P. 1
Modrag Pavlovic - Antologija Srpskog Pesnistva

Modrag Pavlovic - Antologija Srpskog Pesnistva

|Views: 295,913|Likes:
Published by Maja Stupar

More info:

Published by: Maja Stupar on Feb 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/13/2013

pdf

text

original

Sections

  • Konstantin apostol slovenski
  • Sava Nemanjić
  • Stefan Nemanjić Prvovenčani
  • Domentijan
  • Teodosije
  • Siluan
  • Arhiepiskop Danilo
  • Danilov učenik
  • Jefimija Mrnjavčević
  • Patrijarh Danilo
  • Nepoznati
  • Monah iz Ravanice
  • Nepoznati iz Ravanice
  • Grigorije Camblak
  • Stefan Lazarević
  • Konstantin Filozof
  • Andonije Rafail Epaktit
  • Nikon Jerusalimac
  • Jelena Balšić
  • Smederevac
  • Smederevski besednik
  • Dimitrije Kantakuzin
  • Longin
  • Arsenije Čarnojević
  • Kiprijan Račanin
  • Gavril Stefanović Venclović
  • Arsenije Jovanović Šakabenta
  • Zaharija Orfelin
  • Jovan Pačić
  • Lukijan Mušicki
  • Pavle Solarić
  • Milovan Vidaković
  • Sava Mrkalj
  • Filip Višnjić
  • Sima Milutinović Sarajlija
  • Jovan Sterija Popović
  • Vasilije Subotić
  • Nikanor Grujić
  • Petar Petrović Njegoš
  • Đorđe Maletić
  • Svetozar Vujić
  • Jovan Subotić
  • Medo Pucić
  • Branko Radičević
  • Milica Stojadinović Srpkinja
  • Đura Jakšić
  • Jovan Jovanović Zmaj
  • Đorđe Marković Koder
  • Damjan Pavlović
  • Laza Kostić
  • Milan Kujundžić Aberdar
  • Jovan Grčić Milenko
  • Vojislav Ilić
  • Aleksa Šantić
  • Mileta Jakšić
  • Jovan Dučić
  • Milan Rakić
  • Velimir Rajić
  • Sima Pandurović
  • Vladislav Petković Dis
  • Veljko Petrović
  • Dušan Srezojević
  • Milutin Bojić
  • Velimir Živojinović Massuka
  • Stanislav Vinaver
  • Jela Spiridonović Savić
  • Anica Savić Rebac
  • Miloš Crnjanski
  • Dušan Vasiljev
  • Momčilo Nastasijević
  • Aleksandar Vučo
  • Rastko Petrović
  • Desanka Maksimović
  • Dušan Matić
  • Rade Drainac
  • Risto Ratković
  • Milan Dedinac
  • Desimir Blagojević
  • Skender Kulenović
  • Radomir Prodanović
  • Vasko Popa
  • Stevan Raičković
  • Miodrag Pavlović
  • Ivan V Lalić
  • Branko Miljković
  • Jovan Hristić
  • Vito Marković
  • Ljubomir Simović

Antologija srpskog pesništva

Sadržaj:

Antologija srpskog pesništva..............................................................................1 Sadržaj:...............................................................................................................1 PREDGOVOR....................................................................................................3 Konstantin apostol slovenski.........................................................................19 Sava Nemanjić .............................................................................................20 Stefan Nemanjić Prvovenčani.......................................................................21 Domentijan....................................................................................................21 Teodosije.......................................................................................................22 Siluan............................................................................................................23 Arhiepiskop Danilo........................................................................................23 Danilov učenik...............................................................................................25 Jefimija Mrnjavčević......................................................................................25 Patrijarh Danilo.............................................................................................26 Nepoznati......................................................................................................27 Monah iz Ravanice.......................................................................................34 Nepoznati iz Ravanice..................................................................................35 Grigorije Camblak.........................................................................................36 Stefan Lazarević...........................................................................................37 Konstantin Filozof.........................................................................................39 Andonije Rafail Epaktit..................................................................................40 Nikon Jerusalimac.........................................................................................40 Jelena Balšić.................................................................................................41 Smederevac..................................................................................................41 Smederevski besednik..................................................................................42 Dimitrije Kantakuzin......................................................................................44 Longin...........................................................................................................47 Arsenije Čarnojević.......................................................................................47 Kiprijan Račanin............................................................................................48 Gavril Stefanović Venclović..........................................................................48 Arsenije Jovanović Šakabenta......................................................................48 Nepoznati......................................................................................................50 Zaharija Orfelin.............................................................................................51 Nepoznati......................................................................................................53 Jovan Pačić ..................................................................................................54 Lukijan Mušicki .............................................................................................55 Pavle Solarić ................................................................................................56 Milovan Vidaković ........................................................................................57 Sava Mrkalj ..................................................................................................57 Filip Višnjić....................................................................................................58 Sima Milutinović Sarajlija .............................................................................59 1

Jovan Sterija Popović ..................................................................................59 Vasilije Subotić .............................................................................................64 Nikanor Grujić...............................................................................................66 Petar Petrović Njegoš ..................................................................................69 Đorđe Maletić ...............................................................................................72 Svetozar Vujić ..............................................................................................73 Jovan Subotić...............................................................................................73 Medo Pucić...................................................................................................75 Branko Radičević .........................................................................................76 Milica Stojadinović Srpkinja..........................................................................79 Đura Jakšić ..................................................................................................79 Jovan Jovanović Zmaj..................................................................................80 Đorđe Marković Koder..................................................................................83 Damjan Pavlović ..........................................................................................83 Laza Kostić....................................................................................................84 Milan Kujundžić Aberdar...............................................................................88 Jovan Grčić Milenko......................................................................................89 Vojislav Ilić....................................................................................................89 Aleksa Šantić................................................................................................91 Mileta Jakšić.................................................................................................95 Jovan Dučić..................................................................................................95 Milan Rakić.................................................................................................100 Velimir Rajić................................................................................................102 Sima Pandurović.........................................................................................104 Vladislav Petković Dis.................................................................................106 Veljko Petrović............................................................................................111 Dušan Srezojević........................................................................................113 Milutin Bojić.................................................................................................114 Velimir Živojinović Massuka........................................................................117 Stanislav Vinaver........................................................................................117 Jela Spiridonović Savić...............................................................................119 Anica Savić Rebac......................................................................................119 Miloš Crnjanski............................................................................................121 Dušan Vasiljev............................................................................................122 Momčilo Nastasijević..................................................................................123 Aleksandar Vučo.........................................................................................132 Rastko Petrović...........................................................................................133 Desanka Maksimović..................................................................................135 Dušan Matić................................................................................................137 Rade Drainac..............................................................................................138 Risto Ratković.............................................................................................139 Milan Dedinac.............................................................................................140 Desimir Blagojević......................................................................................143 Skender Kulenović......................................................................................143 Radomir Prodanović...................................................................................144 Vasko Popa.................................................................................................146 Stevan Raičković........................................................................................152 2

Miodrag Pavlović.........................................................................................155 Ivan V Lalić.................................................................................................159 Branko Miljković..........................................................................................161 Jovan Hristić...............................................................................................161 Vito Marković..............................................................................................162 Ljubomir Simović.........................................................................................163

PREDGOVOR 1. Srpska pesma traje od pre pamtiveka. Pevana, ne i beležena, do nas nije dospela kao zapisan tekst. Ali ne može se reći da o njoj ne znamo ništa. Izvesni motivi u našim obrednim i mitološkim narodnim pesmama imaju svoje poreklo u dalekoj prošlosti našeg jezika. I ono što se govori o nekim junacima naše epske usmene tradicije, potiče sigurno od junačkih pesama nastalih pre nemanjićke starine. Razlika između obrednih, mitskih narodnih pesama, i onih junačkih već je uočena. Ta razlika nije formalna ni metrička, ona je u poreklu i duhu; kao da stiže iz dveju različitih stvarnosti. Obredna ili mitska, peva se uz određene prilike, ona je obavezna u tim časovima i peva se kolektivno, bez isticanja pojedinačnog pevača. U našim, novijim vremenima nju po pravilu pevaju grupe žena, a njihovi starinski motivi se prenose uporno i onda kad se značenje tih motiva ne razume više dobro. Iako malo variraju, one se suštinski ne menjaju; mogu da opstanu, ili da se izgube. Epska, junačka pesma mora da se prilagođava interesovanjima slušalaca, promenljiva je što se tiče imena, pa i opisa događaja, mada prenosi neke tipične situacije iz vremena kad su junaci takođe bili mitska ili polumitska bića. Ova pesma prenosi izvestan moral, da ne kažemo i usmene zakone ponašanja, koja su često viteški, neki put hrišćanski, a neki put uzori surovih osveta i nemilosrđa. Epska pesma mora biti zanimljiva i razumljiva, dok mitskoj pesmi zagonetnost ne smeta. Epske su pesme ponekad poučne, ili pokušavaju da budu mesto na kojem se pamti istorija naroda, spisak manastira i crkava, kao i znamenitih ljudi u prošlosti. Iako nije "pevana istorija narodna", ona u pretežno fiktivnoj istoriji uspeva da nađe rado slušane sižee svog pevanja. Po mitovima su najstarije naše pesme koje govore o svadbama nebeskih ela. Na njih treba biti ponosan, jer većina naroda čija je drevna poezija zapisana nema pesama sa motivima toliko drevnim. U Evropi samo Litvanci osim Srba imaju pesme slične starine. U staroj poeziji naći ćemo slične primere u sumersko-vavilonskoj tradiciji, i u starim indijskim pesmama - Vedama. Te svadbe nebeskih tela kazuju o drevnim religijama koje su još uspevale da vežu kosmičke ritmove i ljudske fenomene života, rađanja, godišnjih smena. Prisustvo nebeskih tela kao ličnosti u mitskim pesmama govori o vremenu kad antropomorfne predstave u umetnosti nisu bile pobedile. Verovatno su, dakle, poreklom i početkom iz ranog neolita, ili iz slične mentalne i društvene konstelacije.

3

ispevane sa velikom prirodnošću. i u Egiptu. npr. postojalo pagansko. islam). nego vode i svoj odvojeni život. ravnopravni. a naročito kod Srba. Našim precima nikako nije izgledalo da je obnova prirode garantovana sama sobom: oni su osećali da za tu obnovu nešto sami moraju da učine. i čiji se tragovi vide do u XIX vek. Može se pretpostaviti da je među Slovenima. kao i u akadsko-vavilonskoj tradiciji. Međutim. prikazuju ih u različitim ulogama. iako himnično-svadbenog karaktera. "Vuk Karadžić". kao što je poznato. S pravom se postavljalo i pitanje ne bi li razvoj slovenske kulture u srednjem veku bio ubrzan boljim poznavanjem grčkog jezika. žensko sveštenstvo. visokih religija.Te su pesme. drugačiji postupak Vizantije je utoliko osobeniji. Čudne i mnogobrojne pesme o vilama ili koje vile pevaju. Sve ukazuje da su kod nas. srpske oblasti. i stavljala jezičku barijeru između sebe i okolnih naroda koji su tek ulazili na svetskoistorijsku scenu. dižu gradove. Javile su se čak i hipoteze nekih slavista da je nuđenjem hrišćanstva na negrčkim jezicima Vizantija čuvala svoju kulturu. pa se javljaju i kao božanstva donjeg sveta. i videla u tome zalogu svog jedinstva. kao što su neki hteli da vide. jezičkim prožimanjem sa mnogo starijom i razvijenijom kulturom i tradicijom Vizantije. Dvojeverje je bilo široko rasprostranjeno u našem narodu. slegnutošću. kod nas. duže održali običaj matrijarhata nego ostali indoevropski narodi. Taj ton je karakterističan za religijske inkantacije pre dolaska tzv. 1982. da su Sloveni bili posebno skloni mesecu. Kada se zna da je zapadna crkva bila uporna u širenju latinskog jezika kroz crkvenu organizaciju. a uz to što su činili (obred. recimo. sudeći po tome. One nisu samo pratilice. 4 . hrišćanstvo. ili mrzilice junaka. Njihova misija je krupan događaj u istoriji evropskog srednjeg veka. Imena hrišćanskih svetitelja javljaju se po već uhodanom obrascu da zamene prethodna imena slovenskih bogova. i sopstvenu azbuku. odnosno pismenost. sunce i mesec bili muški principi. i kao da su posledica neposrednog nadahnuća što dolazi od gledanja nebeskih tela. Nema dokaza. koje unose retorski ton. sve zahvaljujući misionarima iz vizantijskih strana. Još pre no što se definitivno okreću vizantijskom vidu hrišćanstva. Oni su sa jednom ženom u sredini (Ištar ili Izis. zavađaju svatove da bi od velikih pogibija dobile kosti za gradnju svojih zagrobnih kula. Ta pitanja se tiču pre svega vizantijskih razloga za slanje takvih misija koje su nudile hrišćanstvo na negrčkim jezicima. ili neko drugi) zatvarali božansku trijadu koja je postala bitnom karakteristikom egipatske religije. gospodare srećom mladenaca. koje je imalo svoje određene funkcije. kao dva oka u glavi jednog većeg nebeskog božanstva. pevali su i pesme koje su sve osmišljavale pozivanjem na mitske sile. To trojstvo se podrazumeva i u našem mitskom predanju. Stvaranje i dalja predavanja određenih "ženskih" pesama jeste onaj najjasniji trag koji je ta institucija paganskog sveštenstva za sobom ostavila.) 2. od davnina. u pesmi Sunce i mesec prose devojku. svadbe). doživljaj uzvišenosti i emotivnu dramatiku (budizam. dobijaju pravo na upotrebu sopstvenog slovenskog jezika u crkvenom obredu. i da su. Beograd. prisvajaju decu. motiv svadbe nebeskih tela ukazuje nedvosmisleno na prethodne religijske predstave: tim "svetim svadbama" obezbeđivala se snaga obnove kosmičkog i životnog ciklusa. Ipak su iskrsla i oko njega izvesna pitanja zanimljiva za kulturnu istoriju. One deluju kao da su ispevane juče. (O tome videti u našoj Antologiji lirske narodne poezije.

predstavljala je i važan kulturni pokret i poduhvat. ni isticalo. nezavisno od liturgije i kanona. Njihova misija. Kantakuzin. Od početka je kod nas. svedočanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji. i one bujaju do kasnog srednjeg veka. opstajanje i razvijanje kulture jedne nacije koja je tada već postojala. Ta odrednica je ostala karakteristična za našu poeziju. Na Zapadu se. Ohrabreni upotrebom sopstvenog jezika. i originalni 5 . samo za njegovo Žitije sv. da je Sava Nemanjić osećajan pisac (M. naročito. Kao što je početak naše pisane književnosti u spisima Save Nemanjića. Liturgijska poezija i. za slovensku liturgiju i pismenost oni su se borili kao za stvar opštu. razume se. i tu smo. Ali. Ambrozije Milanski i dr. i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesništvo u vremenu koje. u vezi sa svim tim. s pravom. u isti mah. na latinskom jeziku. Kao da zapadni pisci stalno imaju u krajičku svesti stvaranje "novog slatkog stila" danteovskog i trubadurskog. moramo se čuditi da ih tokom vekova nije bilo više. Kao da je jednom narodu i njegovoj kulturi jezik još jedared bio dat. To Žitije. dobio pravo da ima verske obrede na svom jeziku. naši u srednjem veku ostaju oslonjeni na vizantijske kanonske uzore i. koji primiše vizantijsko hrišćanstvo na sopstvenom jeziku i pismu. osim možda jednog izuzetka (D. što može važiti. započeti su književni. pa i za književnost u širem smislu. Došlo je stvaranja književnosti na tadašnjoj srpskoj jezičkoj recenziji. žitija svetih značajni su književni spomenici. povod i ideal. u smislu najdubljeg opredeljenja za nešto što im se činilo plemenitim i istorijski neminovnim. izgleda. drugo pisano pesništvo nije negovalo. U Vizantiji tinjaju oblici poezije zasnovani na antičkim uzorima. među Slovenstvom i u Evropi. bio naglasak na jeziku samom. i mi među njima. a to je značilo uspon kulture na Balkanu i šire. Grk poreklom) nema. Gledajući spomenike pesništva. jednaki. u njima je i početak naše pismene poezije. isposniku i mudrom starcu. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesničkim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima. i svoju. a naročito u Bibliji. sa kojima su uspeli da ostvare jednu specifičnu književnu formu. i pismenost kojom će se taj jezik beležiti. 3. i p osećajnoj podlozi. Simeuna. Oseća se poetsko stvaranje u novom ključu i stilu. Tako je jedan deo Slovena. jedno pitanje. nego kao o ocu. pored istorije i naracije koju sadrži. osim što je širila veru kojoj su pripadali. i sa njim se potpuno izjednačili. kroz Studenički tipik. čini se. osim liturgijskih stihova. jesu poezija. još nije bilo postavljeno. I Vizantija i Zapad u srednjem veku znaju za književne tokove koji nisu usko vezani za potrebe crkve i dvora. koja je i tako služila srednjovekovnim piscima za uzor. kreativni kontinuiteti od najvećeg značaja za određenje. ne samo kao državniku. našim i stranim. osim žitija. i po svom ritmu. Kod nas tog klijanja poezije novog stila.) javljaju nove pesničke forme. ne daju pisanjem dokaza o široj književnoj stvaralačkoj delatnosti (izuzima se prevođenje). sa ostalim Slovenima. pomognuti postojanjem slovenske azbuke. Svoju.Žara i zanos sa kojim su Konstantin i Metodije i njihovi učenici sprovodili u delo svoj program svedoče o nečem višem no što bi bila samo vizantijska državno-crkvena politika i njeni praktični ciljevi. Delovi biografije koju je Sava sačinio svome ocu. ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. kojem su "slovenski apostoli" služili do kraja. a ne na stilu. Već je bilo rečeno. već vrlo rano (IV vek. bez obzira što pišu na jeziku učenom i propisanom. Kašanin). možda se sme reći. i reč otac se uporno provlači ne samo kroz ovo Žitije nego i kroz druge Savine spise. i po povišenom tonu kazivanja. sv.

koji takođe piše izvanrednu biografiju Simeona . zaštitnika ratnika i domaćeg patrona. Kako se u pripovesti Prvovenčanog pokazalo to spajanje transcendentne duhovnosti i istorizma? Uočeno je da autor osim istorijskih epizoda govori dosta o čudima što ih posmrtno ostvaruje sv. na svom početku uvereno u brzi kraj sveta. Muškarac se isticao u porodici. Od značaja je ipak da naš prvi književni spis. Koliko govori sa toplinom o ocu. koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera. društvenoj i verskoj organizaciji. Naprotiv. o Službi sv. U tome je jednostavan istorijski koncept: pravovernima će moćni sveci zaštitnici priteći da savladaju mnoge prepreke i opasnosti. nazivajući sebe u jednom trenutku i "zabludelim sinom". I kao što stariji svetac pomaže u bojevima i državnim poslovima njegovom ocu. pun energije. da su priče o čudima nakalemljene na pripovesti o istorijskim zbivanjima. zatim i sina prema ocu.Nemanje. poznat iz vedskih rituala Indusa (trava . kao sizerena. Iako je u hrišćanstvu odnos otac-sin veoma važan. moglo bi se misliti da u spisima Save Nemanjića imamo i jedan program. kada je stavljalo akcent na večni. simbolu duhovne i svakolike pobede. pomaže čudima koja čini iza smrti. Zaista. izvanredno pisan.barhis). reč otac jedva da upotrebljava. kao što je to kostret . Dok je u narodnom životu očigledno postojala jedna prilagodljiva ravnoteža između uloge muškarca i žene. Smatralo se čak da veza između jednog i drugog nije dovoljno logična. zasnovano na osporavanju prethodnog istorizma. u prilikama novog organizovanja društva akcenat pada na muškarca kao poglavara države. Moralo se desiti da hrišćansko učenje. sledeći ga.deo Hilandarskog tipika. kod sina davno zamonašenog. kao arhijereja i glavu zadruge. ona dostiže svoj literarni i emotivni vrhunac u prizoru umiranja i smrti sv. svojim 6 . To je poduži tekst. utvrđuje patrijarhatni pogled na svet i nude spektar emocija koje iz tog pogleda proizilaze. odlazak Stefana Nemanje u Svetu Goru.monaška odeća. Ne samo uvođenjem hrišćanstva. na kraju su i oni ušli u red Otaca. hvaleći očinstvo. kad umirući otac moli svog sina da ga spusti na zemlju zastrtu rogozinom. može se reći da su našu pisanu književnost započeli sinovi. U vreme kada Sava piše svoje spise. iznoseći dramu sinovstva. nego i jačanjem države. onostrani život. pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi. prvo oca prema sinu. Ukratko ispričan. njihov zajednički asketski podvig. donese jedan svoj princip istorizma. toliko svesno govori i o dilemama sinovstva. Simeon pomaže Stefanu Prvovenčanom u njegovim nastojanjima i nevoljama. uspostavljanje novog manastira. Ukoliko rogoz nije samo znak monaške poniznosti. uz čudotvornu pomoć sv. i u Kini (opisuje Marsel Grane u Kineskoj civilizaciji). Đorđa. preovladava je u nas patrijarhalni princip. tako sv. Biografiju Stefana Nemanje ispričao je njegov drugi sin Stefan Prvovenčani kao niz prizora feudalnih kavalkada. postavši zvanična i državna religija. Tu se pojavljuje i onaj čudan detalj. Sa njim je u našu srednjovekovnu svest ušla percepcija istorije. Stefan Prvovenčani o Nemanji. s onog sveta. taj proces je već u punom zamanu. U prvom delu Žitija Stefan Nemanja pobeđuje ili se izbavlja. ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenčani. što je običaj drevan. i dovesti ih. nije svakidašnja priča ni u srednjovekovnim prilikama. hebrejskog i rimskog. 13) nasuprot palminom listu. Hvaleći svog oca. U tom smislu pominje se rogoz kod Isaije (9. Simeunu i da ne govorimo. kraljevskih sukoba i mirenja. Da ovaj doživljaj i hvaljenje oca i očinstva nije nešto duboko lično i verovatno nesvesno. Ako se ima na umu da je i sledeće delo naše pisane književnosti napisao jedan sin o svom ocu. Simeon. Simeona.

Snažan temperament kod obojice. i onaj najvažniji: konac pobede. koji će stalno bdeti nad blagostanjem i sigurnošću svojih vernih. stalno je bio u napetosti koju donosi zaraćenost. u analognim prilikama. To je posebnost i literarna odlika Prvovenčanoga. ali poezija i predanje su morali da popune prostor emocije poraza. neizvesnostima i neznanjem o njegovim učesnicima. Razbojište zastrto mnogim pogibijama. Pesma Propast carstva srpskoga prikazuje apokaliptični ishod kosovskog boja kao posledicu svesnog opredeljenja. i zadobiti zemaljsku pobedu. pamti se kao ključna i kobna. Kao vladar. utiču na ishod sudara među vojskama. Zanimljivo je da još jedan naš pisac na vladarskom položaju. a o njenim učesnicima govorili kroz naricanja. niti sasvim svesno. To "ili-ili" oličeno je u samom Lazaru Hrebeljanoviću. Šta se u jednoj bitki stvarno dogodi. nevernih feudalaca i zavišću ispunjenih kraljeva. čitava je filozofija istorije hrišćanstva koje dolazi na vlast i veruje da svojom pravovernošću zaslužuje stalnu i presudnu pomoć nebeskih sila. Bajazit je držao verovatno sve konce u svojim rukama. ili verski. činilo mu se da su prsti nečistivog stalno upleteni u zemaljske poslove. 1389. 4. i žuri natrag u Brusu da to i utvrdi. jedno strašno ili-ili. Ali on je po svoj prilici imao i najmanje razloga da nekom saopšti istinu o tom boju. Turski pisani izvori pominju da su se u turskom taboru dešavala tamna dela. iz istog plemena. ili će se prvo okrenuti podizanju 7 . No ona su bila u skladu sa načinom nasleđivanja prestola u Osmanskom carstvu. Istina je izmicala. bez višeg smisla. srodnike. Njegoš. Istina je bila da su se tom prilikom. ne znaju ni oni koji su u njoj učestvovali. Sa srpske strane bitka je doživljena. legendama o svađama vlastele. ova jedna bitka. godine. i Turci su postepeno osvajali teritorije i gradove ka severu. Slaveći njegovo žrtvovanje. Istina je bila pogibija kneza Lazara i njegovih vitezova. Najviše je o kosovskom boju znao Bajazit. kosovska. Knezu Lazaru se nudi izbor. ostala u predanju. U čudima kojima sveci sa onog sveta. kao. Tako knez Lazar ostaje pravim istorijskim junakom kosovskog boja. pokrenuti svoju vojsku u boj. prihvatanje apokalipse kao uvoda u završno izbavljenje. koji je svom silom krenuo u boj tek kada su mu poginuli otac i brat. Mada se propadanje srednjovekovne Srbije događalo u više bitaka. iza svih jeretika.zauzimanjem. biva naseljeno mitskim junacima. za vreme kojeg on postaje sultan. što mu je u crkvi bilo priznato svetačkim kultom. i drugih zemaljskih zbivanja. i Dimitrije Solunski. Još manje znaju potomci koji su o bitki čuli strašne vesti. u narodu . recimo. ili-ili. Kao da je arhetip neprijatelj često delovao u njemu. kao sudbonosni poraz. U svom spisu Prvovenčani često pominje "đavola" i "besove". i on to ne čini po nekom propisu. oživeo je u njihovom delu slične simbole. varvara. stoji đavo i besovske sile. takođe često vidi i pominje đavola i da se njime bavi u čitavom jednom epskom delu (Luča). bez duhovne pripreme. sukobili Srbi sa raznih strana i borili se sa odlučnošću koja se oduvek zvala. do završnog trijumfa. o izdaji i vernosti. koje je ravno raspinjanju. koji je poslednji (a možda i prvi) put uspeo da skupi srpsko plemstvo na jednom zadatku i da mu udahne volju za odlučnim otporom.pesmom. Neprijatelji su vojni. gledajući na svetske stvari iz te napetosti. hrišćanstvo pokazuje svoj drugi vid: očekivanje kraja istorije. Ili će odmah. Zato je dobro imati sopstvene svece.

i postaje podloga narodnog mišljenja o istoriji.provizornog hrama i obredu. I. koliko je osećaj zabačenosti i ostavljenosti bio jak. plaču udovice velikih i malih junaka. Kosovski poraz postao je amblemom slave. da bi zadobio "carstvo nebesko". Opevanje ljubavi je bila jedina pobeda koju je naš narod u tim vremenima zabeležio. nariče se nad grobom. Samo pod Despotom Stefanom. dolazi porobljenje. zovući bogove u pomoć. Despot je sastavio svoju poslanicu o ljubavi dabi iskazao jedan novi doživljaj ljubavi. Svojim tragičnim heroizmom on postaje nečim dubokim. ona dobija mitsko i filozofsko osmišljenje ravno svetskoj dilemi ratnika u indijskom spevu Bhagavad Gita (Mahabharata). Dok Turci nadiru ka severu. čak i nadanja. svuda. i nju slučajno nalaze kiridžije na svom noćnom putovanju. Sa poezijom o Lazaru i kosovskom boju stvara se jedan zatvoren kulturno-pesnički krug. i drugih italijanskih gradova. što znači. I baš u toj slici potpunog povratka u neku unutarnju dubinu. došljaku ili domaćem. knj. večernjim svetlostima. Uprkos tmastim pretnjama. Lazareva glava je pala na dno jednog bunara. U poznim. i gubitak svake zemaljske oblasti. Hrišćanski obred postaje predznak i zaloga zemaljskog poraza. istovremeno. Plaču pismeni i nepismeni. oplakuju se kneževi i kmetovi. povučenim u sebe. Na toj tački ona je i samosvesna. i sretalo se sa sličnim zvucima koji su stizali iz raskošne i sudbinom povlašćene Venecije. Sasvim suprotno od onoga što je verovao Stefan Prvovenčani i njegovi naslednici. i usamljena. kad je hrišćanstvo prvo došlo do legalnosti. kazuje pesma Obretenije glave kneza Lazara. Koliko je to poniranje u sebe posle kosovskog boja bilo sušto. pesnički časovnici su otkucavali zvukom novih vremena. Ne zna se ko će sve stupati srpskom zemljom. Vendidad. Sa kosovskim pesništvom i simbolima naša pesnička tradicija dolazi do samog korena svoje osobenosti. introvertnim. srpska pesma zamire u plačevima. Njihova pogibija je istorijska činjenica. a zatim i do vlasti. A ljubavno pesničko osećanje zračilo je polako ka severu i zapadu. kroz usmenu poeziju dugog stiha. 5. kroz narodne balade. čiji simboli su okrenuti dubini sopstvenog ogledanja i saznavanja. sriču svoje plačeve patrijarsi i monasi. Ali ona svetli kao potonulo nebesko telo i skreće na sebe pažnju. koja je istovremeno i bratska i mladenačka i sveujedinjavajuća. i suprotno od poznatog primera Konstantinove pobede nad Maksencijem "u znaku krsta". svetleći kao mesec. i pesnička reč je opet bodra. pre no što ponovo postane nebeski sveštenik koji proizvodi čudotvornu. Tako se naše 8 . nastaje privremeno proleće okruženo tvrđavskim zidovima. I taj simbol počinje da daje pečat delu usmene pesničke tradicije. Fragard XX) takođe se pojavljuje na dnu bunara. i Zend-Avesta. pevaju se rane pesme radosti. Lazarevim sinom. Velikomučenici nebeski uzimaju u zaštitu mučenike zemaljske. da mu ponude svoj tužni spomen na izginule junake. Drugačija večnost se ranije zamišljala: umesto posvećenja. himna 105. belu tečnost somu-haomu. nehotično iskrsava jedna značajna mitska srodnost: prastaro indo-iransko božanstvo Trita (Rig-vede. Reči traže kamen i metal da budu urezane i da prebrode mutne bujice vremena. Neki put se značajne kulture veze manifestuju prilikom dalekosežnog povlačenja i nadnošenja nad neki tragični simbol. ali spomenici se obraćaju svakom. Knez bira za sebe i svoju vojsku carstvo "nebesko". nad poljem.

Car i devojka imaju arhajsku mitsku osnovu. Da bi se objasnilo povremeno rascvetavanje epske. slute se u našim pesmama i drugi antagonizmi: etnički i civilizacijski.pesništvo uključilo u još jednu veliku i svetsku tradiciju pesničku: posvećenje u uzvišenost ljubavi. ritualni brak sa carem. No svaki put devojka pokaže svoju nadmoć: careva vojska ne može da je savlada. Ali glavne ličnosti na horizontu Balkana već imaju nova imena. Čudnim sticajem novih prilika i antagonizama u našoj istoriji taj se motiv javio u našoj poeziji u turskim vremenima. pa ni junačku epsku poeziju. Taj kulturni most. što pokazuje slojevitost njihovih junačkih likova i imena koja ti likovi nose. paše. U njima car (ili paša) čuje za neku devojku koja je ili vrlo lepa. Još u sumersko doba te sveštenice su morale da obave sakralni. Opet se javljaju u našoj narodnoj. Samo dobro uređene. plemenskog života i civilizovanosti prvih gradova. car međutim predstavlja daleku. koji su imali svoje hipoteze u sv. Otomanskim nadiranjem uspostavlja se jedan vajkadašnji most kulturnih uticaja i veza: Prednja Azija stupa čvrsto na tle gde žive naši preci. na mesto neumrlih slovenskih i balkanskih paganskih božanstava. Ta razdoblja stvaraju junake i junačka doba. On hoće da se takvom devojkom oženi. i neretko naraste do epova velikih dimenzija. nemaju duže "herojske" periode u svojoj istoriji. Kojim načinom i kojim putevima stižu ti motivi u pesničku svest. 6. Bugara i nas. odnosno božanstvima. to ih zaštićuje i objašnjava. junačke poezije. šalje vojsku. helenskih. Glavni junaci ruskih bilina preuzimaju oblike ranijih junačkih prototipova (Svjatigor je prethodnik Ilje Muromca. u kojem. prilikom njegovog ustoličenja i povremenih rituala obnavljanja snage. Nama poznati rituali nekadanje Anatolije i Mesopotamije poznaju tu situaciju.klija i niče usmena pesma o junaštvu i junacima. Izgleda da povremeno. nastaju periodi velikog kretanja. čovek rado kreće u tuču i pljačku. Svi moraju da posegnu za oružjem. mitološkoj poeziji motivi poznati iz drevnih običaja Hetita. urbanu civilizaciju. uveden je pojam "herojskog doba". arhaičnih junaka. u figuru Kraljevića Marka utkane su crte ranijih. i neočekivane pomame. bilo da napadaju. nestaje. uz mnoge sukobe i dvoboje . Sloveni su kroz "herojsko doba" morali prolaziti više puta. 9 . dobro administrirane i dugovečne države. Sunčeva sestra i paša tiranin. kao što su bila carstva Kine i Egipta. ili da se brane. Đorđu i ničem što se uslovno naziva "tračkim konjanikom". sva pitomost neolita. Miloš (K)Obilić je pravi solarni junak. Uz antagonizam polova. Pored hrišćanskih svetaca. sultani. Devojka boravi u gorama i ima ruralni karakter. ili ide sam po nju. Na Balkanu. Čudne devojke otkrivaju svoje srodstvo sa nebeskim telima. u noj sedi "care od Stambola". još starijih Hata. Prestonica se zove Carigrad. na granicama gde se događaju sukobi dublji od sudara oružja . I izvestan otpor ženskog sveštenog reda je bio takođe obrednog karaktera. i njenu nereligioznu svest. stare mitologeme dobijaju još jednom druga imena. Dobrinje Nikitiča).obično na limesu dveju kultura. različit od uticaja mediteranskih. zatim razlike u nivoima (carski i božanski). ili neobično snažna. veziri. Vrhovne sveštenice su sestre tamošnjih bogova. i slojeva semitskih mesopotamskih populacija. ko će to reći! Pesme kao što su Sunčeva sestra i car. Posebno je to vidno kod Rusa. rimskih. javljaju se paše. više puta se osetio tokom hiljada godina kulturne istorije Podunavlja i Istočnog Balkana. mada je u nekom obliku morao postojati i ranije. naspram mirnog života stočara i ratara i malih zajednica sklonjenih u nedra prirodne plodnosti. ili čudno izgleda.

koja je sva zatvorena i izglačana kao oblutak nađen u prirodi. i ugasila se sa nestankom raseljenog plemstva. "zaobljavaju" prizorom najveće grozote. Njegov lik traje iz vremena obožavanja nebeskih tela i postojanja totemskih životinja. sklon piću. kome se prinose žrtve u krvi i mesu. u svakoj i svakojakoj prilici i ulozi oni se mogu pojaviti . Prikazivanje krvoprolića je jedna od polaznih namera pevanja o junacima. rane bugarštice. On je takođe od onih junaka koji se mogu najmiti. dakle nije posebno vezan za jedno opredeljenje. "ženske" poezije. Marko ima u sebi nešto božansko i lunarno. 10 . cilj.koji se uveče povlači slab i oklevetan. Ptica nadleće razbojišta i ograšja. te ni deseterac nije praoblik našeg narodnog usmenog pevanja. imaju naglašen tragičan ton. ili umetnički predmet koji će na prirodu početi da liči. verom u uspeh i pobedu. pesme su bile pevane narodnim jezikom. oni od kojih dolazi i dobro i zlo. Kao što pokazuju bajalice. možda je pripadala rodu kentaura. naročito osmerac. Iako Marko nije stvarno jedan individualan lik. Sva dela Kraljevića Marka odišu okrenutošću napolje. Deseterac je razvijeni prozodijski stil jedne pevačke orijentacije.da izmoli za njega slobodu . Isti efekat se traži i u vrlo jednostavnoj pesmi dugog stiha Popevci Radića Vukojevića. Čini se da bugarštička poezija nestaje ranije. I u toj kratkoj. Ono se može smatrati vulgarnim samo u odnosu na crkveno pevanje. Kobila. i kao što su još "kraći" stihovi. jer je ranije krenula u geografsku ekspanziju. Marko je uspela pesničko-pripovedačka zamisao i zato su pesme o njemu između sebe vrlo različite i rasprostranjene po čitavom Balkanu. naročito one o Kraljević Marku. To se vidi iz varijanata pesme Marko Kraljević i soko (ili orao). One prenose osnovne teme junačkog epa . To su junaci bez zaveta. Rano epsko pevanje uglavnom nema fiksiran broj slogova u jednom stihu. ka pokretu. što se i na srednjovekovnom Zapadu nazivalo: vernakularnim. Pesme dugog stiha. ili u odnosu na latinski jezik. Tu nastaju i računi i zaduživanja između ptice (ratnog boga) i junaka. i polažu se nade u snagu njihovog otpora. Takvi junaci su zgodni da budu protagonisti različitih epizoda: svaki junački podvig može im se pripisati.a nagrada koja se orlu obećava jeste da će biti nahranjen crvenom krvlju i belim telima vitezova. pesme iz Erlangenskog zbornika. ujutru ustaje svetla obraza. prozodijske norme ne uobličuju se odmah. majka Miloševa. kao što je šesnaesterac razvijeni. visoki stil druge orijentacije. akciji. pesme o junacima. srodne su junačkim pesmama drugih naroda. Prolivena krv i pomorena tela treba da ostanu da lebde pred očima slušalaca. razmetljiv. Pojačava se veza sa Ugrima (Mađarima). kao da se u korenu njihovog postojanja nalaze tužbalice. Bugarštice su ispunjene etikecijom aristokratije. nazvane "bugaršticama". Sve je jednostavno i strašno u tim kratkim junačkim pesmama: one se završavaju.u severne i zapadne krajeve Balkanskog poluostrva. poput prikrivenog ratničkog boga (Zevsa). Kao da svaka pesma ističe jedan njegov junački atribut. Raspojasan. O arhaičnosti ovog motiva daje dokaze i pesma zapisana s kraja V veka o tamnovanju vojvode Janka u smederevskog Despota. koju je nedavno dešifrovao Miroslav Pantić. izvanrednoj i arhaičnoj pesmi junak traži od ptice uslugu . on je nosilac mnogih osobina i atributa koji su zajednički junacima različitih epskih tradicija. kao sunce.Marka i Miloša i kosovski boj . Ako je kosovski boj jedan introvertovan i izuzetan motiv našeg pesništva. postali stihovi usmene lirike. i ne vidi se zašto bi se njihovo pevanje smatralo "vulgarnim".

"građanska". pamtilo. rodoslova. Broj pesnika se neverovatno umnožava. I ona sama odmah pristaje da bude dnevna. pesma je zatrpana papirom. racionalno-religiozna ili skeptična. Prirodni medijum poezije postaje štampani list hartije: knjiga. ali njihove pesničke niti su kratke i upliću se u jedno rastresito klupko. Sa Venclovićem se u našoj književnosti završava drugi period zajedničkih osnovnih simbola. prigodna. da bi se okajanjem veća milost (istorije) zaslužila. jedan do njih na divnom narodnom jeziku. koje sve do naših dana nije bilo šire poznato. Delo Patrijarha Pajsija o životu Cara Uroša predstavlja još jedan pozni juriš i bitku za pamćenje. ironična. stavljao je u svoje "omilije" i pesme i priče. građanstvo ne može da se opredeli kakvu kulturnu fizionomiju za sebe želi. Čini se. prosvetarstvom. ako zapamtimo to što smo bili. propušta Venclović ponovo kroz svoje besede. refleksi hrišćanske simbolike su bledi. jednom rečju. crtež i unikat. Proširiti skalu pesničkih oblika koji stoje na raspolaganju. žitija. završava se i knjiga kao krasnopis. pod kojim se književni žanrovi i tako nisu mogli razvijati. tako se dogodilo i u besedama Venclovićevim. uzeti oblike dovoljno prijemčive za diskurzivnu misao. tako da u njih mogu da stanu motivi svakojaki. i večni. besednik iz Sent-Andreje. dnevnom. realizam je ponekad ubedljiv. časopis. Kultura se kupuje i troši. ostaćemo što jesmo. izlazni pisac je besednik Gavril Stefanović Venclović. Gradskom stanovniku i građaninu se čini da će lako postići da sve ima pod rukom ("Enciklopedija").za pesmu rođeni. Antička mitologija ne može to da postane. kalendar. Od kad je ojačalo. klasicizam najviše uspeha postiže kad ostaje u krugu istorijske meditacije. Njegovom smrću zaustavila se jedna lavina zvonkih reči. ali ne kao monah. i dao jedno književno zaveštanje za čije domašaje je našoj kulturi trebalo dosta vremena da ih shvati. dnevnim događanjem. erotična? Da li će podražavati plemstvu XVIII veka ili seljaštvu svih vekova? Menjao se "ukus" iz decenije u deceniju. i stvara zamašno književno delo. Šta hoće i šta može laička svest u poziciji? Da li hoće zabavu. Sve što se od srednjovekovnih predanja. no kao Horacije na rimskoj latifundiji. Srbi kao da su izabrani narod poput drevnog Izrailja. umetnost ranijih vremena je artikl koji se svodi na sirovinu da bi se "reciklovalo". patriotizam. Čitava istorija će izaći pred njega (istorizam) i on će moći da troši iz nje što mu drago. Da li će ona biti sentimentalna ili eruditna. Svaka prilika se koristi da se napiše neka tužbalica. Novi narastaju . Iz ovog produženog srednjeg veka. 7. Jovan Sterija Popović jedini od klasicističkih pesnika ove kratke niti uspeva da uprede u jedinstven konac i da napiše poeziju višeg 11 . Za stradanje. Hitro se svi Nemanjići pozivaju za svedoke. Na značaj ove velike pojave ukazao je Milorad Pavić.U zabačenosti manastirskih ćelija nastavlja se rukopisanje crkvenih knjiga. Mušicki sedi u manastiru. prerađen. kritike? Klasicizam je bio jedan od prvih odgovora na to pitanje. Nastao iz obraćanja istoriji. Poezija nije više u centru književnog i kulturnog interesovanja. Podloga zajedničkih simbola nestaje. samohvalu. Dositej odlazi iz manastira da bi obišao svet. Govori se rado i o gresima prošlim. Rukopisao je množinu knjiga daleko u severnim gradovima. Uzimanjem antičkih uzora udaljiti se od kulturnog patronata crkve. i dnevni. ali on se rastura u anegdotskom. ponovo uveo u opticaj. ali jadikovnu. šaljiva. Pisac moćnog jezičkog izraza. i filozofiju i prevode i dramske spise. prosvećenje. praznoverica. priča. hronika. Kao što su u starim žitijima našli mesta razni književni rodovi.

razumnost. On se obratio narodnom predanju. Za Luču je ispevao strofe. Sima Milutinović. njegova priroda . doslovno otiskivanje antičkih prozodijskih modela na naše jezičko tkivo nije moglo da dovede do pesničkih tvorevina koje bi bile privlačne. on je uzeo njen stih. on piše herojsku duhovnu poeziju. bliske. kao pravi umetnik: bio je probirač i graditelj. Jakšić. iako je njegovu tradiciju već nosio u sluhu i krvi. ni romantizam. pesnik podseća da duša ima "spratove". To nije folklorizam. pisana poezija novijih vremena živi pod okriljem narodnog pesničkog predanja. Sa klasicistima prvi talas pesničkog očajanja prolazi kroz našu poeziju. Zov narodne pesme za individualno pesnika bio je snažan. on se. Osećajući tačno da ne sme da se prepusti ujednačenom proticanju deseterca. Sluti se da je njegov temperament bio lirski. ili lepe. Njemu smena govorenja različitih ličnosti postaje opravdanje za formalno zatvaranje pojedinih pesničkih iskaza. da bi za njim sledio ubrzo drugi talas (Zmaj. glava s velikom intuicijom i sa snažnim pesničkim erosom. ne baš narodni. pokušaj poimanja svega spolja. "alfa". Kao pevač heroja. razlog da se iz centra pođe u stvaranje. Kod njega.originalna do nastranosti. njegova misao metafizička. imamo pokušaj da se duhovna celina čoveka u svetu uspostavi pomoću Slova. Mora se na trenutak skerlićevski pomisliti da je to premnogo očajanja za svest jednog tek probuđenog naroda. i Ja. bez uživljavanja i unutarnjeg doživljaja. i našao jezik uzvišen. nego normalna potreba. opet sledeći Milutinovića. postoji stalan dijalog pesnika sa narodnim pesničkim predanjem. u ime čije je Dositej Obradović otvorio stranice naše knjige prema izvorima svetske prosvećenosti. centar stvaranja. 8. da bi spevao jednu mamutsku poemu o prvom srpskom ustanku. Ipak. U Gorskom vijencu i Lažnom caru Njegoš upotrebljava jezik narodne pesme. Baš ta razumnost. i da bi se sve još jednom ponovilo s početka XX veka sa Disom i Pandurovićem. obraća dijaloškoj. i da bi svoje istinite slutnje o nadzemaljskim svetovima razlio u deseterce koji ne mogu da završe strofu. tako naša umetnička. nije dugo trajalo. Nikanor Grujić u svojoj klasicističkoj pesmi Očajanje već govori o "jasnijoj slovesnosti duše". dovodi brzo do razočarenja. sve je neuspelo i sve je nadahnuto. kako je volela da kaže Isidora Sekulić. i da slovesnost. stvarna pogodnost za pesnika ovog jezika.ranga. sam taj početak. Taj trougao čine Slovo (Reč koja je bila na početku). ni da zaokruže oblik. Jedna od takvih celina jeste i onaj 12 . Uzdanje u "slovesnost" kao razumnost. u slobodu ophođenja s tim nasleđem on se primerno odvažio. do danas. nije na svim spratovima podjednako svetla. bio je veliki putokaz za druge. njen herojski ideal. talentovaniji i mlađi od svog učitelja Sime Milutinovića. Kao što je narodna. Kostić). usmena epska i lirska pesma vekovima živela u senci zvanične crkvene liturgijske poezije. koje najzad zasija u srcu čoveka i njegovog "pojezisa". dramskoj formi. pesnika. kod Đorđa Markovića Kodera. Ograničenja usled oslanjanja na narodnu poeziju on je sam iskusio. od osamnaestog veka. ona se i javlja kao kontrapunkt herojstvu zemaljskom i neuzdržanom. Jedan distih iz njegovih poznatih Mitologija zatvara tri suštastva u jedan trougao. Inače. Njegoš je bio oprezniji. ali ga prečišćava do malarmeovskih kriterijuma. Najzad. bez želje da tvori nacionalnu dramu. Narodna pesma i njeni elementi nisu samo jedna stilska oznaka naše poezije. umesto centrifugalne "slovesnosti". Dramska polifonija je razlog i povod za nizanje i salivanje izvanrednih pesničkih celina. Sve suprotno od duha epske narodne poezije.

božanskim znacima inauguriše se dolazak jednog demokratskog ustrojstva. Rat za srpski jezik i pravopis bio je ponekad žešći no rat protiv Turaka. važilo je i za Venclovića. Otud verovatno u našem novijem pesništvu ima tih specijalnih slučajeva jezičke ekstravagancije. zašto si baš tako rekao? Poezija je ta koja pokazuje da se jezik bira. Ono što razlikuje Višnjića od pesnika pismene poezije jeste njegov jezik koji je sav u podrazumevanju postojeće govorne norme. ne da se poštuje jedan ustaljeni red. Čim su pesnici počeli da pišu svoju poeziju i da se određuju prema uzorima narodnog. prepunim nelepih kovanica. nema ničeg sličnog u svetskom ljubavnom pesništvu. i neprohodnih pesničkih proizvoljnosti. 9. iako je on činodejstvovao na jednom jeziku. ili kao što su česta iskoračenja iz pesničke materije u Laze Kostića. kao što je to bilo kod Sime Milutinovića. usavršene usmenom pevačkom tradicijom. I ranije je pesnički jezik bio biran i usavršavan. Kad se uzme u obzir da su ličnosti pesnika ovog razdoblja imale tekovinu koja je klizila na nekoliko nivoa. Za Višnjića. koji. njegovih figura. i samu usavršenost pesničkog jezika. odnosno antinormiranost.realni san Vuka Mandušića. ali to se uglavnom događalo na jezičkom terenu koji se podrazumevao. i ona modernost nedvosmisleno obeležava. Preko nebeskih pojava šalju se vesti i nalozi. kosmološke šifre primeni na jedan događaj karakterističan za moderna vremena: na jednu narodnu bunu. Odmah posle njega počinju jezičke nedoumice. To je važilo do kraja baroknih vremena. istovremeno sa ovom otvorenom krizom. postojala je i dalje usmena narodna poezija kao oslonac i stabilizator našem pesničkom brođenju po moru jezičkih iskušenja. Njemu je uspelo da stare pesničke. za pesničko delo Dubrovčanina Gundulića. tema jezika morala je izaći pred njih. u razdirućim rasponima koje je u sličnoj dramatičnosti i neizvesnosti u novim vremenima poznavala samo još grčka kultura. nego i samu pesničku normu. i druge usmene pevače iz prve polovine devetnaestog veka. Usred zime najavljuje se figura novih vremena. njihova legalizovana jezička razvezanost mogla je imati i teže posledice. kao ljubavna pesma. prenoseći iskonske načine usmenog pevanja. i da se jezičke tvorevine neminovno stvaraju. Ti pevači su krupne. nije bila raskrivena kao problem. Srećom. za njih je jezik čvrsta supstanca sa ukusom večnosti. Pravi usmeni pevači krstare i dalje po našim krajevima. pesnici su morali otkriti da jezik zapravo nikad nije čista "prirodna" tvorevina. 13 . ona je neponovljivi pesnički pronalazak. Jer i ta se dvojezičnost podrazumevala. umetničke i doktrinarne prirode. No kriza jezika izbija u modernom vremenu. neto da se stvori novi istorijski ciklus preobrtanjem prethodnog reda. da bi sve to ovenčao i zapečatio Đorđe Marković Koder u svojim Spevovima. kriza jezika ne postoji. Uvidevši da mogu birati ne samo prelive jezika kojim pišu (pevaju). da se svakom iskazu može postaviti pitanje: šta si to rekao. pevač besmrtne epske pesme Početak bune protiv dahija. kakva je bila i guslar Filip Višnjić. propovedao na drugom. usmenog pesništva. I bez podsticaja koji su proizašli iz pojave Vuka Karadžića jezički problem je morao iskrsnuti u našoj novoj kulturi i pesništvu. da se svaka reč zapravo izbira. dobro raspoznatljive pesničke individualnosti. Posredno kazana i u čudnim okolnostima.

ostavila je njegove sopstvene pesničke uzlete neprečišćenim. Utom sjajnom talentu i lična nota. nisu mu odgovarali. Čitati poeziju Laze Kostića u celini znači: razočarati se. Posle Brankovog otvaranja vrata.. Dvojnost izmeću alfe i omege. Najmanje "zmaj" od svih njih. beznačajne.Na severnim stranama naši pesnici isprobavaju stilove i manire. čini deo nacionalnokulturnog ponosa: brzo slede značajni i veliki pesnici: Laza Kostić i Zmaj Jova Jovanović. iritacije . odzvanja Petrarkin besmrtni model ljubavne lirike. nastoje da izađu iz tvrdih okvira usko shvaćene klasične metrike. I kad se bližio čas smrti.malovaroške. odbacivanje svake mogućnosti novih pogleda i izraza . zapisima. U ljubavnoj poeziji Jovana Pačića. poezija postaje stvar omiljena. Zmaj Jova je onaj koji je najmanje naglasio svoje Ja. napisao je gotovo uzgred. Zmaj uspeva da pesničku lepezu najviše otvori. Prodor nacionalne tematike dopušta da se ukrste usmena. bez prave veze sa njihovim željama. i pesnička vrednost uspevaju da nađu opravdanje za svoje pesničko prisustvo. Njegova poezija je govor zaljubljenog pesnika nedostižnoj dragoj.. Istovremeno njegov stih se kiti aluzijama na antičku istoriju i mitologiju. ljubavna. na osnovu njegovih antologijskih pesama. Imao je jezik za rapsodije. koje je izvanredno izabrao zoran Mišić u svojoj Antologiji srpske poezije (1956). a uz ljubavnu konvenciju nadire i zapaljiva nacionalna tematika. Laza Kostić je rešio da sam od sebe naruči jednu himnu. između duha i trbuha. kneževske i crkvene naručioce koji će ga usmeriti i dati mu priliku da pokaže uzvišenost svog pesničkog dara. Među pesnicima probuđene i naglašene ličnosti. Tako se stvorila pesma Santa Maria della Salute i pesnik je izdahnuo. i taj upražnjeni pesnički prostor brzo zauzima obnova ljubavne lirike. format "Lied"-a i forma rokoko katrena. politička. ne predstavlja ga tačno. uravnilovka. Ukratko. Zmaj je uspeo da kruniše sa nekoliko vizionarskih i originalnih duhovnih pesama. helenski bogovi pokušavaju još jednom da budu simpatični. tek sa Brankom Radičevićem lirski izraz dobija individualnu notu. kao što je Mocart sam od sebe poručio svoj slavni Rekvijem. Zato je Laza Kostić jedan od onih pesnika koji u antologijama može sjajno da izgleda. nacionalni zadatak. U nas. najpopularniji srpski pesnik. zajedljivim poslanicama. To se pre svega događa u pojavi pesništva kratkovekog Branka Radičevića. Poručioci se nisu oglasili. Njegov pesnički stas nije mogao da stane u okvire građanskog ukusa."). Svoje najbolje pesme. On je. odnosno ličnost kao stvaralački subjekt. Sve mu polazi od ruke:rodoljubiva. dečja. ili na nemački rokoko. pored Njegoša. austrijskog konjičkog oficira. ali nijedan izbor njegove poezije nije veran. Veliko stremljenje svekolike poezije koja se oslanjala na maštu.kulturni standardi unapred dati. dve pevačke himne. na molbu pevačkih društava. pa ni svoju osnovnu vokaciju. Moćan pesnički dar nije uspevao da nađe prave zadatke. Kao da je očekivao socijalnu porudžbinu. pa i misaona poezija. čitalac bi u mnogobrojnim njegovim pesničkim 14 . Pačić podseća ponekad na renesansne dubrovačke pesnike. prilagođavajući se uglađenim formama i novoj osećajnosti. kome je neposredno i najbliži. kojim se često služio. koja neretko sklizne i do narodnjaštva: zatvaranje kulturnog horizonta u sopstvene okvire. Njegovi horizonti su bili svetski i nadčulni. tavorio je u epigramima. I bez obogotvorenja samog sebe uspeo je da stvori začetak lične mitologije ("Ljubim li te. narodna pesma sa srednjeevropskom i klasičnom pesničkom umetnošću. Herojske i religiozne teme su se iselile iz evropskog pesništva sredinom XVIII veka.

ili u anagramima primordijalnog življenja kojima se izlagao Rastko Petrović. Laza Kostić u svojoj poznatoj pesmi Spomen na Ruvarca potpuno je izdvojio alfu i omegu. početak i kraj. priznanja. ranijeg vremena i slika sećanja epskih vremena. Vojislav se ne boji dugačkog stiha. ličnost pesnika se udaljuje. osim nadole. Kad se bolje pogleda. ali stvarni naglasak je stavljen na temu pesme. i otkrivaju neslućene pesničke oblike. takve su im bile i patnje i slasti. najmanje su opčinjeni sjajem koji se svodi na društvenu udobnost. 10. No oni koji su najmanje privilegovani zemaljskim dobrima i počastima. Postaje vidan spoljni pristup pesničkom zanatu i to tako traje preko Dučića. ritmova i pogleda u vaseljensku tamu. Rakića. Uzgred neka bude pomenuto da se to događa istovremeno kad dobijamo i naše astronome svetskog ranga. iako su teme zemaljske i prolazne. kuda je upirao svoj bistri pogled Nastasijević. Aleksa Šantić je sačuvao osećajnost jednog drugog. pesnici toliko različiti od njih. Jedan broj pesnika je jedno vreme opčinjen sopstvenim tvorevinama. Dušan Srezojević) i za poeziju otvaraju vrata svemira. poniranja kroz virove krvi i pečali koja ne može da prevaziđe svoju neposrednost.tvorevinama očekivao drukčijeg pesnika. u tom smislu on i jeste prvi naš moderni pesnik. Dis i Pandurović su pesnici sa pravim doživljajem beskonačnih prostora. takođe su pesnici telesnog razdiranja. Posle Vojislava poezija se učvršćuje kao visoka umetnost. Dučić i Rakić više telesni. koje su i inače najređi trenuci pesničkog nadahnuća. Veljka Petrovića (patriotskog i "primljenog" pesnika). Pesnički oblik je ušao na velika vrata naše pismenosti. i njegove uzvišene metafizičke poeme uspevaju 15 . i to se povremeno čini otmenim. U stvari. njegovu metafizičku percepciju. Na početku dvadesetog veka niče niz izvrsnih pesnika umetnika. čulni. njihova lepota izgleda im večna. Sa Vojislavom Ilićem jezički napon u pesničkom stvaranju se smanjuje. Kao retko ko. koji su inače u Logosu-Slovu jedno te isto. sve do Milutina Bojića. deskriptivno načelo. Vladislav Petković Dis. u usijanost groba. U njegovim pesmama postoji viši stepen stilske opredeljenosti. on se smatrao učenikom i nastavljačem Kostićevim. koje može da uspostavi i ocrta samo nadahnuće jedne svestrane pesničke obdarenosti. Ali realna je vrednost nekoliko njegovih himničnih pesama. iako je osetljiv na formu. Pisati poeziju počinje da znači: raspolagati višom pismenošću. oni vraćaju dublje slojeve pesničke ličnosti u poeziju artističkog umeća (Sima Pandurović. i ta razdvojenost u pesnicima modernih vremena produžava se i pojačava. Sa njim poezija postaje jedan od ustaljenih načina izražavanja: pesma se piše kao literatura. u nas su boemi otkrili kosmos. Kao što se u muzici javlja programsko. Te pesme pokazuju veliku stvaralačku snagu Laze Kostića. izuzima. Vinaver nije preuzeo proklamovani raskol duha i tela: on je bio mislilac i pesnik sinteze. imati smisla za forme i dopadljiv manir u izražavanju. Na izgled. Kostić je svakim antologijskim izborom nerealno predstavljen. u pravcu zemlje. tako da ga to dovodi i do izvesnog stepena iskoračenja iz tadašnjeg kulturnog kruga. i kasnijih naraštaja. no sa njim on je zapravo samo podelio nekoliko sazvučja. Nju prevazilazi u svojoj zreloj poeziji Stanislav Vinaver. Vojislav širi tematski spektar. Bili su svi oni liričari tanane pređe i pravih pesničkih slutnji. to su pesnici crnog očaja i beznađa. Razume se. Rastko Petrović i Momčilo Nastasijević. pevajući o smrti i prolaznosti. tajna bića se može naći i u dubinama zemlje i vode.

u intimnosti Subjekta. koja se povremeno vezuju u čvor novonađenog pesničkog oblika. čini se. Istovremeno. drugi. Ali samo stvaranje za pesnikinju nije postavljanje pitanja.emocija se odmah preseljava u sopstvenu prošlost: odlika pravog elegijskog pesnika. da bude jednako vredno i da se jedno drugim do kraja ispuni. Jedan deo međuratne poezije odiše tom smesom stvaralačkog i samorazarajućeg. i događaj i boja. u sopstveni jezički i duhovni zaplet. Povremeno se u taj bogati niz umeću recitali patriotskog i nacionalnoistorijskog kazivanja. i da na istu visinu himnične muzike popnu bol i ushit.da pevaju pojmovima kao i slikama. Na nov način vratio je Nastasijević pesmu u jezik. ali dug razvoj znači i sposobnost da se prevali daleki put. isprobavaju neočekivane asocijacije. Poezija je trebalo da postane avantura. iščistio i oplevio. Odigravala se uspešna antidrama poezije. iščitavaju raznobojan vlakna. Ipak to je poezija koja nudi toplinu. sve tinja: njegove reke se ulivaju u plamen. dugo i sporo se razvijao kao pesnik. htela se pesma kao dokument za hroničare književnih pokreta. a da je u pesmi sve ostalo. Na kraju. U kontinuiranoj emociji on je i analitičan . i u njenom pisanju oni su ponovo živi. Ljudsko i pesničko stalo je jedno naspram drugog. U pesničkom delu Desanke Maksimović obnavlja se čitavo trajanje naše lirske pesme od Zmaja do Crnjanskog. pošast gluhote i trijumf kosmičkog zvuka. pitanjima i nevericom otvara vrata za bliskost sa suštinama. želja da se ona razori. sa dva izvora: jedan je . pokret. bliskost u reči i gestu. Pesničko delanje Desanke Maksimović obnavljalo se. Drugi su pesnici između dva rata pozivali na određenija putovanja. U svom kratkom veku Nastasijević je napisao jednu zbirku pesama i uspeo da stvori sopstvenu. bio je u skladu sa prvim valom ideološke kritike kojoj je poezija bila izložena u velikim kulturnim centrima i kod nas. jezičkih slobodara. dolazilo je. taj stepen povlačenja u sebe. ni unapred. sažeo je i sapeo sve. Eksplozivan smeša brzo je stvarala nove oblike koji su se brzo i zaboravljali. Najviše veruje onaj ko se neumorno pita. i zove nekud. neponovljivu "rodnu" melodiju. ne oslanjajući se direktno ni na našu srednjovekovnu književnost niti na usmeno pesničko predanje. jedan deo poezije je uvukao u sebe i načinio ga svojim načelom: prezir prema književnoj teksturi. njemu suprotan . karakteristična za celu modernu umetnost. a da to nije ni unazad. Ushit je dovodi u blizinu prirode i pojava. ljubav sveta. da sruši sebe kao književni spomenik. Ono što je bila radikalna kritika pesništva u drugoj polovini prethodnog veka.veliki ushit.izvor velikih upitnika i neverice. ona ima poverenja u klasične pesničke apostrofe i retorične oslonce. vedrinu. Pisali su se manifesti kao da se očekivalo da iza njih koračaju vojske. Tu najveću istančanost pesme malo je čitalaca prepoznalo kao svoju. SA trajanjem poezije kao da se tu više nije računalo. 11. omalovaži. Dušan Matić rano je sebe definisao kao mislilac. Ali njegove reke teku od izvorišta u različitim pravcima. na druge kontinente ka mnoštvu gradova i belih planinskih vrhova. bio je kod nas nepoznat. tkivo pesme je bilo izloženo nekoj poruzi koja se podrazumevala. ili nasilju koje je trebalo da bude spektakularno. 16 . na način suprotan od svojih prethodnika. i sočna reč i retorski obrt. Ritmom dugog i nezavršenog stiha Matić kao da produžava Vojislavljev meandar. Vesnici novih književnih sloboda donosili su drskost.

sa počastima. pamćenja. biće ga i drugde. šta je sa nepredvidljivim. Čak i sklonjen.horska pesma mrmori unaokolo. i sopstvena istovetnost ostavlja nas u nedoumicama. na njegovom rubu. oslanjanje na pismenost i duhovnu kulturu drugde stvorenu. svetska istorija svakog časa prijavljuje novosti. ipak . stvaranje podrazumeva jednu stranu tvrdine. "Starog svata svetoga Jovana. mora ostati. nikad završen. Ali. Zato nema "epiloga poeziji". Važno je da se neko oproštajno skupljanje događa. ponekad je ostala nepoznata. jačanje svog mesta između prirode i nebeskih tela. i odlazio dalje. Opštenje se nastavlja na nekoj visoravni. Ali on tamo. Pesnički događaj ostaje na rubu. na periferiji." Što se fali zvijezda danica. na sunčevu svetlost. "Djeveriću i Petra i Pavla. stremljenje ka nekom kontinentu kulture. Navikli smo da gledamo zbivanja na velikoj sceni. Svi su već jednom bili u pravu. Stara proricanja su se ispunila. 17 . i gde? Ako ga ima u pesničkom stvaranju. U slutnji katastrofe stvara se sa najvećim pouzdanjem u otpočinjanje. "Isprosiću munju od oblaka. Sve može da se zamisli u situaciji novog započinjanja. kad će se ono potvrditi. Decembar 1983 . Samo nevolja otvara oči za nju. Miodrag Pavlović Ženidba sjajnoga mjeseca Falila se zvijezda danica: "Oženiću sjajnoga mjeseca. spušta se povremeno na zemlju da bi zastrujao u stvaranju. "Kočijaša svetoga Iliju. poezija pita. gde će i za nas da se otvori prostor. Na gozbama. Luk davno bačen preko naroda. "Okumiću Boga jedinoga. čekati da bude pozvan: iz peštere. u snu i na javi: pesma do pesme. Tako ni trenutak današnjeg dana nema privilegiju da zaključi završnom mudrošću šta se sa pesničkom rečju zbivalo u vremenu. Previranje sopstvenih predanja. Pa kroz ratove. Verovanja. kao i čežnja za ljudskom dobrotom.Poezija je reč u najviše značenja. ali svi putevi ne vode ka njoj. kad ne hodamo. Opštenje u najvećoj osetljivosti. ili nevini vid izvorišta? Čitanje zakona i simbola ostavljeno je pojedincu. Zatim iskustvo prepuštenosti sebi. Šta će se ponovo pokrenuti na vidiku? Gromade groženja. Putevi se javljaju u snu. i mora opstati. ali univerzalnog značaja. na kojima ne jedemo. A kontinent je u rasturu. predskazanja. možda usred potopa da zatreperi nad vodama. i podsetio na snagu svog izvorišta. čovek do čoveka. Milost se pokazala mimo proroštva. i onda kad je rasap već uračunat. sve će proći kroz kožu pojedinca. "Vojevodu svetoga Nikolu.mart 1984. niti njenog završnog ispunjenja. Ipak.

A Iliji munje i strijele. Puštah hrte i ogare. Okumila Boga jedinoga. Svetom Petru petrovske vrućine. Odjeveri i Petra. "Sestru će ni izgoreti. Nad Dunav se nadzirahu. Ona braća govorahu: "A ne. A Jovanu leda i snijega." Marko joj se kunijaše: "Nijesam ti prsten naša'. A Nikoli na vodi slobodu. No ih sestru sunce prosi. brate. Puštah hrte niz livade. Ni jedan je brat ne daje. No sam sinoć s vojske doša'. jedan brate! "Jer je sunce ognjevito. Devetina sestru 'maju. Sitna rosa po livadi. Sunce i mjesec prose djevojku (iz gornjeg primorja) Pade magla po Bojani. (Narodna pesma) 18 . Kočijaša svetoga Iliju. Al' su u grad devet bratah. Vojevodu svetoga Nikolu. Do Dunava dohodiše.Što se fali. prsten nađe. Marko." S druge strane mjesec prosi. Nitko rosu proć' ne može. i Pavla Starog svata svetoga Jovana. Najmlađi je brat davaše. Mare Marka potvorila: "Ti mi. to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca. Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine. Ni jedan je brat ne daje. Jer se mjesec promjenjuje. Sva ga braća poslušaše. Prehodnicu drugaricu. najsrednji je brat davaše. Noga joj se popljužnula. A ogare uz dubrave. Prsten joj je oskočio. A danicu zaovicu. Ona ima svojte dosta: Sve zvijezde za jetrve.

duhovnog. Munja groma nadigrala. Mila sestra oba brata. Na njih vila kćer udava. Ko može priče sve reći. tako i duša svaka bez pismena ne vidi božija zakona dobro. Na njih vila sama sjedi. hoće rasti božijim rastom. zakona knjižna.Vila zida grad (iz Crne Gore) Grad gradila b'jela vila Ni na nebu ni na zemlju. jer ko vere ove ne zna prave. koje izobličavaju bez knjiga narode. Treća vrata od škerleta. zakona koji raj božiji javlja. tako na srcima ljudskim treba dažda božija od pismena da uzraste plod božiji više. 19 . kao semenu koje pada na njivu. Što su vrata od škerleta. Druga vrata od bisera. Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata. Sama sjedi. no sve ni lepo ni vidljivo nije. Đe se munja s gromom igra. Što su vrata od bisera. govorom sa smislom koje ne kazuju? Ni ako jezike sve ume ne može iskazati nemoć ovih. A nevjesta dva đevera. Što su vrata suha zlata. Mila sestra su dva brata A nevjesta s dva đevera. Konstantin apostol slovenski (IX vek) Proglas ------------------------Jer kao što bez svetlosti radost neće biti oku koje vidi božju tvorevinu svu. No na granu od oblaka. ------------------------A drugu pak priču mudru veoma da govorimo: žudi koji se ljube. Na njih vila sina ženi. pogleduje.

posramljen zlim svojim delima. učini mi ljubav. pre beskrajnje muke sobom sam mučen od očajanja Nemanjina poslednja želja Čedo moje. da tu ležim. bivajući ubog dobrim delima.Uostalom svoju priču da iznesem. Slovo o umu Naš um da bude na nebesima u gledanju. kao što ću i u grobu ležati. na krasotama rajskim.. koja je za moj pogreb. ispunjen sramom. u životu onde. Kakvo li će tu biti zborište 20 . oplakan od anđela. u stanovima večnim. I prostri rogozinu na zemlju i položi me na nju i položi kamen pod glavu moju. osuđen od Boga. i pre Suda sam se osuđujem. i spremi me potpuno na sveti način. obličavan svojom savešću. mnogo uma u maloj reči kazujući: jer nagi svi su bez knjiga narodi. položi me na rasu. ------------------------Sava Nemanjić (1175-1235) Slovo o mukama Pomešah se sa stokom nerazumnom i izjednačih se s njom. bivajući na smeh besovima. a bogat strastima. lišen Božje slobode. na anđeoskim zborovima... I pre smrti bivam mrtav.. dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde.

. neki sve imanje pogubiše i u siromaštvu telesnom se predadoše. I kada se Božjom pomoću vremenom ovi istrebiše i kada prominuše. drugi u ropstvo otidoše. ako i nepotrebna! Domentijan (oko 1210-posle 1264) Inoplemenik zvani glad Kada tako inoplemenici dođoše. nego pruži presvetu svoju desnicu kojom me i blagoslovi u varljivom životu ovom i rukovodeći nauči da idem stopama tvojim. ako i nedostojna. treba tugovati i zamišljati se u ovom životu kao oni koji su izvan sveta. Stefan Nemanjić Prvovenčani (oko 1165-1227) Molitva Svetom Simeonu Ne zaboravi mene.od mnoštva ljudi od Adama do svršetka!. koji se valjam u blatu slasnom. kao oni koji imaju život na nebesima. koji ležim u bezakonjima! Ne zaboravi mene. draga braćo moja. u pustoš pretvoriše i sa svih strana sabrano prepodobnim na razgrabljene predadoše jedni od oružja padoše. Radi toga nam.. otačastvo svetog. uistinu. ubogoga tvojega! Ne zaboravi mene. 21 . ako i nekorisna.

) Slovo utehe sv. bez mača sekući. Teodosije (sredina XIII v. i s ljubavlju sačuvajte zapovesti moje da rajskih radosti istiniti naslednici budemo i dostojni slave nebesne svetlosti koju nam dolikuje u Gospoda moliti. Zbog grehova naših ni grobari ih ne mogahu pokopati. kojoj ni početak ne počinje ni kraj ne iščezava. I tako zbog grehova naših sva zemlja naša puna bejaše mrtvaca i dvori puni i kuće pune i putevi puni i raspuća puna. bez palice ubijajući i prosto reći bez nogu goneći. što s vremenom okončava i što se nailaskom noći odeljuje. zvani glad. nikako ne voleći rod naš bez strele streljajući. koju zajedno sa životinjama vidimo No molimo svetlosti koju videti možemo s jednim anđelima. Reč o Svetlosti Pohitajte. bez ikakvog oružja hodeći i tolika tela polažući mrtva. braćo. i satvori drugi svoj plen veći od prvog. . samo ih u žitne rupe jedva smeštahu. bez koplja bodući. gori od promuklih.posle njih dođe drugi inoplemenik.početak XIV v. 22 . bez noža koljući... Ne one svetlosti što na istoku ishodi i na zapadu zahodi. Save upućeno Stefanu Nemanji Ne tuguj mi gospodaru i oče: ja sam tvoj post i stajanje i klanjanje. bez ruku hvatajući.

Tem ubo uma više dobrotu stiže. daruj i meni nedostojnoj način da se pre smrti tebi pokajem. a ja grešna ne čekam 23 . pošto si me poslušao. Tem že rodu svetilo javi se vsemu. Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje. slavu obrete. Uma visota sana visotu svrže. od mene dušu tvoju Gospod neka ište. No ti caru vekova. hoteći osvetliti svu vaseljenu. Savo Tamo otjudu slava javi se rodu. Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinja tebi Vladici mome Hristu. a da ne budem robinja besovima i grehu. koji hoćeš da se svi spasu. i duh svoj predam. Roda svetlost veri svetlost prezre. što je i po duši trud. slavu obrete. Siluan (XIV vek) Slavi otbegnuv. Savo Slavi otbegnuv. Arhiepiskop Danilo (oko 1270-1337) Molitva pred tvrdima Sunca A šta ću ja jadna učiniti? Gde ću sakriti množinu svojih grehova? Stazu spasenja ne nalazim nigde.Ja sam tvoje podvizanje. Slovo slavi Save splete Siluan. besmrtni Gospode. na meni je greh tvoj ako ga ima Ja za te odgovaram.

24 . koja se ne mogu lako ispovediti? Zbog čega prvo da zaplačem? Zbog čega da zastenjem i zbog čega da zaridam? Zbog množine grehova ili zbog odlučenja od Boga? Pomisli. anđeli ljuti i nemilosrdni hoće da te uhvate. evo se svrši život tvoj u ovom veku i poći ćeš u drugi svet i među druge ljude. Gospode.da te vidim gde zalaziš. Jer evo pristupiše i poslanici i rekoše: Zovu te. gde si čekala da se na vekove nahraniš sladosno živeći. Svako disanje i svako stvorenje slavi te. puna stida? Jer pokri sramota lice moje i tesno mi je odasvud. dušo. Šta da činim? Molitva pred anđelima ljutim Šta da činim ja grešna. a ja jedina zaboravih da slavim tvoje ime. šta će te sresti posle izlaska tvoga od tela! Evo ti se spremaju razne muke. o dušo greholjubiva. Jaoj meni odakle ću početi oplakivati svoja ljuta bezakonja. Molitva u malovremenoj krasoti Dušo okajana. ustaj i ne kasni. Jer evo ostavljaš malovremenu krasotu. jer bolje bi bilo da se nisam ni rodila.

tako li pogibe. Na moja mala prinošenja pogledaj i u mnogo ubroj ovo. 25 . jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh. gde da si. Evo lišeni slave svoje i u velikom poniženju stojimo vođeni silom. No nisi tako ti. jer telesno tuđu mene među tuđim ishranio si izobilno. no po sili maloga mi razuma. krepki caru. što si primo od Boga. A sada dvostruko molim: da me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela moga. kuda i nećemo. i sada ležiš ne imajući nikakve potrebe od slave tvoga carstva? Gde je sada tvoj zlatni presto? Gde slava tvoga bogatstva? Gde dragoceni biseri tvoji i drago kamenje i razne zlatne haljine? Gde su tvoje misli? Ustani i vidi našu veliku skrb i tugu. koliko više u neprolaznom i velikom.posle 1337) Plač bugarskih vojnika za Carem Mihailom O ljubimi i slatki naš gospodine. Jefimija Mrnjavčević (oko 1349 . koja nam se danas dogodila.posle 1404) Molitva knezu Lazaru Dođi na pomoć našu. o mili moj gospodine i sveti mučeniče. malopodatljiv bio u propadljivom i malovečnom.. Zato i male nagrade očekujem.Danilov učenik (kraj XIII v.

potčinjena istim strastima. 26 . ni ustremljenja nečastivih neprijatelja.posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ne poštedimo sebe. Ne poštedimo život naš. dobra se ne bismo udostojili. Ispovest mrtvog kneza Lazara Bolja mi bi pohvalna smrt negoli sa porugom život. Ako i na obrazu ranu i po glavi mač. Ne bojmo se straha koji je došao na nas. Ako bismo zaista na strah i gubitak mislili. Umrimo da svagda živi budemo.Patrijarh Danilo (oko 1350 . I jedno polje tela naših s kostima da primi. znajući da imamo i posle ovoga otići i s prahom pomešati se. Ako i mač glavu i koplje rebro i smrt život mi s neprijateljima boriti se imamo. no u podvigu kralju svojom. da živopisan primer posle ovoga drugima budemo. koji skaču na nas. Prinesimo sebe Bogu kao živu žrtvu. I jedan grob da nam bude. ne kao pre malovremenim i obmanjivanim gošćenjem naslađenju našem. za blagočašće se patih. Mi s Ismailćanima boriti se imamo. da edemska naselja svetlo nas prime. Mi smo jedna priroda čovečanska.

Gospodi. Nepoznati (druga polovina XIV v. gledah mačeve i pomišljah na gornje vence. Gospodi. ne gubi me Gospodi. Promena podviga dovoljno mi bi za utešenje.) Ispovedna molitva 1 O mne grešnomu. gore mne grešnomu. smrt i končinu blagu s pokajanijem i sa slzami 27 . zlija i naprasnija smrti i nekrasnija. slzi pokajanija. Daruj mi. ljutija. očekivah smrt i na besmrtnost pomišljah. Gospodi. po vse dni i po vse nošti i po vse časi streših ti. slzi umiljenija. Gospodi slzi pokajanija. Gospodi. Gledah donje bojeve i izbrojah gornje počasti.no mužastven pokazah se i s mučenicima ubrojah se. Izbavi me. ljute mne grešnomu. Pogiboh va greseh mojih. prosti me. gorkija. kako mi se deti s grehi mojimi. i ne pogubi me s bezakoni mojimi. Velici i mnozi po istine moji gresi i moja bezakonja tisušta tisuštami tmi tmami pred toboju. s grehi mojimi. uvi mne grešnomu. Daruj mi.

preljubodejanije. sanoljubije. ljuboslovije praznoslovije. posuloimstvo. prosti me jelika ti sgreših va vse dni života mojego i po vse nošti i po vse časi jeliko ot junosti mojeja i do starosti. smehoslovije. čužeimstvo. blud. lažeslovije. sramoslovije. istecanije pohoti skvrnije na jave i va sne Sgreših. bujeslovije. basnoslovije. sprotivslovije. sujeslovije. bludoslovije. raždeženije ploti. slavoljubije. Gospodi. samoljubije. 3 A se sut gresi moji: srebroljubije. Sgreših. zlatoljubije.i sa pričaštenijem svetih božestvenih i prečistih Hristovih tajin sa ispovedanijem čistim. 2 A se sut gresi moji: ljubodejanije. skrvnoslovije. prosti me za ime tvoje svetoje. Gospodi. opalstvo i okajanstvo. Gospodi. nečistota. rezoimstvo. zloslovije Sgreših. platoljubije Sgreših ti. miroljubije. Gospodi. prosti me 5 A se sut gresi moji: lihoimstvo. slastoljubije. prosti me. Gospodi. rastljenije tela. 4 A se sut gresi moji mnogoslovije. mazdoimstvo. prosti me. 28 .

nebreženije o kelejnoj molitve.nasilstvo. nesitstvo. neverstvo. prosti me. pronirstvo. pijanstvo. nebreženije o svojem spaseniji. neumstvo. nedostojimstvo Sgreših ti. naprasanstvo. kičenije. pretebstvo. 7 A se sut gresi moji: 29 . samopravljenije. neposlušanije. oglagolanije. zlopomnenije. unovorstvo. uninije. lukavstvo. 6 A se sut gresi moji: objadenije. nebreženije manastirskago opštago žitija Sagreših ti. osuždenije. nebreženije mnišskago pravila. laskrdstvo. prosti me. neispravljenije molitvi. roptanije. nebreženije o Božjim dele. svetokradenije. upremstvo. prenije. mnenije. kobenije. zlonravije. šeptanije. tajnojadenije i oklevetanije. licemerstvo. visokoumstvo. žestosrdije. Gospodi. nepokorstvo. zbojstvo. surovstvo. nečuvstvo. huljenije. zlosrdije. tašteslovije. Gospodi. nepostavstvo. lakomstvo. nebreženije o svojej duši. izvitstvo. blvanije. nebreženije o crkovnom peniji. upivanije. nemilosrdije. šetanije. bezčinije. prezorstvo. krivosudstvo.

drzost. obida. ostroželčije. parenije. tatba. mnogosanije. slabost. zlokozanstvo. svada. boj. mnogaždi nedostojin si celoval jesam svetoje jevangelije i svetija ikoni i časni krst i mošti svetih. mnogaždi mnogih poklepal jesam. sablažnjenije. skrvnih mislej primanije. zlomistvo. mnogaždi va kletvu vpadoh. pomračenije. unost. 8 Mnogaždi nedostojin si vhodil jesam va svetuju crkov i va sveti oltar. riznoje ukrašenije. mnogaždi namita lišil jesam 30 . mrzost. obada. razvraštenije. mnogaždi klet se i rotil se jesam na krive. naglodušije. rugateljstvo. prevraštenije.zavisti. složenije. mnogaždi krošku uronil jesam Bogorodicu svetija hlebca ili dori ili proskuri. lenost. iskušenije. vražda. praznost. mnogaždi nedostojin si pričastah se svethi i božastvenih prečistih tajin Hristovih. laža. svar. mnogaždi kletvu prestupih. smeh. revnost. klič. jarost. sverepstvo. plenjenije. posvednevnoje padenije va sne i va jave. pitljivstvo. strpotljivstvo. mnogaždi u mnogih zaprel jesam čužego imenija. mnogaždi nedostojin si jal jesmi svetuja doru i hleb svetuja Bogorodicu iže ot Panagija. ljutist. gordost. plišt. nenavist. bujest. gorest. gnev. skupost.

sija vse sgreših. Gospodi. otcem svojim duhovnim va pokajaniji i va ispovedaniji i va opitemijah. mnogaždi mnogih klet jesam. ili oklevetal. poklonov molitvi i vsakija ne stvoril jesam opitemiji i vsegda stvoril jesam delo Božije s nebreženijem. i ne ispravil jesam. mnogaždi mnogih osudil jesam. mnogaždi mnogih ukoril jesam. Gospodi. sih vse kaju se. mnogaždi mnogih pohulil jesam. sih vseh prosti me. va belceh krštenija a v črnorizceh obeta mnišskago žitija i velikago svetago obraza skitničeskago. va vse dni života mojego. posta. mnogaždi u mnogim posuli i mazdi vzimal jesam. 31 . sija vse ispoveduju.mita ili najma ili mazdi jego. mnogaždi mnogih oskrbil jesam. mnogaždi na ženu ili devicu ili na otroča krasno vazirah s pomišljenijem i sa želanijem plotskim mnogaždi mnogih obidel jesam. pokajanija i ispovedanija na zemlji sej. ne ispravil ti jesam. mnogaždi mnogih lajal jesam. mnogaždi mnogih bil jesam i do krove a sa vsemi time ne prostil se jesam mnogaždi osezah i zreh smradnija tajnija detorodnija udi moja. i ne ispravil jesam. 10 Gospodi. mnogaždi mnogih zloslovil jesam. Gospodi. mnogaždi mnogih sablaznil jesam. mnogaždi oblenih se vstati na kelejnuju molitvu i crkovnoje sbornoje penije na polunoštnicu i na utrnuju i na moleben ili k časom i k liturgiji i k večernji i k nefimonu. Gospodi. Gospodi. 9 Ne ispravil ti jesam.

grubago. naprasnago. sgreših. zavistljivago lukavago. pomračenago. jeliko pomnju. bednago. slabago. unilago. sonljivago. okajanago. skarednago. otemnjenago. strastnago. nepokorljivago. sverepago rugatelja. strpotljivago. bezrodnago. neposlušljivago. nepotrebnago. pohotljubca. skvrnago. smertnago. glupago. prosti me. okajanago i ožestočalago. nerazumnago. gnusnago. nečistago. slastoljubca. neistovnago. jarosnago. nečuvstnago. dosaditelja postidnago. vrednoumnago. zlonravnago. bestudnago. bljudoljubca. zlosrdago. slavoljubca. gnevljivago. bezumnago. licemernago. mrzkago. tlenago raba svojego vredoljubca. zloobraznago. zlopomnimago. gordeljivago. smeholjubca. pltoljubca. nečistivago. hudago. ljubodejivago. netrpeljivago.prosti me. 32 . nebržljivago. prosti me. očisti me. Gospodi. besčinago. roptivago. Gospodi. nepostavnago. sujetnago. svraštenago. zlodejivago. lenjivago. padšago. zlopitljivato. sujeumnago. razvraštenago. lastljivago. neključimago. pomiluj me nedostojnago. Gospodi. spasi me grešnago. osuždenago. zlokozananago. gluhago. surovago. nedostojnago i bezakonago. nemoštnago. nečlovečnago.

Nest bo togo greha jegože ne stvorih. slovom i delom i pomišljenijem. Bože. voljeju i nevoljeju. Sgreših srcem i vsemi čuvsti. sluhom. prosti me.11 Uvi mne. primi me. Gospodi. Gospodi. Gospodi. sazdavi me i pomiluj me. prosti me. 33 . Gospodi. snom i lenostiju. prosti me. vidom. Bože nebesi i zemlji. va pomisleh nečistih i va zabitiji uma. očisti me grešnago i pomiluj me. kajuštago se i pomiluj me. Bože. prosti me. Ispovedaju ti se. sgreših. Vse jaže sut tajnaja srdca mojego jeliko otrečno svetimi knjigami i jeliko otrečno va svetom kršteniji i jeliko va postriganiji obeta mnišskago a togo vsego jesam neispravil. 12 Jeliko sgreših pače čisla peska morskago. i blagoslovi. kako hoštu ot vraga izbiti greholjubiv si! Gospodi. Jeliko ti sgreših va vse dni života mojego i jeliko va ninješni dan i va siju nošt i va si čas. milostiv budi mne grešnomu i pomiluj me. a v tom jesam va vsem slagal i prestupil. Gospodi. no o vse kaju se. besčisla sgreših. omračenijem besovskim. I vsegda bez čisla sgreših dušeju i telom.

no na onom u koga sve reke. Ne oko Jerusalima samo.Monah iz Ravanice (sredina XIV v. ruke oko vrata jedan drugom spletoše. i otac gorko ridaše. I mati zbog čeda plakaše. I ne samo što oskrvnuše svete crkve. I ne na reci vavilonskoj. I položiše truplje slugu tvojih za hranu pticama nebesnim. kao što oni tada.posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Bože. i sestre braću. sve dok očima koje ga gledaju nevidljiv bivaše Plač za knezom Lazarom Gde slatka njegovih očiju tihost? Gde sveti na usnama osmejak? Gde ljubazna desnica. O zemljo. no po svoj zemlji ovoj. . Razdvajani bismo i rasprodavani u svu zemlju tih. Jer ove klahu. i braća sestre. 34 . žalosno kričahu. no ognja delo tvorahu od njih. žive primi sve nas! I drugi kud drugde odvođen natrag gledaše. I bi da se vidi plač i ridanje ne manje od prvog. male i velike. gledajući gde drugoga drugde odvode. rastvori se. tela prepodobnih tvojih zverima zemljinim. seđasmo. utiču. a one koji ostadoše živi odvođahu u svoju zemlju. i brat brata obuhvativši suze ljute prolivaše. dođoše neznabošci u dostojanje tvoje.

sasuši se reka. o novi mučeniče Lazare! Blaženi smo mi danas više od svake vidljive i nevidljive tvari. Blaženi. i preblaženi. blaženi onaj glas Vladici svih. oslabi istočnik. zatim u krv pretvori se voda. Jer evo iziđe od zapada na istok reč tvoja. uistinu. moj ukras. Danas mučenici. iznenadne promene! Kako pocrne lepota! Kako se pokrade skrovište! Kako odjednom otkinut bi cvet! Vaistinu sasuši se biljka i cvet otpade.koja svima obilno pruža? Avaj. Nepoznati iz Ravanice (sredina XIV v. Da li je ovaj koga pre željah. Danas zaduhaše vetri od zapada na istok propovedajući tvojih čudesa silu. psalmski prizivajući: prođosmo kroz oganj i vodu. i po dostojanju. lik sastavivši za slavni pomen tvoj.posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Danas sunce svoje zrake prostire i ozarava svega sveta krajeve. s tobom pevaju. i izveo si nas u pokoj. blaženih si zemlju nasledio. . Plač za knezom Lazarom Ko je ovaj Govorite u uši moje. mojoj deci rasejanoj sabranje? Da li je ovaj koga iz zavisti 35 . Blaženi.

Saberi mi čeda rastočena. Da ne oslabe noge tvoje. Pasi mi stado. Saberi ih u ogradu moju.htedoše neprijatelji srušiti i svetlost moga vida kao tamnicom mračnim tamnicama držati.1419/20) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom ili čudo Sv. Zabi strele izoštrene u srca njihova. padanju mome potporo. i ne mogoše? Da li je ovaj udovstvu mojemu ženik? Molitva knezu Lazaru Dođi. Da ne zadrema oko tvoje. Nikole Imaš li u pameti što ti ranije rekoh kad se javih? 36 . koje ti uručih. Primi oružje i ustani i ne zakasni. Prognaj od njih bezakone varvare. kada ne bi s njima. kao pre. i podaj onima koji mi čine zla po delima njihovim. koja zavišću vrazi od mene otrgnuše. pasi čeda moja. Priđi. da ne jede vuk od stada moga. Da ne prestaneš da se boriš s njima za mene i stado moje! Grigorije Camblak (oko 1364 . da ne rastera ih zavišću svojom. koje za mene izoštriše. bezakoni. osveti me krvlju svojom. jer ne razumeše tvoj dolazak na pomoć moju. Ne trpim k tomu bremena onih na me. Dođi. o ženiče. Kolikim žrtvama mrskim oskrvnuše me. dođi.

i nije čudo. Živom željom umoriti. no i čovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskaže? Ali sve ovo i čudodela Božja ina. 37 . pticama brzo. krasote u njima mnoge.Rekoh ti . i lugovima prostranstva. što i psalmopevac kaza. koji slepome od rođenja dade vid. jer ljubav je Bog.1427) Slovo ljubavi Leto i vesnu Gospod sazda. i poljima širine. i travonosne. Gizdava divojka. Što ti tada rekoh. Šedbu mi ti šetaše.ne tuguj. Neka mi se ja naljubim jednoga gizdava junaka. i tvojim očima prvi daruje zrak. što ni oštrovidni um sagledati ne može. Stefan Lazarević (1374/5 . Molitva djevojčina Lijepu šedbu šetaše jedna mlada Vlahinjica. veselja puno preletanje. Gospod naš Isus Hristos. vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašenje. živom željom umoriti. moj Bože. danas sam poslan da ispunim. Moj vidovni Bože. i gorama vrhove. i zemaljske daronose mirisnog cveta. Višnjega boga moljaše: "Nemoj mene. Mlada Vlahinjica. ljutom strijelom ustrijeliti. ljubav sve prevashodi. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove ti pokazah.

Od mojijeh crnijeh očih dva hladjenca bistre vode. mili Bože. Kosa joj je kita ibrišima. Ako hoć'." Dovedoše Bosiljku djevojku. Žute su joj noge do koljenah. Podvezice careva arača. Da bi mi on počinuo pod zelenom vitom jelom. Bosiljka djevojko. Ja lijepa Vlahinja. Tej brze konje. "A mjesecu prvobratučeda. Konje svoje napito sitnom travom djetelinom. Posla care dva laka uloka: "Dovedite Bosiljku djevojku. A zlaćane ruke do ramenah." Lijepo je care darovao: Dao njojzi dvanaest dukata: "Idi tamo. podvezice plete: Svaka kita od dukata zlata." (Narodna pesma) Sunčeva sestra i paša tiranin (iz Crne Gore) Izvirala studena vodica. mene živom željom umoriti. "Idi sjedi." Što je Bogu molila. Kite kiti. Satvori me. Na vodicu srebrna stolica. moj Bože. To se čudo čak do cara čulo. za me poručio? "Ja sam suncu rođena sestrica. Moj mio gospodar. Moj vidovni Bože! Od mojijeh lijepijeh kosah sitnu travu djetelinu. care.Na glavu mu nanosim zelen vijenac od masline. gdje si i sjedila. A napojit sa dva hladjenca bistre vode. Prije cara riječ govorila: "Što si. toj mu je i umolila! (narodna pesma) Sunčeva sestra i car Tamo kažu goru javorovu. Na ruci se nagledam zlatan prsten od 'iljade. 38 . Na stolicu lijepa đevojka. Moj vidovni bože! Kada bi mi došo moj gospodar u planini lov loviti. vitom jelom u planini. I kod vode Bosiljku djevojku. I u gori vodu Bosiljkovu.

Druga gađa pašu na dorina. Uzeću je za vjerenu ljubu. gde crkvena sabiranja? Gde saborne svetkovine i molitvena obilaženja po okolini? Najedanput sve bi mrzost zapuštenja. Natače na svatah šest stotinah. do vode studene. kako pogibeše! (Narodna pesma) Konstantin Filozof (kraj XIV v. kako ljuđi kažu. čuda velikoga! "Da li je se paša pomamio? "Koga hoće da uzme za ljubu. I bači ih nebu u visine. Treća gađa svatah šest stotinah.posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića Gde. Ni da kaže. ne uteče oka za svjedoka." Ondolen se podigoše sluge. Te izvadi tri jabuke zlatne. I bačila u džepove ruke. On okupi svatah šest stotinah. Kad ih viđe lijepa đevojka. Te otole hojdoš' po đevojku. "Daničinu Bogom posestrimu!" Pa se mlada od zemlje podigla. "Mjesečevu prvobratučedu. Pa opravi svoje dvije sluge: "Ajte. I to začu paša tiranine. "Da on uzme sunčevu sestricu. sluge. No tri munje od neba pukoše: Jedna gađa dva đevera mlada. "Da vidite lijepu đevojku. . uistinu. 39 . Jeste mlada riječ govorila: "Fala Bogu. te paši kazaše. iznenada ode sve svetlo i krasno što je unutra i napolju? Gde su zborovi igrača. Kad dođoše do vode studene. Al' istina. Ko će prije ugrabit' jabuke. Silne svate paša okupio. Pa hojdoše.Ono čudo po svijetu pođe.

. nikako ugledati. Srp izoštren žeti čuvstva. Andonije Rafail Epaktit (kraj XIV v. Ostavi dušo slasti. Humke se razarahu i sažižahu.posle 1419) Plač za knezom Lazarom Kakvim ću rečima plačevne pesme venac isplesti uspomeni tvojoj? O slatkoga zvanja veselo nazvana stvari! Kakvog ću nadanja veselje pružiti razumu tugovanjem pretvorenu prirodu i u bistrinama suzne vode lik ridanja sagledati? O ko će dati glavi mojoj vodu tugovanja žalost da omijem? Ko ovo gleda zar se užasnuo ne bi o ljubljeni. sve se u nebiće dede. ne teci u neizvesno. kako i vazduh tugovanja ubrusom prikriva prirodu Nikon Jerusalimac (oko 1380 . krepost ne imajući sasvim. 40 . da ne preduhitri te smrt i da ne polučiš spasti se. I meso truli od mnoštva zla mojih. um moj odrvenjen i namučenu mi dušu ljuto uništenu. Lukava nedra pomračuju dušu moju. Oči pokri. Kao ptoma. sve se nevoljom ispuni. kao pas.sve se preobrazi. u lukavo više. Kao tuđin i plenik beskorisno spavam. Ruke i noge iznemogoše.posle 1468) Povest tuđina i plenika Sedeh i smotrih kako teku beskorisno. U dobro sumnjam. Obretoh svest moju tromu.

uzniknuti k svetlosti čistog i netelesnog prebivanja. I ono od nas konačno udaljenje. Ne malu od tvojega viđenja meni priploditi korist... No zamalo i kratko bi nam viđenje.Jelena Balšić (oko 1368 . I veoma tvoje videti zaželih prepodobije. otkako udostojih se s Bogom poznati te poradovah se veseljem duhovnim. i more i gaj. koji su na talasima u moru ovog sujetnog života.. ovog radi uzroka nemoguće nam je videti svetinju ti.. ili u neki san tanak da sam bila snesena. I ovo sada kao od sna nekojeg dubokog probudivši se ushteh tvoju svetlost videti. I slušah tvoje duše bogoljubnu narav i netelesno anđeosko prebivanje. Smederevac (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja 1 Žita naša pre srpa satrvši pože.. vinograde naše pre kače izgnječi. 41 . a ujedno i slasti ne ostavljaju nas.. I tvojih medotočnih nasladiti se reči.. No zbog daljnjeg nam rastojanja. Jer željenje bogatstva i sujetna slava.1443) Otpisanije bogoljubno Da zna tvoja svetinja.. da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo. Jer se pomračiše duševne oči mukom i metežom koji je u svetu.

Lukove njihove skruši.i uzalud nam trudovi naši. zbog tvog odlaska? Kako krepku zimu i burne vetrove i takve valove da pređemo. da sruši svegubitelno tih svedrsku silu. vrate se natrag i raziđu se i poginu. 2 Pokaži. Smederevski besednik (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem Kako gorko i bolno osiroćenje da pretrpimo? Kako da pretrpimo mračnu noć? Ko da nas zaštiti... pošlji u pomoć našu nad vojnicima načelnika velikog Gavrila. ranu tešku.. nadeždu našu. strele njihove natrag povrati. i sada kao pre čudesa tvoja. Stid i poruga među narodima i odmahivanje glavama njihovim jesmo danas i jesmo poniženi po svoj zemlji grehova radi naših. za nas koja se bori. Sada nije nama otvoriti usne naše. da videvši neprijatelji tebe. koje gorko i teško breme pre vremena pokaza nam zbog zvezda koje se dime? 42 .. mnogocenog pristaništa i bisera lišivši se? Kojim čistim očima sunce da ugledamo kad se najslađe naše iznenada otsred nas ugasilo bolno i bolno skriveno? Kako da pogledamo nebo. Vladičice.

O zvezdo gorka. čime da ispunimo nama dužnu potrebu. i neizdržljivo pretrpite! Lepo nam je zaista reći. gospoda Boga. da kako valja nama bolno trpljenje ljuto da isplačemo. s nama tužite tugu velju. mi kako da živimo? O zemljo. Nedovoljne su nam kaplje daždevne i rečnik voda struje za potrebu suza. od koje se užasavaše 43 . što ovo nam navesti? Koji mač javila jesi da požnje naš život? Koje bolno izvešće neznano od nas navesti mama? Hteli bi da smo znali gorak ovaj znak tadašnjeg vremena da radi nas jadnih bi. I tvoga tvorca i našeg sazdatelja. što kasnite? Dođite s nama usplačite. o sunce i vazduh i ostali tvorenija tvari. mogli bismo umoliti za nepretrpljivo zlo. od koga postradasmo. s nama uzridajte. Kojim nogama koje se ne tresu zemljom da idemo? Koja svetlost naša srca i kolena uništi zbog skrivanja naše časne i sveštene glave? Kad si ti umro. Gde naš najslađi život se krije? Gde svetlost očiju naših koja se ugasi? Gde od mladosti sve do starosti sila i krepost. ko da da glavi našoj vodu i očima našim istočnik suza.

pomisli gorčinu razlučenja mučna. i na sve podjednako nadolazi. Veliko pozorje vaistinu biva. stradalce i do konca dospevše. Kada smo čestim uzdasima i suhim zahvaćeni. nema iscelitelja. nema ni bližnjih. Veliko pozorje Ne bacamo se uzaman i uzalud. kakav čaješ konac.i kojoj se diviše carevi zemaljski i načelnici i knezovi neznabožački? Dimitrije Kantakuzin (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Kada se rastanemo od moći života nedokučivost je odasvud i žal neutešna. braćo. Mi se o ovome ne brinemo i kao hudo ovo smatramo u šta ćemo uskoro upasti. jer jedan je put smrti a ne drugi. Molitva sa žalošću Pomisli. 44 . kada oganj plameni raspaljuje unutrašnjost i rastrzava uzdahnućeš iz dubine srca i sažalitelja ti nećeš naći. iako ne želimo. Očima ću gledati zagrobnie. dušo. I tužno će mi se pozorje vaistinu ukazati gore. Malo tamo proniknuću i umom i razumeću strašne tajne osnažene muke posred duše i tela.

o drugi. pomisli. tamu tamno izabrah. mene ada da žali tamno dno. tamnih tako ja česti đavola. smrt u tamnoj ko uhoda noći. o ljubljeni. Anđela nemilostiva čekam prispeće. ne znam da li to jeste noć smrtna? Nema tad pomoći od druga i znanca. anđela ognjena. nema ni od braće. tamno uzljubih stoga anđele. tako spoljna tama u stanište meni. smrt odavde prevodnica natamo. tako škrgut taj zuba žestosrdi čekam. 45 . taman sav bih. anđela po mojemu zlobnu življenju. pređe muka mislima u škrgutu zuba. Mene tartar da oplače i bezdan. tada će sile telesne onemoćati. nema pomagača niti izbavljača. pređe konca mučiti se znam bez kraja. ustrepti i užasni se. Pređe smrti mrtav vaistinu ja. Ko za mnom da ne usplače.pomisli strah i bolovanje tadašnje. ko za mnom da ne uzdahne slišeći zla ova. ko za mnom ne uzrida. Ne znam je li poslan da me uzme danas. ne znam da li to vreme približi se već. nemilosrdna. Smrt tek nasta ljuta i konac. tada neće jezik iznenada govoriti. nema ni od imanja dobiti kakve. pređe suda savešću osuđivan. Tada ćeš oči žalno oboriti. smrt i razlučenje skupa. anđela ne štedišu no mučitelja mi. ko za mnom da ne prosuzi očekujući ovo. Tako ognjena strašim se raspaljenja. Taman budući u tamu me odšilje ada. tako crvljih bojim se škakljivih dela. ne znam da li i s oružjem hita. tada će plamen unutra silno obuzeti. srodnika i čeda.

Pade nebog Radiću ničice na crnu zemlju." Tu dopade soko tica siva. "Tu si meni dobro učinio. mene tame ljubitelja." (Narodna pesma) Popijevka Radića Vukojevića Tri mi kopja ćerahu Radića Vukojevića. "Teški bojak mi s Turci trpljesmo. "I junačka mesa naranio "I crvene krvi napojio. Ali mi se Radiću gusarom drago moljaše: 46 . A za koplje Šarca privezao. Više glave koplje udario. U kljunu mu vode donosio. Nigdje mi ga. Ali mi se Radiću huda sreća dogodila. junaka. "Oba moja krila odsjekoše. "Onda Turci mene ufatiše. "Ko li bi mi ladak načinio. "Ti si mene ufatio. Dobroga junaka. Nad Markom je krila raskrilio. Pa je Mraku ladak načinio. Dobroga junaka. Još govori Kraljeviću Marko: "O sokole. Još govori Kraljeviću Marko: "Ko bi mene vode napojio.mene što u njemu živeti hoću. Kraljeviću Marko! "Kadno bjesmo na Kosovu bojnom. "Taj bi duši mjesto ufatio. "Da me turski konji ne sataru. "Kad si mene vode napojio "I kad si mi ladak načinio?" Soko tica odgovara Marku: "Ne budali. Oni mi ga ćerahu lijepom zelenom planinom. siva tico moja! "kakvo sam ti dobro učinio. Nebogu junaku: Konjic mu se popuze po travi po djetelini. a ne svetlosti. I š njega mi svukoše do tanka bijele košulje. Marko Kraljević i soko Razbolje se Kraljeviću Marko pokraj puta druma junačkoga. Marko. "Metnuo me na jelu zelenu. dostignuti ne mogahu. Pa je Marka vode napojio. Tri ga kopja bijahu ob jednome udarila.

1706) Molitva zaspalom Gospodu I dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom. ni onog koji nas od nevolje oslobađa. Gospode! Zašto spavaš. Raduj se koji radost daješ čitavog sveta toržestvenicima uspomene tvoje. dokle će se naoružavati na dostojanje tvoje? Ustani. od mesta do mesta. 47 . Raduj se jer vazdušni. odvraćaš od nas? I opet vaskrsni. zaboravljati nas do kraja. I rekoh sa suzama: Dokle ćeš."Nemojte mi mahrame s bijela lica podizati. Bože naš. i nevolja naša udvostručava se. Jer nema onoga koji nas savetuje. lukavi knezovi tamni daleko pobegoše od lica svete ti duše. zašto lice tvoje. Da mi lice ne izgrde sivi orlovi i vranovi!" (Narodna pesma) Longin (druga polovina XVI veka) Ikos prvomučeniku Stefanu Raduj se jer vazduh osvetli putovanjem čiste i neporočne duše tvoje. pomozi nam imena tvojega radi! I tako neprestano ridanje na ridanje prilažemo i niotkuda pomoći. Arsenije Čarnojević (oko 1663 . Raduj se koji duhom svetim presvetlu blagodat daješ vođenima u ovo. Gospode. Gospode. kao lađa na pučini velikog okeana bekstvu se dajemo čekajući kada će zaći sunce i prekloniti se dan i proći tamna noć i zimska beda koja leži nad nama.

carice nebesna.posle 1746) Lovci adovi Po okruglomu kolu ovoga sveta. sve more u nj uliti i po širini ploviti korabljem u studencu vode budući. i skupljajući vreme. i ovaj. zašto dni su lukavi. . sami znate. ukrašen čudodejstvija srebrom ili zlatom. Opasno hodite. kojeno se lasno okreće. ne kako nemudri.početak XVIII v. tebi. kano na ptice. odenuti. . mreže i sklepe.1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nedostojan sin jesam. nego kakono i premudri. Gavril Stefanović Venclović (kraj XVII v. kao u mali kladenac sažimamo. i u ovu malu knjigu.Kiprijan Račanin (druga polovina XVII v. Arsenije Jovanović Šakabenta (1698 . I mogućno nije. valja nam po tom kolu opipom hoditi. po bogootkrovenju učenika sina tvojega i Boga. u sunce odeveni lik.) Reči proročkih kazivanja Reči proročkih oštrovidnih kazivanja što kamen rasprskavaju. skupljamo kao kapi iz napunjene bezdne mora. sveta ovoga bogatstvom 48 . zašto ko tom skrivaju i miru lovci i adovi na nas.

moje ka tebi i tobom k liku tvome u čudu ovom živome. Vero. Beograd ratom nije ratu. Nadgrobno slovo Beogradu Postoj. tebi vencem od dvanaest zvezda ovenčanoj. mene žrtvuješ. različnim čudodejstvima isceljeni do kaplje krvi. koji možda dolaziš. nebesnim i zemnim. nado. Tako i meni jestastvom. koja je hrišćane mnogo stala. No mir mojom cenom kupljen jeste. Koji je mene sebi na veki nerazrušivog zahtevao zlim lukavstvom. vojinstvom i umetnošću ukrašenu nevidimu nevestu izdaje za kurvu i smrti za podsmeh. Samo što se krvava rodih. od sina tvojega u pastvu date. utvari bogatih. No ti koja si u svim tvarima. tople vere usrđe i čiste ne prezri. savećanje. ovce moje slovesne. mir više škrti negoli mili. umirem beskrvnom rukom zaručnika. pogreben u dragocenoj pešteri. i pogrebenje učini plačevno. što se za tebe satvoriti mogu primiti može te i moja. stepen nesreće zahteva nesrećno! 49 . od ovog sveta tebe ljubećeg. A domočadci. Ovde leži Beograd sa svojim kostima. vernim molitvama nebesni venac slave da slave ti. ljubavi. obrazu tvojem verni pripadši hristjani. pored svih. putniče hrišćanski.mnome načinjen venac. gorim savetom i najnevaljalijim upada u neoskvrnjenost čuvstva ili udovstvo. položiti na glavu.

dveri svoje. i nek pojede vepar čeda tvoja! Nepoznati (XVIII vek) Finiks drevo previsoko Finiks drevo previsoko na kom pojet divni soko Vernu svoju pominjući i u dneve i u noći. Istočniče slatčajši. Uzžalujte: Rastvori. bez krsta. dragi kamen. Nevernosti ovog sveta. ah pero orlovo! Sa mnom već noć jeste. Beli Grade. tebe molju. da ću verna tebe doći! 50 . Koja fajda ovog sveta i života skorbna leta? Vizantije plemenita. Oči čarne. da ne imam ja pokoja? Ah. pokatkad ćete mene strahom polupepelnim posle tražiti. da mi serce ne izgine! Rubintovo slavno lice ljubne moje gorličice Sladost togo možet sada utoleti gorest jada. svega sveta krasnjejši. ispolni mi moju volju. i nikako. žalosna sokol ptice. bez sveće.I mene koga železo nije prelomilo pero obara. Pošlji meni medecine. gde je miris krasna cveta? Slavna cveta finiksova želi duša sokolova. Jer ne možet pregoreti ljubvi serca odoleti. ah nokat. počivam u pokoju. i luna mene pokriva. Vizantije. da utole ljuti plamen. Gde useknu sladost tvoja. nek ne skorbi tvoje serce! Bog će biti u pomoći. u Evropi znamenita. no nećete naći.

Predragu sreću iskaše. A s'jeda brada Tri b'jela grada." (Narodna pesma) Biserna brada Biserna brada. Biser se roni. "Sunčevom ždrakom povila. Srebrna čaša. prekraćavam. 51 . (Narodna pesma) Zaharija Orfelin Sjetovanje Mladije ljeta skoro prehode. Zv'jezdama sjajnim rosila. Vile mi njega viđeše.Viša je gora od gore Viša je gora od gore. Nikakvu službu. U čašu pada. Svako ga zrno po dukat valja. eto. Vilenski u njoj stanovi. Junaka staše dozivat': "Ovamo svraćaj. junače! "Tvoja se sreća rodila. ja nejmam i srdcem padam k žalostnim bjedam. u meni bjednom žalosti plode što bezpolezno žizn svoju slezno prekraćavam. Sveđ' vile tance izvode. Najviša Lovćen planina. U njoj je trnje i grablje. ako učih se ali liših se sve nadežde sve nadežde. "Mjesecom sjajnim gojila. Junak mi konja jezdaše. U njoj su sn'jezi i mrazi U svako doba godišta.

i mož javiti da novcov plodi dajut s prirodi nauku svim. Pošel bi k prostim. no i tam bjeda. zdjelal bi tako a ne inako kak ću javit. ljudej umnih. No ja bogatstva ne hoću znati baš da bez mjesta budem zgibati. kak ću javit. a na mjesto nje bogatstva stala. učil se. no ima zamku.Jerbo je sada nauka pala. ljepotne žene. nauku svim. prevariće. Oženil bi se. koja čest lovit a ne nauku bogata dobrim kažet i umnim bez Paladi. k čemu godil se s naukom on s naukom on. otrekši s' svjeta. prevariće. ali bojim se čto mlada ljeta lažlive sirene. njenu svagdar. Bio b' monahom. Eto nauka: bogatim biti. da ženat budem. Javil bi s'dvoru. svak skažet ludo za mene tako: eto. 52 . propalo zlato. svak mudar takov. zgaženo v blato. Prazno u svjetu živit ovako. no mislim: zašto da lanac uzmem na moju glavu? Jer hoće s' nravu njenu svagdar. bez Paladi. ljudej umnih.

pokri tužno. Tvorcu treba ono dati. Sve jestestvo hod okrenulo. A za beo svet nejmati Niti misli niti volje Ot današnjeg dana bolje. Od kad te moram ostaviti U tavnoj rizi tavniti. Tužno srdce mi uvenulo. Ptice poju smutne glase. Nestala mi jest uteha. tuge sužno Srdce koje sada vene. 53 . Od žalosti. zgibnu bez sljeda. Paladi mjesto jest tamo pusto do konca do konca Ja samo žalost budu imati. Radost jest mertva za mene. Nepoznati (kraj XVIII veka) Monaška pesma Bledi mesec mi ne sjaje. Nejma šale niti smeha. Nit toplotu veće daje Jarka sunca zlatni krug. Čuvstva moja vuku na se. Neće rizu luča proći Neće ljubav v oči doći. Onom koj se sveg odriče. Koju sam za tebe imao. jer nejmam svjeta polak gledati.ne znajuć okotov. Černa rizo. V mračno mesto stupa noga. bez službi domu gdjegod mojemu s naukom ja s naukom ja. Nek poznata bude tebi. Trava meni v ruci vene. Duža mora samog Boga Ot sada dovek iskati.

Lako je poznati kneza Lazara Iznikla je narančica Vrhom zelena. Za klobukom paun-pero Paha do zemlje!" (Narodna pesma) Jovan Pačić (1771 . Pod njom šjedi đevojčica B'jela. doveka! Taman budi. Ja ću tužan tužit sebi. o mirne. tavno-mračne noći. Kad poslednji dan mi suda Bude. Na glavi mu svilen klobuk.Samo dok me tužna sebi Černa zemlja. rumena. vlažne. Žiznj večnu s njome projde. Svaka ptica za njim hudi. Nikom drugom. Uzme jošte pokoj dati. osvetli svetom! Da mi duša vidit kamo Ići valja i da samo Ah. Nikad ne pokaži dugu. Mesec sveta lišen budi. Sva mi radost jest u tebi. blažajši sin! Tvoja slast nam čini sve da zlo nas mine. a ti mener huda Ozari. rumena. ah. "Božja pomoć. naša mati. Bolnim snagodavni.1849) Snu Sne. do drage svoje dojde. Ne poznajem ga!" "lako ti je upoznati Kneza Lazara: Na njega je dug' dolama. Hoćeš li mi kadgod jadnom ti pomoći? 54 . sunčnom krugu. Svile bijele. Jesi li mi đe viđela Kneza Lazara?" "I da sam ga đe viđela. Duga do zemlje. đevojčice B'jela.

vlastelj budi im jak. molim. al se plovi po reci. Izbro lađu il čun. Nek vam istorija vernim saputnikom bude: Ravan je ljudski rod sebi bio. dobija. Svet vam je more! Škola teoriju da. Sleti. Zar mu ne da Neptun. Tek u snu mi ljuba naklonjena bila. da il mu s' čini.1837) Natpis o ljudskom rodu Non scholae. Sne. Gde jači život 55 .Život opor bez tebe j u tesnoći. a li praktiku svet Plovit uči teorija. protivno tebi. Slovom jednim: nadežda mu ne prosine. sed vitae discendum. Lukijan Mušicki (1777 . gubi. Da na san mi tvoje sile nju donesu. Grozno skrežeće zubi! Al me progutat ne sme. Ja t' ne ostavljam vesla Odgoni talase duh. Svemu pričina on. Burja mi čun koleba strašno. I slaba mišca Ljudska jača u bedi: Seče i prepone duh. Da je duh moj sam Bog. skorban u besnoći. čeljust otvara. Bez tebe sam jadan. U školi prepravljajte se za svet. i jest! Na sredi sinja mora Grigoriju Geršiću Druže! ja sam ti već na sredi sinja Mora. sve ukloni. Serdce ne mož' tužno ni da odumine. Tome služi sav svet. snit ot drage mi pokloni: Snoviđenja teb' u ruku sladka jesu. Morski različan gad sve pokraj mene Pliva. Daj mi pokoj. rastri tavna sverhu mene krila. uzdiže vrat.

da nova preživa. i kamen i drevo. sve prikusi. i jezikom inog Boga sudi. čovek rado izvan sebe živi. Sve propada u nesito Saturnovo črevo. 56 . Čemu lučše podobiti Boga? čeloveku. neužito. Sve osvoji. Imalo je neotstupno i mesto i vreme. Čado časa nasuštnoga.Tamo i pobeda speši. Ovo trojstvo vsegda bude. Kao pauk paučinu časti svoga uda. misal svakom lasna.ničto. Iz utrobe svoje stvara on divna i huda. Inače smo sva vselena . I gde stoji. Cari naši. zemsti bozi. Rano. Pak pod zrakom raba dođu suvim i po moru. naga basna. Zemsti bozi? S' bozi valja da o nečem rade. Ništa tverda. sve zabvenjem drema. tog za njega više ovde nema. s' ljud'ma drugda lade. Uživeno. No čitavi ljudi ljudski ko negda k pastirom. Ne jezici žarki samo kao s burnim virom. Ljuto čadam proročestvo. Saturnov vreže. kad ga nije na nebesa visu: Ništa tverda. kasno. Preminjuju isti bozi (prilike od ljudi)! Ini veći. da mu se mir divi. Ja ću rado plod ne znati graduštega sada. čem se godi čisle v' letopisu. Što je prošlo. izvore podliva. Tak pučina reke glota. to nek Edip kom hoće odgada. tu ste i vi mertva. To s' i bozi najvoleli u svakome veku. Čada svoja on pojeda. Pavle Solarić (1779 . kuda hodi.1821) Pesna o gozbi 1807 Sve što vreme na svet daje. njegova smo trebišta svi žertva. Što će biti. Drema u miru i lav. sedi ili leže. Nevež sveta. Zato neka sve čudesno ostave u dvoru. Što je god stalo u bića svoje sušte pleme.

A sni noćni rastuže nas budne. i voda. Koje kaplje sad biserne padnu mi u oči. Kad al cerkov neku vidim na vozduhu. Dnevne tuge rađaju sne hudne. Često vek nam čine klet! Zlo je mučno sadašnje podneti.1841) Vidim nebo otvoreno Vidim nebo otvoreno i jedan svetli zrak Koji se spusti ustremljeno na gust neko oblak. Zveri. zmije. kao raj. I iščezne svet nebesni i oblaci jasni Ja se na to sad približim u snu. kad al novo čudo Na oblaku pojavi se na spram koga ja stado'. More zala ov'je svet! Led i vatra. Zlo nas bivše peče u pameti. Ljubopitno ustanovim sad ja vzor moj na ovaj.1833) More zala ov'je svet Jao! Jao! Jao trista puta! Pala nam je.Milovan Vidaković (1780 . zrak i grom. gad od razna roda. Buduće već jede nas. pala kocka ljuta. Ko brilijant lučezarne da se čisto ukoči! Svetlost malo rastvori se. da ju vidim. I ja smotrim s radošću tihu neku rosu. Sava Mrkalj (1783 . Koja tiho u svetlosti na zemlju se pusti. 57 .. Koga temnost svetlošću najedanput rasu..

Sinu munja na časne verige. strava čoveku ah! veća. I radi su božji ugodnici. Goni mir iz sveta sav. što je sviju sreća. da se Srblji na oružje dižu. Po Srbiji zemlji da prevrne I da druga postane sudija. Usred zime. kad mu vreme nije. 58 . Al' se Srblji dignut ne smjedoše. Koja globa davati ne može. 'Vaku pravu priliku vrgoše: Od Tripuna do svetoga Đurđa Svaku noćcu mjesec se vataše. Jer je krvca iz zemlje provrela. Goni pravdu. ris i lav.oko 1834) Početak bune protiv dahija (Uvod) Bože mili. valja vojevati. da se Srblji na oružje dižu. Ni trpiti Turskoga zuluma.Jesmo l bez zla koji čas? Čovek. Nebom sveci staše vojevati I prilike različite metati Viš' Srbije po nebu vedrome. Drugu sveci vrgoše priliku: Od Đurđeva do Dmitrova dana Sve barjaci krvavi idoše Viš' Srbije po nebu vedrome. čuda velikoga! kad se šćaše po zemlji Srbiji. Zeman doš'o. Top i kartač ne privezu k boju Anakonda. Al' se Srblji dignut ne smjedoše. Al' je rada sirotinja raja. Tu knezovi nisu radi kavzi. Za krst časni krvcu proljevati. Vuk ne lomi reč ni veru svoju. Treću sveci vrgoše priliku: Grom zagrmi na svetoga Savu. Nit' su radi Turci izjelice. Filip Višnjić (oko 1767 . Svaki svoje da pokaje stare.

ne peče ga jer pomoći nužda. grabi samovoljno ište i dreči. Odbi hranu. i menljiva ćud nestašno teži na zlo. čuvstva probija svakom. Kriči. Jedan danak tri puta se vata. 59 . Najposle se i š njom ogledao. s njim preimućstvo i dar. Da se Srblji na oružje dižu. I kad kveči. Sad tek glavu diže do jučer slabo stvorenje. doji: mukom tuđom snagu prikuplja. umiljava se. A četvrtu vrgoše priliku: Viš' Srbije na nebu vedrome Uvati se sunce u proljeće. Sima Milutinović Sarajlija (1791 . Propalo dete to je. Osmeha nema više. joguni s'. Pak s lavrima i pod oružijem Kroz grob sami u vječnost sprovela! Jovan Sterija Popović (1806 . Voljom se krepi. Ljubov ga čuva. I od dana na dan vozrastu đipa većem. Al' se Srblji dignut ne smjedoše. negu.1856) Čovek Gle. odluči mu pomoći ruku. Lupa. A tri puta igra na istoku. Al je podla slabost! podmitljivo smeši se dete. Viljuška. Smrt ga ista pobjedit ne mogša Zagrlila š njim se pobratila. U proljeće na svetog Tripuna. hoće i neće. plače. i svet grabljivac smatra za svoj. Štedro na njega izli dare jestestvo mnoge. sveća il nož zabava zla je njemu. S reči prvim slovom pojavlja se prirode nagon. Traži. Sami roditelji dosadan njemu su čir. S takvom ćudi smesom veku dospeva zrelom. povijeno leži u kolevci dete majušno.Potrese se zemlja od istoka.1847) Srpski junak Veljko Petroviću Srpski junak Veljko Petroviću Karađorđev preslavni vojvoda I gospodar negotinska kruga Smrt na mejdan izazvao samu. razbija. plače.

Brižno im dane života broji. suze od jeda teku. Tek kad ućuti bura. grabežu strast'ma gotov. Al su i sredstva suze bezazlenost smutiti laku. prosvete to su plodi! 60 . Zlobi ljupkost dati. zaboravlja nege. Umom vrlini. al pozno vidi. čim nadvišava ove. Svetinju pravde čtije. na jeziku mudrost počiva. ugađati raskošu lišem. S pedi života merom. gdi vetrovi zvižde i riču. lakom i gord. po glibu se povorka valja. ne sreći nauke su sredstvo i cel: Drugom zaslepit oči. Nesreću tuđu trči lekovitim blažiti reč'ma. ništini sveta. Kao pri oluji mora. težnjom od sebe veći. Kakvu hudo igra razuma iskra sudbu! Zlosti uviđa rđu. mrzi za pravdu da zna. S voljom ka dobru. Nije li govora dar sa nebesa pozajmljena iskra? Govora stranputicom misli pokriva svoje. Svoje nesreće zlo zapevki daje slaboj. I kovarstva mreže druzi su njemu za cel. I kad sledstva naših dela iskusimo zla: Trezan se javlja razum sa strahom da predstavi prošlost Uski istine put svaki. Nepostojanstvu odan. Vsuje nauka i mudrost. Potpade strast'ma gadnim sam Verulamov razum. Govori divno o gordosti. al traži u drugoga samo. s postojanstvom koristi tražeć To je čoveka tvor. Gdi mu se kaže korist. I opasnost plete. Vnutrenje zlosti klice tegobno trebi ona. kad pakost ti utrobu grize. Kao što lice zemlje neprestance okreće se krugom. Vrtlogom strasti čovek nema staništa nigdi. Strastima nadvikan ne čuje s' razuma glas. I kad zavist srce. Koristi. Telom od zemlje sozdan. Željama krila kroit. Kao sto na licu zemlje sa ružama raste kukuta. Sam u dubini srca sujetan. Jednoj sebičnosti nemiran sluga i rob. sam zagonetka sebi. Mislima gordo diže s' nad životinje rodom bezbrojnim. Nit može besniti gnjev. škode pronaći mnoge. naresiti prevaru cvećem. Menljive prsi naše blagosti i gorkost kriju. Čudno stvorenje sa malom snagom i željam' ogromnim. Suzama diči se on. što nauka dade. Suzama porok krije javnu krivicu svoju. kad volne s' utalože škodne. Visprenom uma iskrom predele traži neba. sveštenim kapljama čuvstva. Sprave k ubistvu preče. Gdi trpi nevinost. sa deli' ka zlu. I. sujeti. Strasti mu lice riju. utešni tu su melem. nestalan i nagao. al gone ga strasti u napast. svojeljupstvu prikuplja veštine. lukavstvo il huda pretvornost.

Gdi je stanište sreće? u vrtlogu viče očajnik, Razum i nauka blesk služe tek bede saznat. I što ga napast mori, dvojinom oseća umnik, I što se beda spravlja, misli napred ga tome. Srećnije živi svaki, kog čuvstva utupljena brane, Nit kroz glupo srce prodire napast plaha. Kao što gluva uvom ne smućava groma opasnost, Kao što zavezanog snom ne straši gibelj bliska: Kao što slep pred sobom ne uviđa propast strmenka, Kao što tvrda nesvest bolove trpi lako. Srećnije živi svaki bez sovesti, sudije dela, Kao što besmislena zver kajat se ne zna za zlo. Tako vopija čovek na vrtlogu burna života, Bedom i tugom tražeći predel sreće. Zalud tih dobrodetelji zrak ukazuje s' njemu. Same dobrodetelji lik strast'ma je zazor i stid. Prezrena čami ona u tamnom zabačena uglu, Porok je s' poprišta slave proteruje plah. Mesto nje običaj dobrodetelji naličje nosi, Korisno, ne dobro ceniti traži čovek. I kad Kato gine, lakomisleni svet mu se ruga. I kad Sokrat uči, otrova čašu pije. Tako s' misli lome lavirintom prirode ljudske, Plačno života igru, plačno ispitujuć put. I kad krila klonu, sa nadeždom uteha s' javlja: Da na svetu ovom dobro se pari sa zlim. Polezna bilja više neg' što raste trava otrovna, Vedrih dana mnogo, ređi je oblaka kvar. I, što vreda ima, lekovit posatje otrov, I što glupcu žalost, mudrome polze nosi. Vreme nagli napred, i boljemu nada se putnik, Sred pečalne ciče vesnu očekuje svak. Nek se porok vije oko slabosti prirode ljudske, Blago ko dobru seme ne može zatrti on. Vrlim često delom ushićuje zlikovac čuvstva, Dana mu blagote nije pokipila svest. I što hudost čini, nevaljalstvo šara dobrotm; Čista u prsima svest pravo zahteva svoje. Volja sklona na zlo, i sklonjena volja na dobro, Ta dobrodetelji cvet sa nagradom lepom nosi. Odbi zalaz i strast, ukazaće s' anđela lice, Al je na zemlji prestao sušt biti rod čovečij'. Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Promeno sveta, šta je običnije, češće od tebe! Nepostojanstvo sudbe, šta je od tebe brže! Silno s' napreže čovek večnostima stvarati del, Al u prsima svak' truleža usev nosi. Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je čoveka ta: zemlja da zemlja bude.

61

Nije li drevnost svog Eskulapa nazivala bogom? pa gdi je taj Eskulap? Vreme mu raznelo grob. Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti s' leče jedne, druge da žertva budu. Brda iz starih jošt jednako kuklja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi. Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi. Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg' basnom slavi se jorgovan sad. Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i Reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu. Gdi su ti Srblji sad? Na njinim grobov'ma strani Zidaju kuće, da svi vremena žertva budu. Tako se priroda obrće večno, sama jednaka Sve, na žemlji što je, meni podleže skoroj. Dalje, duše, dalje, gle kako Dunav struji ogromno, Kupeć kapljice tam' u more sinje nosi. Kao bogatca život čas tiho, čas speši burovno, Da veličinu svoju večiti saspe u grob. Ljupko čamac brodi, zefirom ga volna talasa, Providi s' bistra voda iskrenom ravno srcu. Mimo čamca lete smejući se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota! Zlobno s' isprečile gore, Propašću čamcu groze, ispod priprečen svaki, Opet Dunav s' okreće, gorda ustupaju brda, I veselo vrata putnika primaju svog. Tako često sreća uzmućuje čoveku život, Udari teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i strah, nadežda svane opet. Šta s' ono izgrebeno vidi na obali desno? Put je to drevni' Rimljana divno delo, Njim su prohodali prosti i silni, hrabri i slabi, Drugima da strelom smrtnu zadadu ranu. Gdi su sad ovi? Po krvavim borbama mnogim Sve ih nemirne ledeni pomiri grob. Spomen Trajana na steni je divnoj utvrdilo pismo, Ah, no i njega je crn zlobljivo smrčio dim. O Trajane! tvoje sve spomene pretrpa vreme, Jedva ko spominje tvojih trijumfa slavu. Jedan tek spomenik 'usrećiti tvoj tobom narod' Ostaje večno čestit, ostaje svima poznat. Zlatne reči tvoje, Saburanu izušćene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: 'Primi ovaj mač, ako dobro uzvladam, za mene. Ako je vlada mi zla, nosi ga suprot mene.' Šta tam' huči? Razleže se kamen, i ljuti se pena. Gvozdena vrata su to, lađama beda i grob. Stešnjen ječi Dunav, na čoveka pomoć izgleda, Al je čoveka moć protivu prirode mrav.

62

Opet se obala širi, Trajanovog mosta ostanci (Gord Polodorija tvor) tuže od vekova tu. Umom stvara čovek na misleni mostove krili, Da na istine on sjajni uspuže se tron: Rukama moste pravi, daljinu da pozdravi braću, Sveza ljudstva, i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte te misli uzaimno, I opšte - zlatni setu ukaže se vek. Je li Trajanovog mosta ta cel? Ah, osveta jedna, Dekavalu propast porodi ovo delo. Užasni rate, tebe su zmije odojile jetke, S tebe crnog Trajan pomrači svoj slave zrak. Zalud vešt Polodorija trud na propasti vode I sebi i njemu večiti dići spomen: Vreme je potrlo sve, i delo i majstora samog; Za veličinom svojom rasturen tuži kamen. Gle Severina grad, u razvali leži sahranjen! Gdi su bile kuće, gnjizde se gušteri sad. Nije l to predel Dečanskoga negde oblasti, Gdi je Srbalja mač krčio vladu sebi? Kraljevo i Černjec pripovedaju Srbije slavu, Sašmu je pak slavu vremena izgrizao crv. Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s' ravno vetru. O ti, koji na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnuo je čas; na narodne slave poprištu Diži ime i čest, delima, roda milog. I na tvome će stajati grobu potomaka noga, Grob nek ti zaslužnom spomenik sjajan bude. To Belizara, Trajana, Veljka, Dositeja diže; Kratak je život ko san, dela su večita tek. Na smrt jednog zlikovca Šta? tako brzo? ni tri puna leta Njegove slave ne potraja zrak I kao pečurka, u kalu začeta, Prsnu o gusti tvrda groba mrak. Krvave ruke (biče nekada ljud'ma) Mnogi po svetu što sejaše strah, Skrštene leže na ledenim grud'ma, Sutra da pređu u trulež i prah. kakva strahota! sudba sudom stroga, Što kazni pozno, al praštat ne zna, Ni da s' pričesti ne daje mu roka, Nit da se kaje za sva svoja zla; Već sa krvničkom, teškom dušom kletve

63

Sad isti puzi kao poslednji crv. Čisleći lažno tvoje vrline.1869) Čas smrti Grč za grčom ljuto žile kida U žilama besni jara. Srce čupa nesavladni crv! Staza nije životu široka. neumolim. I s piskom ljutom. i snaga otpada. Prašino svetska. suve dižuć ruke. Vsuje i grobne sa natpisa ploče Traž omanut slabost svetine: Zlikovca dela iz spomena ljudi Ne može strti licemera trud. i za milost moli. ode prazna slava. svirepstva mu žertve S osvetnim licem trče mu na sret.Odlazi na put. Prate ga k tronu svevišnjem na sud. Tvrdi. Klečeći drkće. Što zlobno bedni popiraše svet? Pomrknu sjajnost. krv. Jeza telo neobično kinji. Gdi mnoge duše. I pređe strašan. Grud se cepa. gordnik negda holi. Smrt tvoja opšteg veselja je dan. sad je paučni splet. Nogu bodrost već ubio mraz. Ten još neće prelazit potoka. zašto paklu dade Večno blaženstvo za sujete san? Smrt tvoja svetu ublažava jade. Gdi mu je sila? ona kruta glava. Iznemogla sila ruku sinji. Vsuje ti suze laskatelji toče. Vatrom plamti belog čeda kras. Suze i njine podnešene muke Zmijama ravno trzaju mu grud. Kom sladost bješe prolivati krv. 64 . strahom obuzet. I čak iz groba povest grešne budi Strogi da prime po zaslugi sud. Vasilije Subotić (1807 .

Ljuta člene osvojila studen To seš srca razdire cedilo. U vreme i prostor veštma položeni nestalnim On zaljuča? . Život kroz cep taj u vozduh prne. I na nagu gledam ti krasotu. Črez koga je beskonečnost. Modrini je ustupila rumen. i moj razum Veličestvu učiš višu! tebe obraz zar večnosti i neprehodime. I ja vidim čim s' postidit mora.Ne sprema se jošt k odlasku život Jošt ne pušta ostanak u kivot.i trajanju Tvom zar dade antu? - 65 . I o tom se uveriti javno Što po svetu glas za tebe kaže. I jestestvo u krasotu zaogrće večnu. Koju večnost deli kaže. Snažno sunce severnog vostoka Sa srca je magle razgonilo. sunca Vrteći se sisteme. koji iz sredine pusta nišat izva Neisčetne. oko večno ravnog kola. Krasotu ti promotrit iz bliza. I ja sever učinih ti burni domovinom da se dičiš njome! Besmertije Blagi. Haron čunić Hadesu obrne. i apijska probijena stena. koji u meni život Zaključavaš. Žar očiju progna bledilo.Zar tebi snoobrazom obećava biće Jasnije. o istočniče. Arkturska je proterana noćca. Šta? . Severni putnik k Antiki Badava me severni korablj Preko sinja ne prenese mora. I pod teškom čvrsta sina rukom Prokleštinja ustukla opaka Te jonijskom zagrozila suncu. i Šumni sfera kotrljanje Udesi ko harmonija umiljati zvuku.

Od mutne krvi srce utrnulo Dražest zemnoga bića pređe Gnusne u obraze crnog pakla. Poleti uma sveta od Božjeg Beže. i prišelca budi Ot sna krepka.U tamu misli se zapleću. I božji snop tvorenja preokrene sviju I iz praha prah posatne.ne dadu glasu zemnog Anđela do uva im dopreti. u kom celu Dugu tavnu noćcu prespa uljuljan ot čuvstvija. I na koje i veličestvo pozvan. Krstovi smrtni po putu niču. tih sebe bacićeš u krilo Beskonečja. Propasti same. zašt teženje za svetlostju većom. a plačevna judol Jest žilišče. Derznoveno koji s diže Nekad k blagu duhu sveta? Otkuda bi neprestano pitoljubni duh nam Bio. strašne i razvale Bednika krajnjeg krajnja osećanja Prate. i sisteme igrajući setova. opominje Na ozbiljnost važna jutra. Preko tvoji razvalina Preletivši. . kaži mi.Gle. Krvava sva zemlja pogledu. za žrebije Bolje vešti nesozdane. Znanje večna bolja bića! Nikanor Grujić (1810 . dušo! iz svetlosti Za svetlost je on sotvoren. Zašt vispreni duh istine uli nam u grudi. koji baca sebe u najdublja zdanja Propasti. kad se sunca. i tamo ište Što mu ovde dano nije? Predčuvstvuje ti besmrtije. . besmertije kom na meki grudi Leži. 66 .1887) Očajanje Zape mi duše jasnija slovesnost.

. Pa skače malo. Padajte žizne strašila u more! Bednik vas više ne vidi. Da ljud'ma obraz smrtnosti predstavi. Muza pri požaru Odjeknu zvona u jednu stranu zvuk! A modri plamen sipaju široke Vulkana čeljusti na kule. 67 . Dosta je Vašeg besnenja. veliko na noge. Strmoglav se Nizvrže duša u večnu tamu.Žertva je bogatstvo Nestanka. Svi čujte! .Na čas se Pojavi. .Na glavu oblak gusti. . U sredu samog nutrašnjeg života Čameća volja izdiše.Svima s' govori: primera Iz malog tko zna ceniti nameru Višnjih namišljaja. magluštine Otrovni pokrov stere. Muze su darovi Lepom u razvitku bezbedni: S njima se provode dani mirno. Pomene na večnost odande Truleži umove. Čujete l jauk nadežde lišeni Požarom strašnim? . Al Muza besmrtna predaje To zemnoj veštini. sad vene. il gubi. Stene na visoke dremnog grada. srca zemna. da višnjeg je Blistanja zraci ne ozare. Bez duše trči svaki. . .viče: Pomoći! Pomoći! vatra! propast! Trenuće jedno nagloj u gibelji Premnogo znači: .al opet na veki Obamru nadežde krajnja sila. Duh ne probude na ljubav žizne.sama teži Čas i u ljuti k predel'ma svojima. Morfeja toplu ostavlja postelju. Opada.Sad cveta. a sad ga sasvim nema! Tko traži blaga dušnosti u čistoj: Bezbedno traži. tog neće Strašilo skrušit slučaja groznog.Izbavlja.

što sili vremena Zalaže biće osnove. 68 . Vičeš mi. drkće. Nit ih je volna pogruzit kadra. Duhu su mnime propasti zemne. Znam da okovi samosvog Dobita vežu srca ljudska.jer duha vnutrenije Podlete plamen ne domaša.Ponavlja rane svirepa sudina Na srcu često. drema. Al na tebi više ploda nema. Počesti u pravoj na zemnom Tronu zablistat će večna Pravda! Našoj staroj smokovnici Sveto drvo! Smokovnice stara! Kakva teška pritisnu te kletva. . Često se vraćaju Užasni na zemnost udari: Kolo se bede okreće vavek.bio Prijatno k večnoj žizni predverje. cel na večnu! Kakav bi ovaj svet bio lep! . Gdi cena lepe čovečnosti Sprovodi srca k nadzemnom čuvstvu. Te postade podsmevanju žertva Sad. U bedi pravu srca sokrovište Dobija cenu. Nepravde carstvo mora se srušiti. Sve strepi. kad ti se već i grob otvara! Nadvisuješ visinom drveće. I listak ti svaki čami. U del' vladaju strasti gadne! Al neće! neće to dugo trajati. 'Ah nema! nema tog među smrtnima'. šum kako Zabruji poraznog zadaja. Ne štedi truda doznati života Sladost duhovnog: tu ti se nadmeću Lepšem i lepšem u obliku Nevine radosti večnog vkusa! O kad bi smrtni svetu na nravstvenost Poglede svoje uvek upravljali! Svakom pri teženju trajanje Na večno mislili.

Kolo vodit pored rodnih polja. Smokovnice! Smokovnice stara! Ko te s noćnom tom suklatom združi. A po tami sovuljaga sama Kostreši se.1851) Luča mikrokozma Snom je čovjek uspavan teškijem. Da se znade njena vlada kleta. O kako smo. Gledali te. il od tuge. Pa se čuva. Bilo mila radi. ko najveću diku! I bila si.Ko na žegi zaliveno cveće. i iz grla dreči. Al tvoja se ne boji ni sveta. Kao tvoja jevanđelska druga. U mraku je njena prava vlada. Il se plašit gladi i nevolja. Da ti nema u tom nigde para! Stresaj avet tu sa svoga granja. jadan! niko te ne gledi. kazuje šta vredi. Da ne prođeš zbog njenog neduga. ko s šarene duge. pre nekolik' leta. Sačuvaj se poznoga kajanja! Petar Petrović Njegoš (1813 . Kostreši se. I jedva se opred'jelit može 69 . U kom vidi strašna priviđenja. S tvog oblika. Doznavasmo šta nam dani vrede. . Već i danju na nas oči beči. Svi mi na te bacasmo poglede. Suze liti na besplodno zelje! A sad. Jer svu te je obuzela tama. Noćnica se tica drži mraka. Il nam vele činiti veselje.jer u tvom obliku Klanjasmo se luči večnog sveta. da kako ne strada Od svetlosti sunčanoga zraka. Pa te tako pod starost naruži.

Sve divote neba i nebesah. Sve prelesti smrtne i besmrtne. Luča sv'jetla rukovoditelj mu. Djeistvija naprežu duhove. Do opštega oca poezija? Zvanije je svešteno poete. Svaki našom ponaosob mukom. Neponjatna čudesa divotah. Samo što se tobom voshićava. Glas je njegov neba vlijanije. Smutna jesen i ledena zima. Dan ti svjetlost krune pokazuje. Ka svod jedan od tvoje palate Što s' ogleda u pučinu našu. Nove nužde rađu nove sile. Naše žiznji proljeće je kratko. Gorski vijenac Pas svakoj svoje breme nosi. njegove pr'jevarne nadežde! On je tada sebe utopio U sna carstvo tvrđe i mračnije I na pozor strašnij snoviđenja. Ah. Nema dana koji mi želimo. Znojno ljeto za njime sleduje. Mirovi li al umovi bili. Svemogućstvo svetom tajnom šapti Samo duši plamena poete. Ko će vjetar ludi zauzdati Ko l pučini zabranit kipjeti Ko l grančicu želji naznačiti? O. Dijalekt mu veličestvo tvorca. Dan za danom vjenčaje se tokom. On pomisli da je neke pute Od sna ovog osvobodio se.Da mu biće u njima ne spada. Stjesnenija slamaju gromove. svevišnji tvorče nepostižni! U čovjeka iskra bespredjelnog Uma tvoga ogleda se sv'jetla. Bez njega bi u kam očajala. Noć porfire tvoje tajanstvene. 70 . Što je skupa ovo svekoliko. Nit blaženstva za kojim čeznemo. Udar nađe iskru u kamenu. Tvor ti slaba djela ne postiže. Sve što cvjeta lučam sveštenijem.

u nj ratuje čovjek sa čovjekom. Prekaljena iskušenjem duša Rani t'jelo ognjem elektrizma. U nj ratuju dnevi sa noćima. Ili imah mladoga viteza. Nasred tebe Sodom zapušio! Al' je đavo. Svakoga mi uze prije roka. ali su mađije (Ispovest Vuka Mandušića) Al' je đavo. U nj ratuje zima i toplina. O brijeg se lome obadvije. ovo nije drugo Do gomile kostnih i mramorah Na kojima mladež samovoljna Pokazuje toržestvo užasa. Koleblju se u moru nebesa. Pa sve mogah s jadom pregoreti. Ili imah kitnoga vijenca Koji kruni čelo nevjestama. T'jelo stenje pod silom duševnom. U nj ratuju dusi s nebesima. More stenje pod silom nebesnom. grdno sudilište. U nj ratuje živina s živinom. A kamoli duši blagorodnoj! On je sostav paklene nesloge: U nj ratuje duša sa tijelom. Sv'jet je ovaj tiran tiraninu. O kosovo. O prokleta zemljo propala se! Ime ti je strašno i opako. No me đavo jednu večer nagna. U nj ratuje narod sa narodom. Požnješ mi ga u cv'jetu mladosti. ali su mađije Ali nešto teže od oboje: Kad je viđu đe se smije mlada. Ili imah čojka za čovještvo. U nj ratuju vjetri s vjetrovima. Ugrabiš ga u prvoj mladosti. A nadežda veže dušu s nebom kako luča sa suncem kapljicu. 71 . Koleba se duša u tijelu. U nj ratuje more s bregovima. Svijet mi se oko glave vrti. Volna volnu užasno popire. U krv si se meni pretvorila! Istina je.Stradanje je krsta dobrodjetelj.

Strašno se priroda zbog pogaženih zakona sveti. Drkćućih usnica slast zalud s' izlivala tim. Snežni sa obraza već zore otplovio je zrak. Ledenog severa šum slasti saranio je sve. Obraza plamen na ledenim kipov'ma ladila s' tajne. Blago Andrij' đe je poginuo. Tuži mlada. Pa se snahi ne dao ostrići: Žalije mu snahin v'jenac bilo Nego glavu svog sina Andrije. Ukraj vatre sjede da se grije. Divna li ga usta ožališe! Đorđe Maletić (1816 . Nit se povređeni stroj lako povratiti mož' Cvetu u mladosti tvoje što željno je tražilo t' srce. Čelo joj je ljepše od mjeseca. Divne li ga oči oplakaše. A ona ti odnekuda dođe. ljubvom već kipeća grud! 72 . Nikad ne taloži kip. ugasiše s' tužno. Vatra gori nasred sjenokosa. Dolji po mirisnoj izmeđ bregova t' občarani grudi.ah .1888) Prirodnoj prestupnici Stvorenu rajske za radosti plamenih grudi momaka. Tuži mlada đevera Andriju. Poče kosu niz prsa češljati. Oči ti svetle. A tankijem glasom naricati Kako slavlja sa dubove grane. Venac za nagrade svim viši letećim u svet. Mila sina Milonjića bana Koji mi je lanih poginuo Od Turaka u Dugu krvavu. Gordo si prezrela ti tražeći cenu u tom. Oči gore živje od plamena. Suznim te okom sad gledam. Pade kosa do niže pojasa. Čuje da svak spava u kolibe. Kad pred zoru. i noć je mjesečna. Mrkla podlegla sad tama (i sama me pomisao cveli). dva kamena draga. za srce ujeda. o žalosno klonuti cvete! Dražesti kako ti svet tamni oblači s' u sen. I ja plačem ka malo dijete. Buru uzbunjene krvi i ljubvom raspaljenog srca. Tada ona vijenac rasplete.venere goluba dva.U kolibi noćih Milonjića. Nežna gdi s' ljubila .

ako i najmanju. Cvet neki ako gde i vidim. i pelen gorki! Jovan Subotić (1817 . Šta je kome rođenje donelo. Šta kom reče prvi zemlje glas. nedara mojih bašta potrvena Groznom pustote predelu ravna je. abije Pohiti verno negom je podvići.Svetozar Vujić (1819 . Po sred žalosnih jela i gorkoga Pelenskog cveća srce mi siroto Počiva. Duga 73 . U ponoći tajne punom miru U vatrenom viditi je viru. Znič ognjeni vatrenim talasom Sakriveni obnažava čas. gusti krije mrak. I nemilim umislom nad njom Danju i noću bdi. to je Žalosna jela. to ju čupa i u tamni grob roni. I rastenje to pečali Tol rado raste i skorm se prima! Vidi l pak radost. Što je bilo. najmanju čim skorb uvidi.1886) Bog slavenski Znič Moćna sudba svemogućom rukom Smrtnom sakri budućnosti zrak. to je Žalosna jela. more zaboravka. Što će biti. baštovan i grobar Tu ono biva u sadu tužnom.1883) Melanholija Nedara mojih bašta potrvena Groznom pustote predelu ravna je. i pelen gorki. da s' ne digne. Cvet neki ako gde i vidim.

Večnoga progoni iz večnog hrama stvorenja. što se ovde začne. Međutim peva. vidiš li sam sebe? Otac u tebi sebe ne poznaje. da s' ovde ne javi? Il je baš nužan život od sto leta. Sunce se spusti u tamna razvijenog večera nedra. da se kreneš k celi. . Kćer mati traži. Il starcu. da s' nasmeješ. Za koju nužno dan ti treba beli? Il je i mračno matere ti krilo pristojno želji. ves'o zanoveta. Svetlosti večne luča izvodi sveta život. Embrionu Otkuda tako. Navek propada iz sveta sazdana? Nit mu je igde u životu traga. ljupke u rosi se kišnog oblaka Blistaju sveta luče. da se čovek rodi Ovde. Da put nov ovaj svršiš u noći? Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti. duga se krasna vije. je l to pravo biće? Kad svet ne vidiš. Bog jeste na večnom beskrajnosti večan prestolu. što ovde ne ugleda dana. nećeš dočekati moći. koji sto leta broji? Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš. U život ovaj posla l život tebe? Je li to život. Ni oka. koji muči se i strada. suzom obraz da opereš. Pa zašto dade. nije bilo? Da l je gde čovek prije dana naši'? Je l biće. leta? Mora l to biti. ljupki se gubi pojas. više. Bezdana zija propast. manje. I tako za sto. bezdušan propada svet. Nestaje zraka igre.no idi. Ravno životu. i vreme svoje da probavi? Ima l put zemlja. koji kroz grob vodi? Može l se preko. ti misli nedraga! Eda l. Da se otvore vrata drugog sveta? Eda l. koja život traži? Da l. koje samo sate broji. tu joj vid ne daje! Zašto si bolje ostavio dane. 74 . ti mili putniče.Sunce sija.

ne da se to ni pomisliti! Što je postalo. Koja propade ni dužna ni kriva. Ja sam tebe sveđ ljubio. I kad um ćuti. more. I smirenim duše zadivljenjem Gledao ti bezdne i ponore. srce jasno viče. Da zemlja život i postanak daje. Il uzavriv sl'jepoj u dubljini Rastresalo zemlju i nebesa I osudom nepraštnog udesa Trud platilo lakomoj svjetini. ti mili putniče! Naći će tebe i otac i mati. da ćeš tamo biti. Jer joj s njom rano mila umre majka! Zasluga deli po pravdi nagradu: Čim onaj starac dobi dane svoje? Bič ima samo nad krivicom vladu: Zar moj da strada sin za grehe moje? Da je sav život jedan put za tamo. Koju imaju sami nezačeti? O ne.1882) More Il u sjajnoj nekretnoj tišini Ogledalo ponoćna čudesa. Medo Pucić (1821 . i ne da se kriti. Duša nam kaže. ti ćeš njih poznati. to se za pismo na taj put ne pita. Koliko vreme. to na veki traje. gde l se ko tu skita. Ili dahom kom se budi resa Ljuljalo se u svoj površini. koji sčupa ruka Tek što ga rosa osvežila prva! Zašto da navek ona duša kuka. 75 . Šta može cvetak. A ti da jesi. moći bar postati. o zbogom. Tajna je. Nit može svetlog ugledati danka. zašto baš to mora biti. Oni će tebi. Svi bi stoletni umirali samo! Zbogom.Niti nadežde.

slave blagih ljeta. Međ silama boreće prirode. odušak ubah Kojim narav kroz svakakve zgode Vraća bogu stvoriteljni uzdah. Život Šta je život? njeka l'jepa nada Uživanja božijega svijeta. I u dva jošte umiljata svoda 76 . Koja hoće da te smami mlada. I daljnih glasa ču se tad milina. Njekog časa obožanja sveta Što nijesi kušao nikada. Šta je život? spomena nerada Njekog čara.Paček želim kada moj čas dođe U najkrajnjim sv'jetom rastavljenjem da tvoj talas preko mene prođe. Strahovito me dirnuše tad huk Iz vedrog neba.1853) Tuga i opomena Nje više nema . Iz korena se ljuljnu žitka strom. nebesko ljepirje. Bezmerni koju slaše zvezda broj. Tih reči bi ga prelomio plamen. njekog amaneta. Umilnija neg' što je slavka poj. Šta je život? časovno primirje.to je bio zvuk U njen kad ja unišo bijah dom. Branko Radičević (1824 . Tavnina zače begat od ishoda. kao strašni grom. Cv'jeće zemno. I bliže ovaj dolazaše zvuk Kroz tavnosjajne noći bajni muk. Duboke noći vladaše tišina. Umilno na me gledaše svetlina. Ovako bija onaj sanak moj. I da mu deblo nije bilo kamen. Časti. Šta je život? ta. U mračne dve se točke on sabija. ljubve. Veselja moga ubi sam on puk.

O.. Moje srce bilo je blaženo Da ne mogah reči govorit. na mene gledala. Od sviju dve ja vidih kako jezde I kako stižu. U vami vidih kako s' one gnjezde. U dvogubo ih delja njihov kras.Nad ovima se tade on savija. prevelika čuda. Ruža se diza iza svoga sna. Snežna lica i sad je belota Kao i pre na me smehe lila. Smehe lila. vas. Tavnina jošte zatim od zahoda Zače se viti kano kaka zmija. Ne mogah se više protiviti. A ruža hitro. Oblačiti je krasno zatim zače. I krećati se započeše zvezde. Ja se probudih. mile točke. a sanak nestade. Snežano polje dizati se sta. I okolina micaše se sva.. Iz snega je izišla vrata slika. 77 . U istoku se diza rujno more: To činilo je kras od mlade zore. Iz snega zore krasno deve lice. Da obuhvatim telo milo njeno: Rukom nebu ona pokaza tade. bože dragi. u jedno sve je vukla neka žudba. Njeno oko gledaše mileno. Od više svoda dotle ti se prosu I lepu divnu činila je kosu. Ja pohitih ka njojzi hiterno. Pa kako divno stajala je slika. Što oko u snu gleda moje svuda! Sve lepše i lepše zvučala je gudba. Umilna svuda viđaše se ludba. U srce mi blaženstvo sipala. Sve lepše sad čuveni zvuča glas. umiljato slika Divne zatim njojzi usničice. Kad ruža dobi zatim zlaćenice! Za rujnom zorom izađe oblače. Ja vidjeh dragu kao za života Što je ona umiljata bila: Kosa vrana sada se milota Kao i pre po zracima vila.

Slušo groma. zbogom beli danče! Zbogom svete. Što s' ne miče. Dugom šarnom da sve vas obučem. A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba. Ja sad moram drugom ići kraju! O. ona. Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu. Da krene njih i sneg i mlade zore. Ne zvezda noći.Nebu brzo ja pogledah gore. otkad sijat presta? Što l potmolo tako u me gledi. snege i kerove Vidih samo i moje drugove. tako hladno da mi s' srce ledi? Je l to vreme što je posustalo. al mi je zima! Kad koračam. pesme moje. . Da spravi meni opet lice mile: Nebo vedro. je l ovo zemljica Što l šoboće ko kakva grobnica? Slušaj. Lisje žuto dole veće pada. Bolovanje oko mi popilo. što l se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al je hladno. slušaj. Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem. uh. je l me kogod zvao? Ona. kad mu vedla nesta? Je l to sunce. niti gudbe sile. da te tako ja ne ljubljah žarko. Još bih gledo tvoje sunce jarko. nekadanji raju. Tvojoj reci i tvojem izviru Mog života vir je na uviru! O. telo izmoždeno. Bolesnikov uzdisaj Je l to danak. nada mnom ne beše sjajno more. lice potavnilo. Čudio se tvojemu slavuju. kuda je ruka pokazala mile. Zbogom žitku. što sam stao? Kad mlidijah umreti Lisje žuti veće po drveću. 78 .brže. jadna siročadi. moj prelepi sanče! Zbogom zoro. slušao oluju. Ruka lomna.

Mi je ne gledamo. božiji dar.... u njem' počiva: A tajnu nebu tek ne otkriva. pa su i presjale. srce. I ja bi glasa imala toga Ko mnogi pesnik u pesmi svojoj. Nit rosna kiša rad koga pada. Kletva je. pa se izgubila.Da nakitim sjajnijem zvezdama.1877) Kad se nebo muti Kad se nebo muti. Zvezde sjale. zar? Mnoge su teret nosile grudi. A sunašce ono ogrejalo. Možda spasenja donosi.1878) Božji dan Ta zar se jedan nado od ljudi? Jednog je kletva stizala. radost. Duga bila. A zaves srca zar treba poći Da snimim? čuvstva i javnim tajna? Nek tuga. I ono je sa neba mi palo! Sve nestade što vam dati spravlja U traljama otac vas ostavlja. Ne očajavaj. Al da mi sudba zar bude javna? Ta pre će primit zemlja me tavna! Đura Jakšić (1832 .. ne kaže zašto. strpljivo samo Suđenju svome stupaj u kob! Budućnost?. Milica Stojadinović Srpkinja (1830 .. U podne.. 79 . il veče života svog Potuži svaki na žmlji ovoj. da obasjam sunčanim lučama. A srce moje da kaže na što Što ono samo zna za se sada? Jer zar da kome čuvstva izjavim? Ta pre ću mrtva da se utajim! Skriva se zemlja pod pokrov noći Dok zvezda trepti na nebu sjajna. Grob.

kamen i dol.. Sve se tiša. oblake goni. A pusta zemlja sam jedan bol. Samo da pusti krila nemarna Prezro je davno prezreni svet.Svet je kanda sad još širi - 80 . žuri Kroz hladnu goru...1904) Sunce s' rodi pa zaviri Sunce s' rodi. pa me mane.grob. Preziruć gleda u sunčan zrak... prkosi buri. Pođe dalje putem svojim. hol! Nebo mu s' čini da pasti mora. Pa tamo gore u višnjoj tami Preziru davno prezreni svet. . Po tamnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo. strpljivo samo Suđenju svome stupaj u kob! Ta i ja i ti . sve se miri. Ne očajavaj. To se zove dan. spušta. Jovan Jovanović Zmaj (1833 . Sunce s' diže. Pa gorom mirno pronosi bol. pa zaviri U ponore mojih grudi. Užasne se.Vi'š kako potok.mi jedno znamo: Da nam spasenja donosi . Često nad njime orlovi sami Okreću tiho lagani let. ne treba orlu tek jedan let.. ja ostanem s jadom mojim U užasno vel'kom svetu Sam. Smeje se gromu. raskidan. Orao Blizo do neba gora je čarna. Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kaplje zemaljski mrak. zađe. Tiho se vije.

al poznate. One međe rastope se Među smrti i životom.A beskrajnost u crnini Želi negde da odane. kao da je Crnja rani moć.. Kad je klono pa se stišo. Ka da s' u duž zvezde sjate. Grom ga prati.Same duše . . Što to činiš? . Stogodišnjem hrastu reče: 'Eto vidiš. Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna Da otvori sva nebesa? Zasijaju zračne staze. Pa na moju dušu pane. pa ga nađe. Raj sa zemljom zagrli se I hladnoća asa toplotom. Vidiš svoje kako slaze. Iščupao vrtu cvete. smrvi bele brode. Nasmeja se. Tu preblede.ko da riče: Teško tebi. .. pa tu sruši Krst sa hrama božijega. sad si pao! Traži more. Probudio s' orkan ljuti Probudio s' orkan ljuti. kud li bega? Ode crkvi. ostavlja me. Pa oblake razderao. 'Ko bi čuo moju tajnu. Otud dalje . jadni svete! Podigo se u visinu. Tresnu. Pa uzdahnu urnebesno.pitali ga. 81 .dalje ode. Taj bi smesta s uma sišo!' Što je java tako kivna Što je java tako kivna. Gledi na me. a on leti! Kuda leti. to se zove noć.

Ili tebe. Moje doba.... gora strepi na sve strane. nemam osećanja. Ka da propast svetu sluti. što je pako mesi. idem njima. Moje cveće. Kroz dušu ti vera struji . Otkide se 82 .jer se kriju... Na njenom se suncu zgrevaš. nema vida. . Moji vrti. Što te udilj uza me dočara. gde god koje. .I ti ne znaš da to snevaš. samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti! Ljubim li te. Jer je tako suzna trava. il' me sanak vara. Moje staze. jer je selo.Kad su moje.nas nijedno nema. Već sve tmina. ni cveta. il' me i nema. Moje sunce... nema sunca. Ljubim li te. Ljubim li te. il# ljubavi nije Što se grli. . Moja gora. jer je mutno. Moje zvezde. ni rose.. Jer je tako neveselo. Ljubim li te. moja polja. ili nema sveta... Moje nebo. A po tmini vitlaju se besi. il' me duša vara Što se udilj s tobom razgovara...Čuješ večnost kako bruji... jer su puste. Ljubim li te. il' me bezum ganja. Ljubim li te.jer se sada Niko o nju ne otima. il' me sanak vara Ljubim li te. jer je mutno Moje nebo. jer svet spava. to su same zmije. A međ njima prabesina spava Moju ljubav u snu izmišljava.

Hoćeš mi se ikad vratit.. ne mogu. Ovcama nema čobana.. Do jedno dete Radoje. šta bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: 'neću ti se nikad vratit Ti ćeš k meni doći.' Đorđe Marković Koder (1806 . ili željo. A Slovo u JA." "Neka i'. Ka da ode uvis gore Ne da s' videt oku mome. Strina joj lučem svetlila.1866) Viši duh 83 .. Budi ga Janja sestrica: "Ustani gore. kao munja. sejo. tako sjajna. u mom srcu sja.1891) Mitologije Ja u alfi. Misli moja. Il spomene.. Tako brza. a alfa u Slovu.Jedna mis'o.. Radoje! Ovce ti za lug zađoše. Veštice su me izele: majka mi srce vadila.. Izjeden ovčar Osu se nebo zvezdama I ravno polje ovcama. Ja osećam bol otkida I žalim za njome." (Narodna pesma) Damjan Pavlović (1840 . Da te boje čuvam tade. Otkide mi s' ispred duše I postade duši tajna. I ono ludo zaspalo.

To na javi um se trudi. dan što plete. Od sveta sam i bego I stvaro ga opet. među javom i med snom. Življi um tek tu likuje Kad nam hoće da tolkuje. Srce moje. Srce moje. 'Di prestaje već svet. što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Čiji duh nam ozgo snosi.1910) Među javom i med snom Srce moje samohrano. srce ludo. ubio te živi grom! što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! Na ponosnoj lađi Na ponosnoj lađi Na lađi ljubavi Pošo sam tebe naći. Da razbere i sagleda. šta ti misliš s pletivom? ko pletilja ona stara. ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko. Življa duša življe sniva.Što se duši u snu ne da. noć opara. Ostrovac ubavi. srce kivno. Što je duhu kora hleba: Taj nek s' diči i ponosi! Laza Kostić (1841 . Što nam dole ovde treba. Zaluto sam daleko. 84 . Fantaziju što nam budi. Što u sebi tama skriva.

što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj. pesmo nebnih snova. odnes' mu. ti. i glase naših bola! Bogu tišine živoga groblja. nemome bogu mukloga stra: ti. pesmo nebnih snova. sveti Jovane. bogu poretka večnoga sna. gospodu tutnja gromovima: ti. kad se povede poslednji boj. bogu oluja gospodu sfera zvučnoga ma. U uzdisaj se slego Nametnut poljubac. odnes' mu. gospodu tutnja gromovima: ti. pesmo nebnih snova. Pevačka himna Jovanu Damaskinu Bogu zefira. bogu. ti. sveti Jovane. bogu gospode. bogu oluja. kletvo zemne omane. ti.Metanišuć sam kleko Na divan otočac. odnes' mu. rušeći večnim nadama traj: ti. kletvo zemne omane. pesmo nebnih snova. gospodu roblja. odnes' mu. sveti Jovane. sveti Jovane. odnes' mu. i glase naših bola! Bogu zefira. bogu slavuja i bogu guja. gospodu vriska očajnika. gospodu sfera zvučnoga ma. ti. paklenom strašću što piše raj. kletvo zemne omane. i glase naših bola! Gospodu seva britkih mačeva. sveti Jovane. kletvo zemne omane. bogu slavuja i bogu guja. i glase naših bola! 85 . ti. kletvo zemne omane. i glase naših bola! Bogu celiva blažena cika. ti. pesmo nebnih snova.

majko sveta. Zar nije lepše nosit lepotu. sve je to s ove glave. svih visina stopila led. al težoj rani nastade brid: Što ću od milja. za čim sam čezno. Santa Maria della Salute. nego grejući svetsku grehotu u pepo spalit srce i lub. što ti zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute. sve je to davno pepo i pra'. Santa Maria della Salute. svaku mi mahom zaleči ranu. 86 .Santa Maria della Salute Oprosti. na kom se. oprosti. tonut o brodu. svodova tvojih postati stub. iz crnog mraka divan mi svanu. al ipak neću nikoga klet. đavolu jelu a vragu dub? Zar nije lepše vekovat u te. trovalo me je podmuklo. Santa Maria della Salute! Tad moja vila preda me granu. Santa Maria della Salute? Oprosti. vrelo milosti. te joj u jeku dušilo let. nebesnice. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled. sve je to jave slomio ma'. blaženoj tebi podiže dvor. prezri. što iz tog pogleda kresnu. trunut u plotu. lepše je ovaj ne vide vid. sve što je srce snivalo mlado. sa lude. Santa Maria della Salute? Ona me glednu. tim bi. ustuk svakoje zlosti. mnoge sam grehe pokajo ja. na ugod živu pakosti žute. majko mnogo sam strado. čemu se nado. što naših gora požalih bor. da nikog za to ne krivi svet: Jer. gnjilo. ko pesma slavlja u zorin svit. što god je muke na mene bilo. što je duši lomilo krilo. od muke ljute.

Santa Maria della Salute. kroz nju sad vidim. Santa Maria della Salute! U srcu slomljen. slatka voćko tantalska roda. utekoh mudro od sreće. ko besni oluj i stari hrast. Tako mi do nje prostire pute.svu večnost za te. zbunjen u glavi. zemnih milina nebeski kroj. svetski slome. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj. Santa Maria della Salute. utekoh od nje . Santa Maria della Salute. Pamet me stegnu. čemer pa med. 87 . ja srce stisnu'. jade pa slade. dugo su bojak strahovit bile. o strašni sude. . smak sveta nasta i strašni sud O.sve mi to nudi za čim god čeznu'. ko da se bog mi pojavi sam: U duši bola led mi se kravi. vijugav mozak održa vlast. večita stud. gasnuše zvezde. sve svoje žude. tajne su sile sluškinje njoj. Dođe mi u snu.a ona svisnu. Navek su sa njom pojave nove. mozak i srce. divni trenute! Santa Maria della Salute. što nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grešne zalute. Dve se u meni pobiše sile. na dnu života ta zlatna voćka što sad tek zre? Oh. Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom. raj u plač briznu. lud. pamet i slast. napokon sile sustaše mile. ona mi dođe kad njojzi gove. Santa Maria della Salute. spomen je njezin sveti mi hram. svu svoju dušu. kad mi se ona odonud javi. razlog i zapon pameti hude. Pomrča sunce. od nje sve znam za što se mudrački mozgovi mute.

moj ropac njeno: 'Evo me. A naša deca pesme su moje. al nežežene. najlepši san mi postaće java. zadivićemo svetske kolute. Grešnih para i dukata! 88 . Milan Kujundžić Aberdar (1842 . to tek u zanosu proroci slute. to se ne piše.suha zlata. A kad mi dođe da prsne glava o tog života hridovit kraj. u raj! U raj. strast nam se bliži u rajski hlad. Pa se krve crne hale Oko zvezda . Santa Maria della Salute. sve su miline. da u sve kute zore zarude. dušine žice sve da progude. u njezin zagrljaj! Sve će se želje tu da probude. starija ona sad je od mene. naj!' Iz ništavila u slavu slava. u raj. samo što dušom probije zrak. to se ne poje. A kraj sovre oblačići To su jata đavolova. da od miline dusi polude. samo što nije briga i rad. Oko starih mamljivica. gde svih vremena razlike ćute. To razumemo samo nas dvoje. Santa Maria della Salute. iz beznjenice u raj. tih sastanaka večiti trag.1893) Đački jadi Katkad mi se čini nebo Grdna sovra mermerova. to je u raju prinovak drag. Santa Maria della Salute. kamoli ljude.U nas je sve ko u muža i žene. bogove silne. tamo ću biti dosta joj mlad. zvezdama ćemo pomerit pute suncima zasut seljenske stude.

Gle.. Da tu bruku nogom gurne da na zemju dole prospe? Jovan Grčić Milenko (1846 .. Turska Ko izumrli davno. 89 . Sa mračnih domova njini I drevnih. I hladni ćarlija vetar. Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvono. Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu. dalekih polja jutarnja magla se diže. divljoj gori. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje.A ja gledim. vinjaga gusta se vije Il šumi na visini....1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Sa pustih. U granju ptice ćute. crna zmija puzi. uboga sela. Vojislav Ilić (1862 .1875) Planinska slika Ja nađoh izvor bajan u kršnoj. Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i noče visoka trava Sumornog zaborava. Po hladnoj gorskoj steni. Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši. Eno na surom visu urvine vekovne stoje Ko strašan. Tu potok vedro-sjajan Planinski strah žubori.. Sve biljke ko u tuzi.. kad će boga Gnevan hramu svom da dospe. kamenih platna.. I kao prastaro groblje lisnatom vrežom ih krije. ogroman skelet. Ili zamišljen puši. I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok. preda mnom gradovi leže I mirna. A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi. On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu.

i večno po mraku blude 90 .Izgleda kao da čovek ni rukom dotako nije Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. ko malo srebrno zvono Zapeva ceo sad.. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu. To nisu nečiste seni. I reči tajanstvene Sa usana mojih tada odgone san i smrt. I vlažni. deca i žene. Kad se ugasi sunce Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe i velom zvezdanim svojim pokrije burni grad. i dolje. Iz mraka. Oživi ceo vrt. gore. Beli se zanija cvetak. Odakle dolaze oni? I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim? Źuteći prolaze oni. I ja. No moje nemirne duše neopevani jad. Tu gnezdo jejina vije. Jedan se cereka ludo.. umoran teško sa daljina nekakva puta. Himna vekova Ne znam je l na snu samo il zbilja odlazim često U čudan predeo neki. grobovski vetar okean talasa tamo. I polja. zemlje. No ja ih razumem lepo. I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. I staro. Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo. starinski neki jad. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja. Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri. A maske na licu nose i ljudi. stoletno hrašće zašušti monotono Starinsku nekakvu pesmu. Na pustu obalu sedam. iz neba. Oni se otimlju burno i svu noć pevaju meni Kroz opusteli sad. Duhne nenadni vihor i sve se iza sna prene. I zviždi sa hladnog stenja. izviru čudesne priče. Kao duhovi zli. kad lahor ćarlija slađe Kroz opusteli sad Ja siđem usamljen u noć. a jedan očajno kliče.

I sjajni točak svoj.I od vremena davnih Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu. Sudba je tvoja kao sudba noći 91 . I mutne pučine val srdito podiže pene U smrtnom jauku tom molitva umire blaga. O srce moje. Anđeo smrti se bliži.. prirodu celu. Visoko šume jablanovi stari I potok teče kao čista srma. Himnu vekova tamnih.. A mračno dolazi podne . sve jače i jače Zove me da mu olakšam tegobu. Kroz tamu zviždanje bruji. ti me nemoj zvati. Okovi spadoše redom. Uzdiše. I silni svetovi k središtu jurnuše. Burno Oluja razmanu krilom. I tama zavlada adska. jeca. Mrtvački prožma mir i gusta obuze tama. u grobu.i nebom zvezdanim samo Treptanje strašnije biva.. Svirepe čekahu zveri i ljudi čekahu sunce. S pucnjavom zapad se pali. Nebo je sumorno bilo. na burnom ishodu svome Zadrža večitost tavna. Srebrna magla diže se sa grma. jer bog se u gnevu stresa! Aleksa Šantić (1868 .1924) Mraz Vrhove brda sjaj jutarnji žari. Glas večne pravde je to. I nemi njegov hod očajni udarci slave: Strepi od gneva tog. Samo neko plače Duboko negdje. I vrelo srce mre i um se u kamen stvara! I samo jedan glas prostranstvo potresa širom. Svu zemlju. sudni osviće dan! U divljem užasu svome.. Prostranstvom ljudstvo sve sa plačem podiže ruke Al strašni konac je tu. Poslednji dan Pod čudnim znancima osvanu današnji dan. početak tiho se ljulja. u mrazu. Utjehe tebi ja ne mogu dati. Ah. Sve se veseli.

blag. vrhunce. i mio. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zari. Sam sam. Negda u take noći. Ko simvol sreće. Pružio čibuk. Iz ikonostasa Suh bršljan viri. Kao i sada. naša majka bdije. Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Ko drug i sabrat. Uza nj. Gdje je ko potok tekla sreća krotka. Pretprazničko veče Sjutra je praznik. pred ikonom sjaji Kandila svjetlost. djeca. Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom. I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima. Lako se talasa Izmirne pramen i blagoslov taji. i dim se koluta. Ja ležim. Radosni što je već grudanju doba. Ova je soba bila ko vrt jedan. I pogled budi sanjiv. na meku šiljtu. kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca. I katkad na nas blage oči diže. Sva okađena miriše nam soba. sjeli kao kakvo vijeće. Peć pucka i grije. tek malko na šiljtetu niže. I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije. Ruke pod glavom. otac sio. Uvrh. Na polju studen. pa ćutim. Okolo žute lojane svijeće Mi. Iz kuta bije sahat stari.Što vječno luta da dostigne sunce: Prelazi mora. pustare. 92 . Za skori Božić košulje nam šije. I gluhi časi neosjetno teku. nigda neće doći. kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan. Njegova mis'o nadaleko luta. No suncu nigda.

stari susjed vješto počo bi priču iz dalekog doba. sjaje. Sam. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni. Trči i vrata prijevor izvuci. Sa novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto.Usklikne otac: ... Tresući s ruha napanuli snijeg. Uzalud čekam. Meni je bilo ko da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi..... A ja list sveo pod bjelinom inja. Pa trepti. pa do oca sjeda. U nijemoj sjeni Nikoga nema. O mili časi. Sve dogod ne bi dovršio čiča. Lijepu pjesmu Strahinjića Bana.'on je zacijelo! On vazda voli govor i sijelo Otvorite mu!' I mi svi. uz ganjive zvuke. sjajno nešto Sučući brke. I dokle prozor hladna drma ciča..'Petar!' ... Svaki mu od nas u zagrljaj hita. ko kamen. I stari susjed. 93 . vedar ko sjaj dana. I sad je pozno predbožićnje doba. i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove. A on se javlja. iščezla ste davno! Pusta je soba. Uzeo gusle u žilave ruke. Zatim bi otac. I brišuć čelo za zdravlje ga pita. Al gluha jama sad je moja soba. Javio bi se s fenjerom u ruci. ko vjetar. Mi svaku riječ gutamo nijemi.U to bi halka zakucala. Moje srce tavno.. Srca nam dršću u radosnoj tremi.. ćutim. Kandilo i sad pred ikonom tinja.. kako ste daleko! Vi draga lica. . I bez vas više ja sreće ne steko'. visok kao brijeg. I glasno počo. Majka ga krotko susreta i gleda...

vrhom svoga krila. Sanjam li? Il bio ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake tice.. snovi čežnje duge Miču se. Mili i sjajni ko luk mlade duge: 'Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gde bi?! Mi pjesme tvoje.No dok mi mutni boli srce kose. S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo. Neke sve plave. ko sa grana. Pred slikom dršće mrtve majke moje... Kao da kanu kap zorine krvi. I po sobi mi svud razviše krila. Jedna okolo kandila se vije. Pa kril'ma trepte i šušte ko svila. Gle! Sad se redom rasklapaju same. Sve su svijetle!. Sve u bl'jesku stoje!. Ko studen travku uvrh krša gola. tek im grlo rudi. I slušaj! Redom zapjevaše one!. i zvone.. A jedna lako. tresu se. ko da suze lije. I glasi dršću. Iz mojih knjiga. Sve knjige stare. Neke mi pale tu na srce svelo. Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge. Ja čujem šušanj ko viline kose. I u noć hladnu mnogih miliona Snosimo tople božije svjetiljke. Samo im zlatno meko perje grudi.. Neke bijele.. i drugova sviju.... sa prašljiva stola. I njihov šumor ko da pada na me. Što svoje duše na zv'jezdama griju. trepte jedna pokraj druge. Sveta smo živa porodica tebi! Mi kao rosa na samotne biljke Padamo tiho na sva srca bona.. Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna! 94 . A neka bolno. kao ljiljan prvi....

95 . Kada budemo jednom došli k njima. ako ih još ima. Jovan Dučić (1871 ..1943) Bor Golem i mračan.u tragu naših uspomena? Možda u svetu negde. Stvari koje su prošle. U prvi sunčev trenut sjanja.I kada jednom dođe smrti doba. strašna grmen. Stoji. u kome traje ono što je bilo S prošlošću našom koja nas čeka?. Izvan života ima oblast neka.. Iz kuta muklo bije sahat stari. bezimen kao travka. Mileta Jakšić (1869 . lepo.. gde su one? Ako su žive. Ja sklapam oči i od sreće plačem.. milo Stvari koje su prošle da l još žive? Da li nam prošlost daje znake života kad iz davnine draga slika njena Sine kadikad u dubokoj noći U snu.. . U njemu huči gorsko vrelo I noću prespi jedna čavka.. Videćemo ih kad prođemo i mi. gde su one? Skriveno od nas u daljini sive.. nepoznata. Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna'.. Usamljen večno. Krug.. neveselo. Niz ozarenu baci strmen Crnu sen svoga očajanja.. Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zari. I akord zvoni.1935) Stvari koje su prošle Stvari koje su prošle. Sve što je bilo dobro.

I sve je polje za nju malo. Senke joj kao provalije. Svud ostavivši smrt i senke. Jejina jedna tu sad leže Novog i strašnog cara noći. Nestaće kao bog. Sve kao reke koje plave. Učiniće ga opštim grobom. I jedan crni refren zloći. Bukva Celo je nebo u nju stalo. Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. I potok mrava iz nje lije Prolaze kroz nju sjajne vreže. Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno sunce slave. Kad zna da bolno sve zanemlje I zvezdama po svu noć zbori Gorke samoće ove zemlje. Sva nespokojstva i sve žudnje.. Tu su sve žeđi ovog sveta. Šume u strahu svom od mraka: 'Bog je pomalo sve što zari. bez traga. Što nemo prati zeba bludnje. Poneće svoje mrtve sobom. I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!. 96 . I novo blago i sve ženke.. Mravi Sve putem koji vodi slavi. Suncokreti Tužnom oku suncokreta. Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka. A vratiće s mirno tada.A noću nebu zavihori. A grom jedanput kad je zaždi.

I tiho slaze mrak i sene. Pesma Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. naspram seni Prosjački vape u čas mračni. I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala. sen. Suncima tvojim opijen. Gospode. ta Najveća tajna što traje! 97 .. Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. šta li je? Duboke li su putem tim. Zlatne me čaše trovale. Međa Kada se jave na crti. Visoke planine smrti.. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć. Dno tvojih gnusnih tamnica. Na kraju tuge i pira. Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala. I nije jednom zasijalo!. Ne znah za tvoju zamku. I hladna jezera mira Ko čeka na međi? O. Te tužne oči suncokreta U mom su srcu otvorene Ali su sunca nakraj sveta. Dvoredi sjajnih suncokreta. Pomreće noćas širom vrti.' S istoka kralji. tvoje provale! Busije s bleskom kraljevskim. stoje plačni. obučeni U teško zlato. I žreci sunca.'Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo Sve što ne gleda u visine. Sjajem nebeskih ravnica.

Što deli pokret od mira? Šumna je reka. i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide. Senka 98 . I letim večito. u sunčanom krugu. Kao vir dve ovce sa runom od svile. I umreti. Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom. Ta međa dveju himera Neg život i smrt je veća! Znam čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta. Od svojih obala šira. Neznanom prostoru kao starom drugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima Muziku svog krila! I na samom kraju. Most bačen između sreća.. sjajan. Kao krv dve noćne sablasti što sišu. Bacivši u prostor konce svojih žila. leteti visoko. leteti. kad smrači. Krila Leteti.Granica dveju lepota I dveju sujeta! Šta je? To nemo raskršće vera.. Da samo s visina za ponore znadem. Vitlati se kao omađijan soko. Da kao gnev svetlost sva ispuni mene. i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila. Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom. Tu gde gore večne podnevi bez sene. Da mi žeđ osete kobnu i sve višu Oni što su tude dugo svetlost pile. A strašna međa šta znači. I strašna raskršća sunaca. Iščeznuvši tako u nebu i sjaju. Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti Bog koji ubija oči kad ga vide. Svoj trag izgubiti i cilj među svima. i crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta.

Ide sen moja pored mene, Ognjena sablast i džin modar; Preda mnom kao vođ bez smene, Kao žbir za mnom, nem i bodar. Pred šumom presta da me prati, Za šumom već me opet čeka; Pred prag će crkve zbunjen stati Taj prediskonski strah čoveka. Taj znak što mrkne i što sjaje, Taj govor neba rečju tamnom! Dokle će ići i što traje Ta gorka igra sunca sa mnom? Sve će pod nebom dalje sjati, A sen i čovek, dva blizanca, Na raskršću će nekom stati Da oba zbace teret lanca... No tražiće se, dok dan sija, Dve sudbe večno sjedinjene: Senka od zemlje bezmernija, I čovek lakši i od sene. Kob Milanu Rakiću Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne kapije, Gde čami zla i nedokučima Istina moja koja vapije. A laž sa usta koja poljubim (Otrov u zlatnoj čaši pričesti Ubica sa mačem svojim stogubim) Mrači sve pute moje ničesti. Sjaji dan međ crnim borima; Mrkne noć izmeđ belih krinova; Božji lik trepti na svim morima; Svaki čas svemir niče iznova. A veru moju crkva ubila, A moju sumnju strah zaledio; Usta me laži samo ljubila Izdajnik samo za mnom sledio. Moj se duh božjeg vina napije, Srce se svetoj reči otvori,

99

A bdim pred strašnom bravom kapije Kao pred gradom gde su zlotvori. Tajna Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama... I pojmih kao otet čarima, Šta znači strah moj među stvarima. Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetom zemljom prospe znamene, I reči svud po belom mramoru. Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila. Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve mineš putanje, Poljem kroz naše svete klasove, Kraj puta k meni, atomu skrivenom, Da priđeš u te časove: I osloviš me pravim imenom. Natpis S mora na čijoj crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti s koga oči Na oba sveta gledaju Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle čistine... Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine... Vaj, ništa više da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz ploču bledog mramora. Milan Rakić (1876 - 1937) Jasika

100

Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlažna luta I ko prozračno meko tkivo Pokriva pravce moga puta. Na omorici ljudi, zveri, I bilje, sve se mrtvo čini. - Jasika jedna tek treperi. Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće razumeo još nije niko, Razumeti ga niko neće. No on za mene sada znači Taj neumitni život što se Nikada jošte ne pomrači I koji mutne struje nose. Pobednik večni, uvek čio, Izvan dobroga i van zloga, danas ko juče što je bio Jači od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno sviko, Sa jadom živim kao sa drugom. I kad život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu ko crn veo Ogromna, teška senka pada. No ko pauka što za mrežu Vezuju tanki konci oni, Drhtaji tvoji mene vežu Za večni život od iskoni. I u dnu tužne duše moje, Ko nagoveštaj nove vere, Veselo kao lišće tvoje, Nagoni tamni zatrepere... U kvrgama U kvrge su me bacili, o srama. da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? - Tama Źuti, i redom sva stvorenja neme.

101

kako ti se slatko smejem sada.1915) Basna o životu U jednom kutu nebesnoga šara Još od postanja stoji Razboj viti.U kvrge su me bacili. kako ti se slatko smejem sada! Udri. kletve. nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi. Život stvara. nevidljiva silo! O. Ni bapske kletve. U redovima crnim kvrge stoje. a ne vidim ko je.. Neko ih steže. I krv iz rana na mahove pljusne. Jauk i piska svuda oko mene. Ko morska lasta nad širokim morem. i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u visini.. Vrh piske. Plaču i pište. Neko ih muči. ni slabosti gnusne! Udri. 102 . i muči. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O. žene. I ne iscuri kap poslednja krvi! Steži. Dok najzad moje ne prestane bilo. ljudi. Al dokle redom deca. o srama! Neko ih steže. Jauk i piska svoda oko mene. Tu Gospod sedi večno. i priteži jače. Žrtva se ruga dželatu što kolje. žene. pokraj mene. ljudi. a ne vidim ko je. i muči. i priteži jače. od meda i žuči. U njima pošte deca. a ne znaju ko je. I ropski kleče pred skrivenim stvorem. o steži. Al čujem kako škripe kvrge gnusne. Velimir Rajić (1879 . bedni. Pod silnom stegom pršte kosti moje. Al znaj da neće preći moje usne Nijedna rečca što moli il plače. I čunak stalno proleta kroz niti Od Zla i Dobra. o steži. Steži.

I spasti je ropstva večitoga. svakog časa beže. Još tren koji pa će zakucati I na moga života tamnicu.I anđeli Mu nose tanku pređu Od slave. i u njemu jauk: To pisti lasta.smrt će skoro doći. Zavet Kada umrem . leže. U telu mome živi strašni pauk Što siše mozak. Nemojte me u crkvu nositi.anđelima reče. U osnovicu. sutana u mrežu... I kada tkivo. U duši . zadovoljan. I tanko tkivo sve to više raste. Sa jedne hrpe.. 'I ovde valja neku šaru dati. sve krupne i čiste. U svakom tkivu ima šara bitna. slabu. srž i krvcu svežu. Jer mi živom behu savezane.suton. Kad Gospod htede život moj da otka.. Bog. Jakovnu. jada. I utka Gospod u suton i mreže Od lastavice lake ljute jade.' Donesoše mu tužnu pisku laste. I žice retke. On sreza život i meni ga dade. Osnova i potka Za novo tkanje behu retke sasma. pamuka i tuči. Te rastočit železne okove Što mi dušu od postanka stežu. Po neku žicu svakog svoga stvora Utkiva Gospod tkuvu u početku. stade živle tkati. po svršetku. 103 . Nemojte mi ruke prekrštati. 'Hej! malo pređe!' .puno. Preostaše Mu nekolika pasma. Dve nigdi nisu jednake nit' iste. U nekom . U nekom jedna. čestu ili retku.. goleme ko gora. Prinesoše mu paukove mreže I modri suton u jesenje veče. nejasna i sitna. I poče tkati. jasniju i bleđu..

104 . Pa kad dođe čas Strašnoga Suda. Gorki pelen i oštru ostrugu: Kad je ceo život pelen bio. Ko miris starine. Čelo glave krst mi ne stavljajte. Neka tada sve groblje oživi. Kopajte mi raku preduboku. dragi moj. I kad mrtvi počnu ustajati. Da me mrtva ne ogreje sunce. Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen će vam gorke suze mamit. ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan. Već naval'te gomilu kamenja. Duše sviju stvari žive. Već po grobu pelen zasadite. Iz ruže će poniknut ostruga. Lutaju i žive. Već me pravo groblju ponesite. rasut kao prah. Jer sam bio raspet za života. On se svagda molbi oglušio.Jer kad god sam u Boga molio Da me spase nevolje očajne. kao cveća dah. ko miris prijatan ili ljut. kamen nek mi pritisne grobnicu Samo da se ja dići ne mogu. i ko im zna put! I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha. A osetan ipak. Rumen-ružu. mirisni bosiljak. mirisni bosiljak. druže. A ostruga srce razdirati. Ne sejte mi iznad groba cveće. Nek mi bude od zemljice toplo.. Jer moj život studena je zima. tužan ili drag..1960) Veze Sve na svetu. Jer kad grane prvo premaleće. Rumen-ružu. Nek se diže do neba visoko. Našto će mi posle smrti ruža? Ne sejte mi iznad groba cveće. Što mi niste zavet ispunili! Sima Pandurović (1883 .

Posmatra gde se dvoje dragih šeta.ostala nam još Naš život ovde svetao je tren. vremena i sto Rana što krvave ih vređao je svet: Ljubavi naše plav i nežan cvet. i hvale onaj život krt Što ostavismo. a oni žale mir naš tih. Onaj život loš U kome znanci. U novom svetu dobro nam je sad. dragi druže. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. I svetkovasmo ocepljenje to Od muka. Srdačan. . I svih dana čudna i nemirna ćud! Život prošlih stvari. Iz prošlih dana ljubav i znak njen . prošlih ruža vek. Slaveći strasno osećanja ta. a glava njihova im smeta. dubok. sumnje. Davnih snova radost. Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. Životno vino. draga.Šta takvih mirisa snese vihor lud. Nevinost našeg ne poznaje sveta.nama.Spojenost srca . Svetkovina Sišli smo s uma u sjajan dan. A mirisi duše što oko nas kruže Za trenutnu radost.najteži nam jad Mino i čase blažene ne muti. srž nedostaju Njima. za naš stalni jad. 105 . Vetrovi su dobre veze. rodbina ostaju. Il jesenji studen vetar. ili tek Proleća uzdah razdražljiv i mek. starih jada dah Vetrovi mi dragi nose kao lek S mirisima tela što postaju prah.U cveću smo išli. Sumnja u ljubav . I opet sila zgrnulo se seta U bolnički nam mirisavi vrt. zana. Daleko od njih Sad smo. Srećno. Providan. Sa svetom što više ne postoji sad. A svet o njemu dobro i ne sluti. krotak. .

sa očima zvezda I sa suzom mojom. Ne beše mi bolje I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. veče I tišinu blagu ko ah otkrovenja. To je onaj život. I da nosim oblik što se mirno menja. Vladislav Petković Dis (1880 . trajanje za red stvari sviju.. Ljubavi naše neumrle znak. I ne znadoh da mi krv struji i teče. gde sam pao i ja S nevinih daljina. san lepote. 106 . ostavljaju boje. Gle! očima im trepti rosa nemo. I da moja glava rađa sav svet jada. verna draga. Jer mi smo možda. I ja plakah tada. Al' begaju zvezde.Lance života što zveče i stežu.je li? Iskidali konce što nas vežu Za prostor.Jer mi smo davno. ko tica oborena gnezda. . I ne znadoh da mi krv struji i teče. . I da beže zvezde iz mojih očiju. što nesvesno sija I žali.. Gde bolnički se miris širi jak. vreme. Al begaju zvezde. gde sam pao i ja.. Ne znaju dražisa životom novim. ostavljaju boje Mesta i daljine viziju jave: I sad tako žive kao biće moje. sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.. Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. Sa nimalo znanja i bez moje volje. Nevino vezane za san moje glave. Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor. I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim.1917) Tamnica To je onaj život. I da nosim oblik. . tonove i boje. I da beže zvezde iz mojih očiju.

I tu zemlju danas poznao sam i ja. ne praveći zvuke. I očiju. I nasuprot tami iz ranijih dana. Da okrećem oči daljinama sivim. Pri bežanju zvezda zemlja je ostala. Javlja mi se slika srećnog jutra jednog. I sa suzom mojom. što ih vidi moja snaga. Gledam kako tama. Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. što ih vidi moja snaga. Otvorio prozor. mada To je davno bilo. Ustao sam rano. što zovu kao glas tišina. Po zidu se penje u čudnim slikama: Ko ljubavna čežnja. jedino otkriće. I tu zemlju danas poznao sam i ja Sa nevinim srcem. Snaga koja boli. Kao stara tajna ja počeh da živim. Zakovan za zemlju što životu služi. Jutarnja idila Mihailu Petkoviću. Kao stara tajna ja počeh da živim. I očiju. preko običaja.. preko groba lednog. al bez mojih zvezda. ko tica oborena gnezda. i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma. Nije meni uvek bilo kao sada. Imao sam i ja sate bez bolova. Nečujno i tiho. mome bratu Imao sam i ja veselih časova. zaspalih visina. Da osećam sebe u pogledu trava I noći. Izgledaše kao 107 .. Osmejaka vedrih i radosti. što mi i sad sija I žali. kao tuga znana Preko mrtve drage. Da osećam sebe u pogledu trava. i voda. snaga koja leči. Kao govor šuma.Pri bežanju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za život reči: I tako je snaga u meni postala. Dok mi venac snova moju glavu kruži. kao divna draga Izgubljenih snova. Očiju.

U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore. Oblaci se sivi uplašeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli, Od nečije ruke što ih tera dole. Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pako, Neku mutnu utvar da maše i kosi. U trenutku jednom ne znam šta se desi... Kada se probudih, udarahu zvona, Uz očajni ropac umirahu gresi, Kupljeni životom: to mre vasiona, Zemlja, njeno vreme. Umirahu boje, S njima duše ljudi i grobovi njini; Sazrevahu zvezde, al da ih opoje Ne ostade niko, ni noć u crnini. I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt. Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi. Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gledao nikad. Imao sam i ja veselih časova. Utopljene duše Još jednom samo o da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo o da mi je ići prostorom snova pod vidikom jada. Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi. U harmoniji svetlosti i tame,

108

Lik duše trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema već ideje same, Otkud bol sleće, da osećaj svije. U meni o njoj, o lepoti, cveću, I o mladosti - o još jednom samo, Da mi je da se moje misli kreću, Da mi je da sam još jedanput tamo. Da mi je da sam u predelima onim, Gde su mi mladost, san i uspomene, Kod negda svojih da je da se sklonim S lepotom njenom što ko miris vene. Il da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, sećanja, jauka Znamenja, da sam nekad i ja volo. Al nije. Ja znam svi ti dani stari, I želje, njena tuga i lepota, I nežne veze osmeha i čari Nemaju više za mene života. Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja. Gube se redom, trunu pod životom Aleje bola i podneblja plava, I moja lira sa njenom lepotom, Tugom i srećom... Da je da se spava. I samo katkad, al to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, nagovest bleda dalekih obala. Gledeći dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasuše, Širi se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim leže utopljene duše. Možda spava Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

109

U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec a se kreće u umrlu noć, U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu očin neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči, da su baš one, Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu, da me vide, šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad. Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća Što me gleda, što mi kaže, da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima iznad svakog zla. Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla. Nirvana

110

k meni dohođaše. bez jada. Sve što više javiti se nikad. Svoju senku sve što imađaše. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša. i san mrtve ruže. Noćas su me pohodila mora. Noćas ljubav dolazila k meni.1967) Vidoviti 111 . Mrtav vetar duvao je s gora. smrću zagrljeni. Veljko Petrović (1884 . Prilazili k meni kao žrtvi. bez sreće. Sva usahla.Noćas su me pohodili mrtvi. na prostor daleki. Na budućnost. Nova groblja i vekovi stari. Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Kao boji prolaznosti stvari. Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. Mrtva ljubav iz sviju vremena. Pod poljupcem mrtvih uspomena. Noćas su me pohodili mrtvi. Nova groblja i vekovi stari. I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka. Trudio se svemir da pokrene. I sve što je postojalo ikad. ko kam da je neki. Pogled mrtav i prazan duboko. Padao je na mene i snove. Zaljubljeni. Tu su bili umrli oblaci. Kao boji prolaznosti stvari. I taj pogled. Prilazili k meni kao žrtvi. Nikad neće . Mrtvo vreme s istorijom dana. bez vala i pene. Na ideje i sve misli nove.

koja u sebi nose oganj groma. nada. Od njega pastir svoja stada čuva. noćas u muci majka mrtvo rađa. iluzija. I sad preko svih voda. on vidi svaku suzu kad je pala. kud on pruži svoju ruku. I svuda suze kapaju bez mere. I vidi kako jedan oblak raste: . mrznu se u ledu. kroz zveket lažni osmehovih šljoka. što sama sebe jedu. ko olovno tane. i svuda. što se grče u gluhome miru. bez iskre. čežnje iznad crnog grada.On zajeca. mlađima priča: . 112 . kroz zavese bedeme i mandala.. I noć kad seda kao mukla sova s krilima mekim povrh kule bodre. on vidi moru gde u lože prodre. bolna srca bere. on vidi bistro. oklop. gde skamenjene prokrvave ranu. gora. kad se lomi građa.vitlac to je Stuva.. a tu. Ponor Ko duplja džina što pogibe anit. ko noću kaplju meteora. sva. a jato misli. On vidi suze i neisplakane. i kroz zlato toka.uzdasi. iz suvog oka što na dušu kanu. jer htede drsko svod da robi zvezdan. jasno. . stena.Ne mogoše ga u platno ni povit a neutešnog sumora sen siva neotvorene oči mu celiva: . i besanicu. ko zadnji živi posle opšteg sloma. krvavo voće. i postade vidovit. i čije kosti već srasle u granit u grotlu zija ponor. crn i bezdan. ko večna jesen o prozor mu tuku. i leptire snova. i stalno bride. i srca sva. svud mrtvo pada ko po snegu laste. kroz rite. ko šljunak u viru. i burnih noći.

i kao jecaj dole gine. pretrne lišće . on prvo jekne ko grudva po lesu. crna. sva voda s brda tad u njega nadre.Kad oštra stena u oblake zadre. Ko će za tobom dug suza da prospe? 113 . on se gasi. svetovi se tresu!. posukne od straha.i tuča zagrmi.i spasava vesi.. no javi l mu se sa uzvikom holim. Kad svenu neizmerne ljubičice Plavih i divnih tvojih praskozorja. ko suza o ponoći.1916) Poslednji samrtnik Dobra. ni ranjena se divljač tu ne skriva. voljena. hraniteljko ljudi. O. Kad potamni za navek tvoje lice. Dušan Srezojević (1886 . a on je guta . o smrti sniva. kao plave niti. u njemu rikne potmulo aždaha: vazduh zanemi. naleti l svitac nad njim. pa ko lavina glas raste i grmi: brda se ruše.. pline. No blisne l kolo duhovsko u srmi. Ni mahovina njegov rub ne krasi. veseli smeh se u njegovoj studi mrzne. a pogleda l ga ko. Uzdahe srca prah večnosti pospe: Vaj! ko će tvoje oči zaklopiti. majko Zemljo! Kada se pogase Vatre života širom tvojih grudi. A hiti l kamen ko u ponor crni. i bljunu blatni bujičini besi. Kada već davno. Kad tamni užas ukoči talase. Ko senka šuma izumrlog borja. Pustolov samo što rukama golim orliće hvata sme da se nadviri. Ko ružu spusti u milosnoj ćudi. huleći memla iz dubine piri.

uzvišena Nioba. i san neki mio Koji tištaše grudi tvoje drage. Mirni smo kao kipovi i bledi. Sama. neumolno. Pun tame. Bludi Sluktanje jedno silno. Šum njihov večno našim tragom luta. ko otrov. Dah nam se gasi. svud sa grozom vajan. U dubinama gde Veliko rudi. Svoje duhove osjećamo blizu Večitih. Ali on još ne dolazi. Grudi se naše nadimaju. Setne i suzne.. Dok crna neman. grob do groba. I sve za Nešto svoj podsticaj nudi. Pokret bogova vasiona sluti. izdisaćeš sada. Grizu Nam tamna čela pijavice bora. Večito nešto čekajući. (Ne mari: Vreme neka valja vale. Milutin Bojić (1892 . bol jedan beskrajan. Glasovi mutni iz neznanog kuta Pište.Napuštena. Sve ljudsko u nas mrzne se i ledi. nepojamno. Tučni svodovi pogledaju tamno..) Oko duhova naših koji čile. budi Ledeni užas. Pred sobom svuda cepajući skrame. i mame. Tvoj sveti uzdah mirisaće ti'o Na mirišljave praiskonske vlage. a očajna. Naš pogled dubok večne sfere muti. Sa dahom bogova nismo više ljudi. Bezimena pesma Izbudismo se iz dubina tame. I dokle tvoje materinske grudi Pali.1917) 114 . u krilu dragom. A trenuci mile. zovući nekuda. Sa grobovima milijardi čeda Svojih. nikad netaknutih gora. Oreoli se uzvišeni pale.

Krvlju su tekli svi potoci njeni I dražila ih Vlast i drska Sila. Čekamo smeli svoja groblja nova. A zemlja im žedno mozak pila. stidom oblivene. I još se redom naše kosti seju 115 . Mačevi dački. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. I pitom narod kad je pao na njih. kad bi palo. S dalekog juga. Vekovima se vrh leševa klalo. Evo su došli stari gospodari. Tu. I tako večno ove iste stope Krv nova siti. mada bez roda i krova. zemljo oluje. Vetar Kosti razvejava. A zemlja. sa sudbinom Jova. da. Ili vitezi s vizantijskih voda. Zbratimio je orlove i čelik. Panonske kliču rane zatrvene. sekire Japoda. gde je mržnja Većih protiv Manjih. Sejači Ko lutalice koje kletve prate. legije rimske i horde Tatara. naš ledeni brate! Oholi. Evo nas k tebi. Krvavili su ova polja stara. O. Kroz vekove smo krv neštedno lili: Još angorske su poljane rumene I klanci Karsta što su krv nam pili: Jedrenske seni. Sve novo želi. Sirovom dušom postao je velik. Sa pozorja borci tonuše ko seni. starog gospodarstva sita.Zemlja oluje 'Ne dodiruj me'. Mrko ti čelo strašne kapi škrope I čudne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. I njemu mačem opelo očita.

Ponavljamo skalu što poznasmo rano. Lutajući mi je nosimo u sebi. Skalom sudbe kojom drugi jedva mili. I. Zato nama danas ništa nije strano. I Vaseljena njiva naša posta Za seme časti . Spremni smo groblja da sejemo nova. lutamo s trubama Od kuta do kuta. koga Gospod ukle. A vatre drevne. svuda već smo jednom bili. mada bez roda i krova. i vrh nas kad se bure sviše. Sve su zemlje nama i drage i srodne: Sred sjaja. Evo nas k tebi. I hladnoj stepi. kazne zar ne beše dosta? Vreme je žetvi. zgašene i sive. 116 . Bez uzvika Ni čudnog ni novog za nas nema više. stadom i ljubama. Mrtvace tamo ostavismo žive. sudbo. sa sudbinom Jova. Tražimo ravni do u beskraj pukle. Ona je u krvi naših večnih rana. čas s decom. kušam te. Noseći stegove i vlasti i pada. kao usred zemlje rodne. I ko Ahasfer. Mi. Besmo mirni.Po ostrvima i u vode strane. Vreme da ploča s grobova se diže. Gospode. Otadžbina naša sa patnje je znana.koje suncu siže. I. S čežnjivog juga. Ni grobovi starih umrlih stoleća. Uzdahom šilju poslanice mukle. U pustinjama gde samumi veju. naš ledeni brate! Oholi. kad sunce stane. Čini nam se. I kad razgrnemo pepelišta snova. od grada do grada. Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća. Čas sami. kao litija. Ko lutalice koje patnje prate. takvu je pogrebi! Zato nama nisu okeani strani. S lešina naših site beže vrane. da n kosidbe stiže.

Leto polegne u senke svetlosnim lutanjem. nad klancima Duhovi kruže Njih se ne tiču prolazni zanosi.1974) Leto Podne na podne legne zagasitim ćutanjem. Da tice zalupaju prozračnim krilima o vedrinu Da plava zvonkost zažubori otrovno I jeziva jasnost nastane. Polete laste. Ko domaćin što se vratio iz lova S pesmom s kojom jutros u planinu krenu. Nebo se slegne. Srce sa bronzom sraste u tučne molitve hujanje.1955) Natpis Nad liticama. Jer strašno bi bilo (vele) Kao nekad. Oni bdiju da mutnoća ne napusti svet Da se reke ne rasane u glomaznim tokovima I da oblaci ne odbegnu u staro izdajstvo. raste teškoga zvona brujanje.Stari će se dani uz reč da pomenu: Slušaćemo vatru i veselost njenu. Vekovima tice nas klikuju 117 . u početku vekova. Da se rasani i razgali Da se nebeski svod oslobodi ukrasa. Velimir Živojinović Massuka (1886 . Stanislav Vinaver (1891 . Zabruji.

dolaze tamnim klepetom Izvori pradrevni večne sanjarija.Vekovima tice nas klikuju Da um se pomrači. Svet nam je. da duša svisne Ali bogovi tamno likuju I sumorno grane šumore lisne. Sumnje bolećive teške pokornosti.. Od leta tičijeg do leta Od sveta ičijeg do sveta Nas dvoga samo se boje Ne mogu da nas vide i čuju Protiv nas zavere svoje Bogovi grubi pletu i kuju. Preni se.. U jednu bi zaveru tice da vežu. Trenutak suncokreta Pesmom znanja jadikovka Opčinjena sluti vlat Treperenja od vekova I bleskova obuhvat. Pričest sunca sa vrhova. slutiš li slatkih sokova Strahovit lekovit zanos zvezdani. sve pesme. da spletu i spoje: Sva krila. makar svisnuo. Vrh dolina.. Uznesenje plamnih snova U pustinjski žarki sat. preni . vrh visina. Čuješ li. vidiš li tajnih tokova Gde se rasklapaju grdne bezdani Sanjaš li. Mrzak im duh i duha slast I tica mudrih raspevana strast. Zlatnog ognja sunovrat. Ostavi Ostavi.. ostavi. Neodoljiv grabi kret. sve zore i sve boje. Dolaze. 118 .srce stisnuo. Tragom potonulim gluhe sumornosti. svet nam je stare igrarije Zanesen vekovnim gluhim trepetom. U jezama od daljina.

119 . kažu: vole.i kao Suze pod milovanjem su zvezde pod njegovim zrakom Posred modrih beskraja Što se svetlošću i tamom ko srma prelivaju. Zavejane sve su šume i svi puti.Svemir strasnim stignut znanjem Začaran je obasjanjem U vatreni suncokret. ko senka modroga beskrajnog Maja.1953) Praksitelu Noćno nebo. Provedemo zajedno noći. zanosnim letom nepomičnim. kad sam već daleko. Sve okolo bela priča.1974) Februar Sam u snegu. tada hitah ljud'ma dole. koja ćuti Al kad ovih snežnih brda sa obronka viđah svetlost. Poznamo se i u zimskom polumraku po nekome nevidimom tajnom Znaku. moj im glas još 'Zbogom' šalje. Neki od njih. Sam u snegu. Moćan mesec se diže etirom tamnim . koja ćuti Anica Savić Rebac (1893 . Zavejane sve su šume i svi put. Sa iskrajka. Potom žurim jutrom dalje. Jela Spiridonović Savić (1891 . Neki od njih rođena su moja braća. kao u trenu belo sunce lepote kad klonu Obli ga sjaj: Sa istoka. Nekad. zvuke moje harmonike. Sve okolo bela priča. tad se moja pesma često njima vraća.

Mesec dok sija . I dva ta plama lepši plam još tvore: Sa zorom vašom zapad vaš se sleva. Najnežniji plam razliven po nebesnoj pučini mlečnoj: Talasi i vetri i buktinje buja. Najdivnije blistanje sad se rasu. Magia naturalis solstitium Tiho u zlatnome miru sužavahu se prstenovi dana. ko zrak njinog umrlog sunca. 120 . Romeo i Julija U toplom sjaju vaše cvetne zore Gube se ko i vrhovi mačeva I zvezde. Na oživeloj modroj i srebrnoj tami Bogova likovi snuju kao na prozračnome nebu nebesa Na oživeloj tami Sija nebesni mramor umetnosti. Tišina neba se penje kao strmen zid. Ko vrhovi mačeva da se ljube. zlatna zvezda spaja Jutarnja sa večernjom sred tog sjaja. No zore vaše dok još vatre gore Iz zapada krvava se razleva Ko zora vaša vedrog plama more. Budi se senka modra beskrajskoga Maja. U purpurna tonjahu mora večernja: Opalni blagi žar jesenjih zalazaka. Nebom žilama nevidnim i nežnim.odlomak nebesna mramora. I jedna ruža tek nebesa sva su A zvezde dve u njima sene gube: Vaša se.Dok pod neizrečnom čari Dišu i premiru nežni oblaci od vlažna mramorna sjaja. Polako je leglo sve u najdalji najtiši sunčani zaton . i sjaj mu Božanska je maska na mračnome liku Beskraja. Budi se besmrtna lepota sna bogova. smrtno bled im lik ne sneva. Bela krv bogova struji.da najzad iz tame Blesne u dnu nebesa obrtnika tajanstveni luk. Drhtaji bleda purpura u lišću i u poznom grožđu. evo. Najlepši svet iz njega što vajaš: Bogova likove sjajne na kojima drhće Osmejak zlatan.

svi boli sveta skupe se u meni. ja imam neba bezgraničnu moć. i sve je već zasjalo snova: u nebesnom krugu se proleće rađa Obnažena loza se vije uz sunčani zid tišine. A dole na zemlji Drveta u inju.No negde daleko kroz krajeve strane I ravni beskrajske razleže se srebrna jeka oružja. A štitovi zvuče u plesu mađijsku: To svetlosni dusi što čuvaju život međuzvezdani Odgone čini. I dok tio zamagli noć ulice pune seni. a ja im novu senku dam. i svakog koga pogledam stiže moja sudba sreća i an. ko šume belog korala. bujne.1977) Na ulici Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu. Toplota nežna zrači sa osunčana snega. Ko cvetići beli sa meseca rađaju se po ulici deca. Kad mahnem rukom neotice 121 . u tami stojim ja Na svemu što dođe moj osmeh zasija. od mog pogleda zavisi sva draž svega što prođe. Dignute iz podmorska duga sumraka I snova sumornih med vedrije struje gde neba sjaju U modrom miru halkionskih dana. Visoko nad strujama hladnim Proletnje senke cvetaju azurom. Miloš Crnjanski (1893 . i štite sunčev san. pa mi priđu da me ljube. Ko slutnje mora preko surih stena Padaju ogromni modri odsevi. Od osmeha mog umire dan. smeše se. Nestanu boli okovi i laž. Žene prolaze i oblik gube. i ljubičast se penje dim.

nove zvezde sinu. sa tela toplih. Nećemo u smehu podići glave 122 . osvetlivši mi put. što visi. Svi idu u nebo da me vide po ulici zvezda i srebra. zračni. na vrhu nekom. u isti mah? Sve su to bile. rasipa. prah? Odlazim. svoj zvezdan. zračni. i nebo je sivo. Ja stojim raspet sam na zidu. Priviđenja Zaista. dakle. da me oblije slap svih divota čulnih. a Mesec mi blago probada rebra. Tad sjajan tužan ceo grad liči na moje lice. i tišinu. kao pad mirisnog mleka. nad zemljom. ustreptao. rasipa. kroz blagost. i duša je siva u valu smrti. u svitanju? Tu. tifusa.1924) Žice Put nam je svima u bolu isti. jedna jedina. i bezdan. u prazninu. u ovom životu. na koje sam. ustreptao. takva. dakle. prazne samo seni. prolazne samo seni na koje sam. stresao. Zaista. i mladih. osvetlivši mi put. zrak si samo? I to je sjaj u meni što se sad. nad peskom pustinja. čisti. o dršćućem. što se sad. nestajući. dakle. i bezdan. srna. stresao. i žalost. zrak sam samo? I to je sjaj u meni. u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se. prah? Dušan Vasiljev (1900 . koncu. i žalost. u prazninu. žarkom. nestajući. ma se mi kako zvali: beli generali ili crveni ekstremisti. porfiru jednog zrna. u isti mah? Sve su to bile. blista kap. svoj zvezdan. čisti. kroz blagost. i tla. A čini mi se. ledu. i tišinu. daleka. padavica. Vidik nam je siv od žica. tu bih.

i gledamo preda se netremice. I koji za mnom.. duboko skriveni. I kad nam nad glavom zatutnji. Ljudi su u nama duboko. Momčilo Nastasijević (1894 . da se vrate. sivinom prostreli bit. Puti su nam sada od bola i bede sliveni. i žice. ne možemo da odolimo teškoj. i zaljulja se nebo.1938) Sivi trenutak I najednom zasivi. krvavoj slutnji. i žice nam poglede u nebo krate. O. pagubi na rub il skrušenju. slućene visine. Predvečerje Žarom zatamni u predvečerje tvar.ako se nad nama beli ždralovi jave. 123 . ni tuga ni opomena. mukotrpno se ovo srce imo sve jeze otisne. sive su oči tajni.. čuj. ne mogu. i sunce. a sve živi. te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo. greš ovaj čudni put: Sivo je tamo. bolje da smo prezreni u stidu pali na nekom neprekoračivom zidu. i oči: bludu li. Druže u tajni. naš će osmeh za njima da se vine u nedokučne. I kad umiru drveta. kao pregorelo je sve. i ne mogu. i u neznanju.

I sudnja ova u meni reč? Sin. bukću kao smola. I sudnja ova u meni reč. Plod bez ploda tvoj. Put otvaram. Plač i smeh vrve u vrevi. stuknem. I ne vide ga. evo. To kuda stupaj ih laki. I vidim. Mrenjem za života Skidam sa sebe slepi rođaja znak. No voljom. te ne sazdala me. Nerođenima za mir. Osama na trgu To kuda neprohod im.Ispolin anđeo silovito nad krovovima zatrubi. I čujem. samo što strahobno u skladu ne zahori Aliluja. Plod ja bez ploda tvoj. I ne kao ti Strmoglav oplođenju Slepo na pir. Sebi za uništenje. brale. 124 . čudno mi se otvori put. trubi u predvečerje strahobni rub. bledi pronose tugu. žarki stub. evo. samo što pagubom ne bukne kužna oluja. Roditelju Ko si? Ko i kuda ja. On trubi. progledavam. i ne čuju.

sa rujnih lica štijem lobanje kob. prostreli. pa me pali. o prostreli me raba. bez dna se izgube stvorenja. Ljubeći šta li to ubijam. Trag Čudno li me slobodi ovo čudnije li veza. a čudno zastrepi srce. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu. buknem u tebi. jeza je ovo.I ja bih u vrevi da vrvim. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli. I trag putanjama tvoj. Vreo se ulivam. tišina njinom huku: kud oni šestarim. jeza. a nema razrešenja. Prostreli. o. 125 . oh. osama na trgu me snađe. Kamen da sam na veki. vreo se ulivam. šta li budim? Jer i pepeo će vetri razneti. A čudno zastrepi srce. Tonu bez potonuća. bez dna u nalaženju. a studim. a studim. I tragom kuda sagoreli sve bolnija su obnaženja.

126 . 2 Mrklo kad jezgro života. u stid. unutra zver. jadna reč. zalud glas. Iz tame sebe tamom poteci van. zamrači njim i prazni umlja vid. ili kćer. kad nikog i ništa ne zovete. unutra zver i bespomoćno dete. mračni put grete. 4 Jadna jasnota. šta li budim? Poruka 1 Prozrem vas: jadna jasnota. dostojan spolja lik i um. Zamukni mukom skota. zamukni. i bespomoćno dete. jadna reč. Dostojan spolja lik i um.Ljubeći šta li to ubijam. rikne na pitomine zver. umlje. umlje. mračni put grete. 3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete. rugobom noći šturninu oplodi dan u videla neprebol. I sinak bio majci.

I stopom to. školjka na školjku tvrdnu očajanja. i brodi da se ne prebrode. 2 Hodim. evo. ludi da težak bat stvrdla ova zdruzga utabanja. eto to užasava. A žedniji hodim sve. i skutem. stopi put.ni traga. usna kad usnu ispijajući prokazi. vrelini vreo. stopa utabava. . tragom u netragu. a hode. nema traga.blagu. u nedohvat je. a na svaki bat kameni kora po nedohvat . al proklijali trazi. na kraju nestati ceo. Od biser-žeđe. Il trag bi. u bespuće neputem.Put 1 Jer gazilo se tuda. i hode. 3 Hodim. 127 . jer gazilo. I životom to da brizne svaki kut. 4 Hodom to u nehode. i neboga. putu zdruzgati je stopu.

samu kad ne sprži srž. I jalov plamen. 6 I znam. i skutem. al proklijali trazi.5 Hodim. leto bez proleti. Tuga u kamenu 1 Ni reč. bez jeseni zimu. 7 Hodom to u nehode u bespuće neputem. i ledi me znanje. šturo je ovo. 128 . na kraju nestati ceo. usna kad usnu ispijajući prokazi. Zaludu stazi te krivuda. hod ovaj samo će doneti. I stopom to. jer hodilo tuda. kad ne stroši se kamen. ni stih. A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. jadovan mraz. vrelini vreo. plavetnoj zaludu meti te obriče čuda. ni zvuk tugu moju ne kaza. stopa u stopu tkanje. i brodi da se ne prebrode.

Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug. 6 Sloboda robu. 4 I nemo iz tvari tugom objavi se drug. I blagoslov što grobu kolevci prokletstvo neko. 129 . . odužiti dug. nemo sve svemu tugom verni ostane drug. A svićem sa zorama.kosti kad mlavi zub. i rodna kob sve dublje me koreni. . I kriknem. 7 Sve zove. a sve dublje tu. I tugom zacvrkuće tica i zazeleni lug. 5 I sekira kad ljuto zaseče dub. i u srce kao nož rođeni zarije se krik. a s večeri setno nestaje me za gorama. 3 I krvlju tu pa tu materom u krug. ostajem.2 I krenem.odbegnem daleko. i jagnjetu vuk.

9 Ni reč. ostane žar. Pepeo vetri me veju. 3 Bezdoman. Dnevi svoje zamračim blesne videlo Boga. a život otvara tek dveri. Reč svoju nem 130 . i mrem. A duge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. ni zvuk tugu moju ne kaza. 4 I sudnje me. na ramenu sebi. stukne na ravnom tlu noga. Reči iz osame 1 Ambise prekoračim. daljinama povedem na put. svetli svoj sagleda lik. 2 U tišinu se oblačim. I čudno. ni stih. Besputan.8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik. tajnom progovara tvar. topli nudim kut.

Misao 1 Tišinom čudno sve mi zasvetli. Nerođenih zora zapoju mi petli. krilata pohodi me ona. u neprohod me spletu. 5 Bezdetan. pokoji u tebi svi žive. 3 I čudom. dah zastruji aprila. i prazninom što dani zasive. bruje zvona. putanje isprave se krive. sa dan iskon-mora potonula. svemu si spona. u pohode to sprema ti se ona. i zveri. U samoći to 131 . u mahu. 2 Raduj se. 4 I kroz golet me. I duša tuzi što sklona. čujem.kamenu zaveštavam. na istinu grem. i radosnica suza orosi me kam. Sinovi prate me i kćeri.

7 Tišinom čudno sve mi zasvetli. 5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Duši to. sa dna iskon-mora potonula. i pauku. tajno izrastaju krila. svetli za let. krilata pohodi me ona. Blage od srca srcu vesti polete. prisniva se svila. Aleksandar Vučo (1897) Humor zaspalo Svu noć kroz usta ulice Curila spavaća kafa Svu noć se u postelji nemira Pod obrvom krvave tamnice Na panterskim rukama babice Porađala trula žirafa Jedno je dete u vosku 132 . znam noga njena bila. bruje zvona.ne ostadoh sam: tajno je kroz potaje moje. zloslutno što je plete. nerođenih zora zapoju mi petli. čujem. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. 6 Mreži to.

1949) Sa svetlim poljupcem na usnama To. umiri se.. evo sunca! Jadnice. Idi.. složi krila. Zar i zato umreti i nigde više ne živeti! Gledaj. Da ne živiš više nikada. to! Umreti. dobre nevezane reči. boje jutra i voća. idi.. šta zoveš ti: disanje. Ne živeti opet. početak ove misli. jecaj. pametno srce moje. odjednom oči otvoriti: O. nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti. nikada. Nikada više ne živeti. gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo!. Zaboravi Tajne rođenja. Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti.. nikada.Najnižeg varoškog rafa Glodalo bačenu kosku Jedno bi dete moglo (Kada bi samo smelo) Da zakolje čitavo selo Svu noć sam pod skutom stanice Sa plućima od bele hartije Čekao zakusku srca. zaboravi! Zaboravi sve. pod talasima mladim svetlosti. Čudne reči devojke. Od opšteg uzbuđenja. ovo disanje. već samo svoje oči otvoriti. zaboravi Velikog druga. 133 . Srce. bolno srce moje. kako čudno i divno to dođe! Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori.. srce moje! Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada. Veče. Jedno je drvo na drumu Krvlju koja iz očiju štrca Čuvalo užasnu šumu Na ledeno lenjim minama na pesnici ledeno lenjih požara Jedno bi drvo na drumu Moglo (kada bi htelo) Da zapali čitavu šumu Rastko Petrović (1898 . sve. gledaj ovaj drukčiji Uskrs. senkom njinom uzbuđuje me livada Gledaj. Ptico.. bolne usne dok ječi. veče! Srce. Pod nebom prepunim ptica. Pre no što pođeš smrti.

. čežnjama mi zanosi glava. al sanjati. tonuti. I rasvetli se naglo ko a bi sunce da vrati.. Ne luduj. jer van providnosti postoji li ikoja građa. dok leže po dubravi Sunca.. o srce. Sanjati. Pa nek se vežeš najzad sve što bi u telu. Na očima ruke providne. sanjati.Kao da njina opojna mladost tek prođe. 134 . Govorim. sred ove bezrazložne ljubavi. preći i ovo gorenje. o slušati da se iz samog dna smrti penje Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene. Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom plati Taj Čas..koliko me tad to spasava. ko u san. Preći i ova rasvetljenja. širokih zenica u beskraju.. zaboravljati sve to što život bi iza mene. Mir. Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao. Kad i daljina bude sama. za jedan još čas ljubavi! Il osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan. to! Odjednom oči otvoriti!. nada mnom se plavilo rađa. Da l smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana? Oslobođen videh kružna slivanja da pokreću I ovu umornu moju usnu. sedefom. Tonuti. Pronesite i sjedinite kroz mene neba večito putujuća. Niti ikada mogah izreći . Zaćutim. za večnost. nek prevaziđe ta misao.. Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi. I nek se izvrši najzad ta Žudnja.. što je večito bila sama. što već bi rasvetljeno. To. ko šapatom se bolnim srađa. i taj Čas daću. tonuti u smrt iz beskraja.. Još jedan jedini put tada u veličanstvenom sjaju Zaboravljati. sa nebom. budno već. što sijaše kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit. Pa nebo kad bude rasvetljeno. U onaj čas. dok mleko se rađa. neznanog časa.. Pogledam dole: u beskrajnih svetlih izviranja je java. da s njom i zenica mi sana Od ponoći već shvati Čas nenadmašnog ganuća! Kroz jedinstvo bola mog probi zrak. o njima ni trag više ne govori! Uzbuđen. što se vraćaš u san. možda biti nesrećan ko nekada. sa svetlim poljupcem na usnama. jedina verna ovom Času! I neka umrem već jednom. Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću.. Dignem tad oči nebesima Dignem tad oči nebesima. srce. a glas moj. srce. I kruži magleni daljni dah. u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O tada tek. Ne pamtiti. nenadmašno u glasu.

majko. pticu koje nije nikad bilo. Pusti me. I od užasa evo samog da u smrti je gluvost kraja. Pusti me da vidim ko to svu večer gleda u naš beli. Pusti me. kao reč čarobna neka da se rekla: oživela je na zidu slika i eka široko potekla. Vidiš li oblak crn. O. no mešanje je s tugom veće. i krišom u nju pouvirali listovi poumirali. zlokoban brod nad njim plovi i smrt nosi? O. Sa mojom zračnom suzom u samu tu sredinu raja.Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava. idi 135 . I onda svaku strasnu žudnju tek tad odvešće nove pruge. Na buri Svu večer na pustom bregu neko stoji. u srebrno krilo. ja osećam da mi je rod taj čovek ili bor što svu večer blizu groma stoji i gleda u naš dvor. breg je blizu našeg doma. I odjednom tužno se nešto dogodilo: u visokom nebu čuo se krik. neće me umoriti hod. Ali mi za novu onu boju otvaraće se oči druge. da vidim da li je čovek ili bor. Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće Nit udovoljstvo da dođe s njom. to je zrno neko pogodilo nad rekom.1993) Ponoć I odjednom čudno se nešto dogodilo. majko. majko. ogroman. skromni dvor. Desanka Maksimović (1898 .

Na pustom bregu on je sam kao dete kad ruke skrsti nad bolom nekim prvi put. ni vlas. jedno su uzdah moj i miris iz bašta. ja znam da me ti ne poznaješ. slučajno ona me diza i obara. ne tiče se tebe da li smo plakali danas. I kad god siđeš u života ovog tamu kao postanje. svud hodi duša tvoja kroz sebe samu kao kroz tući vrt. ni gde ćemo proliti suze nove. slučajno ruka tvoja život mi je dala. i rubini i topazi. isto je pred tobom potoka žubor i moj glas. pusti. isto smo pred tobom ja i pauk krstaš i na kamenoj ploči šarka. zaboravljaš na nas kao mi na davno rasute snove. Mada smo bili u tvom krilu. dobra majko. Pusti me. Pred licem tvojim jedno su stena gruba. Upozorenje 136 . Pusti me da tanki moji prsti meta budu burama zlim. Bože. i ako me opazi. tako je potmuo i zao oblak što vitla nad njim. da duša moja utešna je varka. pomeriti se neće nijedan trun. cvetanje i smrt. nad zvezdama što je na zemlji ispašta'. Ja znam da ti nas ujedno vrstaš. Poslanica Bože. ili dobara.ti ga bar zovi neka se skloni u naš dom taj čovek ili bor što svu večer stoji i gleda u naš beli skromni dvor. poznati me neće oko tvoje. ni kad stanem prestolu tvom kraj svetlog stuba. tebi je svejedno da li je zala pun život moj. i srce moje.

Oko ponoći kada svi već pospe. Još za života ljude u pakao odvode demoni. ni posle kiše tu nema otave. puna vrtača koje silaze do pakla. Dušan Matić (1898 . tu ne zarasta nijedna od rana. misli ljudi truju. strahom. sumnjama. tu već s proleća slana opari trave. zemlji se ničijoj privrzaju demoni. otrovnih vrela puna. ljudi žive srca već iščupana. nedolične misli ubacaju. u srce im se duboko uvlače. A grdan jedan džin na tvome Pragu da uđe čeka I slabosti sve te da pomete Na tvome domu Uzalud Pred buru 137 .1980) Da imenuješ senke zvezda Da imenuješ senke I plamen Da razgrneš te magle I kamen Između sebe i jasne zvezde svoje Smrti da staneš: Koliko toplih trava Koliko bolnih očiju Koliko puta ljubav Koliko pustinja Da kažeš Nisi stigao. U njoj su pevice slomljena kljuna i srnama su zamućene zene.Zemlja ničija puna je straha i plača. ubacuju u njega kajanja guju.

odlutao u svet. nečujni koraci Gluvih noći do kolena gaze. Rade Drainac (18999 . ovuda. Glas neke kobne ptice zoru pomračuje. Sa tog sam brega. Mesto zlata i zla i dobra i zida očaja Koji se ne srvšava o koji udarim glavom svaki čas Jedan zanos bez lika jedan razum bez krika Za dugu noć koja nailazi Pogled i vidik smešni i smešani zanavek. Neki krupan. A koji put. Svetačkih i bosih nogu?. Zelenom dolinom. Klasične strofe 138 . Često.. Kao kandila šumskom bogu..Neka noć bude opet onakva kakvu vi hoćete Ja više ništa ne znam Ništa ne razumem Do samo noć kako opora i smolasta nadolazi Noć i noć i noć. davno.1943) Rodni breg Na peskovitoj padini nišu se tuje. kad dunu oluje. crveni cvet Raste ispod mrkih senika. Sem krvi koja teče između bola svakog i bola svakog Nema tog viska koji će da im meri dubinu. Eto na proplanku te jeze bez dna da bdim i spavam Lomljiv i tavan i sam Drskost mi ništa ne pomaže. Zaboravi svoje pamćenje zaboravi svoj zaborav Ko putnik rasejani bošču na nepoznatoj stanici Most ranjav od rana sveta pruža se preko tih urvina Preko tog užasa i blata Gde se lomi navika svetlosti u suzi neotkupljenoj. Te ne znam dal i još u kojoj brezi živi slika Mog prozeblog detinjstva. Pod njima bujni mravinjaci. sve do planinskog ždrela.

Uzalud.. Ne vidim vas. 139 .. bolje uopšte da se nisam rodio Pre no što svetom minu zli vetrovi ljudske krvi! Bio bih tako srećnik prvi Koji se od svoje sudbine sakrio U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo Kad žele do u beskraj da otkriju svoja čuda. lepi. U najvećem bolu sveta.Bio bi mi potreban razmak od sto leta Da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio. Visoki. U moje srce-zvon zvonili ste Krinom. nemi kao Buda? Risto Ratković (1903 . Zvezdana.1954) Bivši anđeli Bogojavljenski su hujala nebesa. ogromna. Pad Troje i rušenje Pergama. hladna. Šta je propast Mikene pod kojom limun cveta. Anđeli bivši znam: Krotili ste mrak uvodama. Ko vas otera sa izvora Oka moga. Da ne svisnem od života. vitki. Ali ko zna od nas zašto se rađamo i kuda lutamo. Još samo u snežnom cveću prozorskom Tražim krila i kolena vaša predivna. Silazili ste na reku smrznutu. Iza čijih se zidina krvavi Danajac krio? Ne prokunite me ako me vidite sama Gde hodam daleko od ljudi Drumovima uz koje glogovi procvetaše! I neka vas ništa ne začudi Vidite li me zagledanost u zvezdano nebo S ove crne zemlje naše! O bolje.

jer skitah spuštene glave jedino bleskom zanesen. da obnevideh odjednom pod pljuskom ognja i zlata i glava mi se pomuti od nenadnog pomračenja. al Sunca više ne beše: crni se koluti šire i samo na obalama iskre se poslednje roje. ne bih mogao doći.. toliko zvezdane vatre u oči prazne od bdenja. i zar bi ikad. zar bih se sećao kakve sve boje krije nebo Srbije? Da nema još noći ove da nam javu uspava i bistre probudi snove. druže. Tol'ko se minulog leta srušilo sunčanih jata. 140 . Pa tek što sam sveo oči da se od bola umire. visoke boje.Šta sužnju crnom ostaje? Noć neka dovek traje!. da nije još ove noći nikad ti. . Ne znadoh da je s vidika odavno Sunce klonulo. još jednom.Milan Dedinac (1902 . do oblaka golema.1966) Šlesko bdenije Da nije još ove noći da nam sećanja ugasi i mutne ove žudi. da ove noći još nema.. i ne slutih a je leto u svoju sen utonulo. i u granju njenom zapevala ptica! Da noći ove još nema!. ovo grdno. u pustoj ovoj Šleskoj zalistala lipa.. nikad. ah nikad Morava protekla ne bi između ovih žica. zaiskah opet da vidim.. da nam ove noći nije zar bih još znao kakve su tvoje oči. Noć duža od snova Pevam da mi dan ovaj ne ode u priviđenja. i naše oči. zalud bi čekala moj korak da te iz samoće razbudi! Da nije još ove noći da nam nebo sklopi.

tražeći od nje spasenja. Glas prhne. il moje udara srce. i tinja u svakom cvetu po jedan ugarak skriven. i sva je od nebeskog žara. grana je!' . 'Grana je. a istkana je od mora. preda mnom sva ustreperi. Žut odsjaj ilinskih munja u grudima mi još ševa 141 . našto ta iskušenja? Nasmej se da ti dan ovaj ne ode u priviđenja! Nebeskih svetlila nema. al pomrčinom ne bludim. a za njim sjaji.u tavnom srcu svemira novoizniklo sazvežđe od moje šake zablista. bilje i stenje. osim mene. I plime morske promatram kako se varniče same i dime sumpornim sjajem kad međe kopna zapljusnu.iskra u njemu sneva. Oslonim li se na stablo.rasipa zračenja noću. sada nad zemljom lete: iz tame smokve i nara zvezdano kolo uzleće i mladu Putanju Mlečnu maslina od granja plete. O. već ludo od uzbuđenja? Pa ridaj da ti dan ovaj ne ode u priviđenja! I vidim da. jer sam tog zlatnog leta toliko sjaja skupio da mi se već kazivalo da mesto zora ja rudim i da svud razlivam sjajnost koju sam s neba upio. sav skrhan s nepoverenja: svitac mi na dlanu gori. svetlost sama izvire! Pođem li. Negdašnja sazvežđa više s neba dažditi neće. pod mojim hodom zračna se staza stvara. Sve što se napilo sunca . Ko kuca? Je li to damar u grani jesenjeg zrenja. zapitam se pun nemira da l krošnja mog krvotoka il srebrom maslina lista. svuda zare iz polutame dozivi. Izdignem ruku ka nebu . a iz mog tela. Budim se. al druga.da je noć duža od snova i da se smrknula jesen. okolo mene. Pa prihvatih se za granu. drhtava struna. gle. ali već za mnom umire. Varnicu hvatam u letu. neću ja snoviđenja! Zastrepi da ti dan ovaj ne ode u priviđenja! Kamen li dohvatim rukom . još dugo. i luče svetlost ko u snu. Ne. Kroz lišće mraka bukti po grumen Sunca u voću.šanuh. a mesto Meseca greje svakog drveta kruna.

zveri i šume obuze predsmrtna strava. mesto Sunca. zvezde i bilja prominu u magnovenju. ponoć kišni plašt ogrnu. al umiranje će moje i njegov mrak da obasja.I pevam da mi čas ovaj ne ode u priviđenja. pašću u njegovoj senci pod kojom sve mre i svene. pa mene. i ja ga uzalud čekah da dom i mene pozlati. tri puna dana opčinjen bejah od trave Mesto Meseca i Sunca. na javi ta ista mora. i saznadoh da sagreših sa soje mahnite glave što ljubljah dosada samo čari neba i kamenja. al istrajaću sve dotle dok sjaj iz mene izgreva da opet prigrlim Sunce pri njegovome rođenju.. Pa zato ne strepim više od potpunog uništenja. sumorne. Tri dana. Od ponoći. pa strepeh već da mi lice. Ja ću ga čekati mirno da put prevali do mene. ah. Tri dana. Ispod tog ogromnog cveta koji se širi iz mraka ja videh da celim svetom svud vlada svemoćno trava. tri teške noći rasla je meni kroz snove. a travu poznavo nisam. druga sad gledah znamenja. i ne slutih da to čupah.i sav sam od mesečine i sav od sunca saliven. Tri noći. iz zemlje sam kido travu. tri teške noći prođe bez sunčeva zraka. neće nikada više zracima umiti zora. ko zraci Suncu s večera. u zloslutnoj toj samoći. od podne u mrak tog grotla sve trave ovoga sveta vraćale su se. mesto toga. tri puna dana minuše bez sveta žarka. Trava u snu i na javi Tri noći. do ponoći. Ali kada na prag stupih da razvenčam san i javu. U snovima. preko mene. no ako mi pre te zore crn dvojnik Sunčev zasja. Do podne svakoga dana iz grdnog kratera cveta bili su mlazevi trave s hukom iskonskih glečera. kišu crnu.. jer mojim prestankom zračim i Sunčev dvojnik se menja . strasno žuđah da se spasem travnih 142 . koji se u nebu klati. I vidim: gube se međe između noći i dneva. iz nebesa. Nada mnom cvetaše samo njegova utvarna varka: suncokret. Moj život.

ostanuo trag jedini: u ruci sam pritiskao pregršt trave. dva topla ljudska oka. suze il krik. zvezdanu plevu i obruč samoća. svud pevaju kako je noć na vrancu odjahala. psovku. nek prsne prsten što se oko nas plamen. Svud su svetovi oko mene. sve tugom zasuto. zao spleo. dva prisna. a tvrda je šaka. medenu krunu jada! Nema nam. il svetoga se plamena ruj toči dolinom ptica i zverova? Ne znamo ni kud nas nosi. krila. krila što lete! Nek zašumori na trpezi časnoj sve što je od sjaja. svud su beli leprši jutra. vjekuju sad u doku. carska il hola. povampirenja i krađe. u devojke il prosjaka. Jači od kandža kiše. ti se izlivaš u torzo. i od snova. nema dobrih sejača i dobre setve. ali zalud! Uzalud sam ja čupao svoje kose. O bliska i nerazdeljiva tugo u domu. ili mirta zelenu njiše granu. Ogrni kolastu azdiju i rastoči mrak. ni da li je misao skrušena. svuda su. s kapljom rose. bezdan il oganj strašni? Da l prvo jutro trubi ponorom jeze od noći i snova.čini. samoće pređa il nevesela samovanja. Ne slušaj više tu teskobu mira. nasloni srce na pozdrav.1978) Stećak Stećak mramorni ćuti govorom scena po boku. Desimir Blagojević (1905 . nasloni srce i uvo na svet ceo. svud su reke oko nas. kikoće sunčani zmaj raskalašni. svud sveci i deca iz svih nebesa i mahala. ni šta biva na međi ljubavi i bola. i ne slutismo zašto se pod krovom celog jutra ptica i sen grle i ljube. vina i voća! Ne daj da te mir skoli. nevesela i užarena. Skender Kulenović (1910 . Nek ušetaju ti u dom zveri i ptice. na tugu. 143 . jutro što odzvanja. o smerni bole. taj teret buđenja i sinje sete.1983) Utva zlatokrila Da l zora budi jabuku. ni kud nas zove jek sunčeve trube. zvono. i sve je. ne snismo ni šta je. svud se smeši čovek s verigama snage i boka. Davno su prevezli dušu. što znače posmrtne lađe. Od jave mi. Njegov mjesec i sunce. sve između polja i grada.

da još jednom načuje se pesma što je kroz niti u prelomu nosiš. kada se rujnim predzakom neznano kroz nas vineš. zvoni zrelo stablo: to lijes mi teše žuna. da ti belinom osvetle put kroz tvoju poslednju večer. lezi pod stećak stiha bez prevoznika-čuna. uspokojen. Vidik mu stvore listopad i koze što tu brste. I od hoda dolaska tvog mekano zvončiće u dušama bezvučanje. Vjetar podsjeti lijeske. da je mrenju zablistalo proleće u senkama što ispred stvari stvarnošću prebivaju. i ne zadrhti.1944) Glas Ti glase iz tišine. gde će da ti zazvuči tugovanka od satrtih. jer sa prstiju. otpašće sve boje. Radomir Prodanović (1915 . što će i tebi zacvokotati zubi od ledne večere. u ta siva vremena. i u belo sahraniće svu radost i očekivanja. skliznuće i poslednja kap nam krvi. srebrnom niti doći ćeš u pohode na granicu crnih i belih svetova. pusti neka ih pokrije lišaj.Udaljili su se od njega i gradovi i sela. A sa likova umirenja. Zmija mu krene uz reljef. Ali se ne boj. bezdanu poletelih nadanja. Čuj.dlijetom po stećku svom stišaj i. Stihove što još bruje . i biće ti doček na visinama svih verovanja što u rasplinutom prelivanju ni tebi ni drugom ne krenuše. od naricaljki što potegoše u dubinu. svoj reljef svije sred čela. I doći ćeš na slavlje u doline svih zvonova. i one se šaptom krste. Zašto sam došao ovdje kad sve već ovdje piše? Posljednju bijedu zelen s jesenjom travom dišem. 144 .

I posle večere. zapalićemo se svi.. usnićeš ponovo svoju reč. salomiće sebi vrat. čelom dotičemo nedro visina. kroz tvoj ustalasani oganj. dotle uzdržavana. 145 . prstom razmičemo zveku modrina zaglušio je svako svog sluha ton. Zvono Nebo je skovano kao zvono zlatno. I dozivamo s gluhi sa zvonika i gledamo se slepi sa vidika. a ti glase. A onamo. A zemlja od tuča obešeno klatno bruje oluje. ne da bude. i prigrlićemo tvoje snove. Vetri kroz raskuštrene kose prohuje. njome ćemo ukresati vatru. iz naših koleba. I tad. kada je i krv dopevala svoje. tama još jednom. nekom rub zvona tuč ugiba pojasom plavim po zraku šiba pomamljen zvon. te uhom našim bruje oluje u zlatno nebo kad srce tuče o tvrdo rebro bezglasno bim. A iznad krovova. već u crvenom da dočekamo te i još jednom osetimo se kao ljudi. za večno. zabrujaće ti uspavanka.. sve što nismo mi. po suza biserna na trenutak niz lice da nam blesne. bezglasno bom. I plamom iz suze probuđeni. i iščileti kroz skrušeni plamen. posedaćemo okolo ognja. vezivanje. rastrćemo ti ležaj od zglobova mekanih nam bolova.za toplo. za u nekud dalja rođenja ljudi. No neka te ne žalosti to i što će u tvojim snovima.

Vasko Popa (1922 .1991) Svadbe Svako svuče svoju kožu Svako otkrije svoje sazvežđe Koje noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) Jurke Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo sta Stave to među zube Potrče što brže mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane njuše traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega Pepela Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele 146 .

Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra Srce belutka Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima San belutka Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo Šta j s belutkom Jesu li ga visine pojele 147 .

Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među svetovima svet Smrt sunčevog oca Na tri koraka od vrha neba Od lipe u večnome cvetu Staro je sunce zastalo Pocrvenelo pozelenelo Okrenulo se oko sebe triput I vratilo svome ishodu (Na naše oči da ne umre) Kažu da ima sina sunčevića Dok se okat i za nas ne rodi Naučićemo mrak ovaj da sija Slepo sunce Sakata dva zraka Slepo sunce vode Jutro je u pečalbi S one strane neba Nije na svome pragu Podne je nisko palo Vucara se s munjama Nikad nije kod kuće Veče u svet otišlo S posteljom na leđima Prosi na nekoj zvezdi Raširenih ruku samo je noć izišla U susret slepom suncu Sukob u zenitu Rodilo se modro sunce Pod levim pazuhom neba Rodilo se crno sunce 148 .

Pod desnim pazuhom neba Penje se modro penje crno Prema kuli u zenitu Gde pustoš sada stoluje Sišli smo goli u sebe Otvaramo krtičnjake Šapućemo tajno ime Sunca svoga zavičajnog Zlatni tronožac iz kule Krenuo je na tri strane Ponoćno sunce Iz golemog crnog jajeta Izleglo nam se neko sunce Sijalo nam je na rebrima Otvorilo je nebo širom U grudima našim sirotim Zahodilo nije uopšte Ali ni ishodilo nije Pozlatilo je u nama sve Ozelenilo nije ništa Oko nas oko toga zlata U nadgrobni nam se kamen Na živom srcu pretvorilo Krunisana jabuka Izvadi sunce iz usta Noć nas žive sahranjuje Jabuka je ovo moja S neba mi na jezik pala Pustite me da je sladim Zini nulo da nam svane Da sunce i nas kruniše Molite se da ne zinem U jabuci za vas crve Slatkog posla više nema Plava omča 149 .

Zašto nam vrat zrenikom stežeš Volim da mi nabori neba Gusto niz bokove padaju Zadavićeš nas tim pojasom Volim vaš plač sa plavom omčom Kad umoran se raspojasam Visoki put Digni tu svoju nožurdu Na misao si nam stao ne mogu kroz vas korake na rukama da pronesem Skloni se misao će ti Ujesti zvezde s tabana Ne mogu da žrtvujem put Kroz vaše me glave vodi Slobodan let Pusti nas da odletimo Iz tvog dvora bez temelja u zvezde sam vas kovao Pod svodom svoje lobanje Odletite ko vam brani Pusti nas da propadnemo Svaki nas let u dvor vraća Tu sam vas ptice čekao Odrežite sebi krila Slobodan da vam bude let Zvezdoznančeva ostavština Ostale su za njim njegove reči Lepše nego svet Niko ne sme u njih da se zagleda Čekaju na okukama vremena Veće nego ljudi Ko može da ih izgovori Leže na mutavoj zemlji 150 .

Teže nego kosti života Smrti nije pošlo za rukom U miraz da ih odnese Niko ne može da ih podigne Niko da ih obori Zvezde padalice glave sklanjaju U senke njegovih reči Ništarija Ništarijo spavala si I sanjala da si nešto Nešto se zapalilo Plamen se previjao U mukama slepim Probudila si se ništarijo I grejala leđa Na plamenu iz sna Nisi videla muke plamena Čitave svetove muka Kratkovida su ti leđa Ništarijo zaspala si opet I sanjala da si ništa Plamen se ugasio Muke su njegove progledale I ugasile se i one blažene Zvezde izbeglice Pogledale ste se zvezde Krišom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjišta Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Krišom da zemlja ne vidi Dajte mi znakove tajne Daću vam višnjev štap I putanju jednu moju boru 151 .

Glupi te umorio lov Po polju i po lobu. Sve one koje će gorko čelo Naći u svetu razbijeno. Daj reči koje imaju telo I u telu srce crveno. O vrati se O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov. Daj onu strašnu reč što tone Još neprobuđena u mrak mesa Od koje grudi muklo zvone Kao negledana kap nebesa. 152 .I vodilju jednu trepavicu Kući da vas vrate Zev nad zevovima Bio jednom jedan zev Ni pod nepcima ni pod šeširom Ni u ustima ni u čemu Bio je veći od svega Veći od svoje veličine S vremena na vreme Tama bi mu tupa tama očajna Od očaja tu i tamo blesnula Mislio bi čovek zvezde Bio jednom jedan zev Dosadan ko svaki zev I još izgleda traje Stevan Raičković (1928) Ruke bola Daj reči guste ko smola I reči kao krv neophodne za naše prazne ruke bola Podignute u svetlo podne. Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola.

Kamena uspavanka Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri. ko kamen. Ova pesma možda liči na dolinu U kojoj se bolno skamenio vuk. A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. Lomi se već tvoja trska Na vetru. Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu. Zaustavi se biljko i ne veni: Uspavajte se. Vi ruke po travi. gorki. Pesma i smrt Ova pesma nema oštrih zuba Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir. Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni Zarastite u plav san kameni Vi živi. Vi crne vode u beličastoj peni I mostovi nad prazno izvijeni. Poslednja ptico: mom liku se okreni 153 . neveni. vi usta u seni. umoreni. vi sutra ubijeni.I sve dok živi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja krv Povuče u muk. Uspavajte se tužni. O vrati se o vrati. U njoj nema kapi koja glavu leči I bolne ruke zgrčene u luk. Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk. I kiša prska Po golom mesu što pati. zaneseni.

da nije vrh tišine Što e ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve što biva . nebele. Kožuhe. koce čamove. A daske krive. Odječu ko pod zvekirom. do ure udesne. krnje rogove.Izgovori tiho ovo ime I onda se u vazduhu skameni. Sve što je ikad imalo Život. I vonja sve na amove. Slavine. O sjaj su samo vrata kraja Taj muk . Lanene dreje.da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. 154 . I šušti slama umorna I curi zob iz zobnice I zjape vrata sumorna Ko odškrinute grobnice. Zapisi o Crnom Vladimiru (8) Ponekad tako stajati Skriven u seni ponoći Kad zaškripe vajati Kao da ištu pomoći: Pucaju grede debele Načete tajnom sekirom. stogove.a san nije Zaspalog nečeg usred leda? Taj mrak . O nije mrtvo nimalo (Bar neke noći čudesne).da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom spaja? Taj krik .

trnuli su žitejski magneti i svi su imali strpljenja: zarobljenik duha i rđa na krstu. Nad pučinom se diže jezik koji gori i oblak ukršten. vino je zvonara divovska i gola. zlatna verižica snova. časovnici zvone. iz svećnjaka većeg od planine. svi opijeni bistrinom gasili su vreme. klik. trava i pećinski oči bdenja. između dva grada avetinjski žagor. gospoda u crnom dočekuju zoru s brojanicama u ruci. prva rečenica otpadnika. Ubogima sviće odavde melem-dnevi: sunčeva svetlost puna mesečine. piši. hleb je pozdrav pabiraka. hleb obreteš kao svetlu glavu. u srcu klija nov početak. hleb je bedem bednih. zazubica koja slatko zanoveta.srma besa. Onda se stignu te dve snage 155 . Grožđe zri. vino je jezik zapaljen. sofra za slepiće i venjak iznad Mrtvog mora. njega u klancu otmeš ko nevestu. na terasi. burgija i huk.Miodrag Pavlović (1928) Zora u Kareji Veliki uzdah svetla na ćošku. Hod na smrt miriše. i vasilevs kome skidaju krila. hleb je nežni tabor. vino . dobra ikra iz nasušnih reka. (možda se jutros poslednji okreće vodenica trnja) piši: sjaj je dolazio iznebuha. oko konaka se viju ptice i konci. kao što reče pokojni ujak na vodenom obronku Carigrada. Hleb i vino Vino je bura. Stefane.

drže propovedi duge koje malo znače. ili dosta! U nama vidno prkos raste i svako u svom uglu spreman je da umre sopstvenom smrću. u ponoć: iz modre se pogače biser roni. U kardinalski-crvenom šetaju nam noću po stanu i traže prekidače za sve što svetli i greje. U tebi žeđ kao gušter palaca. gospodarima ludim i sporim uzvratićemo pretnju glasom sa gore Siona! 156 . Udrite! Kosti nam postaju metal i zvone kao zvona. preokret ti u ušima zvoni. prete nam potopom što stoji odmah iz brda kao džin od sluzi. na kakav nas sabor to poziva vino! Slutnja do kraja Prete nam sa svih strana u ime oca i sina. u zoru kad se sve otkriva četa spava. pa glađu od koje ne štiti ni jedno bilje. udrite već jednom. avaj. hrabro i polako. Prete nam sa svih strana udarcima i strašnim snima. prete i užasnim obiljem hrane (kakva budućnost!) i najezdom vina. Za stolom strava. a cvetna grana po krvi se razmeće. i naši snovi su s njima! No pretnja predugo traje. ustaješ pobunjen ljubavlju i tražiš da se pije i cveta.i bratime njihovi damari pred tobom. u čaši. a mogu da se pozovu samo na trube što vrebaju s neba ko topovi s ratne lađe. Ko će sutra reći u koje se telo hleb pretvara. So na prstu učenika.

pa te struje nose kroz sobe gde su samo boje koje ne razumeš. al odjeka nema.Čim se poklopac spusti Lagali su oni koji su rekli da posle smrti ničeg nema. Ni to baš nije moralo da bude. kao i oni što zborahu o spasenju: čim se poklopac spusti začuje se zvižduk i počinju da te bubotaju s desna i da te guše s leva. Dok plivaš bez predaha razna svetla na leđa ti se svale. pustoš je očajna ispod kupola. izgovaraš imena koja si uvežbao na času veronauke. a promiče vreme. il u bolesti. ne radi se o milosti ni o grehu odgovor se krije jedino u značenju boja o kojima ti pojma nemaš. nit iko sa zemlje do ovog bezdna nije stigao. Sad bez očenaš smišljaš novu veru no ništa tvoj napor ne vredi. Kakva bruka! Promašaji u životu su sitnice prema ovom kako si sad smeten iako si sve platio za svoj prolaz. Posle te navezu na sivo more da ploviš il plivaš po memli. Šta će se zbiti s tobom koji ni a ne umeš da kažeš na tom putu? Stojiš usred smrti kao kreten! To slovo (5) Posle predsoblja i amblema ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta 157 . Osim tebe. niko za njih ne zna! Shvataš: ni spasitelji.

Divno čudo (3.onda na izgled neumesno na stolici seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica okreće listove knjige potom na liri tvori zvuke oči joj rastu dok u nas gleda i vidi sliku koja zuri kao što i lira više svoj zvuk neće da preda tako i knjiga do vrha puna znaka ne odgovara više i ne pita listovi se okreću Slovo samo sebe čita. 9) A tamo duva preko sveta i svega i gasi se gasne upornost svetla slogovi vetra idu preko sluha i gde je tamno i jamno zrak što dolazi pravo iz disanja svoj prostor kuša i u bespočetno dira. 158 . Atman drži u ruci veliki meh za vetrove što huje i dišu na svetske pesme upućene Divu. O moga smrtnika i zemljinog kneza neka u istinu obuku pre no što nebivanju preda uzdarju vedra i vreli osnov svoje duše.

koji je davno u travu pao Sa zvezdom krvi u grlu i očima od kletve budnim. Ali vatre se ne gase. Je li neko čuo trubača? Trubač je iza tišine. ponosan i zao. O zvezde ozverene. A vatre se ne gase. Sam. nepomična. Prsten oko sna. svirepa. Na mene juri njegov konj. U osmehu što otkriva naoružane desni. Ubrzo jedna čista plamena pruga. plane vatra. Prsten oko sna. Za njom druga. zelena od plesni. Ali mesto bakarne jeke čujem prve snegove U napuštenim šumama. osluškujem trubača. Konj bez jahača.1996) Konj O ozverene zvezde. kad sva su lica bogova slična. i tišina je jača. 159 . Sa zvezdom krvi u grlu i očima od kletve budnim. iz crne ravnice. širok. Na mene juri bojni konj. daleko. Konj težak. Niko neće proći. jauk prazne dvorane. konj davno izumrle pasmine. Konj mrtvog najamnika što razbijao je dveri Uplašenih oltara bronzanim oklopom grudnim. Treća vatra.Ivan V Lalić (1931 . smešten na daleke bregove. i bojim se da glas mi ne Postane pramen straha. Negde se sruše gradovi kad zemlja ispravi nabor Na zamišljenom čelu. lišen moći udvajanja Na krvi i plamen. Jednako mokra od tuđih suza. o zveri ozvezdane Što izlazite iz razbijenih dveri trajanja Pred vama strašno sam ceo. leptiri plamena sleteli na ivicu noći. to je tabor Velike mrtve vojske. Kestenima pred kućom opadne lišće od straha I ljudi kažu: jesen. U jetkom praskozorju. Melisa. Jutro Prosto jutro. i zato okrećem lice Velikom konju što juri iz sna. o ozvezdane zveri. bez daha. napeto. Gotovo. Glasovi mrtvih U noći.

Moj zaborav. vidovite. Jutro bez milosrđa. Taj zglob u kojem slika pokreće se Od pamtiveka do kraja i natrag. a mene je sve manje. studen I ljubičast. o zubati zidovi sobe Iz koje treba da pođem. među ljude. Bože bezimeni? Ko čuje žeđ mrtvih. 160 . Prosto jutro. studen I ljubičast. međ ljude. Povodom vode (3) Talas: nabor vetra otisnut u kalup. Šta da mesiš Od ilovače. Jednako mokra od tuđih suza. svirepa. Suvi jezik. U jetkom praskozorju. krik ptice šestari Iznad ledenih bregova: tvrd je san vode Koja zastane na putu Kao suza krhka je ta šarka. glas kiše na prozoru. Da nastavim davne nedovršene seobe U stvari što kao zvezde zbunjujem prisustvom. običan. Roj slika obnovljen u peni Bezvremeno talas što u sebi nosi Pokret krila u zglobu. Umiju oči bojom prve zore I zaplaču. Da nastavim davne nedovršene seobe U stvari što kao zvezde zbunjuju prisustvom. nepomična. glas kiše na prozoru. zelena od plesni. uboga krv. U osmehu što otkriva naoružane desni. prvo oko I treptaj onog poslednjeg: dovoljno je Zagnjuriti se da rastvori se privid. A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje. pokreti okovani iskustvom. običan. pokreti okovani iskustvom. o zubati zidovi sobe Iz koje treba da pođem. Jutro bez milosrđa. pucketanje plamena U grobu neprelivenom? Glas iz pustinje Obrasta u perje. oni su isti. oči i ruke što greše. ako vlage nema. kad sva su lica bogova slična. Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smeše Zubatim osmehom.Jutro bez namere. Jutro bez namere.

Svakog sam jutra slabiji a bogovi se smeše Zubatim osmehom; oni su isti, a mene je sve manje, A njihova prokleta snaga je samo moje neznanje, Moj zaborav, uboga krv, oči i ruke što greše. Branko Miljković (1934 - 1961) Prelid Hladna vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice Bol i sunce To u šta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se leče Iz probitog nerva rasteš bolno i čisto. Daj mi da vidim svršetak tvog leta Mir tvoga kretanja što mi nemir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta. Gde je uteha za ono što znamo Nada bez onoga koji se nada, san Bez onoga što sanja, svet bez seni! Je li to ljubav što se iz srca tamnog U vatru premešta iz vatre u dan Ljubav van nas i u uspomeni? Jovan Hristić (1933) Fedru I ovo još hoću da znaš, dragi moj Fedre: živeli smo U vremenima sasvim očajnim. Od tragedije

161

Pravili smo komediju, od komedije tragediju; A ono pravo: ozbiljnost, mera, mudra uzvišenost, Uzvišena mudrost, uvek nam je izmicalo. Bili smo Negde na ničijoj zemlji, ni mi sami, Ni neko drugi; uvek tek za korak-dva udaljeni Od onog što jesmo, onog što je trebalo biti. O dragi moj Fedre, dok budeš šetao Sa vrlim dušama, po ostrvu blaženih, Spomeni ponekad i naše ime: Neka se njegov zvuk rasprostre zvonkim vazduhom, Neka bar pođe ka nebu koje nikad ne dostiže, Neka nam se bar u vašem razgovoru duše odmore. Vito Marković (1935) Šumara Mršav vetar jednu granu brsti U dnu neba Oblak zvezde poji Kud će šta će Leptir vazduh krsti Ljudi moji Ljudi moji Crna šuma Crnjoj šumi šeta U korovu Palo sunce stoji Kud će šta će Šuma preko sveta Ljudi moji Ljudi moji Mlado drvo Izvan šume svija Iz visine Mesec zveri broji Kud će šta će Zverka zverku vija Ljudi moji Ljudi moji Čovek - čar razočar

162

Sklon snevanju a sam odvajkada Iz nemira Sebi nepoznata Okreće se Zagleda se u čas Svog postanka I prestanka pravog U početku vidi završetak U svršetku Ne vidi početak S kraja na kraj Tako nadaleko Da je znao ne bi ni gledao Ljubomir Simović (1935) Zvezda putnica Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? Seoba Srbije U zlo se seli, dobroselica! Prtenom vrećom ogrnut Negotin, Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi, Užice s rana razgoneći vrane, Obrenovac na nosilima. Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vešalima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; beži iz svojih šuma Kopaonik, na drenovu štaku oslanja se Povlen, ogluveo od topova.

163

izletele iz Tvoje treće ruke! Trojeručice.Drvlje i kamenje valjajući. drvo iz drveta prognano. sija Gračanica u oblaku. puna jabuka. pred njima Ćele-kula. Lab.u njemu još ničeg nema! Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odatle da nam siđe zora. katance. okruženi žetvama uzleću Sopoćani. sve što su bezbrojne ruke zaključale. glibovita Kolubara. zagrcnut mutnim kišama. Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Majko Slova i Spasa. Nad barom što nam se popela do brade. lete Visoki Dečani. slepa Nišava. štapom pipajući. za pramen magle davljenik se hvata. Uzleće Petrova crkva. leti Žiča. iznad rasula. planine. brave i vrata. braću u kazanu olova koje ključa. praćena svojim grobljem. osam se smračilo. grad za gradom. žito za žitom. Sve iznad njih se zapalilo! Gledamo taj plamen visoko iznad goleti. Trojeručice. Kuća iz kuće izbačena. ili požar u kome ćemo. zaglibljeni već do ramena kroz razlivena gacamo blata. tonu crkve. neka nam tvoja treća ruka otključa! 164 . ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža. a deveto se dimi. Timok. Drina. tonu gradovi. od devet nebesa. gledamo taj plamen. pun potopljenih topova i svinja. . izgoreti. neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice.

Trojeručice. iz žetvenih slama. i vuk. i dotučene u podnožju brda uz koje smo se peli. kantarom. zasađen trećom rukom! 165 . litrom. Trojeručice. trećom! Dok kišu protkiva susnežica. mlaćene motkama. izmeri nas. tegom i vrećom. majko čokotu kog raspinju i tuku. oborene pod noge. stotinama godina. i primi duše naše u Tvoju treću ruku! Dvema rukama sahranjene. u ovu zemlju. svi kapci. nek zasvetli. stotinama ruku. bacani na dno kazana i jama! U ovom svetu neslanih mora i jela. sekirama. trojeručice. Trojeručice. sve one koji su. dok nas love i mere metrom. u lov. trećom nas rukom. so suza. Ti. pred smradom naših grehova i rana. dok nam se broje poslednji trenuci. Trojeručice. trećom rukom. beskućnicima u vejavici. nek se osoli. riba i vrana kreću na nas. luko i uteho. i pomiluj nas. nek nam se otvori crkva na Tvojoj trećoj ruci sazidana! Gole. smiluj nam se. skupljena u Tvojoj trećoj ruci! Trojeručice. dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom. grešnim i ubogim. isceli! I uzvisi. Trojeručice. Trojeručice. Tvoj treći dlan neka nam bude krov! Dok se zatvaraju sve kapije. nek nas iz ove crne zemlje u oblak ponese hrast. ispunjenu mukom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->