UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE I MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE - UPRAVA ZA VETERINU PRIPREMA EDUKATORA

ZA UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA PROIZVOĐAČA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

V
SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI ŽIVINE
Autori Prof. dr Todor Palić Prof. dr Radmila Resanović

Centar za unapređenje obrazovanja u veterinarskoj medicini Beograd, Bulevar oslobođenja 18 ____ 1 ____

SADRŽAJ
SAVREMENA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA........................................5 Uvodna razmatranja...................................................................................... 5 Intenzivna živinarska proizvodnja................................................................ 5 Osnovna načela............................................................................................. 6 Izbor lokacije.................................................................................................6 Značaj ambijentalnih uslova u živinarskim objektima................................. 8 Temperatura.................................................................................................. 8 Vlažnost........................................................................................................ 9 Svetlost..........................................................................................................9 Amonijak.....................................................................................................10 Ugljen dioksid............................................................................................. 10 Ugljen monoksid......................................................................................... 11 Sumpor vodonik..........................................................................................11 Oprema........................................................................................................11 Ventilacija................................................................................................... 11 Grejanje.......................................................................................................13 Hranjenje.....................................................................................................13 Napajanje.................................................................................................... 14 Krugovi....................................................................................................... 15 Pregrade...................................................................................................... 15 Gnezda........................................................................................................ 16 Rešetkasti pod............................................................................................. 16 Kavezi......................................................................................................... 16

____ 2 ____

Oprema za transport.................................................................................... 17 Proizvodnja pilećeg mesa i jaja ..................................................................17 Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata........................................18 Priprema objekta......................................................................................... 18 Odgoj roditeljskog podmlatka.....................................................................19 Prijem roditeljskih pilića.............................................................................19 Odvojeni odgoj petlova...............................................................................23 Eksploatacija roditeljskog jata.................................................................... 23 Mitarenje..................................................................................................... 24 Odvojena ishrana petlova............................................................................25 Skupljanje jaja.............................................................................................25 Inkubiranje - valjanje - leženje pililića....................................................... 26 Inkubatorska stanica....................................................................................26 Rukovanje, sortiranje i skladištenje jaja..................................................... 27 Inkubiranje jaja........................................................................................... 27 Proizvodnja konzumnih jaja........................................................................29 Tov pilića.................................................................................................... 32 AVIJARNA INFLUENCA......................................................................... 33 Etiologija.....................................................................................................33 Mehanizam virulencije................................................................................36 Domaćini.....................................................................................................36 Otpornost virusa ai na faktore spoljašnje sredine....................................... 38 Patogeneza.................................................................................................. 38 Inkubacioni period...................................................................................... 39 Morbiditet i mortalitet.................................................................................39 Klinička slika.............................................................................................. 39 Patomorfološke i patohistološke promene.................................................. 40 Dijagnoza.................................................................................................... 41 Diferencijalna dijagnoza............................................................................. 42

____ 3 ____

Profilaksa, kontrola i eradikacija avijarne influence...................................43 Vakcinacija..................................................................................................44 Ekonomski gubici....................................................................................... 45 Oprema za osobe koje rade sa zaraženim pticama......................................45 Avijarna influenca kao pretnja ljudskom zdravlju......................................45 Literatura.....................................................................................................45

____ 4 ____

INTENZIVNA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA Osnovna načela Organizam živine je visoko organizovana živa materija. U intenzivnoj (industrijskoj) živinarskoj proizvodnji uglavnom se srećemo sa linijskim hibridima. U svetu postoji mali broj priznatih selekcijskih kuća koje stvaraju čiste linije. Odabiranjem životinja prema naglašenim proizvodnim i nekim drugim karakteristikama stvoren je čitav niz različitih tipova i rasa živine. Zbog toga se spoljnim činiocima može uticati na kvalitet ____ 5 ____ . a veoma retko sa čistim rasama. dok se petlići odmah po leženju odstranjuju odnosno neškodljivo uklanjaju. često suprotnih svojstava ali koje se međusobno dopunjuju. Međusobnim ukrštanjem odabranih linija. Razmena materija i energije je stalna i zavisi od okoline. pre svega zato što ispoljavaju bolje proizvodne rezultate. morki. jedinki najboljih proizvodnih sposobnosti stvaraju se čiste linije. nojeva i emua. fazana. unutar jedne rase. gusaka. japanskih prepelica. koji kao celina reaguje na spoljašnje i unutrašnje nadražaje i stalno se menja. Pod živinom se podrazumevaju rase i hibridi kokoši. golubova. ćuraka. odnosno sve one ptice koje se koriste za ishranu ljudi a gaje se u farmskim uslovima ili uslovima individualne proizvodnje. Njihovim ukrštanjem dobijaju se dedovska jata za proizvodnju priplodnih jaja odnosno pilića roditeljske generacije čiji su potomci F-1 generacija i koriste se za komercijalnu proizvodnju mesa ili jaja. jarebica.SAVREMENA ŽIVINARSKA PROIZVODNJA Prof. Potrebno je ukazati da se za tov koriste i muški i ženski pilići a za proizvodnju jaja samo ženski pilići. Dugotrajnim odabiranjem. pataka. dr Todor Palić UVODNA RAZMATRANJA Pripitomljavanjem živina je doživela promene u spoljnom izgledu i fiziološkim funkcijama. stvaraju se linijski odnosno komercijalni hibridi.

U intenzivnoj živinarskoj proizvodnji grade se čitavi kompleksi objekata sa odgovarajućom infrastrukturom povezanom u funkcionalne celine koje čine jednu živinarsku farmu. Kada postoji određena ravnoteža između organizma i spoljne sredine tada se fiziološki procesi odvijaju normalno. ako se za to ukaže potreba. zbog nepoznavanja potreba ili grešaka često dolazi do poremećaja te ravnoteže i pojave patoloških stanja.). te tako čine nerazdvojnu celinu.i intenzitet razmene materija u organizmu pa prema tome i na rast. odnosno objekat mora živini pružiti što prirodnije i udobnije uslove za normalno odvijanje njenih fizioloških funkcija da bi jedinke mogle biti u što boljoj zdravstvenoj i proizvodnoj kondiciji. nosivost itd. ambijent. Ekonomičnost izgradnje se mora uskladiti sa visokim zoohigijenskim zahtevima u živinarstvu. Organizam živine je pod stalnim delovanjem okoline i istovremeno deluje na nju. već se mora voditi računa da su oni povezani i u stalnoj interakciji. Udobnost smeštaja za živinu možemo indirektno procenjivati po proizvodnim rezultatima. korišćenju hrane i zdravlju i ni u kom slučaju je ne možemo poistovetiti sa pojmom udobnosti za ljude. Izbor lokacije Pri planiranju izgradnje živinarskih objekata a naročito većih farmi mora se voditi računa o obezbeđivanju osnovnih tehnoloških i prvenstveno sanitarnih uslova. Ne sme se otići ni u drugu krajnost jer tada postoji opasnost da se završi u primitivizmu. Objekat mora omogućiti što racionalniju primenu savremene tehnologije proizvodnje i njene lake promene. kada se govori o spoljnoj sredini onda se ne može izdvojeno posmatrati samo jedan činilac bez drugih (temperatura bez vlage i provetravanja odnosno prisustva NH3 i CO2 itd. Trebalo bi da bude izgrađen što ekonomičnije zato što preskup objekat opterećuje proizvodnju i onemogućuje uspešnu konkurentnost na tržištu. smeštaj. Udaljenost od javnog puta ne sme biti manja od 100 m. Da bi se to postiglo objekat ili farma treba da se nalaze dovoljno daleko od naselja (nikako manje od 1 km) a istovremeno blizu kvalitetnih saobraćajnica. Tako nastala oboljenja često nazivamo tehnopatijama ili štalskim bolestima. Prema tome. Pošto je čovek izgradnjom živinarskih objekata na sebe preuzeo i obavezu da obezbedi dobre uslove života i pomenutu ravnotežu. Od spoljnih činilaca važni su: hrana. tehnologija itd. Izolacija farme je važna zoohigijenska mera kojom se sprečava kontakt sa ljudima i životinjama a samim tim širenje zaraznih bolesti. Poželjno je da se živinarski objekti nalaze na nešto višem terenu ____ 6 ____ . Savremeni živinarski objekti moraju da zadovolje čitav niz zahteva. tov. razmnožavanje.

Poželjno je da su objekti na određenoj mikrolokaciji okrenuti tako da dominantni vetrovi udaraju u čelo objekta čime se slabi njihov efekat na mehaničku ventilaciju i olakšava grejanje odnosno štedi energija.da bi se izbegle poplave i podzemne vode. Moraju biti dobrih izolacionih osobina i istovremeno dovoljno čvrsti da se mogu dobro mehanički čistiti i dezinfikovati. Zemljište mora biti porozno da omogući razgradnju organskih otpadnih materija. Temelj ne sme dopirati do podzemnih voda. Pokrivanje izolacije nepropusnim materijalima nije dobro jer dolazi do kondenzacije vlage i otežanog sušenja a samim tim i do gubitka funkcije. gladak i vodonepropustan sa dobrim termoizolacionim svojstvima. U blizini mora biti dovoljno kvalitetne vode i struje. Upotrebljavaju se materijali koji su otporni i nepropusni za vlagu. otvoreni tip objekata ali je i to napušteno.). Neprimereni su tereni gde se podzemne vode nalaze na manje od 2 m dubine. saćasta ima prednost u odnosu na punu zbog boljih izolacionih osobina. Pod je površina koja je najviše izložena prljanju.) čija je prednost u bržoj gradnji ali su kod nas relativno skupi. Pod mora imati blagi pad prema zidovima gde se nalaze kanali za sakupljanje i odvođenje otpadnih voda. prozori. Krov može biti na jednu ili dve vode različitog nagiba i materijala ali mora biti vodonepropustan. U našim uslovima cigla je osnovni građevinski materijal. nose krovnu konstrukciju a u njima se nalaze i svi otvori (vrata. Mora biti dovoljno čvrst. Plafon je vrlo zahtevan deo objekta zato što se kroz njega gubi najveći deo toplote. Plafon može biti ravan ali se preporučuje kos čime se smanjuje visina zidova uz zadržavanje odgovarajuće kubature objekta a zbog podizanja toplog vazduha stvara se dodatna tampon zona kao dobar termoizolator. Zemljište oko temelja mora imati betonsku stazu ili dovoljan pad za oticanje otpadnih voda i padavina. vlazi i trošenju. ventilacioni otvori itd. To se pokazalo nepraktičnim pa se prešlo na tzv. Zidovi zatvaraju prostor objekta. Kao termoizolacioni materijal može se koristiti staklena ili mineralna vuna (10–12 cm) koja sa donje strane mora biti zaštićena čvršćim materijalom (aluminijumske ili salonit ploce). Najbolja je mešavina armiranog betona i kamena. otporniji je na dezinficijense a i cena mu je niža. U poslednje vreme se za pod sve češće preporučuje asfalt zato što je bolji termoizolator od betona. Već duže vreme u savremenoj industrijskoj živinarskoj proizvodnji ____ 7 ____ . Ploče stiropora su krte i lako lomljive a insekti i glodari se često nastanjuju u njima te se ne preporučuju. Prozori su nekada korišćeni kao ventilacioni otvori i jedini izvor svetlosti. Često se koriste i savremeniji materijali (šljaka ili siporeks blokovi itd.

Mikroklima je klima u jednom užem području a ambijentalne uslove čine mikroklimatski faktori unutar živinarskih objekata. Organizam živine reaguje zaštitnim mehanizmima već i na male promene ambijenta u težnji da uspostavi novu ravnotežu sa okolinom. Tek nakon sedam dana taj mehanizam počinje da funkcioniše oko 21. ali uvek treba obratiti pažnju na uslove ambijenta. Ako su ambijentalni uslovi toliko poremećeni da organizam ne može ponovo da uspostavi ravnotežu dolazi do pojave poremećaja zdravstvenog stanja a samim tim i do poremećaja proizvodnih rezultata. Značaj ambijentalnih uslova u živinarskim objektima Skup atmosferskih prilika nekog područja čini njegovu klimu. vlažnost i strujanje vazduha. dana života kada potpuno preuzima funkciju održavanja telesne temperature. Njihova telesna temperatura direktno zavisi od temperature u objektu. optimalna temperatura se kreće od 150C do 250C što zavisi od vrste. operjalosti. CO. prašine i mikroorganizama. Na ambijent jednog objekta utiču pre svega temperatura. Osetljivost organizma mladih jedinki u ranoj fazi rasta na ambijentalne uslove je veoma velika zato što im mehanizam za termoregulaciju nije dovoljno razvijen. Suv vazduh koji struji oko tela živine olakšava a vlažan i nepokretan izuzetno otežava rashladivanje živine. starosti itd.koriste se objekti bez prozora sa poptpuno regulisanim režimom svetla i ventilacije odnosno zatvoreni tip objekata. H2S. hranjeni kvalitetnim potpunim krmnim smešama (PKS). Uzroci koji do toga dovode su različiti. NH3. proizvodni rezultati često nisu ni blizu tehnoloških normativa. naročito na previsoku ili prenisku temperaturu odnosno na njene česte i nagle promene. Male promene u temperaturi ambijenta nisu štetne za odraslu živinu. proizvodne kategorije. prisustvo CO2. ____ 8 ____ . rase. Temperatura U savremenoj industrijskoj proizvodnji živine i pored toga što se koriste linijski hibridi veoma dobre genetske osnove. buka itd. a pored toga osvetljenje. Svi faktori ambijenta su usko povezani i deluju uvek kao celina tako da se ne smeju posmatrati sami za sebe i na osnovu toga izvoditi određeni zaključci! Proizvodne sposobnosti živine su u direktnoj zavisnosti od ambijentalnih uslova držanja.

Svetlost Nakon saznanja da se sunčeva svetlost potpuno može zameniti veštačkom. Smanjena vlažnost vazduha ispod 40% dovodi do dehidracije. kasnije dolazi do apatije pa i uginuća. zbog prevelike vlažnosti ili slabog strujanja vazduha. Svetlosni programi se prilagođavaju različitim starosnim i proizvodnim kategorijama i međusobno se razlikuju ali je svima jedinstven princip da se u periodu uzgoja dužina i intenzitet svetlosnog dana skraćuje a u vreme podsticanja polne zrelosti i nošenja povećava. U tom slučaju hrana se ne koristi za proizvodnju telesne mase ili jaja. Ovo se naziva grejanje objekta hranom i svakako je najskuplji način grejanja koji je potpuno neprihvatljiv. U slučaju da u objektu temperatura pada.Sa porastom temperature smanjuje se količina unete hrane i proporcionalno povećava potrošnja vode. dok se proizvodni rezultati smanjuju. pije više vode. prosipanjem vode iz pojilica i kondenzacijom. Živina je u početku uznemirena. Sledeći korak je povećano unošenje hrane da bi se metaboličkim putem obezbedile dovoljne količine energije za održavanje telesne temperature. Nepoštovanje ovog principa je ozbiljna tehnološka greška! Skratimo li svetlosni dan tokom proizvodnje jaja bitno će se ____ 9 ____ . kljuca perje i moguća je pojava kanibalizma. Vlažnost Vlaga u živinarskim objektima nastaje disanjem. Ne sme se zaboraviti ni na vlažnost spoljašnjeg vazduha koji se ventilacijom ubacuje u objekat. koža se suši a perje opada. često dolazi do toplotnog udara sa povećanim uginućem. U takvim uslovima se preporučuje prilagođavanje PKS (potpuna krmna smesa) nastaloj situaciji. Previsoka vlažnost potencira negativan efekat visokih i niskih temperatura zato što se perje vlaži. počeli su da se grade objekti bez prozora što je omogućilo primenu odgovarajućih svetlosnih programa kao biološkog podsticaja različitih vidova proizvodnje. Ukoliko temperatura nastavi da raste i živina dahtanjem ne može da se oslobodi suvišne toplote. Prostirka postaje vlažna i blatnjava što pogoduje razvoju mikroorganizama i pojavi bolesti odnosno padu proizvodnje. proizvodni rezultati su slabiji. lepi i gubi svoja termoizolaciona svojstva. živina se kostreši da bi zadržala odgovarajuću telesnu temperaturu. Optimalna vlažnost se kreće od 55 do 75%. izlučivanjem izmeta.

a kao teži od vazduha nalazi se bliže podu. ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentracija pređe 0. Koji će se svetlosni program primeniti zavisi od tipa proizvodnje i starosti jedinki te se uvek treba pridržavati programa preporučenog od strane proizvođača linijskog hibrida.5–3 m. dolazi do gubitka apetita. mokraća itd. kao i kod nekih sistema grejanja. apatije i pospanosti. oštećenja integriteta sluznica i slabljenja otpornosti prema infekčijama. Zna se da crvena boja na živinu deluje povoljno te se koristi u sprečavanju kanibalizma. Živina je delimično slepa za plavu boju te se takva svetlost koristi pri vakcinacijama. Ugljen dioksid Ovaj gas nastaje kao otpadni produkt metabolizma živine. Bez obzira što je živina relativno otporna na dejstvo amonijaka u objektima nikako ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentračija pređe 50 ppm. zatim do negativnog efekta na trepljasti epitel organa respiratornog trakta. a u najtežim slučajevima i do uginuća. U zavisnosti od koncentracije i dužine delovanja. deluje manje ili više negativno na sluznice dovodeći do postepenog smanjenja lučenja sluzi i suza. Željeni intenzitet svetla (W/m2 ili Lx/m2) ostvarujemo upotrebom običnih ili fluorescentnih sijalica. Ravnomerno osvetljenje celog objekta je važnije od boje svetla. I pored toga što je živina relativno otporna na njegovo prisustvo u objektima. pada produktivnosti. ____ 10 ____ . Amonijak Ovaj gas nastaje razgradnjom organskih materija koje sadrže azot kao što su izmet. U živinarskim objektima uvek se nalazi manja ili veća količina amonijaka u vazduhu. hvatanju i drugim zahvatima kod živine. Sijalice jačine 60–100 W obično su postavljene na visini 210-220 cm i ravnomerno rasporedene po objektu na udaljenosti 2. poremećaja opšteg stanja.3 vol. koji se zbog toga što je lakši podiže sa poda i nagomilava bliže plafonu.smanjiti nosivost pa čak i izazvati mitarenje sa potpunim prekidom nošenja.% bez obzira što i veće koncentracije ne dovode odmah do pojave klinickih simptoma. U slučaju da se živina duže vreme nalazi u objektu u kome su veće koncentracije ugljen dioksida ili se koncentracija naglo poveća.

izđubravanje. Takođe se kao oprema smatraju i gnezda. vozila. odnosno svežeg vazduha i odstrani sve ____ 11 ____ . Veoma je otrovan jer se u plućima. krugovi. Veliki deo opreme je automatizovan i međusobno povezan što omogućava da se proizvodnja odvija bez teškoća uz minimalan ljudski rad. Savremena oprema obezbeđuje ambijentalne uslove. Pod opremom živinarskih objekata podrazumeva se oprema za ventilaciju. a sve je to neraskidivo povezano sa kvalitetom prostirke. hranjenje. prostirka. Oprema U savremenoj i intenzivnoj živinarskoj proizvodnji oprema je ta kojom se obezbeđuje udoban boravak živine i maksimalno omogućava ispoljavanje njihove genetske predispozicije za visoku produktivnost. debikiranje kljunova. vezuje za hemoglobin i dovodi do ugušenja. grejanje. Dopuštena koncentracija u objektima se kreće od 40 do 100 ppm. No i pored svega toga. napajanje. hranjenje. Osnovni zadatak dobre ventilacije je da u živinarski objekat dovede dovoljne količine kiseonika.Ugljen monoksid Ovaj gas nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja u grejačima sa otvorenim plamenom. pregrade. umesto O2. osvetljenje. kavezi za transport itd. gustinom naseljavanja i tipom proizvodnje. napajanje i osvetljenje. odnosno zdravstvene uslove. sortiranje jaja. transportne kutije. Deluje kao otrov na nervni sistem a dozvodljena koncentračija je 20 ppm. ishranu. briga i savesnost čoveka odnosno njegova stručnost su bitan uslov da proizvodnja bude uspešna. Ventilacija Ventilacija objekta je osnovni faktor kojim se menjaju i prilagođavaju ostali ambijentalni parametri koji svi zajedno obezbeđuju udobnost i dobre proizvodne. kavezi. inkubiranje i dezinfekciju. Sumpor vodonik Ovaj gas se retko sreće u živinarskim objektima. rešetkasti pod.

a ako su dovodni otvori na jednom a ventilatori na drugom bočnom zidu o horizontalnoj ventilaciji. hladan i svež vazduh usmerava ka plafonu gde se meša sa toplim i tek onda se spušta ka podu. leti. spoljnoj temperaturi itd. specifično lakši. hladan i svež vazduh se usmerava ka podu da što pre stigne do živine. Naravno. specifično teži. Taj sveži vazduh treba ravnomerno da struji kroz sve delove objekta (bez mrtvih uglova) ali ne prebrzo (bez promaje) Prirodna ventilacija (vertikalna. Kada su dovodni otvori smešteni na bočnim zidovima a ventilatori koji izvlače vazduh (stvaraju podpritisak) centralno duž plafona. Dovodni i odvodni otvori i kanali moraju biti snabdeveni žaluzinama koje će sprečiti prodor sunčevog svetla a neće ometati strujanje vazduha. Topao. Mehanicka ventilacija (forsirana) je češće zastupljena u industrijskom živinarstvu zato što se lakše i efikasnije regulišu i kontrolišu dovod svežeg vazduha. zimi. brzina strujanja vazduha i zagrevanje. Takođe postoji i ventilacija duž objekta gde su dovodni otvori postavljeni na čelu objekta a ventilatori nasuprot njima. ovo su orijentacioni podaci koji se moraju prilagoditi kategoriji živine. a da istovremeno ne rashladi vazduh. Orijentaciono se može reći da je potrebno od 1 do 7 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase tokom jednog sata.5–1 m/sec a ponekad i više. Postoji nekoliko načina za odredivanje ukupnog obima ventilacije ali je najtačnije ako se pridržavamo normativa koje preporučuje proizvođač linijskog hibrida. Ovaj tip ventilacije bolje funkcioniše u dugačkim i uskim objektima ali se postepeno napušta. godišnjem dobu. Bez obzira koji se primenjuje bitno je da do svih jedinki u objektu stigne dovoljna količina svežeg vazduha.30 m/sec a leti od 0. u zavisnosti od tipa proizvodnje i starosti jedinki.prirodna i mehanička. vazduh. zimi od 0.15–0. Nasuprot tome. govori se o vertikalnoj ventilaciji. proizvodnim uslovima. Da bi se ovo odigravalo potrebna je razlika od 5–60C. vazduh se penje u vis a njegovo mesto zauzima hladniji. Brzine strujanja vazduha se kreću.štetne primese. Treba naglasiti da nema idealnog sistema ventilacije te se za izbor sistema mora konsultovati provereni stručnjak. Dobar sistem ventilacije je onaj koji. pravolinijska) se zasniva na kretanju vazduha usled razlike u temperaturi. Pored toga bitan je i pravilan raspored i odnos ventilacionih otvora kao i njihova visina od poda. odnosnom da temperaturno vlažni odnosi ostanu stabilni. ____ 12 ____ . Postoje dva načina ventilacije .

kaloriferi. U manjim objektima često se koristi kombinovano grejanje.) deluje jednostavno i tehnološki vrlo povoljno. najčešće koriste plitke plastične tacne prečnika oko 40 cm a ređe kutije za transport pilića ili čisti nekorišćeni kartoni za jaja. grejući ih svojim telom. Ponegde se može sresti i primena centralnog grejanja sa svim svojim prednostima i manama. Hranjenje Razvojem živinarstva razvijali su se i poboljšavali različiti sistemi za hranjenje. Prvih dana se za hranjenje pilića ili mladunaca drugih vrsta živine. Neophodno je naglasiti da idealne “veštačke kvočke” nema i da svaki tip ima svojih prednosti ali i nedostataka. tajfuni. Viseće hranilice zahtevaju mnogo ljudskog rada a pri restriktivnoj ishrani nemoguće je istovremeno napuniti sve hranilice. zato što su potpuno automatizovani i povezani sa sistemom ventilacije. U intenzivnoj živinarskoj proizvodnji srećemo se sa dva načina grejanja. tako da jače jedinke dolaze do ____ 13 ____ . Neposrednim sagorevanjem gasa troši se kiseonik i stvara CO 2 a u slučaju nepotpunog sagorevanja nastaje izrazito toksičan CO. Grejanje ograničenog prostora vrši se uz pomoć “veštačkih kvočki” a zagrevanje celog objekta različitim grejačima. namene i primenjene tehnologije. spiralni grejači itd. butan ili peći na čvrsta goriva. Ovakve hranilice su dovoljne za 80-100 pilića. uz to stvara se i nepoželjna veća količina vodene pare. Zagrevanje celog objekta ubacivanjem toplog vazduha pomoću različitih grejača (masteri. Važno je istaći da se oni uvek podešavaju prema veličini jedinke i da je optimalna visina hranilica kada su one postavljene u visini ramenog pojasa.Grejanje U prirodnim uslovima živina izvodi i odgaja svoje mlade sama. termogeni itd. prirodni gas. gde se ceo objekat zagreva različitim pećima na čvrsto gorivo a delimično ograđen prostor različitim “veštačkim kvočkama”. Izbor sistema zavisi od veličine objekta. Zagrevanje toplim vazduhom ima i nedostatke zato što vazduh prolazeći kroz otvoreni gorionik u objekat unosi gasovite primese sagorevanja. Kao i električne “veštačke kvočke” tako i gasne zagrevaju uglavnom ograničen prostor. Čitav niz različitih “veštačkih kvočki” je bio a i sada je u upotrebi. vazduh se dosta isušuje i mora se dodatno vlažiti. Izvor toplote može biti električna energija (obične ili infracrvene sijalice. Ekonomičnost ovakvih sistema ogleda se i u mogućnosti da se zagreva samo potrebni deo objekta.).

što dovodi do velikog raslojavanja. Posebnim koševima – vagonetima hrana se raznosi po hranilicama. hranilice se pune samo do jedne trećine. Dužina hranidbenog prostora se povećava sa starošcu jedinki i prilagođava se preporukama proizvođača linijskog hibrida i proizvođača opreme. Prvih dana se za ____ 14 ____ . Ovi sistemi omogućavaju da iz njih hranu uzimaju samo nosilje a petlovi se hrane iz posebnih uzdignutih i okruglih hranilica. lako se održava i dezinfikuje.više hrane a slabije ostaju gladne. Šor tajm sistem je veoma raširen u svetu a počinje sve češće da se primenjuje i kod nas. jede više i bira kvalitetniju hranu. Vagoneti se kreću duž čitave baterije. Tuba sistem je jedan od savremenijih sistema koji omogućava istovremeno hranjenje svih jedinki u objektu ali nije moguća kontrola količine hrane u pojedinim hranilicama. Ovakve hranilice se i danas mogu koristiti u manjim objektima. U sistem za napajanje voda dolazi iz rezervoara koji se naziva medikator. Zatvoreni podni sistem obezbeđuje istovremenu raspodelu hrane po celom objektu i omogućava restriktivnu ishranu ali čelično uže sa plastičnim prstenovima koje se nalazi unutar njega. Pri optimalnoj temperaturi od 18-200C kokoške popiju oko 250 cm 3 vode dok se pri višim temperaturama potrošnja vode povećava. Hranidbeni prostor se lako povećava prema potrebi. Da bi se sprečilo rasipanje. I ovde treba naglasiti da se visina pojilica podešava na visinu ramenog pojasa jedinki. odnosno ne može se primenjivati restriktivna ishrana i najčešće se koristi za tov brojlera. Svakoj kokoški potrebno je 10-12 cm hranidbenog prostora. U novije vreme za hranjenje roditeljskih jata koriste se sistemi za odvojeno hranjenje petlova i nosilja. teško se zapušava. često puca što dovodi do dužih poremecaja u hranjenju. Ishrana komeržcijanih nosilja sa vrši olučastim hranilicama koje su smeštene na spoljnjoj strani kaveza. Ovaj sistem omogućava istovremeno punjenje svih hranilica tačno određenim količinama hrane i pogodan je za restriktivnu ishranu. gde konvejer ulazi u objekat prva dobija hranu. Napajanje Dobar sistem za napajanje onemogućava nekontrolisano prolivanje. Moguće je i postavljanje olučastih pojilica sa spoljne strane kaveza iznad hranilica. ne zagađuje vodu itd. Ostale jedinke u želji da što pre dodu do hrane često hrle napred te može doći do prevelikog gomilanja pa i ugušenja. Podni otvoreni konvejer smanjuje utrošak ljudskog rada a nedostatak mu je u tome što živina koja se nalazi na početku.

Hranilice i pojilice se rasporeduju naizmenicno uz ivicu kruga tako da pilići ne prelaze više od 1. ispod kojih se nalazi rešetka (drvena ili plastična) da bi se sprečilo prljanje i punjenje pojilice prostirkom. Krugovi Jednodnevni pilići ili mladunci ostale živine se često primaju u lesonitne krugove čija je visina oko 50 cm. Napajanje živine iz protočnih kanala je napušteno. ili 5. U svakom slučaju dužina pojidbenog prostora odnosno broj “nipl” pojilica povećava se sa starošcu jedinki i prilagođava se preporukama proizvođača linijskog hibrida i proizvođača opreme. 10 do 15 kokica i 10 do 12 nosilja.5-3 m staje od 250 do 300 jedinki. Na jednu “nipl” pojilicu predviđa se u podnom sistemu držanja od 15 do 20 tovnih pilića. bez primene krugova. Danas se u široj upotrebi nalaze viseće pojilice kod kojih i dalje često dolazi do kvara na ventilu i posledično žeđanje jedinki ili poplave u objektima. do 10. Uobičajena dužina pojidbenog prostora za piliće je 1 cm a za odrasle 2-3 cm za jedinku. U ____ 15 ____ . dana. služe za primenu lekova i nekih vakcina a po potrebi i za zagrevanje vode. Krugovi se po potrebi mogu spajati i proširivati a za njima prestaje potreba od 7. Papir se uklanja 4. Krugovi takođe ograničavaju njihovo kretanje i primoravaju ih da se zadrže ispod “veštacke kvočke” a samim tim zaštićeni su od promaje i prehlade. Ove pojilice postepeno potiskuju savremenije “nipl” pojilice (kapaljke) često u varijanti gde su ispod njih prisutne posudice. u slobodan podni prostor koji se takođe prekriva talasastim papirom. prečnika oko 30 cm. U kaveznom sistemu jedna “nipl” pojilica predviđena je za 4 do 5 nosilja i smeštena je unutar kaveza. Pregrade Jednodnevni pilići ili mladunci ostale živine mogu se primati. U krug prečnika 2.napajanje jednodnevnih pilića ili mladunaca drugih vrsta živine koriste male zvonaste plastične pojilice zapremine oko 3 l.5 m da bi stigli do njih. Jedna ovakva pojilica zadovoljava potrebe do 100 pilića. Bez obzira na upotrebljeni sistem voda u njega dospeva iz rezervoara (medikatora) koji se najčešće nalazi u predprostoru objekta. Medikatori omogućavaju odgovarajući pritisak vode u sistemu za napajanje. Na prostirku unutar kruga stavlja se talasasti papir koji sprečava klizanje pilića i žderanje prostirke. dana života.

lima ili plastike. broju i načinu držanja odnosno kategoriji živine. U boks se obično smešta 500–1000 jedinki. Prostor ispod rešetki služi za sakupljanje izmeta.tom slučaju se prva trećina objekta odvaja od ostalog dela pregradom od debele plastične folije ili gumiranog platna. čistijim jajima i manjem utrošku energije za grejanje. uzduž sredinom objekta ali se ponekad koriste i kao pregrade između bokseva i tada su postavljena poprečno. Objekti u kojima se drže komercijalne nosilje su sa velikim vratima prilagođeni vrsti opreme odnosno broju spratova i veličini kaveza. Obično se postavljaju duž zidova objekta. Prave se od drveta. Najčešće dimenzije su 30 (28) x 30 (28) x 50 (30) cm i predviđeno je za 4 nosilje. U intenzivnoj proizvodnji ____ 16 ____ . U gnezdima mora biti dovoljno sveže i čiste prostirke. Rešetke mogu biti drvene ili plastične letvice i od poda su uzdignute 30-40 cm i na njih se postavljaju pojilice i hranilice. Postavljen je uzduž objekta. Kavezi Podrazumeva se da se prijem odgojenih kokica vrši u pripremljenim. Gnezda U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja gnezda se postavljaju 3-4 nedelje pre pronošenja da bi se kokice privikle na njih. kokoške često nose jaja van gnezda. Preostali deo poda je prekriven dubokom prostirkom. Rešetkasti pod U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja često se koristi rešetkasti pod koji prekriva 50 – 65 % podne površine. Udaljenost gnezda od hranilica i pojilica ne bi trebalo da bude veća od 3 m. Ako je veća. Objekti u kojima se odgoj ili eksploatacija odvija na podu često se pregrađuju pregradama od pletene žice ili gnezdima. prosute hrane i vode. sanitarno obrađenim i odmorenim objektima. Pozitivne strane se ogledaju u lakšem održavanju prostirke. Pod donjeg reda gnezda nalazi se na visini od 40-50 cm. Izgleda da kokoške najviše vole drvena. Ta se pregrada kasnije pomera prema potrebi. U ovakvim objektima prijem jednodnevnih pilića je otežan dok u eksploataciji često dolazi do povreda nogu. Gnezda su najčešće dvospratna i u svakoj bateriji ima više otvora. Na tim pregradama nalaze se vrata koja služe za prolaz između bokseva.

U klaničnom depou. baterija različite konstrukcije. jednodnevnih pilića ili mladunaca ostale živine raspolažu klima uređajima kojima se obezbeđuju optimalni uslovi. Problem živinskog đubreta nije samo tehničke ili ekonomske prirode već i ekološke i zdravstvene.kalifornija itd. U kutijama za transport se nalaze papirni podlošci (pelenice) koje se po vađenju pilića sakupljaju i spaljuju. Puni kavezi se slažu. Mora se shvatiti da 1000 kokošaka proizvede oko 64 tone izmeta godišnje. u kojima su kavezi postavljeni na različite načine (vertikalne. u prevozno sredstvo. Izbor linijskog hibrida koji će se koristiti ne zavisi samo od proizvodnih karakteristika tovnih pilića ili nosilja konzumnih jaja već i od ____ 17 ____ . tako da između njih struji vazduh. odnosno proizvodnjom oplođenih jaja. mora se obezbediti dobro provetravanje i zaštita od direktnog sunca. stepenaste . Postoji čitav niz.najčešće se koriste trospratne baterije. Kutije za transport jednodnevnih pilića ili mladunaca ostale živine podeljene su na 4 dela. Pilići bez većih posledica podnose transport u trajanju do tri dana. kolju i prerađuju a ženski pilići lakih hibrida se odgajaju i eksploatišu kao kokoške nosilje konzumnih jaja dok se petlići odmah po leženju neškodljivo uklanjaju. Proizvodnja pilećeg mesa i jaja Ova proizvodnja u našim uslovima počinje uzgojem podmlatka i nastavlja se eksploatacijom roditeljskih jata. mada broj spratova može biti i manji i veći. Kartonske kutije su za jednokratnu upotrebu dok se plastične vraćaju inkubatorskoj stanici na rigoroznu dezinfekciju. Sve one imaju svoje prednosti i mane naročito kada je izđubravanje u pitanju. Kavezi za transport prave se od plastične mase i u jedan staje od 10 do 15 utovljenih pilića ili odgovarajući broj jedinki drugih vrsta živine. Oprema za transport Vozila za transport jaja. Uobičajene dimeнzije su 100 x 50 x 25 cm. Nakon leženja pilići teških hibrida se tove. dok se čeka na istovar.5 kg fecesa.). U jednom se transportuje 25 jednodnevnih pilića ili odgovarajući broj drugih mladunaca živine. polustepenaste. Fiksiraju se da ne dođe do pomeranja ili prevrtanja. Kokoške nosilje na svaki kg hrane popiju oko 2 l vode tako da prozvedu oko 1.

____ 18 ____ . U zavisnosti od spoljne temperature objekat zagrevati jedan ili dva dana pre useljenja pilića. Objekat za odgoj podmlatka dobro je podeliti na bokseve. a druga. nedelje. Ako u pronošenju ima previše jaja na prostirci ona se prljaju. Oba načina imaju svojih i dobrih i loših strana. Kasnije u periodu eksploatacije odnosno nošenja jaja. zatrpavaju i brzo hlade. U tehnološkom procesu odgoja i eksploatacije postoje dve mogućnosti. Prvim se izbegava stres prilikom seobe a u drugom jedinke dolaze u čiste sanitarno pripremljene objekte. Prva je kada se odgoj i eksploatacija odvijaju u istim objektima. Znalačkom primenom dužine i intenziteta svetla može se uticati na polno sazrevanje i nosivost odnosno ekonomičnost proizvodnje. Priprema objekta Nekoliko dana pre prijema pilića proveriti stanje objekta i opreme. do 20. Odgoj roditelja i prizvodnja priplodnih jaja je jednostavniji i kvalitetniji u objektima bez prozora sa veštačkim svetlom. Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata Osnovni cilj držanja roditeljskih jata je proizvodnja kvalitetnih oplođenih jaja. Uneti krugove i na talasasti papir postaviti hranilice i pojilice u kojima se nalazi sveža ali temperirana voda. kada se odgoj odvija u jednim a eksploatacija u drugim. Tada se unose dodatna gnezda i postavljaju se na mesta gde je bilo najviše jaja. Za ishranu i napajanje roditeljskih jata koriste se oni sistemi koji omogućavaju uobročenu i restriktivnu ishranu i napajanje tokom odgoja i eksploatacije. To je moguće u dobro pripremljenim objektima gde se jedinke drže na podu sa kvalitetnom prostirkom ili na rešetkastom podu uz poštovanje svih ostalih pogodnosti koje omogućavaju najveći komfor odnosno najbolje proizvodne rezultate.kvaliteta i proizvodnih sposobnosti roditelja odnosno od cene proizvedene količine mesa ili jaja po useljenoj roditeljskoj kokoši. Gnezda se u objekat postavljaju sa formiranjem jata od 18. jedinke se obično kreću u krugu prečnika oko10 metara pa pregrade nisu neophodne ali mogu ostati. Nakon nekolilko nedelja ona se postepeno podižu i uklanjaju.

Izuzetno je važno da pilići što pre nađu vodu. U ovom veoma osetljivom periodu kokice i petlići se pripremaju za proizvodnju i svaka greška ili bolest dovode do raslojavanja jata a to neminovno ima negativan uticaj na kasniju proizvodnju. odnosno odgovarajuće starosti ostalih vrsta živine. U slučaju da im je hladno skupljaju se u gomile ispod grejnog tela ili pojedinim delovima objekta. Tokom ovog perioda osnovni cilj je odgajiti zdravo i vitalno jato. koja je temperirana. Optimalna telesna masa jednodnevnih pilića krece se od 38 do 42 g. ili 6. lošeg i dugog transporta ili prijema u loše pripremljen objekat. spajaju a 10. Talasasti papir sa prostirke se uklanja 4. pa do starosti kokica od 18 do 20 nedelja. glasno ____ 19 ____ . To privikavanje se izvodi postupno tokom nekoliko dana. Tromost i avitalnost mogu biti posledica loše ishrane i bolesti roditelja. Useljeni jednodnevni pilići moraju biti dovoljno vitalni da sami traže i nađu vodu i hranu. slabije uzimaju hranu i vodu i zbog toga zaostaju u startu. ili 5. Teži pilići su tromi i avitalni. Ponašanje pilića ukazuje da li im temperatura odgovara ili ne. dana. grešaka u inkubiranju. da bi se rehidrirali. Iz kutija pilići se vade rukama i pažljivo spuštaju na pod a ne istresaju. Nakon uklanjanja krugova počinje privikavanje pilića na automatske pojilice i hranilice. 5.Odgoj roditeljskog podmlatka Periodom odgoja se smatra vreme od prijema jednodnevnih pilića odnosno mladih ostalih vrsta živine. dana se uklanjaju. U svakom slučaju i jedni i drugi loše napreduju i zaostaju u rastu. Prijem roditeljskih pilića Transportne kutije sa pilićima treba što pre izvaditi iz transportnih vozila i rasporediti ih unutar objekta. Takođe je važno istaći da se moraju razumeti i poštovati biološke osobenosti živine te radnici moraju biti obučeni da pravilno koriste opremu. Još u kutijama pregledati piliće izdvojiti uginule i škartirati avitalne. Lakši pilići su ili dehidrirani ili izleženi iz sitnih jaja. Temperatura vazduha se meri u visini leđa pilića i prvog dana mora biti 33-350C na ivici “veštacke kvočke” odnosno 31-330C ako se greje ceo objekat. optimalne težine koje će u dobrim uslovima držanja i hranjenja ispoljiti sav svoj genetski potencijal. poštuju propisanu tehnologiju i uočavaju promene u ponašanju. dana se šire. O tome voditi evidenciju. Krugovi u koje se smeštaju pilići počevši od 3. Pojilice i hranilice treba svakodnevno prati i puniti svežom temperiranom vodom odnosno hranom koja se dosipa prema potrebi. Tek nakon nekoliko časova daje im se hrana u plitkim tacnama.

pospanost i dahtanje sa raširenim krilima. zbijaju u gomile i kad je temperatura odgovarajuća. upoznali sredinu i pronašli hranu i vodu. koja se sprovodi krajem 2. Pilićima tada postaje hladno. dobro iskorišćavanje hrane i što je veoma važno prenošenje tih osobina na potomstvo. Do tada. razbacivanje hrane itd. onima iz sredine gomile nedostaje svež vazduh i teško dolaze do vode pa dahću. izrazit apetit. Otpornost na infekcije opada. To nije lako postići. debikiranje) kljunova je zahvat kojim se sprečava kanibalizam. Zbog nagonske potrebe pilića da se. Obično se sa njom počinje nakon kontrole telesne mase i utroška hrane. Previsoka temperatura se ređe sreće i izaziva tromost. zato što je njihov osnovni cilj i karakteristika brzi rast. da odstupa više od 10C od tehnoloških normativa koje je preporučio priozvođač linijskog hibrida. do 8. odnosno početkom 3. To se pokušava rešiti restriktivnom ishranom na način i prema normativima proizvođača linijskih hibrida. intenzivno se gomilaju i dolazi do povećanog uginuća usled gušenja. nedelje života. guraju kljun u prostirku tražeci hladniji vazduh. pilići se hrane po volji (ad libitum). pogotovo kod teških hibrida. veličina rupice za kljun prilagođava se veličini kljuna. ____ 20 ____ . nedelje odnosno prema preporukama proizvođača linijskog hibrida. dana života zato što je tada stres najmanji. zapaljenja creva i povećanog uginuća. Oštrica noža u aparatu za debikiranje mora se zagrejati do crvene boje. Osnovni cilj ishrane roditeljskog jata je programirani razvoj tokom odgoja priplodnog podmladka. Nakon toga primenjuje se svetlosni program koji preporučuje proizvođač linijskog hibrida. Temperatura vazduha ne sme. Debikiranje se mora izvesiti pažljivo i pravilno da ne bude više štete od koristi. Ovo može da prevari neiskusne živinare i navode ih na pomisao da je pilićima pretoplo pa smanjuju grejanje. Skraćivanje (sečenje. Uz temperaturu potrebno je održavati i optimalnu vlagu unutar objekta (55-70 %). piju više vode a operjavanje je usporeno. Rez mora biti pod pravim uglom i dobro kauterizovan. Pilići se udaljavaju od grejača oko koga prave prsten. Optimalno vreme je od 3. kokice i petlići se ne smeju ugojiti a moraju ući u što bolju proizvodnu kondiciju. Petlićima se kljun preseca na polovini a ženskim pilićima se odsecaju dve trećine kljuna odnosno rez se nalazi 2 mm ispred nosnih otvora.pijuču. pogotovo ne prve nedelje života. kljucanje perja. Kada su u pitanju laki hibridi ograničavanje ishrane počinje oko 8. u nedostatku prave kvočke. Smanjuje im se apetit i prirast. ne uzimaju hranu i vodu a ako je još i prostirka vlažna dolazi do prehlada. Kod grejanja celog objekta toplim vazduhom. Prvog dana pilićima je potrebna svetlost puna 24h da bi se snašli. Pravilnom primenom svetlosnog programa može se uticati na polno sazrevanje i ekonomičnost proizvodnje.

Male dnevne količine hrane usporavaju rast kostiju pa jedinke ostaju manje. Bez obzira koji se način restriktivne ishrane primenjuje. Od 6. uslovima držanja i zdravstvenom stanju. primenom kvalitetnih sistema za hranjenje i napajanje koji obezbeđuju dovoljno hranidbenog i pojidbenog prostora. U periodu odgoja neophodno je redovno kontrolno merenje i ako je potrebno brzo korigovanje dnevnih obroka. a to je odgoj lake vitalne kokice koja će postati dobra nosilja sa malo sitnih jaja u pronošenju. Pri visokim temperaturama vazduha može se živina hraniti dva dana uzastopce. Ako se to ne ispoštuje jače jedu do sitosti a slabije ostaju gladne . Na dan gladovanja rasipa se po prostirci dvostruka dnevna količina zobi. pre davanja hrane. u količini od 0. Veliki broj faktora utiče na to da li će restriktivna ishtana postići svoj cilj. količinom PKS predviđenom za tri dana. Tačno određena količina PKS daje se svakog jutra pre ili istovremeno sa paljenjem svetla a takođe tačna količina zobi posipa se poslepodne po prostirci. Raslojeno jato ne reaguje ujednačeno na kasniju stimulaciju svetlom i hranom te je pronošenje sporije i neravnomerno a špic nosivosti se ne dostiže. osnovno pravilo je da vreme distribucije hrane po objektu bude što kraća. Hranjenje svaki drugi dan odgovarajućom količinom PKS potrebnom za dva dana naziva se “skip a day”. odnosno hranjenje PKS sa povećanom količinom sirovih vlakana jer se stvarala navika unošenja velike količine hrane. idealno je 3-4 minuta a toleriše se 5-8 minuta. Manje i lakše jedinke imaju manji uzdržni obrok ne samo tokom odgoja nego i kasnije u eksploataciji. Cilj je da sve jedinke jedu istovremeno. To se obezbeđuje upotrebom odgovarajućih PKS-a. poštovanjem gustine naseljenosti. Za mernje se koristi slučajan uzorak od oko 100 jedinki iz jednog boksa odnosno 3-5 % svih ____ 21 ____ . u posebnim hranilicama. što je kasnije pravilo probleme u eksploataciji. Raslojavanje je sve veće a može doći i do uginuća. nedelje pa do kraja odgoja dodaje se grit (mleveni mermer) granulacije do 5 mm. Napušten je način kvalitativne restrikcije. uvek istog dana. Preporučuje se merenje krajem svake nedelje. kvalitetnom mikroklimom i redovnom kontrolom prirasta i težine jedinki. Mora se naglasiti da su dnevne količine PKS-a tokom restriktivne ishrane samo preporučene vrednosti. Sve to dovodi do toga da broj jaja po useljenoj kokoški bude manji od planiranog.5 kg na 100 jedinki za nedelju dana. Trećeg dana daje se zob u količini predviđenoj za tri dana.Vremenom su se programi restriktivne ishrane menjali ali se može reћi da su se ustvari sve više pooštravali. Količina hrane zavisi od zapažanja stručnjaka i objektivnih podataka o stvarnoj masi jedinki. Svakodnevno hranjenje smanjenim količinama hrane je najbolja metoda restriktivne ishrane. Glavno merilo dnevnih potreba hrane je telesna masa jedinki u odgoju.

ponašanja jedinki. U slučajevima visokih temperatura. količine i kvaliteta hrane. Sa restrikcijom vode počinje se kad i sa restrikcijom hrane i traje do kraja odgoja. nepravilnog oblika. veću potrošnju hrane. nedelje a drugi put pre polnog sazrevanja odnosno između 18. Naravno da se takva jaja ne mogu koristiti za inkubiranje. Ako pronošenje odnosno polna zrelost zakasni dobićemo manji broj krupnijih jaja. najtežih jedinki smešta se pri kraju objekta i njima se količina hrane ne smanjuje ali ni ne povećava sve dok se ne uklope u tehnološke normative. Zbog toga se u odgoju takođe preporučuje restrikcija vode odnosno obročno pojenje. Prostirka se brzo vlaži sa svim negativnim posledicama. jaja su skoro iste mase pa je vreme inkubiranja ujednačeno a i pilići dobijeni iz takvog jata su uniformni i postižu bolje rezultate u tovu. Kada kokoške pronesu i postignu nosivost od oko 10 % restrikcija vode prestaje. stanja prostirke. nedelje. razlika između bokseva i odstupanje od normativa. Prvi put između 6. Kriterijum za odabiranje je opšti izgled. Mortalitet takvih kokošaka je povećan. i 20. u kojoj su jedinke lakše od tehnoloških normativa. proliv itd. uniformnost. nemogućnost nošenja jaja pa i uginuća. smešta se u sredinu i dobija hranu prema tehnologiji . Druga grupa jedinki. konzistencije sadržaja voljke i konzistencije fecesa. Oštro škartiranje obavlja se dva puta. vodenast feces. Za vreme restriktivne ishrane jedinke obično piju više vode da bi ublažile osećaj gladi. u prirastu između dva merenja. U ujednačenom jatu kokoške skoro istovremeno pronesu. bolesti ili stresa restrikcije se ublažavaju ili prekidaju. je osnova za pravilnu procenu koja će se količina PKS-a davati sledeće nedelje.životinja. stavlja se u boks bliže vratima i hrani se većom količinom hrane. Tokom odgoja jato se svakodnevno obilazi i uočljivi škartovi se odstranjuju. vitalnost. ____ 22 ____ . Svako povećanje ili smanjenje hrane mora biti postupno (po 2-3 g dnevno). Uniformnost ili ujednačenost jedinki u jednom jatu je bitan faktor za postizanje dobre proizvodnje. Restrikcija vode mora se uvek sprovoditi veoma pažljivo i zavisi od: temperature. konformacija. Jato se smatra ujednačenim ako je telesna masa 80 % jedinki u okviru tehnoloških normativa a ostale su teže ili lakše. često sa dva žumanceta. U tom slučaju moraju se sve jedinke ponovo izmeriti pa ih podeliti u tri grupe. Prva grupa. česte prolapsuse. jaja su prevelika ili premala. Posledice prekomernog uzimanja vode su lošija resorpcija hranjivih sastojaka. Treća grupa. Na osnovu dobijenih težina upoređuje se prosečna težina sa prethodnim merenjem. i 8. boja nogu. telesna masa. Ako je neko jato izrazito neujednačeno mora se utvrditi uzrok i po mogućnosti treba ga ukloniti. Razlika. čija je telesna masa poželjna. Organizam prerano polno sazrelih kokošaka nije dorastao naporima koje zahteva intenzivna nosivost te dolazi do oštecenja polnih organa. zaostalost u rastu.

Poželjan je odnos 1 :10 u korist kokica. nedelje a kod lakih 18. Kod teških hibrida pronošenje najčešće počinje 23. pronošenje i uspešnost proizvodnje su u direktnoj vezi sa telesnom masom kokošaka i svetlosnim nadražajem. Takve jedinke jedu više. nedelje. grešaka u seksiranju. Za razliku od njih dobre nosilje već nakon nekoliko nedelja nosivosti gube žutu boju kljuna i nogu a perje im je proređeno i iskrzano. Oplođenost jaja takođe brzo raste i duže vreme zadržava se na nivou 90-95%. Odvojeni odgoj petlova Odgoj petlova zahteva posebnu pažnju pa se sve više preporučje odvojeno držanje od prvog dana života. Za procenu kvaliteta nosilja važan je razmak između stidnih kostiju kao i razmak između stidnih kostiju i vrha grudne kosti. Kada se takve kokoške žrtvuju kod njih se uočavaju slabo razvijeni jajnici i jajovodi a količina sala je veća od poželjne. U svakom jatu ima određeni broj loših nosilja zbog: bioloških osobenosti.kreste i podbradnjaka. bolesti itd. nedelje naglim povećanjem dužine i intenziteta svetlosnog dana i istovremenim povećanjem količine hrane potstiče se polno sazrevanje. Selekcija se vrši tokom celog odgoja a posebno je oštra u 6. Ako nosivost raste sporije nego što je tehnologijom predviđeno ili se ne dostigne špic nosivosti može se povećati dnevni obrok u nadi ____ 23 ____ . Tokom odgoja sprovodi se restriktivna ishrana prilagođena preporukama proizvođača hibrida. nedelje.to su lepe jedinke ali sa slabo razvijenom i smežuranom krestom. kljun i noge su im lepe žute boje. tehnologiji držanja i ishrane. Nakon 16. rast i sjaj perja itd. Na velikim farmama za to se odvaja poseban objekat a na manjim poseban boks. Kod dobrih nosilja on je veći od dva prsta pa sve one sa manjom širinom treba škartirati. Dobro su obrasle perjem. nedelji i pri formiranju roditeljskog jata od 18. Nosivost u početku brzo raste i oko 30. nedelje se postiže špic nosivosti koji je kod teških hibrida 85 % a kod lakih oko 90%. EKSPLOATACIJA RODITELJSKOG JATA Polno sazrevanje. često su agresivne i uznemiravaju ostale. -24. i na izgled. odnosno 18. do 21. Ako se petlići izrazito među sobom bore treba ih nešto ranije pomešati sa kokicama da bi pre pronošenja uspostavili odgovarajuću hijerarhiju.

Prisilno mitarenje se može izazvati na više načina. ____ 24 ____ . pa i živine. greškama u ishrani i uslovima držanja. Kod nas se na žalost postižu mnogo lošiji rezultati od ovih koje proizvođači hibrida navode kao normativ. Za svako smanjenje nosivosti od 4-5% treba smanjiti dnevni obrok za 2-3 g. Ukupna potrošnja hrane po nosilji je manja. Nakon. Nakon završetka eksploatacije živina se hvata i odvozi u klanicu. hrane i svetlosti tokom 48h dovodi do naglog prestanka nosivosti čime počinje mitarenje. temperature. Nakon postignutog špica nosivosti odnosno na početku njegovog pada povećanje telesne mase kokošaka ne samo da nije poželjno već je i štetno. toga se sve postepeno vraća na tehnološke normative i za oko 2 meseca nosivost se ponovo obnavlja. To je najčešće 40-50 nedelja odnosno do starosti jata od 60 do 70 nedelja života. Pilići iz drugog ciklusa su krupniji i vitalniji. U drugom kraćem ciklusu nosivosti dobija se manje jaja ali su ona krupnija i odmah spremna za inkubiranje. Mitarenje Mitarenje je prirodan proces zamene perja kod ptica. Ako očekivano poboljšanje izostane količinu hrane treba postepeno vratiti na prethodni nivo a razloge potražiti na drugom mestu. Jak stres izazvan oduzimanjem vode. Razlozi se uglavnom nalaze u loše odgojenim roditeljima. Tokom proizvodnje jedinke ne smeju gubiti telesnu masu. stresu i bolestima. Najmanje na 6h pre hvatanja im se uskrati hrana i voda a samo hvatanje se obično obavlja noću ili pod plavim svetlom. Za vreme prisilnog mitarenja sve jedinke se prisile na istovremeno mitarenje pa u relativno kratkom roku sve istovremeno ulaze u drugi ciklus nosivosti. Eksploatacija roditeljskog jata traje dok god je odnos utrošene hrane i nosivosti ekonomski opravdan. vlažnosti itd. Uspešno se može prislino mitariti samo zdravo jato koje još nosi. Maksimalnu proizvodnju nastojimo da zadržimo što duže sa onom količinom hrane kojom je postignut špic nosivosti. Ne postoje čvrsti normativi o dnevnoj količini hrane zato što se oni menjaju u zavisnosti od starosti. U jednom ciklusu nosivosti od teških hibrida može se očekivati 175-185 jaja po useljenoj kokoški odnosno 135-150 jednodnevnih pilića a od lakih 240-250 jaja i 170-180 pilića.da ćemo postići željeni cilj. u kome polne aktivnosti miruju a organizam se obnavlja. broja jaja. telesne mase. Prislino mitarenje se može izazvati i dodavanjem hormona ili drugih preparata u hranu. te su stalna merenja i dalje neophodna.

nedelje.5 g. Petlovi se hrane posebnim PKS prilagođenim njihovim potrebama. Takva jaja se brže kontaminiraju i dolazi do nepravilnog razvitka zametka koji kasnije tokom inkubiranja ugine. Jaja treba sakupljati u plastične perforirane podloškea samo u nuždi u kartonske. Za svaki stpen manji od 190C povećava se potrošnja hrane za 1-1. napuklih. Ne savetuje se sakupljanje jaja u korpe i kante zbog oštecenja jaja. U slučaju da su preteški otežano se kreću. Povećanje temperature i pored smanjenog utroška hrane dovodi do slabijeg nošenja jaja čija je ljuska porozna. prevelikih ili premalih. ____ 25 ____ . Radnik koji sakuplja jaja mora. neaktivni su. To se postiže onemogućavanjem petlova da se hrane iz hranilica za kokoške i obrnuto. Skupljanje jaja Priplodna odnosno oplođena jaja ne smeju dugo ostati u gnezdima zato što ostale kokoške koje nose jaja u isto gnezdo dodatno zagrevaju ranije snesena. pa je oplođenost loša zbog čega se često škartiraju. Oko 40. nedelji i rast petlova ne treba ograničavati do 30.Prisilno mitarenje koristi se za produženje nosivosti odnosno dobijanje većeg broja pilića a samim tim ekonomičnije proizvodnje. deformisanih. Najpovoljnija temperatura za eksploataciju teških roditelja je 19-200C. Da bi se taj problem prevazišao sve češće se primenjuje odvojeno hranjenje muških i ženskih roditelja. Odvojena ishrana petlova Poseban problem u odgoju a naročito u proizvodnji je pravilna ishrana petlova. tokom ili neposredno posle sakupljanja da izvrši trijažu jaja. odmah. U zajedničkom odgoju često dobijaju premalo hrane te zaostaju u razvoju. tanka i lako se lomi. širim krajem na gore. I pored nešto veće oplođenosti često se postavlja pitanje ekonomičnosti zanavljanja petlova. Optimalna vlažnost se krecć od 55 do 70% a ventilacijom se obezbeđuje od 1 do 7 m3 vazduha čime se temperaturno vlažni odnosi održavaju u optimumu. Petlovi koji se uvode u jato ne smeju biti mlađi od 26 nedelja. Tako odabrana jaja stavljaju se u čiste dezinfikovane podloške sa tupim. nedelje može se izvršiti zamena starih petlova mladim da bi se povećala oplođenost. koja podrazumeva odvajanje čistih od prljavih. Sa odvojenim hranjenjem počinje se najkasnije u 22. Preporučuje se što češće sakupljanje jaja a najbolje je sakupljati ih svaka 2h.

VALJANJE . Zagađenje takođe može nastati u gnezdu. Bez obzira na oblik gradnje kod svih se mora primeniti osnovno pravilo a to je da jaja ulaze sa jedne strane a pilići izlaze sa druge. vodovodne i električne mreže. Komora za fumigaciju mora biti dovoljnog kapaciteta da prihvati sva jednokratno prikupljena jaja. veličine i rukovanja jajima i od kvaliteta i tehnologije inkubatrora. kvaliteta. koji se dobija kada se KMnO4 prelije sa mešavinom formalina i vode.LEŽENJE PILILIĆA Prednosti veštačkog inkubiranja se ogledaju u: proizvodnji pilića tokom cele godine. Usisani oni prvo ulaze u vazdušnu komoru a odatle lako sve dublje u jaje. niti se smeju mešati radnici. zdravlja. gajenja. Posebno treba istaći njeno mesto u zdravstvenoj zaštiti živine.Snešeno jaje je prošlo kroz kloaku gde postoji mogućnost zagađenja raznim često patogenim mikroorganizmima. pilića i opreme. broj izleženih pilića je ograničen samo kapacitetom opreme a troškovi su manji. u obliku latiničnog slova U ili slova T. od ruku radnika itd. Pod sanitarnom obradom podrazumeva se fumigacija. tehnologije. Ona može biti centar odakle se šire mnoge zarazne bolesti i zato mora biti izdvojena i dovoljno udaljena od ostalih objekata koji se koriste u živinarstvu. Raspored prostorija u inkubatorskoj stanici je takav da logično sledi smer tehnološkog procesa ____ 26 ____ . Nikako obrnuto! Fumigacija se može izvoditi u posebnoj prostoriji na farmi ili u manjim komorama koje se nalaze u predprostoru objekta. Inkubatorska stanica Inkubatorska stanica je od posebnog značaja u tehnološkom lancu prizvodnje živine. Postoje tri tipa inkubatorskih stanica: pravougaone. formaldehidom. INKUBIRANJE . sanitarno obraditi na samoj farmi. Uspešnost inkubiranja zavisi od: genetske osnove priplodne živine. njegovim brzim hladenjem dolazi do skupljanja jajčane mase i javlja se usisni efekat koji olakšava prodor mikroorganizama kroz ljusku. Amnionska kutikula može na kratko da spreči njihov prodor kroz pore čistog jajeta. Da bi se to izbeglo treba jaja najkasnije 2h pošto su snešena. prostirci. Tek sneseno jaje je na telesnoj temperaturi kokoške. Lokacija na kojoj se nalazi mora biti dobro izolovana ali blizu dobrih saobraćajnica. najčešće gasom. Unutar same inkubatorske stanice ne smeju se ukrštati tehnološki putevi jaja.

Snižena ali stalna temperatura (150C) omogućava mirovanje zametka (embriona). napukla opna žumanceta. nepravilan obilk. U spoljašnje spadaju: jaja bez ljuske. dovoze se do inkubatorske stanice specijalnim vozilom. prljava ljuska i jaja sa dva žumanceta. Optimalno vreme skladištenja je 3-7 dana uz relativnu vlažnost 70%. Spakovana jaja se kroz mali. da bi se sprečilo mešanje ljudi a samim tim i mogućnost prenošenja infekta. U njoj se mora obezbediti ravnomerna temperatura i ventilacija. Nakon toga fumigiraju se u gasnoj komori i prebacuju u klimatizovano skladiste da se odmore. Nakon toga žumancetna opna postaje nepropusna za ostale spermatozoide. Inkubatorska stanica mora biti tako građena da se može dobro očistiti i dezinfikovati.7 ml sperme koja jajovodom dospeva do čašice jajovoda u kojoj se sreće sa jajnom ćelijom. kao izvor zaraze. ladice) tupim krajem na gore. prevelika ili premala jaja. porozna. Spermatozoidi ____ 27 ____ .inkubiranja. razliveno žumance i prisustvo krvavih mrlja. avitalni pilići. rapava. pa se mora redovno neškodljivo ukljanjati. sortiranje i skladištenje jaja Jaja koja su već sanitarno obrađena na farmi. Za inkubiranje se ne koriste jaja kod kojih su uočene spoljašnje ili unutrašnje nepravilnosti. neizležena jaja. za to predviđen. napukla.) predstavlja stalnu opasnost. Spermatozoid prolazi žumancetnu opnu i spaja se sa jajnom ćelijom. Inkubiranje jaja Za vreme parenja – gaženja petao u kloaku kokoške ubacuje oko 0. istuširati se i presvući a kretanje unutar inkubatorske stanice se ograničava prema procesu rada. Rukovanje. Svi zaposleni moraju proci kroz dezinfekcione barijere. paperje itd. Visina u prostorijama mora biti bar za jedan metar viša od visine opreme. najbolje u kafileriji. U unutrašnje spadaju: pokretno žumance zalepljeno za ljusku zbog labavih ili pokidanih halaza. petlići. Inkubatorski otpad (ljuske. U njoj se sortiraju prema masi i slažu u inkubatorske uloške (podloške. otvor unose u prostoriju za prijem. Ventilacija mora biti tako podešena da je vazdušni pritisak viši na početku tehnološkog procesa a najniži na kraju čime se sprečava kretanje vazduha iz “prljavog” u “čisti” deo.

preživljavaju u jajovodu do 30 dana ali je procenat oplođenih jaja najveći tokom prve nedelje nakon parenja. do 18. Već prvog dana se razvija i treći klicin listić . Potreba za kiseonikom tokom inkubiranja povećava se za više od oko 100 puta. Razvojem embriona povećava se potrošnja kiseonika i izlučivanje ugljen dioksida. Ljuska se sastojki od CaCO3 i debela je oko 0. na nižoj od 240C. Proces inkubiranja traje obično 21 dan + 10h. dana vlažnost se povećava do 75%. Embrionalni razvoj počinje već u jajovodu kokoške.35 mm sa mnogobrojnim porama. kljun. Ventilacijom se mora ravnomerno ubaciti dovoljna količina svežeg vazduha a da se pri tome ne poremeti temperatura i vlažnost.7–37. koju preporučuju pojedini proizvođači inkubatora se razlikuje.mezoderm. dehidrisani. vlažnosti odnosno ventilacije.10C. sprečava dehidraciju i lepljenje paperja za ljusku. Belance se sastoji od tri sloja koja okružuju žumance. I jedno i drugo negativno utiče na vitalnost i kvalitet pilića. za kokošija jaja. dužine skladištenja jaja. tako da se do starosti do 18 dana preporučuje vlažnost od 50-60%. Temperatura vazduha. okretanja jaja. Jaja se mogu čuvati do ulaganja bez opasnosti zato što su životni procesi zametaka (embriona) svedeni na minimum na temperature od 150C. Preporuke prizvođača inkubatora o potrebnoj vlažnosti takođe se razlikuju. Od 19. što olakšava piletu probijanje ovojnica i ljuske. Ako se o pomenutim faktorima ne vodi računa dešava se da iz valjaonika izlaze prestari. Niže temperature produžavaju vreme inkukbiranja a više ga skraćuju. To je jajna ćelija veličine 2-3 mm i nalazi se na površini uvek bliže vazdušnoj komori. Tehnološki najpovoljnija temperatura. oči i noge. Da bi se usporilo dalje razviće snešeno jaje se drži na temperaturi nižoj od 270C a ako se želi zaustavljanje. Žumance u centru jajeta drže specifične spiralne tvorevine – halaze. Drugog dana kuca srce a četvrtog se naziru glava. Ulaganjem (unošenjem) jaja u predvaljaonik na višu temperaturu i sniženu vlagu počinje proces inkubiranja. Sortirana i sanitarno oplođena jaja ulažu (unose) se u inkubatore (predvaljaonike) koji pružaju optimalne uslove za razvoj embriona. Poslednja tri dana ona se snižava na 37–37. Jednoslojni blastodisk prelazi u dvoslojni statični blastoderm. sitni ili nedovoljno zreli i vlažni pilići. dana inkubiranja je 37. starosti roditeljskog jata. Građa jajeta je jedinstvena. Žumance je obavijeno opnom i sastoji se od naizmeničnih slojeva svetlije i tamnije boje. Uz unutrašnju stranu ljuske su priljubljene dve opne koje se na tupom kraju razdvajaju u vazdušnu komoru. Njegova dužina može biti nešto kraća ili nešto duža a zavisi od: hibrida. Centralni svetliji deo se jednim delom probija do površine. temperature. Osmog dana kljun se otvara a pojavljuju ____ 28 ____ .80C.

Nakon pomenutih zahvata poželjno je piliće opet odmoriti neko vreme (24h). U valjaoniku ostaju 3 dana.se krila i noge. jaja se iz predvaljaonika prebacuju u valjaonik istovremeno sa lampiranjem na stolovima za lampiranje tako da se ladica sa jajima iz predvaljaonika prekrije ladicom iz valjaonika i okrene za 180 stepeni. rasporeda krilnih pera ili pregledom kloakalnog otvora. na udovima se uočavaju zglobovi i nazire se paperje. Pošto se u proizvodnji konzumnih jaja koriste samo ženski pilići muški se uključuju u inkubatorski otpad. Prosečna telesna masa komercijalne nosilje je oko 2 kg. odnosno 19. zdravstvenog stanja i preventive. Oplođenost se može kontrolisati lampiranjem 6. Za prijem i odgoj ženskih pilića važe isti principi kao i kod prijema i odgoja roditeljskih jata. Nakon toga se odmara 13-14h i prelazi sa alantoisnog na plućno disanje. nosilja konzumnih jaja. Takođe se obavlja i odvajanje po polovima (seksiranje) na osnovu boje perja. zavise od genetskog potencijala linijskig hibrida. vrši njihova triijaža i škartiranje. tehnologije. očni kapci se razdvajaju. Ona snese oko 300 jaja godišnje prosečne mase oko 60 g odnosno oko 18 kg jajčane mase. Pilići se posle izleganja u njima suše i odmaraju u svojim ladicama. dana prilikom prebacivanja. i 18. Petnaestog dana osnovna građa je kompletna. Po završetku 18. PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA Konačni rezultati proizvodnje jaja za konzum. Tada embrion započinje rast i telo zauzima pravilan položaj. Devetnaestog dana uvlači se žumance a dvadesetog dana embrion . Jedanaestog dana se završava formiranje oka. Iz inkubatorske stanice pilići se spakovani u kutije za transport posebnim vozilima odvoze na farme. Slobodno se može reći da je kokoška.pile potpuno ispunjava unutrašnjost jajeta. dana inkubiranja. dana odnosno početkom 19. Dvadeset prvog dana pile se okreće i roščićem na vrhu kljuna probija i reže ljusku na dva dela i izlazi iz nje. Eksploatacija nosilja konzumnih jaja je u stvari nastavak tehnološkog procesa odgoja komercijalnih kokica. pijuče i probija dno vazdušne komore. broje i pakuju mašinama. U velikim savremenim inkubatorskim stanicama pilići se vakcinišu. Objekti i oprema za odgoj komercijalnih kokica skoro su isti kao i odgoj roditeljskog jata ako se on vrši na podu. mala fabrika velikog kapaciteta. Unutrašnji organi se uvlače. odnosno postojeće minimalne razlike su uslovljene preporukama ____ 29 ____ . koje se prenose u prostoriju za sortiranje gde se pilići vade. amnionska tečnost i balance su potrošeni. Neoplođena jaja se uklanjaju. ishrane. Komercijalne kokice se mogu odgajati i u kavezima.

boja žumanca. odnosno dolasku na farmu za eksploataciju. do 18. čvrstinu ljuske itd. Prednost se daje peletiranoj u odnosu na praškastu PKS. Produktivnost kokošaka zavisi od amino .proizvođača linijskog hibrida. sakupljanje jaja.baterijski način držanja. prema preporukama proizvođača hibrida. Srednji red kaveza se greje i jedinke u njima borave do 5. od leženja. najvažnija i završna faza u ciklusu proizvodnje lakih hibrida. Greške u odgoju je skoro nemoguće popraviti u eksploataciji. treba da bude prema preporuci proizvođača linijskog hibrida (1400-1600 g).25-0.kiselinskog sastava PKS zato što se oko 80% tih amino ____ 30 ____ . Telesna masa kokica pri isporuci. nedelje kada prestaje grejanje. Takođe se postepeno. Postepeno prelaženje na PKS za nosilje omogućava kokicama da se priviknu na nju pre pronošenja. Svež vazduh mora ravnomerno da cirkuliše po celom objektu. Kada se komercijalne kokice odgajaju u kavezima. Svakog časa mora se obezbediti 4-5 m3 vazduha po 1 kg telesne mase kokošaka. tj. Optimalna brzina strujanja vazduha je 0. pojenje. Poželjno je da se relativna vlažnost kreće od 60 do 70%. primenio odgovarajuće postupke i tehnološke normative. Zbog velikog broja jedinki na relativno malom prostoru ventilaciji treba posvetiti posebnu pažnju. inkubiranje i odgoj kokica) su osnova i postoje zbog nje. nedelje kada se kokice preseljavaju u objekte za proizvodnju konzumnih jaja. Nakon toga trećina kokica se prebacuje u gornji red a druga trećina kokica se 11. oni omogućavaju maksimalno iskorišćavanje prostora gde se uz manju ili veću automatizaciju tehnološkog procesa (hranjenje. izđubravanje. osvetljenje i ventilacija) ljudski rad svodi na najmanju moguću meru. Nosilje u pronošenju još nisu završile svoj rast pa im dnevni obrok mora osigurati i porast i nošenje jaja. Tako da su svi kavezi u sva tri reda u funkciji. dana. Proizvodnja jaja za konzum moguća je i držanjem kokošaka na podu.30 m/s. u ispustima ili na pašnjacima ali se kod nas u proizvodnji najčešće koristi kavezni . Ukupni dnevni obrok im se daje u dva navrata. U našim uslovima objekti za eksploataciju komercijalnih nosilja se ne zagrevaju. Uspešno završene prethodne faze (odgoj i ekspolatacija roditelja.). prekida restriktivna ishrana odnosno povećava se količina PKS. Kvalitet hrane utiče na kvalitet jaja (ukus. Proizvodni proces počinje prijemom kokica starih 16-17 nedelja čiji je proizvođač već od 1. Loše odgojene kokice će kao komercijalne nosilje imati mnogo manju nosivost. Iako su kavezi relativno skupi. Proizvodnja jaja za konzum je osnovna. prijem jednodnevnih pilića se vrši u srednjem redu (spratu) gde je pod kaveza prilagođen za njihov prijem. U oba sistema odgoj se završava od 16. nedelje prebaci u donji sprat.

sa dva žumanceta itd. Prinudnim mitarenjem se prekida normalan ciklus proizvodnje. nedelje dostiže 90% da bi u 27. nedelje života odnosno pri nosivosti od oko 70 %. Neposredno posle preseljenja svake nedelje se produžava trajanje svetlosnog dana za pola časa sve dok se ne dostigne njegovo trajanje od 16–17h. Pri kraju nošenja dolazi do zamora reproduktivnih organa. Prosečna masa jaja u pronošenju je oko 45 g. u našim uslovima uglavnom ručno. One kokoške koje kasnije pronesu nose teža jaja. Kokoške najčešće nose u toku pre podneva a jaja se sakupljaju jednom dnevno. nedelje) vrlo brzo raste i već 25. Na veličinu jaja značajno utiče telesna masa i starost pri polnom sazrevanju. dužina i intenzitet osvetljenja se povećava prema preporuci proizvođača hibrida. nosivost polako opada. Postupnim vraćanjem ____ 31 ____ . nedelji bio dostignut špic proizvodnje koji traje nekoliko nedelja a onda nosivost polako opada. Smatra se da je proizvodnja dobra ako S i A klase ima više od 50 % odnosno ako jaja klase S. Može se koristiti i ciklični svetlosni program. Toleriše se lom ljuske do 2%. Na ovaj način dobija se manji broj krupnijih jaja. tokom pronošenja se postepeno povećava da bi na kraju nosivosti bila i veća od 65 g. počinje mitarenje i nosivost potpuno prestaje. odnosno smenjivanje tri sata svetla i tri sata mraka.kiselina koristi za proizvodnju jaja. Postoji i automatsko sakupljanje. U našim uslovima to je najčešće oko 70. Dnevna količina hrane ostaje ne promenjena tokom čitavog procesa proizvodnje odnosno treba se držati preporuka proizvođača hibrida. A i B čine više od 80% proizvedenih jaja. Ranije pronošenje dovodi do toga da su jaja sitnija. Kokice se do starosti 16 – 18 nedelja drže u uslovima kratkog dana a nakon toga. Nosivost nakon pronošeja (oko 20. Ostala jaja se klasiraju specijalnim mašinama (sortir mašine) koje ih prema masi razdvajaju i pakuju. Proizvodnja se u stvari prekida onda kada su troškovi veći od dobiti. odnosno preseljenja.kartone i transportuju u sortirnicu gde se tokom prosvetljavanja izdvajaju prljava i napukla jaja koja ne idu u prodaju već na preradu. Najbolji pokazatelji pravilne ishrane su telesna masa nosilja. Može se mitariti samo zdravo jato koje nije ušlo u prirodno mitarenje. U pronošenju ima više deformisanih jaja bez ili sa mekom ljuskom. svetlosni režim se menja. Ne pronesu sve kokoške istovremeno te je ono produženo. Svetlo je pored hrane najvažniji faktor u proizvodnji jaja. Klase jaja se međusobno razlikuju za po 5 g. broj i masa snesenih jaja. Kao što je pravilo da se dužina i intenzitet osvetljenja u toku odgoja ne povećava tako se i u nosivosti ne smanjuje. Eventualno se može menjati samo pri većim promenama temperature. Jaja se stavljaju u kartonske uloške – podloške .

ishrane.1% smatra se uobičajenim. Tokom jednogodišnjeg ciklusa proizvodnje mortalitet od 10 do 12% se može smatrati prihvatljivim. U dobro pripremljenom objektu planira se naseljavanje 14-18 jedinki na 1 m2 podne površine prekrivene prostirkom.5 % nedeljno odnosno do kraja tova ne bi trebalo da pređe 5%. oprema i prijem su skoro isti kao kod roditeljskih jata. Prva 3 do 4 dana svetlosni dan traje svih 24h a nakon toga smanjuje se po jedan sat. Prisilnim mitarenjem se produžava vreme eksploatacije komercijalnih nosilja tako da svaka od njih proizvede više jaja. Tokom prve dve nedelje života obavezno je škartiranje pilića zaostalih u rastu zato što su oni potencijalni izvor zaraznih bolesti a troše hranu i ne napreduju (kržljavci). Na ovaj način se poboljšava konverzija i postižu veće završne telesne mase.5% mesečno. Završna PKS ne sme sadržavati antibiotike. Svakodnevnom kontrolom škartiraju se kokoške koje ne nose a njihov broj dostiže do 0. Taj broj leti može biti nešto manji a zimi nešto veći. Može se primeniti intermitirajući svetlosni program tokom koga se u određenim intervalima smenjuju svetlo i tama. Zbog razlike u brzini prirasta petlića. Objekti. transportuju do klanice gde se i prerađuju. zdravstvenog stanja i preventive. nedelji života od 1 do 1. Do skora su se u istim objektima zajedno tovili i muški i ženski pilići.normalnih uslova proizvodnje počinje nov ciklus nošenja jaja. Prve 2-3 nedelje drže se u prvoj trećini koja se greje. tehnologije. Nakon završetka proizvodnje komercijalne nosilje se hvataju. TOV PILIĆA Proizvodni rezultati tova pilića zavise od genetskog potencijala linijskog hibrida. Mortalitet kod tovnih pilića se kreće u 1. U periodima svetla pilići su mirni jer za kratko vreme uzimaju veću količinu hrane koju za vreme mraka na miru vare. Tokom tova pilići se hrane ad libitum sa više različitih PKS prilagođenih hibridu i dobu pilića na osnovu preporuka proizvođača hibrida. Na kraju tova. sve češće se primenjuje odvojeni tov. kokcidiostatike ni druge lekove koji se zadržavaju u mesu pilića (karenca) zato što bi na taj način ugrozili zdravlje ljudi. Znači da je osnovni motiv za prisilno mitarenje ekonomska računica a najčešće se izvodi u periodu nepovoljnom za plasman jaja za konzum.5% a kasnije od 0. od 42 ____ 32 ____ . U objektima koji se greju toplim vazduhom krugovi nisu nepohodni. Tokom perioda nosivosti nedeljni mortalitet od 0. Plastična pregrada se tada pomera do druge trećine a pred kraj tova se potpuno uklanja te se pilići rasporeduju po celom objektu koji se greje.3 do 0.

Dužina tova zavisi od toga koja se telesna masa želi postići. Ako su uslovi dobri transportni motralitet ne prelazi 0. ____ 33 ____ . petlići su prosečno teži od kokica za 15%. Hvatanje pilića.15–0. Tov u našim uslovima najčešće traje 4-46 dana.20 %. Pilići gladuju 8-10h pre transporta.dana. njihovo pakovanje u kaveze za transport i sam transport najbolje je obavljati noću.

Ortomiksovirusi predstavljaju sferična telašca. foka. NA. prečnika 80 do120 nm. Italijanski naučnici Centanni i Savonuzzi su radeći na etiologiji avijarne influence 1901. PB2. Ovo oboljenje se nalazi na listi A Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja (Office International des Epizooties . a pored toga kontrolišu stvaranje dva nestrukturna proteina (NS1 i NS2).2 ili infekcija influenca A vurusom podtipom H5 ili H7 čije nukleotidne sekvence pokazuju prisustvo multiplih bazičnih aminokiselina u lancu neuraminidaze. kitova i nekih drugih životinja. godine od strane italijanskog naučnika Edoarda Perroncita.OIE). virusnom oboljenju. HA. Ovo je definicija avijarne influence koja je prihvaćena od strane Evropske unije. PA. ETIOLOGIJA Virus influence tipa A je uzročnik influence kod ljudi. tj. godine otkrili da se radi o filtrabilnom uzročniku. MA i NS) i svi su sposobni za replikaciju. konja. Virus avijarne influence pripada familiji Ortomyxoviridae. Ovo oboljenje je nazvano “fowl plague”. Avijarna influenca (AI) je infekcija živine izazvana bilo kojim virusom influence A čiji je intravenski indeks patogenosti kod šest nedelja starih pilića veći od 1. svinja. u čijem centru se nalazi jezgro sa jednolančanom RNK i segmentiranim genomom. koji se satoji od 8 gena (PB1. ____ 34 ____ . godine. Klasifikacija virusa izvršena je tek 1955. ptica. klasična kuga živine.AVIJARNA INFLUENCA Grip živine/klasična kuga živine Prof. dr Radmila Resanović Avijarna influenca (AI)je visoko kontagiozno oboljenje živine uzrokovano influenca a virusom. NP. Oboljenje je otkriveno u Italiji 1878. tj.

aktivira infektivni i patogeni karakter virusa. 1999.Ovih 8 gena šifruje 10 virusnih proteina. B ili C virusa influence. Hemaglutinin (HA). ptica. Influenca A virus je podeljen u 16 podtipova (H16 je izolovan kod crnoglavih galebova u Švedskoj i Holandiji. Tri od njih. daju odgovor na pitanje da li se radi o tipu A.) na bazi hemaglutininskih antigena i 9 podtipova na bazi antigena neuraminidaze. kuna i drugih životinja. Cepanjem na HA1 (molekulske mase 50 000 daltona) i HA2 (molekulske mase 30 000 daltona) uz pomoć enzima ćelije domaćina. hemaglutinin (HA). god. ____ 35 ____ . Hemaglutinin u nastajanju infekcije ima dve ključne uloge: da pripoji virus za receptore ćelije domaćina i da izvrši fuziju lipidnog virusnog omotača sa ćelijskom membranom. ali u vrlo benignom obliku. svinja. Visoka varijabilnost virusa nfluence A potiče od čestih promena spoljašnjih glikoproteina. Ova ekstremna antigenska varijabilnost uslovljava pojavu 256 različitih podtipova virusa AI koji se teoretski mogu pojaviti i izazvati avijarnu influencu. ribonukleoproteinski kompleks i polimeraze) su nosioci specifičnosti vrste virusa. Influenca B virus izaziva isključivo oboljenje ljudi. Unutrašnji proteini (matriks. morskih sisara. te na taj način uvodi celokupni genom virusa u intracelularni prostor. Ovi unutrašnji antigeni su stalni i stabilni. tj. Spoljni glikoproteini (HA i NA) određuju soj virusa. dok influenca tipa C izaziva takođe oboljenje ljudi i svinja. neuraminidaza (NA) i matriks 2 protein (M) čine sastavni deo virusnog omotača i imaju veoma važnu ulogu u stimulisanju imunog odgovora domaćina. kao najveći spoljašnji glikoprotein (molekulske mase 80000 daltona) igra važnu ulogu u nastajanju infekcije. Influenca A virus izaziva oboljenje ljudi.

Simplifikovani model molekula hemaglutinina i neuraminidaze Neuraminidaza (NA) je glikoproteinski enzim koji učestvuje u prodiranju virusa u ćelije domaćina i pomaže pri izlaženju replikovanih ćelija virusa. godina izolacije virusa 6. domaćin ili poreklo izolacije virusa 3. sprečava njihovu agregaciju i potpomaže širenje virusa po organizmu domaćina. vrsta virusa 2. Postoje striktna pravila za označavanje virusa AI koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija. H i N subtip (struktura antigena) ____ 36 ____ . mesto izolacije virusa 4. Virus se označava na sledeći način: 1. tekući broj soja u mestu izolacije virusa 5.

Suština delovanja visoko patogenih sojeva je u postojanju multiplih bazičnih amino kiselina koje dozvoljavaju prekursorima hemaglutinina da budu razloženi od strane proteaza ćelija domaćina. ali uglavnom ne ispoljavaju kliničke znake bolesti. odnosno omogućavaju replikaciju samog virusa u parenhimatoznim organima. labudovi. tj. Struktura virusa avijarne influence je takva da omogućava promene pri kojima nisko patogeni sojevi mogu već za samo nekoliko časova postati srednje ili čak visoko patogeni.. Tokom migracije ptica (ptice selice) dolazi do širenja ovog virusa u razne krajeve koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih staništa ovih ptica. razne obalske ptice. Prirodni rezervoar virusa avijarne influence su prvenstveno ptice koje žive pored vodenih površina: patke. Domaćini Sve do 1970.Mehanizam virulencije Virusi avijarne influence dele se prema svojoj patogenosti. na osnovu kliničkih simptoma koje izazivaju kod ptica . Ptice širom naše planete su zaražene ovim virusom. Ove ptice čine rezervoar virusa u prirodi i služe kao vektori za virus AI. ____ 37 ____ . galebovi. gde se posebno ističu populacije ptica koje žive u vodenoj sredini (barske i morske ptice).. Visoko patogena AI je sistemsko oboljenje sa morbiditetom i mortalitetom oko 100% kod većine osetljivih vrsta.. Visoko patogeni sojevi nastaju od nisko patogenih sojeva virusa AI i to su najčešće H5 i H7 podtip. već su samo prenosioci zaraze. što rezultira smrću jedinke.živine na: • • Nisko patogene – low patogenic AI (LPAI) Srednje patogene – mildly patogenic AI (MPAI) • Visoko patogene – highly patogenic AI (HPAI) Nisko patogena AI može biti izazvana virusima svih 16 subtipova hemaglutinina i izazvati veoma blage simptome sa veoma oskudnom kliničkom slikom kod osetljive živine i ptica. godine nije se znalo gde leži rezervoar virusa influence A u prirodi. Tada je otkriveno da se radi o slobodnim (divljim) pticama koje predstavljaju najveći rezervoar virusa influence A u prirodi.

Anas platyrhynochos 4. direktnim i indirektnim načinima. Vanellus vanellus 13. Izvori infekcije po pravilu su ipak inficirane ptice. Aythya fuligula 12. Mnoge epizootiološke zakonitosti kod influence ptica su još uvek nedorečene. Anas clypeata 7. Jedan gram fecesa ptice inficirane virusom AI sadrži preko bilion virusnih partikula AI. Anas acuta 6. Virus AI se prenosi preko inficiranog fecesa i sekreta vektora. čovek. H5N1 aneksom Komisije (Annex to Commission Decision 2005/464/EC) Virus AI se prenosi isključivo horizontalniim putem. Anser fabalis 3. patke. kontaminiranom ____ 38 ____ . emui. mačke (divlje i domaće). Anas sterpera 5. Najčešći put infekcije AI su peroralni i/ili aerogeni. jarebice. neke divlje i kavezne ptice. prevoznim sredstvima. opremom. prepelice. biserke. Neke vrste ptica koje predstavljaju visoko rizične kategorije u lancu širenja avijarne influence: 1. nojevi. Larus canus – običan galeb Vrste ptica koje su proglašene za potencijalne prenosioce visoko patogenog soja virusa AI. kontaminiranim vazduhom. Larus ribibundus – crnoglavi galeb 15. golubovi.Od avijarne influence može oboleti domaća živina (pilići. svinja. Pored divljih ptica i čovek može biti vektor prenošenja. Vertikalni put prenosa AI nije moguć jer virus avijarne influence ubija embrion za veoma kratko vreme. vodeni sisari i kune. Anser albifrons 2. Anas Penelope 8. guske i fazani). Aythya ferina 11. Životinje se zaraze virusaom AI direktnim kontaktom sa zaraženim ili obolelim jedinkama. Anas querquedula 10. vodom ili hranom. Philomachus pugnax 14. ćurke. Anas crecca 9.

Predilekciona mesta su pre svega konjunktive respiratornog i digestivnog trakta živine i nekih ptica. Različiti deterdženti se koriste za uništavanje virusa AI: anjonski. Otpornost virusa ai na faktore spoljašnje sredine Influenca A virus je različito osetljiv na spoljašnju temperaturu u zavisnosti od supstrata u kome se nalazi i u zavisnosti od stepena vlage i nekih drugih faktora spoljašnje sredine. Veoma bitna infektivna i patogena determinanta je proteolitičko razlaganje hemaglutinina. neki naučnici čak smatraju da se može preneti i preko buva. oštećujući endotel krvnih sudova. neutralni i sredstva koja rastvaraju masti razaraju virusni omotač i znatno umanjuju njegovu infektivnost. putem jaja u inkubatorskim stanicama.steljom.Virus AI može da preživi nekoliko nedelja do 105 dana na temperaturi od 40C. Na temperaturi od 250C može da preživi više od 10 dana. ____ 39 ____ . katjonski. Temperatura od 560C uništava virus za 3 časa. a temperature više od 600C za manje od 30 minuta. U nehlorisanoj vodi na temperaturi od 00C preživi i do 30 dana. preko ljudi koji dolaze u kontakt sa obolelim pticama ili zaraženom farmom. 2% kreozolična kiselina i 2% sintetski fenol (za podove) i formalin za završnu dezinfekciju (fumigaciju) celog objekta. U veoma suvom fecesu preživi svega dva dana. Uzimajući u obzir prirodne i eksperimentalne infekcije sledi zaključak da se ptice najčešće inficiraju peroralnim putem. U cilju dezinfekcije objekata i opreme koriste se sledeći rastvori: 2% natrijum hipohlirit. a na temperaturiod 220C preživi 4 dana. Potencijalna patogenost zavisi od strukturnih varijacija na mestu razlaganja hemaglutinina. Čest izvor zaraze za živinu su svinje obolele ili inficirane AI. U zamrznutom materijalu može da ostane infektivan neodređeno dug period. 3% kalcijum hidroksid. Virusi AI su osetljivi na veći broj deterdženata i dezinfekcioonih sredstava. 4% kvaternerne amonijumove soli. Od fizičkih sredstava UV zraci i gama zraci inaktivišu virus ali struktura antigena ostaje ista. odakle se virus dalje širi po celom organizmu. PATOGENEZA Virusi influence A se replikuju u različitim tkivima i organima.

Srednje patogeni sojevi virusa AI dovode do oboljenja sa izraženom kliničkom slikom. vrste i starosne kategorije ptice. dana.Oni variraju od veoma blagih do izrazitih promena na respiratornom. jer se zahvaljujući njima. doze virusa. praćenih znatnim padom proizvodnih sposobnosti. Inkubacioni period Inkubacioni period za različite subtipove virusa influence A kod živine i nekih ptica iznosi od nekoliko časova do 21. pa i na nervnom sistemu. Visoko patogeni sojevi virusa avijarne influence izazivaju oboljenje koje se može ispoljiti u perakutnom i akutnom toku. digestivnom. načina infekcije. konkurentnih inf. Visoko virulentni sojevi dovode do smrtnosti od 100%. ispunjenosti tehnoloških i zoohigijenskih normativa. uslova držanja i ishrane. održava rezervoar i perzistencija virusa kod zdravih jata ptica plovuša. KLINIČKA SLIKA Intenzitet kliničke slike avijarne influence pre svega zavisi od virulentnosti virusa. U ređim slučajevima mogu biti ispoljeni veoma blagi respiratorni simptomi udruženi sa konjunktivitisom. Sekundarne infekcije povećavaju procenat mortaliteta i otežavaju postavljanje dijagnoze. u nekim slučajevima i do 30%.Apatogeni sojevi virusa influence su veoma značajni. bolest nema kliničkih manifestacija. Nisko patogeni sojevi virusa AI ne izazivaju vidljive promene u jatu. a praćena je veoma niskim procentom morbiditeta i mortaliteta (2-3%). živina slabi. ____ 40 ____ . starosti. starosti i vrste živine ili ptice. prisustva konkurentnih infekcija i brojnih drugih činilaca. itd. Morbiditet i mortalitet Morbiditet pre svega zavisi od virulentnosti virusa. vrste ptice. Dužina inkubacionog perioda zavisi od tipa virusa (patogenosti). tj. Oba toka bolesti su praćeni enormno visokim procentom morbiditeta i mortaliteta (do 100%). U jatima nosilja zapaža se pad nosivosti 2-10% najčešće. a proizvodni rezultati su loši. Umereno patogeni sojevi izazivaju smrtnost od 10-50%.

seroznog iscedka iz nosa. konvulzije i dezorijentisanost se javljaju kratko vreme pre uginuća. Kongestija pluća i pulmonarni edem su čest nalaz. ptice se sakupljaju oko ventilacionih otvora. pokrivene sero .mukoznim a kasnije i gnojnim sekretom. Fibrinozni aerosakulitis je često posledica sekundarne bakterijske infekcije. naglim smanjenjem broja jaja sve do potpunog prestanka nosivosti (kod nosilja). gnojan. uz čujno krkljanje. PATOMORFOLOŠKE I PATOHISTOLOŠKE PROMENE Patoanatomski i histopatološki nalaz. te je vidljivo disanje sa otvorenim kljunom. Kasnije se serozni iscedak pretvara u mukozni. a kasnije gust. Edemi glave i lica. Do uginuća dolazi za 24-48 časova od pojave početnih simptoma. osuši i začepi nosne otvore. Česti su slučajevi kome. U akutnom toku bolesti klinička manifestacija se očituje u poremećaju respiratornog trakta.kazeozan. Kvalitet ljuske jaja i samog jajeta nije promenjen. Svaki od ovih znakova može se javiti u različitim kombinacijama i različitom stepenu ispoljenosti. pareze. ponekad se uginuća prolongiraju i do sedam dana od početka bolesti. paralize. Javlja se edem respiratorne sluzokože. visokom febrom. Dijareja se može pojaviti kod manjeg broja jedinki. digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema sa znatno izraženijom kliničkom slikom nego kod srednje patogenih sojeva. Na početku infekcije virusom AI mogu se zapaziti početni opšti simptomi u vidu depresije i smanjene aktivnosti zaraženih jedinki. Sadržaj sinusa na početku je tečan. Promene koje se zapažaju u akutnoj formi bolesti su pre svega promene na sluzokoži respiratornog trakta: nosa. praćeni inapetencom. Tortikolis. nakostrešenošću perja. otežanog disanja. baš kao i klinička slika mogu biti raznoliki. ždrela i traheje. U perakutnom toku bolesti patoanatomske i patohistološke promene mogu izostati. cijanoza kreste i podbradnjaka su prateća pojava. dehidracijom. uz obilno suzenje. Ovakvo stanje je uvek praćeno pojavom konjunktivitisa. ili se mogu zapaziti samo krvavljenja na srcu.U perakutnom toku bolesti nema izražene kliničke slike jer smrt nastupa veoma brzo. pa čak i fibrinozno . javlja se glad za vazduhom sa konačnim ishodom ugušenja. kongestija muskulature i dehidracija. hemoragije uz obilan sekret. Konjunktive su edematozne i hiperemične. Izražen je respiratorni distres u vidu kijanja. ekscitacija. ____ 41 ____ . Javljaju se difuzne hemoragije po nogama. kresti i podbradnjacima.

fibrinozni perikarditis. Razlike u intenzitetu i lokalizaciji promena zavise pre svega od soja virusa. mozgu i meningama i koži se nalaze u nešto protrahiranim slučajevima bolesti. Uočavaju se lezije na mozgu (limfohistiocitni meningoencefalitis) i perifernim nervima. DIJAGNOZA Za uspešno postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti iscrpnu anamnezu. Ove promene na pankreasu su patognomoničan nalaz kod avijarne influence. agar . AGP test je grupno specifičan test. hiperplastičan je sa hemoragičnim i nekrotičnim poljima. Nakon izolacije i tipizacije uzročnika mora se odrediti patogeni indeks (IVPI) Dijagnostička procedura koja se mora ispoštovati u slučaju sumnje na AI je ____ 42 ____ . slezina. Pri sekundarnim infekcijama bakterijama ili mikoplazmama nalazimo promene na plućima. hiperemija. creva). kao i nepostojanje drugih respiratornih oboljenja će nas navesti da sa visokim procentom tačnosti posumnjamo da se radi o avijarnoj influenci. daje nam odgovor o kom tipu influenca virusa se radi ali ne i o kom podtipu je reč. parenhimatoznim organima (jetra. bubrezi.gel precipitacioni test (AGP). agar . koži i potkožnom masnom tkivu su redovan nalaz. Za postavljanje preciznije dijagnoze koriste se serološki testovi: hemaglutinaciono –inhibicioni test (HI). Degenerativne i nekrotične promene na miokardu.Edemi. Ovaj test se može primenjivati kod većine avijarnih vrsta izuzimajući barske ptice. uz upoznavanje sa epizootiološkom situacijom u širem epizootiološkom području. AGID se može koristiti u cilju dobijanja odgovora o kom podtipu virusa se radi. sa posledičnim nekrozama. REAL TIME PSR test pruža mogućnost brze i tačne dijagnostike ukoliko. tj. U postavljanju dijagnoze koristite se imunohistohemijske metode i metoda elektronske mikroskopije. Pankreas je promenjen i kod mladih i kod starijih jedinki. srce. Do precizne dijagnoze doći će se samo izolacijom i tipizacijom uzročnika. Kod nosilja se pojavljuju hemoragije na ovarijumima. Visok procenat morbiditeta i mortaliteta uz odgovarajuću kliničku sliku i patohistološki nalaz. pankreas. hemoragije (petehije i ehimoze) i nekrotične promene na serozama.gel imunodifuzioni test (AGID) i ELISA test. Pojava egg peritonitisa je posledica rupture ovarijalnih folikula. vazdušnim kesama a ne retko i serozno .

Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir dolaze sva septikemična stanja. atipična kuga peradi izazvana velogenim sojem.2 ml pripremljenog uzorka. mycostatin – IJ/m.25mg/ml. Antiserum Newcastle bolesti ne može inhibisati hemaglutinaciju. jer se virus avijarne influence veoma dobro umnožava na njima. Ako embrion ugine za 24 časa znači da je materijal za inokulaciju bio zagađen.1-0. koja se potom potopi u transportni medijum (12 ml) u koji je dodata visoka koncentracija antibiotika. slezine. Uzorci moraju biti testirani najkasnije 48 časova nakon uzorkovanja (do tog vremena se drže na temperaturi frižidera). TERAPIJA I BIOSIGURNOSNE MERE Uzimajući u obzir da se oboljenje avijarna influenca nalazi na listi A Internacionalnog odeljena za epizootije (OIE) terapije nema. već se vrši depopulacija jata i neškodljivo uklanjanje leševa (EU Direktiva 93/119/EC). gentamicin – 0. infekcija hemolitičnom e. streptomicin – 10 mg/ml. jetre. Nakon ____ 43 ____ . Ako se radi o virusu avijarne influence embrioni će uginuti za 48-72 časa. infektivni laringotraheitis itd. Bris se uzima gužvicom suve vate. Za izolaciju virusa se koriste 9-11 dana stara embrionirana jaja. trahealni i/ili kloakalni bris.propisana od strane EU Direktivom 92/40/EEC Virus se nalazi u traheji i /ili kloaki obolelih ili uginulih ptica jer je mesto replikacije virusa sluzokoža respiratornog i digestivnog trakta. Izolacija virusa u pilećim embrionima dovodi do aglutinacije eritrocita u alantoisnoj tečnosti. tkivo mozga. Zato se kao materijal za ispitivanje uzimaju uzorci fecesa ili sadržaj creva. pankreasa i drugih parenhimatoznih organa. akutna pastereloza. akutna torvanja. ili se zamrzavaju na temperaturi od -700C. coli. Virus se takođe nalazi i u svim parenhimatoznim organima obolele ili uginule životinje. Rastvor antibiotika mora da sadrži sledeće antibiotike u datoj koncentraciji: penicillin – 10 000 IJ. Organi se skupljaju u sterilne plastične vreće. da bi se redukovao rast bakterija.l oxyteteracyclin – 50 mg/ml u medijumu određenog pH u rasponu od 7–7.4. U alantoisnu šupljinu se inokulira 0. pluća. Feces se uvek šalje odvojeno od briseva i organa. traheje.

KONTROLA I ERADIKACIJA AVIJARNE INFLUENCE Profilaksa AI je od neprocenjivog značaja sa više aspekata.toga se sprovode biosigurnosne mere: suvo čišćenje. sa aspekta dobrobiti životinja i sa aspekta ekonomije. kao i upoznavanje sa osnovnim karakteristikama virusa i bolesti. meso živine i stelja. Nakon spaljivanja leševi se prelivaju dezinfekcionim sredstvom i zemljom debljine najmanje 40 cm i nakon toga se ponovo koristi dezinfekciono sredstvo.putem vode Hidrogen cijanid je otrov koji je vrlo efikasan u depopulaciji živine sa veoma brzim efektom ali nepovoljan po dobrobit životinja te je nakon pojave avijarne influence u Holandiji 2003. u slučaju nemogućnosti dopremanja leševa do kafilerija leševi se mogu spaljivati u rupama koje su gabarita najmanje 2 x 2m. U različitim delovima sveta postoje različite strategije i pristupi rešavanju problema avijarne influence. Stroge biozaštitne mere i poštovanje principa kojih se mora pridržavati tokom sprovođenja karantiniranja živine preduslov su dobre profilakse. proizvodi od mesa. Dezinfekcija se izvodi nakon mehaničkog odstranjivanja i spaljivanja stelje. lovstvom. vlažno čišćenje pod pritiskom od 35-55 bara i dezinfekcija (EU Direktiva 94/40/EEC).5 kg/1000 m3 • • • Ugljen monoksid (CO) – 8 kg/1000 m3 Hidrogen cijanid (HCN) – 3 kg/1000 m3 Alfa hloralos (2-6%) – putem hrane • Sodium fenobarbital (80 mg u 55ml) . U ovakvim rupama se mogu spaljivati i jaja. PROFILAKSA. Objekat u kome je živina bila bolesna od AI može da se koristi tek nakon 21 dan od završne dezinfekcije i sprovođenja svih biosigurnosnih mera. Međutim. Osnova profilakse je edukacija ljudi koji se bave živinarstvom. Pre svega sa aspekta ljudskog zdravlja. Neškodljivo uklanjanje leševa se vrši spaljivanjem u kafilerijama do kojih se leševi dopremaju u vozilima koja su namenjena za ovakve svrhe (hermetički zatvorena). ornitologijom. Depopulacija se sprovodi sledećim sredstvima u datoj koncentraciji: • Ugljen dioksid (CO2) – 17. Treba napomenuti da upotreba formalina ne dovodi do uništavanja virusa AI već do njegove inaktivacije. godine zabranjen za korišćenje u cilju depopulacije živine. nezavisno od neujednačene strategije ____ 44 ____ .

ptica za zoovrtove. državna uprava …) 3. depopulacija u slučaju pojave bolesti 6. Imunitet stvoren vakcinacijom traje različito vreme u zavisnosti od vrste vakcine i drugih mnogobrojnih faktora. Postojanje velikog broja subtipova virusa AI i nepredvidivosti koji soj bi mogao da dovede do pojave oboljenja. dijagnostičke ustanove. Vakcinacija Prirodno stečeni imunitet kod jedinki koje prebole avijarnu influencu traje nekoliko godina. Donošenjem odluke – od strane Europien Union Standing Committee on Food and animal Health (Commission Descision 2004/666/EC iz septembra 2004. obezbediti kontrolisanu proizvodnju na svim nivoima (farma. osim ako nacionalni program to ne nalaže u nekim vanrednim okolnostima. DIVA (differentiating infected from vaccinated animals) strategija razlikovanja vakcinalnih sojeva od infektivnih sojeva virusa AI ja moguća jedino ako se razlikuju nauraminidaza antigen u vakcini i neuraminidaza antigen koji je izazvao oboljenje. H5N2. vakcinu ne koristiti. Mora se poštovati DIVA strategija zbog kontrole bolesti pre svega i zbog trgovinske razmene gde postoje mnoga ograničenja u vezi sa vakcinacijom ____ 45 ____ . inspekcija. stvara ozbiljne probleme u korišćenju vakcine kao mere za prevenciju pojave avijarne influence. doslovno sprovođenje karantinskih mera (pri uvozu živine. kaveznih ptica. H7N7. Zemlje koje bi se odlučile na primenu vakcinacije ili koje već primenjuju vakcinaciju kao protektvnu meru protiv AI su strogo kontrolisane od strane Evropske unije. proizvođači opreme i hrane. Sojevi H7N1. godine dozvoljena je upotreba vakcine napravljene od niskopatogenih sojeva virusa AI u Italiji uz specifične mere opreza i kontrole. ptica trkačica) 5.trebalo bi poštovati sledeće principe: 1. komunalne inspekcije) 4. njenom značaju i ekonomskim implikacijama (vlasnika farmi. U cilju imunoprofolakse koriste se inaktivisane uljne vakcine različitih sojeva virusa AI. edukacija o avijarnoj influenci. radnika i svih onih koji su uključeni direktno ili indirektno u proizvodnju. postojanje integrisanog nacionalnog dijagnostičkog programa 2. lovaca i lovačkih društava.

prepelice. sa pileta na pile. Najveći deo Evrope ne koristi vakcinaciju protiv AI kao preventivnu meru i nema smetnje u trgovinskoj razmeni živine i proizvoda od živine. S obzirom da virus avijarne influence ima tendenciju da mutira može se dogoditi da postane lako prenosiv na druge sisare ili čoveka. ćurke. godine avijarna influenca nije predstavljala veliki zdravstveni i ekonomski problem iako se pojavljivala sporadično. da preskoči specijes barijeru. U Evropi je između 2000.protiv AI. Antigenski šift je proces gde se dva različita soja virusa influence kombinuju međusobno. čizme i maske . sa svinje na svinju.respiratore tipa US NIOHS koje poseeduju sertifikat CE EN 143 P2/EN149 FFP2. protektivno odelo. AVIJARNA INFLUENCA KAO PRETNJA LJUDSKOM ZDRAVLJU Influenca je transmitorno oboljenje i prenosi se sa jedinke na jedinku unutar jedne vrste. sa čoveka na čoveka. Ekonomski gubici Do 1955. Influenca virus može da mutira na dva načina antigenskim driftom i antigenskim šiftom. Pojava avijarne influence u mnogim azijskim zemljama u epidemijskim razmerama je dovela do toga da je do oktobra 2005. mešanjem spoljašnjih – površinskih antigena i nastaje novi ____ 46 ____ . Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Oprema za osobe koje rade sa zaraženim pticama Po preporukama Centra za prervenciju i kontrolu bolesti (CDC) i Svetske zdrtavstvene organizacije (WHO) ljudi koji rade sa zaraženom živinom morali bi da budu opremljeni ličnom protektivnom opremom koja podrazumeva gumene rukavice. god ubijeno preko 125 miliona ptica što se meri gubicima od oko 8 – 12 biliona eura i smrću oko 60 ljudi. tj. ali za sada je sporadično.. Prenošenje bolesti sa jedne na drugu vrstu je moguće kod veoma srodnih vrsta kao što su pilići. (FAO) i (OIE) čine enormne napore da pruže podršku ovim zemljama. i 2003. ubijeno preko 50 miliona ptica. Prenošenje avijarne influence sa ptica na sisrare je moguće.

jer on uzrokuje influencu i ljudi i životinja. Cat. Cat. PA: American Association Avian Pathologists. A. Cong.. eds.originalni soj. Proceedings Second International Symposium on Avian Influenza. H.Recent developments. 89-80620 6..J. 1992. Card No. 52: 341-359. dok je trajala Španska groznica. 1981. Athens. Proceedings of the Third International Symposium on Avian Influenza. 81-71692. Animal Health Assoc. Lib. Purchase et al. 110-113. 89-80620. BEARD. 1982. PA: American Association Avian Pathologists. G. Beltsville. Purchase et al.. Carter Printing Co. ALEXANDER. Termin antigenski šift je specifičan u literaturi koja se bavi influencom u drugim virusnim sistemima taj proces se naziva resortment ili virusni šift. H. MD. Cong. Cat. 3d ed. Proceedings of the First International Symposium on Avian Influenza. C. 1989. Lib. Ed. WI.. May 27-29. G. C. 1986. BEARD. 3. Taj novi virus bi bio veoma infektivan za ljude i predstavljao bi opasnost za nastanak nove pandemije. Cat. god.W. 192200. eds. Serologic Procedures. Avian Influenza . VA: U. Richmond. Kennett Square. pp. Card No.. Bankowski. R. 3d ed. D. Cat. S obzirom da svinje mogu biti inficirane i humanim i avijarnim tipom influence one predstavljaju potencijalnu opasnost za nastanak novog virusa antigenskim šiftom.. In A Laboratory Manual for the Isolation and Identification of Avian Pathogens. 86-051243. 2. pp. Bull. 92-061298. Smatra se da je na ovaj način nastao virus H1N1 koji je prouzrokovao smrt preko 40 miliona ljudi tokom 1918. Literatura 1. Madison.S. Antigenski drift je proces gde dolazi do prirodne mutacije virusa influence tokom dužeg vremenskog perioda. In A Laboratory Manual for the Isolation and Identification of Avian Pathogens.W. Animal Health Assoc. VA: U. GA. 1989. Sepember 3-5. Lib. Virus koji bi nastao antigenskim šiftom bi bio veoma opasan za humanu populaciju jer imuni sistem ljudi ne bi bio u stanju da prepozna novi soj influenca virusa. 5. Antigenski drift se odigrava kod svih tipova influence: A. Kennett Square. B i C. Cong. Vet. Cong. Lib. Lib. Cong. ____ 47 ____ .. Card No. Card No. Richmond. dok se antigenski šift odigrava samo kod virusa influence A.. April 22-24.S. 4. Card No. Influenza.

Calnek et al. Research. J. 40:165-169 8. Papi editore.W. Hofstad et al. eds.. La influenza aviar en Mexico. 2003. eds. M. W. 13. M.. A. pp 2814-22. In memorias simposio international sorbe influenza aviar. and NEWMAN.. pp. 583-605. 42. and BEARD. 1983. Hofstad et al. ILARIA CAPUA and FRANCO MUTINELLI 2001.. 16 – 20. C. Influenza. V. 7th ed. Avian influenza a color atlas and text. NELSON DL and COX MM. J. and STONE. 8th ed. 12. 9. Vet. 1979.. 11. 1978. B. . eds. D. In Diseases of Poultry.. Diseases of Poultry.Simultaneous monitoring of sentinel ducks and turkeys in Minnesota.A. M. Sociedad Venezolana de Veterinarios especialistas en aves.. GARSIA J. 27:77-85.. Ames. B.. 4 th edition. H.S. WH Freemen.C.HALVORSON. B. Maracay. et al. C. C. TERRY MABBETT.A. 532-551. M. Amer. 79. KARUNAKARAN.S. Avian Influenza.. 10th ed. B.C. SENNE. EASTERDAY.. IA: Iowa State University Press. Immunization of chickens and turkeys against avian influenza with monovalent and polyvalent oil emulsion vaccines. BEARD. caracterisation of a novel influenca A virus hemagglutinin subtype (H16) obtained from black-headed gulls. FOUCHIER RAM. ABRAHAM.W. HINSHAW.. 5. Ames. and Alvarez P. 482-496 . 1999. Vol. Avian Dis. Avian Influenza. Epizootiology of Avian Influenza . 15. 2003. HINSHAW. 10.. and TUMOVA. Calnek.. D. 1997. WALLENSTEN A.. Virol. BAILEY. J. Lehninger s Principles of Biochemistry.. issue. Influenza. Poultry International..C. EASTERDAY. and HINSHAW. 5. Venezuela.S. Avian flu deths re-ignite fears of global pandemic.. Ames. 2005. IA: Iowa State University Press... B. 14. D.7. may. N. BRUGH. vol. 17.. S.. and HALVORSON. IA: Iowa State University Press. In Diseases of Poultry. 1991. EASTERDAY B. In Diseases of Poultry. NY..W. ET AL.. 1984. Italy... ____ 48 ____ . pp. New York. 2005. MUNSTER V. 9th ed. D.C.D. EASTERDAY. 16. IA: Iowa State University Press. pp. V. Ames. KELLEHER.V. eds. B.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful