Neurološki poremećaji

Neurološki poremećaji
Akutni Hronični

• Delirijum ▫ afekat straha ▫ psihomotorna agitacija ▫ pomućenje svesti ▫ obmane čula • Drugi mentalni poremećaji izazvani moždanim oštećenjem i disfunkcijom i somatskim oboljenjem (npr. organska SH) • Promene mogu biti reverzibilne

• Demencije • Mogu biti: ▫ kortikalne – u prvom planu su kognitivni deficiti ▫ subkortikalne – u prvom planu su promene u ponašanju i afektivitetu ▫ opšte i nespecifične

Vrste neuroloških poremećaja • • • • • Cerebrovaskularne bolesti Degenerativna oboljenja mozga Tumori mozga Traumatske povrede mozga Cerebralne infekcije .

.

Cerebrovaskularne bolesti (akcidenti) Moždani udar (šlog) – vrste i uzroci šlog Infarkt / ishemički MU – začepljenje krvnog suda • embolija • tromboza Hemoragički MU pucanje krvnog suda • aneurizme .

nestabilnost • afazija. slabost.Ishemički i hemoragički MU Znacci i posledice MU • trnjenje. tupost ili depresija Epidemiologija • među vodećim uzrocima smrtnosti u svetu • 150-200 obolelih na 100000 osoba godišnje . apraksija • druga kognitivna oštećenja • emotivna labilnost. agnozija. paraliza (jednog ekstremiteta ili jedne strane tela) • nerazumljiv govor ili nerazumevanje govora • zamućen vid ili gubitak vida • konfuznost.

Faktori rizika na koje se ne može uticati na koje se može uticati • • • • starost (>55 godina) pol (muški) rasa nasleđe/hereditarno opterećenje • hipertenzija • fibrilacija pretkomora (aritmija) • bolesti srca • šećerna bolest • dislipidemija (povišenje/sniženje holesterola) • pušenje cigareta • + gojaznost. zloupotreba alkohola. . način ishrane. fizička neaktivnost...

Hronični organski psihosindrom .

emocionalnog i fizičkog funkcionisanja ▫ obično počinje u starijem dobu (7% onih preko 65 godina i 30% onih preko 85 godina) ▫ izazivaju ih organske promene u mozgu .Degenerativna oboljenja • Odlikuje ih klinička slika demencije koja podrazumeva: ▫ postepenu. polaganu opštu deterioraciju kognitivnog.

agnozija • otežano zaključivanje i donošenje odluka • dezorijentisanost • u kasnijim fazama sve veća konfuznost • afektivna inkontinentnost • bihejvioralna otkočenost Epidemiologija • najčešći tip demencije • najčešće nakon 65.Demencija u Alchajmerovoj bolesti Kortikalna demencija Klinička slika • progresivno slabljenje kratkotrajne memorije • afazija. godine • bolest traje od 8-10 godina Rizik faktori • starost • pol (ženski) • genetika –Alchajmerova bolest i druge demencije • istorija povrede glave • nizak edukativni status Protektivni faktori • fizička aktivnost • duvan? • alkohol (malo) • vitamini B6 i B12 . apraksija.

Alois Alzheimer .

Hipoteze o uzrocima Alchajmerove bolesti • razvoj beta-amiloidnih plakova zbog abnormalne sinteze proteina u mozgu. ovi proteini se gomilaju i ubijaju zdrave neurone • neurofibrilarni čvorovi – abnormalno skupljanje spiralnih vlakana usled čega se javljaju greške u prenošenju impulsa i eventualno ubijanja neurona • pogođene su oblasti mozga zadužene za proizvodnju neurotransmitera acetilholina – snižena nivo (memporijski i ostali deficiti) .

i 75.Vaskularna demencija Klinička slika • zaboravnost • nerazgovetan govor • dekoncentrisanost • teškoće praćenja/izvršavanja instrukcije • lako “odlutaju” od teme razgovora • dezorijentisanost • vrtoglavice • slabost ekstremiteta • otežana kontrola afekta Uzroci – oslabljeno snabdevanje delova mozga krvlju zbog blokiranje krvnih sudova usled • naslaga na zidovima (ateroskleroza) • tromba • aneurizme Epidemiologija • druga demencija po učestalosti u svetu • početak između 60. godine • češće oboljevaju muškarci nego žene .

laka zamorljivost • tremor i uvrtanje ruku. koncentracije i zaključivanja • socijalno povlačenje i apatija Uzroci • oštećenje bazalnih ganglija. godine • muškarci marginalno brojniji . učenja.Parkinsonova bolest Subkortikalna demencija Klinička slika • usporenost. pogotovo dela supstantia nigra zaduženog za stvaranje dopamina (problemi koordinacije) Epidemiologija • preko 4 000 000 ljudi u svetu pati od Parkinsonove bolesti • početak nakon 50. teškoće započinjanja radnje i duže trajanje. šaka i glave • ukočenost mišića i otežano kretanje 75% ovih bolesnika razvije demenciju • problemi pamćenja.

Hantingtonova bolest Subkortikalna demencija Klinička slika • nespretnost • horeatični pokreti (čudno uvrtanje udova) • karakterne promene – primitivnost. hromozomu. afektivna labilnost • kasnije kognitivne promene i puna demencija Uzroci • greška na 4. stvara se mutant Hantingtin – protein koji vodi uništavanju neurona u bazalnim ganglijama Epidemiologija • 5-10 obolelih na 100 000 stanovnika • ne počinje pre 35 godina • nema polnih razlika .

godine • Kognitivni.Demencija sa Levijevim telima • Zahvata koru i subkortikalne strukture mozga • Obično počinje posle 60. .65. bihejvioralni i ekstrapiramidalni poremećaji (nevoljni pokreti) .

dezinhibicija.Demencija u Pikovoj bolesti • Kortikalna demencija • Početak spor sa stalnom deterioracijom • U ranim fazama bolesti poremećaji ponašanja su izraženiji u odnosu na poremećaje pamćenja • Pretežna zahvaćenost frontalnog i temporalnog režnja: emocionalna otupelost. grubost u socijalnom ponašanju. afazija . apatija ili nemir.

Demijelinizaciona oboljenja: multipla skleroza Nervna ćelija .

Multipla skleroza Klinička slika ▫ širok spektar kognitivnih i bihejvioralnih simptoma zavisno od zahvaćenog dela mozga motorika percepcija kontrola nad telesnim funkcijama afektivitet .depresija kognitivne funkcije pažnja memorija brzina obrade informacija Uzroci • uništavanje mijelinskog omotača neurona u bilo kom delu mozga • atrofija mozga Epidemiologija • 2 do 150 obolelih na 100000 stanovnika • početak obično u 30-im godinama • češće kod žena .

.

.

Tumori mozga Vrste Simptomi • Primarni tumori mozga (nastali transformacijom tkiva) • Sekundarni tumori mozga (metastaze primarnih tumora drugih lokalizacija/sa drugih organa) • U početku ▫ glavobolje ▫ pospanost ▫ mučnina i nagon za povraćanjem • Kasnije ▫ problemi pažnje i pamćenja ▫ dezorijentisanost ▫ loša motorna koordinacija ▫ abnormalni refleksi • Drugi mentalni poremećaji sa ose I i ose II .

.

perseveracije • Mmoguća je koma. osobinama ličnosti . prskanje lobanje i pucanje ovojnica • Kkontuzija (nagnječenje mozga) • Ppenetrantne povrede mozga • Ggubitak svesti (ređe i kraće). konfuznost. konvulzije. kognitivna oštećenja • Oopasne po život.Vrste povreda mozga Povreda Uzrok Simptomi • Kkomocija (potres mozga) • Zzatvorena povreda glave – nema strukturalnih povreda • Uudarac izaziva oticanje i krvne podlive koji pritiskaju mozak • Ootvorena povreda glave. javljaju se trajne promene u afektivitetu. glavobolja. ponašanju. amnezija. delirijum. mučnina. zamućen vid.

2.dura mater).Tipovi hematoma: 1. subduralni hematom (ugrušak između omotača mozga i mozga). 3. epiduralni hematom (krvni ugrušak između kosti lobanje i omotača mozga . intracerebralni hematom (ugrušak unutar mozga) .

Slučaj: Phineas Gage .

Akutni moždani psihosindrom .

problemi ravnoteže ili koordinacije.Vrste cerebralnih infekcija Bolest Uzrok Simptomi • Meningitis • Upala moždanih ovojnica • Lokalizovana upala mozga • Cerebralni apscesi • Encefalitis • Virusna infekcija mozga • Temperatura. slabost mišića. konvulzije. napadi • Iritabilnost. promene vida. delirijum . pospanost. glavobolja. iritabilnost. deficiti memorije • Glavobolje. ukočenost vrata.

kognitivna oštećenja: usporenost.. depresija (može biti i reverzibilna) • Kognitivne i motorne poteškoće • minimalne – slabije pamćenje. smrt u roku od 4 meseca od prve pojave simptoma . deficit memorije. vizuomotorna oštećenja.Primeri cerebralnh infekcija Bolest Uzrok Posledice • Bakterijski meningitis • Bakterijska upala moždanih ovojnica • HIV infekcija • Infekcija mozga HIV-1 virusom • Slepilo. konfuznost.. • Varijanta KrojcfeldJakobove bolesti • Spongiformna encefalopatija kortikalnih i subkortikalnih struktura • teže – HIV demencija • Promene raspoloženja i ponašanja. gluvost. računanje.