je stalno slušala o Solomonu. Kod kuće u njenoj carskoj palati u Sabi. Natovarene kamile su povijenih glava nosile terete. da bi čula mudrost koju je Bog stavio u njegovo srce (1. Ali u svom srcu je znala da mora ići. Ona sama je poznavala mnoge 89 . znajući da se približava kraj dugačkog puta. Mnogi carevi su ga posećivali i savetovali se sa njim. Dugački karavan je lagano mileo duž strmog puta od Jerihona do Jerusalima. pitala se da li će se ovo naporno putovanje isplatiti. Bog Izraela. Njegova slava je bila poznata po celom Istoku. Potom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim. bio izvor njegovog napretka. a vidi ovde je nešto više od Solomona. bilo je to što su oni uvek bili vezani za ime Gospodnje. o njenim carskim dužnostima. terao ih je napred. Okolina je bila tako spržena suncem i tako neprijatna kao mesečeva površina. koja je organizovala ovo putovanje. Matej 12:42 Kraljica juga ustaće na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga.

služi svojemu srce razumno da može suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo. vina. rata. dakle. Želela je da više sazna i bila je spremna da podnese mnoge žrtve da bi stekla mudrost. zlata i dragog kamenja. deseti Davidov sin. (Procenjuje se da bi sto i dvadeset talanata zlata danas imalo vrednost od oko 26 miliona dolara. znao je da je carica od Sabe na putu za Jerusalim da se savetuje sa mudrim Solomonom. Svako ko je video karavan koji prolazi. zemlje. bila je to vrednost koja se nije mogla ni proceniti. bio je treći izraelski car. Po Božjoj volji prorok Natan ga je nazvao Jedidija. a drugi iz njegovog braka sa Vitsavejom. Prava mudrost ide ruku pod ruku sa poniznošću. novac i trud su služili za postizanje ovog cilja. dana i noći. Neke od dominantnih građevina privukle su njenu pažnju. Njeno vreme. Njen umorne kamile bile su savijene pod skupocenim teretima retkih začina. Carevima 3:5−14).bogove − bogove mora. Da li će ovaj biti u stanju da to učini? Način na koji je carica odredila svoje prioritete dokazuje da je bila mudra žena. Carica od Sabe je bila dovoljno ponizna da spoljašnjem svetu kaže da traga za nečim većim i da nije zadovoljna svojim stanjem. ali oni nikada nisu nijednom problemu dali rešenje. koja je bila tako velika da joj nigde 90 . Bog mu se jedne noći javio u snu i pitao ga: "šta hoćeš da ti dam?" Odgovor mladog čoveka je ukazivao na njegovu poniznost i zavisnost: "Daj. U svojoj mudrosti. Kada je od svog oca nasledio tron. Dok je prilazila poslednjoj krivini na putu. Jer ko može suditi narodu tvojemu tako velikom?" (1. posebno careva palata i Hram njegovog Boga. ona je prihvatila ograničenja svoga znanja i uvida. što znači "mio Gospodu.) Solomon. ili :onaj koga Bog voli" (2. Samuilova 12:24−25). Njegov odgovor je bio tako ugodan Bogu da mu je bogatstvo i čast dodao mudrosti. ugledala je grad Jerusalim smešten na planinama.

takođe. nego i razboritost i znanje koji su bili primenjivi u praktičnim svakodnevnim prilikama. za njegov greh (3. nego je sa njom razgovarao o tome kako je služio Bogu. ali usamljenu ulogu vladara. ova 91 . Slično njoj.nije bilo ravne. I on se borio sa istim problemima. Car Solomon je nju ne samo uključio u svoje svakodnevne dužnosti. nego privatne prirode. Solomon se isticao i izdigao iznad svih drugih careva. Carica je bila dovoljno ponizna da pokaže glad za mudrošću. Njegova vera u Boga je. Mojsijeva 1:1−9. U tom okruženju. nije bilo pitanja predubokog ili preteškog za njega. Na njeno iznenađenje i divljenje. jedan monarh je išao u posetu drugome. Ovo je carici od Sabe otkrilo seme istine. Nijedan grad se lepoti nije mogao meriti sa Hramom. Bio je središte njegovog postojanja. 9:7). Asirija i Vavilon su bili slabi. U to vreme egipatske istorije. u kvalitetu njegovih jela i u raznovrsnosti pića. To nije bila državna poseta. Razgovor je bio podsticajan. Ne samo da je ima intelektualnu mudrost. Shvatila je da je Solomon bio otvoren čovek − osoba sa naizgled neograničenim razumevanjem. Solomonov život je bio slobodan jer su njegovi gresi bili oprošteni. on se poistovećivao sa nedužnom životinjom koja je ubijana umesto njega. Njegov narod je doživeo zlatno doba svoje istorije. Izrael je bio najmoćnije carstvo na svetu. Videla je da ga je stvarno Bog blagoslovio. Bio je stvaran. Jerusalim je bio najlepši grad. Bio je čist. Tako je ona otkrila pravu tajnu njegovog uspešnog života. u načinu ponašanja njegovih slugu i službenika. Ona je to uvidela u načinu na koji je njegova kuća bila sagrađena. Zato je on bio neko ko je mogao potpuno da je razume. Slavni dani Homerove grčke još nisu nastupili. i on je ispunjavao visoku. Imao je odgovor na sve. Kada je Solomon prinosio Bogu svoje žrtve paljenice. Svaki detalj njegovog života bio je prožet mudrošću. uticala na svaki aspekt njegovog života.

Carica od Sabe je bila žena koja je stvarala istoriju. Dnevnika 9:12). ni truda da bi čula Solomonovu mudrost. Jer to je bilo znanje koje je stekla o Bogu koji je izvor prave mudrosti (Propovednik 2:26). Ona je priznala da mudrost treba ceniti iznad svega ostaloga (Izreke 8:11). Vrednost najdragocenijeg dara koji je primila ne bi mogao da se unovči. Mojsijeva 17:11). Solomon je držao njegove zapovesti i izjavljivao je da je to bilo baš ono što je Bog želeo od svih ljudi. nego i bogatstva koja su prevazišla skupocene darove koje je ona njemu donela (2. onima nad kojima je on imao vlast. uključujući i careve (Propovednik 12:9−13). Car je ljubazno i darežljivo sa njom podelio ne samo svoje ogromno znanje. Njegova zajednica sa Bogom bila je izvor celokupne njegove mudrosti. Carica je bila zapanjena. Nije imala reči. Tim postupkom ona je osudila one koji mudrost nisu shvatali ozbiljno. Najneobičnije je bilo to što je ona izjavila da je Solomon dar Božje ljubavi Božjem narodu. Prolivena krv jednog nedužnog stvorenja garantovala je da on − krivac − može da živi u potpunoj slobodi (3. Prevaziđena su i njena najveća očekivanja. Čak je i Isus Hristos nju navodio kao primer. shvatanja (Izreke 2:6. "Nisam verovala onome što sam čula o tvojoj mudrosti. rekla je." Carica je zavidela ljudima koji su služili ovog cara.istina se zasnivala na onome što je Bog rekao da se čini. Hvalio je što nije štedela ni novca. Nisam čula ni polovinu. 9:10) i napretka (Izreke 10:22). "Izgledalo je suviše svemoćno. nego da se boji Boga. Ona je divan primer toga koliko 92 . Otkrila je da je Solomonov životni cilj bio ne da nauči i da poučava o mudrosti. da bi se narodom dobro upravljalo. Ali prava istina daleko prevazilazi glasine. Ona je mentalno i materijalno obogaćena kroz susret sa carom Solomonom.

Ali. ni truda da bi postala mudrija. Korinćanima 1:30). realan apostol. Bogu sa kojim čak ni Solomon nije mogao da se uporedi? Jer najveća mudrost potiče ne iz uma. nego iz srca. On je kao osoba koja svoj odraz vidi u ogledalu. a onda u vezi sa tim ne učini ništa. Tada bi ona bila tragična ličnost. Očekivanja takvog čoveka neće se izjaloviti (Izreke 24:14). Zar ovo nije dokaz da je ona naučila lekcije? Carica od Sabe je bila žena koja nije štedela ni blaga. Izvoru mudrosti (Isaija 11:2. Korinćanima 8:10−11). shvata da je potrebna promena. On nije samo slušala glasine o tome kako je car Solomon mudar čovek. 93 . Ona je učinila sve što je mogla da ga ispita da bi otkrila izvor njegove mudrosti (Izreke 2:1−6). Biblija na ova pitanja ne odgovara direktno. a ne praktikuje je. posle hiljadu godina je napisao da čovek sam sebe vara kada sluša poruku. 1.je važno da se stvari u vezi sa Bogom bliže istražuju. (Jakov 1:22−24). Navodeći je kao primer nekim farisejima i književnicima u njegovom dobu. Da li je carica zaista bila mudra? Da li je u potpunosti razumela sve što joj je Solomon rekao? Da li je primenila mudrost koju je videla u Solomonu? Da li se njeno srce promenilo? Da li je ispunila ciljeve plana koje je postavila sebi? (2. da li je ona bila samo intelektualno obogaćena? Da li je to bilo njeno jedino zadovoljstvo? Ili se njeno srce ispružilo ka samom Bogu. možda odgovor možemo pronaći u Isusovim rečima kojima je On stavlja iznad Judejaca. a ne savršeni primer kakav jeste. Jakov. U potpunosti? Njeno traganje bi bilo neuspeh ako nije pronašla Boga. Ali. Ona je dokazala da je to duboko shvata kada je prihvatila mogućnost da nauči od nekog drugog − od nekog mudrijeg od nje same (Efescima 5:16).

Smatraš li je dobrim primerom. Gospod Isus je hvali za ozbiljnost sa kojom je tražila Solomonovu mudrost. Šta smatraš najizuzetnijim zaključkom ove neznabožačke carice? 5. Sa čime je Solomonova slava. ili upozorenjem za tebe? Šta možeš učiniti sa ovim što si o njoj naučila? 94 .Carica od Sabe. Matej 12:42) Pitanja: 1. bila povezana? 2. za koju je carica od Sabe čula. Carevima 10:1−10. Kako je ona pokazala stvarno interesovanje da ima koristi od njegove mudrosti? 3. Imaš li ikakav razlog da zaključiš da je nju ta poseta odvela u lično zajedništvo sa Bogom? 6.13. žena koja je želela da bude mudrija (1. Šta dalje pokazuje njenu otvorenost da uči? Do kojih je zaključaka ona došla nakon što je sve videla svojim očima? 4.

žena koja je prihvatila izazov vere "Vera nije tek neki čin. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: brašno se iz zdele neće potrošiti. a on je viknu i reče: donesi mi i hleba malo. evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani. jer ne beše dažda u zemlji. i bolest njegova bi vrlo teška. i donesi mi pa posle gotovi sebi i sinu svojemu. i on je dozva i reče joj: donesi mi malo vode u sudu da se napijem. A posle toga. i eto kupim drvca da odem i zgotovim sebi i sinu svojemu da pojedemo. Carevima 17:7−24 Ali posle godinu dana presahnu potok. Tada dođe njemu reč Gospodnja govoreći: ustani. A Ilija joj reče: ne boj se. I jede i ona i on i dom njezim godinu dana. žena udovica kopljaše onde drva. nego niz postupaka. pa onda da umremo. Tada zavapi ka Gospodu i reče: Gospode. brašno se iz zdele ne potroši. idi zgotovi kako si rekla.Udovica iz Sarepte. niti ulje u krčagu nesta po reči Gospodnjoj koju reče preko Ilije. ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga. i kad dođe na vrata gradska. zar si i ovu udovicu kod koje 95 . Bože moj. Vera mora imati božansku garanciju na kojoj se zasniva. idi u Sareptu sidonsku i sedi onde. a pronalazi je u Božjim obećanjima. gde on seđaše i položi ga na postelju svoju. I uzev ga iz naručja njezina odnese ga u gornju klet. nemam pečena hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krčagu. I ona otide i učini kako reče Ilija. razboli se sin ženi domaćici. bespogovorna poslušnost. Sanders) 1." (Osvald J. niti će ulje u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju. I ona pođe da donese. A ona reče: tako da je živ Gospod Bog tvoj. Ona je stav srca koji održavamo. gle. zena koja je prihvatila izazov vere Udovica iz Sarepte. I ustavši otide u Sareptu. čoveče Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina? A on joj reče: Daj mi sina svojega. I ona reče Iliji: šta je tebi do mene. tako da izdahnu.

on joj je rekao: "Donesi mi i i malo hleba. ugledala je čoveka u dugačkoj. nemam pečenog hleba. A žena reče Iliji: sada znam da si čovek Božji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina. Nije ga poznavala jer je bio stranac. snese ga iz gornje kleti u kuću i dade ga materi njegovoj. i reče Ilija: vidi. I Gospod usliši glas Ilijin. prorok u Izraelu. Ilijin Bog nije bio i njen bog. živ je tvoj sin. A Ilija uzev dete. pa zemlja nije mogla da rađa žito. Ona mora učiniti ono što od nje traži. jedino mogu još da čekaju smrt. neka se povrati u dete duša njegova. Ona je bila neznaboškinja. te se povrati u dete duša njegova i ožive. Ona i njen sin su takođe bili skoro na samrti. Ostalo joj je još samo malo brašna i ulja − tek toliko da pripremi poslednji obrok za sebe i dete." Ona mu je objasnila situaciju rečima: "Tako da je živ Gospod Bog tvoj. jer je u zemlji vladala strašna suša. Izašla je napolje da sakupi drva i da pripremi poslednji obrok. Kada je došla na gradska vrata. ne samo za ovu udovicu. Kada to pojedu. Sve što imam jeste pregršt brašna u zdeli i malo ulja u krčagu. Kada se okrenula da se vrati kući po vodu. Zalihe vode su bile iscrpljene. Pozvao ju je i zamolio da mu donese malo vode u sudu da pije. Bio je to Ilija. da je prema njemu osećala duboko strahopoštvanje. mekanoj odeći pričvršćenoj kožnim kaišom. Njen muž je bio umro. Poteškoće svakodnevnog življenja su bile nepremostive.sam gost tako ucvilio umorivši joj sina? I pruživ se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj. shvatila je da ne može da ga razočara. Živela je u malom lučkom gradu Sarepti između Tira i Sidona u Fenikiji. Izašla sam da sakupim granje da bih to pripremila 96 . Ali je već dovoljno slušala o izraelskom Bogu. Zalihe hrane su nestajale i nisu mogle da se nadoknade. To je videla po njegovoj odeći. nego i za sve stanovnike zemlje. Shvatila je da je on sveti čovek. Iako nije imala vode u zalihama. Danima nije bilo kiše.

šta je njoj garantovalo da ga je poslao Bog? Ona je bila spremna da preuzme rizik. Vera se ne može odvojiti od Reči Božje." Ona nikada pre nije imala ništa što se ne bi potrošilo. Mojsijeva 16). Posle toga spremi za sebe i svog sina. Bez pouzdanosti objekta. ona je osetila autoritet u glasu toga čoveka. Ovo čudo se ponavljalo mnogo dana. vere u reč koja joj 97 . Pred nju je stavljen izazov da poveruje reči čoveka onda kada nije imala nikakav dokaz da je on čak i sluga Božji. Od ove žene iz nežabožačkog naroda je traženo da učini veliki korak vere. Tako. Lično nikada nije imala ništa ni sa Bogom izraelskim. Iako je ovaj čovek govorio u ime Gospodnje. Mogla je jedino da se pouzda u Božje obećanje. jer je on odgovorio: "Ne plaši se. Kako je mogla da mu veruje? Međutim. ali je morala da razmišlja o životu deteta − njenog jedinog deteta. Odlučila je da preuzme rizik.za mog sina i mene. Idi i spremi obrok. ne može da ispuni njegov zahtev. Iskustvo je bilo slično onome što su Izraelci doživljavali u pustinji − Bog se stalno brinuo za njihov hleb (2. I kada je proroku poslužila jelo. Hrane je bilo tako oskudno. kao što si nameravala. Ali. da nikada nije mogla da ostavi na stranu i pouzda se u to. da pojedemo." Očekivala je da će njena sumorna priča njega ubediti da ona. svakoga dana. ali prvo spremi meni mali kolač i donesi mi ga. pa da umremo. vera postaje neobuzdana emocija ili pretpostavka bez ikakvog obećanja koji će je održati. Jer Gospod Bog Izraelov obećava da se brašno iz zdele neće potrošiti i ulja iz krčaga neće nestati sve dok Gospod ponovo ne pošalje kišu na zemlju. jedan čin vere se tražio od nje. nažalost. to se nije desilo. Ovo je za njenu veru postao svakodnevni izazov. i dalje je bilo brašna i ulja za nju i njenog sina! Vera se ne može odvojiti od objekta u koji se veruje.

a da toga ne bude svesna (Jevrejima 13:2). "O. Uzeo je mrtvog dečaka odneo ga u sobu i stavio ga na svoj krevet. Bog mu je uslišio molitvu. jer si joj ubio sina? Vrati dušu ovom detetu. koristio je sobu na spratu. To je bilo i njeno iskustvo. Majci je vratio živog sina. Nije shvatala! Zašto je Bog dete držao u životu za vreme gladi. Tako je bila blisko povezana sa trenutnom dramom. nepomično telo dečaka. Na njegovu neizrecivu radost. Čudo umnožavanja hrane je ojačalo njenu veru − prorok je bio u pravu. zar si unesrećio ovu udovicu kod koje sam se hranio. Zato joj je bilo potpuno neshvatljivo zašto se njen sin iznenada razboleo. Ovo se dešavalo mnogo dana. On je stvarno govorio Reč Božju. jer je svakoga dana bilo dovoljno za sve njih da jedu. udovica je imala krizu vere. Video je kako se život vraća u dete. koji je užurbano radio u vreme gladi. U međuvremenu. nije zakucao na njena vrata i ona nije postala njegova žrtva." vapio je. Bože moj. Nikada ranije to nije iskazala rečima. Pisac Jevrejima poslanice kaže da gostoljubiva osoba može da ugosti i anđele. Zatim se sa Bogom hrvao u molitvi za dečaka.je bila izrečena. Izgledalo je kao da hoće da svoj život i toplinu svoga tela prenese u to hladno. Bila je očajna." rekao je Ilija. To ju je zbunjivalo. njen sin i Ilija doživljavali čudo. ova žena je shvatila da je grešna. dok se ispružao nad detetom tri puta. Da li je zbog toga njen sin umro? Da li je greh tražio kaznu? Proroka je suočila sa tim pitanjem. "Daj mi tvog sina. Ilija je došao da živi u njenom domu. Čak i pre nego što je uspela da kaže proroku. da bi onda dopustio da umre? Smrt je vrebala svoju priliku iz sasvim drugačijeg ugla. sin joj je umro. Njena vera se ukotvila u Bogu. A onda se desilo nešto što nije mogla da razume. Mogla je da mu veruje. I svakoga dana su ona. Anđeo smrti. Kroz prisustvo svetog čovek u njenoj kući. Gospode. 98 .

Kasnije. Drugi ispit vere je bio mnogo teži od prvog. nego među ovima koji su ga odbacili da bi služili Valu? Da li je Bog bio primoran da traži pomoć izvan granica Izraela? U tom teškom periodu istorije Božjeg naroda. ali ipak vrlo stvaran svet vere. Duboka patnja treba da podstakne veću veru. udovice koja je prihvatila izazov da poveruje u Božju Reč. 99 . Kao rezultat ovog iskustva." Nikada više nije sumnjala u Božju Reč. pa zato dopušta patnju. Ova čuda se nisu desila u Izraelu. Bog želi da zna njenu vrednost. ali ga je ona prošla. Zar među Božjim narodom nije mogao da se nađe niko da pomogne Božjem ugroženom proroku. Petrova 1:6−7. Ova žena je naučila da Bog visoko vrednuje i nagrađuje veru (Jevrejima 11:6). takva vera mora prvo da se proveri. sigurnost i dokaz Božje vernosti (Jevrejima 11:1−2). ona se u sećanju vraćala u te dane i doživljavala dupli blagoslov. Ona je postala osetljiva na nevidljivi. sazrela i obogatila duhovno.tako zarobljena iznenađenjem i tako šokirana. ona je jasno pokazala svoju veru: "Sada znam da si ti čovek Božji i da su reči koje govoriš istina. jer ne samo da je doživela da joj se život produžava dan po dan. 4:12−13). Provera kroz koju ju je Bog proveo omogućila joj je da razume stvarnost. Vera koja ostaje nakon testa patnje je čista (1. Međutim. Bog je održavao u životu svog slugu pomoću neznabožačke žene. nego je doživela i da njeno dete vaskrsne. Vaskrsenje njenog malog sina je prvi biblijski zapis o jednoj osobi koja je podignuta iz mrtvih. da nije mogla da shvati da je Bog za nju činio nešto divno. kada se glad okončala.

posebno poslednji stih. žena koja je prihvatila izazov vere (1.Udovica iz Sarepte. Kakva je bila njena reakcija? Šta je ona svojom reakcijom dokazala? 4. kada ih je Ilija sreo? 2. 5. Mojsijevom 16 i Matejem 6:25−34). hoćeš li to učiniti? 100 . U kakvoj su situaciji bili udovica iz Sarepte i njen sin. Pročitaj ponovo 1. Carevima 17:7−24) Pitanja: 1. Dugo vremena je ova porodica zavisila od Božjeg čuda umnožavanja hrane. Šta smatraš najvažnijim iskustvom koje je udovica u toj situaciji imala? (Uporedi sa 2. Da li dobar primer ove žene tebi nudi izazov? Da li uviđaš načine na koje svakodnevno možeš bolje praktikovati svoju veru? Ako da. Prva Petrova 1:6−7 traži iskušavanje prave vere. Opiši obim Ilijinog zahteva. Carevima 17:17−24. Kako je udovica ovo doživela i kako je podnela probu? 6. Kakav joj je ogroman zahtev pred veru postavio ovim zahtevom? 3.

i otade kad god prolažaše. i gle. i oči svoje na oči njegove. zena koja je kreativno razmisljala Sunamka. i pruži se nad njim. A on reče: šta bih joj dakle učInio? O Gijezije reče: eto nema sina. čoveče Božji. vidim da je svet čovek Božji ovaj što sve prolazi ovuda. 32−37 Posle toga. i ušav u klet počInu onde. k žeteocima. koja ga zaustavi da jede hleba. I on ga uze i odnese materi njegovoj i leža na krilu njezinu do podne. i dlanove svoje na njegove dlanove. jaoh glava! A on reče momku: nosi ga meteri. I Jelisije uđe u kuću. dete mrtvo leži na njegovoj postelji. I on je dozva. šta hoćeš da ti učinim? Imaš li što da govorim caru ili vojvodi? A ona reče: Ja živim usred svojega naroda. Carevima 4:8−22. Potom stade na postelju i leže na dete metnuv usta svoja na usta detetu. i rodi sina druge godine u isto doba. A ona reče: nemoj . a muž joj je star. jednom iđaše Jelisije kroz Sunam. I reče momku svojemu Gijeziju: zovi Sunamku. I on reče Gijeziju: kaži joj: eto staraš se za nas svakojako. pa umre. i da mu namestimo postelju i sto i stolicu i svećnjak. I ona reče mužu svojemu: gle. kao što joj reče Jelisije. a onde bejaše bogata žena. i reče ocu svojemu: jaoh. i zatvorivši ga izide. glava. I zatrudni žena. Tada otide ona gore. i namesti ga u postelju čoveka Božjega. I jednom izide k ocu svojemu. I dete odraste.Sunamka. I on je dozva. Da načinimo malu klet. žena koja je kreativno razmišljala 2. i ona stade na vratima a on reče: dogodine u ovo doba grlićeš sina. i ona stade pred njim. I ušav zatvori se s detetom i pomoli se Gospodu. pa kad dođe k nama neka se tu skloni. Potom on dođe jednom onamo. A on reče: zovi je. Potom viknu muža sovjega i reče mu: pošalji mi jednoga momka i jednu magarciu da otrčim do čoveka Božjega i da se vratim. uvraćaše se k njoj da jede hleba. te se 101 . nemoj varati sluškinje svoje. gospodaru moj.

Sunamka je bila energičnija. a sa starim mužem. i pokloni mu se do zemlje. bogata žena. I kihnu dete sedam puta. ali ih je sprovodila tek posle razgovora sa svojim mužem. I ona ušavši pade k nogama njegovim. Nazvana je Sunaka po imenu svoga grada. i otvori dete oči svoje. nisu najpovoljniji. Biblija ne ostavlja sumnju da je muž bio glava porodice. grada koji je postao poznat posle skoro 900 godina. I on je dozva. Sunamka je bila izuzetno bogata i lako je mogla dozvoliti da postane nedisciplinovana. Sunam je bio smešten nešto severnije od Jezraela. Potom usta. te dođe k njemu. Ona je sa njim delila svoje planove. pa je donošenje odluka bio zajednički posao. da bi brak funkcionisao po Božjoj volji. Pošto je bila bez dece. to nije značilo da je žena bila robinja koja je tek mogla da da svoj pristanak − osoba koja nije pokazivala ličnu inicijativu. Zreli karakteri ne žele da dominiraju. 102 . Od svakog pojedinca zavisi − muža ili žene − da li će ostvariti svoje darove i upotrebiti ih u njihovom punom potencijalu. jer je bila mlađa u tom paru. Ovo se dešava čak i kada drugi faktori. Sa nekoliko oštrih crta. Naprotiv. Ime joj se ne spominje. Biblija opisuje njen lik − velika. ona nije tako živela. i pređe po kući jednom tamo i jednom amo. Ali. udata za starijeg muškarca. da samo uživa u svemu što novcem može da kupi. Bog je stvorio svako ljudsko biće kao jedinstveno. Tada dozva Gijezija i reče mu: zovi Sunamku. Ona je iznosila ideje. lako se moglo desiti da vodi besmislen i besciljan život.zagreja telo detetu. I on joj reče: uzmi sina svojega. Ali. kao što su razlika u godinama. bez dece. život samosažaljenja. jer je Isus u tom gradu podigao iz mrtvih sina jedne udovice. oni se trude da u harmoniji rade zajedno. i uzevši sina svojega otide. blizu Naina. potom otide opet i pruži se nad detetom.

sto. Tako je Jelisije ostao sa njima. u želji da služi Bogu. Deleći sa njim svoje imanje. pa je među mnogima koji su svakodnevno prolazili pored njene kuće zapazila jednu izuzetnu osobu. Ona je vrlo brižljivo posmatrala svoju okolinu. Gijezije koji je sve posmatrao. nešto kao šator. S obzirom na to da je bila gostoljubiva. Bio je to prorok Jelisije. Tu je načinila sobu u kojoj je Jelisije mogao da radi i da spava. Sunamka. Prvo je mislila na druge ljude. vrlo originalna ideja − Pripremiću mu gostinsku sobu! Ne privremenu. od Boga je i dobila kreativnu ideju. Tu u sobi su bili krevet. Bez sumnje. usledila je Božja nagrada. pozvala ga je na ručak. posebno za njeno vreme. kao domaćica. Sve je bilo sređeno za dužu i višekratnu upotrebu. zapitala se: šta bih mogla da učinim za Božjeg slugu? Sinula joj je jedna. tu je bilo mesta i za njegovog slugu Gijezija. Uz pomoć svoga muža. jer ima sve što joj je potrebno. ona se potrudila da za njega izgradi novi deo kuće. nego nešto solidno i trajno." 103 .Ova žena je bila vrlo zainteresovana za svet oko sebe. Dok je ona. Stvorila je nešto novo. naknadno je svom gospodaru ukazao na sledeće: "Ona nema sina. Ništa nije zaboravila. ona je dala od sebe. Umesto da Jelisiji ponudi novac kojim bi se on sam snalazio za hranu i prenoćište. a muž joj je star. Jelisije je po Gijeziju ovoj ženi postavio pitanje: "Pošto si se toliko potrudila oko nas. sagradila je gostinjsku sobu za Jelisiju na gornjem spratu kuće. brinula za svoje svakodnevne obaveze. Uživala je u tome da svojim novcem izdržava Gospodnjeg proroka. Kao rezultat toga. pa tek onda na sebe. stolica i svećnjak. jer je shvatila da je on stvarno bio neobična osoba. šta mi možemo učiniti za tebe?" Zahvalna žena je odgovorila da ona nema nikakvu molbu. nešto korisno za njegovu službu.

Bila je to stvarnost. Želeo je da slugu Gijezija pošalje sa njom nazad. gospodaru moj. "Nemoj. nemoj da varaš svoju sluškinju. Rekla je Jelisiji da će se vratiti jedino ako on bude išao sa njom. baš kao i pre toga Ilija. Majka je telo svog mrtvog sina stavila na prorokov krevet u sobi gde se on molio i razmišljao. koji je u to vreme bio na Karmelu. Božanska stvarnost! Godinu dana kasnije. Smatrala je da jedini koji joj može pomoći je bio čovek koji joj je pomogao i da dobije dete od Boga. Iako je obavestila muža da ide kod proroka. a sada ga je dobila 104 . Kada su stigli kući. Jelisija se ispružio nad sićušnim mrtvim telom i podigao ga iz mrtvih. Ona nije od Jelisije tražila sina. koji je takođe podigao dete iz mrtvih. Jelisije. Da li je rastojanje od skoro 50 kilometara ikada pre izgledalo tako veliko? Da li je pametno što uopšte idem na ovaj put. Jednoga dana. Prvi put ga je dobila na rođenju. pitala se. kada je primila obećanje da će dobiti sina. Ubedila je Jelisija i on je krenuo sa njom. Pošto se u potpunosti predala zadovoljavanju Jelisijinih potreba." Ali. dete udovice iz sarepte? Zar njegov duh nije počivao na Jelisiji? Nije bilo vremena za gubljenje. ali sada je izgubila svoje voljeno dete. pridružio se svom ocu u poljima. On je bio i jedini koji joj je mogao pomoći. Ali ona time nije bila zadovoljna. kada je dečak imao tri ili četiri godine. pošto je moj sin već mrtav? Jelisije je iz daljine shvatio da nešto nije u redu. sada je od njega očekivala da se vrati sa njom. Tu se razboleo i za nekoliko sati umro. nije bilo prevare. Da li su njene misli lutate i ka drugom proroku. Iliji. Pre nego što je dobila sina. nije gubila vreme daljim objašnjenjima. Pojurila je kod njegovog predstavnika. bila je zadovoljna svojim životom.Ali. da joj pomogne. rodila je sina. Videla je da postoji samo jedno moguće rešenje − Bog! Pošto joj je Bog dao sina. Sunamka je po drugi put dobila svoga sina. čoveče Božji. nije se usudila da poveruje u to.

Zbog svog zajedništva sa Bogom. nego joj je dao i sav prihod sa polja! (2. Zašto? Zato što je to bila žena čijeg je sina Jelisije podigao iz mrtvih i zbog njenog doprinosa Carstvu Božjem. Osoba koja traži kako da služi Bogu sa onim što ima. i povezana je sa rečju kreator (stvaralac. izgubila je kuću i polja. On ne samo da je to učinio. Za vreme njenog odsustva. Ovo nisu emotivne. Za Sunamku ovo nije značilo da radi direktno za Božji hram. postaje onaj ko prima. pravo sa neba. Kada je. bila je to žena koja je kreativno razmišljala. I tu je jedna osoba podignuta iz mrtvih. Molila je cara da joj to nadoknadi. takoreći. ili arogantne ideje. Lazar (Luka 10:38−42. nego praktične i korisne u okviru potencijala koji Bog daje svakoj osobi. Carevima 8:1−6). Iskreno hodanje sa Bogom vodi u kreativnost. Ovo je uvek istina za osobu koja se pouzda u Boga (Luka 6:38). posle nekoliko godina. Ali. Žena koja je svojom posvećenošću i predanošću nekom drugom.iz mrtvih. tvorac). dobija ideje. zemlji zapretila glad ona je na to na vreme bila upozorena od strane proroka. Onaj ko daje. Kreativnost potiče od latinske reči creatus. Božji Sveti Duh inspiriše na kreativnost. Priča o Sunamki je slična priči o domu u Vitaniji gde su Isus i njegovi učenici rado navraćali. Tvorcem. otvorila za sebe ustave. vratila se u svoju zemlju. kao 105 . pa se sa porodicom preselila i izbegla nevolju. Sunamka je postala to što jeste. brane blagoslova. Nije morala da priprema sahranu. Posle nepunih sedam godina. pa je spremila gozbu! Ovo nije bio jedini blagoslov darovan Sunamki. Jovan 11:1−44. 12:1). Sunamka je bila samo žena.

Ona je Bogu služila u svome domu. Svoja materijalna dobra je koristila za dobrobit drugih ljudi.Veseleilo ili Elijav. koji su uređivali šator od sastanka (2. Čineći to. 106 . Mojsijeva 31:1−11). Proučavanje njenog života otkriva da Bog to nagrađuje. ona je sa zanimanja "domaćice" skinula "rutinu".

Koje je nove ideje dobila da bi pomogla proroku? Šta to dokazuje? 4. Opiši situaciju i karakter Sunamke. žena koja je kreativno razmišljala (2. Jovan 11:1−44. 12:1. Sunamka je kreativne ideje razvijala za službu za Carstvo Božje. Carevima 4:8−22. Zašto je ona rado ponudila gostoprimstvo Jelisiji? 3.2) 6. 2. 32−37) Pitanja: 1. Kakvu paralelu uviđaš između drugog gostroprimljivog doma u Bibliji? (Luka 10:38−42. Koje pouke primećuješ u ovoj priči u vezi sa gostoljubivošću? (Vidi i Luka 6:38) 5.Sunamka. 107 . Ima li načina na koje bi mogla da slediš njen primer? Opiši kako.

a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevu. Tada se vrati k čoveku Božjemu sa pratnjom svojom. uzmi dar od sluge svojega. i telo njegovo posta kao u maloga deteta. i očisti se. i ponese deset talanata srebra i šest tisuća sikala zlata i desetore stajaće haljine. vremena ili obrazovanja. jer preko njega sačuva Gospod Siriju. Tada on otide k svome gospodaru i javi mu govoreći: tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske. I ona reče svojoj gospođi: o. te ona služaše ženu Nemanovu. i Samariji... A iz Sirije izađe četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku. I on otide. A car sirski reče mu: hajde idi. 108 . čovek velik u gospodara svojega i u časti. 14−15 I beše Neman." (nepoznati autor) 2. devojka koja je govorila o Bogu "Pitanje koje svaki muškarac treba da postavi nije šta bi radio za Gospoda ako bi imao više novca. Dela 1:8 Nego ćete primiti silu − kad Duh Sveti siđe na vas.. nego šta će učiniti sa onim što ima. Carevima 5:1−5. Nije bitno to ko si ti. da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube. i došav stade pred njim i reče: evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego. i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji. i zaroni u Jordan sedam puta po reči čoveka Božjeg. vojvoda cara sirskoga. i sve do kraja zemlje. ali taj veliki junak beše gubav. devojka koja je govorila o Bogu Jevrejska sluškinja. ili šta imaš − nego da li te Hrist kontroliše.Jevrejska sluskinja. I tako siđe.

Devojka je postala sluškinja žene oficira visokog ranga u u carevoj vojsci. On je shvatio da ima gubu. ju je čuvala od toga. pre Hrista. Ni car. Njena vera u boga. u Izraelu je vladao mir. najopasniju bolest. U tom momentu. Možda je to zato što je ono što je o njoj rečeno toliko impresivno. Kada bi čovek jednom dobio gubu. koju je primila u roditeljskom domu. Njeno ime nije zabeleženo u Bibliji. Međutim. Biće primoran da kao prosjak luta izvan gradskih zidina. je bio sposoban i vrlo uticajan. njegovog gospodara. Neman je bio duboko zabrinut. ali uskoro to više nije bilo moguće. kolege i za malu sluškinju. moraće se upozoriti da se drži na odstojanju. Bila je to užasna bolest. Ona nije bila ogorčena zbog ropstva u kojem se našla. Nad njegov dom se nadvila senka koja se nije mogla ukloniti. Tajna se obelodanila. bio bi izdvojen od ostalih do kraja života (3. za njegovu ženu. Zvanično. da je njeno ime od drugorazredne važnosti. verovatno preko pijace robljem u Damasku. Svako ko mu se približi. on više uskoro neće postojati. Bio je čovek koga je car vrlo poštovao zbog njegove odvažnosti u borbama. Da li je ovo bio rezultat molitava bogobojaznih roditelja. Neman i njegova žena su pokušavali da bolest održe u tajnosti. Njegova fizička smrt se mogla zbiti za mnogo godina. Ona se 109 . trupe sirijskog cara Ven−Adada su i dalje upadale u Izrael i hvatali zarobljenike kao plen. Neman. ili odgovor na vapaj njenog srca Bogu. Oficir. Neman je već bio mrtav čovek. da je ova mala sluškinja stigla. Jednog dana su zarobili mladu jevrejku koja nije imala više od 15 godina. i mogle su godine potrajati pre nego što smrt čoveka koji pati oslobodi od izolacije. ni pobednički trofeji nisu mogli da spreče njegovo isterivanje iz društva.Godina 850. u ovu dobru kuću. Mojsijeva 13:45−46). pa je čak i sluškinja bila svesna šokantne situacije. ali realno.

Prvo. Umesto sigurne smrti. sigurno je bila izvanredna sluškinja koja je svoj posao valjano obavljala. upadljivi su neki aspekti njenog života. pa je čak imala i sažaljenja prema njima. Ali. a gospodar je smatrao da su te reči dovoljno značajne da ih prenese caru. Oni su. Ipak. Njena dela su otvorila put njenim rečima. prepoznavši to. Car je naredio trenutnu akciju. 110 . Rekao je: "Znam da nema boga nigde na zemlji." Umesto da obožava idole. 26). on je počeo da obožava živoga Boga." Ona je živela suviše rano u istoriji da bi mogla pročitati Jakovljeve reči da se vera jedne osobe dokazuje njenim delima (Jakov 2:14. Neman je bio na putu. zar problemi ne postoje da bi se Bog za njih pobrinuo? Zar ovi Sirijci ne znaju da je Bog imao slugu na zemlji − Jelisiju? On je bio visoko poštovan u njenom roditeljskom domu. javila se mogućnost života! Njena gospodarica jer ove reči ozbiljno primila. Tako. Ništa više nije rečeno o mladoj devojci čiji je život opisan u dve rečenice. Kada se vratio. imali su problem. Njeni gospodari su je ozbiljno shvatili. noseći mnoge darove i krećući u susret proroku Jelisiji u Samariju. Ipak. ali sve se promenilo. Neman ne samo da je bio isceljen od smrtonosne bolesti − njegova koža je bila čista kao zdrava koža dečaka − nego je proces isceljenja otišao još dublje. Njegovo srce je bilo dotaknuto." Samo nekoliko reči. imali poverenja u nju. Neko je rekao: "Tvoja dela govore tako glasno. pa je ipak živela po onome što je Jakov propovedao. ona je kod svoje gospodarice otišla sa potpuno prirodnim predlogom: "Zašto moj gospodar ne ide kod proroka u Samariji? On ga može isceliti od gube. Čim je bilo moguće. osim Boga u Izraelu.podredila svojim gospodarima. da ne mogu čuti šta mi govoriš. On je sada imao poverenje u Boga Izraelovog.

Nije mislila da je suviše mlada da bi imala nešto značajno da kaže (1. nadu za porodicu i podršku za njegovog cara. da bi je neko saslušao. Bilo je to sve što je rekla.Skoro 900. Timotiju 4:12). o tome što je neko video ili čuo (1. Jovanova 1:2−3). ali je rezultat bio značajan. nije zbog stidljivosti ćutala. imaće prilike o kojima nikada pre nije sanjao. Beznačajnost male služavke i nije bila tako beznačajna! 111 . godina kasnije. Istorija nikada ne može da izbriše ono što je ona rekla i učinila. Bog će upotrebiti reči. Nije mislila da je njen položaj suviše nizak. Nije mnogo rekla. Isus je svojim učenicima rekao da treba da svedoče o Njemu. Cela nova budućnost se otvorila pred Nemanom. otkrilo je njenu veru − veru koja je iskušana stvarnošću i veru koja je služila ljudima oko nje. Ne. Ako je neko spreman da to učini. ali ono što je rekla. Nekoliko jednostavnih reči je privuklo pažnju i dalo čast izraelskom Bogu. Čovek koji je spreman da svedoči na takav način. ona je videla osobu u potrebi i verovala je da Bog izraelski može da zadovolji tu potrebu. Da bi to sproveo. Ova mala sluškinja i dalje govori današnjim ljudima kroz reči koje su vođstvom Duha Svetoga zabeležene dugo posle njene smrti. ili ponižavajući. čovek mora početi u "Jerusalimu". jedan život je promenjen. On ih blagosilja. Svedočiti znači reći drugima o ličnim iskustvima. nekoliko jednostavnih reči. Nekoliko jednostavnih reči su ovom čoveku donele novi život. Verovala je da će On isceliti Nemana od te užasne bolesti. To znači − u svom okruženju. Zbog njene vere. Drugo.

Šta Biblija govori o Nemanu i njegovoj bolesti? Zašto je to bilo tako strašno? (3. Mojsijeva 13:45−46) 3. Dela 1:8) Pitanja: 1. Šta se sve desilo kao posledica ovih nekoliko reči? 5. Carevima 5:1−5.15.Jevrejska sluškinja. Ono što je devojka rekla uporedi sa poslanjem koje je Isus dao u Delima 1:8. devojka koja je govorila o Bogu (2. Koje pouke ti lično izvlačiš iz te odvažnosti? Kako ćeš ih primeniti? 112 . Šta Biblija govori o ovoj devojci? Kako je ona dospela u Nemanov dom? 2. 14. Šta zaključuješ iz reči koje je služavka rekla Nemanovoj ženi? 4. Šta smatraš najvažnijim rezultatom njene hrabrosti? 6.

da se pogubi. Predanost te mlade žene ponovo dokazuje da ima dalekosežan uticaj u Perisji. A Jestira reče Atahu i zapovedi mu da kaže Mardoheju: znaju sve sluge careve i narod po zemljama carevim da ko bi god. carica koja je svoj zivot rizikovala zbog svog naroda Jestira. osim kome bi car pružio zlatnu palicu. taj ostaje živ. a ja nisam zvana da uđem k caru. ušao k caru unutra u dvor ne budući pozvan. jedan je zakon za njih. A Mardohej opet poruči Jestiri: nemoj misliti da ćeš se mimo sve Judejce izbaviti u domu carevu.) studentkinju. Jer ako ti uzmučiš sada. i zapovedi mu za Mardoheja da razbere šta mu je i zašto. i da joj naruči da otide k caru i da ga umilostivi i da ga moli za svoj narod. doći će pomoć i zbavljenje Judejcima s druge strane. I otide Atah k Mardoheju na ulicu gradsku koja beše pred vratima carevim. carica koja je svoj život rizikovala zbog svog naroda "Godine 1959. radre haljine svoje i obuče se u kostrijet i posu se pepelom i pođe po gradu vičući iza glasa gorko. a ti i dom oca tvojega 113 . mladu (od 21 god. i prepisi od zapovesti koja bi proglašena u Susanu da se istrebe.Jestira.." (Autor) Jestira 4:1. kojega joj beše dao da je služi. čovek ili žena. I kazano beše Mardoheju reči Jestirine. šah Mohemed Riza Pahlavi od Persije oženio je Farah Dubi.. Tada dozva Jestira Ataha dvoranina careva. I Mardohej mu kaza sve što mu se dogodilo i za srebro što je obrekao Aman dati u carevu riznicu za Judejce da ih istrebi. Godine 1967. 5−16 A Mardohej doznav sve šta bi. on je nju krunisao za caricu i tako na "neobičan način" iskazao svoju zahvalnost za njen doprinos društvenom i ekonomskom napretku zemlje u toku tog osmogodišnjeg perioda. dade mu da je pokaže Jestiri i javi. ovo je trideset dana. I vrativši se Atah kaza Jestiri reči Mardohejeve.

Ako je i do polovine carstva. Judejcima dođe svetlost i veselje i radost i slava. i ja ću sa svojim devojkama postiti takođe. Tada reče Jestira da odgovore Mardoheju: Idi. jer ih popade strah od Jevreja. neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj na moju molbu. A car Asvir progovori i reče carici Jestiri: ko je taj? I gde je taj koji se usudio tako činiti? A Jestira reče: protivnik i neprijatelj ovaj je zlikovac Aman. mučala bih. Sadrži atmosferu bajke iz hiljadu i jedne noći pomešanu sa mirisom paljevine iz Hitlerovih logora. premda neprijatelj ne bi mogao naknaditi štetu caru. Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru. Jestira 8:15−17 A Mardohej otide od cara u carskom odelu ljubičastom i belom i pod zlatnim vencem velikim i u plaštu od tankoga platna i skerleta. Pa iako se ime Božje ne pominje nijednom u Knjizi o Jestiri. Jestira 7:1−6 I tako dođe car i Aman na obed carici Jestiri. neka poginem. gde god dođe zapovest careva i naredba njegova. i mnogi iz naroda zemaljskih postajahu Judejci. i ne jedite ni pijte za tri dana ni danju ni noću. i ko zna nisi li za ovakvo vreme došla do carstva. pobiju i istrebe. Priča o carici Jestiri je izvanredna. Da smo prodani da budemo sluge i sluškinje. I u svakoj zemlji i u svakom gradu. I reče car Jestiri opet drugi da napivši se vina: šta želiš. Tada odgovori carica Jestira i reče: ako sam našla milost pred tobom. ako i nije po zakonu i ako poginem. A Aman se uplaši od cara i od carice. beše radost i veselje među Judejcima. pa ću onda otići k caru. njegovo prisustvo je očigledno na svakoj stranici. care. koji je 475 godina pre Hrista vladao nad 127 114 . skupi sve Judejce što se nalaze u Susanu i postite za me. nestala iz carskog života. carice Jestiro? Daće ti se i šta moliš. carica Astina. i grad Susan radovaše se i veseljaše se. biće. Jestira je bila žena beskrajno bogatog persijskog cara Asvira. i ako je caru ugodno. gozba i blagi dani. Jestira stupa na scenu nakon što je jedna druga žena.poginućete.

Ona nije bila Persijanka. iako je bila carica. ambiciozan i grub. oko 400 kilometara istočno od Vavilona. ali ju je on stalno izveštavao o dnevnim događanjima. "Idi svome mužu. car ga je visoko cenio i naredio je svim slugama na carskom dvoru da se klanjaju pred njim. bio je Bog. nego Jevrejsko siroče. Carski pečat je omogućio Amanu da ih zauvek zbriše sa lica zemlje. zelene i plave zavese koje su se pridržavale kanapima od finog lana. visile su bele. Carska porodica i njihovi gosti bi se opružali na kaučima od zlata i srebra. Na Mardohejev zahtev. izgnanik iz Jerusalima. Aman je bio tako ogorčen zbog njegovog odbijanja.pokrajina od Indije do Etiopije. Pošto je bio Judejac. Njegova zimska palata se nalazila u Susanu. divna mlada žena je osvojila srca ukućana u carskom domu. a ona ga je slušala kao kćer. Svi će se uhvatiti u mrežu koju je on širio. Jestira. mrzeo je Aman Amaličanin. Podovi i stubovi su joj bili od mermera. Jestira je u braku bila pet godina. Aman je bio sjajan. caru i moli ga da spase tvoj narod. U toku gozbi. Brinuo je za nju kao otac. da nijedan Judejac neće moći da je izbegne. koji je služio na carskom dvoru. Međutim. Mardoheja. ona je ćutala o svom judejskom nasleđu. samo Jestira može pomoći. jedini pred kim bi se on poklonio. pili su iz zlatnih sudova od kojih nijedan nije bio isti. nju je odgajio njen rođak Mardohej. Carski glasnici su uzimali najbrže životinje i jurili u svaki deo ogromnog carstva da objave nastupajuće zlo. 115 . Mardohej je smatrao da u situaciji kada je na pomolu gašenje Judejaca. Nikoga nije štedeo. Potpuno uništenje Judejaca − Božjeg naroda − bilo je objavljeno." naredio joj je. Mardohej je bio jedina osoba koja je odbijala da to čini. Smislio je šemu tako suptilnu i sigurnu. Judejci su bili zaprepašteni i uplašeni. da je rešio da ubije Mardoheja i sve druge Judejce u velikom Persijskom carstvu.

Iako je potreba za oslobođenjem bila trenutna. Mojsijeva 20:16). Nema veze što si carica. Mojsijeva 14:21−30). Ali." Mardohej je mislio na Boga. On je obećavao da će Mesija doći iz ovog naroda. Učiniti to značilo bi reskirati život. Možda je druga žena zauzela njeno mesto. Budućnost Božjeg naroda je retko visila na tako tankoj niti.. "Ako ti i dalje budeš ćutala. Nikom nije bilo dozvoljeno da izađe pred cara a da nije pozvan. Nikakvo čudo prirode (2. Ni žene ni deca neće biti pošteđeni. Kroz vekove. Svaki Judejac će umreti. onda će pomoć i oslobođenje Judejcima doći sa druge strane. neće spasti njegov narod. ili će doživeti neuspeh? "Bog traži instrument. Ni sotona to nije mogao.. Božji kontranapad je bio spreman. Kako će car reagovati? Da li će misliti da ga je ona prevarila? Da li je on mrzeo njenu rasu ako Aman i mnogi drugi? Tu je bila još jedna prepreka. Aman to nije mogao sprečiti. Da li će ovaj plan uspeti? Da li će carica biti u saradnji sa Božjim planom. Božje rešenje si ti. Da li si spremna da daš svoj život? On te je na to strateško mesto odavno postavio. mladići i sedokosi starci. pa ni carica." rekao je. I ko zna." 116 . možda si do carstva došla baš zbog ovoga?" "Sa druge strane. ni anđeo (4. govorio joj je da je ona jedina koja može da interveniše: "Nemoj misliti da ćeš ti izbeći smrt. Jestira je rekla Mardoheju da nije bila pozvana kod cara već trideset dana. To će učiniti slaba žena. on je bio nepopustljiv. a ti i dom tvoga oca bićete uništeni. Bog ne bi dozvolio da bestidnu pogibao judejskog naroda. ljudsko bi]e. Mardohejevo pouzdanje u Boga je bilo čvrsto.Tvoj narod! To je značilo da mora otkriti svoje judejsko poreklo. Jestira. On ga nije izvršio kroz natprirodnu intervenciju. jer je znao za katastrofu koja dolazi. Niko joj nije garantovao da je car voli kao i pre.

Shvatila je da je žena bez sile i da nikakvu pomoć ne može ponuditi. Njen poziv na post je bio poziv na molitvu (Jezdra 8:23. Božje voćstvo nije moglo biti nepovoljnije." Spalila je mostove za sobom. Kada je video Jestiru. zlatni skiptar. Želela je da bude sigurna da delo koje se od nje traži potiče od Boga. Želela je da ispuni njegovu volju. Bila je vođena rečima svoga rođaka. umrem." Nije imala nebesku viziju. Ova krizna situacija je otkrila silu njenog života − Boga. Jestira je bila duboko svesna svoje potrebe za Božjim vođstvom. Koga da pita za savet ako ne Onoga koji je bio Izvor sveobuhvatne mudrosti i koji je tu mudrost slao kao odgovor na molitvu? "Dobro. Pomoć je mogla doći samo od Gospoda Boga Izraelovog." Sada se javno poistovećivala sa svojim narodom. sada dokazuje da je stvorena da bude heroj. Bila je spremna da svoj život podredi njegovim planovima.Jestira nije Božju poruku primila kroz reči postavljenog proroka koji kaže: "Tako kaže Gospod. Njen život je pošteđen. "Pozovi i okupi sve Judejce u gradu Susanu. Posle dana određenih za molitvu. Jestira se doterala i otišla kod cara koji se baš bavio poslovima carstva. Ova mlada žena je bila spremna da rizikuje svoj položaj. Pitao je: "šta hoćeš. Pa ipak je Marodhejeve reči primila kao Božje. srce mu je zaigralo." rekla je "i neka sa mnom i mojim sluškinjama poste tri dana i tri noći. Znala je da se Bog otkrivao kroz odgovor na molitvu. Jestira? Daće ti se. Pa ako umrem." Prvi deo njene molitve je uslišen. ići ću kod cara. Mlada Jestira. koja je uvek bila blaga i nežna u ophođenju. Zato je isplanirala da Njegov nebeski tron obaspe molitvama za tri dana i noći. uprkos zakonu. Danilo 9:3). Pružio je ka njoj svoju zlatnu palicu. pa joj je bila potrebna mudrost i hrabrost da ispravno deluje. Bog je 117 . život i budućnost radi svoga naroda. kao dokaz da je njen život bezbedan.

" molila je. bila je žena koja je vrlo praktično shvatala da put do muškog srca često ide preko stomaka. i On ga je čuvao i štitio. Zato je ona želela da ga zaštiti. car je ponovo zapitao: "šta hoćeš? Daću ti. ćutala bih. Dirljivo je molila cara za živote svoga naroda. Bog je ovaj narod zvao zenicom svoga oka (5. nego je u pitanju bilo i blagostanje cara. I pokazalo se da je to bilo Božje vođstvo. Jestira je otkrila svoju molbu. Ali nije samo život Jevreja visio o koncu. s namerom da na njih obesi Mardoheja." rekla je. Mojsijeva 32:10). Njeno sagledavanje cele ove situacije otkriva da je bila mudra i da je kontrolisala svoje emocije i da nije bila od onih koje su donosile ishitrene odluke. Ova nepravda je morala da se ispravi. Sledećeg dana. Pozvala je cara na obed − sa Amanom. dobio je naređenje da ga nagradi. Mardohej je bio otkrio zaveru protiv cara. Međutim. korak po korak. Nedugo pre toga. Osetila je da ovo baš nije bilo vreme ni mesto za njenu preko potrebnu molbu. Jedan dvoranin mu je čitao iz knjige dnevnika njegovog naroda. čekajući na Boga. Pojavila se posledica mnogo gora od gubitka sluga i mnogo gora od lančane reakcije mržnje koja bi se javila protiv njega − okrenuo bi se protiv Boga. nije se uzalud molila ni za mudrost. Mardohej za to nikada nije bio nagrađen. čovek koji je podigao 83 stope visoka vešala blizu svoje kuće. U toku tog obroka. pa je tako spasao carev život.odškrinuo vrata spasenja njenog naroda. Aman. Njeno shvatanje i pristup su 118 ." Jestira je polako napredovala. "Dođite i sutra zajedno. A i za svoj život: "Da smo samo prodati u roblje. Te noći car nije mogao da spava. Još nije došlo Božje vreme. Uklopile su se u slagalicu Božjeg plana. za vreme jela. izašle su na svetlo. Ali. Važne činjenice koje su bile u mraku. U svom srcu je osećala da joj je još uvek potrebno vreme. Čak ni car. Niko nije mogao da naudi ovome narodu a da ne iskusi na sebi Božji gnev (Zaharija 2:8−9). Takođe.

" Bilo bi mudro da je Aman učio iz istorije svojih poredaka Amalika." rekao joj je car. Vešala koja su bila podignuta blizu Amanove kuće. dobila je privilegiju da im saopšti divne vesti! Umesto da bude žena iz pozadine. Novi zavet kaže da hrišćani treba da sjaje kao svetlost svetu. Tada se sve rasvetlilo. postala je neko od važnosti. Mojsijeva 17:8−16. "Ko je i gde je taj čovek koji je u svom srcu naumio tako nešto?" bila je careva preneražena reakcija. koja se obično okreće protiv onoga ko je gaji." Heroina koja je izbavila Judejce rizikujući svoj život. 5. 119 . Jestira je bila takva zvezda. "Ja ću to potpisati i zapečatiti mojim prstenom." zapovedio je car. car je promenio plan. Aman je saznao da je mržnja vrlo opasna emocija. Od tada su njene reči imale težinu. čekala su na Mardohejevo smaknuće. Tako su učinili. Bog je bio protiv njih. ne možeš protiv njega. jer su oni bili protiv njegovog naroda (2. sigurno ćeš pasti pred njim. što je i značenje njenog imena. Amanova žena i njegovi mudri prijatelji su bili u pravu. kao sjajne zvezde u noći (Filipljanima 2:15). odgovorila je. "Onaj zli čovek tamo − Aman". "zvezda". Ali. Jestira je spasla ne samo svoj život. Jestira je uprla prst u Amana. "Napiši šta god želiš u vezi sa Judejcima.izazvali carevo poštovanje. njegovog gosta i najistaknutijeg podanika. Bilo je neophodno suprotno naređenje. "Obesite Amana na vešala koja je podigao za Mardoheja. Mojsijeva 25:17−19). Rekli su mu: "Ako je ovaj Mardohej Judejac. Reči njenog muža da se unište Judejci bile su tako moćne da nisu mogle biti jednostavno povučene. Naprotiv. nego i živote celog svog naroda. Uspešno ga je ubedila.

svet bi bio izgubljen. Teško je zamisliti kurs istorije bez nje. Uspostavljen je praznik Purim. Bez carice Jestire ovo ne bi bilo moguće. Ljudski govoreći. Svake godine kada se Purim slavi. Dan koji je Aman na kalendaru odredio da bude dan žalosti. čak i danas. Bog je ukazao na to da je njegovo vođstvo dostupno Njegovim sledbenicima pri donošenju odluka. Kroz nju. da nije bilo Jestire. da se ispituju kroz molitvu (Jakov 1:5) i kroz savet drugih (Priče 15:22). da zavise od unutrašnje sigurnosti (1. Posle trideset godina. A bez tog naroda. ne bi bilo Mesije. Talmud kao da ovu knjigu ističe iznad Psalama i Proroka.Radona vest je stigla pre datuma masovnog pokolja. Jestira je prokrčila put. Nemija je ponovo izgradio jerusalimske zidine. Ona se vrlo poštuje. ne bi više bilo ni jevrejskog naroda. Ove odluke treba da se zasnivaju na Reči Božjoj (Jovan 14:21). njoj nepoznat. Želeli su da budu na Gospodnjoj strani. jer su tako duboko bili impresionirani time što se desilo. Jovanova 3:21) i vrata koja je otvorio Bog (Otkrivenje 3:7−8). Mnogi pripadnici drugih naroda prelazili su u Judejce. A bez Mesije. Bog je to učinio. Jevreji širom sveta se sećaju šta je carica Jestira učinila za njih. za Hristov dolazak. 120 . Na taj praznik. Jevreji čitaju Knjigu o Jestiri. Dan radosti je postao dan sećanja. postao je dan radosti.

Šta je za tebe najimpresivnije u karakteru i životnom stavu Jestire? 2.5−16. Šta te je ova priča naučila o Božjem vođstvu? 121 .Jestira. Koji je dokaz da je Jestira namerno rizikovala svoj život za svoj narod? 5. 3. Šta možeš naučiti iz ovoga? 4. Prouči Jestirinu predanost u svetlu Jezekilje 22:30. Razmisli o njenom pozivu za post u svetlu Jezdre 8:23 i Danila 9:3. 8:15−17) Pitanja: 1. carica koja je svoj život rizikovala radi svoga naroda (Jestira 4:1. Opiši šta se desilo njenom narodu kao rezultat njene intervencije? 6. Šta zaključuješ? 7. 7:1−6. Svojim rečima ponovi sadržaj iz Jestire 4:14.

i uklanjaše se od zla. I imaše stoke sedam tisuća ovaca i tri tisuće kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica. i čeljadi veoma mnogo. sve što ima neka je u tvojoj ruci. zena koja je Bogu rekla ne Jovljeva supruga. A sotona odgovori Gospodu i reče: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda u naokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si. a snaga slaba. koji se boji Boga i uklanja se od zla. I reče Gospod sotoni: jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakvoga čoveka na zemlji. i bojaše se Boga. Jov 2:1−10 Opet jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom. a dođe i sotona među njih da stane pred Gospodom.. dobra i pravedna. žena koja je Bogu rekla ne "Glavna čovekova krivica nisu njegovi gresi. I reče Gospod sotoni: jesi li video slugu 122 . Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima. I otide sotona od Gospoda. A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom." (Fountains of Jewish wisdom. A Gospod reče sotoni: evo. Boenam. I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri. psovaće te u oči. I Gospod reče sotoni: otkuda ideš? A sotona odgovori Gospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. ali to ne čini. Iskušenja su velika. i beše taj čovek najveći od svih ljudi na istoku. Glavna krivica čoveka je u tome da on svakog momenta može da se okrene ka Bogu.Jovljeva supruga.. a među njih dođe i sotona. I Gospod reče sotoni: otkuda ideš? A sotona odgovori Gospodu i reče: prohodih zemlju i obilazih. Rabbi and Buber) Jov 1:1−3. 6−12 Beše čovek u zemlji Uzu po imenu Jov. i stoka se njegova umnožila na zemlji. i taj čovek beše dobar i pravedan. samo na njega ne diži ruke svoje.

te ga upropastih ni za šta. dobra i pravedna. Jov 42:10−13 I Gospod povrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje. dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu. koji su po njegovoj odluci pozvani. A on joj reče: govoriš kao luda žena. Jov je bio čovek koji je voleo Boga. Rimljanima 8:28 A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube. Imala je sedam sinova i tri kćeri. Njihovo kraljevsko domaćinstvo je posedovalo mnogo sluga. Ali njen najveći blagoslov je bio njen muž Jov. I reče mu žena: hoćeš li se još držati dobrote svoje? Prokuni Boga. česta okupljanja. ali mu dušu čuvaj. I imaše sedam sinova i tri kćeri. i udari Jova zlim prištem od pete do temena. A sotona odgovori Gospodu i reče: kožu za kožu. i šest tisuća kamila. Svi su bili bogati i održavali su prijatna. Njen muž je bio izuzetno bogat. i tisuću jarmova volova i tisuću magarica. i još se drži dobrote svoje. A Gospod reče sotoni: evo ti ga u ruke.mojega Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji. verovatno nedaleko od Ura haldejskog. Nego pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegova. te on uze crep pa se strugaše i seđaše u pepelu. koji se boji Boga i uklanja se od zla. a zla zar nećemo primati? Uz sve to ne sagreši Jov usnama svojim. dobro smo primali od Boga. pa umri. psovaće te u oči. grada u kome je Bog pozvao Avrama. premda si me nagovorio. I Gospod blagoslovi posljedak Jovljev više nego početak. i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao. Čak su održavali i redovne porodične zabave da bi učvrstili međusobne veze. i sve što čovek ima daće za dušu svoju. Mali broj žena je bio privilegovan kao ona. I sotona otide od Gospoda. te imaše četrnaest tisuća ovaca. bilo je ono što su mu drugi rekli. Sve što je znao o Bogu. i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod putio na njega. ali i to je bilo dovoljno da mu Jov služi 123 . u Arabiji. Jovljeva supruga je živela u zemlji Uzu. I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnji znanci njegovi.

ili ih je grom pogodio. Smatrao je da je razlog Jovljeve posvećenosti ležao u njegovom uspehu i napretku i kada bi se sve to od Jova uzelo. Tako je Jov izgubio sve svoje bogatstvo. Užasni udarci. Jov je bio predmet razgovora koji se vodio između Boga i sotone. On su suprotstavio rečima koje su ljudi na zemlji govorili o Jovu. Sve što mu je bilo ostavljeno. Njegov život je bio toliko prožet posvećenošću Bogu i usmerenjem na Boga. Bog je bio zadovoljan što ga je Jov. koji je optuživač vernika (Otkrivenje 12:9−10). odgovorio je Bog. 124 . pored kuće. Sve što je Jov gradio tokom mnogih godina.posvećeno. čovek na zemlji. ali njemu nemoj da naškodiš. Temelj života Jovljeve žene bila je pobožnost i napredak njenog muža i njeno domaćinstvo. dobrovoljno voleo. Ogromna stada stoke su bila ili ukradena. Uzmi mu sve što ima. Ali najveću katasrofu sotona je čuvao za kraj − uništio je svu Jovljevu decu. sotono. "U redu". pa je na Jova izlio nevolju kao neočekivani pljusak u martu. Takva je bila situacija na zemlji. U isto vreme. "Ispitaćemo tvoje optužbe. pa i bez dece. Sotona." Sotona je bio srećan svojim zbog ove pogodbe. bile su četiri sluge i žena. Najbogatiji čovek na celom Istoku je odjednom ostao bez ičega. da bi se on okrenuo od Boga. Bog je tražio ljude poput Jova − on je ispunjavao cilj zbog kojeg ga je Bog i stvorio − radi zajedništva sa sobom. da su toga bili svesni i ljudi oko njega. nešto posebno se dešavalo na nebu. Dubina Jovljevog duhovnog života uticala je na i bila je uzrok tople porodične atmosfere. jedan za drugim su ga stizali. Ljudi su govorili da je Jov bio pobožan čovek i da je baš to bio razlog njegovog napretka. nije se slagao sa Božjom ocenom Jova. odjednom je nestalo.

Medicinska nauka se slaže da je patnja takvog pacijenta nepodnošljiva − daleko više nego što možemo zamisliti. "Zar se stvarno još uvek držiš svoga poštenja?" pitala ga je ogorčeno. uz jednu malu zabranu − da ne može Jovu oduzeti život. Sotona je reagovao tako što je rekao da Jovu nije lično naškođeno. Bog je tada dozvolio sotoni da učini šta je želeo. da je gledala samo jedan izlaz − da se odrekne vere u Boga i da se ubije. da je blagosloveno ime Gospodnje. kao čovek sa Istoka." (Jov 1:21) rekao je Jov. Jov je od glave do pete bio prekriven prištevima i čirevima koji su ga peckali. žena koja mu je bila potrebnija nego ikada. Sotona je poslao bolest tako strašnu. Bog je za njega bio stvaran. pa ćeš videti da li će njegova vera i dalje opstati. Dirni mu telo. Njena reakcija je bila potpuno suprotna reakciji njenog muža. Jovljeva vera je izdržala čak i ovu krizu. tada dolazi najveći udarac. "Prokuni Boga i umri!" Toliko je bila ispunjena tugom.Sotona je u potpunosti uradio svoj posao. Njegov 125 . Prava situacija je možda bila sakrivena od njega. razderao svoju odeću. Bog je istakao Jovljevu odanost koja je i dalje trajala. da je čovek od nje mogao da poludi. go ću se i vratiti onamo. Ali. Sotona je kroz nju zaigrao na poslednju kartu. Zato je bio u stanju da prihvati od njega i dobro i zlo. njegova vera je ostala neuzdrmana. boleli i gnojili se. Gospod uze. više nije bila uz njega. za koju je Božja namera bila da podržava Jova u dobru i u zlu. Zbog te grozne bolest sedeo je u pepelu i prišteve strugao crepom. ali on u Boga nije sumnjao. Iako je Jov. Žena. ali i dalje nije postigao cilj. Njegova žena se okrenula protiv njega. Sotona i Bog su još jednom razgovarali o Jovu. "Go sam izašao iz utrobe matere svoje. Jedino je povređeno njegovo imanje i spoljašnje stvari. Gospod dade.

Ovo ga je vodilo u pokajanje i poniznost (Jov 42:6). Njegova stoka je obnovljena. "Ušima slušah o tebi. Ali. Ali Jovljeva žena nijedan od njih nije koristila onda kada je njemu bilo najpotrebnije. nje nigde nema u prvom planu priče. u stvari. Teško je razumeti njen gubitak. "a sada te oko moje vidi. različite reakcije na priliku u kojoj su se našli. Biblija ne beleži da je njegova žena pokušala da ublaži njegov bol. pa iako su oluje neprekidno udarale. situacija se ponovo promenila. Bio je to temelj koji traje zauvek. tako oluje tuge i žalosti i neobjašnjiva iskustva otkrivaju životni temelj čoveka. Naravno. Iznenada i radikalno. kao njen muž. Bog je ženama poverio jedinstven talenat da saosećaju i da ohrabruju druge." (Jov 42:5). Jov više nije morao da se oslanja na iskustva drugih ljudi. ta stena neće posustati. Kao što se snaga korenja drveta proverava u oluji. njegova žena nije. Konačno su Jovljevi prijatelji došli da ga posete. iako nisu bili ni od kakve pomoći. njena tuga je bila strašna. nego posledica temelja na kome su se nalazili (Matej 7:24−27).život je bio sazidan na steni. sedam sinova i tri kćeri. jer je lično sreo Boga. Ali Jovljeva patnja je donela plod daleko važniji od ovih privremenih stvari. Ove dve osobine su neizbežne posledice susreta sa Bogom." rekao je Jov Bogu. Jov i njegova žena su opet imali desetoro dece. imao je više stada nego pre katastrofe. nisu bile posledica različitog načina na koji su doživeli tugu. kao i pre. Njegov odnos sa Bogom se produbio. U toku tog celog perioda patnje. Ona se mogla održati jedino da je svoj život utemeljila na istom čvrstom temelju. 126 . Tako ona nije mogla da bude podrška mužu u najtežem periodu njegovog života. Jov je imao čvrst temelj.

Jov je shvatio sebe i Boga. Razumeo je da je potreban Posrednik između Boga i čoveka (Jov 9:32−35; 16:19). Ta patnja je imala pozitivne posledica na njega. Otkrila je Jovu ono što nikada pre nije znao. Poput Jakova, i on se rvao sa Bogom i nadvladao (1. Mojsijeva 32:28). rezultat je bio bogatiji i srećniji život. A sotona? On je ponovo bio gubitnik. Rezultat njegovog kušanja Jova je bio suprotan njegovim planovima − Jov se više nego ikada posvetio Bogu. Biblija ne govori mnogo o Jovljevoj ženi. Kaže da je usred ognja iskušenja ona pokazala na pogrešnu stranu − okrivila je Boga. Kao i mnoge nevernike, sotona je i nju zaslepeo (2. Korinćanima 4:4, 11). Nije razumela da iako Bog dopušta patnje, njegov cilj nije da čovek pati, nego da ta patnja donese dobar plod (Jevrejima 12:11). Njena krhka sreća je od nje privremeno bila oduzeta da bi ona pronašla nepromenljivu sreću − samog Boga. Put za pronalaženje te sreće prolazi kroz školu patnje. Kao starozavetna žena, ona je nosila duplo teži teret. Propustila je ohrabrenja pisane Božje Reči i nije imala krug prijatelja hrišćana koji bi je podržali. Ipak, imala je živi dokaz da nije neophodno da u krizi doživi poraz, čak ni u njeno vreme. Njen muž, Jov, bio je taj dokaz. Novi zavet ga hvali jer je nastavio da se pouzdaje u Boga u vremenu žalosti (Jakov 5:11). Kada je sotona nanišanio svoje raspaljene strele iskušenja, Jov je svoju veru upotrebio kao štit i zaustavio ih (Efescima 6:16). On je dokaz da nijedan čovek nije u tako jakom iskušenju da ne bi mogao da se suprotstavim kao i da Bog pokazuje izlaz usred svakog iskušenja (1. Korinćanima 10:13). Jov je svoj život gradio na Božjem temelju. Izgleda da njegova žena za svoje stope nije uspela da pronađe čvrsto tlo. Tuga je Jova bacila u
127

Božje naručje. Ali njegova žena je u kritičnim trenucima svoga života Bogu rekla ne. Zato ona nije dobar primer, koji bi trebalo slediti.

128

Jovljeva supruga, žena koja je Bogu rekla ne (Jov 1:1−3, 6−12; 2:1−10; 42:10−13; Rimljanima 8:28)

Pitanja: 1. Opiši Jovljevu porodicu pre katastrofa. 2. Ko je bio uzrok nevolje koja je napala Jovljevu porodicu? (Vidi i Otkrivenje 12:9−10.) 3. Razmisli o reakciji Jovljeve žene. Formuliši njen odgovor svojim rečima. 4. Posmatraj njen život i život njenog muža u vezi sa tekstom iz Mateja 7:24−27. Šta zaključuješ? 5. Kakva ohrabrenja Biblija nudi hrišćanima koji izdrže u poteškoćama? Uporedi sa Jakovom 5:11, Jevrejima 12:11 i 1. Korinćanima 10:13. 6. Šta si ti lično naučila iz iskustava Jovljeve žene? Šta činiš da bi to primenila u svom životu?

129

Marija, najprivilegovanija medu zenama

Marija, najprivilegovanija među ženama
"Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju; što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaženom." (Marija, Luka 1:46−48)

Luka 1:26−38 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija. I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom (blagoslovena si među ženama). Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio. Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost u Boga. I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja. A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ne znam muža? Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji. I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, jer je svaka reč Božija moćna. Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao. I anđeo ode od nje. Matej 1:18−25 A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaručena za Josifa, pre no što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga. Pošto je Josif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. Kada je on to smislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od
130

Luka 2:17−19 A kad videše. Luka 2:33−35 I njegov otac i majka čudili su se onome što se govorilo za njega. koji je Hristos Gospod. I ne poznavaše je dok ne rodi sina. te ga povi u pelene i metnu u jasle. i rodi svoga sina prvenca. učini kako mu je naredio anđeo Gospodnji. 131 . i sestra njegove majke. A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga stada. jer gle. Marija Klopina. pa reče njegovoj majci Mariji: vidi. jer će on spasti narod svoj od grehova njihovih. te se uplašiše vrlo. devojka će začeti i rodiće sina. A Marija je pamtila sve ove reči i razmišljala o njima u svom srcu. I blagoslovi ih Simeon. i uze ženu svoju. I svi koji su čuli. A kada se Josif probudi od sna. A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaže: "Gle. i Marija Magdalina.Duha je Svetoga. ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izrailju i za znak kome će se protiviti − a tebi samoj mač će probosti dušu − da se otkriju misli mnogih srca. A Isus. Ona će roditi sina i ti ćeš mu dati ime Isus. objaviše što im je rečeno za ovo dete. javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. eto ti sina. dođe vreme da ona rodi. Jovan 19:25−27 A kod Isusova krsta stajahu njegova majka. I odjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvaleći Boga i govoreći: slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su po Božjoj volji. i dade mu ime Isus. i nadenuće mu ime Emanuil". zadiviše se onome što su im pastiri rekli. videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio. Zatim reče učeniku: eto ti majke. zato što vam se danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu. naći ćete dete povijeno u pelene gde leži u jaslama. što prevedeno znači: "Sa nama Bog". jer za njih nije bilo mesta u gostionici. I anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja. reče majci: ženo. Luka 2:6−14 A kad su bili onde. I od onoga časa uze je učenik k sebi. I ovo vam je znak. Anđeo im pak reče: ne bojte se.

Znala je Njegovu darežljivost i ljubav prema onima koji su ga poštovali. Bila je svesna toga šta je učinio ne samo za ceo narod. Svaka Jevrejka se nadala da će baš ona imati privilegiju da bude Mesijina majka."Ja sam sluškinja Gospodnja i učiniću sve što On želi". i o kome su govorili mnogi proroci. jer je znala šta je On učinio u istoriji njenog naroda. jer je Bog odlučio da te blagoslovi. Shvatila je da će On doći. a onda još jasnije Avramu. Kako će se to desiti?" Anđeo je počeo ovim rečima: "Ne plaši se." rekla je jednostavno. I kako da rodi bebu? Nije bila čak ni udata! Bila je samo verena. A sada je Njegovo vreme došlo − i ona je izabrana da mu bude majka. doći će preko nje na ovaj svet." Onda joj je rekao kako će Duh Sveti u njoj učiniti to delo. Duboko je u svom srcu poštovala Gospoda Boga. kao i to da je On više voleo da radi kroz one koji nisu bili silni na zemlji. Nikada nije ni sanjala da će izbor pasti na nju. "Neka se ostvari sve što si rekao. Psalme i proročke zapise. Da li je to bio razlog da je Bog izabrao baš nju? Da li je ona bila upotrebljiv instrument zato što nije svetovne slave nije bilo u njoj? Marija je bila spremna da se žrtvuje da bi postala najponizniji Božji sluga. 132 . Marija. Bila je vrlo svesna činjenice da nema ni položaj ni bogatstvo. Nije ni čudo što je odgovorila: "Ali. Marija je poznavala Boga kroz Mojsijeve knjige. Ona. ja sam devica i nisam udata. Marija. nego i za određene pojedince. rekla je zamuckujući. Njeno Dete će se zvati Sin Božji. postaće Mesijina majka! Iskupitelj koji je bio prvi put obećan Adamu. Bila je mlada i poticala je iz beznačajnog sela (Jovan 1:46−47). potpuno preplavljena i obuzeta porukom koju joj je anđeo upravo doneo. U svojim mislima je pravila pregled onoga što joj je rekao.

nije mogla predvideti posledice. Ništa nije zadržala za sebe. izreći će skoro iste reči u Getsemanskom vrtu: "Ne moja volja. U snu mu je došao anđeo i otkrio istinu o prirodi te situacije. Zato je Josif planirao da je tajno napusti. stvorilo probleme. Marija bi bila osuđena na smrt. Ugled je zamenila da bi bila na raspolaganju Bogu. Onaj koga su upravo najavili. ona će imati dovoljno mogućnosti da dokaže da je mislila upravo to što je rekla. nego tvoja neka bude. Marija. Ovo je Josifu. 133 . Mojsijeva 22:20−21). Ovo nije bio nepromišljen odgovor. Marija je bila trudna i očekivala je obećanog Emanuila o kome je Isaija prorokovao (Isaija 7:14). On je bio čovek koji je hodao sa Bogom. Prvo što je žrtvovala bio je ugled. njenom vereniku. jer da jeste. U budućnosti. treba da se obavezno kamenuje (5. od samog početka je naučila da izuzetna privilegovanost često ide ruku pod ruku sa žrtvom. Međutim. Da li je želeo da problem toga što će se desiti vrati nazad Bogu? Ako jeste.gledajući netremice u anđela koji je odlazio. vratio bi problem baš tamo gde i pripada." (Matej 26:39). Kako bi mogao da oženi devojku koja očekuje dete nekoga drugoga? Pošto je on nju voleo. Njen Sin. kao što je Zakon to očekivao od njega. Mojsije je to doživeo pre nje (Jevrejima 11:24−26). Ove reči su pokazivale da je potpuno predana. najprivilegovanija među ženama. Pavle će to doživeti posle nje (Dela 9:15−16). Zakon je kazivao da ako Jevrejka mlada prevari svoga muža. i na dan udaje ne bude devica. nije želeo da je javno optuži. u tom momentu.

Ispunjena Svetim Duhom. Marija je razmišljala o događajima protekle godine.Josif će takođe biti privilegovan jer će biti zemaljaski otac Detetu. biti najprijatnije. Josifova kuća će biti kuća u kojoj će Sinu Božjem. Jelisaveta ju je nazvala "majkom Gospodnjom". Ona nije mogla znati da će i posle mnogo vekova ljudi biti pokretani i podsticani njenom ljubavlju prema Bogu. Ne samo da je oženio ženu čija je čistota bila sumnjiva ljudima oko njih. za vreme zemaljskog života. Ona nije bila dostojna toga. Nije imala ništa drugo da mu ponudi osim svoje zahvalnosti i slavljenja. otišla u malo selo blizu Jerusalima da poseti rođaku Jelisavetu koja je takođe čekala bebu. takođe je shvatala da je i ona grešnik kome je potreban Spasitelj. Iako joj ni reč nije rekla o svojoj trudnoći. Josif je oženio Mariju. nego nije mogao da ima seksualne odnose sa njom sve do posle Hristovog rođenja. Bila je to bujica slave i hvale Gospodu. One će biti onaj ko će Detetu dati ime Isus. svet i moćan. Kroz buduća pokolenja. Za Isusa će to biti jedini zemljaski dom. Morao je da žrtvuje neke lične radosti u zamenu za čast koja mu je ukazana. Bila je duboko dirnuta veličinom onoga što će se desiti. baš kao da je njegov sin. 134 . uskoro nakon posete anđela Gavrila. On je bio velik. Za njega će biti čast da uči i obrazuje Hrista. Iako se osećala privilegovano. Nosili su Dete i par grlica za žrtvu Gospodu. Jelisaveta je Mariju pozdravila kao blagoslovenu među ženu. Marijina poniznost se može videti u njenom veličanju − slavljeju Boga (Luka 1:46−55). Setila se kako je. ljudi će je zvati blaženom. Marija i Josif su se zajedno popeli uz stepenice Hrama u Jerusalimu. Ne zbog nje same. Marija se setila svoje reakcije. pesma slave koju je On stavio u njeno srce. Dete koje će se roditi biće i njen Spasitelj. nego zbog onoga što je Bog učinio.

Na taj način je Bog objavio dolazak njenog Sina. desilo se čudo.. On je nastavio: "Jer sam ga video. Video sam Spasitelja koga si dao svetu. cezar August je naredio da se po narodu sprovede popis. Kao što su očekivali. "Slava na visini Bogu i na zemlji mir. došli su do štale. smešten na putu karavana od Jerusalima do Hevrona. svaka krčma je bila puna.. Pastiri." 135 . Njeno Dete je rođeno izvan grada u štali u kojoj su se zimi čuvale domaće životinje. Bila je tužna što njen Sin nije imao čak ni krevet u kome će prespavati prvu noć na zemlji. "Ispunio si svoje obećanje. Odjednom.Kada se rođenje Deteta približilo. a dobrodošlicu su mu ukazali i bogati i siromašni (Matej 2:1−12). veoma stari čovek im je prišao i uzeo Dete (Luka 2:22−38). Dok su ona i Josif bili sami i usamljeni. Kasnije su sa Istoka došli mudri i učeni ljudi. Gospode. koje su anđeli uputili. bio je vrlo zaposlen i užurban grad. Marija i Josif su krenuli na dug put od Nazareta u Vitlejem u postojbinu cara Davida. Prevalili su dug put da bi odali čast i prineli skupocene darove u zlatu. Starac je bio Simeon. njihovog pretka. Spasitelja sveta. dok su svog Sina nosili u Hram. tamjanu i ulju. Vitlejem. koji je dugo čekao na dolazak Mesije. Sada možeš pustiti svog slugu da ide u miru." pevali su dok su objavljivali rođenje Božjeg Sina. njeno srce je sve ove dragocene uspomene pamtilo. kao što si mi obećao. pobožan čovek. Ona je tiho sedela neznajući tačno šta da kaže. Jako svetlo je zasjalo u noći − svetlo sjajnije od dnevnog. Odjednom se velika vojska anđela pojavila. Bili su to siromašni ljudi sa licima šibanim svim vremenskim prilikama." čuli su ga kako govori reči kojima su bili vrlo iznenađeni. da se popišu.

Ana. bilo je mnogo dece. Cele porodice su se tamo okupile da proslave Pashu u Svetom gradu i da svojim žrtvama izraze poštovanje Gospodu Bogu (Luka 2:41−51). Marija i Josif se više nisu pitali da li u naručju drže Sina Božjega. 136 . ali će mač probosti tvoju dušu." Nije dugo prošlo pre nego što je stigla prva tuga. U mislima je čula krike nedužnih beba koje su brutalno pogubljene. koja je kao i Simeon provela veći deo svog života u Božjem prisustvu. zemlju bez hrane i vode. ovo Dete će odbaciti mnogi u Izraelu. lako se poistovećivala sa bolom majki koje su izgubile decu. Najdublje misli mnogih srca će se otkriti.Starčev govor je bio vođen Svetim Duhom. Prošlo je deset godina. stara proročica. takođe je shvatila da je Dete obećani Mesija. Zbog velikog broja porodica koje su posećivale grad. Pre nego što je Ana krenula da ljudima u gradu kaže da je blizu izbavljenje Jerusalima. bili su prisiljeni da na taj dugački put krenu kroz negostoljubivu pustinju Negev. Pošto je tek i sama postala majka. bilo je saznanje da su mnoga deca pobijena zbog njenog Sina. jer su mogli da slave Gospoda u društvu sa starim prijateljima koje su susretali samo u ovakvim prazničnim danima. Međutim. U Jerusalimu je bilo vrlo prometno i živo. Majka Sina Božjega je uvidela da je velika radost pomešana sa mnogim suzama. nadajući se da će ubiti jevrejskog cara koga su objavili (Matej 2:13−16). Josif i njegova mala porodica su pobegli. Ono što je ovaj put ka Egiptu Mariji učinilo još težim. Simeon je Mariji rekao nešto posebno: "Slušaj pažljivo. ali On će mnogima drugima biti najveća radost. jer ih je Bog upozorio. Bilo je to vreme radosti. Car Irod je poubijao sve dečake do dve godine starosti u Vitlejemu.

Na njihovo zaprepašćenje. Zato Josif i Marija nisu otkrili da Isus nije sa njima. Nigde nisu mogli da ga nađu. mladi Isus je sedeo među vrlo učenim rabinima. Veze između njega i njegove porodice su počele da slabe. "Sine. ali jasno i bez rezerve: "Nije trebalo da me tražite. Dok je tog dana bio njihov izgubljeni sin. teška srca. sve dok nisu već bili na zamornom putu ka kući." prekorila ga je. ali bezuspešno. Konačno." Odgovorio je ne neprijateljski. Zar niste znali da treba da budem u domu mnoga Oca?" Njegovog oca? Ali Josif ga traži svuda zajedno sa majkom. pronašli su ga u Hramu. Iznenadio ih je svojom inteligencijom. Konačno.Odrasli su uživali u suviše retkim susretima sa rođacima i prijateljima iz daleka. Nije ih samo slušao. u tom mnoštvu. Da li je ovo iskustvo podsetilo Mariju na Simeonove reči? Da li je već bila doživela onaj prvi bol od uboda mača koji će konačno probosti njeno srce? 137 . razumevanjem i ispravnim odgovorima. vratili su se u Jerusalim u potrazi za njim. Hodali su i razgovarali glasno ulicama. Roditelji su prirodno pretpostavljali da je dete u društvu sa drugom decom negde u grupi. Marija je bila uznemirena. bio je i Sin Božji. nego im je i postavljao pitanja. nakon tri dana traganja. nedostaje. Započinjao je svoj životni put ka svojoj pravoj sudbini. Iskupitelj izgubljenog sveta. "zašto si to učinio? Tvoj otac i ja te tražimo po celom Jerusalimu. Svuda su ga tražili. Zar ona nije shvatila da on govori o svom nebeskom Ocu? Isus je počeo da se udaljava od njih. Bilo je vrlo lako da se ne primeti kako neko od njih. Deca su žamorila i cvrkutala kao ptići dok su se veselo igrala.

Josif i Marija su težili tome da svoj dom tako urede i da obezbede takvo obrazovanje svojoj deci da deca mogu da se prilagođavaju Božjim mislima. Druga deca su rođena. Posebno su Marijine misli bile obuzete Bogom. prirodno se razvio u čoveka. Godine koje su zajedno proveli su bile dobre. Bila joj je data prilika da svoje majčinske želje podredi Božjoj volji." (Luka 2:52). Baš u domu Josifa i Marije Isus se prvi put susreo sa Pismom. Misli neke osobe određuju i njene postupke. Bilo je i drugih sinova − Jakov. sve je izgledalo kao i pre − nepromenjeno. vrlo je verovatno da je Isus. Isus im je bio poslušan kao i pre. Ali njegovo duhovno okruženje je bilo zavidno. Bila je prožeta duhom prave poniznosti i prirodne posvećenosti. sa majkom delio porodične probleme i da je bio odgovoran za njihovo izdržavanje. Njegovi roditelji su hodali sa Bogom i međusobno se poštovali. Sin Božji. Ali. Ona je čuvala ovo sećanje zajedno sa svim ostalim u svom srcu. 138 . Pošto je u to vreme Josif umro. "Isus je odrastao i bio visok i mudar. Tu je vladao duh koji je deci olakšavao da budu poslušni svojim roditeljima. Ovo je sveta tajna. Isus. Njegova majka je volela Božju Reč i to je za Isusa bio pravi primer. kao najstariji sin. koji je bio savršen kao dete. Isus je rasta od mladosti u odraslo doba. kako je Bog kao čovek na zemlji mogao da sebe podredi Marijinom uticaju. u Marijinom srcu se nešto desilo. Isus nije odrastao u bogatoj ili društveno privilegovanoj porodici. Uticaj njegove majke na njega u tom periodu je bio veliki. U tom domu u Nazaretu je bila prijateljska atmosfera. Sledeći taj princip. Simon i Juda − a i kćeri (Matej 13:55−56). Osamnaest godina On je živeo u roditeljskom domu. Josif.Kada su se vratili u Nazaret. i voleli su ga i Bog i ljudi.

a ako joj je bilo neprijatno. Njen Sin se promenio. "ženo. ali to nije ukazivalo na nedostatak poštovanja ili prijateljstva. Više se nije ponašao kao poslušni Sin kakvog je poznavala. ali je takođe shvatila da je njena tuga povezana sa milošću Božjom. nego Isus iz Nazareta. iako je njen Sin. "Učinite sve što vam kaže". sve se promenilo. malom selu blizu Nazareta. o kome je cela zemlja počela da priča. Sve više je u svom životu osećala onu oštricu mača. iako ne bez bola. "šta ja imam sa tobom?" Obratio joj se sa "ženo". Ali to je jasno ukazivalo na udaljenost koja je postojala između njega i njegove majke. jer je znala da je On Bog i da može učiniti čudo. Da li se ikada pre prema meni tako ponašao? pitala se. Sve što joj je bilo ostalo. bregovitoj galiljskoj zemlji (Jovan 2:1−11). Marija nije bila uvredljiva.Ljudi ga više nisu zvali tesarev sin. Od tada. Jevrejkama su se oubičajeno tako obraćali. Kada je Isus napunio 30 godina. Toga dana je isto tako pokazao da On. rekla je slugama. On nije pre svega bio Marijin Sin. A onda se u njeno sećanje vratio onaj dan u Hramu. Isus je zauvek napustio Mariju. Zapazila je da se domaćin postideo. Marija je znala da se povuče. A onda je došla do jednog bolnog otkrića." odgovorio joj je. Sada je On bio tesar (Marko 6:3). bilo je da sebe 139 . Bila je spremna da zauzme drugo mesto. Marija je to jasno videla na svadbi kojoj je prisustvovala u Kani galilejskoj. jer je Božji Sin išao po celoj zemlji i činio dobra. ne može da bude poslušan svakom njenom naređenju. nije to primetila. jer je nestalo vina. Postojala su neka uzvišenija naređenja koja je morao slušati. Da li je već bila shvatila da će On kasnije poučavati o visokom prioritetu koji Bog stavlja na služenje? (Matej 23:11−12) Kada je Njegova služba započeta. Prva njena reakcija je bila da problem prenese svom prvorođenom sinu.

Videla je agoniju i čula kako ga ismejavaju i rugaju mu se. Mač je probio njenu dušu svom svojom oštrinom. Marija je stajala ispod krsta i trpela sa Njim. ukazujući na ovo. i ona je do poslednje kapi ispila gorku čašu patnje." Izdržala je jedino zato što se potpuno predala Gospodu." On je odgovorio: "Ko su moja majka i moja braća?" A onda je. a On − najvoljeniji od svih − trpeo je kao niko nikada. Marijina vera u njega je imala priliku da raste. 140 . Kako se osećala − to je bilo u drugom planu. Poput Njega. U njenoj glavi su još uvek odzvanjale reči: "Neka mi bude kako si kazao. Ljudi sa kojima je svakodnevno bio i njegovi učenici. kada je stajala u podnožju krsta na kojem je njen Sin visio kao obični kriminalac. Sati su lagano prolazili na vrelom suncu. ili da sebi olakša. Kada mu je rečeno: "Tvoja majka i braća su ovde i žele da se vide sa tobom. nego vezom koju stvara vera u Boga. Dok je Isus putovao po zemlji. Nesumnjivo joj je bilo bolno što drugi njeni sinovi nisu verovali u njega (Jovan 7:3−5). i što ga Nazarećani nisu prihvatila (Luka 4:16−30). On joj je ovo jasno pokazao kada su ona i njeni sinovi pokušali da razgovaraju sa Njim. dodao: "Onaj ko čini Božju volju je moj brat i moja sestra i moja majka. Odnosi se više nisu merili krvnom vezom.stalno stavlja Bogu na raspolaganje. bili su mu isto što i ona. Bila je uz njega do poslednjeg momenta. Ovo je bio deo majčinstva. Ovo je bio vrhunac Marijine patnje." (Matej 12:46−50). Ona se nije trudila da je ignoriše. isceljujući bolesne i propovedajući evanđelje.

čije je ime poštovano više nego ime ijednog drugog smrtnika. Istovremeno je doživela i duboku tugu koju nijedna druga žena nikada nije. ponovo se posvetila Bogu. Marija. čula ga je kako govori. Marija je postala zrela žena. sa nekoliko drugih žena i njenim drugim sinovima nakon Hristovog vaznesenja. nije bila obuzeta svojim ličnim gubitkom. Od tada je Marija živela u Jovanovom domu. Marija je znala da može da prevaziđe lične interese i da se potpuno posveti Bogu i Njemu da čast. dostigla je neslućene uzlete sreće. pa iako je bio u smrtnoj agoniji. nego je prihvatila da je njen zadatak u vezi sa Njim ispunjen. "Ženo." (Jovan 19:26−27). Svojim životom je dokazala da je i mislila ono što je govorila kada je objavljeno Mesijino rođenje: "Evo služiteljke Gospodnje. U poslednjih trideset godina svoga života. eto ti sina". Krst nije poslednje mesto na kome se u Pismu Marija pojavljuje. Ponovo se pojavljuje sa Isusovim učenicima. Neprimetno je svoje mesto zauzela među ostalima." 141 . najblagoslovenija i najprivilegovanija među ženama. Iako je izgubila Sina. čoveku koga je na zemlji najviše voleo: "Eto ti majke. U gornjoj sobi u Jerusalimu. predala stalnoj molitvi (Dela 1:9−14). Zatim je rekao Jovanu.Isus ju je video. Ponovo nije tražila svoje pravo. Marija se. Čovek i žena koji su mu na zemlji bili najbliskiji. nije zaboravio da se pobrine za nju. neka mi bude kako si kazao. Isus nije otišao sa ove zemlje a da se nije pobrinuo za svoju majku. poput drugih. najbolje će moći da se razumeju i jedno drugom pomognu nakon Njegovog odlaska. niti će ikada doživeti. Ali njen stav prema Bogu se nije promenio.

17−19. Prouči njen hvalospev (Luka 1:46−55). Šta misliš. suočila? 5. kao majka. Zašto je Marija najprivilegovanija među ženama? 2. Nabroji žrtve koje je morala da podnese.Marija. 33−35. Marijin privilegovan položaj je podrazumevao i žrtvovanje. Matej 1:18−25. 6. Šta je najvažnije što si od Marije naučila? Kakve praktične vrednosti ovo ima za tvoj lični život? 142 . šta je bilo najteže sa čim se Marija. 4. Jovan 19:25−27) Pitanja: 1. Luka 2:6−14. Šta smatraš Marijinim najboljim i najistaknutijim osobinama? Objasni. najprivilegovanija među ženama (Luka 1:26−38. Šta je mislila o Bogu? Šta je mislila o sebi? 3.

jer je uslišana tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina. te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. a oboje zađoše u godine. On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili. Radovaćeš se i veselićeš se." (Solomon. i. Videvši ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. da pripremi Gospodu uređen narod. zena cvrstog karaktera i dobar zivotni saputnik Jelisaveta. naime. a za vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. žena čvrstog karaktera i dobar životni saputnik "Ko će naći vrsnu ženu? Jer vredi više nego biser. Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede. Odgovori anđeo i reče mu: ja sam Gavril koji stoji pred Bogom. neće piti ni vina ni žestoka pića. od Avijine črede. Zaharija. a ti treba da mu nadeneš ime Jovan. zato što nisi poverovao mojim 143 . i mnogi će se obradovati njegovom rođenju. Oboje behu pravedni pred Bogom živeći bez mane po svim zapovestima i naredbama Gospodnjim. star a i žena mi je zašla u godine. da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost. i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest. Jer će biti velik pred Gospodom. jer je Jelisaveta bila nerotkinja. po običaju sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i okadi. Dete nisu imali. a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke. Ali mu anđeo reče: ne plaši se. evo. Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to poznati? Ja sam. i njegova žena od Aronovih kćeri po imenu Jelisaveta. Tada mu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika.Jelisaveta. Priče 31:10) Luka 1:5−20 U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija. onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onoga dana kada će se ovo dogoditi.

i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta. zaigra dete u njenoj utrobi. one bi uprljale službu svojih muževa. zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. Luka 1:39−45 U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad. nego je nezavisno od njega razvila duhovni život i bila je poštovana zbog svog ličnog zajedništva sa Bogom. Mojsijeva 21:1. Ona nije samo pratila duhovno stražarenje svog pobožnog muža. Jelisaveta je bila takva žena. Bila je sveštenikova supruga. Biblija ističe da su oboje bili pravedni pred Bogom. da su živeli besprekorno i da su držali sve zapovesti i sve Gospodnje uredbe. O njoj niko nije ružno govorio. Kada Jelisaveta ču Marijin pozdrav. te povika iz glasa i reče: blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. Jelisaveta je bila izvanredna žena. Poput Eve i svake druge jevrejske 144 . I otkud mi to da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer gle. 7). onda uviđamo da joj je činjenica da nije imala decu bila zagonetna i bolna. pa uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu.rečima koje će se ispuniti u svoje vreme. I blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao. U protivnom. Ne samo da je bila udata za sveštenika. Sveštenicima je bilo dozvoljeno da se žene jedino pobožnim ženama čije je moralno ponašanje bilo potpuno besprekorno (3. Jelisaveta nije živela samo po Zakonu. nego je i sama bila potomak istaknutog Aronovog plemena. kad glas tvoga pozdrava dođe do mojih ušiju. Kada se sve ovo zna. nego je i služila Bogu u duhu zakona. Luka 1:24−25 A posle ovih dana zače njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: tako mi je učinio Gospod u vreme kada pogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.

jer je bila uskraćena za blagoslov u deci. Zaharija i Jelisaveta će dobiti sina. Tvoja žena Jelisaveta će ti roditi sina i daj mu ime Jovan. tvoje molitve su uslišene. nadala se da će postati Mesijina majka. Onog dana kada je Zaharija palio tamjan. Ovo je bila velika čast − čast kakva se svešteniku ukazuje jednom u životu. za žene koje su nakon dugogodišnjeg čekanja konačno dobile svoje divne sinove. Da li je još uvek bila puna iščekivanja. poseban Božji glasnik. Tu 145 . takođe. Jakovljevu i Samuilovu majku. ne samo za Isakovu. jer nam molitve nisu uslišene.majke koja je od tada donosila decu na svet. Dolazi novi život u njihov mirni dom. Dnevnika 24:19). dugo bile bez dece? Život je bio pun iznenađenja." Dugo čekanje se isplatilo. Kao i u mnogim drugim prilikama kada nebo deluje kao od mesinga. Zaharija. Mnogi je nikada nisu imali. stao je ispred sveštenika i rekao mu: "Ne plaši se. nego i za Jelisavetu. čak i u ovom dobu? Ili se predala misli da njene molitve nisu Bogu ugodne i da neće imati dece? Da li je hrabrost crpela iz života Sare. žena koje su. Često je sebi postavljala to bolno pitanje: "u čemu sam pogrešila?" i "zašto mi Bog nije milostiv − zašto me ne blagoslovi?" Sada je već bila vrlo stara. otpočela je nova faza njegovog i Jelisavetinog života. U toku svoje šestomesečne dužnosti. Bog će ukloniti njihovu sramotu. Reveke i Ane. a toliko željeno dete nije stiglo. sve se desilo naglo. Zaharija je palio tamjan u svetinji. Gavrilo. Ipak je pretrpela isto poniženje kao i svaka druga Jevrejka zato što je bila bez dece. Njen muž je pripadao grupi sveštenika koji su služili u Domu Gospodnjem (1.

Tražio je znak. Bog je imao još neke dobre vesti. Ali. Punih devet meseci neće izustiti ni reč. tvoje molitve su stvarno uslišene. Isus će o njemu svedočiti rečima da je najveći čovek koji je ikada živeo (Matej 11:11). čovek koji će pomoći da se njegov narod vrati Bogu. On je bio vesnik Carstva koje će doći. Da li je Jelisaveta tako prisno živela sa Bogom da je mogla čuti njegov glas? Ili je više to bila reakcija u veri? Biblija o tome ne govori. Sve što je želeo da kaže. morao je da napiše. protegnuće se daleko u ceo svet. Kako jedno ljudsko biće može da izdrži toliko sreće odjednom? Zaharija je pokazao da on nije mogao. Blagoslov koji će proisteći iz Jovanovog rođenja.mirnoću će isterati bat dečjih nogu i njegovo glasno smejanje. Za ceo jevrejski narod je svitala nova budućnost! Njihovo dete neće biti kao ostala deca. Dok većina ljudi na Zapadu jednostavno izabere lepo ime za dete. vizija je rasla. Zaharija. nego njen muže. Ne samo molitve za dete. iako ga nije ona primila. ili ga nazovu po posebnom prijatelju. On će biti čovek posvećen Bogu. Jelisaveta očigledno nije imala problema da veruje u to izvanredno obećanje. direktno od Boga preko božanskog glasnika. Međutim. u Jelisavetinom društvu to nije bio 146 . i Bog mu je dao. Ona je morala da ga primi tako što joj ga je njen muž napisao na tablicu. Jovan će biti čovek koji će pripremiti put za Mesiju. Horizont se širio. nego i molitve u vezi sa Mesijom.

Niko mu nije mogao dati lepše ime. Ona ga nije ponizila da bi sebe uzdigla. nego i zbog njegove beskrajne vernosti. došli su rođaci i susedi.običaj. mešali su se i pokušavali da im nametnu tradiciju − da njihov sin nosi očevo ime. Kada je njen sin rođen. Njeno strpljenje je baš bilo iskušano i izuzetno nagrađeno. Da li zato što se osećala neprijatno da radoznalim ljudima pokaže svoje telo koje je sve više raslo? Verovatno. Ona se divila čudu koje se događalo − ne samo zato što je Bog ponovo dokazao da je specijalista za nemoguće. Jovanovo ime je bilo kao prodoran uzvik: "Bog je milostiv!" Sam Bog je Jovanu dao ime. ali su zato morali da čekaju na njegovo vreme. pošto je na vest reagovala duhovnije od njenog muža. dete koje će u istoriji zauzeti posebno mesto. Povukla se već pet meseci. Bog je za Zahariju i nju imao na umu vrlo posebnog sina. reagovala je kao dobra žena koja prihvata slabosti svoga životnog saputnika. Ono što je nekada izgledalo kao kazna. Bila je stvarno blagoslovena. Jelisaveta je o ovome razmišljala dok se u njenom telo odigravalo čudo. Nema nikakvih dokaza o tome da je Jelisaveta sebe uzdizala. 147 . Jelisaveta ne samo da je imala izvanredno poreklo. Niti je s ponižavanjem gledala na njega. Ona će na svet doneti izuzetno dete. Ali njen pravi razlog je bio Bog. Jelisaveta je odbila njihov predlog. imala je i izvanredan i nezavistan karakter. u pozitivnom smislu te reči. Naprotiv. pokazalo se kao blagoslov. Njegovo vreme nije moglo doći pre rođenja Gospoda Isusa Hrista koje samo što se nije desilo.

čiji se put mora pripremiti. Jelisaveta je to priznala sa poniznošću i skromnošću na kojima bi joj se moglo pozavideti. Drugo nerođeno dete − njeno − poskakivalo je od radosti kada je htela da pozdravi svoga Gospoda. kao što su poniznost i skromnost. ali iznad svega. Onoga kome će služiti kasnije (Jovan 3:30).Ona nije popustila pred pritiskom. Čak i pre nego što je Marija svoju sreću mogla da podeli sa njom. "jer će se ispuniti ono što joj je Gospod rekao. koju je uočila kao sebi nadređenu. nego je ostala odana svome mužu i Bogu. Čvrsto i odlučno je rekla: "Zvaće se Jovan. ona je svu pažnju usmerila na Mariju. Jelisaveta je videla − tako je govorila − još nerođeno Dete i proslavila ga kao Gospoda. Devetostruki plod Duha koji Pavle kasnije nabraja (Galatima 5:22−23) u njoj je već bio prisutan. Luka vrlo jasno govori o 148 . Ni najmanje nije bila ljubomorna. To se pretvorilo u sastanak ne jedne ostarele i jedne mlade žene. Mesije. Umesto da govori o sebi. Jelisaveta je znala šta se dešava. Nije joj bilo teško da ženu mnogo mlađu od sebe nazove "Gospodnjom majkom" i "blagoslovenom među ženama"." rekla je. Ove osobine su bile očigledne i prikazane na izvanredan način kada je njena rođaka Marija iznenada kod nje došla u posetu u toku trudnoće. U tom trenutku. nego majke Jovana − onog koji treba da pripremi put − i majke Emanuila. žena kojoj su zanemarili jer je bila nerotkinja." Tri meseca su ove buduće majke provele zajedno − bile su to žene koje su pisale istoriju. Rivalstvo je za Jelisavetu bilo potpuno nepoznato (1. Bilo je to delo Svetoga Duha u njoj. postala je proročica: "Blagoslovena je ona koja je poverovala. u njihovom umu je bilo ono što će Bog učiniti. Korinćanima 10:24)." Njen život je bio okarakterisan i drugim vrlinama. Mnogo su razgovarale i mnogo se radovale.

za čoveka koji će doći − za Isusa. 149 . Božja ruka je na poseban način nad njim. Ljudi su primali k srcu ono što se dešavalo i govorili su: "Pogledaj to dete. Takva žena je dobar životni saputnik. ženu vere i izvanrednog karaktera." (Luka 1:65−66). Ljudi su počeli da očekuju ono što će Bog učiniti. Bili su spremni za velike stvari. Za sve ovo. Mesiju. čekaj i videćeš šta će od njega biti. Nije čudo što su svi ljudi u brdovitom delu Judeje. koji su živeli u njihovoj blizini. pričali o Jovanu i njegovim roditeljima.ovome. Nečem novom su se nadali. Bog može da upotrebi ovakvu ženu da učini divne stvari. Ono što ju je učinilo izvanrednom bilo je sledeće − bila je ispunjena Bogom. Bog je upotrebio Jelisavetu.

39−45) Pitanja: 1. Kakva je bila Jelisavetina životna "sramota"? Navedi i druge žene iz Biblije koje su imale slično iskustvo. žena čvrstog karaktera i dobar životni saputnik (Luka 1:5−20. (Vidi i Matej 11:11). Kakve plodove Duha vidiš u njenom životu? (Takođe pročitaj Filipljanima 2:3−4 i 1. Korinćanima 10:24). Prouči Jelisavetin život u svetlu Galatima 5:22−23. Postoje li indikacije da je Jelisaveta bila dobra žena? Ako da. 4. koje su? 6. 3. 24−25. Razgledaj Zaharijunu pesmu slaveljenja (Luka 1:67−69) u kontekstu ove priče i opiši kako je njihov nedostatak bio obilno nadoknađen. Šta ti je u njenom životu najuočljivije? Na koji način možeš slediti njen primer? Kako ćeš to učiniti? 150 . 5.Jelisaveta. Šta pozitivno Biblija govori o Jelisaveti u Luki 1:6? 2.

od svoga devojaštva živela je s mužem sedam godina. Oni između nas koji su doživeli tragediju bilo koje vrste − posebno udovice − znaju da ništa ne isceljuje rane kao svesno prebivanje sa Bogom. Luka 2:36−38 Bila je i proročica Ana. i Duh Sveti beše na njemu. a kao udovica do osamdeset i četiri godine. Njemu je Duh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi Pomazanika Gospodnjeg." Psalam 147:3 Isceljuje one koji su skrušena srca i leči tuge njihove. Luka 2:22−27 I kad se navršiše dani njihova očišćenja − po Mojsijevom zakonu. I u isti čas ona dođe i slavljaše Boga. odneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda. 151 .. kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: "Sve muško − što se prvo rađa − neka se posveti Gospodu". i to čovek pravedan i pobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu. zena koju nije unistilo slomljeno srce Ana. I gle." (Evgenija Prajs) Jeremija 49:11 "Ostavi sirote svoje. i govoraše o njemu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima.. I nadahnut Duhom dođe u hram. i udovice tvoje neka se uzdaju u mene. ja ću im život sačuvati. Fanuilova kći iz plemena Asirova. u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon. nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju. ona beše vrlo stara. žena koju nije uništilo slomljeno srce "Ana je dozvolila da je slomljenost srca približi Bogu.Ana. i da prinesu žrtvu kako je rečeno u zakonu Gospodnjem: "Par grlica ili dva golupčeta".

Sreća Aninog braka je trajala samo sedam godina. u Anino vreme mogla da učini. 152 . poreklom iz Asirovog plemena iz Galileje. a u Novom zavetu imamo četiri kćeri evangeliste Filipa. ili smrt. Svojim rođacima nije postala teret. Biblija spominje mali broj − Marija. jeste da se vrati u dom svojih roditelja i da čeka ili drugog muža. Bila je čast biti proročica. otkrili su da jedan broj ovih ljudi umire u prvih šest meseci nakon smrti njihovih žena − 50% od srčanih smetnji. Čak i danas. Ana je pripadala baš toj grupi. moj život se zaustavio. Žene proroci su bile retke. Udovice često zauzimaju ovaj stav: "Kada mi je muž umro. Biblijski komentatori kažu da je bila udovica više od 60 godina. Nakon velike nesreće u njenom životu. Žena koja.Može li jedna osoba da umre zbog slomljenog srca? Britanski lekari. Život proročice Ane je mogao biti beznadežan. ali kome niko nije mogao da pomogne. niti je postala osoba koju su svi sažaljevali. govori Reč Božju ljudima bila je izuzetno privilegovana. Ovo je bilo beznačajno pleme za koje se govorilo: "Proroci ne dolaze iz Galileje. Nije postala usamljena žena kojoj život nema šta da ponudi." Ana je zauzela sasvim drugačiji pogled na život." Proroci su bili obični ljudi. Ana stoji između Starog i Novog zaveta. proučavajući slučajeve velike grupe udovaca. kao i muški prorok. nakon muževljeve smrti. Jedino što je jedna žena bez dece. nije pobegla u izolaciju i samosažaljenje. Hulda i Noadija iz Starog zaveta. Bila je proročica. Devora. udovica na Srednjem istoku je praktično sahranjena onda kada umire i njen muž.

Ipak. Da li je Anu tešila misao da Bog nikada tek tako ne uzima nekoga? Da li je ona očekivala da će se On dati u zamenu za ono što joj je uzeo? Najverovatnije.. Jedna osoba mora imati hrabrost i mora biti dalekovida da bi prihvatila ovaj stav." 153 . onaj ko ostaje nikada više nije isti kao pre.A nije pobegla ni u prošlost. Ana je pobegla Bogu. Svoj život je posvetila službi Bogu u Božjem hramu. pa se okreće. Isus je kasnije rekao svojim učenicima da niko ko stavi ruku svoju na plug. On ostaje samo polovina od prethodnog para. i samo one koje su poput Ane izgubile životnog saputnika. Bila je spremna da više brine o Bogu nego o sebi. Pravi život i hod sa Bogom nije samo introspektivan (usmeren na samoispitivanje). uprkos svim njenim aktivnostima. i da Božje delo stavi na najviše mesto. nego je i usmeren i ka spolja.. Ona može da uteši druge koji su u problemima. Molila se i postila. natprirodan mir ispunjava njeno srce. Ana je bila obuzeta Božjim delom ne samo u toku dana. nego i tokom noći. Korinćanima 1:3−4). i koji su žalosni. prema drugima. On se trudi da druge usreći. nije pogodan za Carstvo Božje (Luka 9:62). Kada se slomi jedinstvo bračnog para. ona nije iz vida izgubila ljude. Čak i nakon relativno kratkog braka. Soren Kirkegard je jednom rekao: "Vrata sreće se otvaraju ka spolja. nego je ona ta koja teši. šta ostaje u jednoj osobi koja je podeljena na dvoje. i kada se odvaži da se suoči sa sadašnjošću i budućnošću sa Bogom. Ovo je jedna od najvećih opasnosti sa kojima se udovice suočavaju. znaju kako ovo može biti opasna pretnja za njihov duhovni život. kada ne zavisi od uspomena na pravu sreću. Kada se udovica odvaži da prošlost ostavi iza sebe. Ona više u životu nije ucveljena. jer je nju samo utešio Bog (2.

smatrala je da te uzbudljive vesti ne može da zadrži samo za sebe. udovištva i godina. svet je bio u tami. dopušteno joj je da vidi Dete i da ga proslavi. nego starica. Ovo nam dokazuje kako je dobro poznavala ljude. Isus se rodio! Kada su Josif i Marija svog Prvorođenog doneli u hram da bi ga prineli Bogu kako je Zakon zahtevao. Prvo. tog časa je postala najprivilegovanija žena na svetu. odgovor na dugogodišnje molitve. Išla je i govorila tim ljudima šta je videla. jer je tako dugo očekivani Otkupitelj njenog naroda. Poznavala je sve one u Jerusalimu koji su očekivali Spasitelja. veliki dan je stigao. a onda drugima govoriš šta si video. pazio je na to da ona ne propusti taj sveti trenutak. Bog koji je tako brižno sve te godine o njoj vodio računa. elokventni mladić. tamo su otkrili ne samo pobožnog Simona. pridružila se Simeonu u slavljenju i obožavanju Boga. Drugo. sveta i njenih greha. Ova osoba koja je objavljivala Isusa Hrista. nije bio energični. Mnogi su zato svesno ili nesvesno tražili iskupljenje koje samo od Boga može doći − dolazak Mesije. Neko je rekao: "Svedočenje je kada dobro pogledaš Gospoda Isusa Hrista. Zajedno sa Simeonom. nego su pronašli i Anu.U Anino vreme. mraku i bez nade. nije imala neke posebne prilike u životu. Žena koja inače zbog svog porekla. momenat na koji je svet tako nestrpljivo čekao − Mesija je došao! Za Anu su samo dve stvari bile prirodne." Ovo je bila Anina reakcija. konačno došao." 154 . Odjednom. Ovo je bio najsvetliji momenat u njenom životu. Bio je to najveličanstveniji momenat svih vremena. Ona je bila neko ko je iskusio ono što je Psalmista napisao o Gospodu: "Isceljuje one koji su skrušena srca i leči tuge njihove. čoveka koji je znao da neće umreti dok ne vidi Mesiju. Narod je bio ophrvan problemima.

Kakvu je privilegiju Ana iskusila? 4. Šta si naučila od Ane o tome kako možeš imati pobedu u žalosti? Ima li nekoga kome bi u ovome mogla pomoći? Ko je to? 155 . Pročitaj 2. 36−38) Pitanja: 1. Kao mlada žena. Psalam 147:3. Šta je Ana uradila kada je videla Isusa? 5. Luka 2:22−27. Kakve posebne prilike imaju ljudi koji su doživeli žalost? 6.Ana. žena koju nije uništilo slomljeno srce (Jeremija 49:11. Korinćanima 1:3−4. Kako je to uticalo na njen život? (Vidi i Luka 9:62.) 2. Kako Biblija opisuje njenu zajednicu sa Bogom? Kakve zaključke iz ovoga izvlačiš? 3. Ana je doživela veliki gubitak.

a ko u blagoslovu seje u blagoslovu će i žnjeti. te gledaše kako narod meće novac u kovčeg. A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas. ništa mi nije vredno osim moje zajednice sa carstvom Hristovim. žene su bile zauzete pripremanjem pashalnog oborka. jer Bog voli radosnog davaoca. Korinćanima 9:6−8 A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti. U kućama. I dođe jedna siromašna udovica pa ubaci dve lepte. Tada dozva svoje učenike i reče im: zaista. za ovaj veliki 156 . jer jedino davanjem ili zadržavanjem ja objavljujem njegovu slavu. da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo. sav svoj imetak. 2. Kupile su velike količine hrane za kuvanje i spremanje." (David Livingston) Marko 12:41−44 I sede prema kovčegu za priloge. to jest kodrant. zena koja je umela da upravlja novcem Udovica. to će biti dato ili zadržano. žena koja je umela da upravlja novcem "Od svega onoga što mogu posedovati. kažem vam. Uskoro će početi Pasha i svaki predani Jevrejin je želeo da ove praznične dane proslavi u Svetom gradu.Udovica. ne od žalosti ili od moranja. a ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala. slavu Onoga kome dugujem svu svoju nadu u vremenu i večnosti. Jevreji iz celog poznatog sveta su se skupljali u grad. a mnogi bogati metahu mnogo. Ako će bilo šta što imam povećavati korist toga carstva. Svako neka daje kako je u srcu odlučio. U Jerusalimu je tog dana bila gužva. jer svi metnuše od svog izobilja. da ova siromašna udovica stavi više od svih koji metahu u kovčeg.

Jer dok su drugi davali od suviška. zatim. jer i nije imala mnogo − ali je tačno znala šta da uradi sa tim što je imala. Rekao je: "Ova sirota udovica je u kutiju za priloge stavila više nego svi drugi. Ona svoj novac nije potrošila na namirnice." Za Gospoda nije bilo važno koliko je dala. tačno preko puta potoka Kidron. Zatim će ga razapeti. Znao je da su ta dva novčića poslednje što je imala. Bogataši su se gurali i stavljali velike svote novca u kovčeg − bio je to novac iz njihovog obilja.praznik. Isus je znao šta ona radi. desiće se najvažniji događaj u istoriji. njega će zarobiti u vrtu naspram trga ispred Hrama. Novčići ni iz daleka nisu ni za plaćanje računa u Hramu − šta bi neko kupio za dva novčića? Ali Isus je mislio da je njen dar vrlo važan. tako siromašna. bez ustezanja. Pa ipak. Njoj nije ostalo ništa. Brojne su bile njegove posete domu njegovog Oca. U stvari. Koračala je pravo prema Hramu i tamo je. pa je pažnju svojih učenika usmerio na nju. Video je da bogati daju mnogo. On je imao vremena da primeti sirotu udovicu koja daje svoja dva novčića. Stajao je i posmatrao ljude kako daju prilog u kovčežić. ona. Ali jedna žena se nije pridružila slavljenicima. Ona je bukvalno dala celo svoje zemaljasko imanje Bogu koga je volela. On je bio u Hramu. ta dva novčića su bila sve što je imala. A onda je došla sirota udovica. svoja dva novčića stavila u kovčeg. i to je bilo dobro. stavila je sve što je imala. bar što se Isusa ticalo. nego koliko joj je ostalo. Ali njihovi darovi nisu bili ništa prema izobilju koje su imali. 157 . Za ovu ženu. Za nekoliko dana. Isus je gledao na to šta je novac predstavljao onome ko ga je davao. povukla neprimetno kako je i došla. Ona se. Tako mnogo im je još ostalo. Neprimetno? Ne. Desiće se važne stvari.

25). jer Bog je dao precizna pravila za trošenje novca − deset procenata celokupnog prihoda išlo je njemu (3. Oni koji su vođeni ovim principom. kada Bog na to doda svoj blagoslov. Umesto zakona. Pavle je napisao: "Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu. umnožava stvarnu vrednost novca kao što umnožava hleb i ribu (Luka 9:12−17). niti prima službe od ljudskih ruku − kao da ima potrebu za čim. gde se i davalo po tom Zakonu." Bog ne želi da ljudi daju zato što je njemu to potrebno. zato što želi da sve deli sa njim − čak i svoje imanje. On zna da ako jedna osoba da od onoga što ima. tada. Oni često zaboravljaju da samo Božjom milošću mogu da zarade novac. Bog je zainteresovan za motive osobe koja daje. otkriće da tako mnogo može da se učini sa onim što se malo ima. motivacioni faktor je bila ljubav. Izvanredno je što je ova sirota udovica osetila atmosferu novozavetnog davanja još dok je živela pod Zakonom Starog zaveta. kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima. Nijedan Jevrejin nije mogao izbeći obavezu. onda daje zato što voli Boga. Osoba koja sve deli sa Bogom. Od tih deset procenata. i sve. A ljubav se ne može regulisati zakonom. pošto sam daje svima život. Daju nenametljivo (Matej 6:2−4). 158 . ljudi vole da se drže svoga novca. da po svojoj prirodi. bili su plaćeni služitelji u Hramu. Često pogrešno misle: "Sa mojim novcem mogu da radim šta hoću. Korinćanima 16:2).Za Boga. On zna. To mora da bude izraz dobre volje. novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. U Novom zavetu je situacija bila drugačija. pošto im On daje zdravlje i zdrav razum (Priče 10:22). Mojsijeva 27:30−32). On samo želi da taj novac upotrebe na pravi način. ni postavljenih iznosa. od svog novca (4. Oni redovno daju (1." (Dela 17:24−25). Mojsijeva 18:21. Leviti. Nije bilo krutih pravila. Bog. Čak su i Leviti morali da daju tih deset procenata. imaju zadovoljstvo u davanju. i dah.

159 . Desetak je bio tako mali čin posvećenosti Bogu. ne postoje granice blagoslovima koje je On mogao izliti na tu siromašnu ženu. "je nešto što ne možeš sa sobom poneti u nebo.Da li je ova žena osetila da će Bog dati svoga Sina za ovaj svet? Bio je to najveći čin ljubavi? Da li je to bio razlog što je ona htela da pokaže svoju ljubav prema njemu kroz potpuno posvećivanje? Shvatala je da davanje nije bilo isključiva privilegija bogatih. Procenat koji siromašni daju od svojih primanja nije manji od procenta koji daju bogati. procenat ostaje isti. Šteta što se veo koji je prekrivao život ove žene uklonio na kratko. Tada on ima trajnu vrednost. Siromašni ljudi mogu imati istu priliku." neko je jednom rekao. Pošto Bog ne želi nijednom čoveku da ostane dužan. ali ga možeš poslati unapred. "Novac. Htela je da da sto posto. Jedno je sigurno − ona je divno proslavila Pashu. koga je dotakao njen posebni dar." Može se upotrebiti za prenošenje i izvršavanje večnih vrednosti. kao u slučaju udovice. U njemu se sadrži uzbudljiv potencijal kada je posvećen Bogu i njegovoj službi. i prvinama od svega dohotka svojega. I biće pune žitnice tvoje obilja i presipaće se vino iz kaca tvojih" (Filipljanima 4:17). Iako iznos novca biva manji. Zar nije kroz Solomona rekao: "Poštuj Gospoda imanjem svojim. Tada novac postaje kapitalno ulaganje u nebo (Priče 3:9−10). Siromašna udovica se nije zadovoljila time što će dati samo deo novca. pobrinuo za nju. I zar nije kroz Malahijina usta obećao kišu blagoslova onome ko da samo deseti deo svoga prihoda? (Malahija 3:10). Bilo bi zanimljivo znati kako se On. Novac ne treba smatrati "prostim".

Malahija 3:10) 4. Korinćanima 16:2. Šta je bilo posebno u vezi sa količinom novca koju je udovica priložila? 2. žena koja je umela da upravlja novcem (Marko 12:41−44. Kako Bog nagrađuje one koji Njemu daju svoj novac? 6. Kakva uputstva su u Novom zavetu data u vezi sa davanjem? (2. 2. Da li je priča o udovici uticala na način na koji ti daješ finansijska sredstva? Kako? 160 . Matej 6:2−4) 5. Šta je Bog rekao o davanju u Starom zavetu? (Priče 3:9−10. Korinćanima 9:6−8) Pitanja: 1. Korinćanima 9:6−7. 1. Kako je Isus cenio taj mali iznos (manje od jednog centa) u odnosu na druge veće darove? 3.Udovica.

A Gospod joj odgovori i reče: Marta. A Vitanija je bila blizu Jerusalima. Marta mu reče: znam da će vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan. 161 . iziđe mu u susret: a Marija je sedela kod kuće. oko petnaest stadija daleko. I mnogi Judeji behu došli Marti i Mariji da ih teše za (njihovim) bratom. I svaki. Reče joj Isus: vaskrsnuće tvoj brat. Marija je. I sad znam da će ti Bog dati. Ona priđe i reče: Gospode. da mi pomogne. zena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet Marta iz Vitanije. Sin Božiji. brineš se i uznemiravaš se za mnogo. koji treba da dođe na svet. naime." (Pavle. Jovan 11:17−27 Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu. koja je sela kraj nogu Gospoda i slušala njegovu besedu. Ona je imala sestru po imenu Mariju. 10 da možete ispitivati šta je bolje. neće umreti doveka: veruješ li to? Reče mu: da. izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti. koji živi i veruje u mene. žena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet "I to molim od Boga da vaša ljubav sve više i više obiluje u spoznanju i svakom osećanju. a jedno je potrebno. neka žena po imenu Marta primi ga u svoju kuću. da si bio ovde. Gospode: ja sam uverena da si ti Hristos. zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj.Marta iz Vitanije. ne bi umro moj brat. Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život: ko veruje u mene − živeće − ako i umre. Marta. ako ma šta zamoliš od Boga. uđe u jedno selo. Tada Marta reče Isusu: Gospode. A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Čim je Marta čula da Isus dolazi. Filipljanima 1:9−10) Luka 10:38−42 A kad su putovali. dakle.

i lice mu je bilo povezano ubrusom. sve su bili muškarci. Marta je bila napeta.Jovan 11:32−44 A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus. Tada podigoše kamen. Ona je bila gostoljubiva i s ljubavlju je svoj dom otvarala drugima. Maločas je u njenu kuću iznenada došlo 13 gostiju. Rekavši to povika veoma glasno: Lazare. njene sestre Marije i brata Lazara. da poveruju da si me ti poslao. da učini da i ovaj ne umre? Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob: a to beše pećina i kamen je bio navaljen na nju. A neki od njih rekoše: zar nije mogao ovaj. kod njih osećao kao kod kuće. Tu je bio Isus. Ja sam znao da me uvek slušaš: ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji. Kada je Isus video kako ona plače. kako ga je voleo. uzruja se i reče: gde ste ga stavili? Rekoše mu: Gospode. i njegovi učenici. Iziđe mrtvac. pokojnikova sestra: Gospode. dođi i vidi. koji je otvorio oči slepome. obavijen zavojima po rukama i nogama. ili da je njena ostava 162 . Nije reč o tome da njen dom nije prostran. hvala ti što si me uslišio. bili su na putu za Jerusalim koji se nalazio oko tri kilometra dole niz put. Isus reče: podignite kamen. Učitelj. Posetioci nisu bili nepoznati. Smatrala je čašću što može da primi ove goste. koji nije imao gde da zakloni svoju glavu (Matej 8:20). Isusu udariše suze. Reče mu Marta. videvši ga pade pred njegove noge. A Isus podiže oči gore i reče: Oče. uzbudi se jako u duši. i kako plaču Judeji koji su došli s njom. da si bio ovde. iziđi napolje. Isus je bio dobar prijatelj Marte. Reče im Isus: razvite ga i pustite ga da ide. Tada rekoše Judeji: gle. Ponekad bi kasno noću došao i ostao sa njima u Vitaniji. Marta je bila zahvalna što je njen Učitelj. Reče joj Isus: zar ti ne rekoh da ćeš videti slavu Božiju − ako poveruješ. ne bi umro moj brat. govoreći mu: Gospode. već zaudara: jer je četvrti dan u grobu. Borila se sa sobom dok je brinula za potrebe ovih prašnjavih i gladnih ljudi.

slabo snabdevena hranom. Ona je bila dovoljno bogata. Međutim, nju je nerviralo što joj njena sestra Marija ne pomaže pri pripremanju. Marija je bila potpuno zaokupljena onim što je Učitelj govorio i slušala ga je. Žedno je gutala svaku njegovu reč. U njenom razumu je postojala jedna misao: "Kako da u njemu uživam u potpunosti? Šta mogu da naučim?" Marta nije bila manje srećna od nje što je Isus došao kod njih, ali nije u potpunosti uživala. Njene misli su stalno bile obuzete detaljima drugorazrednih stvari. Zato joj je izmakla veličina ove prilike u kojoj se nalazila. Bila je nervozna. Razdražena! I, kao i obično u ovakvoj situaciji, okrivila je nekog drugog. Marta je patila od samosažaljenja. "Gospode," prekinula ga je, "zar ne brineš što me je moja sestra ostavila samu da sve pripremim?" Marta nije brinula za to što optužuje sestru pred gostima i što je u tu optužbu umešala i Isusa! Pa ni to nije bilo sve. Usudila se da Učitelju naredi da kaže Mariji da dođe i pomogne joj. Učiteljev glas, koji bi prosto začarao slušaoce, iznenada je prekinuo Martu. "Marta, Marta," rekao je, "brineš i mučiš se zbog tako mnogo stvari, a samo je jedno neophodno. Marija je dobro izabrala i joj se neće oduzeti." Sa ovih nekoliko reči, On je nagovestio mnogo više. Njegov govor je i ovo sadržavao: Kako na takav način možeš da pomešaš važne i nevažne stvari? Kako se gubiš u stvarima od manje važnosti dok sam ja u tvojoj kući? Marta, zar ne razumeš da sam ja pre svega došao da služim, a ne da mi služe? (Matej 20:28). Zar ne vidiš da sam ja mnogo više zainteresovan za tebe, nego za smeštaj i hranu? Stvarno cenim tvoju gostoljubivost, ali sam pre svega zabrinut za tebe, ne za domaćicu. Marta, tako si vredna i mudra − zašto sve moraš sama da
163

uradiš, čak i najsitnije detalje? Zar ne shvataš da ja ionako više volim jednostavna jela? U mom Carstvu prednost se daje duhovnim stvarima. Ispitaj se. Upoznaj svoje srce. Sagledaj stvari iz moje tačke gledišta. Mariji, nastavio je, nije potreban ukor, niti treba da se ispravlja. Tebi je to potrebno. Ali sve ovo govorim zato što te volim (Jevrejima 12:5−6). Stvari privremene vrednosti, brige za ovaj svet guše moju Reč (Marko 4:19) i zatamnjuju tvoj pogled na večne vrednosti. Marta, takođe, pazi kada nekog drugog sudiš (Matej 7:1−2). Bože to ostavi meni (1. Korinćanima 4:5). Ispitaj sebe i prosudi svoje srce (2. Korinćanima 13:5). Sledeći susret Isusa i ove porodice desio se pod izuzetno tužnim okolnostima. Bolest i strah su ušli u ovaj srećni dom. Lazar se ozbiljno razboleo. Bez odlaganja su njegove sestre poslale poruku Isusu koji je propovedao s druge strane reke Jordan. Sve što su mu rekle, bilo je: "Gospode, tvoj prijatelj je veoma bolestan." Očekivale su da će odmah doći. Znale su da će moći da dođe. Ali, Isus je odlagao − namerno − i Lazar je umro. Kroz ovu bolest Bog će se na čudnovat način proslaviti. Marija i Marta se neće radovati zbog isceljenja njihovog brata, nego zato što će on biti podignut iz mrtvih. Ovo je bilo iznad njihovih očekivanja. Zato su sestre mnogo puta u toku dana ponavljale: "Da je Gospod došao, Lazar ne bi umro." Onda, kada je Lazar već četiri dana bio u grobu, a kuća puna prijatelja koji su ih tešili, stigao je Isus. Marija, ophrvana žalošću, ostala je kod kuće, ali Marta nije mogla protiv sebe. Kako da mirno sedi kod kuće, kad Učitelj dolazi? Nemoguće! Izašla mu je u susret i ponovila ono što su ona i Marija toliko puta veće rekle: "Ovo se, Gospode, ne bi desilo
164

da si ti bio ovde." Ponovo je u rečima upućenim Isusu bilo malog prigovora, ali su te reči takođe bile izraz vere i nade. To je dodala kada je rekla sledeće: "Ali i sada znam da će ti Bog dati šta god tražiš od njega." Nije sve bilo izgubljeno. Kada je Isus obećao: "Tvoj brat će oživeti," Marta je pomislila na daleku budućnost. Ali, Isus joj je tada saopštio izvanrednu činjenicu: "Ja sam vaskrsenje i život." Vaskrsenje ne daje nadu samo za budućnost. Ono je sadašnja stvarnost. Ta stvarnost je bila personalizovana u čoveku koji je razgovarao sa njom. Ne samo da je On dao život, On sam je bio život. Martin odgovor je bio izuzetan primer vere: "Da, Gospode! Verujem da si ti Mesija, Sin Božji, koji je došao na svet." Na pitanje koje su mnogi postavljali i koje je donelo tako mnogo podela: "Da li je On Hristos, ili nije" (Jovan 7:31, 41−43; Matej 11:3), Marta je dala pozitivan odgovor iako čak nije mogla da zamisli značaj i celu suštinu reči svoga svedočanstva. Ono što se zatim desilo, stvarno je bilo dirljivo. Marta je pozvala Mariju. Ova je došla i pozdravila se sa Isusom. Videle su da je Isus duboko potresen. Obistinile su se reči proka Isaije: "U svakoj tuzi njihovoj on beše tužan." (Isaija 63:9). Sin Božji se nije stideo svojih suza. Plakao je. Lazarove sestre i svi ostali koji su došli da žale, videli su to. Neko je rekao: "Koliko ga je voleo". Drugi su kritički govorili: "Slepcu je otvorio oči, zar ne? Pa zašto nije mogao da spreči da Lazar umre?"
165

A onda je na svetlo izašla Isusova patnja. On je patio ne samo u svojoj smrti koja mu se približavala. U ovom svetom trenutku, kad je On dokazao svoju pobedu nad smrću, Isus je patio u životu. On je to činio svakog dana svog zemaljskog života. Trpeo je zbog nerazumevanja ljudi (Marko 6:1−6). Trpeo je zbog neverstva svojih prijatelja (Luka 22: 39−45; Matej 26:31−35). Patio je i zbog Marte − zbog načina na koji je trošila svoju snagu − i zbog toga kako je posredovala. Ponovo ga je prekinula. Kada je naredio da se ukloni kamen sa groba, smatrala je neophodnim da ga podseti da se Lazar, pošto je već četiri dana u grobu, raspada. "Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božju ako veruješ?" odgovorio je Isus. Na njegov povik: "Lazare, izađi!" smrt je pustila svoj plen. Lazar je pred njima stajao živ. Mogli su ga dodirnuti. Isus koga su okrivili da je neosetljiv na žalost svojih prijatelja, sada je svoje prijateljstvo svojim životom zapečatio sa ljudima iz Vitanije. Sada je njegova sloboda bila ograničena. Morao je da se sakrije da ne bi preprano pao u ruke fariseja i prvosveštenika (Jovan 11:53−54). Za nekoliko nedelja, umreće na krstu. Umreće ne samo za Lazarove, Marijine i Martine grehe, nego i za grehe celog sveta. Šest dana pre isusove smrti, Marta je služila na gozbi priređenoj u njegovu čast (Jovan 12:1−2). Priča je ispričana u nekoliko reči. Marta nije prestajala da služi. Ona nije išla iz jedne u drugu krajnost. Ona je bila žena čvrstog karaktera. Još uvek su bile vidljive divne osobine gostoljubivosti i spremnosti da služi. Ona je, takođe, bila žena čije je vera, kroz Lazarevu smrt, prošla ispit. Bila je i hrabra. Ostala je verna Gospodu u vremenu kada je mržnja Jevreja bila najžešća, što je rezultiralo Hristovom smrću.
166

pametna. 167 . Ona je morala biti naročito pažljiva da se ne izgubi u stvarima od drugorazredne važnosti. On ih može sačuvati da svoj život ne posvete nečem manje važnom. On koji je poznavao ljude. lako može da posustane jer se previše angažuje. On joj je ukazao čast pruživši joj svoje prijateljstvo. energična žena poput nje.Isus je voleo Martu. shvatao je da žena kakva je bila Marta može bespotrebno trpeti prosto zbog svoje prirode. i zbog želje da posreduje i da se meša. Znao je da dobra. Žene poput Marte imaju posebnu potrebu za Isusom.

Marta iz Vitanije.) Pitanja 1. Da li vidiš opasnosti koje su povezane sa ovim osobinama u njenom životu? Ako da. Šta ovo poglavlje govori o Martinoj veri? 6. koje su? 4. Pročitaj Jovan 11. 32−44. Kako je Marta primer ili upozorenje za tebe? Kako ćeš ono što si naučila od nje primeniti? 168 . Šta smatraš najvećom Martinom vrlinom? (Pročitaj i Marko 11:11 i Matej 21:17. žena koja je drugorazrednim stvarima dala prioritet (Luka 10:38−42.) 3. Takođe pogledaj i biblijske odeljke o Mariji iz Vitanije u sledećem poglavlju. Koje činjenice vode do zaključka da je Marta stvarno prednost dala stvarima od drugorazredne važnosti? 5. Šta je odlikovalo ovu porodicu iz Vitanije? 2. Jovan 11:17−27.

Tada Marija uze litru pravog. gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao iz mrtvih.) Jovan 12:1−11 Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju. nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. Tako doznaše mnogi Judeji da je onde. kod njega je bila blagajna. jedan od njegovih učenika. koji je nameravao da ga izda. A Juda Iskariotski. skupocenog nardova mira. Psalam 25:14) (Prijateljstvo sa Bogom je rezervisano za one koji Ga poštuju. Matej 26:13 Zaista vam kažem. za sećanje na nju. pomaza Isusove noge. Jer siromahe imate svagda sa sobom. a mene nemate svagda. Onde mu prirediše večeru. jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega i verovali u Isusa. No Isus reče: pusti je.Marija iz Vitanije. Samo sa njima. 169 . žena koja je umela da izabere najbolje "Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje i zavet svoj javlja im. Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara. gde god se uspropoveda ovo evanđelje po celom svetu. te je uzimao što se u nju stavljalo. pa dođoše ne samo radi Isusa. te mu otr noge svojom kosom: i kuća se napuni mirisom od mira." (David. a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim ležali za trpezom. kazaće se i to šta ona učini. nego što je bio lopov. zena koja je umela da izabere najbolje Marija iz Vitanije. On deli tajne svojih obećanja − parafraziran prevod stiha sa engleskog jezika. i Marta je služila. reče: zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to dalo siromasima? Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe. neka sačuva to za dan moga pogreba.

zar Jevreji nisu svakoga jutra u molitvama zahvaljivali Bogu što ih nije stvorio "kao roba. Ovo je njenom životu dalo smisao i živost. Dok ga je slušala kako priča.Jedva su je primetili kada je ušla u prostoriju. Nije brinuo teka tako za nekog muškarca. Više nije prepoznala svoj život − potpuno se promenio. "Počeo je tako što nam je ponudio svoje prijateljstvo. U njoj je raslo uverenje: "Bog me je stvorio. Uzdigao je ženu na visinu Božjeg plana za nju." (Otkrivenje 4:11). Do tog vremena. postala joj je jasna svrha njenog postojanja. a onda sela pored počasnog gosta. Otkrilo joj je mogućnosti o 170 . On je bio zainteresovan za celokupno ljudsko biće. Dok su ostali jeli i razgovarali. Bilo je to nepoznato iskustvo. Posle svega. Već je bila navikla da sedi pored Isusovih nogu. Pružio im je mogućnosti koje im do tada nisu bile poznate. i slušajući ga. Marijine misli su odlutale u vreme kada su Isus i njegovi učenici prvi put došli u njihov dom. a prisutni su je već viđali kako to čini (Luka 10:39). Pogledala je ljude koji su bili okupljeni. Sedeći pored njegovih nogu. Divno − njen dolazak nije uznemirio ni poremetio razgovor među gostima. bilo da je u pitanju muškarac ili žena (Galatima 3:28). kao i pre. među muškarcima i ženama je vladao veliki jaz. On je tada ušao i u njen život − kao što samo On to ume − i doneo je radikalnu promenu. Postojim zahvaljujući njemu. Zato se tako lagodno Marija osećala u njegovom prisustvu. ni kao neznabošca. Jednostavnim pokretom je uredila svoju dugačku haljinu u čijim je naborima bila skrivena mala posuda. u njenom srcu se javljala čežnja za Bogom. ni kao ženu"? Odmah je bilo očigledno da je On bio drugačiji. ili za ženu." razmišljala je. Prema ženama je pokazao novu vrstu poštovanja. Bez stida je došla i sela usred muškaraca koji su slušali njegove reči. Duboki muški glasovi su ispunjavali prostoriju.

Vratio se iz mrtvih. a ljudima spasenje. Gledajući unazad. A onda ju je prkinula Marta koja je čekala Gospoda i druge ljude. Mnogi su bili pokrenuti da poveruju u njega. njena osećanja su sazrevala i oblikovala se u odluku: "Učiniću za njega ono što mogu. koji je sedeo pored Učitelja. Bila je prava suprotnost Mariji. mogle su videti kako su bile kratkovide. Tako se radovala dok ga je posmatrala. Kada je 171 . izađi!" U srcu je osećala i malo stida kada se prisetila tog događaja. Ovo je za Isusa bilo teško. Oživeo je! Dok je živa nikada neće zaboraviti trenutak kada je Isus podigao svoj glas i uzviknuo: "Lazare." Zahvalnost je ispunila njeno srce. Ona i Marta su se pitale zašto Učitelj nije ranije došao. Tako je dobro videti kako ih je Gospod obe razumeo. Još jedan trenutak je posmatrala kako ljudi razgovaraju. Hleb − hrana samo za telo − ne može da zadovolji ljudsko biće. koja je do tada samo tinjala. Marta je bila aktivna i otvorena. Živela je u zajedništvu sa Hristom (1. jer je bila žena koja je razmišljala i delovala brzo. Korinćanima 1:9). sada razbuktala u plamen koji je nameravao da ga uništi. Nisu shvatale njegovo zakašnjenje koje je bilo skoro isto toliko bolno koliko i gubitak brata. domaćina. Marijine oči su odlutale do Lazara. Voleo je obe sa različitim karakterima. koliko je mnogo On učinio za tebe! Tako mnogo. Osećala je da je baš to bio ona svrha života na koju je i pozvana. Nikada pre u njihovom životu nisu osećale takvo opustošenje. jer je Lazarevo vaskrsenje dalo čast Bogu. Marta. Dok je svoju žeđ utoljavala njegovim rečima i dok je njeno znanje o Bogu raslo.kojima pre nije ni sanjala. jer se mržnja jevrejskih vođa. Sve to je u potpunosti učinio po Božjoj volji. mislila je. Prvi rezultat je bila glad za Božjom Rečju. Svoju ljubav prema Gospodu je pokazivala služeći mu. Kasnije su shvatile zašto je Hristos tako postupio. Unutrašnji čovek mora da se nahrani Božjom Rečju (Matej 4:4). Sa Marte. koja je bila introspektnija i mirnija. Isusov cilj je bio da Bogu da čast.

Nard je bio ulje koje se koristilo za balsamovanje. Mojsijeva 12:13. 21−28). Marije je to u dubini svoje duše osećala. Razvila je sposobnost duhovnog sagledavanja i razumevanja onih stvari koje drugi ljudi nisu uviđali. možda poslednji put.podigao Lazara iz mrtvih. nego će se u Jerusalimu prineti i veća žrtva. Živi. Dotakle su malu posudu koju je tu sakrila. U njihovom umu nije bilo drugih pitanja: Isus je morao da umre. nego celog sveta (Jovan 1:29). a ne mrtvi. Donela je odluku. Mnoge stvari su Mariji postale jasnije u toku njenog prijateljstva sa Isusom. Parfem je bio vrlo skup. Njene ruke su posegnule ka haljini. Gospod je onaj koji treba da primi njenu slavu. 172 . mislila je. Ne! Potisnula je tu misao čim joj je došla na um. dok je sebe ispunjavala njegovim rečima. Želela je da svoju zahvalnost Gospodu pokaže. Da li joj je ova misao naglo otvorila oči? Da li je instinktivno osećala da je Isus danas došao da se pozdravi? I On se pripremao za nastupajući praznik. vera i dela su nerazdvojivi. U toku ove Pashe proliće se ne samo krv životinja koje se žrtvuju u Hramu za oslobođenje ljudi od greha (2. Za šest dana će Pasha. Imala je neodoljivu želju da nešto učini. On je bio Jagnje Božje koje će uzeti na sebe grehe ne jednog naroda. Stalno se podsećala na vreme kada je govorio o tome kako će trpeti (Marko 8:31). Ovo se koristi za pogreb. Vreme je da sada nešto učini za njega. potpisao je svoju smrtnu presudu. U Reči Božjoj. Shvatila je da je mržnja mnogih jevrejskih vođa dostigla tačku ključanja. Isus će umreti. Količina koju je ona imala u toj posudi iznosila je ukupna godišnja primanja jednog radnika (Matej 20:2).

Brzo je sprovela plan, kao da se plašila da je neko ne spreči u tome − ili kao da joj nije još mnogo vremena ostalo. Slatke mirisne kapi parfema su se izlile na Isusova stopala kao izraz Marijine zahvalnosti. Bez uzdržavanja, izlila je svoju dušu. Svoje poštovanje je izrazila ćutke. Kako jednostavne reči mogu da izraze tako mnogo njenih misli? Ponekad je lakše najdublje misli preneti pogledom ili pokretom, a ne rečima. Potpuno je zaboravila na ljude oko sebe, jer je bila obuzeta razmišljanjem o Gospodu. S ljubavlju je njegove noge obrisala svojom kosom. Odjednom je u prostoriji zavladala tišina. Razgovor je prestao. Sobu i celu kuću je ispunio taj miris. Marija, čija je namera bila da ukaže čast Gospodu, šireći taj miris, dovela je sebe u centar pažnje. Šta je uradila? Za Judu Iskariotskog ovaj miris nije bio ugodan. Oštro je zvučala njegova kritika: "Zašto se ovaj parfem nije prodao za tri stotine dolara, a novac dao siromašnima?" Drugi su ga podržali. Iako je Juda zvučao kao da brine za druge, samo se pretvarao. Radije bi tu svotu stavio u torbu i odneo za sebe. Ponovo su se Marijine dobre namere pogrešno tumačile, kao u vreme kada ju je sestra optužila za lenjstvovanje (Luka 10:40−41). Međutim, Isus je znao njene motive. Tom prilikom On je nju odbranio. Rekao je: "Ostavite je! Zašto je uznemiravate? Ona je za mene učinila nešto divno." (Marko 14:6). Marija je bila jedina koja je razumela da se njegovo vreme na zemlji bliži kraju. Ono što je mogla da učini za njega bilo je važnije od svega ostaloga. Ali Isus je nije samo odbranio, nego i pohvalio: "Ona je učinila ono što
173

je mogla." (Marko 14:8). Pažljivo slušanje njegovih reči Mariji je pomoglo da izraste u ženu sa duhovnim sagledavanjem. Ona je postala žena koja je razumela tajne Božje. Tačno je znala šta i kada treba da uradi. Učiteljeve reči su otkrile ne samo Marijine misli − razjasnile su i način na koji Bog gleda na stvari. On najviše ceni osobu koja je zainteresovana za njegovu Reč i koja po njoj i postupa. Takva osoba ne treba da se plaši kritike drugih ljudi. Takva osoba ne mora da se povlači kada joj prigovaraju. Takva osoba ima najboljeg mogućeg zastupnika − samog Isusa. Marija nije bila opet ukorena. Naprotiv, tog trenutka, Isus joj je podigao spomenik od kamena ili bronze. " I zaista vam kažem: gde god se uspropoveda evanđelje po svemu svetu, kazaće se i šta ona učini − za sećanje na nju." (Marko 14:9). Miris Marijinog parfema je ispunio celu prostoriju − i traje do današnjeg dana. Hiljade, ne, milioni su je zbog toga cenili. Njeno delo je njih podsticalo, jer ona je učinila šta je mogla. Marija je bila žena koja je umela da sagleda i izabere najbolje.

174

Marija iz Vitanije, žena koja je umela da izabere najbolje (Jovan 12:1−11; Matej 26:13. Takođe pogledaj biblijske odeljke u prethodnom poglavlju o Marti.)

Pitanja: 1. Koja je prva uočljiva Marijina osobina koju otkrivamo u Luki 10:38−42? 2. Kako je Isus ocenio Mariju? 3. Razmisli o Marijinom životu u svetlu Mateja 4:4 i 1. Korinćanima 1:9 i onda nabroji ono što otkriješ. 4. Kakva su tvoja razmišljanja posle čitanja teksta o Mariji iz Jovana 12:1−8? (Pročitaj i Matej 26:6−13 i Marko 14:3−9.) 5. Nabroj sve što je Isus rekao o Mariji. Šta na tebe ostavlja najveći utisak. Zašto? 6. Na koji aspekt njenog života treba da obratiš najveću pažnju radi sebe? Šta ćeš da učiniš u vezi sa tim?

175

Samaricanka, zena koja je Isusu rekla da

Samarićanka, žena koja je Isusu rekla da
"Hristos me je doveo do iskustva preplavljujuće stvarnosti... šta to znači, ne može se rečima opisati u životu koji ne poznaje slobodu, budućnost, radost i potpunu promenu." (Vilhelmina, bivša holandska kraljica)

Jovan 4:4−26 A trebalo je da prođe kroz Samariju. Tako dođe u samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu: onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako na bunaru: bilo je oko šestoga časa. Dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: daj mi da pijem. Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupe hrane. Samarjanka mu reče: kako to ti − kao Judejin − tražiš od mene, Samarjanke, da piješ? Judeji se, naime, nisu mešali sa Samarjanima. Odgovori Isus i reče joj: kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu. Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok: otkuda ti, dakle, živa voda? Zar si ti veći od oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova? Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pije od ove vode − opet će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati − neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu. Reče joj: idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo. Odgovori žena i reče mu: nemam muža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža: jer si imala pet muževa, i koga sad imaš nije ti muž: to si istinito rekla. Reče mu žena: Gospode, uviđam da si prorok. Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Reče joj
176

podigla ga na rame i po vrelom podnevnom suncu. I još više ih je poverovalo zbog njegove reči. pa su samarjane izbegavali po svaku cenu. krenula dugim prašnjavim putem ka Siharu. Bog je duh. i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini. Reče joj Isus: ja sam − koji govorim s tobom. Protiv svoje volje. Nego ide čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini: jer Bog želi takve bogomoljce. nije se usudila da na izvor ide kasnije. slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta. Pitala se šta li je tog čoveka dovelo ovamo. moljahu ga da ostane kod njih: i osta onde dva dana.Isus: veruj mi. Dok mu je prilazila. Dok je bila još daleko. Nije mogla da rizikuje da se susretne sa drugim seljanima kada oni dođu na izvor po dnevno sledovanje vode. Svoju žensku čistotu je zamenila za nemoral. Bila je suviše siromašna da plati slugu. Bila je izgnanik bez prijatelja. da ide čas kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Mrzela je i samu pomisao na ovaj put. a pošto je bila žena na lošem glasu. koja je svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila. naime. Čak i sa te udaljenosti primetila je kako je obučen. A u malom selu. obavestiće nas o svemu. to je bilo posebno upadljivo. koji se zove Hristos: kada on dođe. To su bile posledice života koji je vodila. mi se molimo onome što znamo. po odeći i drugim obeležjima je zapazila da je Jevrejin. Kada su putovali iz Judeje u 177 . kada zahladi. Reče mu žena: znam da će doći Mesija. Jevreji su imali tako duboko ukorenjenu mržnju prema njihovom bratskom narodu Samarjanima. uzela je prazan krčag za vodu. jer spasenje dolazi od Judeja. i svakog dana je za to plaćala. Jovan 4:39−42 A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene. ženo. Vi se molite onome što ne znate. A kad dođoše k njemu Samarjani. a ženi govorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja: sami smo. videla je kako neki čovek sedi pored bunara. ali nije imala izbora.

Govorili su: "Samarjani nemaju deo u životu posle smrti. A zatim je nastavila: "Onda više neću morati da svaki dan dolazim na ovaj bunar." govorili su njihovi rabini. obično su išli zaobilaznim putem. I to je bilo baš ono mesto na koje je Isus ciljao. nego da se njegov sadržaj obelodani javno ženi. je kao čovek koji jede svinjetinu. razumljivo je da ona nije mogla da ga smatra učiteljem. Kao i obično. Ili je to bio samo njegov način izržavanja. ovaj čovek želeo da uspostavi kontakt sa njom − koja je bila ne samo samarijanka." rekla je." 178 . "Bože bi bilo da se Zakon spali. Možda bi to značilo da više nema svakodnevnog pešačenja u strahu do vode. Njena najdublja potreba ležala je u njenoj duši. zanemarila je potrebe svoje duše. "Daj mi malo te vode. obuzeta svakodnevnim problemima. Nije bio kao drugi ljudi − da li bi ovo mogao biti Onaj glas? Govorio je sa autoritetom. ali ne diktatorski. Došao je u samariju radi toga." Od toga ništa nije bilo odvratnije. onda. Ona ga nije razumela. Rešenje nije bilo u rešavanje njenog materijalnog problema. njegovo ljudsko interesovanje? Bilo joj je nelagodno.Galileju. Podstakao je njenu radoznalost rečima o živoj vodi. To je možda odgovor na njene probleme. Njeno iznenađenje je postalo još veće kada je čovek od nje zatražio uslugu. Reči "živa voda" su je pogodile. nego je Jevrejima čak bilo zabranjeno da razgovaraju sa ženama na ulici." I "Onaj ko jede samarjanski hleb. Zašto je. Samo kada bi znala ko je taj koji sa njom razgovara. tegobno u prisustvu te snažne ličnosti. da ponovo ne ožednim. jer ne samo da Jevreji sa samarjanima nisu ništa imali. Želeo je da ona postane svesna neophodnosti zadovoljenja te potrebe. Nije shvatala da voda svih svetskih okeana nije mogla da utoli njenu žeđ. nego i žena? Isus je ignorisao njeno pitanje.

" uzvratila je. smatrao je da je ta tamna mrlja u njenom životu − greh i ona je toga postala svesna. Bog je tražio ljude koji su 179 . "Nemam muža." Muža. Međutim. Sada je jasno videla da je njenim životom upravljao greh. pa se vrati. Dalje. Čovek bi mogao beskrajne sate da provodi u razgovoru. bila je potpuno svesna zakona u vezi sa preljubom. ipak je do sada uspevala da opravda svoje ponašanje. Isus je tada istakao glavnu temu razgovora. U nekoliko reči joj je pokazao da religija nije pitanje forme. nego sadržaja. Zar pred ovim čovekom nije bilo tajni? Njen život je pred njim izgledao kao otvorena knjiga (Jevrejima 4:13). "Tačno. iznoseći duge argumente kojima bi sakrivao svoja osećanja. ni krivio. on je nije ni prezirao. Religija se uvek pokazala kao zanimljiva i sigurna tema. ali ovom čoveku nije mogla da laže. A onda je počela da govori o religiji − kako njene forme i kontradiktornosti prave podelu među ljudima. muža − ali ona nije imala zakonitog muža.Njegov odgovor je bio jednostavan. vidim da si prorok. pokazao joj je da joj neće dati tu željenu živu vodu sve dok se taj greh ne ukloni." Bilo je strašno. Kao religiozna žena. Bar što se muškaraca tiče. ali potpuno zbunjujući zahtev: "Idi. Bio je to greh koji Bog nije želeo više da gleda. ona je imala mnogo iskustva. pozovi muža. Baš čudno! Međutim. Ali to vreme je bilo prošlost. Pa ipak." bilo je sve što je mogla da kaže. posebno kada je razgovor počeo dobro da napreduje. "nisam udata". "Gospodine. Bilo je tako zastrašujuće kada je ovaj čovek izrekao ove reči. Njega nije mogla da udalji i odvrati od cilja zbog kojeg je i došao. i nisi udata za čoveka sa kojim sada živiš. Imala si pet muškaraca. greh koga je trebalo osuditi − odmah.

čak i najgrešnije. Shvatila je da je baš iz tog razloga On nju tražio. sada može doći Bogu kroz Hrista i to pod dva uslova: Prvo. Odmah potom. koji su želeli da mu potpuno služe. još jedna žena koja je Isusu rekla da. razgovor je dostigao vrhunac. On je premostio jaz koji je greh načinio između čoveka i Boga. Hristos − On će razjasniti sve ono što je još mračno i nejasno. Jedino vredno u Božjim očima bila je vera. veruj mi. Ona je bila grešna. Bio je od krvi i mesa. Hristos je posrednik između Boga i čoveka (Jovan 14:6). Mesijanski čas je došao." Hristos nije bio neka daleka ličnost. Vreme diskriminacije je prošlo. Svako ljudsko biće. 180 . "Ja sam Mesija. Rekla je "da" Isusu Hristu. jer je Bog svet. da budućnost može već sada i baš tu da počne. Isus je ženu uverio da se njena čežnja ispunila. Ono što nikome tako jasno nije rekao. mora se osloniti na Isusa Hrista − mora poverovati u njega. On je došao u tu omraženu Samariju." Zbog nje. nego je jednostavno pitao: "ženo. njoj je otkrio: "Ja sam Hristos. Nije govorio kao da daje izjavu: "Zaista. Drugo.. Kraljica Vilhelmina iz Holandije. Mora uvideti da pred pravednim Bogom ne može opstati. On je bio pun ljubavi i razumevanja − pun opraštanja. samo zbog nje." željeni rezultat je bio isti − nanovo rođenje." kao što je učinio kada je poučavao Nikodima (Jovan 3:5). Čežnja za Mesijom je ispunila njeno srce. Zbog nje je zaobišao jevrejske zakone i propise. Za rasnu mržnju i religijske protivrečnosti je došlo do rešenja. U deliću sekunde..celim srcem tragali za njim. Primila ga je u srce. O tome joj je govorio. ona je sve to shvatila vrlo jasno. užasna. Stajao je pred njom. odvratna. mora uvideti (Rimljanima 3:23) svoj greh i mora ga priznati (Rimljanima 10:9−10). zaista ti kažem.

Njene poslednje reči su iz Biblije: "Vidi. Iskrslo je nešto mnogo važnije. objavio joj je da je slobodna. Korinćanima 5:17).pred kraj svog života napisala je impresivnu autobiografiju pod nazivom Lonely. But Not Alone (Usamljena ali ne sama). utolio njenu žeđ i uneo sreću o kojoj nije ni sanjala. pa prema tome. ona će ljude gledati slobodno u oči − bez stida. Između porekla ove Samarjanke i holandske kraljice je ogromna razlika. jer je primila Isusa kao Spasitelja i Gospoda (Jovan 1:12). Pa kako bi je ljudi mogli osuđivati? Rešenje njenih problema je bilo potpuno − i duhovno i materijalno. Gresi su mogli biti oprošteni. Žena sa srušenom prošlošću je bila slobodna. Slobodna od kazne za greh. Knjigu je završila onim što sama naziva otkrivenjem svoga života − istinom da Hristos želi da uđe u srce čoveka i da njim upravlja. sa jednostavnom otvorenošću i slobodom koju ima osoba koja je bila u Božjoj prisutnosti. stojim na vratima i kucam. Kritike ljudi više je neće povređivati. Požurila je natrag u selo da proširi divnu vest da je Mesija došao. Kraljica Vilhelmina je sebe smatrala detetom Božjim i to s pravom. ne po njihovoj spoljašnjosti. ućiću k njemu i ješću s njim − i on sa mnom. u Božjim očima slobodna od sramote iz prošlosti. govorila je ljudima o svom iskustvu. jer je prihvatanje Hrista najvažnije iskustvo u svakom ljudskom životu. Izvor žive vode je nju očistio. ono najdublje iskustvo je bilo isto. Svako ko prihvati Hrista na takav način. Od sada. Ona mora odmah to da saopšti ljudima! Neposredno. Ipak." (Otkrivenje 3:20). Onaj koji sudi ljudima. postaje novo stvorenje (2. nego po srcu. Zaboravila je zašto je došla na bunar. Sigurno ovo neće zadržati samo za sebe. 181 . ako ko čuje moj glas i otvori vrata.

Prvo na pojedince. Oslobodio ih je. objavili su da će ponovo doći na zemlju. postao veza sa ovim srećnim sadašnjim trenutkom." To je bilo dobro. Hristos treba da primi slavu. Ljudi. a ne žena. Posle raspeća. Rekli su ženi: "Sada verujemo ne zbog onoga što si nam ti rekla. Hrist treba da je u centru pažnje. videći promenu na njoj. Bili su impresionirani i molili su ga da ostane duže. požurili su iz sela na Jakovljev izvor. Mora biti da je On Hristos. Lično smo se uverili da je On Spasitelj sveta. anđeli su objavili njegovo vaskrsenje − a četrdeset dana kasnije. Prošle su četiri godine (Dela 8:1−17). Isus je i njima učinio isto što je učinio ovoj ženi. koga se stidela. Ona je bila samo prst koji je pokazivao na njega. Bilo je tako divno da je taj protekli život. nego zato što smo ga mi sami čuli. A onda je na nove vernike naišlo teško progonstvo. a onda na velika mnoštva ljudi. razapet. pobegli su u judeju i samariju. Sotona nije − niti danas to čini − lako ispuštao svoj plen." molila ih je. pa sve više i više. Bez ustručavanja ili straha govorila je o svojoj nepoštenoj prošlosti. I ostao je. Tamo su se sreli sa Mesijom. kada se uznosio na nebo. čovek i Bog. Duh Sveti je došao sa neba. Hiljade i hiljade ljudi su doživeli početak novog života. Zemlja i nebo su bili prekriveni teškom tamom onog dana kada je bezgrešni Isus iz Nazareta. Još više ljudi je došlo da ga sluša. "upoznaćete čoveka koji zna moju prošlost. Dao im je novi život − večni život."Hajdete sa mnom. Posle nekoliko dana. Kada je za hrišćane postalo suviše opasno da ostanu u Jerusalimu." Njena stidljivost je nestala. 182 .

Radosna vest se širila iz grada u grad. koja je kulminirala izlićem Duha Svetoga. ista osoba postaje misionar − misionar za Hrista po hristovoj milosti. Ponovo je u gradu bila radost. evanđeoski pokret u Samariji će zauvek biti dovođen u vezu sa ovom ženom. Razlike između Jevreja i Samarjana su zauvek bila ukinute. Kada je Filip došao da propoveda velikom mnoštvu. da je za dalju službu bio potreban jedan evangelista. mnogi su se obratili Hristu. 183 . Evanđelje je došlo na svet.U Samariji je počeo veliki evanđeoski pokret. Kada Sin Božji uđe u život jedne osobe. A zbog spremnosti ove žene da sa drugima podeli ono što je saznala. Bio je tako uspešan. Priča o Samarjanki jasno ilustruje kako je i samo jedna osoba misijsko polje. nastaju velike promene. u trenutku kada primi Hrista.

žena koja je Isusu rekla da (Jovan 4:4−26. 6. Šta misliš. posebno podstiče? Kakve ćeš praktične akcije preduzeti u svom životu kao posledicu ovoga? 184 . Razmisli o ovoj priči u svetlu Jovana 1:12 i Otkrivenja 3:30. pozovi muža . zašto joj je Isus rekao: "Idi. 39−42) Pitanja: 1.) 2. pa dođite"? 3.Samarićanka. Na šta je Isus želeo da joj ukaže? (Pročitaj Rimljanima 3:23. kada zahladi? (šesti sat je podne. Ova žena je govorila o nevažnim religijskim pitanjima. Korinćanima 5:17 i nabroji ono što otkriješ. 10:9−11.) 7.) 4. Uporedi Jovan 4:39−42 sa 2. Šta misliš. u vezi sa verovanjem u Hrista i svedočenjem o njemu. Šta te u ovoj priči. Do kakvih zaključaka dolaziš? 5. zašto samarjanka nije išla po vodu kasnije u toku dana. Šta misliš koje su dve najveće posledice proistekle iz razgovora ove žene sa Isusom? (Proveri i Dela 8:1−17.

ako je ko učitelj − neka radi na poučavanju. ko ima dar utehe − neka teši. jer tako neudata svoje ženstvene osobine može da učini korisnim za mnoge. A ona otvori svoje oči i videvši Petra sede. ustani. a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. A po blagodati. Zatim dozva svete i udovice i pokaza je živu. zena koja je volela Boga Dorka." (Dr Pol Turnijer) Dela 9:36−42 U Jopi pak beše jedna učenica po imenu Tavita. ako je dar služenja − neka bude u služenju. Ovo se razglasi po svoj Jopi i mnogi poverovaše u Gospoda. ova beše puna dobrih dela i milostinja koje je činila. koja nam je dana.Dorka. učenici čuše da je Petar u njoj i poslaše k njemu dva čoveka moleći: ne oklevaj da dođeš do nas. A Petar usta i ode s njima. Gazela. A kako je Lida blizu Jope. okupaše je i metnuše u gornju sobu. kleče na kolena i pomoli se Bogu. odvedoše ga u gornju sobu i pristupiše mu sve udovice plačući i pokazujući donje i gornje haljine koje je Gazela radila dok je bila sa njima. U one dane razbole se i umre. ko daje − neka daje prosto. 185 . žena koja je volela Boga "Kada mlada žena stvarno prihvati da nije udata. Kad dođe. ko pokazuje milosrđe − neka ga čini s radošću. Rimljanima 12:4−8 Jer. što prevedeno na grčki znači Dorka. pa okrenuvši se mrtvom telu reče: Tavito. tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu. kao što u jednom telu imamo mnogo udova. a svi udovi nemaju isti posao. onda postaje slobodna. imamo različite darove: ako je proroštvo − neka se slaže s verom. Tada joj on pruži ruku i podiže je. ko upravlja − neka bude revnostan. Na to Petar izgna sve napolje.

posebno za siromašne udovice. U toku lošeg vremena.Jakov 1:27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost pred Bogom i Ocem: obilaziti siromašne i udovice u njihovim nevoljama i sebe držati neopoganjena od sveta. Dorka je bila žena sa jednim talentom (Matej 25:14−29). Žene su gubile ne samo muževe. Imala je samo jedan dar. Šila je najbolje što je umela. pa tek onda njen Gospod. Da nisu. Jopa (sada Jafa). Dorka nije bila naročito upadljiva žena. nije se tu zaustavila. Svoje srce je otvorila Hristu pre nego što je počela da ga sledi. Šila je. mnogi ribari su doživljavali brodolome i udavili se. Nisam žena koja igra veliku ulogu u istoriji moje zemlje. Čovek svoju veru koristi da bi služio drugima − prava vera se ispoljava kroz dela. Jedino što je dobro radila. i to je promnilo sve. kroz muža i sina bi imala direktan uticaj na društvo. i ne bih mogla da upravljam zemljom kao Devora. Zar nije istina da su u istoriji njene zemlje. nego i 186 . Vera je više od zajedništva sa Bogom. a ko bi to smatrao izuzetnim? Mnoge žene su mogle toliko da učine. kao i Hristos. I iako ga je primila kao Iskupitelja. postoji nešto u čemu je Dorka prevazišla sve ostale žene iz Biblije. On je postao njen Spasitelj. Zato je učenik Dorka učinila ono što je za nju i bilo prirodno. sudbinu careva često odlučivale njihove majke? Ipak. Dorka je lako mogla pomisliti: Nisam proročica kao Marija. Izgleda da su je i brak i majčinstvo zaobišli. Osoba koja sledi Hrista otvorena je prema ljudima i pokretana da bude sa njima. Bila je jedina koja je nazvana učenikom! Dorka je bila učenik. pa je čak i on bio neprimetna. sigurno je imala veliki broj udovica. Isusov sledbenik. bilo je šivenje. luka na Mediteranskom moru. Takva osoba postaje kreativna i želi da učini sve što može da bi svoj život maksimalno osmislila. Ne pripadam kategoriji obdarenih žena.

Bog je obećao da će biti njihov muž (Isaija 54:4−5).primanja. slobodna je da bude svoja i može razviti svoj karakter na jedinstven način. ali ne izgleda da je bila frustrirana osećanjem manje vrednosti. kao što ju je Bog i stvorio. što je bilo jedinstveno za vreme u kome je živela. To je bio razlog za njenu sreću. Neko ko je iznutra slobodan. Mojsijeva 14:29. Mojsijeva 22:22−24. ali ono i nije bilo naročito potrebno. "Onaj ko želi 187 . Kada je Isus ušao u njeno srce. Nije bila ljubomorna na majke sa decom. jer je Bog stalno govorio svome narodu da brine za udovice i siročiće (2. 24:19). Ako narod bude poslušan Božjim zapovestima. Kazao je da su stvarno slobodni oni koje On oslobodi (Jovan 8:32. On je sebe nazvao Istinom (Jovan 14:6). iako je radila sama. Žena koja je stvarno slobodna. Ovakva žena ne smatra da mora da se bori za svoja prava. Za sebe je malo tražila. Dorka je postala slobodna. Biblija ostavlja mogućnost za to da je Dorka bila neudata. One će uživati njegovu posebnu zaštitu i brigu. 36). onda će udovice biti zbrinute. Dorka je bila daleko ispred svog vremena. U to vreme nije bilo socijalnog osiguranja. Ona ne mora da se napreže da bi postala neko − ona je već neko. postaje srećna osoba koja tu sreću širi na druge. Njen život je bio ispunjen. 5. Mojsijeva 10:17−18). sigurno bi se rado menjale sa njom. Pošto je bila učenik. Dorka je šivenjem ispunjavala pravu potrebu. Živela je za druge. Dorka je delovala na osnovu te slobode. Ona je to radila imajući na umu krajnji cilj. Mnoge žene koje danas žive u Jafi. Činila je to celim srcem. a to je da brine za grupu ljudi za koju je On bio zainteresovan na poseban način. Za nju je to bila zabava. Zato ona taj posao nije obavljala sa pola srca. Društvo ne može da funkcioniše bez ovakvih ljudi. Dorka je znala šta je njenog Gospoda činilo srećnim. Nije imala želju da se takmiči u važnosti sa udatim ženama oko sebe. a narod će uživati u izobilnim blagoslovima − to će biti nagrada koju im je Bog obećao (5. jer je volela Gospoda.

postala je važna osoba za crkvu." Lord Bajron. A onda je naišao iznenadan udarac. Zar on i Jovan nisu iscelili hromog čoveka? (Dela 3:1−10). Sve njihove nade su bile usmerene na njega. Obično se o mrtvima samo dobro govori. Biblija beleži sedam ljudi koji su vraćeni u život." Zatim se dogodilo nešto izvanredno. Mnoge udovice u Jopi su nosile odeću koju je sašila Dorka. Ljudi su shvatili da je Bog učinio 188 . koja je sigurno ostala sama u životu. Njihova zahvalnost Dorki je sve više rasla. "Jesi li čuo?" pitali su ljudi jedan drugoga. Petra su okružile uplakane žene.da bude srećan. gde je mrtvo telo bilo položeno. Čineći to. zatim se molio i silom Božjom povratio Dorku u život. engleski pesnik je kasnije rekao. Šta je drugo i moglo da se očekuje? Petar je učinio ono što je video da Isus čini u sličnim prilikama (Marko 5:40−42). Zamolio je da svi napuste sobu. Vest o njenom vaskrsenju je postala vest dana u Jopi. Sreća je rođena kao blizanac. Zar nisu čuli da su bolesni ozdravljali samo kada bi Petrova senka prešla preko njih? (Dela 5:15). Rekle su mu kako im strašno Dorka nedostaje. Dorkina ljubav prema njima je bila uzvraćena njihovom ljubavlju. Tako je iskoristila svoje potencijale. U gornjoj sobi. Pokazivale su mu odeću koja im je ona sašila. treba da deli sreću. "Dorka je oživela! Petar je podigao iz mrtvih. kako je ovo za njih veliki gubitak. pa su su brzo poslali dva čoveka da ga dovedu. Dorka se razbolela i umrla. Međutim. u ovom slučaju. najverovatnije je bila u mogućnosti da udovicama pruži moralnu i duhovnu podršku. Dorka je bila jedina odrasla žena među njima. Petar je odmah došao. Neko se setio da je Petar radio u Lidi koja je bila udaljena samo deset milja. Znali su da Petar poseduje natprirodne moći. Shvatala je usamljene žene i razgovarala je sa njima. bilo je očigledno kako su ljudi patili zbog gubitka voljene osobe. Dorka.

Želeli su da postanu hrišćani. Ko bi mogao da nabroji te mnogobrojne žene na koje je uticao život Dorke? Njen svetao primer nikada neće izbledeti." odgovorio je.čudo. jer je tu bilo ljudi kojima je bio potreban. ljudi koji su se raspitivali o Bogu." rekao je Bog. Milioni ljudi koji su u potrebi dobijaju hranu i odeću preko ovog društva. ljudi su shvatili prazninu svoga života. Ona je indirektno postala veliki evangelista. Danas širom sveta postoje Dorkine grupe. pa su slavili Boga. Kroz ove događaje. Dorkin život. Takođe su dobili želju da poveruju u Isusa Hrista. Dorka je započela pokret koji se proširio izvan granica njenog grada i zemlje. Želeli su da Bogu pripadaju kao i Dorka. novi ljudi sa novim pogledom na život. a ne Petra i Dorku." Da je Bog isto pitanje postavio Dorki. "štap. ona bi odgovorila: "Igla i konac. Počeli su da uviđaju prave vrednosti u životu. "Idi i radi sa tim štapom. "i bićeš moj sluga. Petar nije mogao da ode iz Jope jedno vreme. Ovo je najviše što bi svaki učenik poželeo. "Šta ti je to u ruci?" upitao je davno Gospod Mojsija." Zatim bi joj On pokazao da je baš to instrument kojim će mu ona služiti. smrt i vaskrsenje su pomogli da se širi evanđelje. Gospode. 189 .

prema Delima 9:36? 2. Šta bi moglo da bude poreklo Dorkine predanosti udovicama? (5. Koje činjenice iz ove priče na tebe ostavljaju najveći utisak? Kako će one promeniti tvoj život? 190 . Mojsijeva 10:17−18.Dorka. Rimljanima 12:4−8. 14:29) 4. prouči njenu predanost i nabroji ono što otkriješ o njom. 3. Kratko ispričaj šta se desilo sa Dorkom? 5. Šta je bilo tipično za Dorkin život. žena koja je volela Boga (Dela 9:36−42. Jakov 1:27) Pitanja: 1. Šta smatraš najvažnijim rezultatom njenog vaskrsenja? 6. U svetlu Mateja 25:14−29 i Rimljanima 12:4−8.

uđite u moj dom i ostanite. i privoli nas. rimsku koloniju. slušaše.. 40 Otplovismo zatim iz Troade i putovasmo pravo na Samotrak.. pa sedosmo i govorismo ženama koje su se okupile. Izišavši tako iz tamnice dođoše u Lidijinu kuću. I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija. ali jedno stoji: zaboravljam što je za mnom. poslovna zena koja je Bogu dala prvo mesto Lidija. prodavačica purpura iz grada Tijatire. Ta žena Lidija − iz Lide − bila je vrlo 191 . A u subotu iziđosmo van gradskih vrata prema reci pretpostavljajući da se tu nalazi judejska bogomolja. ja još ne mislim da sam uhvatio. idućeg dana u Neapolj.Lidija. trčim prema cilju za nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva. Sabat je počeo u Filipi. pa odande u Filipe. njoj Gospod otvori srce da pazi na Pavlove reči. pa odoše odande. zamoli nas govoreći: ako ste došli do ubeđenja da ja verujem u Gospoda. videše i utešiše braću. išla je ka reci gde se održavao molitveni sastanak. Filipi je bio značajan grad u Makedoniji. Ova ključna lokacija je bila most koji je spajao Srednji istok i Evropu. a pružam se za onim što je preda mnom. Jedna Azijatkinja je brzo odlazila iz grada. poslovna žena koja je Bogu dala prvo mesto "Braćo." (Pavle. prvi grad tog dela Makedonije. trgovački centar između Egejskog i Jadranskog mora. Filipljanima 3:13−14) Dela 16:11−15. A kad bi krštena ona i njen dom. U tom gradu proveli smo nekoliko dana.

Iz svog rodnog mesta. uvozila je purpurnu. Pavlu je bilo jasno da je vrlo hitno da ode u Makedoniju (Dela 16:7−10). iz Tijatire u Maloj Aziji. bilo potrebno Božje vođstvo baš zbog toga je sada bila na putu ka molitvenom sastanku. kao poslovnoj ženi. bilo je vrlo zanimljivo zanimanje. Očigledno da u Filipi nije bilo ni deset Jevreja. kao druge poslovne ljude. posebno u tom istorijskom periodu. veliki evangelista i apostol misionar. i njegovi saradnici Sila. Upravljala je svojim poslom. bila zadovoljna u proslavljanju Apolona. poput mnogih njenim sugrađana. Uprkos mnogim obavezama. vrlo skupu tkaninu koju su nosili samo carevi i bogataši. Posao joj je omogućavao kontakte sa mnogim zanimljivim ljudima. bistro je razmišljala i svoj posao obavljala sa entuzijazmom. ipak. Danas su neki neočekivani gosti došli na sastanak − neki učeni ljudi. pošto je Lidijsko tržište tkaninama bilo obnovljeno u grčko−rimskom svetu. Živela je u prostranoj kući sa mnogo sluga. Nju. koliko je bilo potrebno za sinagogu. Nije bilo čudo što je bila tako uspešna poslovna žena. imajući u vidu krajnji cilj. njen posao nije potpuno zaokupio. ona je pronalazila vreme za stvari od veće vrednosti i važnosti. Pavle. Ona je obožavala jedinog pravog Boga. Govorio je o Avramovom Bogu koji je poslao svoga Sina na zemlju da 192 . Lidija je bila pametna žena. ali Hristov Duh ga je sprečio kroz viziju koju mu je jedne noći dao. Biti nezavisna žena. Hteo je da ide u Vitiniju. Nije. Za njega je pronalazila vreme u svom poslovnom rasporedu. Lidija je bila vrlo poštovana. U početku je Pavle imao drugi plan. Luka i Timotej. pa su zato žene održavale sastanak na otvorenom. Sastanak toga dana je bio vrlo mali i samo za žene. stigli su u Troadu. Lidija je shvatala da joj je.značajna osoba. Ti proizvodi su se svuda tražili. Tako se Pavle našao u Filipima da bi govorio ženama.

očekuje od nje da napravi sledeći. Lidijino znanje o Bogu je bilo površno. Takođe su svoju veru potvrdili krštenjem − tako je rođena prva crkva u Filipima. Rimljanima 8:1. Pronašla je kariku koja je u njenom iskustvu nedostajala − pronašla je ličnu veru u Isusa Hrista. jer je ono već bilo pripremljeno za Njega i vrlo osetljivo na Njegovu Reč. i započinjem novi život. Bog se zatim dokazuje tako što čini korak dalje. Bilo joj je neophodno da obrati pažnju na njegovu Reč. Međutim. kao na pripremljeno tlo. jer iz njega izlazi život. On je lako dosegao njeno srce. koju samo Bog može da ispuni i zadovolji. Paskal je rekao da je Bog u ljudskom srcu stvorio prazninu koja ima oblik Boga. jer je njeno srce čeznulo za tim dubljim iskustvom vere. Rekao im je da verom u Isusa Hrista dobijamo izbavljenje. Car Solomon je upozoravao na to koliko je važno da čuvamo naše srce. čuvaj srce svoje. Ovim je bez reči rekla: "Poistovećujem se sa smrću i vaskrsenjem Isusa Hrista (Rimljanima 6:3−5)." Seme Reči je palo na njeno srce. Lidija je bila otvorena za Božje stvari. Lidija je pažljivo i celim srcem slušala. Želela je da svi znaju o neizrecivoj sreći koja je bila u njoj. I ko bi prvi čuo o tome. ako ne njeni ukućani. da premosti jaz koji je greh stvorio između Boga i čoveka. Krstila se. večni život i novi smisao života (Dela 3:13−16. 193 . jer kada Bog učini jedan korak prema nekoj osobi.izbavi ljude. Nije ga poznavala kao svog Oca kroz Isusa Hrista. 16−17). (Luka 8:15) i dovelo je do novog rođenja (1. Petrova 1:23)." Ova novo obraćena osoba je druge privlačila poput magneta. Za ovu energičnu ženu to je značilo da je o ovome morala odmah otvoreno da svedoči. I oni su čuli Reč i poverovali. Lidija je postala hrišćanka. U Pričama 4:23 piše: "Svrh svega što se čuva.

ugostili anđele (Jevrejima 13:2). da su ponekad. pa ni punovremeni evangelista. U vekovima koji su dolazili. Mojsijeva 1:24−29). išibani i ranjeni. Isto tako je nevernike upoznala sa evanđeljem. nebrojeno mnoštvo ljudi će slediti njen primer. Petrova 4:9−10). na svoje zaprepašćenje. On je zapovedio ljudima i životinjama da se razmnožavaju biološki i da napune zemlju. Lidijin entuzijazam za Boga je doneo plod u životima drugih ljudi. Kao i ona. Broj hrišćana se preko nje povećao. primiće Hrista i vernici će se umnožavati u sledećim generacijama. Novi kontinent se otvarao za evanđelje − preko Lidije. govorio je o ljudima koji će duhovno oživeti kroz seme njegove Reči (Jovan 17:20). On želi da budu dobri upravitelji materijalnih dobara koja im je poverio (1. Trebalo je da donose plod iz svoje vrste (1. Gostoljubivi ljudi će naknadno shvatiti. Činjenica da je hrišćanka. Oni su pristali. Nije se stidela Hrista. Molila je Pavla i njegove saradnike da ostanu kod nje. neznajući. Hrišćanin može da se umnoži duhovno tako što će druge ljude dovoditi Hristu. Ona nije postala kaluđerica. Kada je Isus sa svojim učenicima ragovarao o plodovima (Jovan 15:1−16). za Lidiju je bila vrlo praktična stvar. Svi u gradu su znali da je cenjena i poštovana Lidija čašću smatrala da ugosti te ljude. U stvaranju. Prvo što mu je predala bio je njen dom. Bili su to prvi hrišćani u Evropi. Bog želi da hrišćani otvore svoje domove drugim ljudima i da jedni drugima služe sa onim što su primili od njega. što je dokazivalo da su njenu veru shvatali ozbiljno. Nije se stidela čak ni kada su se Pavle i Sila. Avram je to 194 . Ljudi su doživljavali nanovo rođenje. Njeno ime je postalo cenjeno jer je sebe.Pavle se više nije pitao zašto je bio upućen u Makedoniju. Ovo Bog očekuje od svih hrišćana. svoj posao i imanje potpuno posvetila službi za Hrista. vratili iz zatvora. I dalje se bavila svojim zanimanjem. Lidija je to činila. gde su ilegalno odvedeni.

Mojsijeva 18:1−15. Od tada su Lidijin dom napuštale ne samo vreće sa purpurom.doživeo (1. 195 . Ona je dirljivi dokaz o tome kako Bog može mnogo da učini kroz osobu koja Bogu da prvo mesto u životu. Od tada. i tu je spomenuo žene koje su se trudile da mu pomogne u širenju evanđelja (Filipljanima 1:3−7. Zato je njen posao imao dvostruki uspeh. Lidiji je bilo dato mnogo i ona je sve to upotrebila za Gospoda. iako o tome nije mnogo rečeno. sigurno nije bila manje uspešna u ubeđivanju poslovnih partnera. Verovatno je mislio na Lidiju i druge koje je susreo u njenom domu. On je bio njen prvi prioritet. 4:3). nego sredstvo za dalje širenje evanđelja. Lidija je prodavala purpurne stvari i davala čast Bogu. 19:1). Lidijina zarada nije bila sama sebi cilj. Razumno je pretpostaviti da žena koja je uspela da ostavi utisak na apostole i na svoje ukućane i to skroz uverenja koja je tek otkrila. Posle nekoliko godina. Iz ovog trgovačKog grada vesti su se brzo širile preko nekoliko međunarodnih putnih pravaca. nego i geografski. Ne samo da je zauzimala ključno mesto u društvu. I Lidija je ovo razumela. nego i evanđelje koje se širilo civilizovanim svetom. Pavle je iz zatvora u Rimu napisao pismo crkvi u Filipima.

Lidija. Kako je Lidija dokazala da je prioritet dala Božjim stvarima? Šta učiš od nje i kako to možeš sprovesti u svom svakodnevnom životu? 196 . i šta o njoj saznaješ? 2. Jovan 15:1−16 govori o donošenju ploda. Šta se desilo kada je čula kako Pavle govori? Šta joj je Bog učinio. kako je javno priznala svoju veru? Šta bi moglo biti jedino objašnjenje za ovo? 4. Kako je Lidijin život doneo plod u životima drugih? 5. a šta je ona učinila? (Vidi i Priče 4:23 i Luka 8:15) 3. poslovna žena koja je Bogu dala prvo mesto (Dela 16:11−15. 40) Pitanja: 1. Objasni za koje je dve grupe ljudi ona postala instrument za službu evanđelja? (Pročitaj i Jovan 17:20 i 1. Petrova 4:9−10) 6. Gde se Lidija prvi put pojavljuje. Kada je čula kako Pavle govori.

rečit čovek i dobro upućen u Pisma. jedna od najstarijih katakombi u Rimu. U svom zanatu izrađivali su šatore. nije pristao Dela 18:24−26 U Efes. pa se onda oprosti od braće i otplovi u Siriju. u Kenhreji je ošišao glavu. rodom Aleksandrijac. koji je sa svojom ženom Priskilom nedavno bio došao iz Italije − zbog Klaudijeve naredbe da svi Judeji napuste Rim. A kad stigoše u Efes. iako je znao samo Jovanovo krštenje. crkva u Rimu. međutim. koju je Trtulijan zvao "svetom Priskilom koja je propovedala evanđelje". (Autor) Dela 18:1−4 Posle toga (Pavle) napusti Atinu i dođe u Korint. A kad ga čuše Priskila i Akila. A svake subote raspravljao je u sinagogi i ubeđivao Judeje i Grke. On poče slobodno da propoveda u sinagogi. osta kod njih i tu je radio. On je bio poučen u nauci Gospodnjoj. I kad su ga molili da ostane što duže. cenjeni saradnik u propovedanju evandelja Priskila. ostavi ih onde te sam uđe u sinagogu i obrati se Judejima. dođe jedan Judejin po imenu Apolos. cenjeni saradnik u propovedanju evanđelja "Cemeterium Priskila. K njima dođe. pa pošto su se bavili istim zanatom.Priskila. podsećaju ljude dvadesetog veka na ženu koja je živela početkom nove ere. pa je svojim vrlim duhom govorio i učio tačno o Isusu. Tu nađe jednog Judejina po imenu Akilu. 197 . a s njim Priskila i Akila. jer je imao zavet. uzeše ga k sebi i tačnije mu izložiše nauku Božiju. rodom iz Ponta. Dela 18:18−20 Pavle pak osta ovde još mnogo dana. i Titulus Priskila.

198 . Pozdravite mog dragog Epeneta. Mnogo su ostavili iza sebe − svoje imanje − prijatelje. Koliko god da je njen život u Rimu mogao biti poštovan i zanimljiv. − i crkvu u njihovom domu. ali Božji plan za njih uskoro će otkriti jedan novi. 1. Korinćanima 6:14). Zadivljujući novi život službe je čekao na njih. Njima nije bilo potrebno upozorenje koje je Pavle naknadno napisao neučvršćenim Korinćanima: "Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ. jer su zajedno hodali u veri (Amos 3:3). Korinćanima 16:19 Pozdravljaju vas azijske crkve. konačno su se smestili u Korintu. kojima ne zahvaljujem samo ja nego i sve crkve iz mnogobožaca. da bi se evanđelje dalje proširilo. moje saradnike u Hristu Isusu. oni su bili skladan par i njihov brak je još uvek bio netaknut. jer je car Klaudije sve Jevreje oterao iz grada. koji su svoje vratove položili za moj život. Delovalo je da su njihovi životi zapali u ćorsokak. Neposredno pre Pavla su stigli u Korint. uzbudljivi početak. jer čega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom?" (2. Ali. koji je prvenac iz Azije za Hrista. Ovaj par je na poseban način postao jedno. On je imao poverenja u ovaj par i bio je spreman da sebe uloži u njih. Činjenica da se njeno ime očuvalo u istoriji jeste dokaz da je bila izvanredna i izuzetna žena. godine je došlo do preokreta. Priskila. krajem 50. Priskila i Akvila su napustili Rim i krenuli ka Maloj Aziji gde su bili rođeni. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priska sa crkvom u svom domu.Rimljanima 16:3−5 Pozdravite Prisku i Akilu. Pojava njenog imena pre pojave imena njenog muža je još veći dokaz ovoga.

On joj je vrlo jasno izneo kako može slediti Hrista (1. Molili su se za njega. Svakog dana. Korinćanima 11:1). Priskila i njen muž su čežnjivo slušali Pavlova poučavanja. spremni da za njega daju i svoj život. nego su i živeli zajedno. Ovo je podržavala i jedna mudra izreka: "Onaj ko ne vidi da njegov sin uči zanat. Timoteju 4:19). Bili su zainteresovani za poruku koju je Pavle propovedao na Sabat u sinagogi. Mnogo su razgovarali. Čak su i bogati Jevreji smatrali da njihova deca treba da imaju zanat. jer ih je neposredno pre svoje smrti pozdravio (2. sličnim onim današnjim na Srednjem istoku. Ova odanost je sigurno mnogo značila tom usamljenom čoveku. Ne samo da su radili zajedno. A kada je on bio u problemima. Priskila.I Priskila i Akvila su bili obučeni za jedno zanimanje. Kao i Isus. Pavle je dobro znao da se najbolja obuka može sprovesti ako su zajedno dan za danom. bila je vrlo impresionirana onim što je on učInio i govorio. a dan za danom pod njihovim prstima su se kozje kože i druge vrste koža pretvarale u korisne prekrivače za šatore. koji je takođe bio majstor za pravljenje šatora. U njenom srcu se probudila želja da bude sledbenik ovog čoveka. Pošto su bili ortodoksni Jevreji. Radili su u maloj prodavnici na otvorenom. I zar Isus iz Nazareta. nije dokazao da je rad svojim rukama častan? Njih dvoje su pravili šatore i njihov zanat je postao veza između njih i Pavla. tesar. dobro su poznavali starozavetno učenje. nego i svojim poštovanjem i prijateljstvom sa Pavlom. A oni su učili kako da je sprovedu (Filipljanima 4:9). on je svoje buduće saradnike pažljivo izabrao (Marko 3:14). koja je pazila i na najmanje detalje u Pavlovom životu. Priskila i Akvila nisu bili sjedinjeni samo verom i istim zanatom. Pavle je Božju Reč primenjivao na njihove potrebe. bili su uz njega. Ali ovo novo saznanje o veri u Hrista i delovanje Duha Svetoga 199 . uči ga da bude lopov".

stigao u Efes. ali se Priskilino učešće i karakter ne mogu sakriti. Ovo je postalo vrlo jasno kad je Apolo. Ovaj čovek nije poznavao divnu istinu o evanđelju − posledice Hristove smrti i vaskrsenja. ali nepotpuno. Ono što je propovedao je bilo istinito. 200 . Kroz njih se nastavilo delo njegovog života. Priskila i Akvila su mu se pridružili na putu za Efes. on je otišao brzo posle dolaska. nego je govorila sa takvom ljubavlju i taktom da je taj obrazovani i nadareni propovednik s radošću prihvatio reči ovog para − a oni nisu bili obrazovani propovednici. Više nije bilo potrebno da on ostane u Efesu. pažljivo su ga pozvali u svoj dom gde su mu dok su bili sami objasnili puno evanđelje. To je bilo najupadljivije kod Priskile − ona je zauzdavala svoju snažnu ličnost dok je indirektno predvodila. Shvatili su da se njegovo propovedanje zaustavilo na delu Jovana Krstitelja. u toku kojih je oformljena crkva. Bez uobraženosti. Ona se nije povlačila zato što je bila žena. Priskila i Akvila su odmah otkrili gde je poruka nekompletna. Biblija ovo opisuje sa samo nekoliko reči. jer su njih dvoje tu ostali i mogli su ga zameniti. Narodu je govorio o Isusu sa žarom i uverljivo.koji prebiva u ljudskom srcu. Iako su Jevreji koji su verovali u Hrista žarko želeli da Pavle još ostane. Plod onog vremena koje je Pavle je provodio sa Priskilom i Akvilom sada je postao očigledan. bile su istine koje su im dale novu dimenziju života. nadareni jevrejski propovednik iz Aleksandrije. Posle osamnaest meseci. Pavle je napustio Korint. Ponovo je bio na putu − ovaj put ka Cesareji. Izgledalo je kao da nikada pre nije čuo o izliću Duha Svetoga.

Svuda su ih se i Jevreji i ne−Jevreji rado i sa zahvalnošću sećali u svim crkvama. Pavle ih je sada nazivao svojim saradnicima u Isusu Hristu. Oni su po Pismu dokazali Apolu da je Isus obećani Mesija. i dok su Prikila i Akvila otvorili svoj dom u Efesu za izgradnju crkve. u koga su znali da mogu imati poverenja da će propovedati istinu i potpuno evanđelje drugima. Petrova 1:23) palo na pripremljenu zemlju. jer je seme Reči (1. životi su se menjali i obnavljali. Priskila i Akvila su pokrenuli duhovni lanac. Posle izvesnog vremena. Tu je već bila uspostavljena crkva koja je mogla da nastavi njihovo delo." (2. Ponovo je Akvilin i Priskilin dom postao mesto okupljanja hrišćana. Ali oni su tu bili dovoljno dugo da osnuju još jednu crkvu. kako je ona volela da je zovu − i Akvilu. ovaj par više nije bio potreban u Efesu. Timoteju 2:2). Korinćanima 16:12). koji će biti kadri i druge poučiti. Lično sledbeništvo je proizvelo rast i novi život. sličan onome o kome je kasnije Pavle pisao Timoteju. On je takođe počeo da to prenosi dalje − na ljude u Korintu! Tako su se Priskila i Akvila umnožavali. Apolo je hranio hrišćane u Korintu. Bivši učenici su izrasli u vredne saradnike. Kratko su ostali u Rimu. to poveri vernim ljudima. Gde god da su išli. svom duhovnom sinu: "I što si čuo od mene pred mnogim svedocima. Hristos. Klaudije je bio umro. jer su ljudi 201 . oni su zauzvrat preneli na Apola. verovatno zbog užasnog progonstva hrišćana pod Neronom. Počeli su da donose duhovni plod. Ono čemu je Pavle naučIo Priskili − ili Prisku. Tako. dok je Pavle putovao Palestinom pre povratka u Malu Aziju. Oni su dotakli život i taj život se rascvetao u učenika (1.Da li su je baš zbog ovoga cenili ljudi koji sa kojima je sarađivala? Šta je Apolo čuo od Priskile i njenog muža? Tačno ono što im je Pavle rekao. ovaj put u Rimu. Božja Reč je brzo rasla. Bog ih je pozvao da se vrate u Rim.

Najverovatnije je da je nadmašivala svog muža. Međutim. bolje obrazovana ili jačeg karaktera? Ili je možda postala hrišćanka pre njega? Možda ga je ona i dovela Hristu? (1. Vekovima nakon njene smrti. ali ne i njegovo ime. Petrova 3:1−2). a ipak je zadobila njihovu ljubav i poštovanje. Biblija o tome ne govori. Korinćanima 11:3). Išla je na duga i zamorna putovanja. kao i po spremnosti da se bez zadrške predaju drugima. njen život danas otkriva ženama tajne 202 . Priskila je bila izvanredna žena i supruga. Vratili su se u Efes. Život je od Priskile mnogo tražio. Ovi partneri su funkcionisali skladno u svim životnim aspektima − u veri. u tome koje je mesto Božja Reč zauzimala u njihovom životu. u prijateljstvu. u društvenim i duhovnim interesima. jula. jer istorija i zapisi spominju njeno. Njihov životni cilj je bio da se potpuno predaju Bogu. Zauzela je istaknuto mesto u istoriji. zbog svog prijateljstva i saradnje sa Pavlom. Tradicija kaže da su Priskila i Akvila konačno umrli kao mučenici − odrubljene su im glave! Rimokatolička crkva praznuje njihova imena 8. Morala je da bude izuzetno vitalna da bi se stalno prilagođavala novim situacijama. Da li je bila poznatija od svog muža zato što je bila inteligentnija. Za to istorijsko vreme ona je bila izuzetak jer je sa muškarcima radila kao njima jednaka. Ona je poštovala odnos koji je Bog želeo da postoji između njega i bračnih drugova (1. smatraju ih mučenicima. po tome koliko su je oboje proučavali i propovedali. Rizikovala je život za širenje evanđelja.uzverovali u Isusa Hrista. njen brak je bio izvanredan. Ona nije poklekla pod iskušenjem da postane dominantna figura u braku.

Čak i danas. Da li je Pavle to naučio od Priskile i Akvile? Jer je baš to sredstvo koristio u budućnosti.plodonosnog života i braka koji je koristan za objavljivanje evanđelja. Priskila mnoge nadahnjuje da svoj dom otvore za širenje Carstva Božjega. 203 . Priskilin život takođe pokazuje mogućnosti koje su dugo bile zanemarivane − otvaranje doma za evangeliziranje i izgradnju crkve. Mnogo važnije od Priskilinog imena u istoriji je činjenica da je kroz vekove ona podsticala ljude da slede Hrista − na više načina. kada su mu sva druga vrata bila zatvorena (Dela 28:30−31).

Nabroji sve crkve u kojima su Priskila i njen muž služili. Korinćanima 16:19) Pitanja: 1. 1. 4. Rimljanima 16:3−5. Rezimiraj sve mogućnosti koje je Priskila iskoristila da bi bila koristan instrument za propovedanje evanđelja. Šta to govori o njenom karakteru? 2. Prouči njen sastanak sa Apolom u svetlu 2. 18−20. 6. Priskilinu posvećenost evanđelju uporedi sa Delima 28:30−31.Priskila. 24−26. Šta je bila jedinstvena mogućnost za dalje širenje evanđelja? 3. cenjeni saradnik u propovedanju evanđelja (Dela 18:1−4. Timoteju 2:2 i navedi svoje zaključke. Pažljivo pročitaj Dela 18:24−26. Koje je uslove Priskila ispunila da bi u toj situaciji služila? 5. Kako je ona za tebe ohrabrenje ili podsticaj? Šta ćeš učiniti da bi sledila njen primer? 204 .

Žene kojima je Xin Karsen lično pomogla mogu se naći na skoro svim kontinentima kugle zemaljske. Godine 1948. otkrila je da se tako lakše suočava sa poteškoćama. Neposredno pre svoje smrti. Tu je započela službu u Navigatorima prevodeći na holandski jezik navigatorski Tematski sistem za učenje napamet. Koristeći Pismo kao osnovu. i rukovodeći svim spiskovima. da se odriče sopstvenih želja i želi jedino Božju volju. "Pored mirnih voda" i "Čovek koji je bio drugačiji". u Holandiji je srela Dovsona Trotmana. "Njeno ime je žena" je njena prva knjiga.O piscu O piscu Xin Karsen je odrasla u hrišćanskoj porodici. Xin je poznati govornik." Ovaj stih je za Xin postao izazov i dao joj je svrhu i smer u životu. Tokom godina radila je u mnogim poslovima sa Navigatorima. 205 . vođa za proučavanje Biblije i osoba koja obučava za taj posao. postala je hrišćanka sa 12 godina i to kao rezultat života i obuke njenih roditelja. on je u svoj dnevnik zapisao citat iz Luke 9:62: "Isus mu pak reče: za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag. Šest nedelja nakon stupanja u brak. Takođe je napisala "Njeno ime je žena − drugi deo". osnivača Navigatora. Nemci su njenog supruga odveli u koncentracioni logor gde je on i umro. i žena je sa višegodišnjim iskustvom u pisanju za hrišćanska periodična izdanja u Evropi.

I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE! 206 . koji imaju interes za Reč. pravičnosti. za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti.Onima. da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja. (Poslovice 1:2−4) OVAJ FAJL JE BESPLATAN. dela i puteve Božije… Nadamo se. pravde i poštenja. za davanje prostima razbora. znanja i razmišljanja mladome čoveku.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful