1.

Cikaska skola

Cikaska skola je obelezenje za grupu arhitekata koji su radili u Cikagu I Njujorku krajem 19.veka I prve cetvrtine 20. Nastanak ovog stila u Americi uzrokuje kljucne promene u modernistickoj arhitekturi. S obzirom da je Amerika bila novi svet njena arhitektura nije bila opterecena prosloscu: bila je podredjena iskljucivo profitu. Dva velika pozara 1871. I 1874.u velikoj su meri unistili grad I zahtevali su promenu materijala I nacin gradjenja. U arhitekturi postaje najvaznija visina gradnje, oslobodjenost unutrasnjeg prostora I dobro osvetljenje, sto zahteva upotrebu novih tehnikaskeletnog sistema I zidne zavese, I novog materijala- celika. System zidne zavese zasniva se na principu kacenja parceta zida na skeletnu konstrukciju. Taj nacin gradjenja se naziva mehanomorfni. Iz evrope dolazi secesionisticki uticaj I zgrade se ukrasavaju floralnim motivima. Poslednja zidana zgrada ostaje “Monadok”, a prva multifunkcionalna gradjevina je “Auditorijum” u kojoj se nalazi prva sala koja je sagradjena ona osnovu akustickih proracuna. Poslednja zgrada u maniru cikaske skole je robna kuca “Carson Pirrie Scot” na kojoj je ocigledan minimalisticki uticaj. Najznacajniji predstavnici su Adler I Saliven, ciji je moto bio “Forma prati funkciju”.

2. Art Noveau

Takodje poznat kao modern style, secesija, jugend stil, modernizmo,stil kraja veka… Art noveau kao nova umetnost pokazuje zelju za oslovadjanjem od istoricizma I akademizma, ali se zadrzava ornamentika. Najcistiji primerak stila je hotel “Tasel” belgijskog arhitekte Viktora Horte. Stil se razvija sirom Evrope, u Francuskoj se izdvaja Hektor Gimar sa svojim stanicama za metro, u Berlinu se gradi

Prvim konstruktivistickim delom se smatra Tatljinov ‘Spomenik III internacionali ‘. . zbog nedostatka finansija. sa svojim suzdrzanim izrazom. projektuje zgradu umetnicke skole u Glazgovu.multifunkcionalna gradjevina “Narodni dom”. s tim da njegove gradjevine ne pripadaju potpuno art noveau stilu. Ruski konstruktivizam Nastaje u doba revolucije. Jedan od najpopularnijih arhitetkata je bio Antonio Gaudi. Takodje je dizajnirao park Guell u kom se nalazi najduza klupa na svetu. su ostali neostvareni. Svojevrsni guru pokreta je bio Kazimir Maljevic. Vodeci arhitekta ovog pravca bio je Aleksandar Vesnin. Najveci uticaj na njegov rad je imala: gotika. Ruski arhitekti su se trudili da izbrisu granicu izmedju sela i grada i projektovali su zgrade sa mnogim komunalnim sluzbama. Neka od najznacajnijih dela su mu : Casa Mila. Ornamenti u art nuvou su radjeni od gvozdja. Naum Gabo i Rodcenko. armirani beton i savremene tehnike gradnje. art noveau I arhitektura severne Afrike. Stavlja se akcenat na funkcionalizam konstrukcije. islamska arhitektura u Spaniji. 3. a istaknuti projektanti su bili El Lisicki (Proun 3D). Poznat je po saradnji sa beckim secesionistima I dizajniranjem namestaja u stilu art dekoa.Konstruktivisticka arhitektura nastaje iz sireg pojma konstruktivisticke umetnosti. a skotski arhitekta Mekintos. Sagrada Familia (kojoj je posvetio ceo zivot. Mnogi projekti . sa svojim prelomljenim lukom. a njegova najpoznatija dela su ‘Lenjingradska pravda’ i ‘Govornica za Lenjina’. na njoj se vidi utivaj africke culture I gradjena je u obliku parabole) I La Pedrera (nijedan prav ugao). Koriste se novi materijali : staklo. koja se razvila iz ruskog futurizma.

Njihova arhitekturu karakterise apstraktna i geometrizovana forma. Vodili su se Adlerovim i Salivenovim motoom ‘Forma prati funkciju’. Teze ka jednostavnosti. menja estetiku i okrece se brutalizmu. rekreacije i saobracaja. . Umesto stepenica stavlja rampe. Njegov rad se deli na III faze. Industrijsku zonu premesta van grada i pravi karakteristicne zajednice stanovanja. Pored arhitekture bavio se puristickim slikarstvom. 5. Na samoj crkvi nema pravih uglova i zidova. Od tada arhitektura. Smatra da grad treba da zadovolji principe stanovanja. Veka. Mis van der Roe kasnije postaje direktro Bauhausa i pretvara je u cistu skolu za arhitekturu. Bauhaus Skola za arhitekturu u Nemackoj. a prozore projektuje u obliku traka. namestaj i razni predmeti dizajniraju se po nacelu funkcionalnosti. je vila Savoj.4. koristi ogoljen beton i teksturu drveta. Cilj skole je bilo povezivanje umetnosti i industrije. i koristi vitraz kao frontalno zidno platno. Ozareni grad u Marseju je najvolji primer zajednice stanovanja. koristi skeletni sistem i nadoknadjuje prirodu krovnim vrtom. osnivac je bio arhitekta Valter Gropijus. Njegov poslednji rad je crkva ‘Notre-dame’ na mestu stare crkve. U prvoj fazi se posvecuje kucama za koje smatra da treba da budu masine za stanovanje. u kojoj je koristio sve principe svoje arhitekture. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizilaziti iz savrsenog stapanja oblika i funkcije. Tokom trece i poslednje faze rada. vezano za ranohriscanske pecine (mali prozori). rada. funkcionalnosti i svetlim prostorijama. tada dolazi do lirskog izraza. Razbija ih po planovima i naziva ih domino kuce. Najznacajnija vila. U drugoj fazi se zanima za urbanizam. Delo Le Corbusiera Najznacajniji arhitekta 20.

dekoracija I sl. Takodje. kao sto je “Falling water” koju je uradio 1936. Postmodernizam U arhitekturi se danas ovim pojmom oznacavaju svi objekti koji imaju zajednicki cilj otklona od klasicne moderne. U prvu fazu spadaju prerijske kuce. a najznacajnija je bila “Robbie house”. ali na cinican nacin. Frank Lloyd Wright Ucenik Adlera i Salivena. Njegov rad mozemo podeliti na dve faze.6. Poslednje delo mu je Gugenheim. NJihov jedini cilj je bio da se privuce paznja kupca. Izrazava da zgrade treba da budu organske. Kuca predstavlja savrsenu sintezu sa prirodom. Tipicni predstavnici pokreta su : Charles Moore. Postmoderna je bila sirok pokret. Ponovo se uvodi simetrija. Drugoj fazi pripadaju pustinjske kuce. na kom je radio oko 10 godina I predstavlja sintezu njegovog dotadasnjeg rada 7.stup. Karakteristicna je po cinicnom citiranju istoricizma.prozor sa lukom. tezi ka unistenju kocke I time pokrece formu. Primer prerijske kuce je “Winslow house”. Najaktivnija postmodernisticka grupa je bila ‘Citè ‘ koja je gradila trzne centre u Los Angelesu. trajala je 20ak godina I daje odgovor na krutu jednostavnost modernistickog pokreta.za Kaufmana. Robert Venturi. Michael Graves… . Na njima se vidi jasan uticaj japanske arhitekture I grafike. Postmoderna se cesto osvrce ka istoriji.

Na zgradama kao sto je Centre Georges Pompidou. stambenom zgradom u Santa Monici koja se smatra prvim delom dekonstruktivisticke arhitekture. kugle. Siroku primenu nalazi 1966. Osnovne karakteristike zgrada su upotreba stakla. njegov dizajn je veoma funkcionalno orijentisan. valja…za konstrukciju i za odredjivanje stabilnih karaktera. . zidnih zavesa i celicnih struktura. piramide. Razvoj je zapoceo Frenk Geri. Karakteristicni primeri su John Hancock Center u Nju Jorku.8. Muzej u Herfordu i Institut u Stutgartu. ali je vizuelni naglasak na skeletnom sistemu. Osim tehnologije koja je najvaznija karakteristika objekta. Kao u brutalizmu otkriva se struktura zgrade kako iznutra tako i spolja. Dekonstruktivizam Pravac koji se nastavlja na postmodernizam. ta ogoljena struktura je dovedena do ekstrema. Neki od primera dekonstruktivisticke arhitekture su muzej ‘Gugenheim’ u Bilbaou. U oslanjanju na dekonstrukciju podrobice se jednoj novoj konstrukciji i tehnici. 9. U upotrebi su ciste forme zgrada i jednostavnih geometrijskih formi kocke. kupe. Toranj kineske banke u Hong Kongu. a ne na spoljnim zidovima. High-tech Stilski pravac u savremenoj arhitekturi u okviru postmoderne.

U arhitekturi je ovo pristup koji teži dа se suprostаvi univerzаlnosti i nedostаtku znаčenjа koji se pojаvljuje u modernoj аrhitekturi koristeći se elementimа i uticаjem okoline kojа doprinosi osjećаnju pripаdnosti i znаčenju.10. Pa to su Mandic i Popovic ! .Kriticki regionalizam. Iаko se stil smаtrа reаkcijom nа Modernu аrhitekturu sаm stil se koristi mnogim istim modernim doktrinаmа i kritičkim filozofskim pristupom. Stil se u mnogim zemljаmа u rаzvoju smаtrа posebnom formom postmoderne (ne isto što i Postmodernа аrhitekturа) Kritički regionаlizаm se rаzlikuje od Regionаlizmа koji zа rаzliku od Kritičkog regionаlizmа teži dа ostvаri jedаn nаpremа jedаn odnos sа izvornom аrhitekturom kontekstа nа vrlo direktаn nаčin bez univerzаlne filozofije i zа dаte doktrine.