P. 1
Sve o Uzgoju Zivine

Sve o Uzgoju Zivine

|Views: 1,693|Likes:
Published by Ukrasne Koke

More info:

Published by: Ukrasne Koke on Feb 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2013

pdf

text

original

Sections

  • SAVREMENA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA
  • UVODNA RAZMATRANJA
  • INTENZIVNA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA
  • Izbor lokacije
  • Značaj ambijentalnih uslova u živinarskim objektima
  • Temperatura
  • Vlažnost
  • Svetlost
  • Amonijak
  • Ugljen dioksid
  • Ugljen monoksid
  • Sumpor vodonik
  • Oprema
  • Ventilacija
  • Grejanje
  • Hranjenje
  • Napajanje
  • Krugovi
  • Pregrade
  • Gnezda
  • Rešetkasti pod
  • Kavezi
  • Oprema za transport
  • Proizvodnja pilećeg mesa i jaja
  • Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata
  • Priprema objekta
  • Odgoj roditeljskog podmlatka
  • Prijem roditeljskih pilića
  • Odvojeni odgoj petlova
  • EKSPLOATACIJA RODITELJSKOG JATA
  • Mitarenje
  • Odvojena ishrana petlova
  • Skupljanje jaja
  • INKUBIRANJE - VALJANJE - LEŽENJE PILILIĆA
  • Inkubatorska stanica
  • Rukovanje, sortiranje i skladištenje jaja
  • Inkubiranje jaja
  • PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE I MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE - UPRAVA ZA VETERINU PRIPREMA EDUKATORA

ZA UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA PROIZVOĐAČA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

V
SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ŽIVINE
Autori Prof. dr Todor Palić Prof. dr Radmila Resanović

Centar za unapređenje obrazovanja u veterinarskoj medicini Beograd, Bulevar oslobođenja 18 ____ 1 ____

SADRŽAJ
SAVREMENA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA........................................5 Uvodna razmatranja...................................................................................... 5 Intenzivna živinarska proizvodnja................................................................ 5 Osnovna načela............................................................................................. 6 Izbor lokacije.................................................................................................6 Značaj ambijentalnih uslova u živinarskim objektima................................. 8 Temperatura.................................................................................................. 8 Vlažnost........................................................................................................ 9 Svetlost..........................................................................................................9 Amonijak.....................................................................................................10 Ugljen dioksid............................................................................................. 10 Ugljen monoksid......................................................................................... 11 Sumpor vodonik..........................................................................................11 Oprema........................................................................................................11 Ventilacija................................................................................................... 11 Grejanje.......................................................................................................13 Hranjenje.....................................................................................................13 Napajanje.................................................................................................... 14 Krugovi....................................................................................................... 15 Pregrade...................................................................................................... 15 Gnezda........................................................................................................ 16 Rešetkasti pod............................................................................................. 16 Kavezi......................................................................................................... 16

____ 2 ____

Oprema za transport.................................................................................... 17 Proizvodnja pilećeg mesa i jaja ..................................................................17 Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata........................................18 Priprema objekta......................................................................................... 18 Odgoj roditeljskog podmlatka.....................................................................19 Prijem roditeljskih pilića.............................................................................19 Odvojeni odgoj petlova...............................................................................23 Eksploatacija roditeljskog jata.................................................................... 23 Mitarenje..................................................................................................... 24 Odvojena ishrana petlova............................................................................25 Skupljanje jaja.............................................................................................25 Inkubiranje - valjanje - leženje pililića....................................................... 26 Inkubatorska stanica....................................................................................26 Rukovanje, sortiranje i skladištenje jaja..................................................... 27 Inkubiranje jaja........................................................................................... 27 Proizvodnja konzumnih jaja........................................................................29 Tov pilića.................................................................................................... 32 AVIJARNA INFLUENCA......................................................................... 33 Etiologija.....................................................................................................33 Mehanizam virulencije................................................................................36 Domaćini.....................................................................................................36 Otpornost virusa ai na faktore spoljašnje sredine....................................... 38 Patogeneza.................................................................................................. 38 Inkubacioni period...................................................................................... 39 Morbiditet i mortalitet.................................................................................39 Klinička slika.............................................................................................. 39 Patomorfološke i patohistološke promene.................................................. 40 Dijagnoza.................................................................................................... 41 Diferencijalna dijagnoza............................................................................. 42

____ 3 ____

Profilaksa, kontrola i eradikacija avijarne influence...................................43 Vakcinacija..................................................................................................44 Ekonomski gubici....................................................................................... 45 Oprema za osobe koje rade sa zaraženim pticama......................................45 Avijarna influenca kao pretnja ljudskom zdravlju......................................45 Literatura.....................................................................................................45

____ 4 ____

japanskih prepelica. Dugotrajnim odabiranjem. Pod živinom se podrazumevaju rase i hibridi kokoši. koji kao celina reaguje na spoljašnje i unutrašnje nadražaje i stalno se menja. unutar jedne rase. dr Todor Palić UVODNA RAZMATRANJA Pripitomljavanjem živina je doživela promene u spoljnom izgledu i fiziološkim funkcijama. nojeva i emua. ćuraka. Zbog toga se spoljnim činiocima može uticati na kvalitet ____ 5 ____ . Potrebno je ukazati da se za tov koriste i muški i ženski pilići a za proizvodnju jaja samo ženski pilići. fazana. gusaka. U svetu postoji mali broj priznatih selekcijskih kuća koje stvaraju čiste linije. INTENZIVNA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA Osnovna načela Organizam živine je visoko organizovana živa materija. U intenzivnoj (industrijskoj) živinarskoj proizvodnji uglavnom se srećemo sa linijskim hibridima. stvaraju se linijski odnosno komercijalni hibridi. morki.SAVREMENA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA Prof. često suprotnih svojstava ali koje se međusobno dopunjuju. a veoma retko sa čistim rasama. dok se petlići odmah po leženju odstranjuju odnosno neškodljivo uklanjaju. Njihovim ukrštanjem dobijaju se dedovska jata za proizvodnju priplodnih jaja odnosno pilića roditeljske generacije čiji su potomci F-1 generacija i koriste se za komercijalnu proizvodnju mesa ili jaja. Razmena materija i energije je stalna i zavisi od okoline. jarebica. pre svega zato što ispoljavaju bolje proizvodne rezultate. jedinki najboljih proizvodnih sposobnosti stvaraju se čiste linije. Međusobnim ukrštanjem odabranih linija. pataka. Odabiranjem životinja prema naglašenim proizvodnim i nekim drugim karakteristikama stvoren je čitav niz različitih tipova i rasa živine. golubova. odnosno sve one ptice koje se koriste za ishranu ljudi a gaje se u farmskim uslovima ili uslovima individualne proizvodnje.

Od spoljnih činilaca važni su: hrana. Udobnost smeštaja za živinu možemo indirektno procenjivati po proizvodnim rezultatima. Prema tome. ambijent. Kada postoji određena ravnoteža između organizma i spoljne sredine tada se fiziološki procesi odvijaju normalno. Da bi se to postiglo objekat ili farma treba da se nalaze dovoljno daleko od naselja (nikako manje od 1 km) a istovremeno blizu kvalitetnih saobraćajnica. kada se govori o spoljnoj sredini onda se ne može izdvojeno posmatrati samo jedan činilac bez drugih (temperatura bez vlage i provetravanja odnosno prisustva NH3 i CO2 itd. Trebalo bi da bude izgrađen što ekonomičnije zato što preskup objekat opterećuje proizvodnju i onemogućuje uspešnu konkurentnost na tržištu. Ekonomičnost izgradnje se mora uskladiti sa visokim zoohigijenskim zahtevima u živinarstvu. zbog nepoznavanja potreba ili grešaka često dolazi do poremećaja te ravnoteže i pojave patoloških stanja. Pošto je čovek izgradnjom živinarskih objekata na sebe preuzeo i obavezu da obezbedi dobre uslove života i pomenutu ravnotežu. tehnologija itd. korišćenju hrane i zdravlju i ni u kom slučaju je ne možemo poistovetiti sa pojmom udobnosti za ljude. Izbor lokacije Pri planiranju izgradnje živinarskih objekata a naročito većih farmi mora se voditi računa o obezbeđivanju osnovnih tehnoloških i prvenstveno sanitarnih uslova. Ne sme se otići ni u drugu krajnost jer tada postoji opasnost da se završi u primitivizmu. smeštaj. tov. Savremeni živinarski objekti moraju da zadovolje čitav niz zahteva. Udaljenost od javnog puta ne sme biti manja od 100 m. Izolacija farme je važna zoohigijenska mera kojom se sprečava kontakt sa ljudima i životinjama a samim tim širenje zaraznih bolesti. Objekat mora omogućiti što racionalniju primenu savremene tehnologije proizvodnje i njene lake promene. razmnožavanje. U intenzivnoj živinarskoj proizvodnji grade se čitavi kompleksi objekata sa odgovarajućom infrastrukturom povezanom u funkcionalne celine koje čine jednu živinarsku farmu. već se mora voditi računa da su oni povezani i u stalnoj interakciji.). ako se za to ukaže potreba. nosivost itd. Poželjno je da se živinarski objekti nalaze na nešto višem terenu ____ 6 ____ .i intenzitet razmene materija u organizmu pa prema tome i na rast. te tako čine nerazdvojnu celinu. Tako nastala oboljenja često nazivamo tehnopatijama ili štalskim bolestima. odnosno objekat mora živini pružiti što prirodnije i udobnije uslove za normalno odvijanje njenih fizioloških funkcija da bi jedinke mogle biti u što boljoj zdravstvenoj i proizvodnoj kondiciji. Organizam živine je pod stalnim delovanjem okoline i istovremeno deluje na nju.

ventilacioni otvori itd. Mora biti dovoljno čvrst. gladak i vodonepropustan sa dobrim termoizolacionim svojstvima. Temelj ne sme dopirati do podzemnih voda. U blizini mora biti dovoljno kvalitetne vode i struje. U našim uslovima cigla je osnovni građevinski materijal. Pod je površina koja je najviše izložena prljanju.) čija je prednost u bržoj gradnji ali su kod nas relativno skupi. Često se koriste i savremeniji materijali (šljaka ili siporeks blokovi itd. vlazi i trošenju. Pokrivanje izolacije nepropusnim materijalima nije dobro jer dolazi do kondenzacije vlage i otežanog sušenja a samim tim i do gubitka funkcije. Neprimereni su tereni gde se podzemne vode nalaze na manje od 2 m dubine.da bi se izbegle poplave i podzemne vode. Zidovi zatvaraju prostor objekta. Zemljište oko temelja mora imati betonsku stazu ili dovoljan pad za oticanje otpadnih voda i padavina. Već duže vreme u savremenoj industrijskoj živinarskoj proizvodnji ____ 7 ____ . To se pokazalo nepraktičnim pa se prešlo na tzv. otvoreni tip objekata ali je i to napušteno. saćasta ima prednost u odnosu na punu zbog boljih izolacionih osobina. Poželjno je da su objekti na određenoj mikrolokaciji okrenuti tako da dominantni vetrovi udaraju u čelo objekta čime se slabi njihov efekat na mehaničku ventilaciju i olakšava grejanje odnosno štedi energija. Zemljište mora biti porozno da omogući razgradnju organskih otpadnih materija. Prozori su nekada korišćeni kao ventilacioni otvori i jedini izvor svetlosti. Moraju biti dobrih izolacionih osobina i istovremeno dovoljno čvrsti da se mogu dobro mehanički čistiti i dezinfikovati. Najbolja je mešavina armiranog betona i kamena. prozori. Krov može biti na jednu ili dve vode različitog nagiba i materijala ali mora biti vodonepropustan. Kao termoizolacioni materijal može se koristiti staklena ili mineralna vuna (10–12 cm) koja sa donje strane mora biti zaštićena čvršćim materijalom (aluminijumske ili salonit ploce). otporniji je na dezinficijense a i cena mu je niža. Ploče stiropora su krte i lako lomljive a insekti i glodari se često nastanjuju u njima te se ne preporučuju. nose krovnu konstrukciju a u njima se nalaze i svi otvori (vrata. Plafon je vrlo zahtevan deo objekta zato što se kroz njega gubi najveći deo toplote.). Plafon može biti ravan ali se preporučuje kos čime se smanjuje visina zidova uz zadržavanje odgovarajuće kubature objekta a zbog podizanja toplog vazduha stvara se dodatna tampon zona kao dobar termoizolator. Upotrebljavaju se materijali koji su otporni i nepropusni za vlagu. U poslednje vreme se za pod sve češće preporučuje asfalt zato što je bolji termoizolator od betona. Pod mora imati blagi pad prema zidovima gde se nalaze kanali za sakupljanje i odvođenje otpadnih voda.

a pored toga osvetljenje. Značaj ambijentalnih uslova u živinarskim objektima Skup atmosferskih prilika nekog područja čini njegovu klimu. vlažnost i strujanje vazduha. operjalosti. CO. prašine i mikroorganizama. NH3. starosti itd. Njihova telesna temperatura direktno zavisi od temperature u objektu. Mikroklima je klima u jednom užem području a ambijentalne uslove čine mikroklimatski faktori unutar živinarskih objekata. Na ambijent jednog objekta utiču pre svega temperatura. H2S. ____ 8 ____ . dana života kada potpuno preuzima funkciju održavanja telesne temperature. Temperatura U savremenoj industrijskoj proizvodnji živine i pored toga što se koriste linijski hibridi veoma dobre genetske osnove. Male promene u temperaturi ambijenta nisu štetne za odraslu živinu.koriste se objekti bez prozora sa poptpuno regulisanim režimom svetla i ventilacije odnosno zatvoreni tip objekata. Ako su ambijentalni uslovi toliko poremećeni da organizam ne može ponovo da uspostavi ravnotežu dolazi do pojave poremećaja zdravstvenog stanja a samim tim i do poremećaja proizvodnih rezultata. buka itd. Uzroci koji do toga dovode su različiti. proizvodne kategorije. Tek nakon sedam dana taj mehanizam počinje da funkcioniše oko 21. hranjeni kvalitetnim potpunim krmnim smešama (PKS). rase. naročito na previsoku ili prenisku temperaturu odnosno na njene česte i nagle promene. optimalna temperatura se kreće od 150C do 250C što zavisi od vrste. Suv vazduh koji struji oko tela živine olakšava a vlažan i nepokretan izuzetno otežava rashladivanje živine. Organizam živine reaguje zaštitnim mehanizmima već i na male promene ambijenta u težnji da uspostavi novu ravnotežu sa okolinom. ali uvek treba obratiti pažnju na uslove ambijenta. prisustvo CO2. Svi faktori ambijenta su usko povezani i deluju uvek kao celina tako da se ne smeju posmatrati sami za sebe i na osnovu toga izvoditi određeni zaključci! Proizvodne sposobnosti živine su u direktnoj zavisnosti od ambijentalnih uslova držanja. proizvodni rezultati često nisu ni blizu tehnoloških normativa. Osetljivost organizma mladih jedinki u ranoj fazi rasta na ambijentalne uslove je veoma velika zato što im mehanizam za termoregulaciju nije dovoljno razvijen.

Svetlost Nakon saznanja da se sunčeva svetlost potpuno može zameniti veštačkom. Ovo se naziva grejanje objekta hranom i svakako je najskuplji način grejanja koji je potpuno neprihvatljiv. Previsoka vlažnost potencira negativan efekat visokih i niskih temperatura zato što se perje vlaži. U takvim uslovima se preporučuje prilagođavanje PKS (potpuna krmna smesa) nastaloj situaciji. Ne sme se zaboraviti ni na vlažnost spoljašnjeg vazduha koji se ventilacijom ubacuje u objekat. kasnije dolazi do apatije pa i uginuća. živina se kostreši da bi zadržala odgovarajuću telesnu temperaturu. kljuca perje i moguća je pojava kanibalizma. Svetlosni programi se prilagođavaju različitim starosnim i proizvodnim kategorijama i međusobno se razlikuju ali je svima jedinstven princip da se u periodu uzgoja dužina i intenzitet svetlosnog dana skraćuje a u vreme podsticanja polne zrelosti i nošenja povećava. Optimalna vlažnost se kreće od 55 do 75%. Nepoštovanje ovog principa je ozbiljna tehnološka greška! Skratimo li svetlosni dan tokom proizvodnje jaja bitno će se ____ 9 ____ . počeli su da se grade objekti bez prozora što je omogućilo primenu odgovarajućih svetlosnih programa kao biološkog podsticaja različitih vidova proizvodnje. izlučivanjem izmeta. U tom slučaju hrana se ne koristi za proizvodnju telesne mase ili jaja. zbog prevelike vlažnosti ili slabog strujanja vazduha. Vlažnost Vlaga u živinarskim objektima nastaje disanjem. Smanjena vlažnost vazduha ispod 40% dovodi do dehidracije. Ukoliko temperatura nastavi da raste i živina dahtanjem ne može da se oslobodi suvišne toplote. Živina je u početku uznemirena. koža se suši a perje opada. često dolazi do toplotnog udara sa povećanim uginućem. proizvodni rezultati su slabiji. pije više vode. U slučaju da u objektu temperatura pada. Sledeći korak je povećano unošenje hrane da bi se metaboličkim putem obezbedile dovoljne količine energije za održavanje telesne temperature.Sa porastom temperature smanjuje se količina unete hrane i proporcionalno povećava potrošnja vode. lepi i gubi svoja termoizolaciona svojstva. prosipanjem vode iz pojilica i kondenzacijom. dok se proizvodni rezultati smanjuju. Prostirka postaje vlažna i blatnjava što pogoduje razvoju mikroorganizama i pojavi bolesti odnosno padu proizvodnje.

Ravnomerno osvetljenje celog objekta je važnije od boje svetla. Zna se da crvena boja na živinu deluje povoljno te se koristi u sprečavanju kanibalizma. Sijalice jačine 60–100 W obično su postavljene na visini 210-220 cm i ravnomerno rasporedene po objektu na udaljenosti 2. deluje manje ili više negativno na sluznice dovodeći do postepenog smanjenja lučenja sluzi i suza. Koji će se svetlosni program primeniti zavisi od tipa proizvodnje i starosti jedinki te se uvek treba pridržavati programa preporučenog od strane proizvođača linijskog hibrida. zatim do negativnog efekta na trepljasti epitel organa respiratornog trakta.5–3 m. oštećenja integriteta sluznica i slabljenja otpornosti prema infekčijama. ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentracija pređe 0.% bez obzira što i veće koncentracije ne dovode odmah do pojave klinickih simptoma.3 vol. ____ 10 ____ . U slučaju da se živina duže vreme nalazi u objektu u kome su veće koncentracije ugljen dioksida ili se koncentracija naglo poveća. poremećaja opšteg stanja.smanjiti nosivost pa čak i izazvati mitarenje sa potpunim prekidom nošenja. kao i kod nekih sistema grejanja. a kao teži od vazduha nalazi se bliže podu. Živina je delimično slepa za plavu boju te se takva svetlost koristi pri vakcinacijama. mokraća itd. koji se zbog toga što je lakši podiže sa poda i nagomilava bliže plafonu. U zavisnosti od koncentracije i dužine delovanja. dolazi do gubitka apetita. Željeni intenzitet svetla (W/m2 ili Lx/m2) ostvarujemo upotrebom običnih ili fluorescentnih sijalica. Amonijak Ovaj gas nastaje razgradnjom organskih materija koje sadrže azot kao što su izmet. Ugljen dioksid Ovaj gas nastaje kao otpadni produkt metabolizma živine. hvatanju i drugim zahvatima kod živine. I pored toga što je živina relativno otporna na njegovo prisustvo u objektima. apatije i pospanosti. U živinarskim objektima uvek se nalazi manja ili veća količina amonijaka u vazduhu. pada produktivnosti. a u najtežim slučajevima i do uginuća. Bez obzira što je živina relativno otporna na dejstvo amonijaka u objektima nikako ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentračija pređe 50 ppm.

umesto O2. grejanje. debikiranje kljunova. odnosno zdravstvene uslove. hranjenje. Deluje kao otrov na nervni sistem a dozvodljena koncentračija je 20 ppm. osvetljenje. Takođe se kao oprema smatraju i gnezda.Ugljen monoksid Ovaj gas nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja u grejačima sa otvorenim plamenom. krugovi. Oprema U savremenoj i intenzivnoj živinarskoj proizvodnji oprema je ta kojom se obezbeđuje udoban boravak živine i maksimalno omogućava ispoljavanje njihove genetske predispozicije za visoku produktivnost. izđubravanje. kavezi. napajanje. Sumpor vodonik Ovaj gas se retko sreće u živinarskim objektima. hranjenje. napajanje i osvetljenje. transportne kutije. Osnovni zadatak dobre ventilacije je da u živinarski objekat dovede dovoljne količine kiseonika. gustinom naseljavanja i tipom proizvodnje. Veoma je otrovan jer se u plućima. vozila. ishranu. Pod opremom živinarskih objekata podrazumeva se oprema za ventilaciju. kavezi za transport itd. Dopuštena koncentracija u objektima se kreće od 40 do 100 ppm. inkubiranje i dezinfekciju. vezuje za hemoglobin i dovodi do ugušenja. briga i savesnost čoveka odnosno njegova stručnost su bitan uslov da proizvodnja bude uspešna. pregrade. odnosno svežeg vazduha i odstrani sve ____ 11 ____ . a sve je to neraskidivo povezano sa kvalitetom prostirke. Ventilacija Ventilacija objekta je osnovni faktor kojim se menjaju i prilagođavaju ostali ambijentalni parametri koji svi zajedno obezbeđuju udobnost i dobre proizvodne. Veliki deo opreme je automatizovan i međusobno povezan što omogućava da se proizvodnja odvija bez teškoća uz minimalan ljudski rad. rešetkasti pod. No i pored svega toga. prostirka. Savremena oprema obezbeđuje ambijentalne uslove. sortiranje jaja.

Brzine strujanja vazduha se kreću. Bez obzira koji se primenjuje bitno je da do svih jedinki u objektu stigne dovoljna količina svežeg vazduha. Taj sveži vazduh treba ravnomerno da struji kroz sve delove objekta (bez mrtvih uglova) ali ne prebrzo (bez promaje) Prirodna ventilacija (vertikalna. Topao.30 m/sec a leti od 0. zimi od 0. Dobar sistem ventilacije je onaj koji.štetne primese. u zavisnosti od tipa proizvodnje i starosti jedinki. a ako su dovodni otvori na jednom a ventilatori na drugom bočnom zidu o horizontalnoj ventilaciji. spoljnoj temperaturi itd.5–1 m/sec a ponekad i više. hladan i svež vazduh usmerava ka plafonu gde se meša sa toplim i tek onda se spušta ka podu. specifično teži. a da istovremeno ne rashladi vazduh. hladan i svež vazduh se usmerava ka podu da što pre stigne do živine. Orijentaciono se može reći da je potrebno od 1 do 7 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase tokom jednog sata. leti. ____ 12 ____ . Takođe postoji i ventilacija duž objekta gde su dovodni otvori postavljeni na čelu objekta a ventilatori nasuprot njima. ovo su orijentacioni podaci koji se moraju prilagoditi kategoriji živine. Ovaj tip ventilacije bolje funkcioniše u dugačkim i uskim objektima ali se postepeno napušta. Kada su dovodni otvori smešteni na bočnim zidovima a ventilatori koji izvlače vazduh (stvaraju podpritisak) centralno duž plafona. Nasuprot tome.prirodna i mehanička. Naravno. brzina strujanja vazduha i zagrevanje. vazduh se penje u vis a njegovo mesto zauzima hladniji. specifično lakši. Mehanicka ventilacija (forsirana) je češće zastupljena u industrijskom živinarstvu zato što se lakše i efikasnije regulišu i kontrolišu dovod svežeg vazduha.15–0. odnosnom da temperaturno vlažni odnosi ostanu stabilni. vazduh. Da bi se ovo odigravalo potrebna je razlika od 5–60C. govori se o vertikalnoj ventilaciji. Pored toga bitan je i pravilan raspored i odnos ventilacionih otvora kao i njihova visina od poda. godišnjem dobu. Dovodni i odvodni otvori i kanali moraju biti snabdeveni žaluzinama koje će sprečiti prodor sunčevog svetla a neće ometati strujanje vazduha. proizvodnim uslovima. pravolinijska) se zasniva na kretanju vazduha usled razlike u temperaturi. Postoji nekoliko načina za odredivanje ukupnog obima ventilacije ali je najtačnije ako se pridržavamo normativa koje preporučuje proizvođač linijskog hibrida. Postoje dva načina ventilacije . zimi. Treba naglasiti da nema idealnog sistema ventilacije te se za izbor sistema mora konsultovati provereni stručnjak.

spiralni grejači itd.Grejanje U prirodnim uslovima živina izvodi i odgaja svoje mlade sama. Neophodno je naglasiti da idealne “veštačke kvočke” nema i da svaki tip ima svojih prednosti ali i nedostataka. Kao i električne “veštačke kvočke” tako i gasne zagrevaju uglavnom ograničen prostor. Izvor toplote može biti električna energija (obične ili infracrvene sijalice. Ovakve hranilice su dovoljne za 80-100 pilića.) deluje jednostavno i tehnološki vrlo povoljno. Viseće hranilice zahtevaju mnogo ljudskog rada a pri restriktivnoj ishrani nemoguće je istovremeno napuniti sve hranilice. butan ili peći na čvrsta goriva. U intenzivnoj živinarskoj proizvodnji srećemo se sa dva načina grejanja. Ponegde se može sresti i primena centralnog grejanja sa svim svojim prednostima i manama. tako da jače jedinke dolaze do ____ 13 ____ . namene i primenjene tehnologije. vazduh se dosta isušuje i mora se dodatno vlažiti. Izbor sistema zavisi od veličine objekta. Hranjenje Razvojem živinarstva razvijali su se i poboljšavali različiti sistemi za hranjenje. Prvih dana se za hranjenje pilića ili mladunaca drugih vrsta živine.). Neposrednim sagorevanjem gasa troši se kiseonik i stvara CO 2 a u slučaju nepotpunog sagorevanja nastaje izrazito toksičan CO. najčešće koriste plitke plastične tacne prečnika oko 40 cm a ređe kutije za transport pilića ili čisti nekorišćeni kartoni za jaja. gde se ceo objekat zagreva različitim pećima na čvrsto gorivo a delimično ograđen prostor različitim “veštačkim kvočkama”. Važno je istaći da se oni uvek podešavaju prema veličini jedinke i da je optimalna visina hranilica kada su one postavljene u visini ramenog pojasa. Zagrevanje celog objekta ubacivanjem toplog vazduha pomoću različitih grejača (masteri. kaloriferi. U manjim objektima često se koristi kombinovano grejanje. Ekonomičnost ovakvih sistema ogleda se i u mogućnosti da se zagreva samo potrebni deo objekta. Zagrevanje toplim vazduhom ima i nedostatke zato što vazduh prolazeći kroz otvoreni gorionik u objekat unosi gasovite primese sagorevanja. prirodni gas. grejući ih svojim telom. termogeni itd. zato što su potpuno automatizovani i povezani sa sistemom ventilacije. uz to stvara se i nepoželjna veća količina vodene pare. tajfuni. Čitav niz različitih “veštačkih kvočki” je bio a i sada je u upotrebi. Grejanje ograničenog prostora vrši se uz pomoć “veštačkih kvočki” a zagrevanje celog objekta različitim grejačima.

Ostale jedinke u želji da što pre dodu do hrane često hrle napred te može doći do prevelikog gomilanja pa i ugušenja. ne zagađuje vodu itd. U sistem za napajanje voda dolazi iz rezervoara koji se naziva medikator. često puca što dovodi do dužih poremecaja u hranjenju. gde konvejer ulazi u objekat prva dobija hranu. Šor tajm sistem je veoma raširen u svetu a počinje sve češće da se primenjuje i kod nas. Ovi sistemi omogućavaju da iz njih hranu uzimaju samo nosilje a petlovi se hrane iz posebnih uzdignutih i okruglih hranilica. jede više i bira kvalitetniju hranu. Da bi se sprečilo rasipanje. U novije vreme za hranjenje roditeljskih jata koriste se sistemi za odvojeno hranjenje petlova i nosilja. Ishrana komeržcijanih nosilja sa vrši olučastim hranilicama koje su smeštene na spoljnjoj strani kaveza. Hranidbeni prostor se lako povećava prema potrebi. teško se zapušava. hranilice se pune samo do jedne trećine. Prvih dana se za ____ 14 ____ .više hrane a slabije ostaju gladne. Ovakve hranilice se i danas mogu koristiti u manjim objektima. Vagoneti se kreću duž čitave baterije. Moguće je i postavljanje olučastih pojilica sa spoljne strane kaveza iznad hranilica. što dovodi do velikog raslojavanja. Zatvoreni podni sistem obezbeđuje istovremenu raspodelu hrane po celom objektu i omogućava restriktivnu ishranu ali čelično uže sa plastičnim prstenovima koje se nalazi unutar njega. Posebnim koševima – vagonetima hrana se raznosi po hranilicama. Pri optimalnoj temperaturi od 18-200C kokoške popiju oko 250 cm 3 vode dok se pri višim temperaturama potrošnja vode povećava. Tuba sistem je jedan od savremenijih sistema koji omogućava istovremeno hranjenje svih jedinki u objektu ali nije moguća kontrola količine hrane u pojedinim hranilicama. Napajanje Dobar sistem za napajanje onemogućava nekontrolisano prolivanje. odnosno ne može se primenjivati restriktivna ishrana i najčešće se koristi za tov brojlera. I ovde treba naglasiti da se visina pojilica podešava na visinu ramenog pojasa jedinki. Ovaj sistem omogućava istovremeno punjenje svih hranilica tačno određenim količinama hrane i pogodan je za restriktivnu ishranu. Svakoj kokoški potrebno je 10-12 cm hranidbenog prostora. lako se održava i dezinfikuje. Dužina hranidbenog prostora se povećava sa starošcu jedinki i prilagođava se preporukama proizvođača linijskog hibrida i proizvođača opreme. Podni otvoreni konvejer smanjuje utrošak ljudskog rada a nedostatak mu je u tome što živina koja se nalazi na početku.

dana. Krugovi Jednodnevni pilići ili mladunci ostale živine se često primaju u lesonitne krugove čija je visina oko 50 cm. U svakom slučaju dužina pojidbenog prostora odnosno broj “nipl” pojilica povećava se sa starošcu jedinki i prilagođava se preporukama proizvođača linijskog hibrida i proizvođača opreme. Na jednu “nipl” pojilicu predviđa se u podnom sistemu držanja od 15 do 20 tovnih pilića. Hranilice i pojilice se rasporeduju naizmenicno uz ivicu kruga tako da pilići ne prelaze više od 1. U ____ 15 ____ . Ove pojilice postepeno potiskuju savremenije “nipl” pojilice (kapaljke) često u varijanti gde su ispod njih prisutne posudice. Jedna ovakva pojilica zadovoljava potrebe do 100 pilića. prečnika oko 30 cm.5-3 m staje od 250 do 300 jedinki. 10 do 15 kokica i 10 do 12 nosilja. do 10. Napajanje živine iz protočnih kanala je napušteno. Na prostirku unutar kruga stavlja se talasasti papir koji sprečava klizanje pilića i žderanje prostirke. Bez obzira na upotrebljeni sistem voda u njega dospeva iz rezervoara (medikatora) koji se najčešće nalazi u predprostoru objekta. Medikatori omogućavaju odgovarajući pritisak vode u sistemu za napajanje. Danas se u široj upotrebi nalaze viseće pojilice kod kojih i dalje često dolazi do kvara na ventilu i posledično žeđanje jedinki ili poplave u objektima.napajanje jednodnevnih pilića ili mladunaca drugih vrsta živine koriste male zvonaste plastične pojilice zapremine oko 3 l. Pregrade Jednodnevni pilići ili mladunci ostale živine mogu se primati. dana života. služe za primenu lekova i nekih vakcina a po potrebi i za zagrevanje vode. Uobičajena dužina pojidbenog prostora za piliće je 1 cm a za odrasle 2-3 cm za jedinku. ili 5. Krugovi takođe ograničavaju njihovo kretanje i primoravaju ih da se zadrže ispod “veštacke kvočke” a samim tim zaštićeni su od promaje i prehlade. ispod kojih se nalazi rešetka (drvena ili plastična) da bi se sprečilo prljanje i punjenje pojilice prostirkom.5 m da bi stigli do njih. U krug prečnika 2. bez primene krugova. U kaveznom sistemu jedna “nipl” pojilica predviđena je za 4 do 5 nosilja i smeštena je unutar kaveza. Papir se uklanja 4. Krugovi se po potrebi mogu spajati i proširivati a za njima prestaje potreba od 7. u slobodan podni prostor koji se takođe prekriva talasastim papirom.

sanitarno obrađenim i odmorenim objektima. čistijim jajima i manjem utrošku energije za grejanje. kokoške često nose jaja van gnezda. Gnezda su najčešće dvospratna i u svakoj bateriji ima više otvora. broju i načinu držanja odnosno kategoriji živine. Kavezi Podrazumeva se da se prijem odgojenih kokica vrši u pripremljenim. Pod donjeg reda gnezda nalazi se na visini od 40-50 cm. U ovakvim objektima prijem jednodnevnih pilića je otežan dok u eksploataciji često dolazi do povreda nogu. Pozitivne strane se ogledaju u lakšem održavanju prostirke. Rešetke mogu biti drvene ili plastične letvice i od poda su uzdignute 30-40 cm i na njih se postavljaju pojilice i hranilice. lima ili plastike. Gnezda U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja gnezda se postavljaju 3-4 nedelje pre pronošenja da bi se kokice privikle na njih.tom slučaju se prva trećina objekta odvaja od ostalog dela pregradom od debele plastične folije ili gumiranog platna. Izgleda da kokoške najviše vole drvena. U boks se obično smešta 500–1000 jedinki. Postavljen je uzduž objekta. U gnezdima mora biti dovoljno sveže i čiste prostirke. prosute hrane i vode. Rešetkasti pod U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja često se koristi rešetkasti pod koji prekriva 50 – 65 % podne površine. Prostor ispod rešetki služi za sakupljanje izmeta. Prave se od drveta. uzduž sredinom objekta ali se ponekad koriste i kao pregrade između bokseva i tada su postavljena poprečno. Ako je veća. Na tim pregradama nalaze se vrata koja služe za prolaz između bokseva. U intenzivnoj proizvodnji ____ 16 ____ . Preostali deo poda je prekriven dubokom prostirkom. Ta se pregrada kasnije pomera prema potrebi. Najčešće dimenzije su 30 (28) x 30 (28) x 50 (30) cm i predviđeno je za 4 nosilje. Udaljenost gnezda od hranilica i pojilica ne bi trebalo da bude veća od 3 m. Objekti u kojima se drže komercijalne nosilje su sa velikim vratima prilagođeni vrsti opreme odnosno broju spratova i veličini kaveza. Objekti u kojima se odgoj ili eksploatacija odvija na podu često se pregrađuju pregradama od pletene žice ili gnezdima. Obično se postavljaju duž zidova objekta.

odnosno proizvodnjom oplođenih jaja. tako da između njih struji vazduh. Puni kavezi se slažu. jednodnevnih pilića ili mladunaca ostale živine raspolažu klima uređajima kojima se obezbeđuju optimalni uslovi. Pilići bez većih posledica podnose transport u trajanju do tri dana. Kokoške nosilje na svaki kg hrane popiju oko 2 l vode tako da prozvedu oko 1.najčešće se koriste trospratne baterije. u prevozno sredstvo. U jednom se transportuje 25 jednodnevnih pilića ili odgovarajući broj drugih mladunaca živine. mora se obezbediti dobro provetravanje i zaštita od direktnog sunca. U kutijama za transport se nalaze papirni podlošci (pelenice) koje se po vađenju pilića sakupljaju i spaljuju. dok se čeka na istovar. Oprema za transport Vozila za transport jaja. Izbor linijskog hibrida koji će se koristiti ne zavisi samo od proizvodnih karakteristika tovnih pilića ili nosilja konzumnih jaja već i od ____ 17 ____ . Uobičajene dimeнzije su 100 x 50 x 25 cm. Sve one imaju svoje prednosti i mane naročito kada je izđubravanje u pitanju. u kojima su kavezi postavljeni na različite načine (vertikalne. Kutije za transport jednodnevnih pilića ili mladunaca ostale živine podeljene su na 4 dela. Problem živinskog đubreta nije samo tehničke ili ekonomske prirode već i ekološke i zdravstvene.kalifornija itd. Mora se shvatiti da 1000 kokošaka proizvede oko 64 tone izmeta godišnje. Postoji čitav niz. baterija različite konstrukcije. Proizvodnja pilećeg mesa i jaja Ova proizvodnja u našim uslovima počinje uzgojem podmlatka i nastavlja se eksploatacijom roditeljskih jata.). stepenaste . Nakon leženja pilići teških hibrida se tove.5 kg fecesa. U klaničnom depou. Fiksiraju se da ne dođe do pomeranja ili prevrtanja. mada broj spratova može biti i manji i veći. Kavezi za transport prave se od plastične mase i u jedan staje od 10 do 15 utovljenih pilića ili odgovarajući broj jedinki drugih vrsta živine. polustepenaste. Kartonske kutije su za jednokratnu upotrebu dok se plastične vraćaju inkubatorskoj stanici na rigoroznu dezinfekciju. kolju i prerađuju a ženski pilići lakih hibrida se odgajaju i eksploatišu kao kokoške nosilje konzumnih jaja dok se petlići odmah po leženju neškodljivo uklanjaju.

To je moguće u dobro pripremljenim objektima gde se jedinke drže na podu sa kvalitetnom prostirkom ili na rešetkastom podu uz poštovanje svih ostalih pogodnosti koje omogućavaju najveći komfor odnosno najbolje proizvodne rezultate. Objekat za odgoj podmlatka dobro je podeliti na bokseve. Znalačkom primenom dužine i intenziteta svetla može se uticati na polno sazrevanje i nosivost odnosno ekonomičnost proizvodnje. Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata Osnovni cilj držanja roditeljskih jata je proizvodnja kvalitetnih oplođenih jaja. a druga. Odgoj roditelja i prizvodnja priplodnih jaja je jednostavniji i kvalitetniji u objektima bez prozora sa veštačkim svetlom. Priprema objekta Nekoliko dana pre prijema pilića proveriti stanje objekta i opreme. Oba načina imaju svojih i dobrih i loših strana. Nakon nekolilko nedelja ona se postepeno podižu i uklanjaju. Tada se unose dodatna gnezda i postavljaju se na mesta gde je bilo najviše jaja. U zavisnosti od spoljne temperature objekat zagrevati jedan ili dva dana pre useljenja pilića. Uneti krugove i na talasasti papir postaviti hranilice i pojilice u kojima se nalazi sveža ali temperirana voda. nedelje. jedinke se obično kreću u krugu prečnika oko10 metara pa pregrade nisu neophodne ali mogu ostati. kada se odgoj odvija u jednim a eksploatacija u drugim. Gnezda se u objekat postavljaju sa formiranjem jata od 18. zatrpavaju i brzo hlade. Kasnije u periodu eksploatacije odnosno nošenja jaja. ____ 18 ____ . Prvim se izbegava stres prilikom seobe a u drugom jedinke dolaze u čiste sanitarno pripremljene objekte. Za ishranu i napajanje roditeljskih jata koriste se oni sistemi koji omogućavaju uobročenu i restriktivnu ishranu i napajanje tokom odgoja i eksploatacije.kvaliteta i proizvodnih sposobnosti roditelja odnosno od cene proizvedene količine mesa ili jaja po useljenoj roditeljskoj kokoši. do 20. Prva je kada se odgoj i eksploatacija odvijaju u istim objektima. U tehnološkom procesu odgoja i eksploatacije postoje dve mogućnosti. Ako u pronošenju ima previše jaja na prostirci ona se prljaju.

Izuzetno je važno da pilići što pre nađu vodu. spajaju a 10. dana. U ovom veoma osetljivom periodu kokice i petlići se pripremaju za proizvodnju i svaka greška ili bolest dovode do raslojavanja jata a to neminovno ima negativan uticaj na kasniju proizvodnju. odnosno odgovarajuće starosti ostalih vrsta živine. Lakši pilići su ili dehidrirani ili izleženi iz sitnih jaja. Krugovi u koje se smeštaju pilići počevši od 3. optimalne težine koje će u dobrim uslovima držanja i hranjenja ispoljiti sav svoj genetski potencijal. Tek nakon nekoliko časova daje im se hrana u plitkim tacnama. Iz kutija pilići se vade rukama i pažljivo spuštaju na pod a ne istresaju. da bi se rehidrirali. pa do starosti kokica od 18 do 20 nedelja. Temperatura vazduha se meri u visini leđa pilića i prvog dana mora biti 33-350C na ivici “veštacke kvočke” odnosno 31-330C ako se greje ceo objekat. O tome voditi evidenciju. Pojilice i hranilice treba svakodnevno prati i puniti svežom temperiranom vodom odnosno hranom koja se dosipa prema potrebi. Ponašanje pilića ukazuje da li im temperatura odgovara ili ne. Tromost i avitalnost mogu biti posledica loše ishrane i bolesti roditelja. Još u kutijama pregledati piliće izdvojiti uginule i škartirati avitalne. Prijem roditeljskih pilića Transportne kutije sa pilićima treba što pre izvaditi iz transportnih vozila i rasporediti ih unutar objekta. Teži pilići su tromi i avitalni. dana se šire. grešaka u inkubiranju. Takođe je važno istaći da se moraju razumeti i poštovati biološke osobenosti živine te radnici moraju biti obučeni da pravilno koriste opremu. U svakom slučaju i jedni i drugi loše napreduju i zaostaju u rastu.Odgoj roditeljskog podmlatka Periodom odgoja se smatra vreme od prijema jednodnevnih pilića odnosno mladih ostalih vrsta živine. To privikavanje se izvodi postupno tokom nekoliko dana. U slučaju da im je hladno skupljaju se u gomile ispod grejnog tela ili pojedinim delovima objekta. lošeg i dugog transporta ili prijema u loše pripremljen objekat. Nakon uklanjanja krugova počinje privikavanje pilića na automatske pojilice i hranilice. dana se uklanjaju. Tokom ovog perioda osnovni cilj je odgajiti zdravo i vitalno jato. Useljeni jednodnevni pilići moraju biti dovoljno vitalni da sami traže i nađu vodu i hranu. ili 5. poštuju propisanu tehnologiju i uočavaju promene u ponašanju. ili 6. Optimalna telesna masa jednodnevnih pilića krece se od 38 do 42 g. 5. slabije uzimaju hranu i vodu i zbog toga zaostaju u startu. Talasasti papir sa prostirke se uklanja 4. koja je temperirana. glasno ____ 19 ____ .

kljucanje perja. Rez mora biti pod pravim uglom i dobro kauterizovan. debikiranje) kljunova je zahvat kojim se sprečava kanibalizam. Pilićima tada postaje hladno. nedelje života. pilići se hrane po volji (ad libitum). guraju kljun u prostirku tražeci hladniji vazduh. veličina rupice za kljun prilagođava se veličini kljuna. ____ 20 ____ . Optimalno vreme je od 3. To nije lako postići. Oštrica noža u aparatu za debikiranje mora se zagrejati do crvene boje. u nedostatku prave kvočke. Prvog dana pilićima je potrebna svetlost puna 24h da bi se snašli. Pravilnom primenom svetlosnog programa može se uticati na polno sazrevanje i ekonomičnost proizvodnje. Kod grejanja celog objekta toplim vazduhom. Uz temperaturu potrebno je održavati i optimalnu vlagu unutar objekta (55-70 %). pospanost i dahtanje sa raširenim krilima. Do tada. piju više vode a operjavanje je usporeno. Petlićima se kljun preseca na polovini a ženskim pilićima se odsecaju dve trećine kljuna odnosno rez se nalazi 2 mm ispred nosnih otvora. Ovo može da prevari neiskusne živinare i navode ih na pomisao da je pilićima pretoplo pa smanjuju grejanje. intenzivno se gomilaju i dolazi do povećanog uginuća usled gušenja. koja se sprovodi krajem 2. To se pokušava rešiti restriktivnom ishranom na način i prema normativima proizvođača linijskih hibrida. do 8. Zbog nagonske potrebe pilića da se. Temperatura vazduha ne sme. pogotovo kod teških hibrida. nedelje odnosno prema preporukama proizvođača linijskog hibrida. kokice i petlići se ne smeju ugojiti a moraju ući u što bolju proizvodnu kondiciju. zato što je njihov osnovni cilj i karakteristika brzi rast. Kada su u pitanju laki hibridi ograničavanje ishrane počinje oko 8. dana života zato što je tada stres najmanji. zapaljenja creva i povećanog uginuća. Pilići se udaljavaju od grejača oko koga prave prsten.pijuču. dobro iskorišćavanje hrane i što je veoma važno prenošenje tih osobina na potomstvo. Osnovni cilj ishrane roditeljskog jata je programirani razvoj tokom odgoja priplodnog podmladka. zbijaju u gomile i kad je temperatura odgovarajuća. pogotovo ne prve nedelje života. Otpornost na infekcije opada. Previsoka temperatura se ređe sreće i izaziva tromost. izrazit apetit. Nakon toga primenjuje se svetlosni program koji preporučuje proizvođač linijskog hibrida. Obično se sa njom počinje nakon kontrole telesne mase i utroška hrane. upoznali sredinu i pronašli hranu i vodu. ne uzimaju hranu i vodu a ako je još i prostirka vlažna dolazi do prehlada. Debikiranje se mora izvesiti pažljivo i pravilno da ne bude više štete od koristi. odnosno početkom 3. onima iz sredine gomile nedostaje svež vazduh i teško dolaze do vode pa dahću. razbacivanje hrane itd. da odstupa više od 10C od tehnoloških normativa koje je preporučio priozvođač linijskog hibrida. Smanjuje im se apetit i prirast. Skraćivanje (sečenje.

Raslojavanje je sve veće a može doći i do uginuća. uslovima držanja i zdravstvenom stanju. Količina hrane zavisi od zapažanja stručnjaka i objektivnih podataka o stvarnoj masi jedinki. Cilj je da sve jedinke jedu istovremeno. odnosno hranjenje PKS sa povećanom količinom sirovih vlakana jer se stvarala navika unošenja velike količine hrane. idealno je 3-4 minuta a toleriše se 5-8 minuta. Ako se to ne ispoštuje jače jedu do sitosti a slabije ostaju gladne .5 kg na 100 jedinki za nedelju dana. pre davanja hrane. U periodu odgoja neophodno je redovno kontrolno merenje i ako je potrebno brzo korigovanje dnevnih obroka. Svakodnevno hranjenje smanjenim količinama hrane je najbolja metoda restriktivne ishrane. poštovanjem gustine naseljenosti.Vremenom su se programi restriktivne ishrane menjali ali se može reћi da su se ustvari sve više pooštravali. Trećeg dana daje se zob u količini predviđenoj za tri dana. Preporučuje se merenje krajem svake nedelje. nedelje pa do kraja odgoja dodaje se grit (mleveni mermer) granulacije do 5 mm. Hranjenje svaki drugi dan odgovarajućom količinom PKS potrebnom za dva dana naziva se “skip a day”. Napušten je način kvalitativne restrikcije. primenom kvalitetnih sistema za hranjenje i napajanje koji obezbeđuju dovoljno hranidbenog i pojidbenog prostora. Za mernje se koristi slučajan uzorak od oko 100 jedinki iz jednog boksa odnosno 3-5 % svih ____ 21 ____ . količinom PKS predviđenom za tri dana. a to je odgoj lake vitalne kokice koja će postati dobra nosilja sa malo sitnih jaja u pronošenju. Raslojeno jato ne reaguje ujednačeno na kasniju stimulaciju svetlom i hranom te je pronošenje sporije i neravnomerno a špic nosivosti se ne dostiže. u posebnim hranilicama. To se obezbeđuje upotrebom odgovarajućih PKS-a. Glavno merilo dnevnih potreba hrane je telesna masa jedinki u odgoju. što je kasnije pravilo probleme u eksploataciji. Tačno određena količina PKS daje se svakog jutra pre ili istovremeno sa paljenjem svetla a takođe tačna količina zobi posipa se poslepodne po prostirci. Veliki broj faktora utiče na to da li će restriktivna ishtana postići svoj cilj. u količini od 0. osnovno pravilo je da vreme distribucije hrane po objektu bude što kraća. Manje i lakše jedinke imaju manji uzdržni obrok ne samo tokom odgoja nego i kasnije u eksploataciji. uvek istog dana. Pri visokim temperaturama vazduha može se živina hraniti dva dana uzastopce. Bez obzira koji se način restriktivne ishrane primenjuje. Od 6. Sve to dovodi do toga da broj jaja po useljenoj kokoški bude manji od planiranog. Na dan gladovanja rasipa se po prostirci dvostruka dnevna količina zobi. Male dnevne količine hrane usporavaju rast kostiju pa jedinke ostaju manje. Mora se naglasiti da su dnevne količine PKS-a tokom restriktivne ishrane samo preporučene vrednosti. kvalitetnom mikroklimom i redovnom kontrolom prirasta i težine jedinki.

Kada kokoške pronesu i postignu nosivost od oko 10 % restrikcija vode prestaje. Prvi put između 6. i 8. Oštro škartiranje obavlja se dva puta. nemogućnost nošenja jaja pa i uginuća. Ako je neko jato izrazito neujednačeno mora se utvrditi uzrok i po mogućnosti treba ga ukloniti. boja nogu. količine i kvaliteta hrane. konzistencije sadržaja voljke i konzistencije fecesa. U tom slučaju moraju se sve jedinke ponovo izmeriti pa ih podeliti u tri grupe. ____ 22 ____ . Jato se smatra ujednačenim ako je telesna masa 80 % jedinki u okviru tehnoloških normativa a ostale su teže ili lakše. čija je telesna masa poželjna. Prostirka se brzo vlaži sa svim negativnim posledicama. stanja prostirke. jaja su prevelika ili premala. česte prolapsuse. ponašanja jedinki. Kriterijum za odabiranje je opšti izgled. stavlja se u boks bliže vratima i hrani se većom količinom hrane. smešta se u sredinu i dobija hranu prema tehnologiji . Ako pronošenje odnosno polna zrelost zakasni dobićemo manji broj krupnijih jaja. Zbog toga se u odgoju takođe preporučuje restrikcija vode odnosno obročno pojenje. jaja su skoro iste mase pa je vreme inkubiranja ujednačeno a i pilići dobijeni iz takvog jata su uniformni i postižu bolje rezultate u tovu. Prva grupa. je osnova za pravilnu procenu koja će se količina PKS-a davati sledeće nedelje. veću potrošnju hrane. Uniformnost ili ujednačenost jedinki u jednom jatu je bitan faktor za postizanje dobre proizvodnje. U ujednačenom jatu kokoške skoro istovremeno pronesu. nedelje a drugi put pre polnog sazrevanja odnosno između 18.životinja. zaostalost u rastu. često sa dva žumanceta. bolesti ili stresa restrikcije se ublažavaju ili prekidaju. vodenast feces. Tokom odgoja jato se svakodnevno obilazi i uočljivi škartovi se odstranjuju. Mortalitet takvih kokošaka je povećan. Svako povećanje ili smanjenje hrane mora biti postupno (po 2-3 g dnevno). najtežih jedinki smešta se pri kraju objekta i njima se količina hrane ne smanjuje ali ni ne povećava sve dok se ne uklope u tehnološke normative. Restrikcija vode mora se uvek sprovoditi veoma pažljivo i zavisi od: temperature. Razlika. Sa restrikcijom vode počinje se kad i sa restrikcijom hrane i traje do kraja odgoja. Treća grupa. i 20. uniformnost. Naravno da se takva jaja ne mogu koristiti za inkubiranje. u kojoj su jedinke lakše od tehnoloških normativa. nedelje. telesna masa. Za vreme restriktivne ishrane jedinke obično piju više vode da bi ublažile osećaj gladi. u prirastu između dva merenja. Posledice prekomernog uzimanja vode su lošija resorpcija hranjivih sastojaka. konformacija. Druga grupa jedinki. Organizam prerano polno sazrelih kokošaka nije dorastao naporima koje zahteva intenzivna nosivost te dolazi do oštecenja polnih organa. Na osnovu dobijenih težina upoređuje se prosečna težina sa prethodnim merenjem. proliv itd. U slučajevima visokih temperatura. vitalnost. razlika između bokseva i odstupanje od normativa. nepravilnog oblika.

tehnologiji držanja i ishrane. Za razliku od njih dobre nosilje već nakon nekoliko nedelja nosivosti gube žutu boju kljuna i nogu a perje im je proređeno i iskrzano. Selekcija se vrši tokom celog odgoja a posebno je oštra u 6. bolesti itd. do 21. Dobro su obrasle perjem. nedelje. Takve jedinke jedu više. Na velikim farmama za to se odvaja poseban objekat a na manjim poseban boks.to su lepe jedinke ali sa slabo razvijenom i smežuranom krestom. Nosivost u početku brzo raste i oko 30. Kod dobrih nosilja on je veći od dva prsta pa sve one sa manjom širinom treba škartirati. kljun i noge su im lepe žute boje. Kod teških hibrida pronošenje najčešće počinje 23.kreste i podbradnjaka. EKSPLOATACIJA RODITELJSKOG JATA Polno sazrevanje. Poželjan je odnos 1 :10 u korist kokica. odnosno 18. nedelje naglim povećanjem dužine i intenziteta svetlosnog dana i istovremenim povećanjem količine hrane potstiče se polno sazrevanje. nedelje se postiže špic nosivosti koji je kod teških hibrida 85 % a kod lakih oko 90%. pronošenje i uspešnost proizvodnje su u direktnoj vezi sa telesnom masom kokošaka i svetlosnim nadražajem. Odvojeni odgoj petlova Odgoj petlova zahteva posebnu pažnju pa se sve više preporučje odvojeno držanje od prvog dana života. Tokom odgoja sprovodi se restriktivna ishrana prilagođena preporukama proizvođača hibrida. Ako se petlići izrazito među sobom bore treba ih nešto ranije pomešati sa kokicama da bi pre pronošenja uspostavili odgovarajuću hijerarhiju. nedelje a kod lakih 18. grešaka u seksiranju. nedelje. nedelji i pri formiranju roditeljskog jata od 18. Ako nosivost raste sporije nego što je tehnologijom predviđeno ili se ne dostigne špic nosivosti može se povećati dnevni obrok u nadi ____ 23 ____ . i na izgled. Nakon 16. Kada se takve kokoške žrtvuju kod njih se uočavaju slabo razvijeni jajnici i jajovodi a količina sala je veća od poželjne. često su agresivne i uznemiravaju ostale. Oplođenost jaja takođe brzo raste i duže vreme zadržava se na nivou 90-95%. rast i sjaj perja itd. -24. Za procenu kvaliteta nosilja važan je razmak između stidnih kostiju kao i razmak između stidnih kostiju i vrha grudne kosti. U svakom jatu ima određeni broj loših nosilja zbog: bioloških osobenosti.

Uspešno se može prislino mitariti samo zdravo jato koje još nosi.da ćemo postići željeni cilj. Prislino mitarenje se može izazvati i dodavanjem hormona ili drugih preparata u hranu. Tokom proizvodnje jedinke ne smeju gubiti telesnu masu. Nakon postignutog špica nosivosti odnosno na početku njegovog pada povećanje telesne mase kokošaka ne samo da nije poželjno već je i štetno. telesne mase. Maksimalnu proizvodnju nastojimo da zadržimo što duže sa onom količinom hrane kojom je postignut špic nosivosti. Kod nas se na žalost postižu mnogo lošiji rezultati od ovih koje proizvođači hibrida navode kao normativ. Eksploatacija roditeljskog jata traje dok god je odnos utrošene hrane i nosivosti ekonomski opravdan. Nakon. broja jaja. Ukupna potrošnja hrane po nosilji je manja. Ako očekivano poboljšanje izostane količinu hrane treba postepeno vratiti na prethodni nivo a razloge potražiti na drugom mestu. greškama u ishrani i uslovima držanja. te su stalna merenja i dalje neophodna. vlažnosti itd. pa i živine. Za svako smanjenje nosivosti od 4-5% treba smanjiti dnevni obrok za 2-3 g. Za vreme prisilnog mitarenja sve jedinke se prisile na istovremeno mitarenje pa u relativno kratkom roku sve istovremeno ulaze u drugi ciklus nosivosti. Nakon završetka eksploatacije živina se hvata i odvozi u klanicu. Pilići iz drugog ciklusa su krupniji i vitalniji. Mitarenje Mitarenje je prirodan proces zamene perja kod ptica. Ne postoje čvrsti normativi o dnevnoj količini hrane zato što se oni menjaju u zavisnosti od starosti. Jak stres izazvan oduzimanjem vode. temperature. U drugom kraćem ciklusu nosivosti dobija se manje jaja ali su ona krupnija i odmah spremna za inkubiranje. U jednom ciklusu nosivosti od teških hibrida može se očekivati 175-185 jaja po useljenoj kokoški odnosno 135-150 jednodnevnih pilića a od lakih 240-250 jaja i 170-180 pilića. To je najčešće 40-50 nedelja odnosno do starosti jata od 60 do 70 nedelja života. Razlozi se uglavnom nalaze u loše odgojenim roditeljima. Najmanje na 6h pre hvatanja im se uskrati hrana i voda a samo hvatanje se obično obavlja noću ili pod plavim svetlom. hrane i svetlosti tokom 48h dovodi do naglog prestanka nosivosti čime počinje mitarenje. u kome polne aktivnosti miruju a organizam se obnavlja. Prisilno mitarenje se može izazvati na više načina. ____ 24 ____ . stresu i bolestima. toga se sve postepeno vraća na tehnološke normative i za oko 2 meseca nosivost se ponovo obnavlja.

Preporučuje se što češće sakupljanje jaja a najbolje je sakupljati ih svaka 2h. Skupljanje jaja Priplodna odnosno oplođena jaja ne smeju dugo ostati u gnezdima zato što ostale kokoške koje nose jaja u isto gnezdo dodatno zagrevaju ranije snesena. Povećanje temperature i pored smanjenog utroška hrane dovodi do slabijeg nošenja jaja čija je ljuska porozna. širim krajem na gore. Petlovi se hrane posebnim PKS prilagođenim njihovim potrebama. neaktivni su. Da bi se taj problem prevazišao sve češće se primenjuje odvojeno hranjenje muških i ženskih roditelja.Prisilno mitarenje koristi se za produženje nosivosti odnosno dobijanje većeg broja pilića a samim tim ekonomičnije proizvodnje. Takva jaja se brže kontaminiraju i dolazi do nepravilnog razvitka zametka koji kasnije tokom inkubiranja ugine. tanka i lako se lomi. Radnik koji sakuplja jaja mora. Optimalna vlažnost se krecć od 55 do 70% a ventilacijom se obezbeđuje od 1 do 7 m3 vazduha čime se temperaturno vlažni odnosi održavaju u optimumu. tokom ili neposredno posle sakupljanja da izvrši trijažu jaja. Najpovoljnija temperatura za eksploataciju teških roditelja je 19-200C. nedelji i rast petlova ne treba ograničavati do 30. koja podrazumeva odvajanje čistih od prljavih. odmah. napuklih. U slučaju da su preteški otežano se kreću. nedelje. nedelje može se izvršiti zamena starih petlova mladim da bi se povećala oplođenost. Ne savetuje se sakupljanje jaja u korpe i kante zbog oštecenja jaja. U zajedničkom odgoju često dobijaju premalo hrane te zaostaju u razvoju. Tako odabrana jaja stavljaju se u čiste dezinfikovane podloške sa tupim. Oko 40. Jaja treba sakupljati u plastične perforirane podloškea samo u nuždi u kartonske. Sa odvojenim hranjenjem počinje se najkasnije u 22. deformisanih. I pored nešto veće oplođenosti često se postavlja pitanje ekonomičnosti zanavljanja petlova. Odvojena ishrana petlova Poseban problem u odgoju a naročito u proizvodnji je pravilna ishrana petlova. prevelikih ili premalih. Petlovi koji se uvode u jato ne smeju biti mlađi od 26 nedelja. pa je oplođenost loša zbog čega se često škartiraju. Za svaki stpen manji od 190C povećava se potrošnja hrane za 1-1. ____ 25 ____ . To se postiže onemogućavanjem petlova da se hrane iz hranilica za kokoške i obrnuto.5 g.

najčešće gasom. Posebno treba istaći njeno mesto u zdravstvenoj zaštiti živine. Nikako obrnuto! Fumigacija se može izvoditi u posebnoj prostoriji na farmi ili u manjim komorama koje se nalaze u predprostoru objekta. veličine i rukovanja jajima i od kvaliteta i tehnologije inkubatrora. Usisani oni prvo ulaze u vazdušnu komoru a odatle lako sve dublje u jaje.LEŽENJE PILILIĆA Prednosti veštačkog inkubiranja se ogledaju u: proizvodnji pilića tokom cele godine. vodovodne i električne mreže. u obliku latiničnog slova U ili slova T. formaldehidom. Amnionska kutikula može na kratko da spreči njihov prodor kroz pore čistog jajeta. prostirci. Pod sanitarnom obradom podrazumeva se fumigacija. tehnologije. INKUBIRANJE . Raspored prostorija u inkubatorskoj stanici je takav da logično sledi smer tehnološkog procesa ____ 26 ____ . Unutar same inkubatorske stanice ne smeju se ukrštati tehnološki putevi jaja.Snešeno jaje je prošlo kroz kloaku gde postoji mogućnost zagađenja raznim često patogenim mikroorganizmima. Tek sneseno jaje je na telesnoj temperaturi kokoške. pilića i opreme. sanitarno obraditi na samoj farmi. Komora za fumigaciju mora biti dovoljnog kapaciteta da prihvati sva jednokratno prikupljena jaja. njegovim brzim hladenjem dolazi do skupljanja jajčane mase i javlja se usisni efekat koji olakšava prodor mikroorganizama kroz ljusku. Da bi se to izbeglo treba jaja najkasnije 2h pošto su snešena. broj izleženih pilića je ograničen samo kapacitetom opreme a troškovi su manji. gajenja. Uspešnost inkubiranja zavisi od: genetske osnove priplodne živine. Zagađenje takođe može nastati u gnezdu. koji se dobija kada se KMnO4 prelije sa mešavinom formalina i vode. Lokacija na kojoj se nalazi mora biti dobro izolovana ali blizu dobrih saobraćajnica. Inkubatorska stanica Inkubatorska stanica je od posebnog značaja u tehnološkom lancu prizvodnje živine. Postoje tri tipa inkubatorskih stanica: pravougaone. od ruku radnika itd. kvaliteta. Ona može biti centar odakle se šire mnoge zarazne bolesti i zato mora biti izdvojena i dovoljno udaljena od ostalih objekata koji se koriste u živinarstvu. niti se smeju mešati radnici.VALJANJE . Bez obzira na oblik gradnje kod svih se mora primeniti osnovno pravilo a to je da jaja ulaze sa jedne strane a pilići izlaze sa druge. zdravlja.

Nakon toga žumancetna opna postaje nepropusna za ostale spermatozoide. prljava ljuska i jaja sa dva žumanceta. U njoj se mora obezbediti ravnomerna temperatura i ventilacija.) predstavlja stalnu opasnost. Visina u prostorijama mora biti bar za jedan metar viša od visine opreme. Svi zaposleni moraju proci kroz dezinfekcione barijere. Spermatozoid prolazi žumancetnu opnu i spaja se sa jajnom ćelijom. napukla. sortiranje i skladištenje jaja Jaja koja su već sanitarno obrađena na farmi. Optimalno vreme skladištenja je 3-7 dana uz relativnu vlažnost 70%. porozna. Inkubatorski otpad (ljuske. kao izvor zaraze. Inkubatorska stanica mora biti tako građena da se može dobro očistiti i dezinfikovati. U unutrašnje spadaju: pokretno žumance zalepljeno za ljusku zbog labavih ili pokidanih halaza. Snižena ali stalna temperatura (150C) omogućava mirovanje zametka (embriona). ladice) tupim krajem na gore. rapava. Inkubiranje jaja Za vreme parenja – gaženja petao u kloaku kokoške ubacuje oko 0. pa se mora redovno neškodljivo ukljanjati. otvor unose u prostoriju za prijem. najbolje u kafileriji. Spermatozoidi ____ 27 ____ . dovoze se do inkubatorske stanice specijalnim vozilom. paperje itd. Nakon toga fumigiraju se u gasnoj komori i prebacuju u klimatizovano skladiste da se odmore. da bi se sprečilo mešanje ljudi a samim tim i mogućnost prenošenja infekta. U spoljašnje spadaju: jaja bez ljuske. U njoj se sortiraju prema masi i slažu u inkubatorske uloške (podloške. Za inkubiranje se ne koriste jaja kod kojih su uočene spoljašnje ili unutrašnje nepravilnosti. Rukovanje.inkubiranja. za to predviđen. nepravilan obilk. avitalni pilići. istuširati se i presvući a kretanje unutar inkubatorske stanice se ograničava prema procesu rada.7 ml sperme koja jajovodom dospeva do čašice jajovoda u kojoj se sreće sa jajnom ćelijom. razliveno žumance i prisustvo krvavih mrlja. petlići. prevelika ili premala jaja. neizležena jaja. napukla opna žumanceta. Ventilacija mora biti tako podešena da je vazdušni pritisak viši na početku tehnološkog procesa a najniži na kraju čime se sprečava kretanje vazduha iz “prljavog” u “čisti” deo. Spakovana jaja se kroz mali.

10C. To je jajna ćelija veličine 2-3 mm i nalazi se na površini uvek bliže vazdušnoj komori. koju preporučuju pojedini proizvođači inkubatora se razlikuje. Jaja se mogu čuvati do ulaganja bez opasnosti zato što su životni procesi zametaka (embriona) svedeni na minimum na temperature od 150C. Od 19. Već prvog dana se razvija i treći klicin listić . Njegova dužina može biti nešto kraća ili nešto duža a zavisi od: hibrida. do 18. Embrionalni razvoj počinje već u jajovodu kokoške. Belance se sastoji od tri sloja koja okružuju žumance. Jednoslojni blastodisk prelazi u dvoslojni statični blastoderm. dana inkubiranja je 37.preživljavaju u jajovodu do 30 dana ali je procenat oplođenih jaja najveći tokom prve nedelje nakon parenja. Drugog dana kuca srce a četvrtog se naziru glava. starosti roditeljskog jata. temperature. Tehnološki najpovoljnija temperatura. Temperatura vazduha. Niže temperature produžavaju vreme inkukbiranja a više ga skraćuju. sprečava dehidraciju i lepljenje paperja za ljusku. dužine skladištenja jaja. Potreba za kiseonikom tokom inkubiranja povećava se za više od oko 100 puta.35 mm sa mnogobrojnim porama. okretanja jaja. Žumance je obavijeno opnom i sastoji se od naizmeničnih slojeva svetlije i tamnije boje. Centralni svetliji deo se jednim delom probija do površine. za kokošija jaja. na nižoj od 240C.7–37. Sortirana i sanitarno oplođena jaja ulažu (unose) se u inkubatore (predvaljaonike) koji pružaju optimalne uslove za razvoj embriona. dana vlažnost se povećava do 75%. sitni ili nedovoljno zreli i vlažni pilići. Građa jajeta je jedinstvena. kljun. dehidrisani. Žumance u centru jajeta drže specifične spiralne tvorevine – halaze. Ulaganjem (unošenjem) jaja u predvaljaonik na višu temperaturu i sniženu vlagu počinje proces inkubiranja. Osmog dana kljun se otvara a pojavljuju ____ 28 ____ . Preporuke prizvođača inkubatora o potrebnoj vlažnosti takođe se razlikuju. Poslednja tri dana ona se snižava na 37–37. I jedno i drugo negativno utiče na vitalnost i kvalitet pilića. oči i noge. što olakšava piletu probijanje ovojnica i ljuske.mezoderm. Ventilacijom se mora ravnomerno ubaciti dovoljna količina svežeg vazduha a da se pri tome ne poremeti temperatura i vlažnost. vlažnosti odnosno ventilacije. Da bi se usporilo dalje razviće snešeno jaje se drži na temperaturi nižoj od 270C a ako se želi zaustavljanje. Razvojem embriona povećava se potrošnja kiseonika i izlučivanje ugljen dioksida. Ako se o pomenutim faktorima ne vodi računa dešava se da iz valjaonika izlaze prestari. Proces inkubiranja traje obično 21 dan + 10h. tako da se do starosti do 18 dana preporučuje vlažnost od 50-60%. Ljuska se sastojki od CaCO3 i debela je oko 0. Uz unutrašnju stranu ljuske su priljubljene dve opne koje se na tupom kraju razdvajaju u vazdušnu komoru.80C.

pile potpuno ispunjava unutrašnjost jajeta. Komercijalne kokice se mogu odgajati i u kavezima. Nakon pomenutih zahvata poželjno je piliće opet odmoriti neko vreme (24h). zavise od genetskog potencijala linijskig hibrida. rasporeda krilnih pera ili pregledom kloakalnog otvora. Pošto se u proizvodnji konzumnih jaja koriste samo ženski pilići muški se uključuju u inkubatorski otpad. Iz inkubatorske stanice pilići se spakovani u kutije za transport posebnim vozilima odvoze na farme. nosilja konzumnih jaja. Devetnaestog dana uvlači se žumance a dvadesetog dana embrion . dana odnosno početkom 19. amnionska tečnost i balance su potrošeni. vrši njihova triijaža i škartiranje. dana prilikom prebacivanja. Objekti i oprema za odgoj komercijalnih kokica skoro su isti kao i odgoj roditeljskog jata ako se on vrši na podu. U velikim savremenim inkubatorskim stanicama pilići se vakcinišu. pijuče i probija dno vazdušne komore. tehnologije. očni kapci se razdvajaju. jaja se iz predvaljaonika prebacuju u valjaonik istovremeno sa lampiranjem na stolovima za lampiranje tako da se ladica sa jajima iz predvaljaonika prekrije ladicom iz valjaonika i okrene za 180 stepeni. zdravstvenog stanja i preventive. Neoplođena jaja se uklanjaju. Unutrašnji organi se uvlače. Oplođenost se može kontrolisati lampiranjem 6. odnosno 19. Za prijem i odgoj ženskih pilića važe isti principi kao i kod prijema i odgoja roditeljskih jata. Eksploatacija nosilja konzumnih jaja je u stvari nastavak tehnološkog procesa odgoja komercijalnih kokica. Prosečna telesna masa komercijalne nosilje je oko 2 kg. Jedanaestog dana se završava formiranje oka. koje se prenose u prostoriju za sortiranje gde se pilići vade. U valjaoniku ostaju 3 dana. na udovima se uočavaju zglobovi i nazire se paperje. dana inkubiranja. Po završetku 18. mala fabrika velikog kapaciteta. Tada embrion započinje rast i telo zauzima pravilan položaj. broje i pakuju mašinama. Nakon toga se odmara 13-14h i prelazi sa alantoisnog na plućno disanje.se krila i noge. Takođe se obavlja i odvajanje po polovima (seksiranje) na osnovu boje perja. Slobodno se može reći da je kokoška. Dvadeset prvog dana pile se okreće i roščićem na vrhu kljuna probija i reže ljusku na dva dela i izlazi iz nje. Pilići se posle izleganja u njima suše i odmaraju u svojim ladicama. Petnaestog dana osnovna građa je kompletna. Ona snese oko 300 jaja godišnje prosečne mase oko 60 g odnosno oko 18 kg jajčane mase. i 18. PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA Konačni rezultati proizvodnje jaja za konzum. ishrane. odnosno postojeće minimalne razlike su uslovljene preporukama ____ 29 ____ .

pojenje. nedelje kada prestaje grejanje. Svakog časa mora se obezbediti 4-5 m3 vazduha po 1 kg telesne mase kokošaka. prijem jednodnevnih pilića se vrši u srednjem redu (spratu) gde je pod kaveza prilagođen za njihov prijem. Greške u odgoju je skoro nemoguće popraviti u eksploataciji. Takođe se postepeno. najvažnija i završna faza u ciklusu proizvodnje lakih hibrida.). inkubiranje i odgoj kokica) su osnova i postoje zbog nje.25-0. u ispustima ili na pašnjacima ali se kod nas u proizvodnji najčešće koristi kavezni . U oba sistema odgoj se završava od 16. Prednost se daje peletiranoj u odnosu na praškastu PKS. Telesna masa kokica pri isporuci. nedelje kada se kokice preseljavaju u objekte za proizvodnju konzumnih jaja. odnosno dolasku na farmu za eksploataciju. Kvalitet hrane utiče na kvalitet jaja (ukus. Srednji red kaveza se greje i jedinke u njima borave do 5. Proizvodnja jaja za konzum moguća je i držanjem kokošaka na podu. Nosilje u pronošenju još nisu završile svoj rast pa im dnevni obrok mora osigurati i porast i nošenje jaja. Uspešno završene prethodne faze (odgoj i ekspolatacija roditelja. do 18. Nakon toga trećina kokica se prebacuje u gornji red a druga trećina kokica se 11. treba da bude prema preporuci proizvođača linijskog hibrida (1400-1600 g). Tako da su svi kavezi u sva tri reda u funkciji.proizvođača linijskog hibrida. tj. primenio odgovarajuće postupke i tehnološke normative. dana. prekida restriktivna ishrana odnosno povećava se količina PKS. Produktivnost kokošaka zavisi od amino . od leženja. Optimalna brzina strujanja vazduha je 0. izđubravanje. nedelje prebaci u donji sprat.kiselinskog sastava PKS zato što se oko 80% tih amino ____ 30 ____ . osvetljenje i ventilacija) ljudski rad svodi na najmanju moguću meru. Iako su kavezi relativno skupi. boja žumanca. Kada se komercijalne kokice odgajaju u kavezima. Ukupni dnevni obrok im se daje u dva navrata. U našim uslovima objekti za eksploataciju komercijalnih nosilja se ne zagrevaju. čvrstinu ljuske itd. oni omogućavaju maksimalno iskorišćavanje prostora gde se uz manju ili veću automatizaciju tehnološkog procesa (hranjenje. Zbog velikog broja jedinki na relativno malom prostoru ventilaciji treba posvetiti posebnu pažnju. Poželjno je da se relativna vlažnost kreće od 60 do 70%. Loše odgojene kokice će kao komercijalne nosilje imati mnogo manju nosivost.baterijski način držanja. Proizvodnja jaja za konzum je osnovna. Proizvodni proces počinje prijemom kokica starih 16-17 nedelja čiji je proizvođač već od 1. Postepeno prelaženje na PKS za nosilje omogućava kokicama da se priviknu na nju pre pronošenja.30 m/s. Svež vazduh mora ravnomerno da cirkuliše po celom objektu. sakupljanje jaja. prema preporukama proizvođača hibrida.

Eventualno se može menjati samo pri većim promenama temperature. Najbolji pokazatelji pravilne ishrane su telesna masa nosilja. tokom pronošenja se postepeno povećava da bi na kraju nosivosti bila i veća od 65 g. nedelje) vrlo brzo raste i već 25. One kokoške koje kasnije pronesu nose teža jaja. nosivost polako opada. Prosečna masa jaja u pronošenju je oko 45 g. Klase jaja se međusobno razlikuju za po 5 g. Na ovaj način dobija se manji broj krupnijih jaja. Može se mitariti samo zdravo jato koje nije ušlo u prirodno mitarenje. u našim uslovima uglavnom ručno. Ranije pronošenje dovodi do toga da su jaja sitnija. Svetlo je pored hrane najvažniji faktor u proizvodnji jaja.kartone i transportuju u sortirnicu gde se tokom prosvetljavanja izdvajaju prljava i napukla jaja koja ne idu u prodaju već na preradu. U našim uslovima to je najčešće oko 70. Može se koristiti i ciklični svetlosni program.kiselina koristi za proizvodnju jaja. Prinudnim mitarenjem se prekida normalan ciklus proizvodnje. počinje mitarenje i nosivost potpuno prestaje. dužina i intenzitet osvetljenja se povećava prema preporuci proizvođača hibrida. Na veličinu jaja značajno utiče telesna masa i starost pri polnom sazrevanju. Dnevna količina hrane ostaje ne promenjena tokom čitavog procesa proizvodnje odnosno treba se držati preporuka proizvođača hibrida. Neposredno posle preseljenja svake nedelje se produžava trajanje svetlosnog dana za pola časa sve dok se ne dostigne njegovo trajanje od 16–17h. Postupnim vraćanjem ____ 31 ____ . odnosno smenjivanje tri sata svetla i tri sata mraka. Kokice se do starosti 16 – 18 nedelja drže u uslovima kratkog dana a nakon toga. Kao što je pravilo da se dužina i intenzitet osvetljenja u toku odgoja ne povećava tako se i u nosivosti ne smanjuje. Proizvodnja se u stvari prekida onda kada su troškovi veći od dobiti. broj i masa snesenih jaja. Ne pronesu sve kokoške istovremeno te je ono produženo. svetlosni režim se menja. Toleriše se lom ljuske do 2%. Pri kraju nošenja dolazi do zamora reproduktivnih organa. nedelji bio dostignut špic proizvodnje koji traje nekoliko nedelja a onda nosivost polako opada. Jaja se stavljaju u kartonske uloške – podloške . Kokoške najčešće nose u toku pre podneva a jaja se sakupljaju jednom dnevno. A i B čine više od 80% proizvedenih jaja. odnosno preseljenja. nedelje života odnosno pri nosivosti od oko 70 %. sa dva žumanceta itd. Ostala jaja se klasiraju specijalnim mašinama (sortir mašine) koje ih prema masi razdvajaju i pakuju. U pronošenju ima više deformisanih jaja bez ili sa mekom ljuskom. Postoji i automatsko sakupljanje. Nosivost nakon pronošeja (oko 20. Smatra se da je proizvodnja dobra ako S i A klase ima više od 50 % odnosno ako jaja klase S. nedelje dostiže 90% da bi u 27.

5% mesečno. Prva 3 do 4 dana svetlosni dan traje svih 24h a nakon toga smanjuje se po jedan sat. Tokom jednogodišnjeg ciklusa proizvodnje mortalitet od 10 do 12% se može smatrati prihvatljivim. Na ovaj način se poboljšava konverzija i postižu veće završne telesne mase. Završna PKS ne sme sadržavati antibiotike. Do skora su se u istim objektima zajedno tovili i muški i ženski pilići. Znači da je osnovni motiv za prisilno mitarenje ekonomska računica a najčešće se izvodi u periodu nepovoljnom za plasman jaja za konzum. od 42 ____ 32 ____ . Taj broj leti može biti nešto manji a zimi nešto veći. TOV PILIĆA Proizvodni rezultati tova pilića zavise od genetskog potencijala linijskog hibrida.normalnih uslova proizvodnje počinje nov ciklus nošenja jaja. zdravstvenog stanja i preventive. transportuju do klanice gde se i prerađuju. nedelji života od 1 do 1. U periodima svetla pilići su mirni jer za kratko vreme uzimaju veću količinu hrane koju za vreme mraka na miru vare. Može se primeniti intermitirajući svetlosni program tokom koga se u određenim intervalima smenjuju svetlo i tama. Plastična pregrada se tada pomera do druge trećine a pred kraj tova se potpuno uklanja te se pilići rasporeduju po celom objektu koji se greje. Prve 2-3 nedelje drže se u prvoj trećini koja se greje. ishrane. U objektima koji se greju toplim vazduhom krugovi nisu nepohodni. tehnologije.1% smatra se uobičajenim. kokcidiostatike ni druge lekove koji se zadržavaju u mesu pilića (karenca) zato što bi na taj način ugrozili zdravlje ljudi. Tokom perioda nosivosti nedeljni mortalitet od 0.5 % nedeljno odnosno do kraja tova ne bi trebalo da pređe 5%. oprema i prijem su skoro isti kao kod roditeljskih jata. Prisilnim mitarenjem se produžava vreme eksploatacije komercijalnih nosilja tako da svaka od njih proizvede više jaja.3 do 0. Tokom tova pilići se hrane ad libitum sa više različitih PKS prilagođenih hibridu i dobu pilića na osnovu preporuka proizvođača hibrida.5% a kasnije od 0. Na kraju tova. Objekti. U dobro pripremljenom objektu planira se naseljavanje 14-18 jedinki na 1 m2 podne površine prekrivene prostirkom. Zbog razlike u brzini prirasta petlića. sve češće se primenjuje odvojeni tov. Mortalitet kod tovnih pilića se kreće u 1. Svakodnevnom kontrolom škartiraju se kokoške koje ne nose a njihov broj dostiže do 0. Nakon završetka proizvodnje komercijalne nosilje se hvataju. Tokom prve dve nedelje života obavezno je škartiranje pilića zaostalih u rastu zato što su oni potencijalni izvor zaraznih bolesti a troše hranu i ne napreduju (kržljavci).

Dužina tova zavisi od toga koja se telesna masa želi postići. Ako su uslovi dobri transportni motralitet ne prelazi 0. Tov u našim uslovima najčešće traje 4-46 dana. ____ 33 ____ .20 %. petlići su prosečno teži od kokica za 15%.dana.15–0. Hvatanje pilića. Pilići gladuju 8-10h pre transporta. njihovo pakovanje u kaveze za transport i sam transport najbolje je obavljati noću.

virusnom oboljenju. godine od strane italijanskog naučnika Edoarda Perroncita. godine. Oboljenje je otkriveno u Italiji 1878.AVIJARNA INFLUENCA Grip živine/klasična kuga živine Prof. Ortomiksovirusi predstavljaju sferična telašca. svinja. PA. Ovo je definicija avijarne influence koja je prihvaćena od strane Evropske unije. tj. NP. u čijem centru se nalazi jezgro sa jednolančanom RNK i segmentiranim genomom. koji se satoji od 8 gena (PB1. Ovo oboljenje se nalazi na listi A Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja (Office International des Epizooties . Klasifikacija virusa izvršena je tek 1955. a pored toga kontrolišu stvaranje dva nestrukturna proteina (NS1 i NS2). ____ 34 ____ . Ovo oboljenje je nazvano “fowl plague”. Avijarna influenca (AI) je infekcija živine izazvana bilo kojim virusom influence A čiji je intravenski indeks patogenosti kod šest nedelja starih pilića veći od 1. Virus avijarne influence pripada familiji Ortomyxoviridae. PB2.2 ili infekcija influenca A vurusom podtipom H5 ili H7 čije nukleotidne sekvence pokazuju prisustvo multiplih bazičnih aminokiselina u lancu neuraminidaze.OIE). godine otkrili da se radi o filtrabilnom uzročniku. Italijanski naučnici Centanni i Savonuzzi su radeći na etiologiji avijarne influence 1901. prečnika 80 do120 nm. ptica. ETIOLOGIJA Virus influence tipa A je uzročnik influence kod ljudi. kitova i nekih drugih životinja. MA i NS) i svi su sposobni za replikaciju. NA. konja. dr Radmila Resanović Avijarna influenca (AI)je visoko kontagiozno oboljenje živine uzrokovano influenca a virusom. klasična kuga živine. foka. tj. HA.

Visoka varijabilnost virusa nfluence A potiče od čestih promena spoljašnjih glikoproteina. Cepanjem na HA1 (molekulske mase 50 000 daltona) i HA2 (molekulske mase 30 000 daltona) uz pomoć enzima ćelije domaćina. Hemaglutinin u nastajanju infekcije ima dve ključne uloge: da pripoji virus za receptore ćelije domaćina i da izvrši fuziju lipidnog virusnog omotača sa ćelijskom membranom. Spoljni glikoproteini (HA i NA) određuju soj virusa. ptica. ____ 35 ____ . B ili C virusa influence. god. hemaglutinin (HA). Influenca A virus je podeljen u 16 podtipova (H16 je izolovan kod crnoglavih galebova u Švedskoj i Holandiji.) na bazi hemaglutininskih antigena i 9 podtipova na bazi antigena neuraminidaze. Ova ekstremna antigenska varijabilnost uslovljava pojavu 256 različitih podtipova virusa AI koji se teoretski mogu pojaviti i izazvati avijarnu influencu. daju odgovor na pitanje da li se radi o tipu A. kao najveći spoljašnji glikoprotein (molekulske mase 80000 daltona) igra važnu ulogu u nastajanju infekcije. tj. Influenca B virus izaziva isključivo oboljenje ljudi. 1999.Ovih 8 gena šifruje 10 virusnih proteina. ali u vrlo benignom obliku. Tri od njih. neuraminidaza (NA) i matriks 2 protein (M) čine sastavni deo virusnog omotača i imaju veoma važnu ulogu u stimulisanju imunog odgovora domaćina. ribonukleoproteinski kompleks i polimeraze) su nosioci specifičnosti vrste virusa. Ovi unutrašnji antigeni su stalni i stabilni. kuna i drugih životinja. svinja. Hemaglutinin (HA). morskih sisara. Unutrašnji proteini (matriks. Influenca A virus izaziva oboljenje ljudi. aktivira infektivni i patogeni karakter virusa. dok influenca tipa C izaziva takođe oboljenje ljudi i svinja. te na taj način uvodi celokupni genom virusa u intracelularni prostor.

godina izolacije virusa 6. Postoje striktna pravila za označavanje virusa AI koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija. tekući broj soja u mestu izolacije virusa 5. mesto izolacije virusa 4. domaćin ili poreklo izolacije virusa 3.Simplifikovani model molekula hemaglutinina i neuraminidaze Neuraminidaza (NA) je glikoproteinski enzim koji učestvuje u prodiranju virusa u ćelije domaćina i pomaže pri izlaženju replikovanih ćelija virusa. vrsta virusa 2. sprečava njihovu agregaciju i potpomaže širenje virusa po organizmu domaćina. Virus se označava na sledeći način: 1. H i N subtip (struktura antigena) ____ 36 ____ .

tj. što rezultira smrću jedinke. ali uglavnom ne ispoljavaju kliničke znake bolesti. godine nije se znalo gde leži rezervoar virusa influence A u prirodi. Visoko patogeni sojevi nastaju od nisko patogenih sojeva virusa AI i to su najčešće H5 i H7 podtip.. Struktura virusa avijarne influence je takva da omogućava promene pri kojima nisko patogeni sojevi mogu već za samo nekoliko časova postati srednje ili čak visoko patogeni.. odnosno omogućavaju replikaciju samog virusa u parenhimatoznim organima. na osnovu kliničkih simptoma koje izazivaju kod ptica . Tokom migracije ptica (ptice selice) dolazi do širenja ovog virusa u razne krajeve koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih staništa ovih ptica.. razne obalske ptice. Visoko patogena AI je sistemsko oboljenje sa morbiditetom i mortalitetom oko 100% kod većine osetljivih vrsta. Ptice širom naše planete su zaražene ovim virusom. Suština delovanja visoko patogenih sojeva je u postojanju multiplih bazičnih amino kiselina koje dozvoljavaju prekursorima hemaglutinina da budu razloženi od strane proteaza ćelija domaćina. Prirodni rezervoar virusa avijarne influence su prvenstveno ptice koje žive pored vodenih površina: patke.Mehanizam virulencije Virusi avijarne influence dele se prema svojoj patogenosti. galebovi. gde se posebno ističu populacije ptica koje žive u vodenoj sredini (barske i morske ptice). Domaćini Sve do 1970. Ove ptice čine rezervoar virusa u prirodi i služe kao vektori za virus AI. Tada je otkriveno da se radi o slobodnim (divljim) pticama koje predstavljaju najveći rezervoar virusa influence A u prirodi.živine na: • • Nisko patogene – low patogenic AI (LPAI) Srednje patogene – mildly patogenic AI (MPAI) • Visoko patogene – highly patogenic AI (HPAI) Nisko patogena AI može biti izazvana virusima svih 16 subtipova hemaglutinina i izazvati veoma blage simptome sa veoma oskudnom kliničkom slikom kod osetljive živine i ptica. labudovi. već su samo prenosioci zaraze. ____ 37 ____ .

biserke. Vertikalni put prenosa AI nije moguć jer virus avijarne influence ubija embrion za veoma kratko vreme. Anas Penelope 8. Anas platyrhynochos 4. Anser albifrons 2. ćurke. svinja. Aythya fuligula 12. čovek. jarebice. Anas crecca 9. Anas querquedula 10. neke divlje i kavezne ptice. Philomachus pugnax 14. Anser fabalis 3. Izvori infekcije po pravilu su ipak inficirane ptice. Aythya ferina 11. prepelice. Pored divljih ptica i čovek može biti vektor prenošenja. direktnim i indirektnim načinima.Od avijarne influence može oboleti domaća živina (pilići. Anas sterpera 5. Životinje se zaraze virusaom AI direktnim kontaktom sa zaraženim ili obolelim jedinkama. opremom. Virus AI se prenosi preko inficiranog fecesa i sekreta vektora. golubovi. Mnoge epizootiološke zakonitosti kod influence ptica su još uvek nedorečene. guske i fazani). patke. kontaminiranom ____ 38 ____ . emui. Anas clypeata 7. Jedan gram fecesa ptice inficirane virusom AI sadrži preko bilion virusnih partikula AI. Anas acuta 6. Neke vrste ptica koje predstavljaju visoko rizične kategorije u lancu širenja avijarne influence: 1. vodeni sisari i kune. Vanellus vanellus 13. nojevi. mačke (divlje i domaće). Larus canus – običan galeb Vrste ptica koje su proglašene za potencijalne prenosioce visoko patogenog soja virusa AI. Larus ribibundus – crnoglavi galeb 15. kontaminiranim vazduhom. prevoznim sredstvima. H5N1 aneksom Komisije (Annex to Commission Decision 2005/464/EC) Virus AI se prenosi isključivo horizontalniim putem. vodom ili hranom. Najčešći put infekcije AI su peroralni i/ili aerogeni.

Na temperaturi od 250C može da preživi više od 10 dana. Virusi AI su osetljivi na veći broj deterdženata i dezinfekcioonih sredstava. U nehlorisanoj vodi na temperaturi od 00C preživi i do 30 dana. Otpornost virusa ai na faktore spoljašnje sredine Influenca A virus je različito osetljiv na spoljašnju temperaturu u zavisnosti od supstrata u kome se nalazi i u zavisnosti od stepena vlage i nekih drugih faktora spoljašnje sredine. Različiti deterdženti se koriste za uništavanje virusa AI: anjonski. Predilekciona mesta su pre svega konjunktive respiratornog i digestivnog trakta živine i nekih ptica. putem jaja u inkubatorskim stanicama. oštećujući endotel krvnih sudova. Od fizičkih sredstava UV zraci i gama zraci inaktivišu virus ali struktura antigena ostaje ista. odakle se virus dalje širi po celom organizmu. Čest izvor zaraze za živinu su svinje obolele ili inficirane AI.steljom. Potencijalna patogenost zavisi od strukturnih varijacija na mestu razlaganja hemaglutinina. a na temperaturiod 220C preživi 4 dana. Veoma bitna infektivna i patogena determinanta je proteolitičko razlaganje hemaglutinina. Temperatura od 560C uništava virus za 3 časa. U cilju dezinfekcije objekata i opreme koriste se sledeći rastvori: 2% natrijum hipohlirit. neki naučnici čak smatraju da se može preneti i preko buva. ____ 39 ____ . U veoma suvom fecesu preživi svega dva dana. preko ljudi koji dolaze u kontakt sa obolelim pticama ili zaraženom farmom. 3% kalcijum hidroksid. 2% kreozolična kiselina i 2% sintetski fenol (za podove) i formalin za završnu dezinfekciju (fumigaciju) celog objekta. Uzimajući u obzir prirodne i eksperimentalne infekcije sledi zaključak da se ptice najčešće inficiraju peroralnim putem. neutralni i sredstva koja rastvaraju masti razaraju virusni omotač i znatno umanjuju njegovu infektivnost. 4% kvaternerne amonijumove soli. katjonski. a temperature više od 600C za manje od 30 minuta. PATOGENEZA Virusi influence A se replikuju u različitim tkivima i organima. U zamrznutom materijalu može da ostane infektivan neodređeno dug period.Virus AI može da preživi nekoliko nedelja do 105 dana na temperaturi od 40C.

ispunjenosti tehnoloških i zoohigijenskih normativa. tj. živina slabi. a praćena je veoma niskim procentom morbiditeta i mortaliteta (2-3%).Apatogeni sojevi virusa influence su veoma značajni. Srednje patogeni sojevi virusa AI dovode do oboljenja sa izraženom kliničkom slikom. U jatima nosilja zapaža se pad nosivosti 2-10% najčešće. načina infekcije. vrste ptice. prisustva konkurentnih infekcija i brojnih drugih činilaca. Visoko virulentni sojevi dovode do smrtnosti od 100%. održava rezervoar i perzistencija virusa kod zdravih jata ptica plovuša. Morbiditet i mortalitet Morbiditet pre svega zavisi od virulentnosti virusa. jer se zahvaljujući njima. Umereno patogeni sojevi izazivaju smrtnost od 10-50%. KLINIČKA SLIKA Intenzitet kliničke slike avijarne influence pre svega zavisi od virulentnosti virusa. Visoko patogeni sojevi virusa avijarne influence izazivaju oboljenje koje se može ispoljiti u perakutnom i akutnom toku. digestivnom. bolest nema kliničkih manifestacija. ____ 40 ____ . dana. Inkubacioni period Inkubacioni period za različite subtipove virusa influence A kod živine i nekih ptica iznosi od nekoliko časova do 21. praćenih znatnim padom proizvodnih sposobnosti. Oba toka bolesti su praćeni enormno visokim procentom morbiditeta i mortaliteta (do 100%). a proizvodni rezultati su loši. starosti i vrste živine ili ptice. uslova držanja i ishrane. u nekim slučajevima i do 30%. Nisko patogeni sojevi virusa AI ne izazivaju vidljive promene u jatu. Sekundarne infekcije povećavaju procenat mortaliteta i otežavaju postavljanje dijagnoze. doze virusa. pa i na nervnom sistemu.Oni variraju od veoma blagih do izrazitih promena na respiratornom. itd. vrste i starosne kategorije ptice. konkurentnih inf. Dužina inkubacionog perioda zavisi od tipa virusa (patogenosti). U ređim slučajevima mogu biti ispoljeni veoma blagi respiratorni simptomi udruženi sa konjunktivitisom. starosti.

Fibrinozni aerosakulitis je često posledica sekundarne bakterijske infekcije. pokrivene sero . te je vidljivo disanje sa otvorenim kljunom. javlja se glad za vazduhom sa konačnim ishodom ugušenja. ekscitacija. kresti i podbradnjacima. Javlja se edem respiratorne sluzokože. a kasnije gust. Konjunktive su edematozne i hiperemične. Na početku infekcije virusom AI mogu se zapaziti početni opšti simptomi u vidu depresije i smanjene aktivnosti zaraženih jedinki. pa čak i fibrinozno . konvulzije i dezorijentisanost se javljaju kratko vreme pre uginuća. uz čujno krkljanje. Javljaju se difuzne hemoragije po nogama. baš kao i klinička slika mogu biti raznoliki. Kvalitet ljuske jaja i samog jajeta nije promenjen. kongestija muskulature i dehidracija. naglim smanjenjem broja jaja sve do potpunog prestanka nosivosti (kod nosilja). U perakutnom toku bolesti patoanatomske i patohistološke promene mogu izostati. uz obilno suzenje. digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema sa znatno izraženijom kliničkom slikom nego kod srednje patogenih sojeva.mukoznim a kasnije i gnojnim sekretom.kazeozan. ili se mogu zapaziti samo krvavljenja na srcu. ždrela i traheje. otežanog disanja. Česti su slučajevi kome. Kasnije se serozni iscedak pretvara u mukozni. U akutnom toku bolesti klinička manifestacija se očituje u poremećaju respiratornog trakta. Tortikolis. Promene koje se zapažaju u akutnoj formi bolesti su pre svega promene na sluzokoži respiratornog trakta: nosa. visokom febrom. Svaki od ovih znakova može se javiti u različitim kombinacijama i različitom stepenu ispoljenosti. seroznog iscedka iz nosa. Do uginuća dolazi za 24-48 časova od pojave početnih simptoma. osuši i začepi nosne otvore. pareze. Kongestija pluća i pulmonarni edem su čest nalaz. Edemi glave i lica. dehidracijom. ____ 41 ____ .U perakutnom toku bolesti nema izražene kliničke slike jer smrt nastupa veoma brzo. paralize. ponekad se uginuća prolongiraju i do sedam dana od početka bolesti. praćeni inapetencom. gnojan. Ovakvo stanje je uvek praćeno pojavom konjunktivitisa. Dijareja se može pojaviti kod manjeg broja jedinki. Sadržaj sinusa na početku je tečan. nakostrešenošću perja. hemoragije uz obilan sekret. ptice se sakupljaju oko ventilacionih otvora. cijanoza kreste i podbradnjaka su prateća pojava. PATOMORFOLOŠKE I PATOHISTOLOŠKE PROMENE Patoanatomski i histopatološki nalaz. Izražen je respiratorni distres u vidu kijanja.

gel precipitacioni test (AGP). Nakon izolacije i tipizacije uzročnika mora se odrediti patogeni indeks (IVPI) Dijagnostička procedura koja se mora ispoštovati u slučaju sumnje na AI je ____ 42 ____ . koži i potkožnom masnom tkivu su redovan nalaz. hiperemija. hemoragije (petehije i ehimoze) i nekrotične promene na serozama. kao i nepostojanje drugih respiratornih oboljenja će nas navesti da sa visokim procentom tačnosti posumnjamo da se radi o avijarnoj influenci. Visok procenat morbiditeta i mortaliteta uz odgovarajuću kliničku sliku i patohistološki nalaz. Degenerativne i nekrotične promene na miokardu. Ovaj test se može primenjivati kod većine avijarnih vrsta izuzimajući barske ptice.gel imunodifuzioni test (AGID) i ELISA test. Pojava egg peritonitisa je posledica rupture ovarijalnih folikula. vazdušnim kesama a ne retko i serozno . U postavljanju dijagnoze koristite se imunohistohemijske metode i metoda elektronske mikroskopije. Uočavaju se lezije na mozgu (limfohistiocitni meningoencefalitis) i perifernim nervima.fibrinozni perikarditis. pankreas. hiperplastičan je sa hemoragičnim i nekrotičnim poljima. bubrezi. daje nam odgovor o kom tipu influenca virusa se radi ali ne i o kom podtipu je reč. slezina. Kod nosilja se pojavljuju hemoragije na ovarijumima. srce. Pankreas je promenjen i kod mladih i kod starijih jedinki. uz upoznavanje sa epizootiološkom situacijom u širem epizootiološkom području. sa posledičnim nekrozama. Pri sekundarnim infekcijama bakterijama ili mikoplazmama nalazimo promene na plućima.Edemi. mozgu i meningama i koži se nalaze u nešto protrahiranim slučajevima bolesti. creva). AGID se može koristiti u cilju dobijanja odgovora o kom podtipu virusa se radi. DIJAGNOZA Za uspešno postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti iscrpnu anamnezu. REAL TIME PSR test pruža mogućnost brze i tačne dijagnostike ukoliko. AGP test je grupno specifičan test. Ove promene na pankreasu su patognomoničan nalaz kod avijarne influence. Razlike u intenzitetu i lokalizaciji promena zavise pre svega od soja virusa. Za postavljanje preciznije dijagnoze koriste se serološki testovi: hemaglutinaciono –inhibicioni test (HI). agar . agar . Do precizne dijagnoze doći će se samo izolacijom i tipizacijom uzročnika. parenhimatoznim organima (jetra. tj.

Organi se skupljaju u sterilne plastične vreće. Bris se uzima gužvicom suve vate. Uzorci moraju biti testirani najkasnije 48 časova nakon uzorkovanja (do tog vremena se drže na temperaturi frižidera). Zato se kao materijal za ispitivanje uzimaju uzorci fecesa ili sadržaj creva. Ako embrion ugine za 24 časa znači da je materijal za inokulaciju bio zagađen. mycostatin – IJ/m.propisana od strane EU Direktivom 92/40/EEC Virus se nalazi u traheji i /ili kloaki obolelih ili uginulih ptica jer je mesto replikacije virusa sluzokoža respiratornog i digestivnog trakta. pluća. gentamicin – 0. infekcija hemolitičnom e. jetre.1-0. Za izolaciju virusa se koriste 9-11 dana stara embrionirana jaja. U alantoisnu šupljinu se inokulira 0. Rastvor antibiotika mora da sadrži sledeće antibiotike u datoj koncentraciji: penicillin – 10 000 IJ. Ako se radi o virusu avijarne influence embrioni će uginuti za 48-72 časa.4. atipična kuga peradi izazvana velogenim sojem. ili se zamrzavaju na temperaturi od -700C. pankreasa i drugih parenhimatoznih organa. da bi se redukovao rast bakterija. trahealni i/ili kloakalni bris. slezine. jer se virus avijarne influence veoma dobro umnožava na njima. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir dolaze sva septikemična stanja. infektivni laringotraheitis itd.2 ml pripremljenog uzorka. Antiserum Newcastle bolesti ne može inhibisati hemaglutinaciju. već se vrši depopulacija jata i neškodljivo uklanjanje leševa (EU Direktiva 93/119/EC). akutna pastereloza. streptomicin – 10 mg/ml. TERAPIJA I BIOSIGURNOSNE MERE Uzimajući u obzir da se oboljenje avijarna influenca nalazi na listi A Internacionalnog odeljena za epizootije (OIE) terapije nema. Feces se uvek šalje odvojeno od briseva i organa. Izolacija virusa u pilećim embrionima dovodi do aglutinacije eritrocita u alantoisnoj tečnosti. koja se potom potopi u transportni medijum (12 ml) u koji je dodata visoka koncentracija antibiotika. coli. traheje. akutna torvanja.l oxyteteracyclin – 50 mg/ml u medijumu određenog pH u rasponu od 7–7. Nakon ____ 43 ____ . Virus se takođe nalazi i u svim parenhimatoznim organima obolele ili uginule životinje.25mg/ml. tkivo mozga.

Treba napomenuti da upotreba formalina ne dovodi do uništavanja virusa AI već do njegove inaktivacije. nezavisno od neujednačene strategije ____ 44 ____ .putem vode Hidrogen cijanid je otrov koji je vrlo efikasan u depopulaciji živine sa veoma brzim efektom ali nepovoljan po dobrobit životinja te je nakon pojave avijarne influence u Holandiji 2003. meso živine i stelja. Međutim. lovstvom. Pre svega sa aspekta ljudskog zdravlja. vlažno čišćenje pod pritiskom od 35-55 bara i dezinfekcija (EU Direktiva 94/40/EEC). Nakon spaljivanja leševi se prelivaju dezinfekcionim sredstvom i zemljom debljine najmanje 40 cm i nakon toga se ponovo koristi dezinfekciono sredstvo. PROFILAKSA. Depopulacija se sprovodi sledećim sredstvima u datoj koncentraciji: • Ugljen dioksid (CO2) – 17.toga se sprovode biosigurnosne mere: suvo čišćenje. Neškodljivo uklanjanje leševa se vrši spaljivanjem u kafilerijama do kojih se leševi dopremaju u vozilima koja su namenjena za ovakve svrhe (hermetički zatvorena). Dezinfekcija se izvodi nakon mehaničkog odstranjivanja i spaljivanja stelje. U ovakvim rupama se mogu spaljivati i jaja. proizvodi od mesa. godine zabranjen za korišćenje u cilju depopulacije živine. ornitologijom. kao i upoznavanje sa osnovnim karakteristikama virusa i bolesti. sa aspekta dobrobiti životinja i sa aspekta ekonomije. U različitim delovima sveta postoje različite strategije i pristupi rešavanju problema avijarne influence. Objekat u kome je živina bila bolesna od AI može da se koristi tek nakon 21 dan od završne dezinfekcije i sprovođenja svih biosigurnosnih mera.5 kg/1000 m3 • • • Ugljen monoksid (CO) – 8 kg/1000 m3 Hidrogen cijanid (HCN) – 3 kg/1000 m3 Alfa hloralos (2-6%) – putem hrane • Sodium fenobarbital (80 mg u 55ml) . Stroge biozaštitne mere i poštovanje principa kojih se mora pridržavati tokom sprovođenja karantiniranja živine preduslov su dobre profilakse. u slučaju nemogućnosti dopremanja leševa do kafilerija leševi se mogu spaljivati u rupama koje su gabarita najmanje 2 x 2m. Osnova profilakse je edukacija ljudi koji se bave živinarstvom. KONTROLA I ERADIKACIJA AVIJARNE INFLUENCE Profilaksa AI je od neprocenjivog značaja sa više aspekata.

radnika i svih onih koji su uključeni direktno ili indirektno u proizvodnju. Postojanje velikog broja subtipova virusa AI i nepredvidivosti koji soj bi mogao da dovede do pojave oboljenja. depopulacija u slučaju pojave bolesti 6. stvara ozbiljne probleme u korišćenju vakcine kao mere za prevenciju pojave avijarne influence. Mora se poštovati DIVA strategija zbog kontrole bolesti pre svega i zbog trgovinske razmene gde postoje mnoga ograničenja u vezi sa vakcinacijom ____ 45 ____ . ptica za zoovrtove. doslovno sprovođenje karantinskih mera (pri uvozu živine. vakcinu ne koristiti. komunalne inspekcije) 4. osim ako nacionalni program to ne nalaže u nekim vanrednim okolnostima. edukacija o avijarnoj influenci. Imunitet stvoren vakcinacijom traje različito vreme u zavisnosti od vrste vakcine i drugih mnogobrojnih faktora. Zemlje koje bi se odlučile na primenu vakcinacije ili koje već primenjuju vakcinaciju kao protektvnu meru protiv AI su strogo kontrolisane od strane Evropske unije. DIVA (differentiating infected from vaccinated animals) strategija razlikovanja vakcinalnih sojeva od infektivnih sojeva virusa AI ja moguća jedino ako se razlikuju nauraminidaza antigen u vakcini i neuraminidaza antigen koji je izazvao oboljenje. lovaca i lovačkih društava. dijagnostičke ustanove. godine dozvoljena je upotreba vakcine napravljene od niskopatogenih sojeva virusa AI u Italiji uz specifične mere opreza i kontrole. proizvođači opreme i hrane. Donošenjem odluke – od strane Europien Union Standing Committee on Food and animal Health (Commission Descision 2004/666/EC iz septembra 2004. državna uprava …) 3. U cilju imunoprofolakse koriste se inaktivisane uljne vakcine različitih sojeva virusa AI. Sojevi H7N1. ptica trkačica) 5. Vakcinacija Prirodno stečeni imunitet kod jedinki koje prebole avijarnu influencu traje nekoliko godina. postojanje integrisanog nacionalnog dijagnostičkog programa 2.trebalo bi poštovati sledeće principe: 1. njenom značaju i ekonomskim implikacijama (vlasnika farmi. obezbediti kontrolisanu proizvodnju na svim nivoima (farma. H7N7. H5N2. inspekcija. kaveznih ptica.

Antigenski šift je proces gde se dva različita soja virusa influence kombinuju međusobno. Prenošenje bolesti sa jedne na drugu vrstu je moguće kod veoma srodnih vrsta kao što su pilići. da preskoči specijes barijeru. Influenca virus može da mutira na dva načina antigenskim driftom i antigenskim šiftom. (FAO) i (OIE) čine enormne napore da pruže podršku ovim zemljama. mešanjem spoljašnjih – površinskih antigena i nastaje novi ____ 46 ____ . tj.. Pojava avijarne influence u mnogim azijskim zemljama u epidemijskim razmerama je dovela do toga da je do oktobra 2005.respiratore tipa US NIOHS koje poseeduju sertifikat CE EN 143 P2/EN149 FFP2. ubijeno preko 50 miliona ptica. Oprema za osobe koje rade sa zaraženim pticama Po preporukama Centra za prervenciju i kontrolu bolesti (CDC) i Svetske zdrtavstvene organizacije (WHO) ljudi koji rade sa zaraženom živinom morali bi da budu opremljeni ličnom protektivnom opremom koja podrazumeva gumene rukavice. AVIJARNA INFLUENCA KAO PRETNJA LJUDSKOM ZDRAVLJU Influenca je transmitorno oboljenje i prenosi se sa jedinke na jedinku unutar jedne vrste. ćurke. Ekonomski gubici Do 1955. Prenošenje avijarne influence sa ptica na sisrare je moguće. ali za sada je sporadično. Najveći deo Evrope ne koristi vakcinaciju protiv AI kao preventivnu meru i nema smetnje u trgovinskoj razmeni živine i proizvoda od živine. god ubijeno preko 125 miliona ptica što se meri gubicima od oko 8 – 12 biliona eura i smrću oko 60 ljudi. S obzirom da virus avijarne influence ima tendenciju da mutira može se dogoditi da postane lako prenosiv na druge sisare ili čoveka.protiv AI. godine avijarna influenca nije predstavljala veliki zdravstveni i ekonomski problem iako se pojavljivala sporadično. i 2003. sa svinje na svinju. sa čoveka na čoveka. protektivno odelo. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). čizme i maske . prepelice. sa pileta na pile. U Evropi je između 2000.

2. 81-71692. Antigenski drift je proces gde dolazi do prirodne mutacije virusa influence tokom dužeg vremenskog perioda. Serologic Procedures..Recent developments. B i C. 192200. ____ 47 ____ . Card No. D. WI. ALEXANDER. G. BEARD. eds. Carter Printing Co. pp. Lib.W. 1992.S. Smatra se da je na ovaj način nastao virus H1N1 koji je prouzrokovao smrt preko 40 miliona ljudi tokom 1918. Cat. Cat. 3d ed. Ed. 1986. 4. PA: American Association Avian Pathologists. 3. BEARD. 89-80620. S obzirom da svinje mogu biti inficirane i humanim i avijarnim tipom influence one predstavljaju potencijalnu opasnost za nastanak novog virusa antigenskim šiftom. Kennett Square. Influenza. 1989. Richmond.S. 5. 52: 341-359. H. Richmond.. dok je trajala Španska groznica. jer on uzrokuje influencu i ljudi i životinja. C. Proceedings Second International Symposium on Avian Influenza. Proceedings of the First International Symposium on Avian Influenza. Purchase et al. 3d ed. In A Laboratory Manual for the Isolation and Identification of Avian Pathogens. Cat. Beltsville. Cat... 1981.. Animal Health Assoc. Cong. Card No. April 22-24. Vet. MD. Antigenski drift se odigrava kod svih tipova influence: A. H. Lib. Card No. Madison. May 27-29. 89-80620 6. Proceedings of the Third International Symposium on Avian Influenza. Taj novi virus bi bio veoma infektivan za ljude i predstavljao bi opasnost za nastanak nove pandemije. Cong. dok se antigenski šift odigrava samo kod virusa influence A. Termin antigenski šift je specifičan u literaturi koja se bavi influencom u drugim virusnim sistemima taj proces se naziva resortment ili virusni šift. Cong. Kennett Square. Sepember 3-5.originalni soj. C. Card No. Lib. VA: U. G. 1982. Cat. 92-061298. VA: U. 110-113. In A Laboratory Manual for the Isolation and Identification of Avian Pathogens. god. Bull. Avian Influenza . Cong. Virus koji bi nastao antigenskim šiftom bi bio veoma opasan za humanu populaciju jer imuni sistem ljudi ne bi bio u stanju da prepozna novi soj influenca virusa. Animal Health Assoc. Lib. R. A. Lib. Bankowski. Literatura 1. Cong.W. Purchase et al.. 86-051243. GA. eds. PA: American Association Avian Pathologists.. pp. Card No.. Athens.J. 1989.

. and TUMOVA. J. FOUCHIER RAM. 1984. Calnek et al. M.. Avian Influenza. SENNE. 5. Avian Dis. KELLEHER. eds. B. BRUGH.S. EASTERDAY B. B. ____ 48 ____ . Research. In Diseases of Poultry. Ames. B.. and HALVORSON. Vol. 8th ed. IA: Iowa State University Press. EASTERDAY. Poultry International. IA: Iowa State University Press. TERRY MABBETT. C. MUNSTER V. V. issue. 1997.. pp. 16. Ames.. IA: Iowa State University Press. Immunization of chickens and turkeys against avian influenza with monovalent and polyvalent oil emulsion vaccines. La influenza aviar en Mexico.. and NEWMAN.. Amer. A. C. Sociedad Venezolana de Veterinarios especialistas en aves. caracterisation of a novel influenca A virus hemagglutinin subtype (H16) obtained from black-headed gulls. pp. Ames. In Diseases of Poultry.A. Avian Influenza. NELSON DL and COX MM. eds. Italy. S. EASTERDAY.. IA: Iowa State University Press. In memorias simposio international sorbe influenza aviar. Influenza. KARUNAKARAN. BAILEY. 1999.. 40:165-169 8.C. Calnek. 1979. pp 2814-22. and BEARD. Diseases of Poultry. 13. may.. M. and HINSHAW.. 79. 583-605. 4 th edition. Avian flu deths re-ignite fears of global pandemic.C..C. H. ABRAHAM. 17.. 14. 2005. 532-551. ET AL. Ames. . B. 2005.. 1983. 2003. J. D. Lehninger s Principles of Biochemistry. J. eds. 10th ed.Simultaneous monitoring of sentinel ducks and turkeys in Minnesota. M.W.. Venezuela... 9. NY. M. 16 – 20. B.A. 12. HINSHAW.. W. Vet. 2003. WH Freemen. N.. 1991. Hofstad et al. 7th ed. 10.S. D. BEARD.. In Diseases of Poultry. Hofstad et al.HALVORSON. pp. 482-496 . WALLENSTEN A.7. B. EASTERDAY. C.V.. 9th ed. et al..W. Maracay.W. Epizootiology of Avian Influenza ..C.D.S. Avian influenza a color atlas and text. ILARIA CAPUA and FRANCO MUTINELLI 2001. D. Virol. vol. New York. and Alvarez P. eds. and STONE. Papi editore. 15. 11. Influenza. 5. 1978. 42. GARSIA J. V... D. 27:77-85. HINSHAW..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->