1. Pojam, značaj, ciljevi i zadaci nastave početnog čitanja i pisanja Učenje u školi počinje čitanjem i pisanjem.

Kvalitetnije savlađivanje ovih procesa, doprinosi boljem uključivanju u sistem komunicaranja. Način i brzina formiranja veština pisanja i navika lepog pisanja dosta su individualni. Međutim, danas je bitnija poruka u sistemu pisane komunikacije, tj.sadržina, nego oblik komuniciranja. Kroz nastavu početnog čitanja i pisanja, učenik se osposobljava da usvoji standardni izgovor glasova, reči i rečenica, kao i povezivanje slova i reči i reči u rečenice. Što mu je omogućeno putem analitičko-sintetičkog vežbanja. Tekstovi moraju biti kratki i izražajni i novi, da se učenje ne bi svodilo na mehaničko učenje, ako je tekst već poznat učenicima. S obzirom da je razred heterogena sredina, implicira se i raznolikost metoda i oblika rada u učenju čitanja i pisanja. Cilj – pravilno pisanje slova, njihovo raspoznavanje, povezivanje u reči, kao i reči u rečenice. Zadaci: • Savlađivanje veštine čitanja i pisanja • Tečno i izražajno čitanje • Razumevanje pročitanog • Obogaćivanje rečnika • Sticanje određenih higijenskih navika-položaj tela, udaljenost teksta od očiju • Razvijanje smisla za lepo i plemenito • Motivisanje i osposobljavanje učenika za samoobrazovanje • Razvijanje navika u radu i ponašanju • Razvijanje odgovornosti, urednosti, tačnosti • Razvijanje intelektualnih i psiholoških sposobnosti kod učenika 2. Pedagoško-psihološki zahtevi u nastavi početnog čitanja i pisanja Postoje tri kategorije: 1) Psihofizička konstitucija učenika 2) Intelektualna sposobnost 3) Socioetnografske karakteristike sredine u kojoj učenici žive Pažnja prvaka je nestabilna, ne može se usmeriti na bitnije stvari i kratko traje. Zato se ona vaspitava, putem vežbanja. Javljaju se problemi i u nerazlikovanju slova po obliku, što je posledica nedostatka kako vizuelnog, tako i akustičkog opažanja. Učitelj zato treba da zna kako učenik opaža i percipira sredinu, te se navedene poteškoće mogu otkloniti pridržavanjem određenih didaktičkih principa: od poznatog ka nepoznatom, od prostog ka složenom, od bližeg ka daljem... Za korišćenje nastavnih sredstava u nastavi početnog čitanja i pisanja, treba se držati principa očiglednosti, koji je najviše izražen u slovarici ili materijalima za modelovanje slova, kartonima, slikama, sličicama. Nastavna sredstva mogu biti korićena kao materijal za igru. Bitno je tipološko proučavanje grešaka učenika, kako bi učitelj imao u vidu, koje to greške učenici najčešće prave i kako bi efikasnije organizovao nastavu. 3.Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja Cilj savremenih metoda je da učenik što brže, efikasnije i jednostavnije nauči da čita i piše. Od metoda se javlaju: Sintetičke metode-kreće se od glasova i slova, a njihovom sintezom se dolazi do celine(reči, rečenice, teksta), na primer, k+i+š+a=kiša Vrste sintetičke metode: sricanje-odvojeno izgovaranje redom svakog slova, koja čine reč, pa zatim izgovaranje reči u celini; ščitavanje-otezanje izgovaranja pojedinih glasova u reči, koji se zatim spajaju sa drugim glasovima u celinu, na pr. Aaaanaaaanas; pored ove dve postoje i druge sintetičke metode. Analitičke metode- kreće se od celine reči, pa se ona raščlanjava na glasove i slova, na pri. Kiša= k+i+š+a ***Procesima analize i i sinteze prethodi formiranje glas, slovo, reč, rečenica, što se radi u prethodnim pripremama za čitanje i pisanje.***

S obzirom da prema znanjima učenika. Kod ove obrade učenici brzo nauče da čitaju. i koristeći ih u svakodnevnim aktivnostima. najgore je koristiti kombinaciju ova tri postupka. uvek se kreće od učenja malog pisanog slova(ono se učenicima pokazuje. Opredeljenje za jedno od ovih postupaka grupne obrade. ali i od prirode pravopisa. čitanje.. kao i sa potrebom širenja kulture. Slova se prema ovom postupku obrađuju u stalnom kontaktu sa svim ostalim slovima. što se može odraziti na sam kvalitet čitanja. podrazumeva obradu slova. polukrugove. ali učenjem slova pojedinačno. sadrži sve etape(pristup glasu. Što se pisanih slova tiče. danas se obrađuju i štampana i pisana slova istovremeno. brže se uči). zavisi od toga kako učitelj procenjuje znanje učenika. Kompleksni potupak obrade slova-reči i rečenice se usvajaju globalno. onda se učenicima daje reč u kojoj se to pisano slovo nalazi. samostalni i stvaralački rad učenika i domaći zadatak). što je mnogo teži pristup. grupna obrada slova i kompleksni postupak obrade slova. a poštujući metodičke principe te obrade. intelektualnu spremnost itd. kose. što je u korelaciji sa inače psihološkom spremnošću deteta za takav rad. Grupna obrada slova-je po metodičkoj organizaciji časa slična monografskoj. mada neki učitelji posebno obrađuju štampana i pisana slova. ali odražava metodičko jedinstvo i kontinuirana obrada slova-sva slova iz grupe se obrađuju na istom času. kose.. ovo je mnogo lakši pristup. obradu slova. ali jedno po jedno. pa za jedan čas obraditi po nekoliko slova.učitelj piše slovo u celini. kasnije je moguće obrađivati i malo i veliko pisano slovo na času. Izbor postupka zavisi od intelektualne sposobnosti učenika i njihovog prethodnog znanja. a to često vodi improvizaciji. skraćuje se vreme čitanja i pisanja(u odnosu na monografski postupak-racionalizacija vremena). utiče se na inteziviranje njihovog razvoja. zavisno od okolnosti. tj. obradu glasa. potrebno je da učenici neprekidajući potez povezuje naučeno slovo sa drugim slovima. uzrasta učenika. polukrugovi spajaju u slovo). zato je potrebno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. Primenom grupne obrade slova učenici su više angažovani u radu. Grupna obrada podataka znači ubrzano učenje početnog čitanja. Mnogi učitelji se zato opredeljuju na kombinovanje iskustva učenika i prethodnog znanja sa monografskim potupkom. Isto se radi sa velikim pisanim slovom. učitelj primenjivajući ovaj potupak svakom detetu treba da priđe sa posebnim ciljevim i zadacima.. koje se obrađuje sledećeg časa.Globalne metode Analitičko-sintetičke metode.Ovi postupci obrade slova su među sobom ravnopravni. deca ih individualno usvajaju svako sopstvenim tempom. ubrzanim tempom rada se unosi dinamika(brže usvajanje slova. svakog časa po jedno slovo. odeljenje nije homogena sredina. može da dovede do dosade na času. Naučeno malo pisano slovo se upoređuje sa malim štampanim slovom. učitelj se opredeljuje za jedan od njih. A od lakših slova formirati grupe. kako bi učenici znali kojim redosledom se linije. Često se dešava da obrada slova po određenoj strukturi časa i monografskom potupku koji bukvar nalaže. Kada se slovo nauči. Ovaj postupak odgovara zahtevima savremenog doba gde čovek mora učiti brzo da bi se što efikasnije uključio u život. zbog toga je ovaj pristup efikasan. a ne pracijalno. jer je učenik opterećen mnogobrojnim aktivnostima. U takvim situacijama. te se često preporučuje pravljenje pauza. međutim mnogo je teža. tako da im dosta ostaje vremena za uvežbavanje. zatim raščlanjava na linije. Ovo se radi samo s početka. Monografska obrada slova-najstariji postupak obrade slova.teža slova obrađivati monografski. Postoje sinhronizovana i kontinuirana obrada grupe slova. bolje je kombinovati monografsku i grupnu obradu slova. učenici gube iz vida prethodno naučeno. njihova interesovanja. omogućava se korišćenje iskustva sa kojim učenici dolaze u školu. čime se stvaraju varijante monografskog postupka. Sinhronizovana se odnosi na obrađivanje i utvrđivanje svih slova iz grupe na istom času.. Ovde spadaju monografski potupak obrade slova. jer to nužno vodi improvizaciji. . kreće se od toga da je potrebno događaj ili njegovu sliku spojiti u svesti zajedno sa nekom reči ili rečenicom.

postavljanja pitanja. Učenicima koji znaju pisanje i čitanje treba davati diferencirane zadatke: čitanje lakših tekstova sa slikovnice. .Pošto ovaj postupa podrazumeva celovito shvatanje reči i rečenica. Priprema za čitanje i pisanje(predbukvarsli period) Pripremni period obično traje oko 20 časova. odvajanje bitnog od nebitnog tokom slušanja. Kroz ove vežbe se razvija kultura slušanja. formular za registrovanje prethodnog znanja. na nenametljiv i zanimljiv način). druga. Iako su metodičke organizacije ovog postupka veoma raznovrsne mogu se utvrditi 4 etape: 1) Pripermni period 2) Usvajanje slova i savlađivanje ščitavanja reči i kratkih rečenica(oba ova perioda traju oko 7 nedelja) 3) Izgrađivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanje pročitanog 4) Usavršavanje logičkog čitanja Kroz kompleksni potupak učenici nauče da čitaju za nekih mesec i po dana. u mnoštvu detalja mogu se tražiti samo neki. Ovaj potupak prati i određeni metodičko-didaktički materijal(početnica. Kroz ovaj postupak učenici samostalno dolaze do saznanja. kako bi mogli sa decom da vežbaju kod kuće. Svi zadaci ili vežbe se ne smeju posmatrati izolovano. Đacima se za čas preporučuju sveske bez linija. đačka slovarica. slušanje sagovornika. pisanje odgovora na postavljena pitanja. pažnje i koncentracije. čime se podstiče njihova samostalnost u nastavi. što zavisi od učitelja. svezaka. glumca) ili neartikulisane(šumove različitog porekla). mišljenja i pamćenja itd. Takođe putem slika skrivalica. Akustičke vežbe ili vežbe slušanja-učenici mogu slušati artikulisane zvuke(govor učitelja. odgovornost itd. mada se neki i kasnije koriste. a na samom času sadržinu aktivnosti treba menjati na svakih 10 do 15 minuta. davanje odgovora Upoznavanje sa potrebnim oblicima ponašanja u školi Posebni zadaci obuhvataju dve vrste priprema: pripremu za početno čitanje i pripremu za početno pisanje. prepričavanje pročitanog teksta itd. ako metodička organizacija časa nije dobra. a i vežba se proces posmatranja. povezivanje slušanja. reč. prvi tekstovi za učenje čitanja i pisanja). što je detetu zanimljivo za igru. oni sami moraju da uočavaju značenje pojma glas. Učenicima se ne smeju davati definicije reči. kompleksni pristup može imati negativne posledice po prvake. 4. Sve ovo traži veliku pripremu učitelja i posebno obraćanje pažnje roditelja na ovaj postupak. Izgrađivanje navike slušanja govrnika.. fotografija. slova. Časovi treba da budu raznovrsno organizovani. a zatim posmatranje predmeta sa slika. rečenica. slovo. Takođe doprinosi se racionalnom i ekonomičnom korišćenju vremena. Oni se koriste neprekidno u pripremnom periodu. glasa. Zadaci pripremnog razdoblja se mogu klasifikovati na opšte i posebne: Opšti zadaci Upoznavanje učenika Stvaranje odeljenske zajednice Snalaženje učenika u školskoj sredini Izgrađivanje kolektivnog života Upoznavanje učenika sa korišćenjem bukvara ili početnice. Neki od ovih zadataka ili vežbi su: Vizuelene vežbe-posmatranje najpre predmeta vezanih za samu učionicu. No. sredina mora biti organizovana prema principu očiglednosti(zidovi moraju biti ukrašeni slovima. slikovnica. prvenstveno zato što ih opterećuje. a zatim pojedinosti. gde se prvo zapaža celina. ali sve to zavisi od predznanja učenika i rezultata prethodnog ispitivanja.. Pogodne su analitičke vežbe.

Globalno čitanje-uvek zahteva individualizaciju nastavnog rada. Boljoj artikulaciji doprinose analitička i sintetička vežbanja. Kada učenici glas usvoje. tj. Potrebno je krenuti od lakših rečenica. pa se onda pokazuje slika.(na pr. tj. Opisivanje je važno za vežbe vizuelnog opažanja. Proces prepričavanja može biti teži od pričanja. Sintetička vežbanja-jesu priprema za ščitavanje. Motoričke vežbe(priprema za pisanje) Vežbanje za razvijanje ruke. ovaj oblik vežbanja je mnogo složeniji. rastavljanje rečenice na reči. s. Analitička vežbanja-služe za razvijanje fonematskog sluha kod učenika.učenici se uče čistijem i jasnijem izgovaranju glasova. Učenicima koji već znaju da čitaju to ne predstavlja problem. Globalno se vezuje za njihovo označavanje tačkom. treba im davati nepoznate reči. posle toga se slika sklanja i onda učenik sliku opisuje. Ona imaju dve etape: prva se odnosi na uočavanje pojedinih glasova na početku. Svaka stranica slovarice sadrži oko jedne ili dve nove reči. bez daljeg uplitanja u samo značenje rečenice za jezik). izgovarajući ih. kreće se od oponašanja zvukova u prirodi. 4 glasa. Njihovo usvajanje može biti globalno i sintetički. Usvajanje pojma reči-globalnim putem razumevanje pojma reči se koristi analitičkim potupkom. pa onda ići ka sve složenijim). da razviju umešnost u samostalnom sastvaljanju rečenice. . na primer problemi u izgovaraju slova r. recimo zbog nedostatka zuba ili nekih glasovnih poteškoća. na kraju i u sredini reči(kroz ovu etapu učenici usvajaju sposobnost diferenciranja glasova i sposobnost njihovog pozicioniranja u reči). opisuje je.. Kada učenici usvoje nekoliko glasova. Zatim se glasovi dovode u vezu sa određenim. Analitičko-sintetička vežbanja su kombinacija gore navedenih. a zatim se kaže da predmet sa slike ima ime i da je to neka reč: na pr. da nauče kako da ih izgovaraju. Usvajanje pojma rečenice-cilj je da se učenici nauče uočavanju rečenice u govoru i tekstu.. sto. Vežbe artikulacije. učenik dok gleda neku sliku. obično isprva pamte slike. Kada je u pitanju sintetički način. u zavisnosti od toga da li učenici znaju da čitaju ili ne. vezanih za životnu okolinu učenika i po mogućstvu predstavljati ih grafički. Te je bolje krenuti od usmenog formiranja rečenice. a zatim im se saopštava da se svaka rečenica označava tačkom. Najbolje je krenuti od reči koje su obrađene analitičkim putem. prepoznaju reči. dž. Drugi način je sintetički i polazi od reči. te kako da ih rastavljaju na reči. jer se učenici uče boljoj artikulaciji kroz razgovor. druga se odnosi rastavljanje reči na glasove(uvek krenuti od jednostavnih reči sa 3. a kasnije se odvija posredno. poznatim rečima. učenicima. pa tek onda preći na pismeni. a ne kroz učenje pojedinih glasova.stolica. kako bi se uvažio princip očiglednosti. postupno. To ponekad može biti otežano. jer se vezuje za reprodukovanje sadržine. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. S početka se odvija neposredno. jedno vreme učenik posmatra objekat. razumeju šta znače. međutim rečenica nije samo prost zbir reči. Najefikasniji metod je predmet-slika-reč. đ. Učenici koji ne znaju da čitaju. odnosno čitanje. š. o njemu se malo govori. pa se onda formiraju reči.učenici na slovarici slažu reči u rečenicu. ponavljanjem.Pričanje i prepričavanje-u proces pričanja učenici se uvode postavljanjem pitanja iz svakodnevnog života. kreće se od upoznavanja glasova. prstiju Vežbanje za oslobađanje ruke Crtanje jednostavnih likova Slobodno crtanje. šake. čaša itd. učeniku se daje slika.učenici čitaju rečenicu po rečenicu. sada se usmenim ščitavanjem stapa u celinu(ovo prvi radi učitelj. njihovom sintezom stvaraju reči. može biti slobodno(kada učenik menja model prepričavanja) i doslovno(bez menjanja sadržine prepričavanja). ali učenike mnogo više misaono angažuje. koji polazi od toga da se uzme neki predmet iz neposrednog okruženja. pa tek onda učenici). bez glasovne analize i sinteze. Usvajanje glasa-obično se koristi induktivni postupak. ona mora imati nekog smisla. Reč koja je bila sastavljena na glasove.

uvođenje učenika u izražajno čitanje. logičke pauze-označavaju kraj čitanja neke celine. o intonaciji(dizanjem i spuštanjem glasa postiže se skladnost i lepota čitanja). štampana i pisana. razumevanje pročitanog. razvijanje sopstvenih ideja i stavova u odnosu na autora ili glavnog junaka. bilo pojedinačno ili u okviru težih glasovnih kompleksa • Vršenje sinteze glasova u lakšim i težim oblicima reči • Prepoznavanje oblika slova. o jačini glasa. i pisanje prethodne grupe slova. na osnovu kojih pristupaju tekstu. . potrebno je svakodnevno organizovati vežbe čitanja. Istraživačko čitanje-učenicima se daju istraživački zadaci. kao i da pišu štampanim i pisanim slovima. zatim uporedno čitanje i pisanje(koje pored toga što je ekonomično. izgovaranje i shvatanje određenih grafičkih celina(slova. o dikciji( pravilnom izgovaranju reči i rečenica). tj. Već od drugog razreda počinje da se vodi računa o izražajnim vrednostima čitanja: o artikulaciji(pravilnom izgovaranju glasova).povezivanje glasa sa slovom i stapanje u reč) i kombinovano učenje čitanja i pisanja(učenici uče prvih 10-15 slova i vrši se priprema za prisanje. nije pogodno za razmišljanje. Čitanje kao proces obuhvata prepoznavanje. uče da ščitavaju.Čitanje i vrste čitanja u razrednoj nastavi Zadaci nastave čitanja su: ovladavanje tehnikama glasnog i tihog čitanja. dok promišljanje o njemu stavlja u drugi plan. nije pogodno za savlađivanje tehnike čitanja. Učenje čitanja i pisanja(bukvarski period) U ovom periodu učenici usvajaju slova. učenik troši dosta energije. učenici se od strane učitelja usmeravaju na određene delove teksta koji su najbitniji. promišljanje o postupcima recimo glavnog junaka. uočavanje njihove pozicije u rečima • Čitanje. čitaju. štampanih slova. omogućava razmišljanje o tekstu i stvaranje asocijativnih veza.5. postizanje određene brzine čitanja. o ritmu(ritam epske i lirske pesme nije isti). o diskretnosti gestova i mimike(moraju biti jednostavni i prirodni). ko lošije. zatim se uči čitanje preostalih slova. Izražajno(umetničko)čitanje-ispunjeno zanosom omogućava doživljaj teksta i njegovo bolje razumevanje. Usmereno čitanje-pre tihog čitanja. Na kraju ovog perioda učenici treba da su osposobljeni za: • Pravilno izgovaranje svih glasova. o pauzi(gramatičke pauze su obeležene znacima interpunkcije. bitno je poštovati znakove interpunkcije i slediti logičko naglašavanje govornih celina. jer je učenik usredsređen na govornu interperatciju teksta. Horsko čitanje-može se proceniti ko od učenika čita bolje. kroz prethodno prođenu fazu ščitavanja • Razumevanje pročitanog • Senzibilitet intonacije Raspored učenja čitanja i pisanja je jako bitan: postoje odvojeno učenje čitanja i pisanja(što nije toliko ekonomično). Kritičko čitanje-podrazumeva razvijanje kritičkog odnosa prema tekstu. psihološke pauze izražavaju emocionalno raspoloženje). Tiho čitanje-brže je nego glasno čitanje. tj. 9. omogućava i transfer. reči. Logičko čitanje-prilagođeno je logičkoj strukturi teksta. o tempu(dužina trajanja čitaočevog tona i brzina čitanja). Vrste čitanja: Glasno čitanje-pogodno je za uvežbavanje tehnike čitanja. Da bi se ovaj proces automatizovao. rečenica). pisanih.navedenih 10-15). o vizuelnom kontaktu sa slušaocem.

zavise od uslova.prirode samog teksta Princip metodičke adekvatnosti-ne postoji univerzalni teorijsko-metodički ključ za analizu književnog dela. Prepričavanje-reprodukcija pročitanog. motivišu da osmisle drugu priču sa sličnim vezama). čitanje po ulogama nije isto što i čitanje dramskog teksta.. Ova metodika mlađim učenicima pruža više sigurnosti i nepogrešivosti. slobodno. pa zatim pronaći odgovarajući metodički okvir.Usmeno izražavanje u razrednoj nastavi Prepričavanje-obično se prepričavaju priča i epska pesma. informativno prepričavanje. tj. osposobljavanju učenika za razumevanje teksta. promeni intonacije itd). iz na primer trećeg u prvo). on se prilagođava samom delu. prateći hronološki sled priče Učenik prati određeni redosled u prepričavanju Potrebno je razvijati sposobnost adekvatnog izražavanja Postoji više vrsta prepričavanja: Doslovno. bitna je emocionalnointelektualna priprema. Stvaralačko čitanje-razvijanje asocijacija.Najvažniji principi u nastavi književnosti su: Princip uslovnosti-principi i oblici rada na tekstu. diferencirani zadaci. Za niže uzraste osnovne škole pogodnija je normativna metodika. gde se učenici navode na samostalnost u proučavanju književnog teksta. Princip jedinstva analize i sinteze. sažeto prepričavanje(usmerava učenike na ono najbitnije u tekstu). Teže se prepričavaju dijaloški tekstovi. pošto je prepričavanje detaljnije. tako da svaki učenik napreduje prema svojim sposobnostima.Diferencirano čitanje-u zavisnosti od čitalačkih sposobnosti učenika. . Za učenike je lako prepričavanje tekstova koji su slični njihovom iskustvu. prepričavanje po analogiji(učenici se na osnovu poznavanja bitnih elemenata jedne priče. Učenik može doslovno da reprodukuje tekst. 10. Najpre. jačanje stvaralačkog uopštavanja.jedinstvo raščlanjavanja dela na sastavne delove i objedinjavanje tih sastavnih delova u celinu.Obrada umetničkog teksta u razrednoj nastavi Postoje dva nivoa tumačenja književnog dela: teorijski i metodički.. novih ideja. pojedini čitaju reči likova. prepričavanje sa izmenom završetka sadržaja. kao i osposobljavanju učenika za čitanje književnog teksta. odslušanog ili gledanog. prepričavanje pomoću odgovora na pitanja. Pričanje-reprodukcija sadržine nekog doživljaja. događaja.. U pripremanju učenika za rad sa nekim književnim delom. u zavisnosti od plana(bilo zajedničkog) ili individualnog(koji je učenik sam formirao). daju im se posebni.. Tekst se prepričava posle njegove analize. lirska pesma se nikada ne prepričava. prepričavanje sa promenom gramatičkog lica(učenik menja gramatičko lice. pouzdanije i kvalitetnije. prepričavanje proširenjem priče. prate postupke likova i da svoju priču zaokružuju u celinu. Kroz prepričavanje: Učenik je mislima uvek ispred govora Uči se diferenciranju glavnog od sporednog. a može ga i stvaralački prepričavati. opširno prepričavanje. Preko nastave književnosti u mlađim uzrastima teži se razvijanju učeničkog senzibiliteta za doživljeno u književnom tekstu. 11. prepričavanje sa promenom stanovišta(učenik u toku priče menja stanovište junaka ili pripovedača). zainteresovati učenike za rad na određenom tekstu. ali i za njegovo tumačenje. koja je izgradila određene modele rada na tekstu. Prepričavanjem se učenici uče da prate fabulu teksta. prepričavanje sadržaja po celini ili po delovima. fleksibilno prepričavanje(koje se ogleda u promeni tempa prepričavanja. tekst treba teorijski interpretirati. kao i određene metodičke strukture časova. vrednovanje. Za stariji uzrast pogodnija je stvaralačkoistraživačka metodika. Čitanje po ulogama-pojedini učenici čitaju piščeve reči.

Pismeno izražavanje u razrednoj nastavi Kroz pismeno izražavanje učenici usvajaju gramatičko-pravopisne norme i određena pravila tehnike pisanog izražavanja. kada i kako. Vežbe razgovaranja mogu biti: razgovorne igre-učenik u formi igre vodi razgovor sa nekom životinjom. kao i prepričavanje. pričanje pod uticajem književnog teksta. pričanje na osnovu datog početka(dovrši priču). uvežbavanje stila pisanja. poslovni razgovori(recimo razgovor direktora i pedagoga-učenici se polako uvode u razgovor ovakvog tipa). romantični opis(kitnjast. . Vrste pričanja: pričanja doživljaja i događaja. jasna. informativna Usmena molba-učenici se uče kako da svoju molbu jezički uobliče. upoređivanje činjenica. tok. da ima svoj početak. Opisivanje-ovim načinom se razvijaju posmatračke sposobnosti. pričanje po nizu slika(slično kao sa rečima). Kazivanje napamet naučenih tekstova(govorna interpretacija)obuhvata glumu. Ima za cilj razvijanje radne discipline. pričanje po rečima(učitelj na tabli zadaje par reči. pri tome vodeći se. dozom učtivosti. gde se nešto dogodilo. uvodi učenika u kulturu. pričanje o datom naslovu. reproduktivan. proveru vrši učenik upoređivanjem sa izvornim tekstom. recitovanje i kazivanje Vežbe razgovaranja-razgovor nema samo informativni karakter. urednosti. društveni razgovor. humorističko pričanje. Neki od zadataka pismenog izražavanja su: Korišćenje pravilnih gramatičko-pravopisnih oblika Usvajanje novih reči i izraza Oblikovanje i stilozovanje misli i izraza Skladno povezivanje rečenica u određenu logičku celinu Reprodukovano i stvaralačko pismeno prepričavanje tekstova Složeno posmatranje i opisivanje stvari Slobodno i samostalno pisanje na osnovu zadate teme Razvijanje kritičkog odnosa prema vlastitim pismenim sastavima Prepisivanje može biti jednostavno i složeno. realistički. a učenici prema njima pričaju priču). već i formativni. a da ona bude kratka. prepun lepih izraza). argumentuju. završetak.. Čestitka 12. Postoji subjektivni(emocionalni opis). koncentraciju. Vrste: autodiktat-pisanje napamet naučenog teksta. operacije uočavanja. slušanja itd. biljkom. Za opisivanje važno je uočavanje pojedinosti. objektivni. Prepisivanje je zasnovano na vizuelnim predstavama. Može biti pismeno ili usmeno. usmena dramatizacija(učenici mogu sami da dramatizuju neki tekst iako on nije dat u dijaloškoj formi).situacione igre-imitacija razgovora iz stvarnog života. brzinu zapisivanja. sa planom ili bez plana. usvajanje nepoznatih reči i izraza. govorništvo. kao i sinteza. a oni osmišljavaju celinu).. Ono zahteva pamćenje. ko su učesnici događaja. otkrivanje međusobnih odnosa. vežbanje razmišljanja i misaonog produbljivanja teksta koji se prepisuje. Obaveštenje-učenici se uče kako da prenose informaciju. produktivan(stvaralački opis). pričanje na osnovu sažete fabule(učenicima se daje sažeta fabula priče. intervju(učenici četvrtog razreda mogu vrlo uspešno da vode intervju). pričanje na osnovu mašte. Diktat-zasnovan na akustičkim predstavama.Pričanje mora biti celovito. Izveštavanje-treba da odgovori na pitanje šta se dogodilo.

Pisanje sastava-pokazuje stepen učeničke pismenosti. učenik zapisuje samo. zamenjuje loše reči. ka pravili). Dečja misaonost u matematici je logičnija ako je povazana sa didaktičkom opservacijom matematičkih veličina i njihovog međusobnog odnosa izraženog brojevima. vaspitne i praktične vrednosti prema uzrastu učenika i njihovim sposobnostima. I. Diferencijacija-identifikacija(dva sumplementarna puta saznanja. po njegovom mišljenju bitne elemente. veza i odnosa od nebitnih svojstava matematičkih pojmova(pojam broja dva se formira anlizom dva skupa. vodeći računa da ta rečenica ima značaja i da ima stilsku celinu. Misaonost-odnosi se na sređivanje činjenica u sistem matematičkih znanja. matematika kao nauka je nauka o prostornim oblicima i kvalitativnim i kvantitativnim odnosima objektivnog sveta. analitički odnos prema temi. gramatiku. način komponovanja teksta. apstrakcijamisaono odvajanje opštih svojstava. Učitelj zato treba da izdvoji časove pripremanja za pismene sastave. sadržinu pisanja.Kontrolni diktat-njime se proverava gramatička i pravopisna pismenost. Indukcija-dedukcija(dva suprotna logička puta). dva učenika).. samo što učenik može da unosi lepe izraze. identifikacija-prepoznavanje sličnih elemenata u različitim skupovima i obrnuto. Stvaralački diktat-sve je isto kao i kod izbornog diktata. sinteza-sjedinjavanje različitih elemenata u jednu celinu 3. boljim rečima itd. izradu plana pismenog sastava i samo pisanje sastava). Apstrakcija-generalizacija(dva komplementarna misaona puta). . Diktat sa dopunjavanjem-učitelj diktira samo početak rečenice.. što se ne odnosi samo na pravopis. Nastava matematike treba da se prilagodi perceptivnim mogućnostima učenika. dakle uopštavanjem se izvode opšti stavovi. Analiza-sinteza(dva suprotna logička puta). istovremeno i njenu specifičnost nastave matematike čine metodičko objedinjena matematička znanja.da bi se znanja iz matematike koristila. Upoređivanje-razlikovanje(dva suprotna puta). generalizacija-sastoji se u pripisivanju zapaženih svojstava nekih elemenata nizu svih elemanata(skupu). treba da se vodi određenim putevima saznanja: 1. a učenici je dopunjuju po svom izboru. misaonost i delatnost su tri osnovne komponente aktivnosti uopšte). raspoređivanja građe po pasusima. Izborni diktatučitelj čita tekst u celini. jer ona određena saznanja nauke konvertuje u obrazovne. Dok.. analiza-raščlanjavanje celine na njene sastavne delove. Prilikom usvajanja matematičkih znanja. Matematičko znanje. indukcija-od pojedinačnog ka opštem(od primera. Metodika nastave matematike 25. II. ali i za njihovu izradu(to podrazumeva razumevanje teme. 4. uvažava se zahtev o kontinuitetu i sistematici. dva kruga. 5. međusobno se upotpunjuju i uslovljavaju). umenja i navika. čime se vežba proces selektovanja. linijama itd. Da bi se misaonost učenika intenzivirala. Suština i specifičnost nastave matematike u razrednoj nastavi Suštinu. upoređivanje-traženje sličnog u različitom. diferencijacija-odvajanje sličnih od različitih elemenata i obrnuto. dedukcija-od opšteg ka pojedinačnom(od pravila ka primeru) 2. Nastava matematike se razlikuje od matematike kao nauke. logičke misaonosti i radnotehničke delatnosti(znanje. potrebno je da prođu procese shvatanja-uopštavanja-mehanizovanja. već i na formu. razlikovanje-traženje različitog u sličnom. postavljanje teza. određivanje sastavnih elemenata.

racionalnim. Zaključivanje-definisanje(finalni putevi saznanja mat. Principi: • Vaspitna usmerenost-razvijati ljubav prema radu. dijafilmovi. i inovativna sredstvadijapozitivi.. episkop. kutije. sposobnost matematičkog izražavanja u usmenom i pismenom obliku.. od pomoćnih inovativnih sredstava javljaju se grafoskop. stvaralačkog. izvođenje pomoćnih radnji u posebnim beleškama. One se moraju posebno planirati i metodički uslovljavati. deca tog uzrasta su jako emotivna. sadržaje rada. kao i samostalno rešavanje problema. formu. površi i tela u geometriji. potrebno je rešiti neka metodička pitanja*** 1.. Veštačka se dalje dele na klasična sredstva-tablice. ponavljanje. III. logičkog. softveri za izvođenje matematike. ***Da bi se nastava matematike sprovela. kritičkog. razvijanje estetskih navika. sanduci. računar ... Postulat je istina koju ne treba dokazivati. Zadaci-razvijanje matematičke kulture. Sredstva treba da budu eksplikatibilna-objašnjiva i eksplikativna-razumljiva. definisanje-poslednja misaona radnja koja poredstavlja finalni stepen saznanja matematičkih vrednosti. plodovi. razvijanje mentalnih sposobnosti. osećanje dužnosti • Odmerenost i postupnost-zahteve matematike prilagoditi mogućnostima učenika • Očiglednost i čulnost-korišćenje nastavnih sredstava • Učenje koje zahteva svesnu aktivnost. da imaju određenu estetsku vrednost i da su podesna za korišćenje. ona reaguju na sve uticaje iz spoljne sredine. odnosi se na određivanje matematičkih pojmova i ne sme biti ni preširoka. naučnog pogleda na svet. 3. Vođenje matematičkog obrazovanja se odvija putem postulata i principa. crtanje linija.vrednosti).Ciljeve i zadatke nastave Cilj-usvajanje elementarnih znanja o odnosima u prirodi i društvu. vežbanje utvrđenog. realnim brojevima. Mogu se podeliti na prirodna i veštačka: Prirodna-kamenčići. izgrađivanje navike za korišćenje različitih vrsta znanja. • Učenike ne treba deliti na darovite/nedarovite • Učenik najbolje uči kroz otkrivanje odnosa između određenih matematičkih vrednosti.Psihofizičke osobenosti učenika razredne nastave(prilagođavati karakteristikama njihovog uzrasta metode. ni nepotpuna. osposobljavanje učenika za precizno merenje i crtanje geometrijskih figura. treba da imaju funkciju.6. zrnevlje itd. najbolje uče kada su aktivna). oblike. Materijalni uslovi za realizaciju nastave matematike Sredstva mogu da pospeše razvijanje apstraktnog mišljenja. celim. savlađivanje osnovnih operacija sa prirodnim..Specifičnost matematičkog obrazovanja u razrednoj nastavi(s početka već pomenuto) 26. razvijanje apstraktnog mišljenja. na primer uvažavati: potrebu dece da istražuju. primenjivanje znanja u praksi. zaključivanje-završna misaona operacija kojom se polazeći od jednog ili više premisa dolazi do nekog novog saznanja.Ove delatnosti omogućavaju učenicima da koriste saznanja u svakodnevnom životu. kroz formiranje predstava i pojmova. Radnotehnička delatnost-Sadržaj ovih delatnosti čine pisanje brojeva. ne učenje napamet • Nučnost i sistematičnost • Trajnost znanja-obezbeđuju je potpuno obrađivanje gradiva. 2. materijalu.

nema novčanica itd. obrađuju se ostali brojevi:6. kao kardinalni broj praznog skupa. oblika i sredstava rada. adekvatnost metoda. Rad u parovima Individualan rad 29. odnosi se na pravilno upućivanje učenika u tekstualne zadatke iz matematike. Obrada broja jedan počinje uočavanjem jednočlanih skupova u učionici ili van nje. 30. . recimo u praznoj učionici nema učenika. davanje domaćih zadataka. utvrđivanju. Završni deo časa. kako i zašto utvrđivati). Učitelj potom na tabli piše broj jedan. Utvrđivanje ima fazu pregleda gradiva(šta. na primer na njihove logičke delove. Ovde se pretpostavlja veća doza samostalnostu učenika. izveštavanje(predstavnika grupa o određenom zadatku) i zajedničko rezimiranje. nego u prethodnoj fazi. Obrada novog gradiva U uvodnom delu časa učenici se motivišu za novu nastavnu jedinicu. jedan učenik itd.8. u svesku. Srednji deo časa se odnosi na interpretaciju gradiva. Metode u nastavi matematike Grupa verbalno-tekstualnih metoda -Monolog. Bitno je da u obradi. jedna fioka. koriste se reprodukcija. Kada se obradi prvih pet brojeva i nula. raščlanjavanje radi shvatanja matematičkih izraza. Kada je u pitanju 0. zadaci vežbanja budu adekvatno sprovedeni. postavljanje pitanja zarad razjašnjavanja sadržaja(učitelj-učenik. učenikučenici) -Rad na tekstu. do koje se postupno dolazi.7. Ponavljanje i vežbanje utvrđenog gradiva Obrada sadržaja omogućava shvatanje. neophodno opisivanje. 32. i to se odnosi na njihovo psihičko pripremanje. a nakon toga se rade zadaci iz udžbenika. jedno drvo. fazu analize činjenica i izvođenje zaključaka(selekcija najvrednijih podataka i povezivanje sa učeničkim iskustvom) i fazu primene operativnih zaključaka(matematička vežba). rekonstrukcija sadržaja. objašnjavanje određenih matematičkih pojmova. -Dijalog. Formiranje pojma broja u razrednoj nastavi Pri obradi brojeva koji čine prvu deseticu. Slično je sa obradom broja 2. treba imati na umu poznati Pestalocijev zahtev-svaki broj se obrađuje pojedinačno i da je broj apstrakcija. recimo učenici precrtavaju već date jednočlane skupove. utvrđivanje omogućava tačnost shvatanja. celine itd. bilo kolektivno. konkretno prikazivanje određenog uzora -Ilustracija. komunikativnost i saradnju učenika u toku rada. ponavljanju. u praznom novčaniku. onda se daju primeri praznih skupova.27. a ponavljanje onemogućava zaboravljanje. U obradi novih pojmova treba angažovati što više čula. integracija empirijskih i nastavnih podataka. Grupa ilustrativno-demonstrativnih metoda -Demonstracija. Učitelj navodi određene elemente i stalno koristi pojam jedan. ima tri faze: traženje. Oblici rada u razrednoj nastavi Frontalni oblik rada-mahom se koristi kada učitelj svima objašnjava novo nastavno gradivo Grupni oblik rada-obavlja se uz intervenciju učitelja. bilo grupno.9. što može biti verbalno ili likovno 28. Utvrđivanje obrađenog nastavnog gradiva Ova se odnosi na sistematizovanje više nastavnih jedinica u jednoj temi. 31.

tj. dakle prvo se sabiraju jedinice. s obzirom da je umanjenik manji od umanjioca. te tako 10 drvaca čine jednu deseticu. Međutim da bismo uveli neku mernu jedinicu. jedanaest. medjutim šta se dešava ako je veći. koriste se znaci veće. 3+2 i navodi = 5. Takođe treba napraviti razliku između onoga što je kardinalni broj. s obzirom da je 10 najmanji dvocifreni broj. Formiranje brojeva druge desetice se vrši tako što se učenicima pokaže skup vezanih drvaca. plus jedna ptica koja je doletela. na primer ima jednako učenika u klupi ili jednako kuglica na svakoj žici računaljke. zatim se vrši sabiranje nekih manjih broja. na primer. Upoređivanje se vrši sa različitim merama. ono se vrši tako što se upoređuju skupovi sa više ili manje elemenata. Upoređivanje brojeva prethodi računanju. Nakon toga pokazuje se kako se vrši merenje. Broj 2 je rezultat odnosa ta dva broja i zove se razlikom. jedan na jest. Drvca se mogu povezati u snopić. pa tako imamo tri i treći. Učenicima se može dati primer 5-8 da sračunaju. Na kraju se vrši procenjivanje koliko je nešto(procenjuje se nešto. Učenici se vežbaju. dvanaest. Asocijativnost. manje. što znači da je 2+5=5+2. Posudi od dva žetona se mogu dodati ovih 5. broj 2 prethodnik. da se dobije zbir 7. 33. Stalno se pominje reč plus ili minus. odnosno združivanje sabiraka se vrši korišćenjem zagrada. mogu se brojati i živa bića. 34.Obrada broja 10 je drugačija. . a 7 zbir. sada ih je na grani dve. sve dosadašnje znanje se objedinjuje kroz zapisivanje brojeva.Formiranje pojmova mere i merenja u razrednoj nastavi Merenje je postupak kojim se data duž. dva. količina upoređuje sa mernom jedinicom. definisanje prethodnika. (2+5)+3=10. Brojanje je značajno za usvajanje brojnog niza. jer se 2 može sabrati sa 5. Pa tako. a onda jedna desetica. dodaju jedno. Broj 4 bi bio sledbenij. Tako da će biti (16-6)-3=10-3=7. pri čemu pravu predstavu o tome koliko nečega imamo dobijamo tek kada merenje izvršimo jedinicom koja je svima poznata. vrši se pomoću žetona. Sabiranje isto tako 8+9=(8+2)+7=17. Na kraju kada se vrši sistematizacija. Komutativnost sabiranja ili zamena mesta sabiraka je moguća putem demonstrativnog pokazivanja dve posude u kojoj ima 2 žetona i 5 žetona.jest“. površ. broj 5 je manji broj i njime se oduzima i on je umanjilac. računaljke.. koji se odnosi na ceo skup i redni broj koji se odnosi samo na element tog skupa. brojenje(unapred.. Oduzimanje se takođe ilustrativno prikazuje. Učenicima se pokazuje da se broj devet sastoji od 6+3. jedna ptica na grani.. ako imamo 16-9? U ovom slučaju se prelazi desetica. Učenicima se ovi simboli pišu na tabli. da se uvidi da li je procena bila tačna ili ne). Kada je oduzimanje u pitanju. Uvođenje znakova plus i minus je moguće putem pokazivanja određenih slika. određivanja prioriteta u računanju-krene se prvo od 2 jabuke. a učenici na to jest. plus 5 plus 3 jabuke. To jednako se piše na tabli. tako da imamo sedam žetona. govori 7-5=2 jabuke. Na istom primeru 7-5=2 se pokazuje inverznost računskih operacija. unazad). Prethodnik i sledbenik-u nizu brojeva se pokazuje koji je broj iza recimo slova 3 i ispred slova tri. ali da je isto tako moguće 2+(5+3)=10.Formiranje pojmova sabiranja i oduzimanja u razrednoj nastavi Daju se primeri ilustrativni primeri 2+5 jabuka=7. Posudi od pet žetona mogu se dodati dva žetona. zato se zove umanjenik. recimo broj 3 je veći od broja dva itd.masa. Ovde se vidi da broj koji se oduzimao je bio manji od 6. 165=(6-5)+10=11. tri drvceta. pa se onda vrši merenje. ali i poslednji broj prve desetice. Imenuje se da su 2 i 5 sabirci. a broj koji pokazuje koliko je puta ta veličina veća od mere je merni broj. to je ono što . što je 2+5=7. što je 5+2=7. Uvođenje znaka jednako se isto daje kroz primere. data veličina se upoređuje sa mernom jedinicom.merom. Konstatuje se da je sedam veći broj i od njega se oduzima. sledbenika itd. kako bi uvedeli da li je moguća operacija oduzimanja. Sabiranje i oduzimanje u drugoj desetici se vrši davanjem primera14+5=(5+4)+10=19. moramo pokazati zašto je uopšte treba uvoditi. tj.

pa otuda termin nejednačina. decimetrom i centimetrom i da 1m=10dm=100cm. a prelazak preko desetica: 72-35=(72-30)-5=42-5=(42-2)3=40-3=37 Potrebno je što više vežbati ovakve primere da bi se radnja sabiranja i oduzimanja automatizovala. 37. u drugom slučaju ne postoji ni jedno rešenje x+7<5. 35.zamena mesta činilaca. Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva do 100(ovo i sa sva sledeća pitanja vezuju se za operativne zadatke koji se obrađuju u drugom razredu osnovne škole) Pre obrade ove nastavne jedinice prvo se kreće sa ponavljanjem gradiva: • Sabiranje celih desetica(20+30) • Sabiranje dvocifrenog broja i celih desetica(33+50) • Sabiranje dvocifrenih brojeva bez prelaza(55+33) • Sabiranje do 20 sa prelazom desetice(19+7=10+(9+7)=(19+1)+6=26). U prvom razredu se obrađuju samo jednačine. Nastava se može organizovati u vidu prodavaca i kupaca. decimetra i centimetra počinje u prvom razredu osnovne škole. potom se vrši neko merenje. pa onda jedinice. Ljudi da bi rešili ovaj problem. Množenje prirodnih brojeva do 100 Obrada se zasniva na činjenici da je proizvod dva prirodna broja. dvocifren broj.Zatim oblika x-a<>b ili a-x<>b. 5+5+5+5=4*5=20. Jednačine mogu imati jedno rešenje. nepoznatog sabirka x+6=9. uvode meru koja je svima poznata. a od učenika se traži na kraju časa da naprave metar kod kuće. . Potom učenicima mogu da se daju zadaci prevođena dm u cm i cm u dm. U nejednačinama broj s jedne strane nije jednak onome na drugoj strani. 36. a ima 4 skupa. Utvrđuje se potom da nisu svačiji koraci isti. Ovom metodom se može objasniti i komutativnost. dinar je mera za novac i paru. jednačine nepoznatog umanjenika x-7=2 i jednačine nepoznatog umanjioca 8-x=1. Ovo se ilustrativno može pokazati skupovima. i onda se učenicima pokazuje metar i druge vrste metra. često se dešava da bude beskonačno mnogo rešenja. pa će kod nekoga učionica biti dužine 20 koraka kod nekog 23. Formiranje pojmova jednačine i nejednačine u razrednoj nastavi Jednačine su one jednakosti koje su tačne samo za neke vrednosti nepoznate. kao u primeru x+5>8. a to je 46+37=(40+30)+(6+7)=70+13=83. dobio je jos nekoliko. S početka učenici mogu učionicu da mere koracima. Kada je u pitanju rad sa novcem. Potom se učenici upoznaju sa delovima metra. Oduzimanje se isto započinje obnavljanjem: • Oduzimanje od celih desetica. cele desetice(80-50) • Oduzimanje dvocifrenog broja od cele desetice(56-30) • Oduzimanje od dvocifrenog broja. kao u ovim slučajevima. potom ostale novčanice. bez prelaza(78-43) • Oduzimanje do 20 sa prelazom desetice(16-9=(16-6)-3=10-3=7) Primer sa dvocifrenim brojem. dužinu table laktom itd. Nejednačine mogu imati po nekoliko rešenja.Merenje dužine i njegovih delova. i sada ih ima manje od 12). prvo se učenicima pokazuje jedan dinar. kao i m u dm. zbir jednakih sabiraka. svaki skup ima 5 elemenata. još jedan primer. tj. u ovom slučaju prvo se sabiraju desetice. Postoji i drugi način izračunavanja. mogu da budu među sobom protivrečne x+2=x+5 ili da imaju bezbroj rešenja x+1=x+1. dakle može da postoji 4 skupa od pet elemenata ili 5 skupova od 4 elementa. U prvom razredu se obrađuju nejednačine oblika 7+x<>12(na primer Dušan je imao 7 klikera. gde se sabiraju dvocifreni brojevi: 46+37=(46+30)+7=76+7=(76+4)+3=80+3=83. ako je x+2=5. nepoznata x ima vrednost 3. što je uvod u pismeno računanje u trećem i četvrtom razredu.

x=10*5=50 Izračunavanje nepoznatog delioca 20:x=4. x=20:4=5. Deljenje prirodnih brojeva Deljenje je računska operacija inverzna množenju. 6 7 8 9 1 0 Za toliko veći VS. jabuke i to pokazati ilustracijom ili demonstracijom. a svaki skup kada ima više elemenata. Može se krenuti od 12 žetona i učenike podeliti u 3 grupe. a rezultat je količnik. broj kojim vršimo deljenje. poput polovine hleba. u levom džepu imaju 4 bonbone. šestinom. Formiranje pojma razlomka Za formiranje ovog pojma. To se zapisuje na tabli. u desnom 5 bonbona. 2cm se u 8cm sadrže 4 puta. proizvod se ne menja. dve polovine.Učenicima se objašnjava da je uvek lakše kada ima manje skupova. jer 4*1=1+1+1+1=4. nagovestiti. da bi se lakše izračunalo koliko ukupno ima bonbona. gumice. Kada je u pitanju množenje zbira i razlike. b imenilac. množenje zbira. Na kraju će svaka grupa imati 4 žetona. može se podeliti i na četiri četvrtine. Sadržavanje se odnosi uvek na određivanje manje veličine u većoj. učenicima dosta može da pomogne znanje o zagradama. u prvom slučaju je oduzimanje.toliko puta veći Potrebno je objasniti učenicima da se ne može reći 40 je za pet puta veći od 8. 4*(4+5)=(4*4)+(4*5)=16+20=36. na primer 3*5=15 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Za združivanje činilaca-asocijativnost. uvodi se pojam znaka za deljenje : Kada se to zapiše na tabli. 4 učenika. onda čitav proces se može proveriti množenjem 12:3=4 i to je isto što i 4*3=12. tako će opet svaki učenik dobiti 4 žetona i jedan će ostati kao nepodeljen. Isto se radi sa četvrtinom. Množenje brojeva sa nulom. koji se izvodi na sličan način. Učenicima se može pokazati da kako se kvadrat može podeliti na dva dela. učenici crtaju duž od 8 cm i od 2 cm. Imenilac pokazuje na koliko se jednakih delova deli neka celina. a brojevi 4 i 5 činioci. treba krenuti od definisanja racionalnih brojeva. a brojilac pokazuje broj uzetih delova. Takođe im se objašnjava da je broj 20 proizvod.. Kada je u pitanju deljenje sa ostatkom. učenici potom mogu da broje kvadrate. Takođe. Najbolje je sa početka koristiti jednostavne primere. Može se reći jedino 40 je za 32 veći od 8 ili 40 je pet puta veći od 8.. koristi se sledeća operacija(distributivnost). Ovde je potrebno jasno učenicima objasniti razliku između deljenja i sadržavanja nekog broja u nekom. sa jedinicom daje proizvod onog broja sa kojim je jedinica pomnožena. Izračunavanje nepoznatog deljenika x:5=10. daje proizvod nula. / razlomačka crta. Za tablicu množenja do deset najbolje je iscrtati kvadrat izdeljen na sto manjih kvadrata ili napraviti od drveta i kanapa sličnu podelu. Može se prikazati 8cm:2cm=4. ali da se recimo govori o broju 13. mada postoji i množenje razlike. Prvo se počinje sa primerom tipa. 38. gde je a brojilac. na primer 2cm se u 8cm sadrži 4 puta. 39. tj. tako da svaki učenik iz grupe uzme po jedan žeton. Isto je i kada je u pitanju za toliko manji i toliko puta manji. može se iskoristiti ovaj primer. . Deljenje se odnosi na ovo: 8cm:4=2cm. koristimo se primerima 3*5*4=60. 1 pokazujemo da je moguće prikazati ovo kao: 2 (3*5)*4 3 3*(5*4) 4 (3*4)*5 5 U sva tri slučaja. je delilac. što se može prikazati 13:3=4+1 ili 13=3*4+1. kako bi bolje uporedili. koji su dati u obliku a/b.. da broj sa kojim se neki broj deli je deljenik. u drugom deljenje.

Ugao se obeležava grčkim slovima αβγ. kad su sabirci napisani u nizu(ovo poslednje je jako bitno. 456234 222. Učenicima se pokazuju još kao primeri tabla. četvrtina broja 20 je 5. da ima po dve strane jednake dužine.onda učenici sabiraju 7 i 7 imenuju zbir 14. što znači da se broj 18 deli sa dva. a jedinicu pamte itd. ako njegovi kraci obrazuju pravu. Ugao se može najbolje ispitivati na trougaoniku. oštri. da bi se pokazala da se ugao ne menja ni usled rotacije. čisto da se dokaže da dužina krakova nema uticaj na ugao. ne putem potpisivanja. množi se dakle. na primer. na primer četvrtina nekog broja je 5. nego. tupih. a odgovarajući deo ravni. Ili. Može se ići i obrnuto. Učenicima se mogu dati crteži izdeljeni na veći broj delova. pravougaonika i kvadrata Prema euklidskoj geometriji. ugao definišemo kao uniju dve poluprave. pravih uglova i proverava se koji su uglovi pravi. Ugao je opružen. Učenici se potom uče da crtaju pravougaonik i kvadrat u svojim sveskama. kada su data u nizu.ovde se vidi da je umanjenik veći od umanjioca . polovina broja 18 je 9. Poluprave koje obrazuju ugaonu liniju nazivaju se kraci. oblast ugla. koje imaju zajedničku početnu tačku i odgovarajućeg dela ravni. Objašnjava im se da ugao obuhvata i područje između krakova. Slično je sa objašnjavanjem kvadrata. Pismeno sabiranje i oduzimanje u razrednoj nastavi(i sva ostala pitanja vezana su za operativne zadatke koji se sprovode u trećem razredu osnovne škole) Pismeno sabiranje se obrađuje kroz: Sabiranje u kome zbir cifara iste mesne vrednosti ne prelazui 10 567+ 222 789 Sabiranje u kome zbir cifara iste mesne vrednosti prelazi 10 567+ 287 854 Pri obradi pismenog sabiranja treba: • Insistirati na pravilnom potpisivanju cifara • Sabirati brojeve koji imaju različit broj cifara • Određivati zbirove. sto. Potom se učenicima daju primeri na tabli. pa da se od njih traži da oboje jednu četvrtinu ili jednu desetinu nekog dela ili da dobijaju tekstualne zadatke poput. potom se učenicima objasni. zatim ostavljaju 4. 41. Učenicima se najpre pokazuje model pravog ugla. Taj ugao se upoređuje sa ostalim uglovima različite dužine krakova. Formiranje pojma ugla. istovremeno se vodi računa o tome da prvo treba da nameste prav ugao. da on ima 4 prava ugla. koji se sastoji od jedne horizontalne i vertikalne spojene daske. jer se odnosi na sračunavanje višecifrenih brojeva.. desetina nekog broja je 8. trougla. O-teme. a može i kao precrtani ugao XOY.Onda se prelazi na rad sa brojevima. to je ugao od 180 stepeni. pa onda da crtaju kvadrat ili pravougaonik prema dužinama koje su date u zadatku. Susedni uglovi su oni uglovi koji imaju jedan zajednički krak. 567+287=. Objašnjava se kroz merenje trougaonikom. jer se 20 deli sa 4. koristeći se kvadratićima. 40. koji je to broj. da se tako zovu jer imaju četiri ugla. Iz tog niza se izdvoji pravougaonik. Obrada pravougaonika i kvadrata može početi sa skupom nacrtanih različitih četvorouglova. onda se govori o stranicama. školskom materijalu. XY-kraci. sveska. knjiga. Uporedni uglovi zajedno obrazuju pravu.. Takođe ugao se može rotirati. 4*5 i broj koji je nepoznat je 20. Ugao je prav ako je jedna svom uporednom uglu. Slično je sa pismenim oduzimanjem.

63 0 Provera se može izračunati množenjem količnika i delioca. 17:7=2. Kada je deljenje u pitanju. na primer. 43. Pismeno množenje i deljenje u razrednoj nastavi Množenje jednocifrenim brojem 536*4= 2144. širinu. Recimo zapremina bureta je veća od zapremine čaše. cm(jedinice mere) a ne samo merni brojevi 5. 42. -14 33 -28 55 49 63 . Jedan red kvadratnog metra iznosi 10dm kvadratnih. Kao što se za merenje površine koristi metar kvadratni. dm. Formiranje pojma zapremine kvadra i kocke Kreće se od toga da kako svaka zatvorena linija ograničava neku površ. dakle 6*4=24. 6. u svih 10 redova. Prilikom računanja površine pravougaonika. kvadratni kilometar. a zatim se množi 345*2= 690. tu se kreće od cifre najveće vrednosti. visinu.Ili 457189 268-ovde su cifre umanjioca vreće od odgovarajućih cifara umanjenika. kao na primer: 17353:7=2479pošto ne možemo 1:7. Trojka se ne može podeliti sa 7.. koje su veće. stola i te površine se upoređuju. I površi mogu da ograničavaju deo prostora. 14 se oduzima od 17. manja od zapremine učionice itd. Veće jedinice od kvadratnog metra su ar.. Zapremine se mogu upoređivati.. 2 se pamti itd. Kvadrat pošto ima dve strane iste. zatim se množe 2*7=14. učionice. onda se računa a*a= b na kvadrat. hektar. tako da je kvadratni metar 100 puta veći od kvadratnog decimetra. Zatim se kreće od toga da je jedinica za merenje površine 1 m na kvadrat. Dakle ako je strana a=5m. učenicima treba objasniti da se prilikom množenja. kreće se od desetica i time se vrši potpisivanje. Taj prostor ima svoju zapreminu. . ima 100 dm kvadratnih. na primer 936:3=9 podeljeno sa 3. Kada su u pitanju veći višecifreni brojevi. 44. 2760 690 9660 S obzirom da je mesto jedinica već upražnjeno. dobija se 3. da bi se videlo koje su manje. 3 podeljeno sa 3 i 6 podeljeno sa 3 = 312. ovde se koristi metar kubni. ono izgleda ovako 345*28..Formiranje pojma površine kvadrata i pravougaonika Prvo se kreće od površine nekih vidljivih stvari. strana b=6m. množe i m. pokazati da kocka ima dužinu. 4 se piše sa strane. pa se onda spušta još jedna trojka itd. Kada je u pitanju množenje sa dvocifrenim brojem. pokazuje im se model kvadratnog metra. i obrazlaganja da se površina pravougaonika računa kao a*b. površina prozora. prvo se množi sa 8 345*8= 2760. kreće se od 17jer je to deljiv broj sa 7. može se od letvica napraviti model kocke. a svaki od obih delova se može rastaviti na pojedine zbirove. površina pravougaonika 30m na kvadrat.

18*4=72 dm kubnih. stranama itd. tačnije 9dm kubnih. dobro je kao primer koristiti ormar iz učionice i na njemu obnoviti prethodna znanja o uglovima. Veće jedinice od metra kubnog su kubni dekametar. c=4-visina). . jedan kubni metar. kubni hektometar. imaće 10*10*10=1000 dm kubni. kako imamo 4 sloja. b=6. stranice 3dm. Pošto kocka ima tri takva sloja.Ako znači jedan metar ima 10dm. računa se 9*3dm kubnih=27dm kubnih. Kod zapremine kocke. kubni kilometar. ona u prvom sloju ima 3*1*3dm. U prvom sloju zapremina kvadra je 3*6*1dm=18 dm kubnih. može se krenuti od prvog sloja kocke. Može se ormar podeliti na par kredom oivičenih slojeva u zavisnosti od zadatka(ako su a=3. Dakle ormar se deli na 4 sloja. Za zapreminu kvadra. gde se treba izračunati zapreminu.