Ugovori Evropske unije

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (Ugovor iz Pariza) Potpisan u Parizu 18. aprila 1951. Stupio na snagu 23. jula 1952. Ugovorom iz Pariza osniva se Evropska zajednica za ugalj i elik kojoj pristupaju Francuska, Savezna republika Nema ka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Ideja zemalja potpisnica, inspirirana umanovim planom, bila je da se zapo ne saradnja u proizvodnji uglja i elika kako bi se u budu nosti postigla ekonomska unija me u dr avama. Za razliku od osniva kih ugovora Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju koji su osnovani na neodre eno vreme, Ugovor o Evropskoj zajednici za uglja i elik bio je potpisan na pedeset godina i va io je do 23. jula 2002. godine. Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Rimski ugovori) Potpisan u Rimu 25. marta 1957. Stupio na snagu 1. januar 1958. 1955. godine u Mesini je odr ana konferencija na kojoj su u estvovali ministri spoljnih poslova zemalja lanica Evropske zajednice za ugalj i elik koji su izme u ostalih pitanja na dnevnom redu raspravljali i o stvaranju Evropske ekonomske unije koja bi se mogla ostvariti stvaranjem jedinstvenog tr i ta i uvo enjem etiri slobode (sloboda kretanja ljudi, rada, kapitala i robe). Pregovori su trajali do februara 1957. godine, a 25. marta iste godine u Rimu su potpisana dva ugovora - Ugovor Evropske ekonomske zajednice i Ugovor Evropske zajednice za atomsku energiju, poznatiji pod nazivom Rimski ugovori. Cilj njihova osnivanja bio je stvaranje jedinstvenog tr i ta i pribli avanje ekonomskih politika dr ava lanica kako bi se postigao jedinstven razvoj ekonomija, kontinuirani ekonomski razvoj i pove ao standard ivota stanovnicima dr ava lanica. Jedinstven evropski akt Potpisan 17 28. februara 1986. Luksemburg Stupio na snagu 1. jula 1987. Ugovorom je inicirana evropska monetarna i politi ka unija i razvoj slobodnog unutra njeg tr i ta, regulisana spoljnopoliti ka saradnja dr ava lanica, pro irena isklju iva nadle nost Evropske ekonomske zajednice na oblasti, kao to su za tita ivotne sredine, istra iva ka, tehnolo ka i regionalna politika i izvr ene zna ajne institucionalne promene - ve i uticaj u odlu ivanju Evropskog parlamenta i uvo enje kvalifikovane ve ine kao preovla uju e u na inu odlu ivanja Saveta ministara. Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) Potpisan 7. februara 1992. Stupio na snagu 1. novembra 1993. Najve a novina ovog ugovora odnosi se na "trostuba nu" strukturu koja podsje a na gr ki hram. Radi se o tri stuba Europske unije: nadnacionalni (prvi stub), zajedni ka spoljna i bezbednosna politika (drugi stub) i saradnja u oblasti pravosu a i unutra njim poslovima (tre i stub). Kako je to navedeno u lanu 1.

. . Nakon Jedinstvenog evropskog akta i Ugovora iz Mastrichta ovo je tre i ugovor kojim su napravljene zna ajne promene u Osniva kim ugovorima.pobolj avanje politike ekonomske i socijalne kohezije.to zna i da su oblasti koje su prethodno bile u domenu me udr avne saradnje (izdavanje viza. davanje azila.kreiranje ekonomske i monetarne unije.razvijanje saradnje na podru ju pravosu a i unutra njih poslova. oktobra 1997.novu raspodelu broja predstavnika dr ava lanica u institucijama i organima Unije (Evropski parlament. posebno u pitanjima krivi nog prava. Osniva ki ugovor Evropske zajednice dopunjen je za novo poglavlje o problematici zapo ljavanja. . . maja 1999. javno zdravstvo.uvedena je procedura prethodnog obave tenja koja se primenjuje u slu aju da su utvr ena kr enja . Druge se promene odnose na politiku u oblasti ivotne sredine.pove anje nadle nosti Predsednika Komisije. Glavni je cilj ovog ugovora bio je prona i novo institucionalno ure enje kako bi Evropska unija spremno do ekala pro irenje na deset novih lanica. Ugovor iz Nice Potpisan u Nici 26. . . Evropska unija ne zamenjuje ve postoje e tri zajednice. Ta se saradnja odnosi posebno na zajedni ku spoljnu i bezbednosnu politiku i pravosudnu i policijsku saradnju u krivi nim stvarima. Ugovora o Evropskoj uniji su: . februara 2003. definisani u lanu 2. Ugovor mu dodeljuje odgovornost rukovo enja Komisijom. iz Amsterdama Potpisan 2. socijalnu politiku i za titu potro a a. omogu uje mu da donosi odluke o unutra njoj strukturi. Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona). Evropska komisija.afirmisanje na me unarodnoj sceni evropskog identiteta na podru ju bezbednosti i odbrane. zakonodavna saradnja na civilnom podru ju i sva pitanja koja se odnose na slobodno kretanje osoba) nadnacionalizovane. Ciljevi. u kojem je iako se ka e da je odgovornost na podru ju zapo ljavanja na dr avama lanicama. Najva nija novina Ugovora iz Amsterdama je promena na podru ju saradnje pravosu a i unutra njih poslova. Jedna od bitnijih novina uvedena Ugovorom iz Amsterdama na podru ju politika zajednice je preuzimanje obaveze zajednice za pove anje stope zaposlenosti.pobolj avanje za tite interesa i prava gra ana dr ava lanica stvaranjem evropskog dr avljanstva. zajedni ke akcije na podru ju imigracija. februara 2001. U Evropskoj uniji realizuje se model me udr avne suradnje koji je izvan institucionalne strukture ve postoje ih triju zajednica s ciljem stvaranja saradnje me u dr avama lanicama u odre enim podru jima. Stupio je na snagu 1. Neke od oblasti politika koji su se prema Ugovoru iz Mastrihta nalazile u tre em stubu preba eni su u prvi stub . zadan cilj pove anja saradnje na evropskom nivou.promovisanje uravnote enog ekonomskog i socijalnog razvoja stvaranjem unutra njeg prostora bez granica. saradnja u oblasti granica. o nominovanju potpredsednika i da odlu i o mogu im ostavkama pojedinog lana Komisije.Ugovora. a to se ponajvi e odnosi na: . . niti je to etvrta organizacija koje se nadovezuje na ve postoje e tri. Stupio na snagu 1.

kako bi se olak ala procedura dono enja akata. dok Povelja o osnovnim pravima postaje integralni deo Ugovora. Stupio na snagu 1. dok su u dopunskim protokolima Velika Britanija. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (Ugovor iz Lisabona) Potpisan 13. ako je potrebno. decembra 2007. Slu beni naziv Ugovora je "Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Ugovor iz Mastrihta) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (Rimski ugovor)". mo e.osnovnih prava u nekoj dr avi lanici. decembra 2009. Poljska i e ka izuzete od primene nekih odredbi Ugovora koji se odnose na Povelju o osnovnim pravima. Ugovor predvi a da se odluke u Savetu donose kvalifikovanom ve inom. . Ugovor je prvobitno odbijen na referendumu u Irskoj. doneti i druge odluke. Evropski parlament u procesu dono enja odluka dobija jo ja u ulogu jer procedura saoslu ivanja ostaje osnovni zakodnodavni postupak. a ne jednoglasno. Najbitnije izmene koje Ugovor donosi su dve nove funkcije unutar institucionalnog sistema EU i to Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti u cilju ja anja pozicije Evropske unije na me unarodnoj sceni. . Evropska centralna banka postaje jedna od osnovnih institucija Evropske unije. U tom slu aju Savet konsultuje dr avu lanicu i samo nakon to joj je preneo odre enu preporuku.