DIMNJACI DimnJaci u zgradama slute za odvodenje dimnih gasovaiz loi;sta, preko krova u slobodan prostor.

Na dimnjake se mogu prikljuciti razlicita lozista koja sluze za zagrevanje prostora u zgradama. Zagrevanje prostora se vrsi na nekoliko nacina, Uglavnom se svodi na poledinacno iii lokalno grejanje pecima, i centralno grejanje, gde se zagrevanje veceg broja stanova vrsi sa jednog mesta, putem vodene pare, tople vode iii toplog vazduha. Zadatak dimnjaka je da putem strujanja vazduha obezbedi odvod gasova nastalih sagorevanjem. Dobra cirkulacija gasova postize se priroclnim iii vestackim putem. Prirodno strujanje vazduha ukanalu nastaje usled razlike u tezinl zagrejanog vazduha i spoljnjeg hladnog vazduha. Zagrejani vazduh kao laksi penje se na gore povlaeeci za sobom hladniji vazduh iz prostorije, koji kiseonikom potpomaZe sagorevanje. Iz ovog razloga korisna visina dimnjaka ( visina ad loiista do otvora na dimnjackoj kapi zaizlazak gasova) bi trebala da bude sto veca, preporucuie se min 4,SOm. UkoHkose gasovi u dimnjaku manje hlade utoliko je strujanje bolje. Zato se ne preporucuje postavljanje dimnjaka u fasadnom zidu. Ako se dimnjaci moraju voditi kroz fasadni zid, tada bi trebalo dimnjacki kanal izolovatiod spoljnjih uticaJazidom debljine 2Scm. iii slojem vazduha. Kada zgrada ima koskrov, povoljno je postaviti dimnjake blizu slemena, jer vazdusna strujanja koja seformiraju na slemenu mogu da ugroze izlazak dima lz dimnjaka koji su postavljeni nize ad slemena. Ako je dimnjacka glava blizu slemena a krovni pokrivac nesagoriv preporucuje se da dimnjacka glava bude izdgnuta od slemena za SOcm., a kada je krovni pokrivac sagoriv 10Dem. Kada je dimnjaCka glava udaljena ad slemena i niia oct njega, onda horizontalno udaljenja ad krovne ravni ne sme biti manja ad 1.S0m. ako je krovni pokrivac nesagoriv, iii 2.50m. ako je krovni pokrivac sagoriv. Ked ravnih krovova visina dimnjacka kape trebato bi da se nalazi na visini 1.20m. od povrslne krova. Dimnjaci se izvode od nesagorivih materliala kao sto su: - dimnjaci zidani punom opekom, - dimnjaci zidani gotovim, industrijski proizvedenim blokovima ad opekarskih proizvoda, - zidanje dimnjaka industrijski proizvedenim viseslojnlrn elementima tipa "Schidel" Danas sa u praksi najvise koriste industrijski proizvedeni elementi tipa "Schidel" ko]i omogucavaju dobro funkcionisanje i sigurnost.

Dimnjafki kanali izvedeni od puna opeke zidaju sa u proouznom malteru, pri cemu se posebna painja posvecuie ispunjavanju spojnica Sa unutrasnle strane dimnjacki kanali se dersuju a sa ~poljasnje melterlsu, U tavanskom prostoru dimnjackikanali prolaze kao samostalni dinjaci koji S9 rnalterlsu (zbog opasnosti ad pozara). Deo samastalnog dimnjaka izvan krova naziva se dirnnlacka glava, a njene povrslne se oblcno fuguju.lznad

1

2

200

3

NAZIVI DELOVA DIMNJAKA 1. visina dimnjaka 2.korisna visina 3. dna kanala 4. dimnja&a glava 5. dimnja&a kapa 6. grlo dimnjaka 7. gomja I donja vratanca 8. prikljufak peci

POLOiAJ PRtKLJUCKA LOllSTA I MESTA VRATANACA ZA CI~CENJE DIMNJAKA

·

.

dimnjacke glave postavlja se dimnjacka kapa koja se izraduje od materijaIa otpornog na atmosferske uticaje i pozar, Samostalni dimnjaci u tavanskom prostoru i u selzmickorn podruqlma zidaju se cernentnlm rnalterom i ojacavaju armaturom. Zidanje dimnjaka punom opekom uslovljeno je pravilom da najmanja debljina zida ozidanog oko dimnjackog kanala ne sme biti manja ad 12cm. Iz ovoga proizilazi da je najmanja debljina zida sa zidanim kanalima 3acm. a presek dimnjackog kanala 14/14cm. Ovaj presek je dovoljan da primi dve manje peci iii jednu vecu, Za prikljucenje vise peel iii vedh peci treba zidati kanale veeeg preseka. Zidovi manjih debljina kroz koje (iii poredkojih) se zidaju dimnjaci, moraju imati prosirenia na delu na kame se naIaze dimnjcki kanaU. Prikljucak za pee izvadi 59 na visini od 2,OOm., a drugi prikljucak, na istoj etazl maze se postaviti iznad ovog za 30cm. Vratanca za ciseenje se postavljaju na visini socm. ad poda.

SPOL.J\j

i IIIII~I~IIIIII'
ZlD

1 __

I

:2

ifi@1B 1111:
I

Mit

STRANICE
I~ IAVO\Jt;AONO(~

PAE5EKA

:::M2
196

U(:NAK
GR~I\~ U k.colIh

B~CJ I' lI.o(LJIJ!:AKA

BRa...
FRIKWUCN<I\

MANJI-l

P~CI

VECIH -'E~J

14X14

max 15000
mir 100(,0 max 25000 rnlr- 2000{) mox4oooo

max 2
3
4 2

14X:WS

2H7

20.S X20.S

42:1

5 8

4

Dimnjaci zidani punom opekom mogu 58 izvoditi vertikalno od podruma do iznad krova, sto predstavlja i najbrzi nacln da se dim i atpadni gasovi i izvadu izvan zgrade. Nedostatak ovog naclna je u tome sto se lozista po spratovima pornera (ne nalazi se na istoj se mogu voditi tako da se ciscenje vrsi u podrumu (kada sa r1lrrlnt:::l.I"'c'

ad podruma do iznad krova) iii na svakom spratu (kada se dimnjacki kanal zavrsava na svakom spratu). Dimnjacki kanali zidani punom opekom izuzetno se mogu lomiti pod uglom ad 30° u odnosu na vertikalu, cime sa postlze da lazista na svakom spratu budu na istam mestu. Kanaliizvedeni sa skretanjem se mogu voditi od podruma do iznad krova i cistiti u podrumu, ili se mogu zavrsavatll cistiti na svakom spratu.
T

JII

II SP

I SP

Oa bi se prikljucci peei na svakom spratu nalazili na istom mestu a da se svi dimnjacki kanali ne moraju voditi do podruma, izvode se dimnjaci sa sabirnim iii hladnim kanalom. Sabirnikanal poeinje u podrumu i ide do iznad krova i on ne prima prikljucke peci. Svaki sprat ima svoj dimnjacki kanal koji od prikljucka vodi dim kakrovu a cad u sabirni kanal. Na ovaj nacin prikljucci peel se po spratovima nalaze na istom mestu.

Dimnjai:ki kanali izvedeni od opekarskih blokova primenjuju sa
najcesce u slucajevima kada se za zidanje koristeopekarski blokovi, Ovi

/7/

blokovi sa svojim dimenzijama uklapaju u dimenzije blokova za zidanja, ali se zbog sigurnosti (zastita od pozara) obziduju supljom opekom iii blokovima.

tecna i gasovita),kao i za razlicite kapacitetakotlova. Ovi dimnjaci su poznati pod nazivom "troslojni montaZni VU dimnjak, sistema Schidel". Sastavljeni su od industrijski proizvedenih elemenata vlseslojne konstrukcije, gde unutrasnia sarnotna cev obezbeduja otpornost nakiseline, visoke temperature i promena temperatura, nepropusna je za gasove, pa je prikladna i za peel velikog kapaciteta. Dimnjaci precnika cevi od 13,5; 16; i 2Ocm. upotrebljavaju se kao sabirni dimnjaci sa prikljuccima u razlicitim etaZama sto predstavlja ekonornicno resenje. Razmak izmedu dva prikljucka na sme biti manji ad 30cm. ni·veei od 4,OOm.Visina lozista zadnje peci do vrha dimnjaka ne srne biti manja od 4,50m. U suprotnom je za poslednji prikljucak potrebno izvestiposeban dimnjak. Zidanje se vrsi po specijalnim zahtevima koji omoqucavalu dilatacije usled velikih.zagrevanja, istovremeno spreeavajuCiprador stetnih gasova. Za ove dimnjake izradeni su specijalni dijagrami koji omogucavaju izbor pravilnog preseka dimnjaka s obzirom na vrstu i kapacitetkotla, vrstu goriva i visinu dimnjaka, pa je potrebno za pravilnu primenukonsultovati prolzvodaca,

Dimnjac:kikanali izvedeniod specijalnih elemenata sa kanalima ad sarnota se danas najvise upotrebljavaju za sve vrste goriva (tvrda,

Sabimi dimnjaci ad prefabrikavanih elemenata imajuprimenu ked visespratnih zgrada; NaSa industrija proizvodi prefabrikovani dimnjak po licenci Schunt. Element Sunt sastoji se ad dva kanala: sekundami i rnatlcni iii sabirni kanal. Maticni kanal S8 pruza celom visinom zg~acJe,ad najnize etaZe do krova, a sekundarni kanal, u koji se prikljucuju peei. ide odsprata do sprata. Na jedan sunt dimnjak mogu da se prikljuce peci sa sest etaza, pod uslovom da nema vise ad dve peei na jednom spratu.Korisna visina sekundarnog kanala ne sme biti manja od2,20m. Peci se prikljucuju na visini od seem, od pada direktno u dimnjak. Maticni i sekundarni kanal se . zavrsavaju 'usisivacem" koji obezbeduje stalnu depresiju u kanalima. Dimnjacki stub nosi samoga sebe i lezi na posebnom temelju. Dimnjak se obziduje zidom ad nasancno postavljenih opeka (6,5cm). a kada izade izvan krova, abziduje se zidom ad 12cm. lzmsdu zida I dimnjackog stuba ostavlja se supljina ad 2,OOcm.Zid kOjim se obziduje dimnjak tezi na meduspratnoj konstrukcili i nosi se od sprata do sprata. .

/'72

PRESEK KROZ DIMNJACKIKANAL ZIDANELEMENTIMA TIPA SUNT KARAKTERISTICNI ELEMENTI SUNT DIMNJAKA /73 .

moze se p~kljueiti 6 prostorija (ostave. PrikljuCak na sekundarni kanal je na oko 20cm. spoljnjeg vazduhai visine ventilaeionog kanala. Najmanji kanal reseka 14/14cm. i dovoljan je za ventilisanje manjih prostorija kao sto su ostave iii sanitarne prostorije koje nisu direktno provetravane kroz prozore. Zadovod vazduha koristi se ista vertikala. neophedno js primaniti elementa sa dva sekundarna kanala. ispod plafona.ltieni) kanal uobicajenog preseka 20/2Ocm.Kanali za provetravanje U prostorijama gde nije rnoquce izvesti provetravanje prirodnim putem otvaranjem prozora. Pojedinacnikanaliizvode se posebno za svaku prostorijui to ad prostorije do iznad krova. dimnjacki kanali. a mogu biti i veci sa odnosom strana 1:1 do 1:1. izvode sa vantilacionikanali. we i sHeno) kad objekata koji sa grade u Iklimatskoj zonl. Posle zidanja kanali se oblafu opekom kao i . .m dovodeniern svezeg vazduha posebnim kanalima iz spoljnjeg prostora.lzvode sa od istih elemenata tipa "sune dimnjaka. Zidani ventilaeioni kanali. Ukoliko se na jednom spratu ventiJiraju dve prostorije preko jednog sabirnog kanala. Kao sledece velicine usvajaju se 14/20. kupatila. Iz sabirnogkanala vazduh se uvodi u prostorije preko sekundarnog kanala eiJi je izved na oko 20 do 30cm. a prikljuCak sa zaluzinama se postavlja na 20 do 30em. Dovod svezeg vazduha vrsi se iz susedoih prostorija kroz proreze na vratima iii ispod vrata. . Hi precnika ad 8 do 12. ispod plafona.5. Ako je ova razUka manja ventilacija ne funkelonlse pa se mora ugraditi isisni ventilator na zavmetku ventilacionog kanala.iznad poda. Ked sabirnih ventilatora zabranjeno js postavljanje ventilatora na prikljueku u prostoriji jar bi to remetilo system ventilacije.Scm. Za dovodenje svezeg vazduha iz spoljnjeg prostora potrebno je predvideti poseban sabimi kanal. tako da S9 svaka prostorija ukljueuje na posebankanal. Sabimi ventilacioni kanali se izvode ked vis~spratnih zgrada. Uobicajene dimenzije pojedinacnih ventilacionih kanala su 14/14 za kvadratne preseke. Ova vantilacija funkeionise kada je razlika izmedu spoljnje i unutr~nje temperature vsca ad SoC. iznad poda. Na otvor se ugraduje metalni okvir sa zicanom rnrezom i zaluzinama za regulaciju ventilacije. s tim sto se prekida u nivou prostorije koja se ventilira. kao i dimnjacki izvcde se u zidovima ad opekarskih proizvoda na isti naeln. 9 u drugoj i 12 u tretoj zoni. Prikljucakiz prostorije postavlja sa na 20cm.5em. Kanali za provetravanje se izvode kao pojedinacni i kao sabirni. Na jadan sabirni (mr. Brzina proticanja vazduha kroz kanal zavisna je od temperaturne razlike vazduha u prostoriji. Pojedinacni kanali se izvode na isti naetn kao i dimnjacki kanali. Presek ventilacionih kanala zavistan je od velicine prostorije koja se ventilira. i potrebnog broja izmena vazduha na sat.

Sistem SHUNT.:- aa odvodtenje pokvareno8 vuduba .

. ._... "'_..<.eg vazduha .'. ._..• • t • • I [111 I I • c. " __ ~. .•.'. Sistem SHUNT - za dovo4eDje Ivef. . _ .".. "... .. _.'- '.

0 ::J .:: ----+ .__ olueoa __ vernkala nazldak Olucikod ovakvih krovova uglavnom su betenski.5% . pozar . hladnoca.0m.t!. ~ . po odredenom postupku. iii preko sHvnikaka unutrasnjostl.:. Kada se iznad poslednje meduspratne konstrukcije postave potrebni slojevi ooqovarajuclh materijala ko] sluie zastltl unutrasnjeq prostora od spoljasnjih uticaja. se preko oluka (horizontalnih i vertikalnih odvodnih cevi) u polje.:.! .:. optimalno aka 2%. sneg.2] 0 .RAVNI KROVOVI Objekti u visokogradnji mogu se zavrsif takozvanim ravnim iii kosim krovovlrna.5% do 4%. nagoba 0.:: ::J 0 '0 ::J . krovovi se prema naqlbu dele: ~ sa malim nagihom 0.5% .:: (5 ::J . Krovne povrsine izloiene su razlicltlrn uticajima sa spollasnje i unutrasnje strane ( toplota. Odvodnjavanje ravnih krovova vrsi se preko krovnih ravni. Prema JUS-u .. 30.i nagnuti krovovi od 15% do 40% Odvodnjavanje vode sa ravnih krovova vrs..5% do 0.2% sa veelrn nagibom.::.8%.1% ~ sa normalnim nagibom.ravan krov.:. ta se konstrukcija nazlva krovnakonstrukcija a takav krov .15% . 1% .Razmak izmedu dve olucne vertikale ked ovih oluka je max. vertikalnim olucnirn cevima pored stubova iii zidova.:: .. klsa. t --.:. odnosno slivnih povrsina u nagibu obicno ad 0.4% ~ sa velikim nagibom 4% . ..:: ~ jednovodni jednovodni dvovodni trovodni eetvorovodni Odvodnjavanje ka spolja vertikalnom olucima -f--7-- 1'..J. Zastita se postiie postavljanjem potrebnih slojeva razlleitlh materijala i proizvoda.:. ). Odvodnjavanje ka spolja horlzontalnim I vertikalnim olucima ~ ~ . 2.

LINIJSKOG SLIVNIKA FORMIRANOG U SAMOM KROVU Voda iz rigole odvodi se u olucne cevi na fasadi objekta iii u slivnik odakle se kisnim (kanalizacionim cevirna) posravljenim U objektu sprovode u kanalizacionu rnrezu.PRIMER! POSTAVLJANJA OLUKA NA STREHl 1 T 1 T f I-- 1 T T 1 . T 80 . vertikalarna I f rr \ I I PRIlYlERI TACKASTOG CEVI ODVODNJ AVANJA . Ukoliko je predviden se kroz nazidak rnoze sprovesr] direktno u spoljnu olucnu cev. I-- f --t 1 T 1 T T (-- 1 E-- T 1 1 I-- --+ PRIMER! ODVODNJA VANJA PREKO RIGOLE .PREKO SLlVNIKA ILl SPOLJNIH OLUC:NIH objekat na pogodno izabranim odvod uz fasadnu ravan voda 1 I I ! I I I Voda se iz slivika unurrasnjlrn kisnirn vertikalama sprovodi kroz rnestirna i prikljucuje na kanalizacionu mrezu.

preseei oluka Odredivanje povrsine preseka oluka OLueNE CEVI Olucne cevi prirnaju vodu iz oluka. Povrsina porprecnog preseka kisue vertikale mora zadovoljiti uslov: lcm' preseka na Im2pripadajuce horizontalne projekcije krova.UKA...scm.iii{_~. Obicno se postavljaju na uglovima objekta i na maksirnalnirn rastojanjirna ad 30m (ukoliko su lezeCi oluci i blafi padovi) a optimalna 1O-1Sm. Izraduju se od lima i mogu bid kruznog. Izraduju se ad kanalizaeionih cevi standardnih precnika 0100.150 mm. o - 1m:. Dlmenzionisu se prema povrsini krova sa koje treba da prime vodu.R-- POSlAATRANI a. Visina oluka sa spoljne strane mora biti manja ad' visine na unutrasnjoj strani za minimum lcrn dabi se voda u slucaju zagusivanja oluka prelivala na spoljnu stranu..=· .:.8..J cm2 preseka 0TUka m~varati pripadajuce krovne pozrsine. I3-20cm za manje objek[e a 16-25em za vece objek. t:JObicajeni precnictkrumih olucnih"'~evi su 7.····::-:. Hi mnogougaonog preseka.-oluka odreduje se iz uslava da 0. . ..UK PRIPADAJUCA KROVNA POVRSINA 1 POVRSINAPOPRECNOG PRESEKA ClllKA T Odredivanje povrsine preseka olucne cevi KISNE VERTlKALE Kisne 'vertikale sprovode vodu sa krova kroz unutrasnjost objekta na pogodno izabranirn rnestima (uz zidove ili kroz vertikalne instalacione kanale).8-1% (minimum 0._re. 12.. ··-_. rigole ili direktno sa krova (kod tackastog odvodnjavanja uz nazidak) i sprovade je u kanalizaciju.KQlikQ su izradeni od_ llma)"ili Cetvrtasti. .0125. uz fasadu.~..a olucne eev! mora zadovoIjiti uslovi.!J_Qg.vni~E?_vrSin. 0. 000 Poprecni presek olucnih cevi ~::::::::=.!_o. Poprec~resek olu.:.. Postavljaju se sa spoljne strane objekta._y_ad~_jU!_oluc~_e.. Povsina~papr~~og pr~~k~. 15crn a ukoliko je presek kvadratni 1OllD.. Oluci se postavljaju u padu 0.5%) ka odvodnirn olucnimcevima.E~cesce UZRctuj!.III ci prima ju vodu s~_E_. KROVNA POVRSINA POsw. 12112 ili 15/15cm.::.TRANI a.._:::-:~. Povrsina porprecnog presek. kvadratnog.~~L. .J?olukruzni (1!. Sirina oluka je obienc.UK POVRSINA POPRECNOG PRESEKA a.ka obicnQ_j~. 10.Jcm' preseka na 1m2 pripadajuce horizontalne Erojekeijekrova. pravougaonog..d__lima_j]j__ kao armirano-betcnski elementi. . \_) UU· Poprecni PRIPADAJUCA.

_. / / i ./ r r // I I i / / / / ~ / L.j~ta!jr!go~~J odvodnjavanje u polje ka vertikalnim olucima +» / -.__ / / I~ P / .5% . ~1L. 6. ~ / . / / / / / / / J I / 0. / / :::!:! " " . I .i /' /_/ . I . r " / / 'if.. lJ'l /// o~ < / / / . //. ~~ 0._._ ~_.' .. .' 0 ~r 0 / " / / .' rigola 0.'if.~///// ~l 0 I I /.5% / / / / /. / " ·c Cl 1 .5% / J 0.-.' / " .¥"~/ / / rigola N/ .5% rigola A I / " / / ro 0: -7 ro 01 L I0 lJ'l :::!:! Q " -: rigola r~ <~ '0 ._ / / / / / / / ::f:! 0 lJ'l 0 / // ///J 1 / / .Odvadnjavanje vade preko slivnika u unutra snjost zgrade nazidak detalj slivnika Odvodnjavanje vode rigolom do slivnika ka unutrasnjostl zgrade / kaverttkalnlm " J/ / / // olucima / / r._./ r 0.T Y' .:. .

ondase iznad hidroizolacije postavlja sloj peskai betonske ploce kaozavrsnlslo] po kome se rnoze hodati. u minimalnojdebljini od 3cm. Ako se krov izvodi kao prohddan i nevetren. i kao neprohodni. hladi zavrsni sloj i sprecava da se temperatura zagrejanog krovnog pokrlvaca ( obloge) prenese na krovnu konstrukciju. ako je ona izvedena kao ravna konstrukcija. od materijala zavrsne obrade . od lakog betona. iznad armirano betonske krovne konstrukcije. hidroizolacija se izvodi kao viseslojna bitumenskahidroizolacija. presek kroz prohodan nevetren krov 1234567 7 puna plota presek kroz neprohodan nevetren krov .7. lznad parne brane postavlja se termoizolacija (u debljini po proracunu terrnicke zastite). iii hladnim postupkom putem nebitumenskih hidroizollrajudh mernbrana. postavlja se sloj za pad. Ako je krov neprohodan i nevetren. minimalne debljine 4cm.2. Po sastavu ravni krovovi se mogu lzvodltl kao provetreni i neprovetreni krovovi.Ravni krovovi mogu se lzvodltl kao prohodni ( rayne prohodne terase). . Ovaj sloj vazduha irna funkciju da eventualnu paru lz prostorije izvede napolje i da u slueaju kada se nalazl ispod krovnog pokrlvaca (iii krovne oboge). Provetrenim krovovima se nazivaju oni sklopovi kod kojih seiznad termoizolacije iii ispod krovnog pokrlvaca sprovodi sloj provetrenog vazduha. . Naeinizvodenja hidroizolacije zavisi od vrste hidroizolacije inagiba krova. . iznad sloja za pad postavlja se sloj za rasterecenje pritiska pare i parna brana ( ko] imaju funkciju da sprees prodor pareiz prostorije u termoizolaciju i izvedu je u slobodan prostor ) ~ 3. . zastlta hidroizolacije seizvodi na razlieitenaeinei zavisi od vrste hidroizolaclje. onda sekao zastlta (oblcno hidroizolacije iz vise slojeva ) postavlja sloj sljunka u debljini ad oko Scm.5. odtdga da Ii jekrov prohodan: lll: neprohodan. Slojevi u sklopu ravnog krova izvode se od razllcltlh materijalai imaju razlleite fukcije ito: ~ 1. cementna kosuljca koja sluzi kao podloga za postavljanje hidroizolacije.4. iznad termoizolacije postavlja se PVC foHja koja ima funkciju da spreci prodor vlage iz cementne kosuljlcekoja se postavljaiznad nje..l razllcltlh pasta.S. .

sloj za pad min. metalni drZac . 7.. rneduspratna konstrukcija 10. 3. uspravni Hmeni drZac 15.podveza PVC termoizolacija parna brana 13. trougaona lajsna 5/5 11. 5. 6. pocinkovani lim 14. 1. sljunak 6 hidro izolacija 1 cementna kosuljica 3 12. rabicirani cementni rnaIter 3 DETALJ NAZIDKA 81 .DETALJ OLUKA 2. rabicirani cementni malter 10 sloj za izjednacavanje pritiska vodene pare 8. 4. 4 9.

6.DETALJI OGRADE RAVNOG KROVA betonske ploce 30/30/3 pesak 3 hidro izolaGija 1 cementna kosuljica 3 PVC termo izolaclja 10 parna brana 8. meduspratna konstrukcija 11. sloj za izjednacavanje pritiska vodene pare 9. 3. 7. trougaonalajsna 5/5 12. vodonepropusni malter 25. limena okapnica 1. AB serklaz 24. sloj za pad minA 10. 2. 5. metalni drZ8C 14. zaliveno olovo 16. 23. metalna rozetna 20. dvokomponentni kit 19. 4. drveni umetak 22. rablciranl cementni malter 3 13. betonskakapa . vodonepropusni var 18. nosac ograde 21. lim 15. lim d= 5mm 17.

perforirani lim 13. metalna reSetka 12. cementni mailer 3 12.·· sfoj zapad min. cementna kosuljica 5. 2. pama brana 8. betonska ploCa 30/30/3 2. aL. 4. 3. termoizolacija Neprohodon I ab I PVC termoizolacija 10 pama brana sloj za izjednaeavanje priUska vodene pare Proh odori krov krov DETAlJ RIGOlE 1. 4 . prsten slivnika 14. PVC 6. sloj za izjednaeavanje ptitiska pare 8. kamene pieCe 3 11. 6. 4 9.4 9. 5. 7. meduspratnakonsbukcija 10. hidroizolacija 4. termoizolacija 7.2012013 11. meduspratna konstrukcija labl 10.pesak 3. sljunak 6 hidroizolacija cementna kosuljica 3 8.DETALJ SLlVNIKA 1. sloj za pad min. sJoj za pad rigole min.

.. do temelja kojlopterecen]e prenose na tlo... Hi od 5° do 11°..... vuceni crep.. od 6° do 30° 16... Prema nagibu mogu biti: 1. slama i trska..... vrlo blagi krovovi.od 45°do 50° 5. ko] se casto nazlva 'peta fasada" zbog svog znacaja u oblikovanju i materijalizaciji objekta u cellni.. "eternlt" talasaste ploce od 80 do 45° 13..... hladncce. od 11° do 18°. od 33° do eoo 6. od eOdo35° 20... Ima funkciju da zasfitlobjekat od klse. jednostruko gusto pokrivanje....... :. blagi krovovl..... zavisno od klimatskih uslova. talasaste ploce od plasticnih masa... biber crep..... iii. . Granlcne vrednosti nagiba krovnih ravni odnose se na prvu klimatsku zonu..... dvostruko pokrivanje ad 330 do 600 7. Kosi krovovi se mogu izvoditi sa manjim iii vecim nagibom.......... trebalo bl primenjivati nagibe druge i trece trecine. ill od 1:11 do 1:5 2.... Krov se sastoji od krovne konstrukcije koja maze biti izvedena iz jedne iii vise ravni (koja nosi krovni pokrivad j moze biti razliclto konstruisana. iii vecl od nagiba 1:1......... 1< ...... oblikovana i materijalizovana)... biber crep... iii od 18° do 34°. pozara i drugih uticaja. vrlo strmikrovovi.. biber crep... talasasti ceHcni lim... dvostrukakrovnalepenka na dascano] podlozi. strmi krovovi od 33% do 67%...KOSI KROVOVI Krov je konstruktivni sklop koji zavrsava zgradu. ad 45° do BOO 2.. prirodni skriljac i kamene ploce. od 45° do eoo 3. ad 22° do 33° 10... od 60 do 20° 22. kao i estetske zahteve) Krovna konstrukcija prima opterecen]a koja deJuju na krov i prenosi ih na konstruktivne elemente zgrade. od6° do 30° 19.. top/ote. od 20° do 50° 4. i krovnog pokrlvaca (ko] kao zavrsni slo] materijalizacije krova... od 20% do 33%. presovanicrep od 22° do45° 9. bakarni lim... ad 15° de600 18.. od 180 do 45° 12... od 300 do45° 23... snega. jednostruko prosto pokrivanj~... krovna lepenka.. od 9% do 20%. iii od 1:5 do 1:3 3.. .. a za trecu klimatsku zonu sarno trece treclne ~ intervala izmedu granicnih vrednosti...5 Nagib krovnih ravni arhitektonskih objekata.. slndra.. i vise. iIi od 1:3 do 1:1.. od BO do 45° 17.. betonskicrep od 22° do 45° 11... vetra. iii veei od 34°.. veei ad 67%... od 33° do 60° B.. armirano staklo debljine srnm.. kanalica). pored funkcionalnih zahteva mora da ispunii zahteve vezane za ekologiju... . pocinkovani lim u tablama..... . funkcije krova i krovnog pokrlvaca.. ad 6° do 30° 14.. od BOdo 30° .. talasasti pocinkovani lim... Za drugu klimatsku zonu ( ukojoj se nalazi Beograd)... od 6° do 15° 21.celicni lim u tablama...5 4... cerarnlda (zljebnici.. od 12° do 35° 15.... ~. aluminijumski lim. olovni lim. "sternlt" rayne ploce...... odreden je za pojedine vrste krovnog pokrlvaca u granicama: 1..

0 15 IS . iii linija slemena.. Kod jadnovodnogi dvovodneg krova. zavrsnog delakrovne ravni sa fasadnim zidom.. dvovodni i cetvorovodnl krov.. Kalkan iii kalkanski zid [e vertikalni zld ko] zatvara potkrovni prostor sa jedne strane ked jednovodnog krova. ugradnju i obradu pojedinih elemenata objekta. uvala --------~--------~---------- Elamantikrova Tavan je potkrovni prostor... odnosno prostor izmedu poslednje(potkrovne tavanice) i krovnih ravni. 10 ~ r ~ . nad takvom osnovom lzvodi se slozen krov. *Posebni uslovi za izradu. Prepust kod strahe iii prepust kod zabatnog iii kalkanskog zlda zove se nadstresnlca. I'll . za presek krevna ravni i kalkanskoq zida .1990. . Sluibeni od 20.. iii stresna. Kada se ovaj prostor koristi za boravak. zabatna iii kalkanska nadstresnlca. potkrovni prostor [e na bocnirn stranama olvlcen trouglovima koji se nazivaju zabatni zidovi..0 . ovaj prostor se naziva potkrovlje. .. kojaJa ujedno i najvlsa linija krova... i kod jednovodnog -. .Nad pravilnom cetvorougaonom slobodnom jednovodni.. Ovaj naziv sa upotrebljava krova. Tavan [e uoblcajenl naziv kada se prostor ispod krovnih ravni na koristi za boravak. Sleme. Streha je prasek donjeg.. ja Iinija preseka dve suprotne ravni krova. osnovom maze sa lzvodltl: kalkan .0 t 15 IS ~ jednovodni krov dvovodni krov cetvorovodni krov Ako je osnova razudena....4.c N I'll . ...•.

Krovne konstrukciJe se sastaje iz krovnih nosaca. Gelik i armirani beton kao materijali za konstruisanje potkrovnih prostora takode imaju svoje mesto u savremenoj arhitektonskoj praksi.60m. Oni se postavljaju na adredenom rastojanu i preko njih se kompletno opterecen]e prenosi na nosece elemente zgrade. . Ako·· seku pod uglom veclm od Ako se zell visi potkrovni onda se iznad poslednje slemena zida zid koji sa 180°. roznjaca i regava. Tokom vekova. obicno Iz arhitektonskih razloga. Primena drveta u materijalizacijiljudskog stanista datira jos iz kamenog doba. najpre iskustveno a onda primenom nauke i tehnologije drvenekrovne konstrukcije su se usavrsile. Savremne tehnologije abrade drvata omoqucavaju primenu razlicitih nosaca od drveta kojima se mogu savladati veliki rasponi i korlstlti fleksibilni potkrovni prostori.Kod cetvorovodnih i slozenih krovova presscne linije krovnih pod uglom manjim od 180° zovu se grebeni iii grbine. meduspratne konstrukcije (potkrovne konstrukcije)i naziva nazidak.00m. Nazidak ima vislnu oblcno lznedu 1. Najstarije konstrukcije radene su ad punog drveta sa moqucnoscu savladivanja oqranicenlh raspona. U daljem tekstu biee anallzlranl krovavi sa drvenam konstrukcijam. sleme zabatni zid atika potkrovna tavanlca potkrovna tavanica Krovni konstruktivni sklopovi i vrste krovova Drvens krovnekonstrukcije imaju najduzu primenu. Atika je dec zida ko] se zida iznad strehe. Krovni nosac je konstruktivni sklop greda u jednoj vertikalnoj ravni koje su medusobno cvrsto povezane po odredenom sistemu. i 1. onda se dobija uvalna IiniJa iii prostor radi korlscenja iliiz arhitektonskih razloqa.

krovovi se izvode kao: 1. Prosti krovovi su dvovodni krovovi koji se sastoja iz. 1. zidove grede i stubove koji dalje opterecenje prenose na temelje i tlo. snega i vetra. krovovi na vesaljke 5. prosti krovovi iii krovovi iz rogova 2. zavisno od funkcije potkrovnog prostora. najvise do 6. a preko njih na krovne nosace. ondase rog vezuje cvrstom. a za potkrovnu tavanicu vezani cvrstom. medusobno spojeni u slemenu. Krovni nosacl opterecenje prenose na nosece elemente zgrade. nepemerljivom vezom za "jastuk" koji prenosi optsreceo]e nakoso postavljenu vencanlcu i noseci zid. uglu od 40° ko] zaklapa rag sa tavanjacorn (iii sa potkravnom betonskom konstrukcijom) jer slobodna duzlna roqa ne bi trebala da prede 4. krovovi od savremenih krevnih krovnih nosaca .upravno nakrovne nosace. kada se flalaziu slemenu. nepomerljivom vezom. dok se kod 'armirano betonske konstrukciJe rag ucepljuje iii u koso postavljenu vsncanlcu iii. i tako sacinjavaju nagnute krovne ravni. Rogovi nalezu na roznjace (zavisno od sklopa krova. koji prenosen]e horizontalnih sila od vetra koje pritiskaju zabatne se izvode od [aclh dasaka iii gredica i obuhvataju 5 do horizontalnu silu vetra prenosa od slemena zabatnog zida do je da se oba zabatna zida (kod pravougaone osnove obezbede od dejstva vetra. tako da tavanica rnoze da preuzme sile zatezanja koje se javljaju u ovakokonstruisanoj vezi. po odredenom redosledu. Kod drvenekonstrukcijerog se ucepljuje u tavanjacu. Rogovi se postavljaju na rastojanju od 60 do 90em. na vencanlcu. Preko rogova postavlja se podloga zakrovni pokrivac iii drugi potrebni materijali.Roznjace su horizontalne grede u krovu postavllena. Ova konstrukcija krova maze se podi6i sarno kod oqranlcsnlh raspona. za puna drvo uobicajenth dimenzija za rag. kod drvenih krovnih konstrukcija. i slemenjaca. roinJaca.50m.oom. . roznjacu iii slemenjacu).nlza rogova (sa tavanlacorn ukoHkoje potkrovna tavanica drvena). Prema mestu nakornsse nalaze ukrovu one se nazivaju: vencanica. kod strehe. prenosi se preko rogova na roznjace. Presti krovovi iii krovovi iz roqova . kosa sila se deli na horizontalnu komponentu (koja napreze tavanicu na zatezanje) i vertHalnukomponentu koja se prenosi na vertikalne noseceelernente zgrade. Ukrucen]e roqova u . pravcu postlze se postavljanjem spregova protlv vetra. ako se zeli prepusten rog. na odredenim razmacima. krovovi na roznjace 4. Oni imaju funkciju da zastlte potkrovni prostor od raznih spoljasnjih i unutrasnlih inlceja. Boqovl su kod ove trougaona konstrukcije napregnuti na pritisak i na mestu oslonca. Prema konstrukciji krovnlh nosaca. Na taj nacin~svakipar rogova sa tavanlacom cini krovni nosac. resetkasf krovovi 6. kada se nalazi izmedu vencanlce i slemena. pri min. kada se nalazi kod strehe. Opterecenje od krovnog pokrlvaca i potkonstrukcije koja nosi pokrivac. krovovi na raspiniace 3. na medusobnom rastojanju od 60 d090crn.

iF---itt----f- spreg ven~nlca ttt---+-- .141 110' /12 rag . 91 • 81 • 101 110' '12' 114 vencanlca 121 . BET. sapstvena teiina krovnl pokrivae sneg DRVENA TAVANICA ARM. % [astuk 1~D.::. 1~2 duzine 50-60 em. TAVANICA 600m vencanlca presek 1-1 uobieajene dimenzlje elemenata spreg protlv vetra ~o.KROV IZ ROGOVA .PROST KROV rag rotlv vetra max.• 6 DOm ®zatezanje 0pritlsak I H= vetar V:.

~ 111:' .ACIClA.DETALJ SPOJA ROGA I DRVENE MEBUSPRA TNE KONS1RUKCIJE kod prostog krova i krova na raspiniace IZa.-1 • . .1__ AJI(E~ . DETALJ SPOJA ROGA I ARMIRANO BETONSKE KONSTRUKCIJE PREKO KOSO ANKEROV ANE VENCANICE kod prostog krova i krova na raspinjaee L__.~..

raspinjacorn. tt ttl -----Ft~I__I__t_'l>.00m) mora se svaki parrogova ucvrstitl sa po jednom horizantalnom gredom .50m.. S obzirom na naprezanja koja trpi rag opterecen horizantalnim i vertikalnim sllarna.-....p-.----~~~--2----'----_+~~~ 350 5 presek 1-1 1 rog 2 raspinjaca 3 spreg protiv vetra 4 jastuk 5 vencenlca . K R 0 V 0 V I N A R ASP I N J A CE Kada duzlna roga prede 4.. Krov na rasplnjace moquce [s izvesti sarno nad cetvorouqaonom osnovom. najbolje mesto za postavljanje rasplnjace je sredina duzine raga. oblcno oko 1..... ( 5... Pri tome bi trebalo voditi racuna 0 tome da seispod raspinjace ostavi dovoljno prostora da cavek rnoze proci. Kod krova na rasplnjace krovni nosac predstavlja svaki par rogava sa rasplnjacom ( i tavanjaca u koju je uceptjen rag...--!-_-_-7_--_-_-_.--. koja skracuje slobodnu duzlnu roga.. 8-10 . ukoliko se radi a drvenoj meduspratnoj tavanici)..----t-.~------. ~6~90t.80m.Lt . i I--t--. a nagib krova je minimum 35°.......2...

00 do 5. Podvlake kOje skracuju raspon mogu se postaviti na sredini raspona raspinjaee iii u blizini veze raspinjaee i roga (udaljene od nje za oko 25em). Podvlaka i stubae ne uCestvuju u nosenju krova.60m. 10/14 8/12 do 14. 10/12 12110.42P=-_-=i~=+ ~~ftr~l- 181 . Stubovi se postavljaju na rastojanju ad 4. 10/14 14/18 do 22 3110. Ako se tavanski prostor koristi za stanovanje treba postavitiraspinjaeu na visinu do 2. 14/12 14/14 -t-+-f-'-- 4'20______ zs ---.OOm ispod nje se postavlja podvlaka. 5/8 Vencaruca Stubovi Pajante 8/10.OOm. vee imaju funkciju da sprece izvijanje raspinjaee. Uobieajene dimenzije elemenata krova: Rogovi Raspinjaca Podvlake Spreg protiv vetra 8/10 do 12..detalj C detalj 0 Aka je raspinjaea duza ad 4. koju nose drveni stubovi.

50 m. slernenjace i stubca. zidove. <.00m). rogovi <se oslanjaju na vencanlcu. rogovi se oslanjaju na vencanicu i slemenjacu. vencanlca se ankerima pricvrscuje za beton. i tavanlaca na koju se oslanjaju stubci. koja je jaelh dimenzija u odnosu na druge tavanjace i naziva se osnovica krovnog nosaca. Slemenjaca je horizontalna greda koja se nalazi u slemenu krovai na koju se oslanjaju rogovi.). prema polozaju ukrovu nose nazive: vencanlca. stubovi (krovne stotice) naleiu na tavanjaeu (osnovicukrovnog nosaca) koja opterecenle prenosi na nosece zidove. Ako je tavanlca drvena. Za duzlnu raga veeu od 4.5. Svaki krav Jrna vencanlou (osim u slucajevima kada je rog ucepljen u tavanjacu kod drvene tavanice) . Kada se ispod vertikalno postavljenih stubova ne nalaze noseci elementi koji bi primili opterecen]e od krova. K R 0 V 0 V I NA R0 Z N J ACE Kod krovova na roznjace rogovi nalezu na horizontalne grede u krovu i na njih prenose opterecenja od snega.' r'. rebra. Koddrvene tavanice. odnosno sJemenjaei) cini krovnu stolicu. Stub sa pajantama (koje u poduznorn pravcu skracuju raspon roznjae.00m.50 do 4. Kada je meduspratna konstrukcija drvena. grede.kosnicii par celih rogova iznad njih. zavisi od raspona raga.50m. a dali ce imatii roznjacu i slernenjacu iii samo jednu od njih. Osiguranje stabilnosti u poprecnom pravcu postlze se koso postavljenim gredama . a njihov spo] se prethodno izoluje od vlage. Roznjaca i slemenjaea se oslanjaju na stubove ko] postavJjaju na rastojanjuod 3. Krovni nosackod krova na roznjaee predstavlja sklop greda u vertikalnoj ravni u poprecnom pravcu.S0m. pa se osJanjaju na unutrasnje iii spoljasnje zidove. pa do 7. kao i vezu izmedu roznjace rogavai stubaca ucvrs6ujukJesta. ito: rastojanjeizmedu vencanlce i roznjace iznosi 213 ukupne duzine roga (4. cetvorovodni i slozeni.00m. vetra. dvovodni.50m.50m.3.00m. roznjaca i slernenjaca. Na spoljne zidove se oslanjaju ohlcno kada se zeli koriscenje tavanskog prostora. vencanlca oblcno naleze na tavanjace iznad fasadnog zlda. roznjacu i slemenjacu. Maksimalna duzina:roga utomstucaju moze biti 9. Stubovi· se osfanjaju na nosecs elemente zgrade.50m (max. Roznjaea. . postavljaju se u krovu vencanlca i roznjaca (koja skracuje duzlnu raga). kada duzlna raga prelazi 4. Vezu izmedu ragova. Krovovi na roznjace mogu se izvoditi kao jednovodni. lsacinjavaju 9a: stupci. a rastojanje izmedu roznjace i slemena iznosi 1/3 ukupne duzlne raga (2. je poduzna greda u krovu koja se nalazi izmedu vencanlcs i slemena. Vencanlca naleze na armirano betonski serklaf u fasadnom zidu (kod strehe). krovni. Klesta se izraduju od dva kamada tankih paralelnih greda kaje uevrscuju elemente krovnag novnog nosaca.kosnicima. Ove horizontalne grede u krovu se zovu roznjace a. Ako je meduspratnakonstrukcija armirano betonska. nosac predstavljaju isti elementi u poprecnorn pravcu. se . pokrivacal potkonstrukcije za pokrlvac kaoi drugih tereta. stubovi se izvodekoso. Ako duzlna roga prede 7. klesta.). Kosnici se za armirano betonsku tavanicu povezuju pornocu jastuka (komad drvene grede ko] je ukotvljen u tavanicu). Kada je duzlna raga do 4.

Kod nagiba do 25° krovni nosac nema kosnike ali ima eela klesta koja povezuju roznjaee i par rogova suprotnih ravni. Kod nagiba od 25° do 30° potrebno [e postaviti kosnike i kratka klesta. tako sto se nose6i zidovi produzavaju u tavanski prostor i na njih direktno oslanjaju roznjace odnosno slemenlaca. Krov 58 rnoze lzvesn i bez krovnih nosaca ali samo kod zgrada poprecnog konstruktivnog sklopa.. Razmak izmedu roqova iznosi 60 do 90em. Krovovi na roznjace sa pravim stolieama mogu se izvesti kod krovova sa vrlo malim nagibom pa sve do nagiba od 45°.•. fasadni zidovi se produzavaju u tavanski prostor i cine nazidak. veOCsmC3 " I..~ ~ . za nagibe od 45° ekonomicnlle je izvesti krov na raspinjaGe. . U slucaju kada je potrebno ostvariti vscl potkrovni prostor.50 do 4.. . U tom slucaju se jzvode kose stolicekoje se oslanjaju iii na srednji zid Gedan iii dva) iii na spoljasnje zidove. Kod blagih nagiba. Krovovi sa kosim stolicama se izvode kada su nose6i zidovi konstrukcije zgrade postavljeni tako da ne cine oslonac za vertikalne stubove krovnih nosaca. krovni nosac ima sve elemente odnosno stupee povezane klestlrna i kosnike. grede iii druge nose6e elemente koji moguda prime opterecenie od krova..Rasporedkrovnih nosaca na odredeno] duzin! osnove vrsi setako sto se prvi krovni nosac postavlja uz zabatni zid. 186 . Ostali krovni nosaci se rasporeduju na rastojanju od 3. Nazidak je obleno visine od 120 d0160em. Meautim. radi koriscenia. Krovni nosaci se moraju oslanjati na nosece zidove. Ako krov ima nazidak. i zavrsava se armirano betonskim serklazem. lIl. Kose stolice koje se oslanjaju na spollasnje zidove morajuimati nagib najmanje 45°. onda se konstrukeija krova bez obzira na nagib izvodi sa kosnieima i eelim klestima. " ~ II. udaljen od njega za 3 do 5 em.50m.. ispod 20° ne postavljaju se kosniei vee sarno kratka klesta . Za nagibe od 30° i vece.

.I .---.. 1 . 5--+ .--.. _____ IzoladJal rasadnaob!oga . lL _. x 1!1~.L _______ 111 II . 1 1 I I II . l'Yta 4 kosnld Il}iz.dvostruka prava stolica lSi( . 7 jas1lJk 1%. 1_r-6 1 I II IT I - . I 1 .. I ! 1 1 II I I 1 1 1 1 I 3 slemenjaea 1'Yt6.KROV NA ROZNJACE sa pravlrn stollcama ~1 . . 1"A. 2 .. TF-6 !~3 1I II I1 =I 1 1 I 1 1 1 1 1 rogovi 2 stubac ·'X2... I I L '-_ '\/ KROV NA ROZNJACE . !t! id .~ .. .I II I. 5 veneanlca l~o.l~ .I r. 1'Yt" 8 pajante1% 9 roZnjaea ·~6~'Yt8 .1.: --I -- I I 1 I ·1 1 I ------_----~---. 1'X2 6 k1eSta 2 x ~'h.. I I I I .

detalj veze rogai vencanlcekod krova na roznjaee I ~ -J B .A .detalj veza elemenata krovnog nosaca kod krova sa slerneniacorn C .detalj veza elemenata krovnog nosaca kodkrova sa roznjaoom /88 .

.ro.. C:...0 0 0 0 Q) .::.::. N..._ E N co :::J en Ig$ . WI IN e al u. en e~ . a.:: ..:: E c: ttl co N ..i ~ '2 III '2 III ~ a. .._ al 0» E Q) III '2' co .:: ttl 0 . al .2 ttl c: .) / S~ 1 0 LIltJ) 's ....!l 0)«1 ttl .0 0 02 til N ~I 8! I N .::..:.) ro co en >C. e 'f) ~ > . .c co E Q) ... .> r en Q) I . ttl en ~ c: .. "''''~l..N ttl .I .~ '2' «I .::.::.c '..c c: ctI 'i5J co N 15m .._" e c: «I 0 m 0 c: 0 .:::t(.::.:::t(..e en '- C.8 al > Q) c: alal .::.....> :cttl .. en e 'c > x. '2 al c....::ttI ..0) 20 c: ..) Q) co oc ro C..~ ~ Q) 32 .:: ttl 0 E Q) c: >0 ttl III E Q) c: >0 ..:: '2 al c.§ III ro 'S: E .~ ro > «I III E 0 0 C s~ c: en 0 O-N ro o c: I j $I :ill ...2 III . . ttl en _ 0.'::l Sil IIl'iIl ~~~ . I I . '0 1.c ttl ttl ttl '::'::c: 0) Q) "'O(tj o_ N ttl E 15 ..r3 :E 'c > c: 0. c: > e.c I ro C Ern --0 ro ro - r-- =~ ~ - 0) 0 > e .:: Q) C >N en co 0 '_""C >C. "'0'::':: N '0 al 1.:: a.::.

10 ._ co c: I o \Il 01 J2 en I c: o co E .~ t.c e._ Q) ~N ~ en 0 o:E co L1l 8 co .en co &... :::s '0 en '-r:: Q) . > ...2 co E> ...a ~ en co co c: c: co e :::s ~ !==11:::=:ib' 1---11----11- ~ 0 /. Q) 'N c: c: ._ ..._ Q) .'.

Willi! b~ 4"'.) t 'b50- 450 0' II2 krovovi na roznjace sakosim stollcarnaoslanjanje stubova na spoljasnje zidove .

Vssaljka rnoze biti prosta (iii jednostruka). Danas se ovekonstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova. jer hi u tom slucaju one bile veema veHkih dimenzija. Primena tavaniaca od punog drveta za veee raspone nije ekonomicna. Velike raspone je moquce premostiti nosaclrna od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosacirna. Usled horizontalne komponente H. Odredenim nacmorn formiranja krovnih nosaca.00m. rasplnjace izmedu stubaea i dva kosvika. Presta vesaljka se sastoji od osnoviee krovnog nosaca koja se ked ovog tipa krova naziva zatega. dvojna (iii dvostruka). Ako je potrebno da se skratl raspon tavanlaca petkrovne drvene tavaniee. osnoviea krovnog nosaca napregnuta je na zatezanje. onda Ce se one pegodnom vezom vesaf za stubae.4. Konstrukeija krova na vesaljke izvodi se iznad drvene meduspratne konstrukeije raspona od 6. Ove konstrukcije su se izvodilekod zgrada sa drvenom tavanieom velikih raspona. . Dvojna vesaljka sa sastoji iz zatege. Danas se vise ne izvode. pa se zato naziva zatega. Trostruke i visestruke vesaljke se retke srecu jer su glomazne konstrukeije. kod betonskih konstrukeija. Konstrukeije na vesaljke se izvode kada su rasponi noseclh zidova veliki. Kada se radi 0 drvenoj meduspratnoj konstrukciji sa tavanjacarna od punog drveta.00. Teret od krova koji pada na slemenjacu(Q1) prenosi se na stubae koji je u cvoru I cvrsto vezan za kosnike. od jednog stupea i dva kosnika. ali je vazno poznavati ih. i opterecenie Q2 preneti u evor I odakle se ukupno opterecenie Q ravnomerno prenosi preko kosnika na speljne zidove ( na svaki zid po 112 sile Q). kada je trebalo izbecl opterecen]e meduspratne kcnstrukcllal iznad prostora bez meduspratne konstrukeije. trostruka i visestruka. kada nema srednjh zidova koji bi posluzlli kao oslonei.sile 0/2. Kosniei sa osnovieom krovnog nosaca (zategom) cine nepomerlJivi trougao. Presta vesaljka lma samo jedan stubae i izvedi se kod krovova ko] imaju samo slernenjaou. pa se za potrebe konstruisanja tako veHkih krovnih konstrukcija pribegavalo izvodenju resetkastlh krovnih nosaca. tavanjace se mogu vesati za krovne nosace pa je tako konstrukeija takvog krova debita naziv -krov na vesaljke. da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciJi krovnih konstrukeija starih objekata. Kada je meduspratna konstrukcija armirano betonska. . kada nema srednjih zidova koji bi primili opterecenle od krovnih nosaca iii kada to nije povoljno za meduspratnu konstrukeiju. maksimalni raspon je 6.00m. opterecenje od krova se prenosi na unutrasnje iii spoljasnje nosece zidove iii druge nosece elemente. dva stupea. K R 0 V 0 V I N A V E S A LJ K E Kod krovova na rasplnjace i krovova na roznjace (sa pravim i kosim stolieama). opterecenje od krovnih nosaca preuzmaju nosed elementi konstrukcije (poduml iii poprecni nosecl zldovl iii grede). do 12.

Sve tavanjace koje se oslanjaju na spoljne zidove prikacene su za nadvlakui tako im se skracuje raspon. na mestima gde je ova povezana sa stupcem. da se osovine kosnikai zatege seku iznadzida na osloncu 3. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj trecinl). Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile kolese . Dabi se skratio raspon tavanjaca drvene meduspratne konstrukcije. Ako se on ne bi postovao do§lo bi do ekcentricitetai porernecaia ravnoteze ~to bi ugrozilo opstanakkonstrukcie. a pored stubaca. Okagaca iii nadvlaka je horizontalna gredakoja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosace. pomoeu podvlake 3. U ovom slucaju podvlaka nije u ravnisa zategama i tavanjacama pa se vidi na plafonu. Orugi uslov je vazan jer utiee na naprezanjekoje se razvija u zidu koji prima opterecerqe ad krova i tako utice na ukupnu stabilnost. jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak.Seme krovnih nosaca kod jednostruke i dvostruke vesaljke l~ ~!qn QI2 1 2 3 4 vencanica slemenjaca roznjaca stubac 5 klesta 9 nadvlaka 6 kosnik 7 rog 8 podvlaka 10 raspinjaca 11 zatega PrHikom konstruisanja ve§a1jke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova: 1. nagibkosnika i zatege ne sme biti manji ad 30°. pomocu okagaee ( nadvlake) 2. i lma istu funkciju kao i nadvlaka. 2. Podvlaka je horlzontalnagreda koja se postavlja ispod zatege. pomocu direktnog naleganja na tavanjaea na zatege 4. (33 . pornocu limenih pspuea. da se osovine greda koje se susticu u jednom cvoru moraju secl u jednoj tacki.sustleu u toj tacki prenele na odreCfeno mesto. one se kod krovova na ve§a1jke moraju ve§ati za krovne nosace na nekoliko naelna: 1.

2). . jednog stupca i dva kosnika. Prosta iii jednostruka vesaljka . Osovina . 1). sastoji se od zatege. 3).1. Najbolje je da ta taCka pada u jezgro zida (varijanta 1) iii da ga tangira (detalj 1). detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se secl u jednoj tacki iznad oslonca (uslov br.tavanlace prihvacene nadvlakom T 1 Z i 1 Krovni nosac proste iii jednostruke vesalike. koja se nalazi priblizno na 20 do 25cm ispod slemenlace.kosnika i osovina stupca moraju se seci u jednoj tacki (uslov br. Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sma biti manji ad 30° (uslov br.

zatege se vida na plafonu jar nisu u ravni sa tavanlacama. i ravan platon.Kod direktnog naleganja tavanlaca na zatege. . Postavljanjem tavanlaca u limena papucekoie sa oslanjaju na zatege postize se da tavaniacei zatega leze u istoj ravni.

r I! . ako se zeU njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji sekoristi.~1 ~-. tezi se da svi njenielementi budu sto laksi... ukoliko tavanski prostor nije predviden za keriscemje. r !oIl r TT gV~~A I I mi' ! [ il.Kako su ove tavanice cesto znatne tezlne.:: i • r . . mora ova uzeti u obzir i konstrukcija olacati. '.. \NZJt¥INtA ~ . .-. j ><XX>q - ". ~ ~ ~~..3 ."~ i /96 . Zato se ked rekonstrukcije ovih krovova.

. Vee Ve~aljka se maze konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30° ali se u tom slucaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom ad 30°) izvodikrov sa nazidkom.. Stubac je ucepljen u drveni jastukkoji je pricvrscen za betonsku tavanicu.. tom slucaju zatega se ne mora postavljati po celoj duzinl raspona..'.' ..t''''n.Konstrukcijakrova na vesaljke nad armirano '""o.... se kosnici ucepljuju u drvene jastuke koji su pricvrsceni za betonsku konstrukcilu. . rasponaizvodi se kada nije pozetjno optereclvatl medusprathukonstrukciju. U tom slucaiu. U svom donjem delu on nasi samo silu ad vertikalne komponente sile koja se od roznjace prenosi preko pajanti. zatezuca sila se preko jastuka prenosi na meduspratnu konstrukciju...

Proizvedeni u taboo. stupci krovnih nosaca povezuju se kI~ima. i Rna prelomljen oblik. Kada je gomji deo blagog nagiba onda se obiCno taj deo nekoristi za boravak. Donji deo je obiCno jako strm a gomji deo rnoze biti strm iii blag. na gradiliStu selako i brzo montiraju. Oblikkrova seobiCno dobija kada se nad spoljnim zidovima opise polukrug i u tim granicama odredekontura krova. Sastoji se iz dva dela. nepripada potkrovnom prostoru. vee stuzi kao tavanica izmedu dva dela krova. vee se primenjuju laki krovni vezaCi indusbijski proizvedeni koji po formi ocIgovaraju mansardnom krovu. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta. MANSARDNII KROVOVI Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard.5. pa su po nemu dobiliime.0. mansardni krovovi I I 1\ ff i 1 ! I ! .~ i (Jf} . U drugom slueaju kada se koristi ceo potkrovni prostor. Kod njih je svaki krovni vezac istovremeno i krovni nosac.

trougaone re§eIke: na jednu vodu. 4.1I12~~1 I~J6 . nadvevode.. Stapovi u polju nazivaju se §tapovi ispune. tr ap ez a s ta na j e dn u vodu 4. + Irougaona na dve vode _. RESETKASTI KROVNI NOSACI Drvene reSetkaste konstrukcije datiraju jos iz druge polovine 19 veka kadasu ini:enjeri u Americi primenjivali statiCke metodena drvenim mostovskim konstrukcijama. Konstruisu se objekti velikih rasponaprimenjujuCi nove veze i spojna sredstva.J. prstenastih i zupeastih spona. uz uslov da sa osovine svih Stapova koji se sustiCu u jednom boru seku u jednoj taCki. L . lepkova i drugih. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka. t.._ __ 6% -. 2.L:a-\ ~ . mansardna 7.~ _ .5. nastali su kombinovani preseci._. Uoeavanjem nedovoljne iskoriSCenosti nosivosti srednjeg dela nosaCa. luene... iii reSelke sa paralelnim pojasevima. AnalizirajuCi napone ked nosaea punog preseka napregnutog na savijanje. Prema naCinu postavljanja napregnuti su na pritisak iii zateznje.L_ _ FIG .~JB-LtB J 3.LIB J ~__j -tB.. __ . __ ._ . Na taj naein dobija se resetkasti nosae ked koga je gomji pojas napregnut na pritisak a dooji pojas na zatezanje. ravne r~.~ 2. ObIik resetki maze biti razliCit.. Povezivanje gomjeg i donjeg pojasa oosaea VlSi se takode sa drvenim elementima postavljenim po odredenom sistemu. a naroCito sa razvijaju posIe prvog svetskog rata.____. __ "__""'n'_ .tna dve vode _ . p ar abo l l cn a . Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao Sto su primena eksera. NosaCa sa kombinovanim presekom ima v5e vrsta..J__-.0.._L -----oj trougaona jednovodna ~_ L ._. L _. paraboliCne reSetke. _ __. zaglavaka.... Irapezasta . paralelna [!U12 ~.._. OVako dobijeni nosac ima isti otpomi mamenat kao i greeta punog reseka iste visine._ ~ l".. uoceno je da su naprezanja najveea naspoljnjim povrSinama odnosno gomjoj koja je napregnuta na pritisak i donjojkoja je napregnuta na zatezanje.. dok se ova naprezanja smanjuju idutika neutralnoj zoni. 3. 5. ~ . trapezaste na jednu vodu... a najfeAti su sledeCi tipovi: 1._--+ -!-~--. kada se usled nestaSice gvoz(fa sve viSe primenjuje drvo.... ked kojih su gomji i donji delovi presekanosaea puni a sredina sa manjom povrSinom preseka. . tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. zavrtnjeva.. . IlI12 . nadve vade. mansardne reAetke. koja ne slabs drvo._ ILl8 .. oblici drvene r e s etk e +__ 5.__ L.

"--.. It~ .0"'"-'-. Gomji i donji pojas nosaea povezani su slapovima ispune Ciji je glavni zadatak da spreee izvijanje gomjeg pojasa. a vertikale na pritisak. onda su one napregnute na zatezanje. kada se dijagonaJe penju od sredina ka osloncima.. onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. ~ -I _ 0 Kod ravnih nosaCa rfietki.··n r--~ r -"t _ - t ..._ -t.drvene r e se tke ~ - - - .__ z1'\~ . onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Kod trougaonihre§etki je obmuto. .-.?@~ r--- .. ---_.. _.. Kada se dijagonale penju ad sredine ka osloncima... I ~ n --. ----.. LuCni odnosno paraboliCni nosaCi bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskajuee sile gomjeg pojasa bivaju prihvacene ad donjeg pojasa. Obmut rasporedsila deSava sa kada S9 dijagonale od oslonca dizu ka sredini reSetke. Kada se dijagonale ad oslonca penju ka sredini. onda su one napregnute na zatezanje a vernkale na pritisak. ... ·lO~"'..~ - VJ~~ rr.

Konstruisanje reSetke detalji I-VI .

hrastovo drvo. IlIIIJ PoSta seodabere oblik. a moze biti i manji. Izuzetno. pristupa sa rasporedu vertikala i dijagonaJa. Pri tome sa moze postupiti na dva naCina.00 do 3. . zaneke delaYe koji su jake napregnuti upotrebljava sa tvrdo.3. kao ina drvene pune iii reOOtkaste stubove.50m.00 ..detalji VI .XI lL . Re§etke mogu da nalezu na masivne zidoveiJi stubove. Aka se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada ce dijagonale biti pod razlk!itim uglom. Za reSetkaste nosafe uglavnom sa upotrebljava jelovo drvo. iii ako sa dijagonafe postavljaju pod istim ugJom vertikale Ce biti na razliCitom medusobnom rastojanju. Razmak izmet1u vertilala keres sa cd 2. kaoi na druge elemente noseCe konstrukcije.

vee postavljanjem raga va upravno na krovne potplatnice re~etki - na krovnoj detalj XII. roZnjaea t slemenjafa. Nagib· reSetke uskladuje se sa vrstom pokrlvaea. reSetke se postavljaju na rastojanju ad 4. 8 preko njih postavljaju sa rogovi_ UkruCenje u poduznom pravcu sa vrSi iii pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ·roZnjacama odoosoo slernenjafama) iii poduZnimreSetkama na dva iii tri mesta u poduinom pravcu.Ovako forrniranim resetkastim nosaCimasaviatfuju se veliki rasponi. LO:=' .00 do 5. paralelno sa sJemenom odnnsno sa strehom. po istom principu kao ked klasifnih tesarskih krovoV8. a rasponrogova ad oslonca do oskmca oe bi trebalo da prede 4.00m. i predstavljaju krovni nosac. Ovi krovovi mogu sa izvesti i bez roinjaea. rOOetke (koji se ovako postavIjeni nazivaju po1pIatnice). U popreenom pravcu. Razmak izmet1u rogova zavisi ad vrste pokrivafa i naana izvoaenja njegove podloge.50m. potplatnice na krovnoj re~etki Preko reSetkastih nosa~ postavljaju sa venCanica.

UkruCenje u poduZnom pravcu postiZe se ukrStanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne stapove ispune. Ove reSetke predstavljaju osnovuza industrijsku proizvodnju reSetkastih nosaCa.ReSetke ad dasaka kao lake reSetke.OOrn do 1.5Om. savremenim naCinom proizvodnje. predstavtjaju u isto vrerne krovni nosac i rag i postavtjaju se na rastojanju ad 1. re s erk e od dasaka 204 .

. nosael tipa "WelJsteg" .laki resetkastt krovni nosaci. Mogu imati razlicite forme kao sto su: . cetvorovodni i slozeni krovovi.KV NOSACI . Oslanjaju se na nos ace zidove iii druge elemente nosece konstrukcije zgrade formirajuci krovnu konstrukciju nad prostim i slozenirn osnovama. . Ovovodnl LKV noaael za krov·oyo "'4 potkrovljom Tr4poz48tl dvovodnl LKV NOSAl:1 Poligonainj LKV NOIlAl:1 za m4ns!ludnD kr·ovoVe . . Laki rssetkastl nosaci su industrijski proizvedeni po odredenoj tehnologiji. i u njih spadaju: .resetkasti nosacl sistema"DSB" • . ..trougaonl jednovodni krovovi. savlac:1uju velike raspane i u znatnoj meri predstavljaju zamenu zaklaslcne krovnekonstrukcije. donosese na gradiliste i na jednostavan i brz nacin montiraju. /~ /~.lzvodese kao jednovodni. . KROVNE KONSTRUKCIJE 00 INOUSTRIJSKI PROIZVEOENIH KROVNIH NOSACA U industrijski proizvedene krovne nosace spadaju krovni nosac: koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradilistu. Trouglast] dvovodnl LKV NOIlAl:1 to\ ~ .7. .0. poznatikao "talasasto rebro".Jepljeni lamelirani nosael.trapezasti jednovodni.poligonalni laki resetkasti vezact u formi mansardnog krova.a-. Proizvedeni od jelove gra(Je malog reseka predstavljajulaku konstrukciju.trapezasti dvovodni.trougaoni dvovodni. koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi iii koristi kao potkrovni prostor. r a z l icl tl odlici Troughltltl jodnovodn] LKV NOSA~] LKV n os ac a Trapozoel] jodnovodnl I.resetkasti nosad sistema "Trigonie. dvovodni.

Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosaca pravougaonog popreenog preseka.00m.00m. stapovl gornjeg i donjeg pojasa imaju vecu sirinu ad visine. sto dozvoljavaizvodenje iljebova za vezu sastapovlma ispune. Elementi "DSB" su resetkasti nosael koji se mogu primeniti kao proste grede. Izraduju se do visine ad 80em.i ad stapova ispunekoji zaklapaju ugao od 45° sa osorn nosaca. prema funkciji potkrovnogprostorai vrsti krovnog pokrivaea. Krovni vezael predstavljaju u isto vreme i nosae i rag i iskljucuju postojanje roinjaea i elemenata klasiene krovnekol1strukcije.00 do 12.Najrasprostranjenijisu trougaoni oblici lakih krovnih resetki. grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategomi bez zatege.SOm. Ovim sistemom krovnih vezaca se mogu reallzovatl sarno jednovadni i dvavodni krovovi. za raspana do 1S. blagog iii strmog nagiba. Resetkasti nosaei sistema "OSS" (oznaka prema "Dreieck-streben-Bau-Art") predstavljajujedan ad najstarijih sistemakoji se vremenom razvijao i odrzao se do danas. "DSB" no s a c presek i izgled lTlj ~Jl t al] cv o ra de . Rasponi ovih nosaca najeesCe se kreeu od 6. Postavljaju se na medusobnom rastojanju ad 60 do 120cm.postavljanjem krovnlh nosaca na rastojanju ad 1.0Q-1.

50m. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova.OQ-1. postavljanjem krovnih vezaca na rastojanju od 1. resetkastl nosacl sa promenljivom visinom poprecnoq preseka trougaonog iii tarpezastog oblika. kao kontinualni nosacl. Moguce su i druge varijante izvedene iz ova dvaslucaja. kao nosacl kod hanqarskih konstrukcija. kao podvlake kodkonstrukcija hangara nad velikim rasponom.OOm. "T ri go n j t" nos a¢ presek i izgled 207 . za rspone max. . iii dvodelnu strukturu· ispune i trodelnsstapove pojasa. Poprecnl presek "Trigonit" nosaca rnoze imati jednodelnu ispunu i dvodelne stapove gomjeg i donjeg pojasa.15.Resetkasti nosael sistema "Trigonirpredstavljaju spoj dva razlicltaslstema veze drvenih nosaca: kovanom vezom i lepljenjem.

i lepljenjem tormira nosac u poprecnorn presekul oblika. Veci nosaCi mogu imati i dva rebra. duz drvenih nozica ugraduje se talasasto rebro od turniranih ploca.Nosaci tipa "Wellsteg"-u praksi poznati kao"talasasto rebro" nastali su spajanjem drveta i turniranih ploca u nosac koji se odlikuje veoma jednostavnim. a odnos visine i duzlne talasa sinusoidnog zljeba u noziei rebra se krece izmedu 1/8 i 1/14. Standardne visine rebra je od 24 do 60em. malom sopstvenorn teiinomi lakorn ugradnjom. koja stoje paralelno jedno pored drugog. U serijskoj proizvodnji nosael sa talasastim rebram su visoki do SOcm. "Wellsteg" no s ac presek izgled detalji p o p r e c nl preseci oslanjanja . industrijskim nacinom proizvodnje. pa takvi nosacl obrazuju sanducastl poprecni presek koji ima visinu ad 6D-80em. dobrim mehenlcklrn karakteristikama. Ako je opterecerqe malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13. Ovi nosael se najcesce primenuju kao rogovi iii kao roznjace u sistemu krovnih struktura iii kao tavanlace u sistemu drvenih meduspratnih konstrukclja iii potkrovnih konstrukeija.Om. U masinskiizveden zljeb oblika sinusoide.

kojisu jednostavni za izvoCienje. dok se nosact sa manjim poluprecnikorn teze izvode i vise kostaju.visine). paralelna.OOm.Lepljeni lamelirani nosacl su produkti savremene tehnologije u obradi drveta.Om. PrHikomlepljenja. vlakna spojenih lamella moraju biti rnedusobno . i visine 4cm. Ia p Ij ani no s a ct Iam e r ira n i .0 do 30. ReCianjem lamela jedne preko druge farmiraju se nosacl zeljene visine (mogu biti i do 2. Lamelle mogu biti duzine do 50m"sirine 22cm. Ovako dobijeni elementiimaju boljekarakteristike nego drva ad koga su nastali. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosaci poluprecnika do 6. Ravni lamelirani leptjeni nosacl koriste se uglavnom za raspone ad 10. Dobijaju se lepljenjem dasaka iii lamella ( cetlnarska graCia podjednake slrlnei visine poprecnoq preseka spojena u elemente potrebne duzine).Om.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful