SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI,
POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI,
DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM
SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO
IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA
POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U
TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA.
NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I
MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ
NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE
NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE
POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI
POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA
LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM
FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS
KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

SADRŽAJ
SADRŽAJ...................................................................................................................................2
1. ТРЖИШТЕ РАДА.................................................................................................................3
1.1 Тражња за радом, изведена тражња, трансферне зараде.............................................3
1.2 Понуда радне снаге - доходак, доколица и опортунитетни трошак..........................8
1.3 Гранични производ рада, вредност граничног производа рада и опадајућа
гранична продуктивност рада............................................................................................10
1.4 Смањење граничног физичког производа рада и прихода граничног производа
рада.......................................................................................................................................12
1.5 Одлука предузећа о нивоу аутпута, ангажовању радне снаге и промена
продуктивности рада..........................................................................................................15
2. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА...................................................18
2.1 Тражња за услугама капитала и вредност маргиналног произода капитала...........18
2.2 Краткорочна и дугорочна понуда услуга капитала...................................................20
2.3 Успостављање равнотеже на тржишту услуга капитала у кратком и дугом року. 22
2.4 Земљишна рента, природни ресурси, кориснички трошак и цена употребе
исцрпивих ресурса..............................................................................................................25
Литература:.............................................................................................................................27

С обзиром да послодавци желе максималан профит. ТРЖИШТЕ РАДА 1. Изведена тражња за радом и осталим инпутима производње зависи од тражње за производима тог рада. и из њих је изведена. укључујући рад) Изведена тражња за инпутима зависи од нивоа аутпута предузећа и трошкова инпута. Послодавци који плаћају ове огласе спремни су и могу да запосле одређени број радника уз одређену плату. 2. трансферне зараде и економска рента 1. Изведена тражња је изведена из тражње за робама и услугама (тражња за производним инпутима. . Тражња за радом сасвим је очигледна и у новинским огласима за запошљавање. опреме и сировина. односно надницама. Тражња за радом је количина рада коју су послодавци спремни и у стању да ангажују по различитим платама.1 Тражња за радом. предузећа траже стопу продуктивности по којој гранични приход значи и граничну цену. предузећа се упућују на тржиште и купују одређену количину рада. изведена тражња.1. у датом периоду. Количина ресурса коју једно предузеће купује зависи од продуктивности и од тога колике се реалне плате очекују у предузећу. Када једном установе стопу продуктивности која доноси највећи профит.

Ако плата пада на w2.Плата . Индивидуална тражња за радом Што је већа плата (надница) мања је количина потребног рада. . тражи се већа количина рада (L2) Крива тражење за радом следи закон опадакуће тражње.1.зарада (евра по сату) DL Тражња за радом A w1 B w2 При мањим зарадама тражња за радом је већа DL 0 L1 L2 Количина рада (сати по месецу) Слика 1. потребан је рад L1. При плати w1.

представља равнотежену плату.B.Економска рента представља разлику између плаћања за инпут производње и минималног износа који се мора платити да би се могао користити тај инпут.2. L*. Економска рента E SL = AE ω* 1 B 2 DL = VMPL Опортунитетни трошак или трансферне зараде 0 L* Број радника Слика 1. Затамљено подручје Е.Трансферне зараде и економска рента . Економска рента и трансферне зараде Економска рента је повезана са инпутом рада. ω* представља економску ренту коју су примали сви радници. . Представља разлику између исплаћених плата (надница) ω* минималног износа потребног за унајмљивање радника. односно трансферних зарада (опортунитетног трошка) означене са 0.E. Тачка Е у пресеку криве понуде рада и криве тражње за радом. затамљено поље 2. В.

равнотежа се остварује у тачки Е. 1 Извор: R. поједини професионалци и други ће наступати јавно и радити свој посао. али и други људи почевши да раде он нуле радили би бесплатно. а број понуђених услуга рада спортиста и других занимања је L*. Prentice Hall.На слици 1. Pyndic & Rubinfeld. а крива SL = AE представља понуду спортиста и других људи. политичаре. Веће плате (наднице) привлаче професионалце. пијанисте и друге. чине спортисти (фудбалери). пијанисти. 250-255 . Први пијанисти.2 криву тражње DL = VMPL. Пошто се свим радницима плаћа иста надница. Износ који инпут прима је изнад трансферне зараде неопходне да би се он привукао да понуди своје услуге за дату намену 1. иако би вероватно могли да раде и друге послове.спортисте. при надници ω*.S. стр. Са повећањем надница од 0 до В повећавала би се понуда спортиста. Чак ако надница падне испод ω*. као и раније. политичари и други. Крива понуде SL показује трансферне зараде које индустрија плаћа да би привукла спортисте. Ова крива је растућа. 2003. Microeconomics.

затамњено подручје 2. .пијаниста и других људи до тачке В. а да би се понуда повећала на L* мора да се плати надница ω*. То је износ који треба платити последњем. минимални потребни износ за привлачење и употребу L* јединица рада се налази на подручју Е. Рента се појављује само ако је понуда донекле нееластична. укупном дохотку. будући да се тачка Е налази на кривој тражње DL = VMPL. В. Рента одржава разлике у понуди спортиста. L*. радници у индустрији. онда они пијанисти и други чија је зарада испод ω* зарађују економску ренту. улево од равнотеже понуде рада L*. Економска рента повећава износ који инпут прима. радника и других се налази унутар подручја Е. пијаниста и других. Будући да је укупан износ за исплату плата једнак квадрату 0. Вредност граничног производа последњег спортисте у првој лиги и других је у ω*. В. неопходна да би се инпут ангажовао за додатни рад. а изнад трансферне зараде неопходне да би се он иницирао да понуди своје услуге за дату намену. L*. радници и други људи примају плату ω*. чист вишак који се јавља зато што је ω* потребна надница да би се привукао и последњи спортиста. политичару. економска рента (R) од рада пијаниста. Е. раднику и другима. У условима савршене конкуренције. ω*. радника. јер се тачка Е налази на кривој понуде SL = AE. сви ангажовани спортисти. пијаниста и други. Пошто сви добијају надницу ω*. и представља укупне трансферне зараде. Ако се спортисти такмиче у првој лиги. тј. пијанисти. Будући да нам крива тражње за радом разних занимања показује која количина рада ће бити потребна при сваком износу плате. пијаниста и других. пијанисти у својој струци. 0. а не њихову продуктивност као спортиста. ω*. маргиналном спортисти. онда свако од њих може примити различите наднице (плате). а испод криве понуде. Трансферне зараде неког инпута који се користи представљају минимална плаћања.

2. најамнину. државној администрацији или установама. надницу и сл. што показује реалну куповну моћ. Бројност становништва је одређена наталитеом. у току недеље. доколица и опортунитетни трошак Радна снага обухвата све појединце који раде или траже посао. Главне одреднице понуде рада су (1) бројност становништва и (2) начин на који они проводе своје време.2 Понуда радне снаге .доходак. 1. Становништво је веома битан инпут стварања националног дохотка. Понуда представља број сати које радна снага жели да ради на пословима који доносе зараду (плату. на пољопривредним имањима. подељене са ценама добара и услуга (w/P). месеца. Реална плата представља однос номиновне плате или наднице. На одлуке о понуди радне снаге утичие реална надница или плата.): у фабрикама. године итд.1. . морталитетом и имиграцијом. у трговини. Начин на који становништво проводи расположиво време можемо посматрати са аспекта радних активности.

иако реалне наднице (плате) расту.реална цена рада (евра по сату) SSL2 SSL1 Понуда рада . тако да после тачке С раст плата смањује понуду рада. Доходак наспрам доколици (слободном времену) Најочигледнија корист од рада је реална плата.SL W2 C● B A W1 Већим надницама одговара већа количина рада SL 0 q1 q2 Количина рада (сати недељно) Слика 1. Колико год да је плата важна. изнад тачке С.рада Понуда рада реагује на реалан раст наднице (плата). Но може доћи и до смањења понуде рада. 1. које повезују понуђене радне сате са реалном платом. Уопштено . При плати (заради) W1. када се крива понуде рада (SSL2 ) савија уназад. количина рада је q1 (тачка А). тј. Слика 1.већа је спремност да се ради. Што је понуђена плата већа . људи ипак признају да посао траже истинске жртве. При већој плати (W2). Крива SSL1 показује да количина понуђеног рада (број сати који су људи спремни да проведу радећи) расте како расту зараде. када појединци изаберу више доколице а мање рада. У новцу је везан и опортунитетни трошак. да понуде већу количину рада (q2). па је крива SSL2 савија уназад. Индивидуална понуда радне снаге .3 приказује две криве понуде радне снаге. Сваки сат проведен у раду је један сат мање за друге потребе.Плата . неки радници ипак мање раде.3. Са знатнијим реалним порастом наднице или плате. радници су спремнији да раде већи већи број сати у недељи.

2007.3 Гранични производ рада. Људи желе више слободног времена. 272-276. Улазна крива нечије понуде је последица бар два чиниоца:2 а) повећање опортунитетног трошка рада и б) смањења секундарног коришћења дохотка што се више сати ради. Веће реалне плате чине да људи желе више да раде. понуда расте вишим реалним платама. Гранични физички производ рада. да би га посветили породици или другим стварима. Вредност радника за предузеће мери се његовим граничним физичким производом рада. БПШ ВССС. објашњава изглед појединачних кривих понуда рада (на конкурентном и монополском тржишту). Сваки појединачни радник не постиже цену рада по којој је плаћен следећи радник. На слици 1. стр. Економија. Одлажење на посао подразумева више прихода. при лему се количине осталих инпута не . Београд.3 а то је промена укупног учинка (аутпута) у односу на промену количине инпута (додатно ангажованог радника). 2 Извор: Ј. обележена са SSL2. Опадајући нагиб криве која означава тражњу за радом одржава промену продуктивности запослених. 1. али мање слободног времена. сваки следећи радник има тенденцију да буде упослен по нижој цени рада. подразумева да људи са повећањем реалних плата желе мање да раде. Једнак.3 за све реалне плате (зараде) до тачке С. Чим се више радника прима.кажемо да је опортунитетни трошак рада . Остајање код куће има супротне ефекте. односно за слободно време.количина слободног времена које се мора жртвовати у том процесу. Крива понуда рада (SSL1) је растућа. Неизбежно вагање разлога за рад. повијена је уназад. Продужетак криве понуде рада. вредност граничног производа рада и опадајућа гранична продуктивност рада 1.

а то значи: 1. Вредност маргиналног производа рада. скраћено. На крају дана проведеног на плантажама. узгајивач ће бити усхићен економичношћу ове ситуације да ће пожелети да запосли сваког ко хоће да ради за 6 евра за четри сата рада. жели да буде плаћен у новцу. У стврари. чиме би смањио профит. 3 Извор: P. последња ствар коју један берач жели да види је још нека малина. Вредност граничног производа рада (VMP1) = додатни приход од продаје аутпута / додатна јединица рада. Ако је вредност маргиналног производа мања од плате (наднице или цене рада). Коначно. 2. када се ангажује додатна јединица рада. Ако је сутдентов гранични приход производа рада 10 евра за четри сада рада. Тржишна вредност гајбе малина је цена по којој је узгајивач може продати. 238-242 3. Студент. Опадајућа гранична продуктивност је критични концепт који постоји на свим нивоима запослености. опада са ангажовањем више радника. власник малињака ће желети да га ангажује. стр. маргинални производ рада. попут осталих берача. Вредност граничног производа рада4 је додатни приход од продаје аутпута (гајби малина). 1995. Samuelson and Nordhaus. узгајивач може да заради 4 евра за четри сата рада ако запосли студента. или промена укупног прихода / промена количине рада. Ако је вредност маргиналног производа рада већа од плате (наднице или цене рада).мењају. па нема запошљавања. предузетнику додатни радник доноси профит и зато ће га предузетнк запослити. McGrow Hill. а плата му је смао 6 евра за четри сата. будући да би имао веће трошкове од прихода. а да се при томе количина осталих инпута не мења. У већини случајева гранични физички производ рада или. Гранични производ рада (MP1) = промена укупног аутпута / промена у количини рада. Закон смањења граничних приноса и опадајућа гранична продуктивност рада. . Већина берача малина не жели да их плате малинама. Разлика између студентовог граничног прихода рада (10 евра) и његове плате (6 евра) подразумева профит од 4 евра за четри сата рада. Economics. тада се предузетнику не би исплатило да запосли додатног радника. 2.

Смањење граничног физичког производа рада. који убира 5 гајби малина за 4 сата рада.Закључујемо да: предузетник запошљава нове ранике све док је њихова вредност маргиналног производа рада (VMPL) већа од њихових плата (надница) Стога. јер је он у . тражња фармера или узгајивача малина. или било ког предузећа за радном снагом мора да задовољи елементарни услов: плата или надница (w) = вредност маргиналног производа рада (VMPL). 1. Слика 1. Укупни аутпут и његов гранични физички производ рада су једнаки (тачка А). Одлука да се ангажује студент Београдског универзитета потиче од његовог граничног (физичког) производа рада.1.44 приказује како се мења учинак када се запосле нови студенти. што потврђује и табела 1. Почећемо од првог студента.4 Смањење граничног физичког производа рада и прихода граничног производа рада 1.

земљишта) са којима ради.4. . Гранични (физички) производ рада (МР1) има тенденцију опадања када се ангажују додатни радници. запажамо да укупни учинак расте на 10 гајби за 4 сата рада (тачка В на слици 1. Овај пад се јавља зато што сваки следећи радник има мање других инпута (на пример.Аутпут код убирања малина (гајбе по сату) почетку једини запослени берач. због чега константно опада маргинални (физички) производ рада. Смањење граничног (физичког) производа рада Гранични (физички) производ рада је повећање укупне производње која настаје када се ангажује један додатни радник. Када узгајивач ангажује још једног студента. 22 F 20 18 H E D 16 12 8 6 А a b c 2 0 d I e f -2 g -4 h i -6 1 2 3 4 5 6 7 берача по сату гранични физички производ (по берачу) укупан учинак Графички физички производ опада што се више радника ангажује В 10 Легенда: Укупни аутпут C 14 4 G 8 9 Слика 1.4)5.

исто као и првог.На истој слици се види раст аутпута од 5 гајби за 4 сата рада. Тако се успорава процес убирања малина. стр. Наравно. а гранични производ рада се после ангажовања другог берача непрекидно смањује. будући да нема напретка у укупном учинку убирања малина. као код првог и другог берача малина. док је то код шестог берача само једна гајба за 4 сата рада. 2002 стр. повећава се укупни аутпут. укупног аутпута и граничног (физичког) производног рада Са повећаним бројем берача. 186-189 Број берача (за 4 сата) Укупан аутпут при убрању малина (гајби за 4 сата) Гранични физички производ рада (гајби за 4 сата) A 1 (студент) 5 5 B 2 (студента) 10 5 C 3 14 4 D 4 17 3 E 5 19 2 F 6 20 1 G 7 20 0 H 8 18 -2 I 9 15 -3 Табела 1. McGraw-Hill. Иако накнадно запослени радници раде исто. Тако претрпани берачи на ограниченом земљишту. односно студената запосли. . капитал и ограничено земљиште у пределима Србије на којима се узгаја малина ограничавају њихов гранични (физички) производ рада. укупни учинак је мањи за 2 гајбе. Economics. 4 5 Извор: B. и почињу да сметају један другом. Према томе. Ако запосли осам радника.Schiller. јер се нови радници концентришу на простору од једног јутра. а гранични (физички)производ рада и даље опада. Што се више радника.R. може се закључити да је гранични (физички) производ рада другог срудента 5 гајби за 4 сата рада. укупан учинак од бербе малина и даље расте. 186-188 Извор: Ibidem.1. узгајивач ће желети да задржи другог студента и да настави да тражи и ангажује нове бераче. али ни изблиза тако брзо. Треба имати у виду да је гранични )физички) производ рада петог берача две гајбе за 4 сата. Међуоднос броја берача малина. Ствари се погоршавају ако власник малињака настави да прима нове раднике. достиже максимум и почиње опадати. Гранични (физички) производ рада седног берача опада на нулу.

1. Смањење прихода граничног производа рада. ангажовању радне снаге и промена продуктивности рада 1. односнокада се ангажују 4 берача. Али још не знамо колико ће берача бити ангажовано. када предузеће прода додатно произведена добра.5 показује да се пресек граничног прихода производа рада и тржишне плате (цене рада) налази у тачки С. За ту плату узгајивач жели да ангажује барем још једног берача.при датој технологији убирања малина не могу више ефикасно да раде. смањује се и гранични приход произцода рада (МRР1). Одлука о аутпуту и ангажовању радне снаге. Као што је раније наглашено. јер је гранични приход производа рада првог берача 10 евра за 4 сата рада (тачка А на слици 1. Зато је гранични (физички) производ осмог радника негативан.5 Одлука предузећа о нивоу аутпута.000 берача. Приход граничног производа рада је промена у укупном приходу аутпута. У ствари. Слика 1. Са опадањем граничног (физичког) производа рада (МР1). гранични приход роизвода рада је пораст вредности укупног учинка уз додатну јединицу рада (или других инпута). која су произведена додатним ангажовањем јединица рада. Слика 1.5). 2. Рецимо да је валидна плата за бераче малина 6 евра за 4 сата рада. ма да је реч о амбициозном и вредном раднику. пошто његов гранични приход производа рада превазилази плату.4 даје одговор. власник малињака ће наставити да запошљава бераче малина све док гранични приход производа рада не опадне до нивоа тржишне плате (цене рада). . Већ знамо да узгајивач малина жели да ангажује бераче чији је гранични приход производа рада већи од њихове плате. Ангажоваће и другог радника. Тенденција смањења граничног прихода свакако ће смањити жељу власника малињака да ангажује 1.

Опадајући нагиб криве тражње за радом не значи да плате и запосленост не могу да расту упоредно.5. У том случају власник малињака ће радо ангажовати другог радника. Крива прихода граничног производа рада је крива тражње за радом Послодавац је спреман да плати рад радника до границе његовог граничног прихода производа рада. Максималан број берача који ће узгајивач запослити уз одговарајуће плате биће 4 берача (тачка С). и плате могу да расту. Да ангажује више од четри берача малина није профитабилно очигледно је на слици 1. Ако продуктивност рада расте.5. Промене везане за продуктивност. јер је његов гранични приход производа рада (тачка D) мањи од 6 евра. јер гранични приход производа тог радника (тачка В) премашује плату . Смањење маргиналног прихода производа рада је разлог за узајамну повезаност нивоа плате и запослености. Приход граничног производа рада петог радника је само 4 евра за 4 сата рада (тачка D). . али не на уштрб запослености. Ангажовањем петог берача ће коштати више него што ће он донети прихода.надницу или цену рада (6 евра).Гранични приход производа рада 11 10 A B 9 8 7 6 5 МRP1 = тражња C Плата . 2.цена рада Легенда: Гранични приход призвода рада = тражње Надница D 4 3 2 1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Количина рада (радници по сату) Слика 1. Пети радник неће бити ангажован по тој плати.

Обратите пажњу на то како је побољшање продуктивности променило вредност берача малина. на D2. MRPL четвртог берача сада је 7 евра за 4 сата (тачка W). Узгајивач малина сада може да постигне плате. D2) повећава VMPL свих радника. D1. а не 6 евра (тачка Е). Одувек је продуктивност била најважнији извор раста плата и животног стандарда. крива тражње за радом се помера нависе (са D1. . Сада власник плантажа може да да већу плату. односно наднице (тачка W) или да ангажује више радника (тачка Е′).6.цена рада (еври по сату) 12 11 10 D2 D1 Почетна плата . Повећање продуктивности рада Одлука о плати и запослености зависи од прихода граничног производа рада.Плата . Или може да запосли више берача него раније. Ако се повећава продуктивност. или се може повећати запосленост без смањења плата. Повећана продуктивност подразумева да радници могу да приме веће плате не жртвујући послове. померајући се од тачке Е до тачке Е′.цена рада 9 8 7 6 5 4 3 2 Иницијална w надница E E′ Нова крива тражње Иницијална Нова крива крива тражње тражње 1 0 Легенда: Почетна крива тражње D1 1 2 D2 3 4 5 6 7 8 9 Количина траженограда (берачи по сату) Слика 1.

С обзиром на то да су дате количине осталих инвестиција. када се повећава улагање капитала. Анализа тражње за реалним капиталом (услугама капитала) слична је анализи тражње за радном снагом. држећи остале инпуте константним. Е R0 VMPK Услуге капитала K0 Слика 2. висина ренте капиталних добара мења висину наднице. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА 2. односно тржишно одређена цена на конкурентном тржишту. Предузећа ће да изнајми услуге капитала К0. Слика 2.2. а да при томе сви остали инпути остају непромењени. баш као што је и крива VMPL. вредност маргиналног производа капитала (VMPK) више опада ако се капитал више користи. приказана у 1. Да бисмо ствари поједноставили.1. Вредност граничног производа капитала (VMPК) је додатна вредност аутпута предузећа када се користи додатна јединица палитала.1. Тражња за услугама капитала. Тако је крива VMPK уједно и потражујућа крива предузећа за услугама капитала. предузеће изнајмљује услуге капитала до тачке у којој је рента по јединици капитала VMPK. При било којој другој закупнини (ренталу или ренти). Предузеће закупљује услуге капитала до тачке на којој је љен маргинални трошак (стопа закупнине или висине ренте) изједначена са њеном вредношћу маргиналног производа . показује опадајућу криву VMPK. истичемо још неколико важних момената у испољавању тражње услуга за реалним капиталом. Тражња за услугама капитала Слабљење маргиналне продуктивности указује на пад криве VMPK.1 Тражња за услугама капитала и вредност маргиналног произода капитала Рентали / закупнина за јединицу VMPK 1. маргинални физички производ капитала је елемент ослабљених профита. поглављу. Иако је добитна цена предузећа задата величина. при висини ренте R0. Као што нам је познато.

Но ако је предузеће савршени конкурент на свом производном тржишту. Разлика између тржишта капитала и тржишта радне снаге је у томе што радници теже да се специјализују у појединим врстама активности. предузеће купује онолико капиталних добара колико је потребно да гранични издатак (рента) буде једнак вредности граничног производа капитала. запосленост капитала (VMPK) еквивалентна ренталној стопи или висини ренте (R). Наша теорија о захтеву појединачног предузећа за радном снагом може без промене да се примени на захтев за улагања у друге инпуте. VMPK = MR x MPK = R где је MR маргинални приход предузећа а MPK је маргинални физички производ капитала. што утиче на повећање цене физичког производа капитала. Предузеће потражује услуге капитала К0 при висини ренте R0. крива тражње предузећа за услугама капитала.капитала. док су извори капитала. Подразумева се да је у тој тачки. или зобг нових технологија које повећавају продуктивност рада. где VMPK означава вредност маргинаног капитала. VMPK је у ствари. а Р је цена производње предузећа. његов маргинални приход је само његова производна цена. При дефинисаној висини ренте и услугама капитала у односу на остале инпуте производње. На пример. 2. Крива VMPK се може померати споља. Утврђивање вредности маргиналног производа капитала. односно рентални капитал скоро потпуно непромењени. . па се претходна јединица трансформише у једноставнији облик: VMPK = P x MPK = R. финансијски капитал.

а која утиче на захтевну ренталну стопу (ренту) на капитал. Краткорочна понуда услуга капитала.2. . Амортизација зависи од методологије како се врши њен обрачун и колико машина брзо застерева. Ако обезбеди већу зараду. пажњу ћемо усмерити на цену капиталног добра. Исто тако. машине и друго не могу да се изграде преко ноћи. а самим тим и услуге које пружа капитална имофина су фиксне величине.2 Краткорочна и дугорочна понуда услуга капитала 1. Шта одређује захтевану ренту или ренталну стопу? Одговор је познат: цена капиталног добра. послужићемо се сликом 2. и обрнуто.2. послодавци ће више куповати машине. инфраструктура и друго). капитална добра треба да обезбеде зараду. коју одређује постојећа количина капиталне имовине. 2. реална каматна стопа. Нове фабрике. при анализи понуде услуга капитала. Зато је понуда капитала вертикална крива. Дугорочна крива понуде услуга капитала за привреду. С обзиром на то д асе ове две варијабле спорије мењају. односно захтевану ренту. укупна понуда услуга капитала (машине. Реална каматна стопа се одређује на нивоу привреде. У дугом року. Дугорочна понуда услуга капитала. произвођачи капиталних добара ће више производити и понудити капиталних добара по вишој цени. трошак одржавања и амортизација. возни парк. 3. Као и обично. У краткорочном периоду. зграде.

Да би се иницирала производња. Већа и снажнија индустрија може да повећа ренту и тиме привуче већи део понуде капитала на нивоу целе привреде. суочавају са хоризонталном кривом понуде услуга капитала. Према томе.2. Зато се дугорочна крива понуде услуга капитала помера са Ѕ1.Висина ренте (рентална) по јединици Фиксна краткорочна понуда S2 S1 R2 R1 S2 S1 Понуда услуг капитала Слика 2. Ѕ1 на Ѕ2. Међутим. повећала би се и захтевана стопа приноса да би пратила опортунитетни трошак средстава уложених у машине. То би условило већу понуду капитала.Ѕ1. Дугорочна крива понуде услуга капитала у индустрији. За производњу нових капиталних добара је потребно време. већа рента неутралише већу цену капиталних добара (као услова за већу производњу машина). Тиме се обезбеђује виши ниво ренте при сваком датом нивоу капитала и његовој набавној цени. У дугом року индустрија може да дође до колико год жели капиталних добара. захтевна стопа приноса је задовољена у свим тачкама на кривој Ѕ1. Ако би се повећала реална каматна стопа. потребно је тржште иницира више цене. при текућој висини ренталне стопе (ренте). мале и недовољно развијене индустрије се . Ѕ2. . Понуда услуга капитала у привреди У кратком року количина капиталних добара и услуга је фиксна величина (резултат ранијих инвестиција). 4. С друге стране. што значи да се индустрија суочава са растућом кривом понуде услуга капитала. ако је спремна да плаћа захтевану висину ренте.

Ѕ1 и опадајуће криве тражње D1.3 Успостављање равнотеже на тржишту услуга капитала у кратком и дугом року Дугорочну равнотежу индустрије на тржишту услуга капитала илуструје слика 2.2. D1. При висини ренте R0. индустрија ангажује К0 улуга капитала.3. изведене из MRPK кривих свих предузећа. Равнотежа се остварује у тачки Е0 у просеку хоризонталне криве понуде Ѕ1. .

а висина ренте опада са R0 на R1.D2. Пошто ова рента не доноси захтевану стопу приноса. Сада се крива тражње помера са D1.Ѕ1. интерес за услугама капитала . тако да се краткорочна равнотежа успоставља у тачки равнотеже Е1. Претпостављамо да су се синдикати изборили за повећање надница радника у индустрији.Ѕ0 је фиксна К0 а равнотежа је у тачки Е0. са D1. па се индустрија преусмерава на капиталноинтезивно привређивање. У дугом року индустрија се суочава са хоризонталном кривом понуде Ѕ1. Индустрија се временом опоравља. Будући да капитална добра поново доносе захтевану стопу приноса.Висина ренте (рентална) по јединици Фиксна понуда Ѕ0.D1 на D2. па се нова равнотежа постепено успоставља у тачки Е2. D2. онда се крива тражње за капиталом помера улево. D1 на D2. Краткорочна и дугорочна равнотежа на тржишту услуга капитала У краткорочном периоду понуда услуга капитала Ѕ0. односно свих инпута . бизнисмени мењају застареле машине. предузетници смањују куповину нових капиталних добара. Пошто предузетници у тачки Е1 не добијају захтевану стопу приноса (ренту) за услуге капитала. Али повећање надница (трошка) смањује понуђену количину капитала.изведена тражња. Ѕ0 D1 D2 R0 E2 E0 E1 R1 S1. S1) и плаћа капитална добра по текућој цени. при висини ренте R0. тако да је нова тачка равнотеже Е1. чиме се повећава тражња за услугама капитала. уз ренту R0 . S1 D1=MRPK D2 K1 K0 Количина услуга капитала Слика 2. уз висину ренте R1. Ако су синдикати изборили вишу надницу за рад. Индустрија је суочена са дугорочном хоризонталном кривом понуде капитала (S1.3.

док се поново не успостави равнотежа у тачки Е2.. које се суочавају са опадајућом тражњом то је немогуће остварити. пољопривреда и др. шумарство. за разлику од сектора финансијских услуга где је повећано ангажовање капиталних добара . Можемо закључити: повећање надница наводи многе индустрије да замене радну снагу капиталом. али у дугом року усклађују количину капитала и дозвољавају депресијацију капиталних добара. Стрелице на слици показују промене у индустрији. Међутим. .висока изведена тражња за капиталом.опада на К1. када послодавци поново плаћају ренту R0. у областима као што је рибарство. пада и рента на капитал. па се и рента повећава. када опадне тражња. тј.

рудна налазишта и слично. титанијум и алуминијум. Рента и природни ресурси. Дакле. Земљиште се не може производити. треба знати да незарачунаваењ надокнаде (ренте) за употребу земљишта засигурно условљава преинтезивно екслоатисање јавних ресурса. Једном када ових исцрпивих супстанци нестане. За разлику од других инпута. основна специфичност земљишта је и то да је укупна понуда одређена неекономским чиниоцима.ренту. Сви производи који имају мање трошкове производње од вредности граничног производа земљишта остварују екстра доходак . Пример за то су нафта.2. Исцрпиви извор је онај извор који људи не могу обновити. али има пресудну улогу у развоју сваке националне економије. Због тога . Сем тога. 2. природни ресурси. у основи можемо узети да је земљиште инпут који је фиксна величина у понуди. а са преинтезивном обрадом се земљишту може смањити плодност. мораћемо дати све од себе да се снађемо без њих. односно приноси култура. кориснички трошак и цена употребе исцрпивих ресурса 1. и природни извори су важни инпут у многим производним процесима. односно вредност граничног производа земљишта (VMP1).цена употребе ограничених ресурса. Микроекономска анализа омогућава увид у одређене интересе у случају исцрпивих извора. За гране привређивања чија је производња непосредно повезана са коришћењем земљишта важи концепт граничних услова производње. Понекад се земљиште може повећати одводњавањем. Осим машина и друге опреме које је човек направио. Природни извори као инпути производње . те је битно уочити како тржиште одређује њихову цену. као што су природна ловишта. или смањивати када је у питању нижа цена. Земљиште се обично не може повећавати као одговор на више цене. Ово се односи и на друга јавна добра. Земља и природни ресурси имају фиксну понуду. Обично се каже да је земљиште „неисцрпан извор и дар природе“. злато. Пораст тражње за земљиштем проузрокује вишу цену по ару земљишта и вишу економску ренту. грађевинске парцеле. искрчивањем растиња и сл. Земљиште представља трајно добро у нечијем власништву које доноси принос (ренту) у неком временском периоду. Цену тавог фиксног чиниоца производње (земљиште) називамо рентом.4 Земљишна рента.

зато што производња и продаја јединице ресурса данас онемогућава производњу и продају у будућности. Ако је тражња одређена са D1. 3. .конкурентно тржиште на специфичан начин третира исцрпиве или ограничене изворе. D2. Земљишна рента Укупна понуда земљишта је фиксна па је крива Ѕ. Укупни гранични трошак производње ограниченог ресурса виши од граничног трошка вађења тих ресурса из земље. Крива тражње D1. Када тражња порасте на D2. економска рента по ару земљишта је R1. Ѕ) Цена (евра по ару) D2 D1 E2 R2 2 R1 1 0 D1=MRPK E1 D2 D1=VMPL Ари Слика 2. Ѕ вертикална. D2. равнотежна рента расте на R2. D1) за услугама земљишта одржава VMPL. Ако се изведена крива тражње за услугама земљишта помери навише тј. D1 одређује равнотежну ренту R1. цена превазилази гранични трошак (те и разлика између цена и граничног трошка временом расте). Висина ренте Понуда земљишта (Ѕ. D1. Ту очито постоји додатни опортунитетни трошак. Кориснички трошак. Тај опортунитетни трошак називамо кориснички трошак производње. На конкурентном тржишту ограничених ресурса. D2 рента по ару земљишта се повећава на R2. Изведена крива тражње (D1.4.

проф.Једнак. Економија. Београд 2009 . др Ј.Литература: 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful