You are on page 1of 30

Irena Risti

Igra pitanja je istraivaki projekat usmeren na analizu pitanja koja je Bitef polifonija ove godine ponudila i pokrenula. Tokom i nakon svakog dogaaja, sakupljana su pitanja gledalaca i uesnika, kako onih tematskih koja su se javljala kao odjek samih zbivanja, tako i novih (ponekad sasvim linih!) u kojima je radoznalost postajala okida debata, ili pak smernica za nove programske zadatke. Pitanja su sakupljena kao materijal koji neposredno govori o reakcijama na ponueni sadraj, a posredno o potrebama i oekivanjima publike kada je re o mladoj publici, to su upravo one psiholoke potrebe koje nisu uvek vidljive i teko ih je detektovati jer pripadaju dinamikom delu slike nastalom u socijalnoj interakciji, ovog puta uz stimulaciju polifonijskih sadraja.

Ispitati: A. Kako su programski sadraji ovogodinje Bitef Polifonije delovali na publiku? Kakva i koja tematska pitanja su pokrenuta?
B.

Kojim pitanjima bi trebalo da se bavi pozorite za mlade danas? U skladu sa polazitem, istraivanje je imalo dva dela. Prvi deo se odnosio na odjek i evaluaciju ponuenih sadraja Ad (B), dok je drugi deo bio usmeren na zadatke savremenog pozorita za mlade Ad (A). Kao dodatak sakupljena su pitanja pokrenuta na okruglim stolovima i diskusijama, u kojima su uestvovali strunjaci i umetnici koji koriste tehnike primenjenog pozorita u radu sa mladima i/ili marginalizovanim grupama.

Uzorak: 153 ispitanika (oba pola, uzrasta 14-62 godine, publika BP: mladi srednjokolskog uzrasta i strunjaci koji rade sa mladima) Stimulusi: 7 predstava prikazanih na ovogodinjoj Bitef polifonije Pazi vamo! 14. septembar 2011. u 16.00, u Pozoritu Boko Buha (Ne)vidljivi grad 15. septembar 2011. u 17.00, na liniji autobusa 26 rtve ljubavi 16. septembar 2011. u 17.00, u Pozoritu Boko Buha Hamletovi glumci 17. septembar 2011. u 17.00, u CZKD kola za sve 18. septembar 2011. u 17.00, na sceni Kult UK Vuk Biti ili ne biti ena 19. septembar 2011. u 17.00, na sceni Kult UK Vuk Odabrani se bude 21. septembar 2011 u 17.00, u CZKD Roma Sijam 23. septembar 2011. u 17.00, u Bitef teatru Sakupljanje podataka: usmena anketa

Posle svake odrane predstave, anketarke su sprovodile kratke intervjue sa gledaocima (individualno ili u manjim grupama). Nakon par uvodnih pitanja (Da li ti se dopala predstava? Da li te je zaintrigirala? O emu si razmiljao dok si je gledao/la?) , anketarke su traile od ispitanika da svoja razmiljanja pretvore u pitanje/a (Kako bi to formulisao/la u formi pitanja?). Ako bi ispitanici oklevali, ili bi im zadatak delovao suvie zahtevno, anketarke su se trudile da ga olakaju i sagovornicima pomognu (mada bez direktne indukcije), tako da nijedan ispitanik nije odbio da uestvuje. Postupak u kome se insistira na postavljanju pitanja primenjen je kako bi, pored snimanja utisaka, anketa imala stimulativnu funkciju i uvukla gledaoce u svojevrsnu igru vezanu za lini doivljaj predstave, kao i za artikulaciju ponuenih tematskih izazova. Pored pitanja sakupljenih putem ankete, registrovana su i pitanja gledalaca koja su postavljena tokom razgovora nakon predstava Svi sakupljeni podaci su zabeleeni i podvrgnuti obradi, uz korienje standardnih tehnika kvalitativne analize.

U prvom delu istraivanja, dobijeno je ukupno 215 pitanja. Mogu se razvrstati u 8 tematskih celina:
1. 2.

Odnos prema drugosti i marginalizovanim grupama (14,9 %) Odnos prema diskriminatorskim modelima ponaanja unutar diskriminisanih grupa (26,5 %) Mogunost promene (14,9 %) Sistem vrednosti (13 %) Nasilje unutar vrnjakih grupa mladih (6,1 %) Sudar se realnim okvirom (3,7 %) Identitet (3,3 %) Ostalo (5,2 %)

3. 4. 5. 6. 7. 8.

1.

Odnos prema drugosti i marginalizovanim grupama (problemi diskriminacije i predrasuda) U ovoj kategoriji, najvei broj pitanja se odnosi na diskriminaciju osoba romske nacionalnosti, to je u skladu sa tematskim fokusom ovogodinje BP . Primeri takvih pitanja su: Zato se neki Romi stide da kau ko su? , Zato nisu prihvaeni?, Kako smanjiti omalovaavanje?, Odakle potiu predrasude prema Romima?, Zato smo sami na ulici? (pitanje Romkinje). Pored pitanja etnike distance, pokrenuta su i ona koja se tiu opstanka bilo koje manjine ili manjinskog stava u vrnjakoj grupi, kao na primer Kako opstati u drutvu, a biti drugaiji od ostalih? Veina pitanja u ovoj kategoriji generisana je predstavama kola za sve i Roma Sijam.

Prizori iz predstave kola za sve

2. Odnos prema diskriminatorskim modelima

ponaanja unutar diskriminisanih grupa


Sakupljena pitanja u ovoj kategoriji sugeriu specifinu piramidu marginalizacije u kojoj su najee rtve Romkinje i deca, a posebno romske devojice, na primer: Zato Romkinje nemaju ista prava kao Romi?, Zato devojke moraju da se udaju tako rano?, ta ih (Rome) tera da bude tako?, Kako spreiti nasilnu udaju?, Kako spreiti Rome da iskoriavaju svoju decu? Odreeni broj pitanja se odnosi direktno na manjak izbora , npr: Zato je Romkinja ostavila svoje dete? i Da li je postojalo bilo kakvo drugo reenje?, kao i na manjak obrazovanja, odnosno rani prekid kolovanja, npr: Da li zna Romkinju koja je zavrila kolu? ili Kako romskoj deci pruiti vie informacija o polno prenosivim bolestima? Prikljuena su i pitanja koja se odnose na druge vidove subdiskriminatorske prakse, kao to su problemi glumica u vaninstitucionalnim grupama, ili (ne)vidljivost participativne umetnike prakse unutar civilnog sektora . Veina pitanja u ovoj kategoriji generisana je predstavama kola za sve i rtve ljubavi

Prizori iz predstave rtve ljubavi

3.

Mogunost promene
Pitanja u ovoj kategoriji problematizuju mogunost promene u odnosu na sistemske bagove i razliite drutvene paradokse u Srbiji danas. U najveem broju se odnose na opti potencijal za drutvenu promenu i mogue mehanizme, s tim to pitanjima dominira ton strepnje, sumnje i brige, npr: Da li se na kraju neto promenilo? Da li je sin prihvatio oca (Roma)?, Kako Romkinje upoznati sa ljudskim pravima? Kako poveati njihovo samopotovanje?, Kako razbiti mrtvo more i zatvoreni krug u kome ivimo?, Kako da se Romi pokrenu da rade na sebi?, Da li stvarno misle da e ovom predstavom neto promeniti?, Ko je uopte osoba koja bi mogla pomoi ugroenim Romkinjama? Zaudo, samo jedno od generisanih pitanja sadri preispitivanje line odgovornosti, i glasi: ta bih ja mogla da uinim da promenim odnos prema romskim enama i sve to nosi sa sobom rana udaja? (II ekonomska kola , 17 godina) Veina predstava ovogodinje Bitef polifonije rezultirala je pitanjima ovog tipa (6 od ukupno 8 predstava)
Prizori iz predstave Odabrani se bude

4.

Sistem vrednosti
Pitanja u ovoj kategoriji problematizuju vrednosnu orijentaciju u vrnjakim i manjinskim grupama, i odnose se mahom na potragu za uzrocima takvog stanja , npr: Da li devojke smatraju da su navijai dobri frajeri? , Koji su uzroci takvog stanja?, ta je potrebno da bi se u drutvu promenile vrednosti? , Zato keva pravi veu frku oko nevinosti nego oko toga to je ubila enu?, Zato je Romima dobra samo ona koja je nevina? , ta je za tebe obraz? ...

5.

Nasilje unutar vrnjakih grupa mladih


Pitanja su vezana za razliite vidove fizikog i psiholokog zlostavljanja i porast agresije u kolama, na primer: Zbog ega niko ne reaguje na scene nasilje?, ta da radi nastavnik kada u razredu doe do tlaenja? ,Koja je poenta navijaa da idu ulicom i razbijaju izloge? ,ime je generisana agresivnost u drutvu? Kako tome stati na put? Najvei broj pitanja u ovim kategorijama generisana je predstavom Pazi vamo!
Prizori iz predstave Pazi vamo!

6.

Sudar sa realnim okvirima


Pitanja u ovoj kategoriji sugeriu visok stepen neprepoznavanja i nepoznavanja konteksta, na primer: Da li se ovakve stvari zaista deavaju u realnosti?, Koliko je to zapravo istinski zastupljeno?, Da li je to prava slika naeg drutva? Ili je sve to malo preterano? Registrovana pitanja ukazuju na manjak informacija kao i na sve izrazitiju segregaciju srpskog drutva.

7.

Identitet
Manji broj pitanja odnosi se na potpuno lina preispitivanja podstaknuta simbolikim potencijalom predstave, na primer: Od ta tri karaktera, gde ja pripadam? Kakva sam ja osoba?, Kakav je na /moj odnos prema zemlji i prema prirodi?, Sa kojim pravom baca nenost? Zato? Da li me ta nenost u stvari gui kada se baca?
Prizor iz predstave Roma Sijam

8.

Ostalo
Pitanja koja se ne mogu grupisati niti svrstati ni u jednu od prepoznatih kategorija .
Prizor iz predstave Biti ili ne biti ena

Kreativni proces aktera (15,8 %)


Registrovan je i odreen broj pitanja koja uopte nisu bila vezana za ponuene teme ve su se odnosila na kreativni proces uesnika: na nain rada, umetnika iskustva, metodoloki i/ili produkcijski okvir predstave. To je razumljivo kada se uzme u obzir da predstave Bitef polifonije privlae mlade umetnike koliko i aktiviste. Primeri takvih pitanja su: Kakve su line impresije glumaca u vezi sa samim procesom rada?, Koliko ste spremali predstavu?, Kad odete u drugu dravu, da li ukljuujete lokalne grupe? U kojoj meri?, Koliko mislite da je za vas rad na ovoj predstavi bio vaan i ta ete sada sa tim?, Da li vas je predstava promenila? ...

Dopuna ili nedovoljna jasnoa prie (7,9%)


Takoe, evidentirana su pitanja koja ukazuju na probleme kognitivne jasnoe i nedokuivost autorovih namera ili pak njegovu nevetinu u graenju prie (Ko je koga ubio i zato?). Veina takvih pitanja generisana je nakon jedne predstave o emu e biti vie rei neto kasnije.

Prizori iz predstave (Ne)vidljivi grad

Kako nai izlaz iz haosa i entropije? Kako bi se moglo spreiti da Romi imaju vea prava od Romkinja?

Ima li zvezdaa u grupi? Kako u romskim naseljima zatititi decu od rane i prisilne Moe li to udaje? drugaije?

Da li Romi idu da se ale kod direktora kad ih Zato je dozvolio profesorka ugroava? da se deci li nastaviti? Zato ne? dogodi ono to Da li misli da si se desilo njemu? pokrenula bar neku malu Kako zatititi Kako se ponaati promenu? Romkinje koje bi kad naie grupa se suprotstavile navijaa ili se desi Imate li prijatelje tlaenju od neki incident? Koliko je naporno Rome? Zato ne? strane njihove prikupiti podatke o zajednice? Gde ponaanju svih tih bi one mogle da ljudi? odu?

Kako to da su roditeljima vanije pare od njihove dece? ta sada, na kraju, misli o ta e biti dalje Romima? sa kolom? Hoe Zato Romi moraju da se pridravaju takve tradicije i to ba na takav nain? Zato je tradicija iznad svakog odnosa? Da li sam ostarila pa me je tako dirnula scena Ledi Magbet?

Najmanje tematskih pitanja generisano je iz predstave Hamletovi glumci. Ujedno, ova predstava se izdvaja po broju pitanja koja se odnose na kognitivnu jasnou (vie od polovine ine sumnje ili nagaanja vezana za autorove namere) , a pitanja izraavaju potrebu za razjanjenjem prie: Ko su kralj i kraljica?, Zato se ubila Ofelija?, emu onaj sanduk? ,Zato smo pozdravili kralja a onda su ga odjednom izveli i batinali?. Nalaz ukazuje na znaajan nesklad u odnosu na semantiki potencijal, pa ak i kvalitet drugih predstava Bitef polifonije. Predstave Nevidljivi grad, Biti ili ne biti ena i Odabrani se bude generisale su veliki broj pitanja koja se tiu kreativnog procesa aktera i metodolokog pristupa. Ostaje upeatljivo da rad profesionalnih umetnica izaziva radoznalost vezanu za pozorina iskustva, doivljaj i nain rada, dok predstave u kojima su glavni akteri upravo mladi srednjokolskog uzrasta - pretresaju i pokreu vana drutvena pitanja (mada su na njihove rezultate svakako uticali koordinatori i kreatori programa koji su sa njima radili)
Prizori iz predstave Hamletovi glumci

Nalazi ukazuju na problemski orijentisan, intrigantan i semantiki bogat program. Ne samo da su ostvarene ambicije vezane za elaboraciju problema diskriminacije Roma/kinja, ve su ponueni sadraji pokrenuli vie tematskih tokova od kojih je najupeatljiviji, a po uestalosti najevidentniji, problem subdiskriminatorske prakse /marginalizacija unutar marginalizovanih grupa/. Za to su svakako najzaslunije predstave kola za sve i rtve ljubavi koje su pokrenule i najvei broj pitanja na ovogodinjoj Bitef polifoniji. Dragoceni tematski segmenti koji upotpunjuju programski fokus jesu problemi agresije i vrednosne orijentacije, koji se najee javljaju u pitanjima nakon predstave Pazi vamo! Postoji li mogunost promene i gde se zapravo krije, pitaju se gledaoci nakon veine prikazanih predstava. ak i kada ta pitanja zvue pesimistino, Bitef polifonija ih izvesno budi i pretresa to je svakako preduslov buduih akcija. Kao to je oekivano, vei broj detektovanih pitanja posveen je ispitivanju metodolokih izazova u procesima primenjenog pozorita. Kreativni proces umetnika koji koriste specifine tehnike u radu sa mladima i/ili marginalizovanim grupama privlae panju i bude radoznalost svih onih sa slinim interesovanjima koji ve godinama poseuju programe Bitef polifonija (ukupan broj gledalaca 2011: ~1050).

Uzorak: 46 ispitanika (oba pola, uzrasta 14-65 godine, publika BP: uesnici, posetioci i strunjaci koji rade sa mladima) Sakupljanje podataka: usmena anketa Postupak: nakon otvaranja, kao i pre svakog programa Bitef polifonije, anketarke su izabranim ispitanicima postavljale pitanje Kojim i kakvim pitanjima bi trebalo da se bavi pozorite za mlade danas? Svaki ispitanik je mogao da kae jedno ili vie pitanja po izboru. Prilikom izbora ispitanika voeno je rauna da podjednako budu zastupljeni mladi, strunjaci koji rade sa mladima kao i predstavnici drugih zanimanja.

Sakupljeno je ukupno 91 pitanje, koja se mogu grupisati u 8 kategorija:


1.

Identitet i problemi komunikacije (+ kontraverze vezane za nove vidove komunikacije) (34,1%) Vrednosna orijentacija mladih (17,6%), Odnos prema kulturi (artefaktima) i obrazovanju (12,1%) Odnos prema drugosti (problemi predrasuda i diskriminacije) (11 %) Odnos prema budunosti (11 %) Sloboda i manjak izbora (5,5 %) Bolesti ovisnosti (4,4 %) Ostalo (4,4 %)

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

1.

Identitet i problemi komunikacije U ovu kategoriju su grupisana pitanja koja se odnose na formiranje identiteta uporedo sa razvojem novih vidova komunikacije i svih kontraverzi koje takva promena donosi: Ko sam Ja ovde? ta hoe od mene? Kako da dam? Kako da primim? Kako pokazujem oseanja? Kako me vidi? Kako ja tebe vidim? ta nose sa sobom novi vidovi komunikacije? Da li internet u sutini stvara lanu sliku o sebi dok se potencijali sistematski zaputaju? Kako to utie na odnose, ljubav, prijateljstvo? Ko je moj avatar u koli, kod roditelja, u drutvu?

Vie od treine ispitanika kao kljuna navodi jedno ili vie ovih pitanja koji se meusobno prepliu, formirajui sloeni sklop (neku vrstu detektovanog sindroma)

2.

Vrednosna orijentacija mladih ...vrlo esto se prepoznaje u pitanjima


koje ispitanici smatraju za relevantno polazite novih dramskih formi, na primer: ta je danas ivotna vrednost? Zato i u kojim situacijama mladi nemaju ideju u viem smislu: kakav u ovek da budem? Da li prave ili konzumiraju ideologiju? Koje su njihove vrednosti i kakav je njihov odnos prema informacija koje im se serviraju putem medija? ta im nameu aktuelni kulturni modeli? ta je dobro a ta loe? ta je zdravo, ta je bolesno? Ko odredjuje sta je lepo i vredno? Koje vrednosti nae drutvo prihvata kao vane, a koje samo deklarativno prihvata mada se ponaa u potpunoj suprotnosti?

3.

Odnos prema kulturi (artefaktima) i obrazovanju


Ovo je jedina kategorija u kojoj pitanja potiu iskljuivo od starijih i ukazuju na izvestan nivo rezignacije zbog nepotovanja vrednosti koje sami ispitanici neguju, i/ili uzimaju per se, na primer: Zato mladi ne idu vie u pozorite? Zato mladi danas ne itaju? Koja je veza izmeu obrazovanja i kvaliteta ivota? Da li ih prividna informisanost ili prezasienost poluinformacijama vraa na nivo peinskih ljudi jer se potencijali zaputaju ili pak ne prepoznaju?

4.

Odnos prema drugosti


Odreen broj pitanja problematizuje predrasude prema manjinskim grupama, a posebno diskriminaciju osoba romske nacionalnosti, na primer: Koji su razlozi netolerancije prema Romima? Da li se Romi bilo ta pitaju? Da li smo drugaiji i zato? Da li se ja sutinski razlikujem od Roma ili osobe u kolicima, ili osobe sa drugaijom seksualnom orijentacijom? Da li drugaiji imaju mesto u drutvu? Moe se pretpostaviti da su sugerisana pitanja delimino posledica ponuenih programskih sadraja (meu ispitanicima je bilo onih koji su pratili vie predstava), a delimino i strunog usmerenja ispitanika zainteresovanih za rad sa osetljivim grupama.

5.

Odnos prema budunosti


U ovoj kategoriji su pitanja koja se odnose na ivotne izbore i egzistenciju u blioj ili daljoj budunost, na primer: Kako se osamostaliti, zaraditi i odrati lini integritet u mladom kapitalizmu?, Kuda otii ako mi ovde nije dobro?, ta dalje posle zavrenog kolovanja u ovoj zemlji?, Kako da pronaem mesto u svetu?, ta ih eka i kako da se snau?, Kako osigurati budunost?, Na koji nain da se pazimo od svega to nas oekuje?. Mada nose drugaija znaenja, pitanja iz ove kategorije podseaju na kategoriju mogunost promene jer dominira ton strepnje i zabrinutosti.

6.

Sloboda i manjak izbora


U ovoj kategoriji su pitanja koja se odnose na prepoznavanje i definisanje slobode, mahom u kontekstu nametnutih kulturnih modela; na primer: ta je sloboda?, Kako slobodno birati? Da li mladi trae razliite opcije?, Da li se trude oko proirenja opcija?, Kakav je njihov odnos prema manjku opcija?

7.

Bolesti ovisnosti
Manji broj pitanja koja potiu od srednjokolaca otvara problem ovisnosti meu mladima: ta donosi droga?, Kako narkomani utiu na nae drutvo, a kako mi treba da se odnosimo prema njima?

Po proceni publike, najvanija pitanja u dramskim strukturama za mlade trebalo bi biti identitetsko-komunikacijskog tipa u kontekstu specifinog tehnolokog razvoja koji profilie potrebe nove digitalne generacije mladih (prati ih koliko i stvara!) Takoe otkrivaju se kao vana pitanja vrednosne orijentacije, ukljuujui odnos prema drugosti uslovljen zadatim kulturnim modelima evaluacija pokazuje da su ova pitanja ve pokrenuta u okviru ovogodinjeg programa, a sigurno je da zahtevaju posebnu panju u budunosti. Ostaju vane univerzalne teme kao to su sloboda, moja budunost i odnos pojedinac/drutvo, ali ponovo u kontekstu aktuelnih drutvenih paradoksa i skuenih izbora koje prete novoj generaciji mladih. Sigurno je da je ovogodinja Bitef polifonija ponudila vana pitanja, delimino ih istraila i pokrenula nova. Treba ih pratiti i ispitati. Smernice za 2012. su relativno jasne, a oekivanja sve vea!

Kao dodatak, sakupljena su pitanja koja su se javila u okviru okruglih stolova i strunih diskusija: 16.09. 2011. 12:00 PROCESI I PRODUKTI POZORITA ZA DRUTVENE PROMENE Panel diskusija posveena upotrebi teatarskih tehnika u radu sa mladima iz osetljivih drutvenih grupa (moderatorka: Milena Bogavac) 17.09. 2011. 12:00 MARGINALIZACIJA KAO IZAZOV Konferencija i prezentacija projekta Obrazovno pozorite i drama kao podsticajno sredstvo inkluzije Roma (moderatorka: Ljubica Beljanski-Risti) 22. 09. 2011. 17:00 TAMO GDE SE NE IDE, ONO O EMU SE NE GOVORI Okrugli sto o iskustvima i domaajima primenjenog pozorita u Srbiji (moderatori: Marko Pejovi i Aleksandra Jeli) Pitanja koja slede nisu kategorisana i rangirana, niti je vrena analiza uestalosti, ve je namera bila zabeleiti SVA vana pitanja koja su tokom razgovora pokrenuta.

1.

2. 3. 4.

5. 6. 7.

Po emu je specifian rad sa mladima koji dolaze iz dramskog studija u odnosu na rad sa decom iz osetljivih grupa (kao to su deca ulice), ili sa namenski okupljenim akterima forum teatra? U kojoj meri i na koji nain primena dramskih tehnika menja usvojene kognitivne modele i stavove uesnika, kao i doivljaj sebe? Kako se profilie ciljna grupa kada se pokree projekat koji tematizuje odreeni drutveni problem, posebno u repertoarskim pozoritima? Da li postoji antagonizam izmeu profesionalnih umetnika i strunjaka iz civilnog sektora koji se bave psihosijalnom podrkom? Koliko se njihov nain rada i stavovi razlikuju? Da li ta polarizacija teti i vodi dogmatinosti? Kako problemi koje pokuavamo da reimo postaju sredstvo za proizvodnju istih tih problema? Ko sve moe praviti umetnost? Da li je to ljudsko pravo ili pravo profesije? Proces ili produkt? ta je tu vanije? Zbog ega su vani kvalitet i dejstvo produkta koliko i procesa?

8. 9. 10. 11.

12. 13. 14. 15.

Zato se ee radi u grupama homogene strukture nego sa meovitim grupama? ta donosi takvo ogranienje? Kako se biraju i/ili stvaraju dramski predloci u radu sa marginalizovanim grupama? Da li su strunjaci, ali i umetnici sutinski otueni od realnih problema koje pretenduju da reavaju? U kojoj meri prate potrebe i lina istraivanja ljudi sa kojima rade, a u kojoj meri se rukovode nekim javnim miljenjem, ili svojim linim, ve formiranim stavovima? Kada se ljudi ukljuuju u ovu vrstu programa, sa kakvim oekivanjima ulaze? Da li svi uesnici znaju u ta se uputaju i da li bi se ponovo ukljuili da su znali? Da li razumemo drugaiju kulturu? Koliko smo spremni da zaista prihvatimo drugaije nazore? Da li obrazovanje jeste vrednost? Inkluzija ili asimilacija, ime se zapravo bavimo kada radimo sa i za Rome? Koliko je izraena marginalizacija unutar marginalizovanih grupa?

16. 17.

18. 19. 20. 21.

22.

Kako (mi, lino) biramo grupe kojima pripadamo? Zato se negiraju razlike koje nosimo u sebi, sutinski internalizovane? (Zato se izjednaava princip socijalne jednakosti sa brisanjem svake vrste linih/iskustvenih razlika? Koliko ukidanje razliitosti ugroava bazine humanistike principe na koje se oslanjamo u radu?) Kako savladati diktat politike korektnosti u razvoju projekata , ali i u samom kreativnom procesu? Kakva je motivacija onih koji rade sa marginalizovanim grupama, koristei tehnike primenjenog pozorita? Da li prepoznajemo potencijalnu zloupotrebi u naim redovima? Da li umetnici i strunjaci koji koriste tehnike primenjenog pozorita ine bilo ta na nivou sistemske i politike promene (legislative)? Zato ne? ta dakle vide kao osnovni cilj svog angamana? Da li je ova vrsta rada vana za pojedinca, i da li uopte postoji potreba da se ova vrsta prakse realizuje?

Okamenjene standardne slike pitanja valja oiveti sveim dahom, a ula sluha obnoviti. Mata pitanja ne sme da bude zarobljena. Uzrone veze moraju da postoje. Iz svih naih sluajnosti valja opet izvui nunosti.

Peter Handke, 1989