P. 1
Toksikologija

Toksikologija

|Views: 806|Likes:
Published by Maja Djordjevic

More info:

Published by: Maja Djordjevic on Feb 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/08/2014

pdf

text

original

TOKSIKOLOGIJA

Sadrzaj :
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. Definicija otrova; Sta je toksikologija Hemijska struktura i toksicnost; Hemijski sastav i struktura materije Doza N acin ulaska otrova u organizam Navikavanje na otrove; Pojava kumulacije otrova Vrste (tipovi) industrijskih trovanja MDK za toksicne supstance u radnoj atmosferi Eliminisanje otrova; Koncentracija Olovo Tetraetilolovo; toksicno dejstvo Ziva Cink Mangan Arsen Arsenovodonik Fosfor Industrijska prasina Profesionalne pneumokonioze izazvane organskim prasinama; Obolenje nastalo zitnom i mlinskom prasinom Pneumokonioze prouzrokovane konopljom i lanenom prasinom; Pneumokonioze izazvane prasinom pamuka Organske prasine: paprika, duvanska prasina (tabakoza), ugljena prasina (antrakoza) i cadj Neorganske prasine: silikatna prasina (silikoza), talk (talkoza), azbest (azbestoza) Neorganske prasine: cement, metalne (zelezne) prasine, aluminoza, staklena vuna Pesticidi Toksicne hemikalije-materije; Preparati arsena Toksicne hemikalije: hloroorganski preparati, fosforoorganske toksicne materije Zivino-organski preparati; Preparati bakra Preparati sumpora; Preparati karbaminske kiseline Hlor Alkaloidi: morfin, strihnin Fluor Ugljenmonoksid (CO) Ugljendioksid (C02)

1

Definicija i predmet toksikologije Toksikologija se moze definisati kao grana nauke koja proucava stetne (toksicne) efekte hemijskih agenasa na zive organizme. Ova definicija sadrzi tri osnovna elementa koji su predmet toksikoloskih izucavanja: toksicka agens (toksikant, toksicna supstanca); iivi organizmi, kao biosistem koji reaguje na toksikante; toksicki efekat tj. zbir svih fizioloskih i biohemijskih a kad kad i struktumih promena koja su rezultat direktne, ponekad vrlo specificne hemijske interakcije izmedju toksikanata i pojedinih sastojaka celije ili tkiva. Toksikant - Biosistem - Efekat Zadaci toksikologije Toksikoloska istrazivanja imaju za cilj da utvrde: granicu bezbednosti tj. kolicinu hemijskih supstanci cije je unosenje u toku celog zivota i nema stetnih posledica za zdravlje; prirodu toksikoloskih efekata koji se ispoljavaju u slucaju unosenja vecih kolicina; nacin kako da se otkriju subtoksicni efekti pre nego sto postanu stetni; uslove pod kojima se odredjene supstance mogu neutralizovati bez opasnosti; treba naglasiti da nijedna supstanca nije potpuno bezbedna. Postoji sarno nacin da se ona bezopasno primeni. I ovde se mora prihvatiti odredjeni rizik, inace bismo se morali odreci mnogih korisnih supstanci; Kada se pominje zivi organizam, biosistem, humana populacija se ponasa egocentricno i osnovnu brigu upravlja na coveka. Medjutim, isto tako, puna ozbiljnost mora se obratiti na delovanje hemikalija na prirodnu sredinu i organizme koji u njoj zive.

Odnos sa drugim naukama i savremene toksikoloske discipline Toksikologij a j e medicinska, prirodna nauka povezana sa ljudskom aktivnoscu i brojnim naucnim disciplinama. Pojedine naucne discipline svojim metodama i fizioloskim pristupima doprinose razvoju toksikologije, kako u oblasti teorijskog tako i u oblasti prakticnog razvoja. Sa druge strane povezanost toksikologije sa drugim naukama doprinosi bezbednosti ljudi i prirodne sredine. U grupu nauka koje doprinose razvoju toksikologije su biologija, hemija, biohemija, patologija, farmakologija, fiziologija, epidemiologija, imunologija, higijena, biomatematika, ekologija. Toksikologija i njeni principi su tokom vremena znacajno uticali na pojedine naucne discipline, tako da su poslednjih decenija oformljene grane toksikologije: Eksperimentalna toksikologija koja izucava delovanje supstanci na sisare (in viva i in vitro) i razvija metode testiranja; Klinicka toksikologija koja sebavi reanimacijom i terapijom humanih trovanja;

2

Foremzicka toksikologija koja sebavi dijagnostikom
pravnim aspektima;

trovanja i medicinskoizlozenosti i prevencije trovanja kod

Industrijska toksikologija koja se bavi problemima
trovanja u industriji;

Veterinarska toksikologija koja se bavi dijagnostikom
domacih i divljih zivotinja,

i tretmanom

u i efekte na coveka i zivotnu sredinu; Eko-toksikologija koja razmatra efekte i sudbinu stetnih supstanci u zivotnoj sredini; Zakonodavna toksikologija koja se bavi normativima i standardima koji smanjuju opasnost od stetnih hemikalija; Toksikologija ponasanja koja razmatra delovanje hemikalija na centralni nervni sistem (psihicke funkcije). Molekularna toksikologija koja proucava mehanizme toksicnog delovanja na molekularnom nivou; Savremena toksikologija se neprestano razvija sto dovodi nastajanja novih grana nauke, koje svojim znacenjem mogu prevazici sadasnje toksikoloske pravce kao npr. imunotoksikologija procena rizika. Toksikologija proucava hemijska zagadjenja i njihovo stetno dejstvo na zivi svet (covek, biljke, zivotinje i mikroorganizme). poljoprivredi

Poljoprivredna toksikologija koja izucava izlozenost hemikalijama

iivotna sredina - Ekosfera - Biosfera + Tehnosfera
o

o

o o o

Biosfera se sastoji iz zive prirode (covek, zivotinje, biljke i mikroorganizmi) i nezive prirode (litosfera: maksimalno u dubini do 20 km; atmosfera: do 20 km u visini; hidrosfera: Tehnosferaje sve ono sto je stvorio covek a ne priroda, i ona vrsi zagadjivanje zivotne sredine: fizicki, hemijski i bioloski, pa se tako dele i zagadjivanja zivotne sredine. Fizicka zagadjivanja iivotne sredine su razlicita fizicka polja i njih izucava fizika sa svojim naukama. Bioloska zagadjivanja iivotne sredine su razliciti mikroorganizmi koje proucava biologija, medicina i njihovenauke. Hemijska zagadjivanja iivotne sredine proucava hemija i toksikologija i sistem njihovih nauka.

Hemijska zagadjenja
Hemijska zagadjenja su supstance ili smese supstanci koja se nalaze u bilo kojoj sferi zivotne sredine u odredjenom prostoru i vremenu, tako da predstavljaju opasnost po coveka.zivi svet i materijalna dobra. Hemijska zagadjenja se klasifikuju na razlicite nacine: po poreklu: prirodna i vestacka, Prirodna nastaju prirodnim procesima (fizicki, hemijski( npr. erupcije vulkana, zemljotresi, isparenja iz mocvara, okeana i mora, pescane oluje, elektricno praznjenje od kojeg nastaje ozon. Vestacka:

3

proizvodnje energije. smese supstance (homogene i heterogene ). odnos izmedju mase i energije (hemija:pH. molama masa . Pod ovim medjunarodno prihvacenim izrazom podrazumevaju se hemikalije koje se zakonski.aditivi. polazne sirovine u tehnoloskim procesima. Veliku grupu agrohemikalija cine pesticidi. iz transportnih sredstava. Tokslene sup stance Broj hemijskih supstanci sa kojima covek dolazi u dodir ili u izvesnim okolnostima moze doci u dodir dostize vise desetine hiljada.). Medju ovim supstancama znacajno mesto zauzimaju hemikalije koje sekoriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao sto su pesticidi. Supstance mogu da budu i ciste (hemiski e1ementi i jedinjenja). Na osnovu ovih osobina supstance nalaze svoju primenu i upotrebu. prema agregatnom stanju: javljaju se u sva tri agregatna stanja (cvrsto. poljoprivrednih operacija i s1. mineralna djubriva. samozapaljivost. ciste tecnosti ili rastopi-stopljena cvrsta supstanca). sporedni proizvodi. fizicka hemijasve hemijske i opticke. teski metali i druga pomocna sredstva. U nauci ukupna materija se javlja u dva osnovna vida: kao supstanca i kao fizicko polje (razliciti vidovi energije). treba toksicna supstanca!) Fizicke osobine: tacke topljenja. elektroprovodljivost. tacke kljucanja. oksidoreduktivnost. Najveci broj ovih hemikalija su bezbedni za ljude mad a se i hiljadu aditiva sirom sveta koriste bez 4 . dodaci hrani . medjuprodukti. o Aditivi hrane: ovu grupu cine hemikalije koje se dodaju tokom tehnoloske prerade i proizvodnje gotovih proizvoda gotovih namimica au svrhu ocuvanja hemijskih svojstava. Stetne osobine supstanci su eksplozivnost. otpadne materije.zagadjivanje kao proizvod razlicitih tehnoloskih procesa. Pored ovih osobina svaka supstanca ima i stetne osobine koje su posledica kombinacije svih ostalih njihovih osobina. tecno: kao gasovi i pare. slucajne primese. au mnogim slucajevima su prenosioci uzrocnika mnogih obolenja coveka. Toksikologija proucava toksicne supstance njihovo toksicno dejstvo i toksicni efekat na coveka. boje iliukusa. (Toksicna materija-pogresan naziv. korozivnost.. poboljsanja mirisa. toksicnost. Ova sredstva se koriste u poljoprivredi i zdravstvu za suzbijanje stetnih insekata i drugih stetnih organizama koji direktno ili indirektno ugrozavaju hranu i druga covekova dobra. pa i zivi svet. Na osnovu prisustva neke stetne osobine koja dominira kod supstance one se na isti nacin dele. Nastaju pri procesima sagorevanja goriva. oznacavaju kao "sredstva za zastitu bilja". za primenu u poljoprivredi. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnoloskog procesa. prema mestu gde nastaju: hemijska zagadjenost radne i zivotne sredine. zapaljivost. prema hemijskom sastavu: organske i neorganske supstance. tecno: kao rastvori. Pesticidi su stoga neophodni za obezbedjenje hrane sve veceg broja stanovnistva i zastitu od bolesti.

bromatin. aromaticne. Ulaze u sastav pesticida.adekvatnog toksikoloskog testiranja. o Rastvaraei: u sirem smislu reci rastvaraci spadaju u industrijske hemikalije. tioglikolin. Policiklicni aromaticni ugljovodonici (mada pojedini prirodni proizvodi npr. suzenje i peckanje u ocima. ugalj i nafta sadrze policiklicne aromaticne ugljovodonike oni se ipak vezuju za nepotpuno sagorevanje organskih materija i mogu poticati od drveta. Neki od njih su kancerogeni i zahtevaju preradu). boj a i lakova. ostali. Mnoge supstance koje su se ranije koristile (npr. Aromaticni ugljovodonici (benzen) 6. Akutno trovanje nastaje usled udisanja visokih koncentracija a simptomi zavise od unete kolicine. uglja. o Industrijske hemikalije: obolenja industrijskih radnika poznata su jos iz vremena rucne proizvodnje. tetahlorovodonik) 3. Glikoli i glikoleti 5. nafte. heksan. a sa industrijskom revolucijom njihov broj se povecava. Halogeni alifatni ugljovodonici (hlorofol. Toksicni efekti organskih rastvaraca na centralni nervni sistem nastaju zbog poremecaja funkcija celijskih membrana. propanol) 4. alkoholi-aldehidi-ketoni-estri i etri. Kao aditivi se ne koriste sarno sinteticka jedinjenja vee i brojni proizvodi medju kojima ima i potencijalno toksicnih. Preparata za higij enu i u domacinstvu. neorganskih kiselina i baza pa do kompletnih organskih supstanci i polimera. Pored lokalnih efekata kao sto je nadrazajno delovanje mnogi mogu dovesti do sistemskog delovanja kao sto jedelovanje na nervni sistem i delovanje na hematopoezni sistem. halogeni derivati ugljovodonika. Najznacajniji putevi ulaska organskih rastvaraca uorganizam su respiratorni sistemi i koza. etanol. Rastvaraci koji semogu nab u prometu cesto su mesavine vise supstanci stomoze komplikovati stetan efekat. Savremenu industrijsku proizvodnju prate na hiljade hemijskih supstanci pocevsi od metala. duvana. kao aromaticne boje) nisu vise u upotrebi. Trovanje organskim rastvaraeem Organski rastvaraci imaju osobinu da rastvaraju druge organske rastvarace. Upotreba nekih supstanci kao sto su etanol. dihlormetan. amino i nitro derivati ugljovodonika. N ajeesee korisceni rastvaraci mogu se svrstati u vise grupa: 1. Apsorpcija u plucima najvise zavisi od rastvorljivosti organskih rastvaraca u krvi. 5 . o Kozmetleke hemikalije: supstance koje Cine osnovu kozmetickih sredstava najeesee mogu dovesti do alergijskih reakcija i kontaktom dermatitis a (ostecenje koze). Stepen prodiranja organskih rastvaraca preko koze zavisi od rastvorljivosti u mastima i vodi. U blazim oblicimajavlja se glavobolja. U praksi se najeesee koriste modifikovane podele prema Simonu koji organske rastvarace deli na sledece: alifaticne ugljovodonike. natrijum hidroksidi koji ulaze u sastav kozmetickih sredstava mogu dovesti do toksicnih posledica. oktan) 2. Alifaticni ugljovodonici (pentan. Alifaticni alkoholi (metanon.

nastao pod uticajem egzogenih hemijskih supstanci koje narusavaju normalne bioloske procese. preko organa za varenje (peroralno) i preko koze (perkutno) a retko intravenski (u venu) i intramuskulatomo (u misic). Iz prakticnih razloga supstance koje se svrstavaju u otrove mogu se klasifikovati na vise nacina. osecaj opijenosti i euforija. Unosenjem toksicnih supstanci u organizam mogu nastati trovanja. nastaje unosenjem opojnih droga koje su ljudima poznate kao morfin. koje je napravio covek (sintetisane). Trovanje je patoloski proces u organizmu. duiini izlosenosti (ekspozicije): otrovne supstance mogu dospeti u organizam jednodnevnim unosom (akutno). svojim fizickohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna ostecenja struktura ili funkcijajednog ili vise organa ili sistema. Najopasniji je preko organa za disanje. samoubilaika trovanja: visestruko su povecana u XX veku. marihuana. tolerancijom preosetljivoscu organizma. Otrovne supstance se mogu javiti u proizvodnji. cime se pomaze brzoj proceni opasnosti i rizika u odnosu na coveka i prirodnu sredinu. poreklu i prema srednjoj smrtnoj dozi LD50 odnosno prema srednjoj smrtnoj koncentraciji LC50. Najcesce klasifikacije otrova su prema: nameni. fizioloskom delovanju. sto manje ili vise remeti. uzrocima nastajanja trovanja: prema uzrocima nastajanja trovanja se mogu podeliti na zlocinacka (kriminalna): sa razvojem ljudskog drustva menjaju karakter i nacin izvodjenja. nacinom unosenja. i one koje luce ziva bica (toksicni). Klasifikacija otrova i vrste trovanja Savremena toksikologija se bavi izucavanjem stetnog delovanja hemijskih materijala sto je siri pojam u odnosu na otrove. javlja se konfuzija i osecaj nestabilnosti.nadrazaj kaslja. euforija prelazi u depresiju. au najtezim slucajevima nastupa smrt. U tezim oblicima trovanja dominiraju poremecaji svesti sa razvojem pre kome i kome. ali i oblikom u kome se unosi. opijum. slucajna primesa. sporedni proizvod. tecnom ili gasovitom agregatnom stanju. Ukoliko ne dodje do prekida izlozenosti glavobolja se povecava. distribuciji i primeni i mogu biti u cvrstom. visednevnim ili visenedeljnim (subakutnoili subhronicno) i visemesecnom ili visegodisnjim (hronicnim) unosom. otpadna materija. hemijskoj strukturi. Trovanja se mogu podeliti prema: nacinu dospevanja u organizam: otrovne supstance najcesce dospevaju u organizam preko organa za disanje(inhalaciono). Smatra se da grupa uzivalaca 6 . fizickim i hemijskim osobinama supstance. Otrov je svaka hemijska supstanca koja. Otrovna supstanca u profesionalnim uslovima moze biti polazna sirovina. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnoloskog procesa. medjuprodukt. profesionalna: nastaju sa razvojem industrije a narocito hemijske i pored brojnih mera sprovodjenja zastite ova trovanja su narocito prisutna u industriji i kod poljoprivrednih radnika. narkomanija: koja je zadnjih decenija u velikoj ekspanziji. menja fizioloske funkcije i izaziva morfoloske promene. dospevsi u organizam. U otrove se svrstavaju supstance koje postoje u prirodi (minerali). Otrovnost neke supstance je uslovljena dozom. zadesna (slucajna): posledica su savremenih uslova zivotajer su toksicne supstance dostupne svakome.

Opasnost od neposrednog (akutnog) trovanja pesticidima su danas znatno smanjene zahvaljujuci usavrsavanju tehnologije i merama zastite na radu. cesto postoji i mogucnost da se odabere vrsta zivotinja koja na odredjenu supstancu reaguje najslicnije coveku. Za ovu procenu potrebnaje identifikacija opasnosti. izlucivanje supstanci. Ovoj vrsti trovanja danas se pridaje sve veci znacaj. cije se delovanje ponekad kontinuirano proteze tokom celog zivota. nastajanja trovanja usled izlozensoti opasnim supstancama i unosa otrovnih supstanci u organizam.navedenih droga obuhvata vise miliona ljudi u svetu. Rezultat ove interakcije ispoljava se promenama funkcije pojedinih organa ili organskih sistema. Pored kontrolne grupe zivotinja koja se obicno ukljucuje u eksperimente. raspodela i deponovanje toksicnih agenasa. ponekad posle vise godina. na Cijoj osnovi se smatra da se sadasnjim uslovima rizicima moze upravljati. Toksikologija na bazi naucne kategorizacije (odredjivanje potencijalnih stetnih efekata na zdravlje) vrsiprocenu rizika. Stoga se utvrdjuju zakonski okviri i donose odluke koje smanjuju rizik po ljude i zivotnu sredinu. Sem toga u 7 . gotovo neprimetno. dejstvo na organele celija. efekti na mikromolekule. Redosled ispitivanja i izbor metoda cesto zavisi od toksicnih efekata koji se otkriju tokom ispitivanja. Biodinamicki procesi (toksikodinamika): efekti na enzime i druge biohemijske parametre. Ova ispitivanja se odvijaju odredjenim redosledom koji se ponekad podesava prema vrsti sup stance i nacinu ekspozicije (put unosenja. ucestalost i trajanje ekspozicije). Mnogo vecu opasnost za pojedince i drustvo predstavlja ponovljeno izlaganje malim kolicinama ovih supstanci imogucnostima hronicnog trovanja. nisu retka i Tokslen! efekti : onovna interakcija izmedju toksicnih supstanci i organizma odvija se na molekulskom nivou. Svaki toksicni efekat je rezultat dye grupe procesa: biokinetickih i biodinamickih. Znaci hronicnog trovanja se javljaju postepeno. Ispitivanje toksicnosti na zivotinjama je neophodno za procenu opasnosti koje se mogu ocekivati prilikom upotrebe hemijskih supstanci u svakodnevnom zivotu. jer su opsezna istrazivanja na zivotinjama pokazala da i male kolicine nekih hemijskih supstanci mogu dovesti do razvoja karcinoma ili do ostecenja naslednih supstanci (genotoksicni efekti). U ovaj pristup je ukljuceno i modeliranje. U tom pogledu posebnu paznju zahteva prisustvo ostataka pesticida i drugih toksicnih supstanci u hrani. procena odnosa doza . kao i procena ekspozicije.efekat. obicno predstavljaju ogledi na laboratorijskim zivotinjama. Rizik predstavlja verovatnocu Ispitivanje tokslenlh supstanci o Eksperimenti na zivotinjama : polaznu tacku ispitivanja novih hemijskih supstanci. Biokineticki procesi (toksikokinetika): resorpcija. Ovi procesi se odvijaju istovremeno i nerazdvojne su komponente toksicnog dejstva. biotransformacija (metabolizam). Prednost ovih ispitivanja je u tome sto se ona mogu izvesti pod kontrolosanim uslovima primenjujuci podesno odabrane doze i razlicite puteve ekspozicije. medicinska: mogu nastati pogresnim doziranjem ili zamenom leka.

pokusavajuci da se procene minimalne toksicne doze ispitivane supstance. Time se omogucuje potpuno ispoljavanje nezeljenih efekata koji se pri manjim dozama mogu predvideti. Ponovljena ekspozicija supstanci bar jednom dnevno u toku nekoliko. dye ili vise godina oznacava se testom hronicne toksicnosti. cak i kada se iskljuce mnogi faktori koji uticu na efekat toksikanata (vrsta i soj zivotinje. Akutna inhalaciona toksicnost nastaje pojavom stetnih efekata posle kontinuirane ekspozicije preko organa za disanje u periodu od 24h. o Testovi toksicnostl : eksperimenti na zivotinjama obuhvataju cetiri osnovna testa toksicnosti koji se medjusobno razlikuju prvenstveno po trajanju. telesna masa. Akutna tokslcnest: test akutne toksicnosti je nesumnjivo najcesci toksikoloski eksperiment. Za razliku od peroralne i perkudone ekspozicije gde je merilo otrovnosti LD50 pri inhalacionoj toksicnosti obelezava se sa LC50 (LC50 = mg/m na kubni. Prilikom ovih ispitivanja neophodno je takodje da se ispituju efekti manjih doza. Za testiranje akutne toksicnosti dovoljna je jedna jedina doza uneta odjednom ili kao podeljena u periodu od najvise 24h. vece nego prilikom humane ekspozicije. Ova se najvecim delom zasnivaju na razlikama koje postoje izmedju eksperimentalnih zivotinja i coveka u pogledu genetskog sklopa. nacin ishrane). Akutna peralna toksicnost takodje predstavlja stetne efekte u kratkom vremenskom periodu do 14 dana posle pojedinacne doze nanete na kozu ekspozicijom do 24h. Eksperimenti na zivotinjama imaju i mnoga ogranicenja. pol. obicno se oznacava kao test subakutne toksicnosti dok se nastavljanje ogleda u trajanju od 30 do 90 dana oznacava kao test subhronicne toksicnosti. Svakodnevno unosenje supstanci u hrani (ili na neki drugi nacin) u toku vise meseci jedne. 14 ili 28 dana. Osnovni cilj ovog eksperimenta je da se utvrdi makar priblidno srednja smrtna doza (LD50) supstance kod malih eksperimentalnih zivotinja. duzine zivota. osetljivosti i mnogih drugih cinilaca koji otezavaju primenu eksperimentalnih rezultata na coveka. starost. Razlike u reagovanju zavise od razlike osetljivosti pojedinih zivotinja prema toksicnom organizmu. Stepen ovih varijacija pokazuje o 8 . LD50 = mg/kg). Pozeljno je da se ove vrednosti odrede posle razlicitih puteva unosenja supstanci: Akutna oralna toksicnost podrazumeva utvrdjivanje stetnih efekata nastalih u kratkom vremenskom periodu (od 14 dana) posle poj edinacne ili podelj ene doze unete tokom 24h.eksperimentu na zivotinjama se mogu primeniti znatno vece kolicine supstanci. Odredjivanje LD50 : postupak odredjivanja LD50 je sledeci: razlicite doze supstanci daju se grupama zivotinja i potom se odredjuje postotak zivotinja u svakoj grupi koje uginu u odredjenom vremenu (u toku 14 dana). Ove individualne varijacije postoje uvek.

za oblaganje elektricnih kotlova. Sta pokazuje LD50 i LC 50? Pre svega ove vrednosti su prvi kriterijum prilikom selekcije kako novih pesticida. Sudbina olova u organizmu : najveci deo resorbovanog olova cirkulise u krvi u obliku sitno rasporedjenih cestica koloidnog fosfata. saturnizam. fabrikama boja. Nacin dejstva na organizam : olovo se moze uneti u organizam kroz respiratorni sistem.zastine prevlake kod konstrukcija. svrstavaju se u tri kategorije toksicnosti Metali i metaloidi : toksicne materije iz ove grupe metala predstavljaju veoma opasne industrijske otrove. u grncariji i dr. vrsi autogeno zavarivanje. Tehnoloskim procesima gde sekoristi olovo ili olovni oksid. Olovo uneto preko organa za disanje kvantitativno . Industrijama. Olovo-oksid se koristi za dobijanje minijuma Pb304 . Najopasniji nacin.direktno ulazi u cirkulaciju. primenjuju olovne glazure. Rastvara se u razblazenoj azotnoj kiselini. Olovo Pb je mek metal. ne rastvara se u vodi. za dobijanje hemijskih aparatura. najcesea trovanja su tamo gde se: kopaju olovne rude.nagib srednjeg dela krive prema x-osi. Najvise upotrebljavano jedinjenje olovaje olovo oksid (PbO) koje se upotrebljava kao zastitni sloj za premazivanje mnogobrojnih gvozdenih konstrukcija. zatim industriji olovnih boja. za spravljanje razlicitih glazura i td. dok se pri radu sa zivom i njenimjedinjenjimajavljaju teska trovanja pod nazivom merkurijalizam. put adsorpcije olovaje preko disajnih organa. Prema velicini LD50 otrovne supstance prema zakonu 0 prometu otrovnih materija. sto je kriva strmija to su razlike individualne osetljivosti ispitanih zivotinja manje i obrnuto. proizvode olovne boje. Olovo se upotrebljava prvenstveno u industriji akumulatora. Tamo gde se radi sa olovom moze doci do opasnih profesionalnih ostecenja tzv. Transformacija olova u olovni fosfat u koloidnom obliku vezanje za mnoge faktore. remontuju telefonski kablovi. hemijskim industrijama i td. Toksldnost olova : trovanje olovom i njegovimjedinjenjima najcesee se desavaju u industriji. od 9 . preko organa za varenje (digestivni trakt) i preko koze. u stampariji za dobijanje olovnih slova i dr. gde apsorpcija pocinje vee u gornjim respiratornim putevima (od nosa). proizvode akumulatori. koncentraciju fosfatnihjona. Ako je rastvorljivost fosfata ogranicena postoji verovatnoca da se makar i mali deo olova rastvori. Olovo se dobija iz sulfidnih olovnih ruda u pecima za zarenje do olovo oksida. u koncentrovanoj sumpornoj kiselini (pri zagrevanju) zatim u sircetnoj u prisustvu kiseonika iz vazduha. za razliku od onog koje je uslo preko organa za varenje i koje se najvecim delom eliminise iz organa za varenje preko debelog creva. tako i drugih toksicnih supstanci. topi se na temperaturi od 327 stepeni C. tope olovo i drugi metali koji u sebi sadrze olovo. Kiseli olovo arsenat PbHAs04primena kao insekticid u poljoprivredi. Unosenje olova preko organa za varenje je daleko manje i redje i ono nastaje uglavnom kod radnika gde se unosi kontinuiranom hranom. Zavisno od nacina i mogucnosti gde se olovo upotrebljava. odvija proces galvanizacije. Olovo uneto respiratornim traktom ima najjace dejstvo jer jedini metal koji zaobilazi jedinu barijeru i deponuje se u kostima.

Unosenje olova preko organa za varenje u akcidentalnim slucajevima. predstavljaju znake ostecenje jetre. koma i td. najcesee olovo-acetata. pri dugotrajnoj ekspoziciji zivotinja. Profesionalna trovanja su skoro iskljucivo hronicnog karaktera i javljaju se posle ekspozicije olovu od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Kod tezih slucajeva trovanjajavljaju se tri klinicka tipa trovanja: poremecaj u vidu bolova i grceva (kalike) u stomaku. hipertenzija. gadjenje. Olovo se izlucuje preko koze. Bledilo. ostecenje centralnog nervnog sistema.4 do 7. povracanje a kod tezih slucajeva delirijum i koma. Profesionalno trovanje zadnjih decenija naglo opada zbog preduzimanja odgovarajucih mera zastite. Olovo se u kostima deponuje u obliku nerastvorljivog specificnog fosfata i takvim deponovanjem organizam se brani od toksicnog dejstva. glavobolja. dok fiksirano olovo sarno u izuzetnim slucajevima (kao sto je stres i naglo mrsavljenje) prelazi u krv i toksicno deluje. apatija. Olovo se iz cirkulacije fiksira (vezuje) za pojedine organe izuzev jetre i deponuje u kostima. Zene u reproduktivnom periodu osetljivije su na delovanje olova od muskaraca. Medjutim i pored toga postoji veliki broj hronicnih i akutnih trovanja. Kod dece kod akutnih trovanja nastaje poremecaj nervnog sistema. zatim porast spontanih abortus a i veci broj nedonoscadi. izaziva ostecenje mitohondrija i drugih enzimskih sistema. gubitak apetita.izaziva mucninu. poremecaj pamcenja. Sigumo se zna da jedino olovo koje se nalazi i cirkulise u krvi i izaziva patoloske promene. Bloloskl monitori: kao bioloski parametri ekspozicije olovu. malaksalost. Laksi oblici trovanja se ispoljavaju u nespecificnim simptomima kao sto su nesanica. bol u stomaku i metalni ukus u ustima.8 jer metabolizam olova prati i metabolizam kalcijuma. koriste se: koncentracija olova u krvi 10 . povracanje. Opisane su pojave steriliteta. bledo zuckasta obojenost koze i olovni rub desni. Profesionalna trovanja su iskljucivo hronicnog karaktera i javljaju se posle izlozenosti u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko godina. Efekti trovanja olovom ispoljavaju se na ostecenje ploda zbog prolaza olova kroz placentu kao i delovanje preko majcinog mleka. neoromuskulami poremecaj-paraliza i drhtanje ruku i nogu. bolovi u misicima i zglobovima. zatim pojava anemije. porast aktivnosti osteo klasta. Udisanje svezih oksida moze dovesti do pojave livacke groznice. medjutim ima podatala da olovo i njegovajedinjenja (olovni foafat) mogu izazvati maligne tumore bubrega. Nema sigumih dokaza 0 kancerogenom delovanju na coveka. opadanje telesne rnase. Olovo ispoljava izraziti afinitet prema kostanom tkivu gde se deponuje najveca kolicina olova prisutnog u telu. Klinlcka slika trovanja: inhalacija dimova. Javlja se "olovno bledilo" koje je rezultat spazma (smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove). Ako se apsorbuj e vee a kolicina olova ono se odmah rasporedjuje po svim tkivima izazivajuci simptome akutnog trovanja. para i prasina olova i njegovihjedinjenja izaziva slab lokalni nadrazaj sluzokoze disajnih puteva. Deponovanje nastaje ako je pH vrednost krvi od 7. razdrazljivost. Olovo u kostima izaziva smanjenje depozicije minerala. preko mlecnih zlezda (majkama i trudnicama zabranjenje rad sa olovom) i preko urina. Pojava "olovnog ruba" predstavlja natalozeni olovni sulfid u tkivu desni i nastaje najverovatnije spajanjem olova iz cirkulacije i sumpor-vodonika koji difonduje kroz sluzokozu iz usne duplje. glavobolja.tezinskog procenta kiseonika i dr. To znaci da ono sto favorizuje deponovanje kalcijuma u kostima utice ina fiksaciju olova.

Olovni alkili Olovo stvara sa alkalnim radikalima alkalna jedinjenja od kojih su posebno znacajna: tetra etil olovo i tetra metil olovo. Leeenje: olovo uneto preko organa za varenje odstranjuje se izazvanim povracanjem. Toksikokinetika i toksikodinamika: U profesionalnim uslovima najznacajniji put ulaskajeste respiratomi zbog visoke isparljivosti ovihjedinjenja. da bi se poboljsala antidetonatorska svojstva benzina. cak tri puta brze nego neorgansko olovo. Priblizna procena ukupne kolicine olova u organizmu moze se odrediti odredjivanjem vezanihjedinjenja olova (fe1ati) u neeksponiranim radnicima (populacijama) i ona iznosi 600 mg/4Sh. Leeenje nervnih poremecaja treba zapoceti dodavanjem takozvanog BAL-a u dozi od 4mg/kg telesne mase. dok porast slobodnih eritrocita ukazuje na ranija trovanja. uljima i organskim rastvaracima. o Tetra etil olovo je bistra uljasta tecnost slatkastog etarskog mirisa nerastvorljiva u vodi i dobro rastvorljiva u mastima. Ovajedinjenja se unose u organizam inhalacijom. Zatrovanog treba uputiti na bolnicko lecenje. ovajedinjenja se najvise akumuliraju u nervnom sistemu. ubrajaju se aktivnosti enzima dehidrataze. Olovne kolike Ieee se i mogu se smanjiti uzimanjem kalcijum glukonata. vrednosti variraju od osobe do osobe i postoji mogucnost sekundame kontaminacije. 11 . U bioloske markere (pokazatelje) efekta olova. Najosetljiviji parametar sveze ekspozicije akutne ekspozicije olovajeste snizenje aktivnosti dehidrataze u eritrocitima. Dobra rastvorljivost u mastima omogucava i apsorpciju preko koze. centralnom i perifemom nervnom sistemu.koncentracija olova u urinu koncentracija olova u kosi koncentracija olova u kostima U stanju ravnoteze koncentracija olova u krvi najbolje odrazava koncentraciju olova u mekim tkivima (ako je izlozenost skorasnja) a ne zavisi od ukupnog opterecenja organizma olovom. zatim preko organa za varenje i preko koze. Laksa trovanja se mogu izleciti (odstraniti) medjutim pri tezim trovanjimajavljaju se trajne promene na bubrezima. zatim slobodni eritrociti u krvi i mokraci. Vrednosti ovih parametara izrazitije su promenjene ukoliko je trovanje teze. Odredjivanj olova u urinu manje je pogodan test. (BAL-dimerkapol). o Tetra metil olovo je slicnih osobina sa mirisom na pokvareni kupus i isparljivije je od tetra etil olova. transportu i upotrebi etiliziranih benzina (benzin sa alkalnim dodatkom). Profesionalni rizik od trovanja postoji pri proizvodnji. U krvi se najveci deo olovnih alkila veze za lipidnu frakciju. Zbog velike rastvorljivosti u mastima -liposolabilnost. Izvor ekspozicije: olovni alkili se upotrebljavaju kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udama snag a kao pogonskog goriva u motorima sa unutrasnjim sagorevanjem tj.

mrsavljenje . ubrzan rad ruku (pojacani refleksi). preko koze i digestivnog trakta. misicna slabost. Rani simptomi su poremecaj sna. Smrt moze da nastupi u komi. razdrazljivost. alkoholu. dezorijentacija. posle izlozenosti manjim ekspozicijama. Klinlcka slika: trovanje olovnim alkilima manifestuje se 6 do 10 sati posle unosenja otrova. poremecaj vida. metalan ukus u ustima. Prodiranje otrova u organizam i toksicno dejstvo: preko respiratomog trakta. Posledice koje ostaju posle zavrsenog lecenja tezih oblika trovanja predstavljaju kontra indikacije za dalji rad sa olovom i drugim hemijskim stetnostima. cesti su epi napadi. Zapazeno je da se posle nekoliko izrazenih trovanja klinicke manifestacije javljaju i pri kracim ekspozicijama.. groznica do 40 stepeni C i umereni obliksizofreni sindrom. javlja se glavobolja. manijacna stanja i halucinacije. Leeenje: specificne terapije nema. Ogranicavaju radnu sposobnost zbog poremecaja centralnog i perifemog nervnog sistema. rastvara se u benzinu. Trovanja mogu biti : o akutna koja nastaju naglim prodiranjem vecih koncentracija u telu (Laki-javlja se glavobolja. strah. kada imaju subakutni tok. teski snovi.Olovni alkili ne uticu na bio sintezu hemoglobin a. pa se pri ovom trovanju ne javljaju povecane koncentracije slobodnih eritrocita. lupanje srca i drhtanje (trema). najverovatnije zbog inverzibilnih ostecenja nervnog sistema. a simptomi i znaci su znatno slabije izrazeni. Dijagnoza se potvrdjuje nalazom povisenih koncentracija olova u urinu dok drugih toksikoloskih pokazatelj a nema. Posle nekog vremena raspada se na neorgansko olovo i talozi se u kostima. psihicko uzbudjenje. Ponovljena trovanja i bez vidljivih posledica zahtevaju prekid dalje ekspozicije. Kasniji simptomi su nocne more. licnih. Omladini ispod 18 godina i zenama je zabranjen rad sa TEO. Ako je otrov dospeo preko usta treba izazvati povracanje a potom nekoliko puta isprati usta sodabikerbonom.) Prva pomoc i leeenje: prvo je potrebno brzo otklanjanje otrovane i zagadjene atmosfere. povracanje. osecaj pretece smrti. nervoza. Tetrametilolovo Kljuca na 200 stepeni. zabrinutost. kerozinu i dr. cak i pri nizim koncentracijama olova. pad temperature i pritiska. 24h od kontakta se nalazi u krvi dovodeci do poremecaja u mozgu. Prevencija trovanja sastoji se iz: tehnickih. teski-povecano psihomotoma razdrazljivost. Prodire i mozdano tkivo. Ostecuje se vegetativni nervni sistem. o hreniena koja nastaju dugotrajnom ekspozicijom manjim koncentracijama (sve gore navedeno manjim stepenom. halucinacije). Retko se javljaju trovanja. higijenskih i medicinskih mera zastite. Ocenjivanje radne sposobnosti: laksi oblici trovanja ne ostavljaju posledice i ne umanjuju radne sposobnosti. Daju se velike doze sedativa i povecava se odbrambeni (imunoloski) sistem organizma.. poremecaj sna. 12 . isparava na 0.

N02). Profesionalno trovanje iritansima U ovu grupu spadaju veci broj gasova.smanjuje se njihova koneentraeija ispod vrednosti propisanih maksimalno dozvoljenih koneentraeija ili se uklanjaju gasovi iz radne sredine. hronicni bronhitis i anemiju). Klinlcka slika trovanja potice u obliku akutnog (lako-glavobolja. mucnina. Osnovni put prodiranja je respiratomi trakt. akutni plucni edem i momentalna smrt. Preveneija : prethodna toksikoloska oeena novih preparata i sanitama kontrola. poremecaj mokrenja. hipertroficnog katara nosa i zdrela. Profesionalno trovanje amonijakom NH4 Amonijakje vazan izvor za dobijanje vaznih azotnihjedinjenja. kod izrazajnog akutnog trovanja nesposobnost za rad traje 25 dana i vise i prelazak na novo radno mesto. inhalaeijom vodene pare i vazduha. Prema delovanju na organizam dele se na: one koji pretezno iritiraju disajne puteve. Hronicna izlozenost niskim koneentraeijama dovodi do hronicnog bronhitisa i konjuktivitisa. Dolazi do akutnog plucnog endema koji dovodi do povecanog pritiska u plucnim kapicarima. gadjenje. bezbednost pri radu sa pestieidima. umeren osecaj straha. znatno vece koneentraeije izazivaju glavobolju.nesanica.koma. Klinlcka slika profesionalnog trovanja amonijakom moze biti akutnog (manje koneentraeije: nadrazaj gomjih disajnih puteva. poremecaj disanja) i hronienog trovanja (javlja se kod radnika koji su zaposljeni u industriji pestieida). obilno znojenje. redje pogadjaju plucni perenhim (S02. oni koji pretezno pogadjaju plucni perenhim. Prva pomoc kod akutnog lecenja sastoji se u sto hitnijem ispiranju oeiju vodom. temperatura 40 stepeni C i teski .. Jako su toksicni za coveka i tokom rada prodiru u organizam preko disajnih puteva.Trovanje organofosfornim jedinjenjima Koriste se kao insektieidi u poljoprivredi i predstavljaju derivate fosfome kiseline. simptomi edina puta. slabljenje vida i povracanje. cesto su praceni jakom glavoboljom i krvarenjem iz nosa. medieinska zastita radnika. 13 . povracanje) i hronienog oblika (pojava hronicnog konjuktivitisa. vece koneentraeije izazivaju kasalj. digestivnog trakta i preko nepovredjene koze. asmatifomi bronhitis. Vece koneentraeije: opekotine. Oeena radne sposobnosti kod lakih oblika akutnog trovanja nesposobnost za rad traje nekoliko dana i vracanje na radno mesto. fozgen. Kod bronhitisa antibiotsa terapija. najcesce izazivaju ervenilo i otok sluzokoze nosa. Preveneija: je primena tehnicko-preventivnih mera zastite . vrtoglaviea.

ima miris trulog voca. koja mogu biti u cvrstom. bubrezima i plucima. moze da se javi akomulacija ujetri. Ima ga i u rudama olova. u industriji bojnih otrova i za izradu nekih boja. noktima. Postoji sarno akutni oblik trovanja i razlikujemo tri perioda: o period pocetne promene (neposredno po udisanju gasa). omoguciti mu mir i utopliti ga. uz dodavanje kiseonika. Izvori izlozenosti (ekspozicije): arsen se u prirodi retko nalazi slobodan. preko organa za varenje i preko koze. tezi je od vazduha i slabo rastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u preradi koze i krzna.Prevencija se sastoji u tehnickim merama zastite i medicinskoj zastiti. dok zuti arsen nastaje naglim hladjenjem arsenovih para. Arsen prolazi kroz placentu ploda i toksicno deluje 14 . Sivi (metalni) arsen je postojaniji. Dugotrajna ekspozicija najveca je na kozi. Najveca opasnost trovanja fozgenom postoji pri primeni sredstava za gasenje pozara koji sadrze tetrahlor ugljenik i pri zavarivanju u hladnjacama gde ima hloriranih uglj ovodonika j er se tom prilikom stvara fozgen. Pojavljuje se kao sivi i zuti arsen. cinkom i olovom gradi bronzu. bronhiole) i ostecuju endotel kapilara pluca. kosi. kao pesticid. Arsen se transportuje kroz organizam putem krvi vezan za hemoglobin. odmah po udisaju gasa. pripada V . Najcesce su u upotrebi arsenska neorganska i organska trovalentna i petovalentnajedinjenja. Profesionalno trovanje fozgenorn Fozgen COC02 je bezbojan nezapaljiv gas. Leeenje se sastoji u preduzimanju mera pre pojave vidnih simptoma. Arsen (As) Arsenje nemetal koji se ubraja u amfotermne elemente. manje kolicine se vezuju za proteine plazme. u proizvodnji stakla i emajla. tecnom i gasovitom stanju. skeletu i socivima (ocima).a grupi periodnog sistema. o latentni period (duzine 3 -12h u kome su karakteristicne pocetne promene) i o period nastanka endema pluca (sa izrazenom dispnejom cijanozom. leapapirit. njpoznatije arsenove rude su: arsenopirit. kasljem izbljuvka) Kod izlaganja visokim koncentracijama otrovani brzo umire i prestaje cirkulacije krvi u plucima. auripidnit. zubima. U I svetskom ratu koriscen je kao vojni otrov. Fozgen prodire u organizam preko disajnih organa i ne nadrazuje gornje disajne puteve vee deluje naduboke delove disajnih organa (alveole. Pacijenta treba odmah transportovati u bolnicu. Zuti arsen isparava na obicnoj temperaturi i zajedno sa bakrom. kobalta i nikla. Toksikokinetika arsena: apsorpcija arsena odvija se preko respiratornog sistema. Na vlaznom vazduhu sivi arsen se oksidise na sobnoj temperaturi a arsentrioksid koji zapaljen gori plavicastim plamenom pri cemu se stvara beli dim karakteristicnog mirisa na beli luk. za konzerviranje drveta. bakra.

Ekspozicija arsena povecava rizik od nastanka bronhogenog karcinoma. poremecaji funkcije jetre i bubrega i poremecaji bazomotomih pokreta (ruku pre svega). doza arsenovodonika iznosi 180 mg/kg telesne mase (LD 50 = 180mg/kg tm. Smrt nastupa za 24h do 4 dana. koje su vidljive u pocetku. Na sluzokozi nosa hronicni iritativni efekti mogu biti ostecenja i performanca nosne kosti. promene na noktima i kosi. bubrega i perifemog nervnog sistema. nekroza bubrega. poremecajima vida i paralize ekstremiteta. malaksaloscu. Razvoj cerebralnih poremecaja centralnog nervnog sistema ispoljavaju se u pojavi glavobolje. Najtezi oblici trovanja ispoljavaju se 30 min do 24h posle unosenja arsenovihjedinjenja (gadjenje. zdrelu. poremecaji granulocita. Zbog ostecenja srca nastaje sekundami sok.). Ostecenje bubrega u vidu nekroze direktna je posledica toksicnog dejstva arsena. grcevi. Javlja se hronicno iskasljavanje i hronicni bronhitis. retargije. U slucaju prezivljavanja kao posledica mogu nastati promene na kozi.gubitak pamcenja i promene licnosti. Ostecenje perifemih nerava (arsenska polineoropatija) javlja se nekoliko nedelja posle akutnog trovanja ili cini sliku hronicnog trovanja. zatim dimetil arsenske kiseline i arseno betamina u urinu. sivo bele poprecne pruge velicine 1-2 mm. Hematoloski poremecaji ispoljavaju se kao promene kostane srzi uz anemiju. Bloloskl monitoring: u bioloske pokazatelje ekspozicije neorganskog arsena ubraja se ukupna koncentracija neorganskog arsena. Najveca kolicina arsenovihjedinjenja izlucuje se urinom. ostecenjima jetre. manifestuje se opstom slaboscu. Moze se videti i vise pruga.na plod. bubrege. Hronicni efekti trovanja arsenovodonikoa ispoljavaju se i preko pojave psihoorganskih sindroma. Mesove pruge sadrze arsen u mnogo vecem procentu nego nepromenjeni delovi nokta. jetre. Sistemski efekti ispoljavaju se kao cirozajetre. a kasnije se sa rastom nokta pomeraju prema vrhu. motome paralize razlicitog stepena sa atrofijom misica. pojava bradavica. povracanje. Laksi oblici akutnog trovanja sa neznatnim manifestacijama na kozi i sluzokozi ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost. sto znaci da je ekspozicija arsenom bila visekratna. bolni dodiri. Arsenovodonik As H3: se unosi u organizam inhalacijom. karcinoma koze. Hronicna trovanja se ispoljavaju u promenama na kozi u vidu ranica. leukemije i dr. hronicni hepatitis. Manifestuje se pecenjem i osecajem grebanja u ocima. gubitkom u tezini. Hronicna trovanja arsenovodonikomjavljaju se pri dugotrajnoj ekspoziciji ovom gasu. znacima anemije. degeneracija perifemih nerava i dr. moze da se j avi i izrazito zutilo na dlanovima (hiperpigmentacija). Izrazeniji slucajevi trovanja u kojima posle akutne faze ostecenja nervnog sistema. stezanjem u grudima i kasljem. konjuktivita i disajnih puteva. srce i centralni nervni sistem. Ispoljavaju se znaci ostecenja centralnog nervnog sistema . nosu. crvenila. delirijuma. prolivi kad kad sa krvlju i mirisom na beli luk). Na noktima se mogu pojaviti karakteristicne "mees-ove pruge". 15 . leukocita. rastvara se u plazmi i dospeva u tkiva gde ispoljava svoja toksicna dejstva najetru. U pocetku nastaju poremecaji senzibiliteta (osecaji). ostecenje bubrega i srca. kome. bubrega i hematopoesnog nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena gubitka funkcija tih organa. Klinlcka slika: akutno trovanje nastalo inhalacijom arsenovihjedinjenja izrazava iritaciju koze i sluzokoze.

stakla. u industriji pesticida (ulazi u sastav fungicida i insekticida). nitrati. za proizvodnju fluorescentnih ekrana i u nukleamoj industriji (kao apsorber neutrona u reaktorima). U dodiru sa suvim vazduhom na sobnoj temperaturi ne menja svoje osobine. U krvi se rasporedjuje izmedju eritrocita i plazme. Na vlaznom vazduhu postepeno se prekriva oksidom i gubi sjaj. Industriji. jetra i misici. Toksikodinamika: kadmijum kao i ostali teski metali ima veliki afinitet prema odredjenim grupama . Cist ili u legurama upotrebljava se kao pigment u proizvodnji boja. Po prestanku izlozenosti kadmijumu postepeno prelazi iz depoa jetre u bubrezne depoe. Najveci deo kadmijumovihjedinjenja koristi se za zastitu od korozije i proizvodnju Ni . Do profesionalne ekspozicije dolazi vee pri proizvodnji kadmijuma. Kadmijum se eliminise iz organizma preko organa za varenje i urinom. cijanidi. a ukupnoj elspoziciji doprinosi i unosenje kadmijuma preko organa za varenje i preko koze. sulfini. Najznacajniji depoi kadmijuma u organizmu coveka jesu bubrezi.Kadmijum Cd Kadmijumje srebmasto beli metal. Pri vezivanju kadmijuma nastaju promene u tercijalnoj gradji proteina i izmene funkcionalnih i antigenskih svojstava. Glavni izvor ekspozicije stanovnistva jeste kontaminirana hrana (zitarice i pinnae koji poticu iz podrucja u kojima je zemljiste kontaminirano kadmijumom) kao i prilikom pusenja. Kao posledica ostecenja bubreznih funkcija nastaje osteroporoza. inhalacijaje glavni put ulaska u organizam. Tokom procesa przenja rude i redukcije njegovih oksidajavlja se velika kolicina dimova rude i prasine. Prodiranje u pluca zavisi od velicine hemijskog sastava cestice. Ostecenje bubreznih funkcija najcesee su prva manifestacija toksicnih efekata kadmijuma i ispoljavaju se ostecenjem ostalih funkcija bubrega.sulfihidrilna grupa proteina.Cd baterija i akumulatora. u proizvodnji plasticnih masa. Toksikokinetika: kod osoba profesionalno izlozenih kadmijumu. pri cemu se javlja direktan uticaj kadmijuma na enzime koji ucestvuju u metabolizmu i stvaraju kostane srzi. Najpoznatije soli su: halogenidi. Izvori izlozenosti: u zemljinoj kori nalaze se relativno male kolicine kadmijuma. Ovaj oksidje skoro nerastvorljiv u vodi au kiselini se lako rastvara gradeci odgovarajuce soli. pripada II b grupi periodnog sistema. uglavnom u vidu minerala glinokita. Procenjuje se daje bioloski poluzivot kadmijuma u ljudskom organizmu izmedju 15 i 30 godina. Takodje postoji antagonizam (netrpeljivost) izmedju cinka i kadmijuma: pri ekspoziciji visokim koncentracij ama kadmijuma. Kadmijum dospeva u cirkulaciju krvi kojom se transportuje do odredjenih depoa. a zagrejani kadmijum sagoreva u oksid crvenim plamenom. i dr. U tkivima se kadmijum vezuje sa proteinima. Klinlcka slika: inhalacija visokih koncentracija dimova kadmijuma posle latentnog perioda od nekoliko sati prouzrokuje klinicku sliku koja podseca na metalnu groznicu 16 . tako da se posle nekoliko godina u bubrezima nalazi i do 50% ukupne kolicine kadmijuma u organizmu. keramike i emajla. Za nastajanje promene na kostima znacajna je povisena kolicina tiroidnih hormona koji prate ostecenje bubreznih funkcija i pojacava deminerilizaciju kostiju. kadmijum potiskuj e cink iz raznih enzima. u el.

Pripada II grupi periodnog sistema. Poremecaju bubreznih funkcija izazvani kadmijumom inverzibilni su i imaju spor i progresivan tok. Odredjivanje koncentracije kadmijuma u urinu akutno izlozenih osoba pruza preciznu informaciju 0 koncentraciji kadmijuma u bubrezima i depoima. Koncentracija kadmijuma u krvi osoba koje su akcidentno izlozene kadmijumu pokazuje prosecnu ekspoziciju tokom prethodnih meseci. Pri gutanju (unosenju) kadmijumajavlja se gadjenje. svrstalaje kadmijum u prvu grupu humanih kancerogena. Do izlozenosti dolazi vee pri eksploataciji ruda. U blazim slucajevima trovanja tegobe traju nekoliko dana i zatrovani se oporavlja bez posledica. nastupa sok i posle nekoliko dana dolazi do smrti. preradi rude i topionici rude. jetri i bubrezima i one mogu limitirati radnu sposobnost. Tezi oblici trovanja mogu ostaviti trajne posledice na plucima. Mangan (Mn) Mangan. Ocena radnih sposobnosti osoba izlozenih kadmijumu zavisi od koncentracije kadmijuma u biloskom materijalu. Do profesionalne izlozenosti dolazi i pri proizvodnji stakla jer se piroluzit koristi za obezbojavanje i bojenje stakla. u keramickoj industriji i pri proivodnji suvih baterija. srebrnasto -beli metal izuzetne tvrdoce zbog cega je veoma krt. Bilojk! monitoring: procena intenziteta ekspozicije obavlja se na osnovu odredjivanja kadmijuma u krvi i urinu. Prema preporukama svetske zdravstvene organizacije osobe kod kojih se utvrde znaci pojacane ekspozicije kadmijumu ili povisene koncentracije proteina u urinu. cetvoro. povracanje. konjuktivitis i dr.(groznica. U blazim slucajevima posle nekoliko dana bolesnik se kompletno oporavlja. nastaje klinicka slika akutnog bronhitisa. u pocetku u urinu se nalaze sarno proteini. kasalj. U tezim slucajevima smanjuju se koncentracione sposobnosti bubrega i kao posledica togajavlja se kalcijum u mokraci. U tezim slucajevima nastaje oboljenje srca (kardiovaskularni). Najpoznatije jedinjenja mangana su: manganoksid. Porastom upotrebe bezolovnog benzina dolazi do znatnog porasta izlozenosti 17 . Ocenjivanje radne sposobnosti: osobe kod kojihje utvrdjeno akutno trovanje kadmijumom bez posledica. mangansulfat ijedno organsko jedinjenje mangan-etilen-bisditiokarbonat. glavobolja. Ako su koncentracije dimova kadmijuma vrlo visoke. Medjunarodna organizacija za istrazivanje raka. gadjenje i dr. piroluzit. Dugotrajna ekspozicija kadmijuma najcesee izaziva ostecenje bubrega. bolovi u trbuhu. bolovi u grudima. povracanje i prolivi. Gradi jedinjenja u kojima je jedno. nisu sposobne za rad u zoni ekspozicije kadmijumom. Izvori izlozenosti: u prirodi nema slobodnog mangana vee u obliku jedinjenja. tro.). sposobne su za dotadasnje poslove. Pojava kancera na plucima i prostati moze se povezati sa profesionalnom ekspozicijom kadmijuma. Najvece kolicine mangana koriste se u celicanama za proizvodnju visokokvalitetnog celika. sesto i sedmovalentan (najstabilnija su dvovalentnajedinjenja). Najcesce pojave ovih kancera povezuju se sa inhalacionom prasinom tokom proizvodnje kadmijuma i sa inhalacijom prasine kadmijuma u proizvodnji Ni-Cd akumulatora.

Mangan je neophodan mikroelement za zivotinje i ljude jer se koristi u sintezi enzima.mozga. gubitak apetita. glavobolje. Zbog nestabilnosti onemoguceno je brzo kretanje. nespretnost komplikovanijih pokreta. bezrazlozne promene raspolozenja. problemi pri govoru. bolniji. Izjetre se eliminise preko rub odakle se izmetom izbacuje iz organizma. takodje neophodanje zbog ucesca u metabolizmu enzima katelolamina neophodnog za normalao funkcionisanje centralnog nervnog sistema. grcevi u misicima i dr. glavobolju. karakterisu izrazeniji neuropsihijatrijski poremecaji kao sto su: pojacana agresivnost. bezvoljnost. Kod prethdnih i periodicnih lekarskih pregleda posebnu paznju 18 . pojacano znojenje.zatrovane atmosfere manganom kao i zabraniti rad sa drugim neuroticnim materijama. nadrazeni kasalj i kijanje. medjutim takve osobe treba trajno iskljuciti iz ekspozicije . Manje kolicine mangana mogu dospeti u organizam i preko organa za varenje i preko koze. U izrazenim slucajevima manganizma hod postaje sporiji. U toj fazi ispoljava se monotonost u govoru. do stvaranj a slobodnih radikala. nogu i specificni pokreti lica. javlja se vrsta hoda kao kod petla.stanovnistva manganu. kasalj. U ovoj vrsti goriva tetra-etil-olovo zamenjuje metilciklopenmangan-trikarbonil (MMT). karekterisu izrazeni neuroloski poremecaji koji podsecaju na parkinsonovu bolest. bolove u grudima. Toksikodinamika: mangan dovodi do razlicitih funkcionalnih i morgoloskih poremecaja u centralnom nervnom sistemu koji podsecaju na perkinsonovu bulest. Klinlcka slika trovanja: lokalno dejstvo manifestuje se promenama na kozi peckanjem i svrabom u ocima. Zbog drhtanja menja se rukopis. Soli mangan oksida u visokim koncentracijama deluju iritativno na kozu i sluzokozu. hidrotinsulfata. Glavni put ulaska mangana u organizam profesionalno izlozenih osobajeste inhalacija. misica i pankreasa. 3. U ovom stadijumu ispoljava se intenzivno drhtanje koje u pocetku bolesti zahvata misice prstiju saka a kasnije zahvata i jezik. ponavljanja pojedinih slogova. Izrazena je nestabilnost pri hodu i stajanju zbog cega postoji sklonost ka padanju unapred. dolazi do mucanja. 2. tj. manganova maska lica. naime smatra se da jon trovalentnog mangana pojacava autooksidaciju enzima pri cemu nastaju slobodni radikali koji dovode do peroksidacije masti u centralnom nervnom sistemu. a kod napredovanja bolesti drhtanje zahvata velike grupe misica i nastaje drhtanje ruku. Nakon apsorpcije mangan se krvotokom distribuira do jetre. Ocenjivanje radne sposobnosti: u prvom stadijumu bolesti prekid izlozenosti dovodi do spontanog povlacenja neuroloskih simptoma. napomiji. konjuktivitis i crvenilo. bubrega. karakteristise opste i nespecificne tegobe kao sto su: osecaj slabosti. Klinicka slika hronicnog trovanja manganom moze se podeliti u tri stadijuma: 1. Zbog inhibicije enzima koji ucestvuju u oksidativnim procesima. poremecaji sna sa nocnim morama. poremecaj koordinacije pokreta. U visokim koncentracijama mangan oksid u atomsko cistom stanju izaziva simptome metalne groznice. od koga zavisi pravilan rast i razvoj kostiju. u celijama dolazi pri trovanju manganom.

Nasuprot neorganskimj-njima. Osobe kod kojih se utvrde znaei neuropsihijatrijskog poremecaja. pri cemu nastaje jon dvovalentne zive. Karakterisu je visoka specificna gustina. Posle apsorpeije u prvoj fazi metan-ziva se pretzno nalazi u epruvetama i prolazi plaeentualnu barijeru. Distribueija i deponovanje organskij j-nja zive zavisi od duzine lanea organskog radikala. amalgane. Najznacajnija neorganska jedinjenja zive jesu: zivinsulfid. Organska jedinjenja zive primenjuju se u industriji pestieida (uglavnom kao fungieidi). misicima. Zbog svoje rastvorljivosti u mastima. Toksikokinetika: u uslovima profesionalne izlozenosti. zivinnitrat. zivin fulminat se upotrebljava u vojnoj industriji za proizvodnju detonatora. dok se zivin hlorid koristi kao fungieid za zastitu semena psenice. srebrom i kalajem. fulminat. J-nja sa radikalom dugog lane a apsorbuju se brzo i metabolisu u jetri. plucima i u manjim kolicinama u eentralnom nervnom sistemu. a od organskij jedinjenja alkilna jedinjenja. Zivin sublimat se koristi kao dodatak sa fungieidnim svojstvima u impregnaeiji drveta. sreu. Bioloski poluzivot ovih j-nja krece se u rasponu od 70 do 90 dana. nisu sposobne za rad u radnoj atmosferi sa manganom. najznacajniji je respiratomi put ulaska zive u organizam. 19 . pri konzerviranju i prepariranju zivotinja. koji ima jaca toksicna dejstva od neorganskihj-nja zive.obratiti na neuropsihijatrijsko stanje. barometri). Isparenja elementame zive gotovo 100% se apsorbuju u plucnim alveolama organa za varenje. Izvori izlozenosti: najvazniji izvori izlozenosti elementamoj zivi jesu: metalurski proeesi prerade rude pri kojima se dobija elementama ziva. prodiru kroz plaeentu i akumuliraju se takodje u tkivu eentralnog nerbnog sistema gde j-nja zive pokazuju poseban afinitet prema strukturi malog mozga. Organskaj-nja zive sa radikalom kratkog lane a znatno se sporije metabolisu i nalaze uglavnom u eritroeitima. Neorganskajedinjenja se posle apsorpeije pretzno nalaze u plazmi vezana za proteine gradeci albumine. metalurski proeesi dobijanja srebra i zlata. proizvodnja zivinih i fluoreseentnih eevi. metilziva i etilziva. jetri. organskaj-nja zive imaju visok stepen apsorpeije iz tankih ereva. koji su pri relativno malim kolicinama rastvorenog metala tecne ili testaste. u industriji boja (kao zastita komponenata u pripremi boja). tankom erevu. proizvodnja i primena zivinih amalgama i proizvodnja i primena zivinih amalgama i proizvodnja instrumenata za merenje razlicitih fizickih velic ina (termometri. Eliminaeija organskihj-nja zive sa radikalima kratkog lanea odvija se preko organa za varenje u vidu j-nja sa glutatinom. Ziva se deponuje u bubrezima. Ziva (Hg) Ziva pripada II b grupi periodnog sistema Onajejedini metal koji se na sobnoj temperaturi nalazi u tecnom stanju. zatim proizvodnja hlora zasnovana na hidrolizi natrijum-hlorida (Na CI) pri cemu se kao katoda koristi ziva. Po prestanku izlozenosti zivi nastaje redistribueija pri cemu ziva iz ostalih tkiva a narocito iz tkivajetre prelazi u bubrege. dobra provodljivost elektricne energije i visoka lineamost pri sirenju. Ziva veoma lako sa drugim metalima gradi legure tzv. Najpoznatiji amalgami su sa zlatom. gde gotovo do neorganskihj-nja ne izazivaju nikakve promen. hronicna oboljenja disajnih puteva ili/i utvrdjena izrazena anemija.

Mogu da se jave i promene na tankom i debelom crevu. Ulaskom u organizam one narusavaju normalne biohemijske procese u organizmu. gubitak volje za rad. stalan umor. zahvata sitne misice jezika koji vremenom postaju sve grublji i nepravilniji. nesanica. Javlja se nadrazajni kasalj. Na perifernom nervnom sistemujavljaju se poremecaji. U sastav neuropsihickog sindroma ulaze nespecificne promene kao sto je zivin premor. U poodmaklom stadijumu bolesti. a kasnije se javlja takozvani zivin rub. depresija. Zbog drhtanja misica jezika. neraspolozenje. U slucajevima izuzetno visoke ekspozicije moze doci do razvoja endema pluca i smrtnog ishoda. Pored nespecificnih simptoma kao sto su slabost. odnosno tamna boja usled akumulacije zivinog sulfida da senima. povracanje. ima samoubilacke tendencije. dolazi do sukoba sa saradnicima a narocito sa predpostavljenima. hipersalivacija (pojacano lucenje pljuvacke). straha od gubitka posla i narocito je izrazena ako neko posmatra dok radio U periodima izmedju ovih napada zatrovani je depresivan. U pocetnoj fazi hronicnog trovanjajavljaju se nespecificne promene kao sto su umor. usled cega dolazi do poremecaja 20 . odnosno tamna boja desni. Usled dugotrajne izlozenosti zive javlja se sve veca razdrazljivost zatrovanih. Va pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. akutni hemijski bronhitis. Ovaj proces strukturno i funkcionalno ostecuje nervni sistem. drhtanje. Zbog specificnosti metabolizma zive nema razlike u simptomima trovanja tj. Trovanje gasovima Po ucestalosti u profesionalnoj toksikologiji znacajno mesto pripada trovanju gasovima. Neuroticni efekti zive takodje su posledica vezivanja za enzime i proteine i povecane produkcije proizvodnje slobodnih radikala. gubi se kontrola nad ponasanjem. Ukoliko se ne prekine ekspozicija zive drhtanje zahvata ostale delove tela i zahvata sve vece misicne mase. Pri drugim slucajevima izlozenosti javljaju se promene u sluzokozi usne duplje u vidu sitnih ranica. Ubrzo se razvija slabost. melanholican. Zajedno sa ovim simptomimajavlja se osecaj metalnog ukusa u ustima. gubitak apetita. malaksalost. gadjenje. zbog ovog nastaju ostecenja celijskih membrana i poremecaji njihovih funkcija. U slucaju prekida izlozenosti tegobe brzo nestaj. U bubrezima ziva je uglavnom vezana za metalotianine. javljaju se neuropsihicki poremecaji i zivin rub. bol u grudima. Trovanje gasovimaje kao i drug a trovanja patoloski proces koji nastaje delovanjem na organizan spoljasnjih hemijskih materija u gasovitom stanju. Usled toga povecava se razlaganje masti u nervnom sistemu i nastaju ostecenja celijskih membrana. klinicke manifestacije. Zivino drhtanje (tremor) javlja se prvo na ocnim kapcima. otezan je govor. njenim neorganskim jedinjenjima i organskimjedinjenjima sa radikalom dugog lanca. gubitak pamcenja i nervoza. kod hronicnog trovanja emlementarnom zivom. zahvaceno je celo telo tako da se drhtanje javlja i u snu. krvave stolice i dr. drhtavica i glavobolja. malaksalost. gde kao posledica inhibicije ovih enzima nastaju poremecaji u prelazu elektrona koji dovode do nastanka slotdnih radikala koji direktno uticu na funkciju bubrega.Toksikodinamika: toksicne osobine zive uglavnom su posledica inaktivacije enzima koji imaju sulfihidrilne grupe. Simptomi trovanja zivom: do akutnog trovanja dolazi posle inhalacije visokih koncentracija zivinih para. ubrzava disanje.

Stepen izrazenosti i tezina ovih simptoma zavise od: koncentracije. trajanja izlozenosti. godine. Pri isparavanju tecni hlor daje s vodenom parom belu maglu stvarajuci hlorovodonicnu i hipohlomu kiselinu. parcijalnog pritiska gasova. Hendersona Hagarda . Zagusljivci deluju zajedno sa oksidacijom tkiva i mogu da se podele na: proste zagusljivce (azot. Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije hlorovodonika. Toksikokinetika i toksikodinamika: hlor prodire u organizam preko organa za disanje. azotom i kiseonikom. metan) cije se dejstvo zasniva na istiskivanju kiseonika iz vazduha koji se udise. sumpordioksid. pri ekstrakciji metala iz rude i u farmaceutskoj industriji. Hipohlorasta kiselina se pritom razlaze na hlorovodonik i kiseonicki slobodni radikal 02. Hlor je snazno oksidativno sredstvo naposredno reaguje sa mnogim metalima i sa svim nemetalima sem ugljenikom. Izvori izlozenosti: u prirodi se nalazi slobodan u manjim kolicinama. U malim kolicinama ga ima u vulkanskim gasovima. neuropsihicki. bubrezni. kardiovaskuami. individualnih karakteristika otrovanog (pol. sa vodonikom stvara zapaljivu i eksplozivnu smesu a sa ugljenom kiselinom stvara fozgen. toksikokinetike i toksikodinamike stetnog gasa. funkcija razlicitog stepena. vodonik. dezinfekciju zagadjenih voda. nastaje delovanjem ultra ljubicastih zraka na aerosoli hlora iznad povrsine okeana. poremecaj ravnoteze i dr. Sa gasenim krecom obrazuje hlomi krec. ispoljavaju iritativne efekte na gomjim delovima disajnih puteva (hlor.) "Fizioloska klasifikacija" o nadrazljivci i o zagusljivci. Zajedno gasoviti hlor. Upotrebljava se za sterilizaciju vode za pice. starost i dr. Pod pritiskom lako prelazi u tamnu zuto-zelenu tecnost. Oko 2. cijanidi) koji narusavaju razmenu gasova u tkivima i krvi uprkos dovoljnoj kolicini kiseonika u respiratomom vazduhu. hematoloski ili poremecaji organa za varenje. gde u kontaktu sa tkivom i vlagom disajnih puteva nastaju hlorovodonicna i hipohlorasta kiselina. fozgen).gasove dele na dye osnovne podele: Nadrazljivci u zavisnosti od stepena rastvorljivosti u vodi. hlorovodonik i hipohlorasta kiselina i slobodni kiseonicki radikal uticu na reakcije sa sulfihidrilnim grupama i proteinima. Hemisjke zagusljivce (ugljenmonoksid.5 puta je tezi od vazduha. amonijak) ina donjim delovima disajnih puteva (azotni oksidi. S obzirom na dobru rastvorljivost hlora u 21 . Hlor (el) Hlor je veoma reaktivan zuto-zeleni gas neprijatnog mirisa koji gusi i nadrazuje. od blagih manifestacija intoksikacije do smrtnog Klinlcka slika trovanja: predstavlja skup poremecaja kojima mogu dominirati respiratomi. koje svojim delovanjem izazivaju poremecaje disajnih puteva. jetreni. Kod nadrazjivaca faktor koncentracije ima veci znacaj od trajanja izlaganju. sumporvodonik.fizioloskih ishoda. ugljen-dioksid. u industriji hartije i tekstila.

paralizu disanja i refleksno zaustavljanje srca. Klinlcka slika: klinicke manifestacije Ocenjivanje radne sposobnosti: u slucajevima lakih akutnih trovanja. Udisanjem visokih koncentracija hlora izaziva kratkotrajnozaustavljanje disnja. prethodnog stanja disajnih puteva kao i eventualnih bolesti srca. muku. osloboditi sve disajne puteve i ako je potrebno dati vestacko disanje. N eophodno j e zatrovanog iskljuciti iz daljeg kontakta sa hlorom. privremena nesposobnost traje 3-7 dana i radnik se obicno vraca na raniji posao. Leeenje zatrovanih: lecenje treba zapoceti vee pri pojavi minimalnih znakova trovanja. Lecenje hronicnih trovanja zavisi od slucaja do slucaja. povracanja ili proliv. Na alveolnim celijama dolazi do ostecenja celija (membrana) alveola i do oslobadjanja histemina kao i do povecanja propustljivosti krvne plazme ili krvi u plucima i dolazi do krvnog ispljuvka. gubitak svesti i prestanak rada srca. opstu slabost. traheja i koze. zdrela. bol u trbuhu i cijanozu. Vrlo visoke koncentracije hlora izazivaju refleksni grc bronhija. Stanje se postepeno smiruje i nastaje faza mirovanja da bi se nakon 6 do 24h iznenada ili na manji fizilki napor razvio akutni oblik trovanja (kasalj. Moze da se javi opsta slabost i poremecaj organa za varenje. jako iskasljavanje. Davati kiseonik i to zapoceti sto pre. nosu i zdrelu. osecaj gusenja. laringitis. toksikartija sa znacima soka). Hronicni oblik trovanja posledicaje dugotrajne ekspozicije niskim koncentracijama hlora. posle nekoliko sekundi sledi ucestalo. svuci ga. bol u grudima. utopliti i obezbediti mu apsolutno mirovanje (vrlo oprezno postupati pri pregledu i transport do bolnice izvrsiti u lezecem polozaju). povracanje. antibiotike i druge lekove. Pri udisaju vrlo visokih koncentracija hlora nastaje trenutna smrt usled refleksne inhibicije disajnog centra. lekove za pojacan rad srca. 22 . diskretni kasalj. pri cemu moze da se javi gadjenje.vodi iritativni efekti ispoljavaju se na kozi. Ispoljava se kateralnim promenama gomjih disajnih puteva. zahteva se povremeno udaljavanje sa poslova gde postoji mogucnost kontakta sa hlorom i drugim toksicnim gasovima. jakog straha. trovanja zavise od intenziteta i trajanja ekspozicije. Na periferiji nervnih zavrsetaka dolazi do usporavanja krvotoka. cijanoza. Umereno povisena koncentracija hlora izaziva pecenje u ocima. Kod srednje teskih i teskih trovanja posle lecenja koje traje oko 2 meseca. U slucaju popustanja rada srca obavezno davati kardiotonike sa brzim dejstvom. hronicni bronhitis. ocima i duz celog respiratomog sistema. Nastaju znaci iritacije i zapaljenja sluzokoze nosa. osecaj pritiska u grudima. Ponekad i pored sve brzine terapije prognozaje losa. U slucajevima sa trajnim ostecenjem respiratomog sistema i izrazenim znacima hronicnog trovanja trajno iskljuciti radnika iz kontakta sa materijama koje nadrazuju disajne organe. U pocetku lecenja davati bronhodiletatore. pa cak i pri postoj anju sumnj e da j e doslo do udisanj a hlora. poviseno i neregulamo disanje i cijanoza (plavetnilo). Pri udisanju niskih koncentracija (najcesee u industriji) nastaje crvenilo oka i grla.

Ove pojave se stisaju a mogu proci i nezapazeno. javlja se ostecenje srcanog misica i zeludacnocrevnog aparata. Simptomi hronicnog trovanja su: kasalj. Najznacajnije mesto zauzimaju hemijskajedinjenja koja se koriste u poljoprivredi oznacavaju se kao sredstva za zastitu bilja . ocuvanju i preradi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Medjutim. Odrasle osobe mogu da udahnu od 20 do 50 g para benzina bez prouzrokovanja teskih trovanja. dolazi do pojave anemije. Benzin izaziva tipicno narkoticne pojave. nagli pad srcanog rada i kolaps. nedostatak vazduha i cijanoze. radi povecanja oktanske vrednosti i to u koncentraciji od 0. Kod akutnog trovanjajavlja se nadrazaj sluzokoze ociju i nosa. Nastaju pri isparavanju azotne kiseline ili njenim delovanjem na metale ili organske materije. pri izradi eksploziva.Benzin Benzin je bezbojna tecnost. bez masovne primene hemikalija. Ako se javi sekundama infekcija nastaje bronhijalna pneumanija. Akutno trovanje moze da nastane pri vrlo velikim koncentracijama benzinskih para u radnoj atmosferi. ne moze da se zamisli razvoj medjunarodne zajednice. Posle izvesnog vremena javlja se plucni edem (voda u plucima). pri dobijanju azotne kiseline. a Zagadjenje zivotne sredine predstavlja ogranicavajuci faktor razvoja i proizvodnje i ugrozava zdravlje ljudi. pospanost ili nesvestica. N a zubima se nalaze zelene naslage. Znacajan udeo u ovome ima i hemijska industrija sa nekoliko miliona j-nja. Stanje sive cijanoze karakterise siva boja lica. Akutni periodje od 3 do 36h. Razlikuju se siva i playa cijanoza. koma . Etilizirani benzin: to su benzini kojima se dodaje tetraetilolovo Azotni oksidi Predstavljaju smesu razlicitih gasova. vrlo cesto mokraca je krvava. Obicno vise stradaju zene. kasalj i glavobolja. od kojih ogromna kolicina koje kao sporedni ili finalni proizvodi ili otpadne materije dospevaju u zivotnu sredinu kao zagadjivaci. floru i faunu.pesticidi. kasalj. Javljaju se u proizvodnji vestacke svile. moze doci do preumonije. Prvi simptomi hronicnog trovanja su: nerva nauravnotezenost. djubriva. pojava malaksalosti i misicne slabosti. U organizam prodire preko respiratomog sistema i izaziva njegovo ostecenje. bolovi u grudima. lepljivi znoj.. Stanje plave cijanoze karakterise razdrazenost i snizen sadrzaj 02 u krvi. Simptomi su bol u grudima. a omasovljenjem njihove upotrebe 23 . Simptomi su: osecaj straha. Sa vazduhom gradi eksplozivne smese. karakteristicnog mirisa. Toksicnost benzina zavisi od njihove isparljivosti. aromaticna.6 do 1% gde sluzi kao antidetonatorsko sredstvo. Pesticidi Da bi proizveo hranu covek ulaze velike napore ne sarno u oblasti poljoprivrede vee i u niz drugih grana ciji se proizvodi koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kod nas su prometi primena pestieida regulisani zakonom 0 zastiti bilja. Savremeni pestieidi pruzaju neproeenjivu korist coveku. U zadnje vreme su potpuno ili delimicno eleminisana oboljenja koja prenose razni insekti. Pestieidi su grupa veoma raznorodnihj-nja koja se koriste za unistavanje stetocina. I pored izrazene opasnosti. oboljenja i korova. defolijanti iii desikonti. unistavanje. kao i rasprostranjenosti u zemljistu. komunalnoj higijeni. vodom ili lane em ishrane preneti na manja ili vee a rastojanja. Dospevanjem u zivotnu sredinu pestieidi se mogu vazduhom. ne sarno za stetne vee i za korisne organizma . Smatra se da se uz upotrebu pestieida sacuva oko 70% rada od stetoCina. toksicnosti i mehanizmu delovanja. Oni se najcesee dele prema nameni.coveka. Podela pesticida: 1. komarei ili muve. prema nameni: akorieidi: za unistavanje grinja desikanti: za izazivanje uvenuca i susenja biljaka defolijanti: za izazivanje prevremenog opadanja lisca insektieidi (30%): za unistavanje insekata namatoeidi: za suzbijanje nematoda rodentieidi: za suzbijanje glodara fungieidi (20%): za unistavanje gljiviea i mikroorganizama herbieidi (40%): za unistavanje korova lamieidi . prema kome se pod "sredstvima zastite bilja" podrazumevaju hemijska i bioloska sredstva kojima se uspesno sprecava pojava ili suzbijaju biljne bolesti. koristi od upotrebe pestieida su velike. vodi i vazduhu. biljkama i namirnieama. namece se potreba proucavanja njihovog stetnog dejstva. materije koje se prskaju tim sredstvima radi poboljsavanja njihovog dejstva. fungieidima i rodentieidima. izuzev mikroorganizama koji iive na iii u coveku iii iivotinjama. mesavine sredstava za zastitu bilja sa vestackim djubrivima i materije koje se koriste za regulisanje. dovodi do poteneijalne opasnosti od toksicnog delovanja. suzbijanje iii smanjenje kolcine stetocina(insekata) glodara. gljiva. sumarstvu.monoseidi: za unistavanje puzeva arborieidi: za unistavanje drvenastih biljaka repelenti: nisu za unistavanje vee za odbijanje zivotinja 24 . dok 30% propadne. " Prema podaeima EPA u USAje registrovano oko 1500 razlicitih aktivnih supstanei koje se koriste u proizvodnji nekoliko hiljada vrsti pestieida. hemijskom sastavu. Prema definieiji americkog drzavnog zakona 0 insektieidima. Aktivne supstanee koje ulaze u sastav pestieida veoma se razlikuju pa postoji vise podela pestieida. a koje je sluib« za zastitu iivome sredine (EPA) proglasila pesticidima:" Takodje prema ovom zakonu ''pesticidi su i supstance iii smese supstanci koje se koriste kao regulatori rasta biljaka. stetocine i korov.nastaje ozbiljna opasnost za zivotnu sredinu. Medjutim njihova masovna primena u poljoprivredi. Spaseni su milioni zivota i poboljsano zdravstveno stanje ogromnog broja ljudi. Polazeci od cinjenice da su pestieidi toksicni. pestieidi su definisani kao "supstance iii smese supstanci namenjene za prevenciju.

dikvat ostala j-nja: kumarin. narocito treba istaci ekspoziciju radnika koji rae na dezinfeksiji i deratizaciji. pri boravku u prostorijama u kojimaje vrsena dezinfekcija i s1. Putem krvi. Pesticidi na bazi neorganskih i organskihjedinjenja spadaju u grupu pesticida sa veoma izrazenom akumulacij om u organizmu. hlorofos. njimaje izlozeno i stanovnistvo pri upotrebi tretiranih proizvoda. aziprotin dipiridile: parakvat.Primena pesticida predstavlja veoma vazan izvor izlozenosti.regulatori rasta biljaka fumiganti: gasovi koji se koriste za sterilizaciju 2. Apsorpcija preko koze nije tako brza i po apsorpciji tokom prvog prolaza neke materije podlezu biotransformaciji jetri. pesticidi se unose preko respiratomog sistema i preko koze. Toksikokinetika: u organizam profesionalno izlozenih radnika. prema hemijskom sastavu: neorganska i metaloorganska j -nja: bakar-sulfat. Respiratomim putem unose se vece kolicine pesticida i posle asorpcije dospevaju ujetrinu barijeru. nitrofenol organofosfate: melation. Najvece kolicine pesticida primenjuju se u poljoprivredi i u ovoj delatnosti je najveci broj radnika izlozen. karbaril triazine: atrazin. Lipofilna argonofosfomaj-nja imaju afinitet da za deponiju u masnom tkivu i centralnom nervnom sistemu ali ne pokazuju tendensciju i izrazitu koncentraciju. Pored osoba koje su profesionalno izlozene pesticidima. Do ekspozicije dolazi i pri transportu. varfarin 3. skladistenju i s1. Toksikodinamika: pesticidi iz grupe organo fosfomih preparata i karbonata inhibiraju acetil holiesterozu sto izaziva nakupljanje acetil holina u nervnim zavrsetcima i 25 . pesticidi dospevaju u jetrinu barijeru a odatle u ostale organe. Osim u poljoprivredi pesticidi se koriste i u drugim oblastima. hlordan homo loge derivate benzena: ksilen. sto doprinosi ispoljavanju njihovih stetnih dejstava. prema toksicnosti . Organskajedinjenja su lipofilna i imaju tendenciju akumulacije. Radnici su izlozeni pesticidima prilikom pripreme za aplikaciju. Karbonati se relativno brzo transformisu (3-4 sata) i eliminisu urinom u vidu alkohola i derivata fenola.prema Euro-Amerlekom I A : ekstremno opasni IB: visoko opasni II: umereno opasni III: malo opasni zakonu: Trovanje pesticidima (izvor ekspozicije): do ekspozicije pesticidima dolazi vee u procesu njihove sinteze zatim pri formulaciji pesticida kada se aktivnoj materiji dodaju aditivi u procesu pakovanja i pri drugim poslovima sa pesticidima. punjenja rezervoara i prilikom samog nanosenja. strihin halogeni derivati ugljovodonika (CmHn): DDT. sistemin karbamate: cineb. arsen III-oksid alkaloidi: nikotin.

Za pesticide iz grupe antikoagulantnih radenticida(varfarin. Hronicni bronhitis je jedan od najcescih uzroka prerane invalidnosti na radu ijedan od cestih uzroka umiranja. Najcesce se javlja u petoj i sestoj deceniji 26 .hipertenzija iz nosa i ociju.reduktom inhibiraju sintezu II. Ostecenje je udruzeno sa kasljem. U drug om stadijumu dolazi do porasta arterijskog pritiska.IX i X faktora koagulacije. grcenja glatkih misica i paralize. Dijagnostika (manifestovanje) trovanja bazira se na odredjivanju aktivnosti AchE."pusacki". opstruktivni .poremecaje u prenosu nervnih impulsa u nervnom sistemu.oksibutemu kiselinu i na taj nacin njeno inhibitomo delovanje. guenjem i cesto sviranjem u grudima. malaksalost. Mogu da se jave ostecenja jetre i bubrega kao i alergijske reakcije na kozi. mukopurulentni. Ukoliko njih nema radnik je sposoban za posao. Zatrovanog pesticidima treba sto pre odvesti u bolnicu i zapoceti Iecenje dati mu inekciju atropina na svakih 20minuta . poremecaji hormona T3."hronicni": odlikuje se hronicnim ostecenjem disajnih puteva. iskasljavanjem. povracanje i paralize vitalnih centara. iznenadnim promenama raspolozenja. Patogeneza ostecenja izazvana dipiridilima povezuje se sa povecanjem slobodnih radikala i ostecenjem bioloskih membrana. Radna sposobnost posle akutnog trovanja zavisi od posledica. tahikardije. Oeena radne sposobnosti: radna sposobnost zatrovanog zavisi od aktivnosti AchE. Ditiokarbomiti remete funkcije stitne zlezde. U toku progresije trovanja dolazi do halucinacija. Kod radnika izlozenih dugotrajnom dejstvu organofosfomih pesticida moze se ispoljiti hronicno trovanje koje se odlikuje izrazenim umorom. kumahlor) poznato je da zbog inhibicije vitamin a k.VII. mukoidni . slabost. smanjujuCi njenu sposobnost za vezivanje joda. T4 i TSH.. losim snovima. bolovi i grcevi u listovima i poremecaji senzibiliteta-osecaja. povracanje. U slucaju razvoja hronicnog trovanja zabranjuje se dalji rad sa pesticidima. aritmija. razdrazljivoscu. ako je od 80 do 90% . Takodje blokiraju receptore za gama . Ukoliko dodje do pojave trajnih posledica. J-nja iz grupe fenooksircetne kiseline i dinitrofenoli povecavaju fosforilaciju usled cega raste produkcija toplote i nastaje hipertermija. kao i sa drugim opasnim materijama Profesionalne bolesti organa za disanje Hronleni opstruktivni bronhitis Razlikuju se tri vrste hronicnog bronhitisa: obican. U pocetku se javlja glavobolja. pojacano znojenje. predlaze se prekid ekspozicijepesticidima-promena radnog mesta. Ukoliko je njena aktivnost smanjena na 50% moze se ocekivati blaza forma trovanja. Klinlcka slika: u slucaju akutnog trovanja. nesanicom. dolazi do pojacanog lucenja sluzi . grcevi.Piretini i piretroidi remete funkcije neuronskih membrana. simptomi zavise od puta prodiranja i inteziteta. smetnje pri disanju. Usled toksicnih efekata na perifemi nervni sistemjavlja se tmjenje. depresija i ispoljavanja poremecaja svesti."infektivni". bezvoljnoscu.teski oblici trovanja. vrtoglavica. sto remeti reduktom.

koznim testovima. izlozenosti radnika. Uzroci nastajanja: inhaliranje duvanskog i aerozagadjenja radne i zivotne sredine najcesee su uzroci hronicnog bronhitisa.) mnogo su brojnije i dovode do alergijskie astme. Profesionalna astma Ovo je bolest koju izazivaju materije iz radne i zivotne sredine i dovode do astomaticnih napada. 27 . Javlja se pretezno u socijalnim strukturama koje su izlozene teskim fizickim poslovima (radnici i zemljoradnici) zbog cegaje i nazvana "narodna bolest". Kllnieka slika: da bi se donela dijagnoza za profesionalnu bolest hronicnog opstruktivnog bronhitisa trebaju biti ispunj eni sledeci uslovi: da j e oboleli radio na radnim mestima na kojimaje dolazio u kontakt sa iritirajucom prasinom najmanje 10 godina. produkti koze. Dijagnoza i leeenje: dijagnoza profesionalne astme potvrdjuje se verifikacijom astmaticnih napdaa na radnom mestu. amonijak. da postoji dokaz 0 ostecenima plucne funkcije tokom rada. fozgen i formaldehidi) i pare metala (berilijum. daje spirometrijski nalaz pri zaposlenju bio normalan. magnezijum. Bolest se postepeno razvija i dugo traje. kalofonijum. lekovi. Rezultati koznih proba na materijale s radnog mesta imaju veci znacaj u slucaju alergijske profesionalne astme nego u slucaju drugih astmi.zivota. proteini biljnog porekla i razliciti enzimi. Lecenje: u najvecem broju slucajeva astmaticni napadi prestaju ubrzo nakon prekida izlozenosti i vise se ne pojavljuju osim kod atopicara. monitoring om izdahnutog vazduha u prvoj sekundi. Po prestanku ekspozicije simptomi najcesee definitivno nestaju. inhibira aktivnost antiproteaza i tako povecava varenje plucnog tkiva. Osnovni tretmanje prekid akspozicije tj. bilo nekoliko sati pre zavrsetka rada. kasalj i hipersekciju u bronhijama. Pri mesvitoj astmi napadi mogu biti ranog i kasnog tipa i obicno se javljaju nakon dugogodisnje izlozenosti radnika u prostoru u orne se javljaju ove materije. Materije male molekulske mase (metali. Moze biti alergijskog i naslednog (idiopatskog) porekla. Infekcija (virusna ili bakterijska)je ponekad vazan faktor za pocetak hronicnog bronhitisa ili za pogorsavanje vee uspostavljenog stanja. Od profesionalnih faktora najznacajniji su: prasina. daje poremecaj plucne ventilacije teskog stepena FEVl (VC 50%. Najcesei uzrocnici su: krzno. Dim cigarete izaziva bronhospazu. Materije velike molekulske mase (preko 1000 daltona) i male molekulske mase (ispod 1000 daltona) prouzrokuju astmaticne napade. hlor. da postoji dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepusac. prasina drveta i td. hrom i njihovaj-nja). azotnioksidi. Virusna infekcija narusava mehanicke i imunoloske odbrambene mehanizme i time u bronhijama stvara povoljne uslove za naseljavanje i razmnozavanje bakterija iz gornjih respiratornih sistema i usta. Kllnieka slika: simptomi profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne astme. bilo u toku radne smene. tako sto se vezuju za proteinski nosac i izazivaju osetljivost i proizvodnju specificnih antitela. gasovi (sumpordioksid.

Javlja se obicno ako je koncentracija kvarca u unesenoj prasini bar 2% a izlozenost 20 i vise godina. U sea se poslednjih decenija belezi stalno tendencija opadanja oboljenja pneumokonioze. Na cetvrtoj konferenciji 0 pneumokoniozi u Bukurestu. baritoza i sideroza. U studiji radjenoj '89. Oboljenja izazvana organskom prasinom su: profesionalna bronhijalna astma.29% kod onih sa 20 i vise godina. usvojenaje definicija pneumokonioze koja glasi "akumulacija prasine u plueima i reakcija tkiva na njeno prisustvo". Steni efekti prasine na pluca eksponovanih radnika primeceni su dosta rano.godine u cetiri rudnika metala u Srbiji. Osim toga organske prasine (pamuk. lan. Arheoloski nalazi Rufera na dva praistorijska lesa na egipatskim mumijama ukazuju da je silikoza pluca najstarija profesionalna bolest. pneumokonioza rudara na povrsinskim kopovima i druge prasine. Osnovni prigovor ovakvoj klasifikaciji jeste to sto se organska prasina i neke prasine neorganskog porekla reakumuliraju u plucima pa ne ispunjavaju uslove iz predlozene definicije pneumokonioze. tuberkulaoza. Klasifikacija pneumokonioza: prema vrsti uzrocnika pneumokonioze se mogu podeliti u dye grupe: pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom i pneumokonioze izazvane organskom prasinom. nadjena je pojava silikoze pluca od 0. koalinoza. beritoza. Termin prasina podrazumeva aerosol cvrstih nezivih cestica. antimonoza. Koagenske pneumokonioze odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plucima. Pored ovih podela postoje i mesane pneumokonioze koje istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mesane prasine. farmerska pluca. nastavak pneumokonioze kod nas i u svetu izrazito je smanjen. Bolestje progresivnog toka. U visokorazvijenim zemljama silikoza se danas retko javlja. sideroza. Ova oboljenja najcesce imaju hronican i progresivan tok i u poodmaklin stadijumima progresija bolesti se nastavlja i nakon prestanka izlozenosti prasine. boljoj ZNR. Pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom jesu: silikoza. silikoantimoza. Od silikoze mogu oboleti sve osobe koje na bilo koji nacin udisu prasinu kvarca.58% kod radnika sa ekspozicijom do 19 godina i 6. Silikoza pluea Silikoza pluca je oboljenje pluca uzrokovana inhibicijom i akumulacijom prasine slobodnog kvarca (Si02). aluminoza. i moze dovesti do invalidnosti i smrti. razvija se. Prema izazvanim poremecajima pneumokonioze se mogu podeliti na: kolagenske i nekolagenske. N ekolagenska pneumokonioza j e benigno obolj enje. Nastanak i uzroenicl nastanka: zahvaljujuci novim tehnologijama u rudarstvu. berilioza.Pneumokonioze Profesionalna oboljenja pluca nastala udisanjem prasine. U prvom redu to su radnici u rudnicima metala sa 28 . Ciste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza a ciste nekolagenske su: stonioza. konoplja i sl. azbestoza. dolazi do stvaranja rektikulinskih vlakana paje reakcija plucnog tkiva na pocvrsini reverzibilna.)ne dovode do promene u plucima koje bi se mogle oznaciti kao pneumokoticne paje nastala oboljenja bolje nazvati pneukopatije. bisinoza. destrukcija alveolame strukture i trajni oziljci na plucima.

8. raspadanje belih krvnih zrnaca. u staklarskoj industriji. Patogeneza-nastanak: iako se silikoza pluca proucava vise od 100 godina. u proizvodnji plasticnih masa. oznacavaju se identifikacionom oznakom. pripadaju istoriji. Znatan profesionalni rizik postoji za radnika pri obradi granita. U pocetnom stadijumu na rendgenskom snimku pluca.podzemnom eksloatacijom. Patoleska anatomija: pluca su najcesee dosta obojena. Moguce je lecenje sarno od komplikacije bolesti kao sto su tuberkuloza. Uzrok smrti danas. u rudnicima kamenog uglja i td. mehanicka. Nastanak silikoze pluca najverovatnije se odvija po sledeeim fazama: 1. u tunelima. 2. pluca se uopste ne vide. znacajno je sarno nekoliko. 29 . Kasnije se javlja i bacvasti grudni kos sa deformacijom i samih rebara. infarkt pluca. Mala zasencanja pluca ne skracuju znacajnije zivotni vek. U kasnijim stadijumima bolesti javlja se hronicno plucno srce sa cijanozom. jos uvek nije reseno pitanje njenog nastanka.zasencenja su gusto postavljena. Rendgenske promene na plucima pri silikozi. Pri disanju se javlja sum koji je kasnije sve intenzivniji. Prema vazecoj klasifikaciji iz 1980. tuberkuloza. u krajnjem stadijumu je minimalno. skupljanje. prodiranje i talozenje slobodnih cestica Si u plucima. Klinlcka slika: u pocetnom stadijumujavlja se napor pri samom disanju pri srednjeteskom radu. u kamenolomima.oslobadjanje sadrzaja belih krvnih zrnaca.postoje mnogobrojna mala zasencenja koja su gusto posejana. ali se pluca ipakjasno vide.9%. enfizem luca. nastale rastvaranjem Si02. Po hemijskoj teoriji pojava silikoze objasnjava se delovanjem Si kiseline. Javlja se opstruktivni bronhitis. pluca: kategorija 1 . boja zavisi od vrste prasine koja je deponovana. 5. stimulacija proizvodnje kolagena.neutralisanje cestica pomocu belih krvnih zmaca. cak i posle prestanka izlozenosti. godine sva zasencenja koja poticu od silikaticnih cvorova dele se na velika i mala.grupisanje kolagena. pluca se lepo vide. kategorija 2 . na drobilicama kamena. 3. 7. 4. samotnih opeka i na drugim radnim mestima. ponekad su okrugla. keramicarima. Silikoza pluca je ireverzibilna i nikakvi lekovi ne mogu smanjiti jednom vee nastalu bolest.ponovo prodiranje-udisanje cestica Si. dok ostale kao sto su: neuroloska. Velika zasencenja se javljaju na gomjim i srednjim reznjevima plucanih krila.malo i retko zasencenje pluca. livnicama. Prema medjunarodnom rendgenskom snimku pluca. ovalna ili polumesecasta. au krvi silikoticara 10 do 19%. fabocitoza-bela krvna zrnca pokusavaju da uniste te cestice . dok u poodmaklom stanju tesko disanje se javlja i pri mirovanju. infektoloska. gustine. radi lakseg prepoznavanja i unifikacije. postoje tri aktegorije zasencenja. najcesee je hronicno povecana plucna masa ili dekompenzacija desnog plucnog krila. U pocetku bolesti bolovi su redji dok se kasnije javljaju sve cesze. vide se deformisana pluca sa retko prosejanim okruglim senkama Promene su simetricno rasporedjene na oba plucna krila. Merenjem Si u krvi zdravih osoba nadjenaje koncentracija od 4. kategorija 3 . inhalacija. Prognoza silikoze pluca je u osnovi nepovoljna. obicno za 10 do 15 godina skracuju zivotni vek. Od mnostva predlozenih teorija. progresivna i masovna zasencenja. Leeenje: pokretljivost plucnih krila je vrlo otezano.

opsta slabost. bolovi u oblasti srca. Nikotinje nervni otrov. vrtoglavica. Simptomi trovanja su pojava bronhitisa i astme. Simptomi trovanja se manifestuju u tri faze: o vee posle prvog danajavlja se nadrazaj na kasalj i glavobolja. bolovima u oblasti grudnog kosa. povecana temperatura preko 39 stepeni C. pri fermentaciji duvana. glavobolja. Nikotin se uzlucuje preko mokrace 15% posle 10-15h. poremecajima u varenju sa slabljenjem apetita. znojenjem. muka i povracanje. alkoholu i etru. Na vazduhu oksidise u braon boju. Toksican efekat moze se javiti pri udisanju duvanske prasine i slobodnog nikotina. neprijatnog mirisa i uzeglog ukusa. nervna poremecenost. Kasal] tkaea javlja se iskljucivo kod radnika koji rade sa plesnjavom i budjavom predjom. vee 6 do 9h od poeetka rada. Nikotin Maslinasta tecnost. snizenje temperature tela. a takodje i prolazom kroz kozu pri radu sa rastvorom nikotina. Nikotin se susrece u proizvodnji duvana i duvanskih preradjevina. poremecaj funkcije zeludca. a najpre dejstvuje na nervni sistem. o opsta slabost. Kod hronicnog trovanja simptomi su: nadrazaji sluzokoze nosa. Najvise oboljevaju radnici koji pripremaju i preciscavaju pamuk za predenje i tkanje. povecanom temperaturom do 39 stepni C. Najpre se javlja jeza. Simptomi trovanja se ispoljavaju opstom slaboscu. otezano disanje sa hladnim znojem. Simptomi trovanja nastaju brzo. bronhitis. kasljem. U tezim slucajevima pored navedenih simptoma dolazi do besvesnog stanja. osecajem grebanja u grlu. gadjenje itd. kao i koplikacije na plucima. jednjaka.Farmerska pluea: oboljenje koje se pojavljuje kod poljoprivrednih radnika za vreme kisovitih leta pri zetvi. spremanju i koriscenju budjavog sena i zita. kasalj tkaca i Neal-ova bolest. vrlo brzo umanjenje organizma vitaminom C. To je oboljenje disajnih organa koje se razlikuje od biosinoze mad a u simptomima postoje izvesne slicnosti. Pneumikoze prouzrokovane prasinom pamuka Vrlo su cesta oboljenja nastala usled stetnog dejstva pamucne prasine u industrijskim uslovima. koja se javlja 2 do 3 meseca nakon trovanja o dug uporan suv kasalj. 30 . o oNeal-ova bolest se javlja kod radnika koji rade sa pamukom loseg kvaliteta. Tu spadaju: biosinoza. prethodno nadrazajno a potom dolazi do paralitickog dejstva. o Biosinoza nastaje kao profesionalno oboljenje pluca koje nastaje usled stetnog dejstva prasine pamuka. U laksim slucajevima akutnog trovanja simptomi su: glavobolja. slabost. konjuktivitis i mogucnost nastajanja opsanih promena: glavobolja. Uzrocnici ovog oboljenja su razne vrste gljivica. Ovakvo stanje traje 3 do 5 dana. pa moze nastupiti smrt. Dobro se rastvara u vodi. malaksalost. gubitak apetita.

Kofein Je beo iglicast. narocito misica nogu i muskulature ledja. Vrlo brzo se apsorbuje sa koze i sluzokoze. Tehnosfera i biosfera cine ekosferu. bljke i mikroorganizmi) zivi do 18km ispod povrsine zemlje u delu litosfere. Akutna trovanja u industrijskim uslovima do sada su slabo poznata. medicina. narocito na mozak i disajne centre.lg. Tri osnovne sfere su: Cela zivotna sredina se sastoji iz odredjenih o atmosfera. obradi caja i kafe. rastvara se u vodi. saobracaj. u hloroformu. Hronicno trovanje se javlja kod degustatora i simptomi se manifestuju kao: gubital apetita. Ravnomemo se rasporedjuje u raznim organima i tkivima. ubrzano disanje. Zivotna sredina sfera. Vestacka (antropogena) zagadjivanja stvara covek svojim boravkom i svojim aktivnostima na zemlji. zatim dolazi do ukocenosti misica. o hidrosfera. vibracije i sve vrste zracenja). Biloske zagadjivace proucavaju biologija. preradi. kristalan prasak. Ima dejstvo na centralni nervni sistem. o litosfera. To je vrlo jak otrov koji brzo izaziva smetnje i smrt vee pri dejstvu koncentracija od priblizno O. Strihinskog grca. zivotinje. 31 . Zemlja kao nebesko telo sa atmosferom do 3000 km cini geosferu. Zivi svet zajedno sa pomenutim delom nezive prirode u kojoj egzistira predstavlja biosferu. Zivotnu sredinu zagadjuju prirodna i vestacka zagadjenja. Da na zemlji postoje sarno prirodni zagadjivaci ne bi bilo potrebno ni da se zivotna sredina stitijer se njih zivotna sredina oslobadja preciscavanjem. nesanica. blolofka (mikroorganizmi). Tu biosferu zagadjuje tehnosfera. hemijsko (neorganske i organske supstance i njihove smese). toksikologija i njihove naucne discipline.. Kao simptomi trovanja javljaju se ospe po telu. Svi vestacki zagadjivaci cine tehnosferu. a to su: industrija. Moze doci do toksicnih hronicnih intoksikacija pri udisanju prasine. vrlo tesko se rastvara u alkoholu i etru. Pod pojmom "hemijska zagadjenja iivotne sredine" podrazumeva se jedna cista supstanca (hemijski element iIi hemijsko jedinjenje) iIi smesa supstanci koja se nalazi u odredjenoj kolicin. Hemijski zagadjivaci dospevaju u zivotnu sredinu preko svojih izvora. poljoprivreda i individualna lozista. Fizicke zagadjivace proucava fizika i njene naucne discipline .Strihin Dobija se iz semena biljaka struhnos. Zivi svet iIi biosistem (covek. Postoje tri osnovne grupe zagadjenja: fIzicko (buka. tako da dolazi do tzv. Hemijske zagadjivace proucavaju hemija i ekotoksikologija. uzbudjenje. u odredjenom vremenu i na odredjenom prostoru u zivotnoj sredini i predstavlja opsanost za biosostem. u delu atmosfere do 10 km-troposfera i zivi u celoj hidrosferi. moze doci do gubitka moci dobrog vida.

deo u atmosferi. ostale stetne supstance. Od svih stetnih supstanci sarno su toksicne supstance predmet proucavanja toksikologije. kancerogene. zapaljive. supstance sa dobrim osobinama za primenu i upotrebu imaju i stetne osobine. Na osnovu prve tri grupe osobine supstance se koriste i nalaze svoju primenu svuda. deo u litosferi i celoj hidrosferi. korozivne. molovna masa . Pored ovoga. na osnovu vrste stetne osobine koje poseduju. Vlaznost vazduha se izrazava kao parcijalni pritisak vodene pare (Pa) ili kao apsolutna vlaga (grim kubnom).fizicko-hemijske osobine-apsolutnost. Ako supstanca ima takve stetne osobine koje ugrozavaju egzistenciju i imaju posledice po materijalna dobra. reaktivnost. Atmosferski vazduh se sastoji iz tri glavne komponente: suvi vazduh. u poljoprivredi. ~~hetne upstance dele se u nekoliko grupa. a njihov izvor (zagadjivaci) su radilista..stetne osobine. Pod hemijskim aerozagadjivacem podrazumeva se jedna supstanca ili smesa supstanci koja se nalazi u odredjenom 32 . Hemijska zagadjenja atmosferskog vazduha : atmosfera u najsirem smislu reci je gasoviti omotac oko nebeskih tela. kiseonika 21%. Za hemiju zivotne sredine i ekotoksikologiju najznacajniji sloj je troposfera u kojoj covek zivi i obavlja svoje aktivnosti odnosno i ostali biosistem..1%. Umereni predeli imaju od 1 do 3% vlage. aerozagadjenja : o Suvi vazduh ima prakticno nepromenljiv sastav i predstavlja fizicu smesu gasova: azota 78%. koje se dele u cetiri osnovne grupe: 1.pH. s Vrlo su retke stetne supstance sajednom stetnom osobinom.. Svaka cista supstanca ima svoje osobine. Makismalna masa vodene pare ujedinici zapremine vazduha koju vazduh moze da primi na odredjenoj temperaturi naziva se naksimalna vlaga. fizicke osobine-tacka topljenja. toksicne. njih treba izbaciti iz upotrebe.. Glavni izvori atmosferske vlage su sve povrsinske vode na zemlji kao i sneg i led. rastvorljivost .. vodena para. au grupe se svrstavaju na osnovu toga koja stetna osobina dominira. stratosfera od 12-15. o Hemijska aerozagadjenja mogu da budu u otvorenom prostoru (zivotnoj sredini) i u zatvorenom prostoru (radnoj sredini). kljucanja . Homosfera ima podslojeve: troposfera od 0 do 12 km. o Vodena paraje promenljiv sastavni deo atmosferskog vazduha tako da sadrzaj vlaznosti varira od 0 do 5% u zavisnosti od klimatskih i meteroloskih uslova. 4. 3.. tropski do 5%. heterosfera od 100 do 700km. Izbacivanje iz upotrebe stetnih supstanci vrsi se sarno pod uslovom ako se ne obezbedi njihova bezopasna primena. 2. Suvi vazduh sa vodenom parom zove se cist vazduh.Zivi svet egzistira u tri osnovna ekosistema. mezosfera od 50 do 100km. Tako se stetne supstance dele na: eksplozivne. Ovakav hemijski sastav suvog vazduhaje konstantan. samozapaljive. a polami ispod 0. hemijska aerozagadjenja nalaze se i u poluzatvorenom prostoru (kombinacija radne i zivotne sredine). Vazdusniomotac oko Zemlje deli se u tri glavna sloja: homosfera od 0 do 100 km. hemijske osobine. egzosfera od 700 do 1000 km.. Vazduh koji ima makismalnu vlaguje zasicen vodenom parom. Medjutim. au uzem smislu reci to je vazdusni omotac oko Zemlje. a smo se napoznato menja sa povremenom nadmorske visine. inertnih gasova 1%. u industriji. a cist vazduh sa aerozagadjenjem zove se aerovazduh. .

secerane . manje fabrike i radionice. povrsinski izvori: predstavljaju dva. biljaka. Toksicni gasovi se dele u nekoliko osnovnih grupa: nadrazljivci (vecina azotnih oksida. amonijak).. cijanovodonik). saobracaj. toksicne i inertne gasove.. organo metalni gasovi (arsenovodonik. Gasovi se u atmosferskom vazduhu ponasaju po gasnim zakonima.)..prostoru i u odredjenom vremenu i koja predstavlja opasnost po zivi svet i materijalna dobra. Inertni gasovi su posredno (indirektno) opasni za coveka i zivi svetjer samim svojim prisustvom smanjuju procenat kiseonika i na taj nacin stetno deluju. termoelektrane . Za gas je karakteristicno da zauzima ceo prostor koji mu je na raspolaganju i da su medjumolekulske sile najslabije. Pre rna rasporedu izvore zagadjivanja delimo u nekoliko grupa: pojedinaeni (taekastl) izvori: to je izvor zagadjenja koji sam zagadjuje prostor u kome se nalazi. Toksicni gasovi se rastvaraju u tkivnim tecnostima organizma i dovode do toksicnog efekta (trovanja). svi industrijski procesi (tehnoloski).. zapremina i temperatura. ugljen dioksid). kao npr: kotlamice. topionice . o Prirodna: vodena para. ozon (prirodno vamicenje). vodonik sulfid. sva prirodna isparenja rezultat su prirodnih procesa na zemlji i u atmosferi. pare i aerosoli. Prerna vrernenu trajanja zagadjivanja izvore delimo na dye grupe: izvori trajnog zagadjivanja: visoke peci. ostali toksicni gasovi. arsen.Kriticna temperaturaje temperatura na kojoj se odredjeni gas moze dejstvom odredjenog pritiska pretvoriti u tecnost. sump or dioksid. sve vrste prasina (minerali zemlje. hemijski zagusljivci (ugljenmonoksid. hlor. sve poljoprivredne operacije. sagorevanje otpadnih materija i sve ostalo. zagusljivci (azot.. i izvori povrernenog zagadjivanja: sva industrijska postrojenja koja rade sezonski (solane. Stetni gasovi se dele u dye osnovne grupe i to na. fozgen.. sumski pozari). fluor. soli nastale isparavanjem mora. Hemijski aerozagadjivaci prerna agregatnorn stanju dele se u tri osnovne grupe: gasovi. o Vestacka: sve transformacije energije iz jednog oblika u drugi. tri ili vise manjih izvora koji zagadjuju isti prostor. Gas definisu tri fizicke velicine i ako su one poznate gas je odredjen. prasina). okeana. linijski (rnobilni) izvori: transportna sredstva . o Hemijski zagadjivac u zivotnoj sredini salje izvor zagadjenja. Gas se pod normalnim uslovima nalazi iznad kriticne temperature. anestetici. Zagadjenja vazduha po poreklu mogu biti prirodna i vestacka. foslin).zagadjuju sarno put po kome se krecu i sarno uzi prostor oko njega. a to su: pritisak. a to su termoelektrane. o Gasovi: gas je svaka supstanca koja pod normalnim uslovia nije ni tecnost ni cvrsto telo. 33 . izvor zagadjenja ima objekat koji vrsi zagadjivanje i zove se zagadjivac. procesi prirodnih sagorevanja (vulkanska erupcija. metan.

34 . kondenzaeijom i sjedinjavanjem (agregaeijom). Za cestice nepravilnog oblika uzima se precnik sfeme cestice koja se talozi istom brzinom kao i cestica nepravilnog oblika (nesfema cetica). Cesticu u sirem smislu mozemo da definisemo kao bilo koju supstaneu ili smesu supstanei u cvrstom ili tecnom stanju male mase i precnika u intervalu od nekoliko sm do 10 na minus 7 em.o Pare: pod parom se podrazumeva gasovita faza neke supstanee kojaje pod normalnim uslovima tecnost ili cvrsto telo. Pare se u atmosferskom vazduhu stvaraju pri proeesima. Aerosoli: supstanea u obliku cestice. Talozenje moze biti prirodno ili vestacko. Priroda i agregatno stanje cestica kao i nacin njihovog nastajanja odredjuju oblik i velicinu cestica. Toksicnost para zavisi od temperatura isparavanja tecnosti. velicina. a vrme boravka u troposferi krece se u intervalu od nekoliko godina do nekoliko dana. Toksicno delovanje. fizicko-hemijskih i hemijskih osobina. sitnjenjem. Polidisperzni aerosoli sastoje se iz cestica razlicitih velicina. Glavni nacin uklanjanja cestica iz atmosferskog vazduha ili radne atmosfere vrsi se talozenjem. aerosol je monodisperzan. Aerosolje disperzni sistem u kome je disperzna faza (cvrsta ili tecna cestica) dispergovana u gasovitoj fazi (atmosferski vazduh). spaljivanjem. Brzina talozenja zavisi od specificne mase i precnika cestica (odnosno Stoksovom zakonu). sagorevanja ili kondenzaeije cvrstih tela ili tecnosti. Tecne supstanee imaju specifican oblik odnosno u obliku su obliea ili kapljiea a cvrste cestice imaju razlicite i obicno nepravilne oblike. mlevenjem. prestavljajedno od najcescih aerozagadjenja. o Ako su sve cestice relativno velikih velicina. Mnogo male cestice (ispod 1 mikrometra) ponasaju se po Branunovom kretanju i njihovo talozenje je moguce sarno ako dodje do sjedinjavanja u vece cestice. kao i od povrsine isparavanja. sublimaeije. Prema naelnu nastajanja cestica aerosoli delimo na: disperzoide i kondenzoide. analiticke metode i zastitne mere protiv stetnog delovanja aerosola zavise u velikoj meri od njihovih fizickih. Cestice (cvrste ili tecne) nastaju i dospevaju u atmosferski vazduh razlicitim tehnoloskim operaeijama ili proeesima. Kondenzoidi nastaju kondenzaeijom ili agregaeijom. broj i hemijski sastav cestica menjaju se kontinuirano po utvrdjenim mehanizmima ina koji se tim prirodnim proeesima i uklanjaju iz atmosferskog vazduha. Na osnovu precnika cestice aerosoli se dele na: grubodisperzne (od 1 mikrometar do 50 mikrometra) i finodisperzne (manje od 1 mikrometar) . Velicina cestica para se krece iznad 1 mikrometra. Oblik. U atmosfersko vazduhu gasovi i pare se ne razlikuju jer se i jedni i drugi ponasaju po zakonima gasnog stanja. Uklanjanje atmosferskih cestica obicno se vrsi talozenjem. o o Disperzoidi nastaju sitnjenjem cvrste supstanee u vrlo sitne cestice ili rasprskavanj em tecnosti. rasprskavanjem.

mesovite. vrlo sitna (1 do 10 mikrometra).o o Prirodno taloienje se bazira na sili zemljine teze (gravitacija) ili agregacija manjih cestica. Prema stepenu disperzije praine delimo u nekoliko grupa: krupna (5 do 500 mikrometra). aerosole delimo u tri osnovne grupe: prasine (cestica. prirodnih uslova i ostalih covekovih aktivnosti. koloidna (0 do 1 mikrometar). folkoza.je u cvrstom stanju). Cestica moze biti supstanca neorganske. o Magla: je aerosol. od 1.7 do 1. od 0. ali u zatvorenim prostorijama to se postize razlicitim metodama. saobracaja.5 do 5 mikrometra taloze se u bronhijalama. Prema agregatnom stanju cestice. Toksicne prasine predstavljaju supstancu ili smesu supstanci u cvrtom agregatnom stanju cije se cestice rastvarju u tkivnim tecnostima izazivajuci na taj nacin toksican efekat. Vestacko talozenje cestica u zatvorenim prostorima vrsi se razlicitim metodama i to: na osnovu inercije cestica. disperzoid ili kondenzoid sacinjen od tecnih cestica nastalih rasprskavanjem tecnosti. Cestice prasine ciji je precnik veci od 10 mikrometra zadrzava nosna sluzokoza. sitna (10 do 50 mikrometra). organske ili mesovite prirode. prisustva energetskih postrojenja. o Praslne: prasina je aerosol sa cvrstom cesticom dispergovanom u atmosferskom vazduhu. od 5 do 10 mikrometra prolaze nosnu barijeru. Vodena magla predtavlja sarno indirektnu opasnostjer bez prisustva stetnih supstanci nema negativnih posledica.7 mikrometra vraca se pri izdisanju u atmosferski vazduh. Prasina ne tezi formiranju homogene rnase. dolamit i dr. odnosno cvrsta cestica se ponasa kao gasovita. brusenje i s1. poljoprivrednih operacija. neorganske. Prema nacinu delovanja na organizam. Po hemijskom sastavu prasine mogu biti: organske.je i u cvrstom i u tecnom stanju). Hemijski sastav aerosola u vazduhu radne ili zivotne sredine zavisi od vrste tehnoloskog procesa. Vestacki nastaje pri razlicitim operacjama ili procesima kao sto su: drobljenje. Organske aerosoli mogu biti kancerogene ili da izazivaju alergije. Cestice prasine su razlicitog oblika i velicine i obicno se nalaze u skupovima. granit. kondenzacijom gasovite faze ili agregacijom.Razlika izmedju dima i prasine sa aspekta cvrste cestice je sarno u tome sto dim ima cestice manj eg precnika. Deo neorganskih prasina se klasifikuju na relativno nerastvorljive (kvarc.). Pod organskom prasinom se podrazumeva sarno prasina organskihj-nja a ne i prasina biljnog i zivotinjskog porekla. Vodena magla nastaje kondenzacijom cestica vodene pare pri mesanju hladnog i toplog vazduha. Sa stenim supstancama gradi 35 . elektricnom energijom (elektricno talozenje). Prasina je disperzoid koja nastaje usitnjavanjem materije prirodnim ili vestackim putem. prasina Cijije precnik manji od 0. prasine se dele na toksicne i netoksicne. kao sto su: silikoza (cestica Si02).5 mikrometra taloze se u alveolama. toplotnom energijom (toplotno talozenje). Pod netoksicnim prasinama podrazumevaju se prasine cije cestice mehanicki ostecuju disajne organe i tako dovode do plucnih oboljenja. azbestoza. busenje. metan i oksidi) i rastvorljive (krecnjak. magle (cesticaje u tecnom stanju) i dimovi (cestica. mlevenje. azbest.

Pod pepelom se podrazumevaju cvrste cestice nesagorele neorganske supstance. industriji uglja itd. sanjivosti i drhtanja. umerenog i teskog stepena. avo ima narociti znacaj kod hemijske analize zagadjenja atmosferskog vazduha. Velicina cestica u dimovimaje precnika manjeg od 5 mikrometra zbog cega se sporo taloze. Laki stepen akutnog trovanja karakterise pojava glavobolje. Prema vidljivosti postoje dye vrste: nevidljive . pepela. Trovanje treceg stepena nastaje pod uticajem vece koncentracije CO. Nema veceg ostecenja centralnog nervnog sistema. Procenat pare raste lineamo sa potiskom pare supstance koja stvara maglu. Dim nastaje na nekoliko nacina: sagorevanjem organskih materija. nesanice i zujanje u usima. Nalazi se u izduvnim gasovima u svim mestima gde dolazi do sagorevanja raznih gasova: livnicama. HCI). katranskih supstanci. vrtoglavice. Kod bolesnika dolazi do osecaja slabosti. Hronieno trovanje razvija se postepeno sa simptomom glavobolje. pirogene prirode. U literaturi nije uobicajena klasifikacija magli prema stepenu disperzije (velicina cestica) jer se velicina cestica kontiminirano menja zbog naglog isparenja ili kondenzacije.CO gas bez boje. toksicnih gasova. o Dim: dimje fino raspodeljen aerosol. vidljive . nesto laksi od vazduha. Bez obzira na nacin nastajanja i prirode supstance koja stvara maglu sve tecne cestice magle su sfemog oblika. mlitavosti. isparljivih i nesagorivih supstanci.kod nepotpunog sagorevanja. o Profesionalno trovanje asferlenim gasovima o Ugljen monoksid . Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrze ugljenik u nedovoljnom prisustvu vazduha .cestice manje od 10 mikrometra. izazivajuci depresiju centralnog nervnog sistema i gubitak svesti do 7 dana. 36 . Velicina cestica magle bez obzira na supstancu koja stvara maglu krece se od 1 mikrometar do 1 mm. Umereni stepen: pracen je gubitkom svesti koje traje do nekoliko casova. pri nekim hemijskim reakcijama (nastajanju para NH3. Dimovi smanjuju vidljivost jer apsorbuju ultraljubicaste zrake i tako sprecavaju pozitivno dejstvo suncevih zraka na biljni svet. zive).cestice preko 10 mikrometra. Dim se sastoji iz: cadji.rastvore ili sa njima reaguju i tako predstavljaju opasnost za zivi svet i materijalna dobra. kadmijuma. kondenzacijom metalnih para (olova.Ima neposredno toksicno dejstvo na organizam. mirisa i ukusa. gori u vazduhu plavim plamenom. osecaj tezine u glavi. sastavljen od cvrstih ili mesavine cvrstih i tecnih cestica. Nastaju akutna trovanja i mogu biti lakog. implsacije u slepoocnicama. Teksieno dejstvo na organizam: prodire i oslobadja se iz organizma preko organa za disanje u nepromenjenom stanju-obliku. pre svega na nervni sistem i prouzrokuje stetni efekat koji nastaje usled smanjenja kapaciteta krvi u prenosenju kiseonika Vezuje se za hemoglobin u krvi i pritom stvara karboksihemoglobin a vezaje 300 puta jaca nego veza kiseonika za hemoglobin. Cadj cine cvrste cestice ugljenika natopljene katranom nastale nepotpunim sagorevanjem.

Nastaje usled potpunog sagorevanja ijavlja se u vinskim podrumima. o Cijano-vodonik (HCN): je bezbojan gas sa karakteristicnim mirisom na uzegli zejtin. vrtoglavica. Moze da nastane pri sagorevanju organskih materij a. lupanje srca. Obavezno je bolnicko lecenje zatrovanog. poremecaj svesti. o Ugljen dioksid C02 je bez boje ukusa i mirisa. suvoca u grlu. dolazi do paralize organa za disanje i rada srca.pojacano znojenje. Ulazi u sastav preparata za dezinfekciju i deratizaciju. trenutne smrti. Kod hronicnog trovanjajavljaju se rani znaci glavobolja. Prevencija trovanja: redovno kontrolisanje celog tehnoloskog processa u celini. Kod akutnog trovanja tezeg stepena ne protice brzo. Oeena radne sposobnosti: kod akutnog trovanja lakog stepena prolazi bez narocitih posledica a kod teze je kontradiktoran (zabranjuje se rad sa HeN) Preveneije : hematizacija. cips. Izaziva akutno trovanje. gubitak svesti. razvitak teze depresije. javlja se gubitak refleksa. Prodire u organizam preko respiratomih organa za disanje i preko koze. gorki badem. glavobolja. teze disanje. gubitak svesti. slabost pamcenja. Simptomi: osecaj stezanja u grudima. glavobolja i stezanje u grudima. Hronicnog trovanja nema. mehanizacija tehnoloskog procesa. slabost.Profesionalne radne sposobnosti: kod akutnih trovanja povratak radnika na radno mesto je od 3 dana do 2 meseca. metalni osecaj. Klinlcka slika: kod akutnog trovanja lakog i umerenog stepenajavlja se metalni ukus i osecaj pecenja u ustima i jezuka. 37 . i mogu se zapaziti:inicijalni stadijum. U ovakvim slucajevima moze doci do invalidnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->