You are on page 1of 2

Mentalni sklop

Mentalni sklop (Mens - gen. mentis, znači um), u sintaksnom smislu pripada kategoriji izraza ili u engleskom jeziku kategoriji idioma (idiom na engl. znači način izražavanja, sklop, izraz; izraz osveštan upotrebom, često sa značenjem različitim od njegova gramatičkog ili logičkog značenja; jezička osobenost). Izraz Mentalni sklop je osmislila i u upotrebu u srpsko-hrvatski jezik uvela Aleksandra Sladjana Milošević, srpsko-američka multimedijalna umetnica, muzičar, pisac, režiser i društveni aktivista (izraz je prvi put upotrebila u intervjuu na jugoslovenskoj Televiziji Politika, emisija „Tajna“, 1995. godine). Izraz Mentalni sklop se od tada, sve češće nalazi u upotrebi na srodnom govornom području. Značenje izraza Mentalni sklop je blisko engleskom izrazu Frame of Mind, što doslovce znači “Okvir uma” (frame na engl. znači raspoloženje, ćud, duševno stanje, narav, sklonost; mind, znači sećanje, pamćenje; um, pamet). Frame of Mind ne predstavlja samo trenutno psihičko-mentalno stanje kratkog trajanja, već je ono relativno konstantno i unutar sistema mišljenja i osećanja, može biti dinamično i promenjivo. Ovaj idiom je prvi put zabeležen 1665. godine a u zapadnoj kulturi je postao popularan 70-tih godina XX veka, u periodu traženja izraza za mnoga novootkrivena i alterovana stanja svesti. Slično tome, izraz Mentalni sklop, ima apstraktno značenje i definiše psihološko-umnologičko stanje ili formu koja je u osnovi nečijeg sistema razmišljanja, osećanja, reagovanja na podražaje i donošenja suda. Ne označava samo psihičko stanje, već i misaoni tok i stav, tj. način na koji neko misli i ponaša se u datom trenutku ili tokom dužeg perioda. Svaka osoba, ima različite predstave realnosti. Te predstave shvata na određen način i pripisuje im određena značenja, značaj i važnost. U zavisnosti od parametara koji učestvuju u emotivnom ili kognitivnom procesu oblikovanja Mentalnog sklopa, osoba oseća, misli, reaguje i donosi zaključke na sebi svojstven, specifičan način. Mentalni sklop podrazumeva specifično definisana osećanja, raspoloženja, oblikovanje stavova, pogleda i ponašanja, i može biti trajan ili promenjiv. Poput psihološkog izraza Referentni okvir koji označava unutrašnju mapu stvarnosti (pojam su uveli Schiff i saradnici) i „daje osobi jedan opšti set percepcija, koncepcija, osećanja i akcija, koji se koristi da bi se strukturalno i dinamski definisalo njeno Ja, drugi

uključeni i elementi etike. pored psihičkih. dok je mentalni sklop oformljena struktura ili pogled na stvarnost kojom se procenjuje objektivna stvarnost i poredi sa subjektivnom stvarnošću. Referentni okvir je aktivni unutrašnji psihički mehanizam koji usklađuje interakciju osobe i njene okoline.ljudi. Referntni okvir se formira u detinjstvu. nadograđenih na prvobitne strukture iz perioda odrastanja. 1975. kao svesni deo. kao kombinacija racionalnih i psihičkih mehanizama. i mentalni sklop to čini ali su u njegov sastav. str.. Za razliku od referentnog okvira. sekundarna struktura. Mentalni sklop učestvuje u usklađivanju subjektivne i objektivne realnosti. Kategorija: Psihologija / Sociologija Literatura: Aleksandra Sladjana Milosevic Hagadone: Mentalni sklop i referentni okvir / Analiza unutrašnje mape stvarnosti / Studija za Psihopolis Institut. pod uticajem roditeljskih instrukcija i čini da se stvarnosti u skladu sa njegovom strukturom pripisuje određeno značenje i važnost (konstruisana stvarnost). emotivni i umni procesi. kao naša mentalna reprezentacija sveta. morala i mehanizmi logike. mentalni sklop nije tako rigidna psihička struktura i podložan je promeni. Beograd . dok je Mentalni sklop. nastala u zrelom dobu. koliko su promeni podložni i percepcija. i svet” (Schiff et al. 50).