P. 1
Krovovi i Dimnjaci Cvoro

Krovovi i Dimnjaci Cvoro

|Views: 1,228|Likes:
Published by Boriša Vučković

More info:

Published by: Boriša Vučković on Feb 15, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/15/2015

pdf

text

original

DIMNJACI DimnJaci u zgradama slute za odvodenje dimnih gasovaiz loi;sta, preko krova u slobodan prostor.

Na dimnjake se mogu prikljuciti razlicita lozista koja sluze za zagrevanje prostora u zgradama. Zagrevanje prostora se vrsi na nekoliko nacina, Uglavnom se svodi na poledinacno iii lokalno grejanje pecima, i centralno grejanje, gde se zagrevanje veceg broja stanova vrsi sa jednog mesta, putem vodene pare, tople vode iii toplog vazduha. Zadatak dimnjaka je da putem strujanja vazduha obezbedi odvod gasova nastalih sagorevanjem. Dobra cirkulacija gasova postize se priroclnim iii vestackim putem. Prirodno strujanje vazduha ukanalu nastaje usled razlike u tezinl zagrejanog vazduha i spoljnjeg hladnog vazduha. Zagrejani vazduh kao laksi penje se na gore povlaeeci za sobom hladniji vazduh iz prostorije, koji kiseonikom potpomaZe sagorevanje. Iz ovog razloga korisna visina dimnjaka ( visina ad loiista do otvora na dimnjackoj kapi zaizlazak gasova) bi trebala da bude sto veca, preporucuie se min 4,SOm. UkoHkose gasovi u dimnjaku manje hlade utoliko je strujanje bolje. Zato se ne preporucuje postavljanje dimnjaka u fasadnom zidu. Ako se dimnjaci moraju voditi kroz fasadni zid, tada bi trebalo dimnjacki kanal izolovatiod spoljnjih uticaJazidom debljine 2Scm. iii slojem vazduha. Kada zgrada ima koskrov, povoljno je postaviti dimnjake blizu slemena, jer vazdusna strujanja koja seformiraju na slemenu mogu da ugroze izlazak dima lz dimnjaka koji su postavljeni nize ad slemena. Ako je dimnjacka glava blizu slemena a krovni pokrivac nesagoriv preporucuje se da dimnjacka glava bude izdgnuta od slemena za SOcm., a kada je krovni pokrivac sagoriv 10Dem. Kada je dimnjaCka glava udaljena ad slemena i niia oct njega, onda horizontalno udaljenja ad krovne ravni ne sme biti manja ad 1.S0m. ako je krovni pokrivac nesagoriv, iii 2.50m. ako je krovni pokrivac sagoriv. Ked ravnih krovova visina dimnjacka kape trebato bi da se nalazi na visini 1.20m. od povrslne krova. Dimnjaci se izvode od nesagorivih materliala kao sto su: - dimnjaci zidani punom opekom, - dimnjaci zidani gotovim, industrijski proizvedenim blokovima ad opekarskih proizvoda, - zidanje dimnjaka industrijski proizvedenim viseslojnlrn elementima tipa "Schidel" Danas sa u praksi najvise koriste industrijski proizvedeni elementi tipa "Schidel" ko]i omogucavaju dobro funkcionisanje i sigurnost.

Dimnjafki kanali izvedeni od puna opeke zidaju sa u proouznom malteru, pri cemu se posebna painja posvecuie ispunjavanju spojnica Sa unutrasnle strane dimnjacki kanali se dersuju a sa ~poljasnje melterlsu, U tavanskom prostoru dimnjackikanali prolaze kao samostalni dinjaci koji S9 rnalterlsu (zbog opasnosti ad pozara). Deo samastalnog dimnjaka izvan krova naziva se dirnnlacka glava, a njene povrslne se oblcno fuguju.lznad

1

2

200

3

NAZIVI DELOVA DIMNJAKA 1. visina dimnjaka 2.korisna visina 3. dna kanala 4. dimnja&a glava 5. dimnja&a kapa 6. grlo dimnjaka 7. gomja I donja vratanca 8. prikljufak peci

POLOiAJ PRtKLJUCKA LOllSTA I MESTA VRATANACA ZA CI~CENJE DIMNJAKA

·

.

dimnjacke glave postavlja se dimnjacka kapa koja se izraduje od materijaIa otpornog na atmosferske uticaje i pozar, Samostalni dimnjaci u tavanskom prostoru i u selzmickorn podruqlma zidaju se cernentnlm rnalterom i ojacavaju armaturom. Zidanje dimnjaka punom opekom uslovljeno je pravilom da najmanja debljina zida ozidanog oko dimnjackog kanala ne sme biti manja ad 12cm. Iz ovoga proizilazi da je najmanja debljina zida sa zidanim kanalima 3acm. a presek dimnjackog kanala 14/14cm. Ovaj presek je dovoljan da primi dve manje peci iii jednu vecu, Za prikljucenje vise peel iii vedh peci treba zidati kanale veeeg preseka. Zidovi manjih debljina kroz koje (iii poredkojih) se zidaju dimnjaci, moraju imati prosirenia na delu na kame se naIaze dimnjcki kanaU. Prikljucak za pee izvadi 59 na visini od 2,OOm., a drugi prikljucak, na istoj etazl maze se postaviti iznad ovog za 30cm. Vratanca za ciseenje se postavljaju na visini socm. ad poda.

SPOL.J\j

i IIIII~I~IIIIII'
ZlD

1 __

I

:2

ifi@1B 1111:
I

Mit

STRANICE
I~ IAVO\Jt;AONO(~

PAE5EKA

:::M2
196

U(:NAK
GR~I\~ U k.colIh

B~CJ I' lI.o(LJIJ!:AKA

BRa...
FRIKWUCN<I\

MANJI-l

P~CI

VECIH -'E~J

14X14

max 15000
mir 100(,0 max 25000 rnlr- 2000{) mox4oooo

max 2
3
4 2

14X:WS

2H7

20.S X20.S

42:1

5 8

4

Dimnjaci zidani punom opekom mogu 58 izvoditi vertikalno od podruma do iznad krova, sto predstavlja i najbrzi nacln da se dim i atpadni gasovi i izvadu izvan zgrade. Nedostatak ovog naclna je u tome sto se lozista po spratovima pornera (ne nalazi se na istoj se mogu voditi tako da se ciscenje vrsi u podrumu (kada sa r1lrrlnt:::l.I"'c'

ad podruma do iznad krova) iii na svakom spratu (kada se dimnjacki kanal zavrsava na svakom spratu). Dimnjacki kanali zidani punom opekom izuzetno se mogu lomiti pod uglom ad 30° u odnosu na vertikalu, cime sa postlze da lazista na svakom spratu budu na istam mestu. Kanaliizvedeni sa skretanjem se mogu voditi od podruma do iznad krova i cistiti u podrumu, ili se mogu zavrsavatll cistiti na svakom spratu.
T

JII

II SP

I SP

Oa bi se prikljucci peei na svakom spratu nalazili na istom mestu a da se svi dimnjacki kanali ne moraju voditi do podruma, izvode se dimnjaci sa sabirnim iii hladnim kanalom. Sabirnikanal poeinje u podrumu i ide do iznad krova i on ne prima prikljucke peci. Svaki sprat ima svoj dimnjacki kanal koji od prikljucka vodi dim kakrovu a cad u sabirni kanal. Na ovaj nacin prikljucci peel se po spratovima nalaze na istom mestu.

Dimnjai:ki kanali izvedeni od opekarskih blokova primenjuju sa
najcesce u slucajevima kada se za zidanje koristeopekarski blokovi, Ovi

/7/

blokovi sa svojim dimenzijama uklapaju u dimenzije blokova za zidanja, ali se zbog sigurnosti (zastita od pozara) obziduju supljom opekom iii blokovima.

tecna i gasovita),kao i za razlicite kapacitetakotlova. Ovi dimnjaci su poznati pod nazivom "troslojni montaZni VU dimnjak, sistema Schidel". Sastavljeni su od industrijski proizvedenih elemenata vlseslojne konstrukcije, gde unutrasnia sarnotna cev obezbeduja otpornost nakiseline, visoke temperature i promena temperatura, nepropusna je za gasove, pa je prikladna i za peel velikog kapaciteta. Dimnjaci precnika cevi od 13,5; 16; i 2Ocm. upotrebljavaju se kao sabirni dimnjaci sa prikljuccima u razlicitim etaZama sto predstavlja ekonornicno resenje. Razmak izmedu dva prikljucka na sme biti manji ad 30cm. ni·veei od 4,OOm.Visina lozista zadnje peci do vrha dimnjaka ne srne biti manja od 4,50m. U suprotnom je za poslednji prikljucak potrebno izvestiposeban dimnjak. Zidanje se vrsi po specijalnim zahtevima koji omoqucavalu dilatacije usled velikih.zagrevanja, istovremeno spreeavajuCiprador stetnih gasova. Za ove dimnjake izradeni su specijalni dijagrami koji omogucavaju izbor pravilnog preseka dimnjaka s obzirom na vrstu i kapacitetkotla, vrstu goriva i visinu dimnjaka, pa je potrebno za pravilnu primenukonsultovati prolzvodaca,

Dimnjac:kikanali izvedeniod specijalnih elemenata sa kanalima ad sarnota se danas najvise upotrebljavaju za sve vrste goriva (tvrda,

Sabimi dimnjaci ad prefabrikavanih elemenata imajuprimenu ked visespratnih zgrada; NaSa industrija proizvodi prefabrikovani dimnjak po licenci Schunt. Element Sunt sastoji se ad dva kanala: sekundami i rnatlcni iii sabirni kanal. Maticni kanal S8 pruza celom visinom zg~acJe,ad najnize etaZe do krova, a sekundarni kanal, u koji se prikljucuju peei. ide odsprata do sprata. Na jedan sunt dimnjak mogu da se prikljuce peci sa sest etaza, pod uslovom da nema vise ad dve peei na jednom spratu.Korisna visina sekundarnog kanala ne sme biti manja od2,20m. Peci se prikljucuju na visini od seem, od pada direktno u dimnjak. Maticni i sekundarni kanal se . zavrsavaju 'usisivacem" koji obezbeduje stalnu depresiju u kanalima. Dimnjacki stub nosi samoga sebe i lezi na posebnom temelju. Dimnjak se obziduje zidom ad nasancno postavljenih opeka (6,5cm). a kada izade izvan krova, abziduje se zidom ad 12cm. lzmsdu zida I dimnjackog stuba ostavlja se supljina ad 2,OOcm.Zid kOjim se obziduje dimnjak tezi na meduspratnoj konstrukcili i nosi se od sprata do sprata. .

/'72

PRESEK KROZ DIMNJACKIKANAL ZIDANELEMENTIMA TIPA SUNT KARAKTERISTICNI ELEMENTI SUNT DIMNJAKA /73 .

ltieni) kanal uobicajenog preseka 20/2Ocm. ispod plafona. Posle zidanja kanali se oblafu opekom kao i . Dovod svezeg vazduha vrsi se iz susedoih prostorija kroz proreze na vratima iii ispod vrata. Ako je ova razUka manja ventilacija ne funkelonlse pa se mora ugraditi isisni ventilator na zavmetku ventilacionog kanala. Zidani ventilaeioni kanali. Ukoliko se na jednom spratu ventiJiraju dve prostorije preko jednog sabirnog kanala. Sabimi ventilacioni kanali se izvode ked vis~spratnih zgrada. .Kanali za provetravanje U prostorijama gde nije rnoquce izvesti provetravanje prirodnim putem otvaranjem prozora. Pojedinacnikanaliizvode se posebno za svaku prostorijui to ad prostorije do iznad krova. Iz sabirnogkanala vazduh se uvodi u prostorije preko sekundarnog kanala eiJi je izved na oko 20 do 30cm.lzvode sa od istih elemenata tipa "sune dimnjaka. Hi precnika ad 8 do 12. Pojedinacni kanali se izvode na isti naetn kao i dimnjacki kanali.5em. Ova vantilacija funkeionise kada je razlika izmedu spoljnje i unutr~nje temperature vsca ad SoC. Na jadan sabirni (mr. Presek ventilacionih kanala zavistan je od velicine prostorije koja se ventilira.Scm. Kanali za provetravanje se izvode kao pojedinacni i kao sabirni. we i sHeno) kad objekata koji sa grade u Iklimatskoj zonl. ispod plafona. Za dovodenje svezeg vazduha iz spoljnjeg prostora potrebno je predvideti poseban sabimi kanal.iznad poda. a mogu biti i veci sa odnosom strana 1:1 do 1:1. Na otvor se ugraduje metalni okvir sa zicanom rnrezom i zaluzinama za regulaciju ventilacije. . 9 u drugoj i 12 u tretoj zoni. a prikljuCak sa zaluzinama se postavlja na 20 do 30em. i potrebnog broja izmena vazduha na sat. dimnjacki kanali. s tim sto se prekida u nivou prostorije koja se ventilira. kupatila. PrikljuCak na sekundarni kanal je na oko 20cm. moze se p~kljueiti 6 prostorija (ostave. iznad poda. Ked sabirnih ventilatora zabranjeno js postavljanje ventilatora na prikljueku u prostoriji jar bi to remetilo system ventilacije. tako da S9 svaka prostorija ukljueuje na posebankanal. neophedno js primaniti elementa sa dva sekundarna kanala. spoljnjeg vazduhai visine ventilaeionog kanala.5. Najmanji kanal reseka 14/14cm.m dovodeniern svezeg vazduha posebnim kanalima iz spoljnjeg prostora. Prikljucakiz prostorije postavlja sa na 20cm. Kao sledece velicine usvajaju se 14/20. i dovoljan je za ventilisanje manjih prostorija kao sto su ostave iii sanitarne prostorije koje nisu direktno provetravane kroz prozore. Zadovod vazduha koristi se ista vertikala. Brzina proticanja vazduha kroz kanal zavisna je od temperaturne razlike vazduha u prostoriji. kao i dimnjacki izvcde se u zidovima ad opekarskih proizvoda na isti naeln. Uobicajene dimenzije pojedinacnih ventilacionih kanala su 14/14 za kvadratne preseke. izvode sa vantilacionikanali.

Sistem SHUNT.:- aa odvodtenje pokvareno8 vuduba .

•. ..'. ".'..". _ .. .. " __ ~._. . Sistem SHUNT - za dovo4eDje Ivef..<.. ..'- '._.• • t • • I [111 I I • c.. _. "'_.. .eg vazduha .

Odvodnjavanje ka spolja horlzontalnim I vertikalnim olucima ~ ~ . nagoba 0. 30. odnosno slivnih povrsina u nagibu obicno ad 0.! . Krovne povrsine izloiene su razlicltlrn uticajima sa spollasnje i unutrasnje strane ( toplota.5% do 0.5% do 4%. 1% . Prema JUS-u .15% .. Zastita se postiie postavljanjem potrebnih slojeva razlleitlh materijala i proizvoda. klsa. krovovi se prema naqlbu dele: ~ sa malim nagihom 0. ). Kada se iznad poslednje meduspratne konstrukcije postave potrebni slojevi ooqovarajuclh materijala ko] sluie zastltl unutrasnjeq prostora od spoljasnjih uticaja.:: ::J 0 '0 ::J ..Razmak izmedu dve olucne vertikale ked ovih oluka je max. optimalno aka 2%. vertikalnim olucnirn cevima pored stubova iii zidova.:.::.2] 0 .:: ----+ ..:. po odredenom postupku.8%..:.:.5% .RAVNI KROVOVI Objekti u visokogradnji mogu se zavrsif takozvanim ravnim iii kosim krovovlrna.:: ~ jednovodni jednovodni dvovodni trovodni eetvorovodni Odvodnjavanje ka spolja vertikalnom olucima -f--7-- 1'.:: (5 ::J . t --. 0 ::J . iii preko sHvnikaka unutrasnjostl. pozar .4% ~ sa velikim nagibom 4% .__ olueoa __ vernkala nazldak Olucikod ovakvih krovova uglavnom su betenski. hladnoca. 2.J. Odvodnjavanje ravnih krovova vrsi se preko krovnih ravni.0m.5% . .:: .:.ravan krov.i nagnuti krovovi od 15% do 40% Odvodnjavanje vode sa ravnih krovova vrs.. sneg.2% sa veelrn nagibom.t!. ~ . se preko oluka (horizontalnih i vertikalnih odvodnih cevi) u polje. ta se konstrukcija nazlva krovnakonstrukcija a takav krov .1% ~ sa normalnim nagibom.:.

LINIJSKOG SLIVNIKA FORMIRANOG U SAMOM KROVU Voda iz rigole odvodi se u olucne cevi na fasadi objekta iii u slivnik odakle se kisnim (kanalizacionim cevirna) posravljenim U objektu sprovode u kanalizacionu rnrezu. I-- f --t 1 T 1 T T (-- 1 E-- T 1 1 I-- --+ PRIMER! ODVODNJA VANJA PREKO RIGOLE .PREKO SLlVNIKA ILl SPOLJNIH OLUC:NIH objekat na pogodno izabranim odvod uz fasadnu ravan voda 1 I I ! I I I Voda se iz slivika unurrasnjlrn kisnirn vertikalama sprovodi kroz rnestirna i prikljucuje na kanalizacionu mrezu.PRIMER! POSTAVLJANJA OLUKA NA STREHl 1 T 1 T f I-- 1 T T 1 . vertikalarna I f rr \ I I PRIlYlERI TACKASTOG CEVI ODVODNJ AVANJA . Ukoliko je predviden se kroz nazidak rnoze sprovesr] direktno u spoljnu olucnu cev. T 80 .

.a olucne eev! mora zadovoIjiti uslovi. t:JObicajeni precnictkrumih olucnih"'~evi su 7. Povrsina porprecnog presek. Povsina~papr~~og pr~~k~. .E~cesce UZRctuj!._y_ad~_jU!_oluc~_e. rigole ili direktno sa krova (kod tackastog odvodnjavanja uz nazidak) i sprovade je u kanalizaciju.~~L. preseei oluka Odredivanje povrsine preseka oluka OLueNE CEVI Olucne cevi prirnaju vodu iz oluka. pravougaonog. \_) UU· Poprecni PRIPADAJUCA.:.. Izraduju se od lima i mogu bid kruznog.KQlikQ su izradeni od_ llma)"ili Cetvrtasti.. Povrsina porprecnog preseka kisue vertikale mora zadovoljiti uslov: lcm' preseka na Im2pripadajuce horizontalne projekcije krova..~.UK POVRSINA POPRECNOG PRESEKA a.J cm2 preseka 0TUka m~varati pripadajuce krovne pozrsine. ._re. Sirina oluka je obienc.iii{_~. Oluci se postavljaju u padu 0. KROVNA POVRSINA POsw. Hi mnogougaonog preseka.150 mm. I3-20cm za manje objek[e a 16-25em za vece objek. 12. 000 Poprecni presek olucnih cevi ~::::::::=. kvadratnog.ka obicnQ_j~. Visina oluka sa spoljne strane mora biti manja ad' visine na unutrasnjoj strani za minimum lcrn dabi se voda u slucaju zagusivanja oluka prelivala na spoljnu stranu. 12112 ili 15/15cm.=· . . 0.vni~E?_vrSin. Izraduju se ad kanalizaeionih cevi standardnih precnika 0100.::... 10.Jcm' preseka na 1m2 pripadajuce horizontalne Erojekeijekrova.5%) ka odvodnirn olucnimcevima.0125.J?olukruzni (1!.!_o. Dlmenzionisu se prema povrsini krova sa koje treba da prime vodu. 15crn a ukoliko je presek kvadratni 1OllD... o - 1m:.TRANI a.!J_Qg.R-- POSlAATRANI a.:.scm.. .. Poprec~resek olu.III ci prima ju vodu s~_E_.UK PRIPADAJUCA KROVNA POVRSINA 1 POVRSINAPOPRECNOG PRESEKA ClllKA T Odredivanje povrsine preseka olucne cevi KISNE VERTlKALE Kisne 'vertikale sprovode vodu sa krova kroz unutrasnjost objekta na pogodno izabranirn rnestima (uz zidove ili kroz vertikalne instalacione kanale). . ··-_.UKA. Obicno se postavljaju na uglovima objekta i na maksirnalnirn rastojanjirna ad 30m (ukoliko su lezeCi oluci i blafi padovi) a optimalna 1O-1Sm.····::-:.-oluka odreduje se iz uslava da 0..8.8-1% (minimum 0. uz fasadu..d__lima_j]j__ kao armirano-betcnski elementi. Postavljaju se sa spoljne strane objekta._:::-:~.

' rigola 0./ r 0. / / :::!:! " " . I . lJ'l /// o~ < / / / .5% / J 0.' / " .i /' /_/ ._ ~_.~///// ~l 0 I I /..'if.¥"~/ / / rigola N/ .' 0 ~r 0 / " / / .T Y' . / " ·c Cl 1 .' ._.__ / / I~ P / .:._.j~ta!jr!go~~J odvodnjavanje u polje ka vertikalnim olucima +» / -. ~1L. / / / / / / / J I / 0. I . ~~ 0._. ._ / / / / / / / ::f:! 0 lJ'l 0 / // ///J 1 / / . . / / i . //.Odvadnjavanje vade preko slivnika u unutra snjost zgrade nazidak detalj slivnika Odvodnjavanje vode rigolom do slivnika ka unutrasnjostl zgrade / kaverttkalnlm " J/ / / // olucima / / r./ r r // I I i / / / / ~ / L.5% .-. r " / / 'if. ~ / .5% rigola A I / " / / ro 0: -7 ro 01 L I0 lJ'l :::!:! Q " -: rigola r~ <~ '0 . 6..5% / / / / /.

l razllcltlh pasta. od materijala zavrsne obrade . . Naeinizvodenja hidroizolacije zavisi od vrste hidroizolacije inagiba krova. Ako je krov neprohodan i nevetren. ondase iznad hidroizolacije postavlja sloj peskai betonske ploce kaozavrsnlslo] po kome se rnoze hodati. i kao neprohodni. hidroizolacija se izvodi kao viseslojna bitumenskahidroizolacija.S. cementna kosuljca koja sluzi kao podloga za postavljanje hidroizolacije. .. . od lakog betona. postavlja se sloj za pad.Ravni krovovi mogu se lzvodltl kao prohodni ( rayne prohodne terase). zastlta hidroizolacije seizvodi na razlieitenaeinei zavisi od vrste hidroizolaclje.7. iii hladnim postupkom putem nebitumenskih hidroizollrajudh mernbrana. u minimalnojdebljini od 3cm. . odtdga da Ii jekrov prohodan: lll: neprohodan. iznad armirano betonske krovne konstrukcije. Provetrenim krovovima se nazivaju oni sklopovi kod kojih seiznad termoizolacije iii ispod krovnog pokrlvaca sprovodi sloj provetrenog vazduha. iznad sloja za pad postavlja se sloj za rasterecenje pritiska pare i parna brana ( ko] imaju funkciju da sprees prodor pareiz prostorije u termoizolaciju i izvedu je u slobodan prostor ) ~ 3. Ako se krov izvodi kao prohddan i nevetren. minimalne debljine 4cm. hladi zavrsni sloj i sprecava da se temperatura zagrejanog krovnog pokrlvaca ( obloge) prenese na krovnu konstrukciju. . ako je ona izvedena kao ravna konstrukcija. Ovaj sloj vazduha irna funkciju da eventualnu paru lz prostorije izvede napolje i da u slueaju kada se nalazl ispod krovnog pokrlvaca (iii krovne oboge). onda sekao zastlta (oblcno hidroizolacije iz vise slojeva ) postavlja sloj sljunka u debljini ad oko Scm. iznad termoizolacije postavlja se PVC foHja koja ima funkciju da spreci prodor vlage iz cementne kosuljlcekoja se postavljaiznad nje. Slojevi u sklopu ravnog krova izvode se od razllcltlh materijalai imaju razlleite fukcije ito: ~ 1.5. presek kroz prohodan nevetren krov 1234567 7 puna plota presek kroz neprohodan nevetren krov .2.4. lznad parne brane postavlja se termoizolacija (u debljini po proracunu terrnicke zastite). Po sastavu ravni krovovi se mogu lzvodltl kao provetreni i neprovetreni krovovi.

podveza PVC termoizolacija parna brana 13. pocinkovani lim 14. trougaona lajsna 5/5 11. 4. 3.DETALJ OLUKA 2. 4 9. 7. 5.. metalni drZac . uspravni Hmeni drZac 15. sljunak 6 hidro izolacija 1 cementna kosuljica 3 12. 1.sloj za pad min. rabicirani cementni malter 10 sloj za izjednacavanje pritiska vodene pare 8. rabicirani cementni rnaIter 3 DETALJ NAZIDKA 81 . 6. rneduspratna konstrukcija 10.

lim 15. limena okapnica 1.DETALJI OGRADE RAVNOG KROVA betonske ploce 30/30/3 pesak 3 hidro izolaGija 1 cementna kosuljica 3 PVC termo izolaclja 10 parna brana 8. nosac ograde 21. 3. betonskakapa . metalni drZ8C 14. 4. AB serklaz 24. sloj za pad minA 10. rablciranl cementni malter 3 13. trougaonalajsna 5/5 12. 5. meduspratna konstrukcija 11. lim d= 5mm 17. 7. 2. metalna rozetna 20. sloj za izjednacavanje pritiska vodene pare 9. 6. drveni umetak 22. vodonepropusni malter 25. vodonepropusni var 18. dvokomponentni kit 19. zaliveno olovo 16. 23.

betonska ploCa 30/30/3 2.4 9. meduspratna konstrukcija labl 10. hidroizolacija 4. 7.·· sfoj zapad min.DETALJ SLlVNIKA 1. 4 . metalna reSetka 12.pesak 3. meduspratnakonsbukcija 10. cementni mailer 3 12. sloj za pad min. 4 9. 4. 2. kamene pieCe 3 11. 5. sloj za izjednaeavanje ptitiska pare 8. termoizolacija 7. PVC 6. cementna kosuljica 5. 3. termoizolacija Neprohodon I ab I PVC termoizolacija 10 pama brana sloj za izjednaeavanje priUska vodene pare Proh odori krov krov DETAlJ RIGOlE 1. pama brana 8. sljunak 6 hidroizolacija cementna kosuljica 3 8. perforirani lim 13. aL.2012013 11. prsten slivnika 14. sJoj za pad rigole min. 6.

.... Hi od 5° do 11°...... vrlo blagi krovovi... od 6° do 30° 16.. cerarnlda (zljebnici. Za drugu klimatsku zonu ( ukojoj se nalazi Beograd).....od 45°do 50° 5. jednostruko gusto pokrivanje.... blagi krovovl. vuceni crep... biber crep.. .. olovni lim. :.. strmi krovovi od 33% do 67%... Ima funkciju da zasfitlobjekat od klse. od 45° do eoo 3.... iii.. ad 6° do 30° 14... iii vecl od nagiba 1:1.. i krovnog pokrlvaca (ko] kao zavrsni slo] materijalizacije krova. iii od 18° do 34°.. dvostrukakrovnalepenka na dascano] podlozi......... slama i trska.. a za trecu klimatsku zonu sarno trece treclne ~ intervala izmedu granicnih vrednosti. iIi od 1:3 do 1:1. iii od 1:5 do 1:3 3.. slndra.. talasaste ploce od plasticnih masa..... aluminijumski lim. ad 15° de600 18. od BO do 45° 17. od 33° do 60° B... ~..5 Nagib krovnih ravni arhitektonskih objekata.. snega.. . armirano staklo debljine srnm.... pozara i drugih uticaja... iii veei od 34°... bakarni lim. od 20% do 33%. trebalo bl primenjivati nagibe druge i trece trecine.. betonskicrep od 22° do 45° 11....... biber crep. ill od 1:11 do 1:5 2. odreden je za pojedine vrste krovnog pokrlvaca u granicama: 1..... od 11° do 18°.. kao i estetske zahteve) Krovna konstrukcija prima opterecen]a koja deJuju na krov i prenosi ih na konstruktivne elemente zgrade...... "sternlt" rayne ploce... od6° do 30° 19.. talasasti ceHcni lim. talasasti pocinkovani lim. zavisno od klimatskih uslova. 1< . od 300 do45° 23. Prema nagibu mogu biti: 1.. Kosi krovovi se mogu izvoditi sa manjim iii vecim nagibom..... ..5 4.... biber crep.. presovanicrep od 22° do45° 9.. od 9% do 20%. top/ote...... vrlo strmikrovovi. jednostruko prosto pokrivanj~. od 33° do eoo 6. od eOdo35° 20. Krov se sastoji od krovne konstrukcije koja maze biti izvedena iz jedne iii vise ravni (koja nosi krovni pokrivad j moze biti razliclto konstruisana. od 12° do 35° 15. ad 45° do BOO 2.. oblikovana i materijalizovana). hladncce. funkcije krova i krovnog pokrlvaca............ .celicni lim u tablama..KOSI KROVOVI Krov je konstruktivni sklop koji zavrsava zgradu. ad 22° do 33° 10.... pored funkcionalnih zahteva mora da ispunii zahteve vezane za ekologiju.. "eternlt" talasaste ploce od 80 do 45° 13....... do temelja kojlopterecen]e prenose na tlo.. krovna lepenka. od 6° do 15° 21. i vise.... od 180 do 45° 12... dvostruko pokrivanje ad 330 do 600 7. veei ad 67%. od 20° do 50° 4. prirodni skriljac i kamene ploce.. kanalica).. od 60 do 20° 22.. vetra... od BOdo 30° .. ko] se casto nazlva 'peta fasada" zbog svog znacaja u oblikovanju i materijalizaciji objekta u cellni... Granlcne vrednosti nagiba krovnih ravni odnose se na prvu klimatsku zonu. pocinkovani lim u tablama...

odnosno prostor izmedu poslednje(potkrovne tavanice) i krovnih ravni. dvovodni i cetvorovodnl krov.. Ovaj naziv sa upotrebljava krova.. ..1990.. za presek krevna ravni i kalkanskoq zida .. . uvala --------~--------~---------- Elamantikrova Tavan je potkrovni prostor.4. i kod jednovodnog -. zabatna iii kalkanska nadstresnlca. kojaJa ujedno i najvlsa linija krova.Nad pravilnom cetvorougaonom slobodnom jednovodni.... Streha je prasek donjeg. 10 ~ r ~ . ja Iinija preseka dve suprotne ravni krova.. . Sleme. Kada se ovaj prostor koristi za boravak. Kod jadnovodnogi dvovodneg krova. iii linija slemena. osnovom maze sa lzvodltl: kalkan .. Prepust kod strahe iii prepust kod zabatnog iii kalkanskog zlda zove se nadstresnlca..0 t 15 IS ~ jednovodni krov dvovodni krov cetvorovodni krov Ako je osnova razudena. Kalkan iii kalkanski zid [e vertikalni zld ko] zatvara potkrovni prostor sa jedne strane ked jednovodnog krova... ovaj prostor se naziva potkrovlje. Sluibeni od 20. zavrsnog delakrovne ravni sa fasadnim zidom.0 . I'll ... . iii stresna.0 15 IS . ugradnju i obradu pojedinih elemenata objekta.c N I'll . Tavan [e uoblcajenl naziv kada se prostor ispod krovnih ravni na koristi za boravak. nad takvom osnovom lzvodi se slozen krov... *Posebni uslovi za izradu. potkrovni prostor [e na bocnirn stranama olvlcen trouglovima koji se nazivaju zabatni zidovi.•.

najpre iskustveno a onda primenom nauke i tehnologije drvenekrovne konstrukcije su se usavrsile. Gelik i armirani beton kao materijali za konstruisanje potkrovnih prostora takode imaju svoje mesto u savremenoj arhitektonskoj praksi. Najstarije konstrukcije radene su ad punog drveta sa moqucnoscu savladivanja oqranicenlh raspona.60m. meduspratne konstrukcije (potkrovne konstrukcije)i naziva nazidak. Atika je dec zida ko] se zida iznad strehe. Nazidak ima vislnu oblcno lznedu 1. sleme zabatni zid atika potkrovna tavanlca potkrovna tavanica Krovni konstruktivni sklopovi i vrste krovova Drvens krovnekonstrukcije imaju najduzu primenu. i 1. Tokom vekova. onda se dobija uvalna IiniJa iii prostor radi korlscenja iliiz arhitektonskih razloqa. .00m.Kod cetvorovodnih i slozenih krovova presscne linije krovnih pod uglom manjim od 180° zovu se grebeni iii grbine. Krovni nosac je konstruktivni sklop greda u jednoj vertikalnoj ravni koje su medusobno cvrsto povezane po odredenom sistemu. Savremne tehnologije abrade drvata omoqucavaju primenu razlicitih nosaca od drveta kojima se mogu savladati veliki rasponi i korlstlti fleksibilni potkrovni prostori. Krovne konstrukciJe se sastaje iz krovnih nosaca. Ako·· seku pod uglom veclm od Ako se zell visi potkrovni onda se iznad poslednje slemena zida zid koji sa 180°. U daljem tekstu biee anallzlranl krovavi sa drvenam konstrukcijam. roznjaca i regava. Oni se postavljaju na adredenom rastojanu i preko njih se kompletno opterecen]e prenosi na nosece elemente zgrade. obicno Iz arhitektonskih razloga. Primena drveta u materijalizacijiljudskog stanista datira jos iz kamenog doba.

Prosti krovovi su dvovodni krovovi koji se sastoja iz. Opterecenje od krovnog pokrlvaca i potkonstrukcije koja nosi pokrivac. na vencanlcu. snega i vetra. Na taj nacin~svakipar rogova sa tavanlacom cini krovni nosac. Oni imaju funkciju da zastlte potkrovni prostor od raznih spoljasnjih i unutrasnlih inlceja. tako da tavanica rnoze da preuzme sile zatezanja koje se javljaju u ovakokonstruisanoj vezi. a za potkrovnu tavanicu vezani cvrstom. Ukrucen]e roqova u . krovovi na roznjace 4. nepomerljivom vezom. nepemerljivom vezom za "jastuk" koji prenosi optsreceo]e nakoso postavljenu vencanlcu i noseci zid. ondase rog vezuje cvrstom. prenosi se preko rogova na roznjace. i tako sacinjavaju nagnute krovne ravni. pri min. a preko njih na krovne nosace. po odredenom redosledu.oom. pravcu postlze se postavljanjem spregova protlv vetra. Boqovl su kod ove trougaona konstrukcije napregnuti na pritisak i na mestu oslonca. uglu od 40° ko] zaklapa rag sa tavanjacorn (iii sa potkravnom betonskom konstrukcijom) jer slobodna duzlna roqa ne bi trebala da prede 4. Krovni nosacl opterecenje prenose na nosece elemente zgrade. koji prenosen]e horizontalnih sila od vetra koje pritiskaju zabatne se izvode od [aclh dasaka iii gredica i obuhvataju 5 do horizontalnu silu vetra prenosa od slemena zabatnog zida do je da se oba zabatna zida (kod pravougaone osnove obezbede od dejstva vetra. Ova konstrukcija krova maze se podi6i sarno kod oqranlcsnlh raspona. na odredenim razmacima. i slemenjaca. Kod drvenekonstrukcijerog se ucepljuje u tavanjacu. . dok se kod 'armirano betonske konstrukciJe rag ucepljuje iii u koso postavljenu vsncanlcu iii. krovovi se izvode kao: 1. zidove grede i stubove koji dalje opterecenje prenose na temelje i tlo. roznjacu iii slemenjacu). kod drvenih krovnih konstrukcija. Preko rogova postavlja se podloga zakrovni pokrivac iii drugi potrebni materijali. za puna drvo uobicajenth dimenzija za rag. krovovi od savremenih krevnih krovnih nosaca . Prema konstrukciji krovnlh nosaca. kosa sila se deli na horizontalnu komponentu (koja napreze tavanicu na zatezanje) i vertHalnukomponentu koja se prenosi na vertikalne noseceelernente zgrade.50m. medusobno spojeni u slemenu. Rogovi nalezu na roznjace (zavisno od sklopa krova. 1. roinJaca. kod strehe. krovovi na vesaljke 5.Roznjace su horizontalne grede u krovu postavllena. ako se zeli prepusten rog. resetkasf krovovi 6. krovovi na raspiniace 3. Rogovi se postavljaju na rastojanju od 60 do 90em. najvise do 6. prosti krovovi iii krovovi iz rogova 2.upravno nakrovne nosace. Presti krovovi iii krovovi iz roqova . na medusobnom rastojanju od 60 d090crn.nlza rogova (sa tavanlacorn ukoHkoje potkrovna tavanica drvena). zavisno od funkcije potkrovnog prostora. kada se flalaziu slemenu. kada se nalazi izmedu vencanlce i slemena. kada se nalazi kod strehe. Prema mestu nakornsse nalaze ukrovu one se nazivaju: vencanica.

sapstvena teiina krovnl pokrivae sneg DRVENA TAVANICA ARM.KROV IZ ROGOVA .PROST KROV rag rotlv vetra max. % [astuk 1~D. iF---itt----f- spreg ven~nlca ttt---+-- . 1~2 duzine 50-60 em.141 110' /12 rag .::. BET. TAVANICA 600m vencanlca presek 1-1 uobieajene dimenzlje elemenata spreg protlv vetra ~o.• 6 DOm ®zatezanje 0pritlsak I H= vetar V:. 91 • 81 • 101 110' '12' 114 vencanlca 121 .

ACIClA.-1 • . .1__ AJI(E~ .DETALJ SPOJA ROGA I DRVENE MEBUSPRA TNE KONS1RUKCIJE kod prostog krova i krova na raspiniace IZa.. DETALJ SPOJA ROGA I ARMIRANO BETONSKE KONSTRUKCIJE PREKO KOSO ANKEROV ANE VENCANICE kod prostog krova i krova na raspinjaee L__.~.~ 111:' .

. najbolje mesto za postavljanje rasplnjace je sredina duzine raga.. Krov na rasplnjace moquce [s izvesti sarno nad cetvorouqaonom osnovom.. Kod krova na rasplnjace krovni nosac predstavlja svaki par rogava sa rasplnjacom ( i tavanjaca u koju je uceptjen rag. Pri tome bi trebalo voditi racuna 0 tome da seispod raspinjace ostavi dovoljno prostora da cavek rnoze proci. ukoliko se radi a drvenoj meduspratnoj tavanici).. K R 0 V 0 V I N A R ASP I N J A CE Kada duzlna roga prede 4.00m) mora se svaki parrogova ucvrstitl sa po jednom horizantalnom gredom ..-... 8-10 .....50m.----~~~--2----'----_+~~~ 350 5 presek 1-1 1 rog 2 raspinjaca 3 spreg protiv vetra 4 jastuk 5 vencenlca .80m. oblcno oko 1.. tt ttl -----Ft~I__I__t_'l>. a nagib krova je minimum 35°... ( 5.2.raspinjacorn.--!-_-_-7_--_-_-_......~------. i I--t--. S obzirom na naprezanja koja trpi rag opterecen horizantalnim i vertikalnim sllarna. koja skracuje slobodnu duzlnu roga.p-...Lt .. ~6~90t.--.----t-..

5/8 Vencaruca Stubovi Pajante 8/10. Podvlaka i stubae ne uCestvuju u nosenju krova. vee imaju funkciju da sprece izvijanje raspinjaee.42P=-_-=i~=+ ~~ftr~l- 181 .60m.OOm. Podvlake kOje skracuju raspon mogu se postaviti na sredini raspona raspinjaee iii u blizini veze raspinjaee i roga (udaljene od nje za oko 25em).00 do 5. Ako se tavanski prostor koristi za stanovanje treba postavitiraspinjaeu na visinu do 2. Uobieajene dimenzije elemenata krova: Rogovi Raspinjaca Podvlake Spreg protiv vetra 8/10 do 12.. Stubovi se postavljaju na rastojanju ad 4. koju nose drveni stubovi. 10/12 12110.detalj C detalj 0 Aka je raspinjaea duza ad 4.OOm ispod nje se postavlja podvlaka. 10/14 8/12 do 14. 14/12 14/14 -t-+-f-'-- 4'20______ zs ---. 10/14 14/18 do 22 3110.

slernenjace i stubca.00m. Na spoljne zidove se oslanjaju ohlcno kada se zeli koriscenje tavanskog prostora. .50m. Stubovi· se osfanjaju na nosecs elemente zgrade. Slemenjaca je horizontalna greda koja se nalazi u slemenu krovai na koju se oslanjaju rogovi. Roznjaca i slemenjaea se oslanjaju na stubove ko] postavJjaju na rastojanjuod 3. grede. a dali ce imatii roznjacu i slernenjacu iii samo jednu od njih. Vencanlca naleze na armirano betonski serklaf u fasadnom zidu (kod strehe). vencanlca oblcno naleze na tavanjace iznad fasadnog zlda.5. roznjacu i slemenjacu.' r'. Kada je duzlna raga do 4. kada duzlna raga prelazi 4. Osiguranje stabilnosti u poprecnom pravcu postlze se koso postavljenim gredama .50m. se . Koddrvene tavanice.00m.50 do 4. a rastojanje izmedu roznjace i slemena iznosi 1/3 ukupne duzlne raga (2. prema polozaju ukrovu nose nazive: vencanlca. Kada je meduspratna konstrukcija drvena. vetra. vencanlca se ankerima pricvrscuje za beton. nosac predstavljaju isti elementi u poprecnorn pravcu.kosnicima.).3.kosnicii par celih rogova iznad njih. Klesta se izraduju od dva kamada tankih paralelnih greda kaje uevrscuju elemente krovnag novnog nosaca. Ove horizontalne grede u krovu se zovu roznjace a. stubovi (krovne stotice) naleiu na tavanjaeu (osnovicukrovnog nosaca) koja opterecenle prenosi na nosece zidove. ito: rastojanjeizmedu vencanlce i roznjace iznosi 213 ukupne duzine roga (4. pokrivacal potkonstrukcije za pokrlvac kaoi drugih tereta. Ako je tavanlca drvena. i tavanlaca na koju se oslanjaju stubci. Kosnici se za armirano betonsku tavanicu povezuju pornocu jastuka (komad drvene grede ko] je ukotvljen u tavanicu).50m. Stub sa pajantama (koje u poduznorn pravcu skracuju raspon roznjae. Roznjaea. zavisi od raspona raga. Krovni nosackod krova na roznjaee predstavlja sklop greda u vertikalnoj ravni u poprecnom pravcu. koja je jaelh dimenzija u odnosu na druge tavanjace i naziva se osnovica krovnog nosaca. Kada se ispod vertikalno postavljenih stubova ne nalaze noseci elementi koji bi primili opterecen]e od krova. Svaki krav Jrna vencanlou (osim u slucajevima kada je rog ucepljen u tavanjacu kod drvene tavanice) . roznjaca i slernenjaca. pa do 7.).50 m. kao i vezu izmedu roznjace rogavai stubaca ucvrs6ujukJesta.00m. krovni. a njihov spo] se prethodno izoluje od vlage. stubovi se izvodekoso. postavljaju se u krovu vencanlca i roznjaca (koja skracuje duzlnu raga).00m). cetvorovodni i slozeni. Ako je meduspratnakonstrukcija armirano betonska. Maksimalna duzina:roga utomstucaju moze biti 9. odnosno sJemenjaei) cini krovnu stolicu. rebra. je poduzna greda u krovu koja se nalazi izmedu vencanlcs i slemena.S0m. K R 0 V 0 V I NA R0 Z N J ACE Kod krovova na roznjace rogovi nalezu na horizontalne grede u krovu i na njih prenose opterecenja od snega.50m (max. klesta. Krovovi na roznjace mogu se izvoditi kao jednovodni. pa se osJanjaju na unutrasnje iii spoljasnje zidove. rogovi <se oslanjaju na vencanlcu. <. dvovodni. zidove. lsacinjavaju 9a: stupci. Ako duzlna roga prede 7. rogovi se oslanjaju na vencanicu i slemenjacu. Za duzlnu raga veeu od 4. Vezu izmedu ragova.

186 . Meautim. Kod nagiba do 25° krovni nosac nema kosnike ali ima eela klesta koja povezuju roznjaee i par rogova suprotnih ravni.. lIl. krovni nosac ima sve elemente odnosno stupee povezane klestlrna i kosnike. Krovni nosaci se moraju oslanjati na nosece zidove. . Ostali krovni nosaci se rasporeduju na rastojanju od 3. Za nagibe od 30° i vece. udaljen od njega za 3 do 5 em. tako sto se nose6i zidovi produzavaju u tavanski prostor i na njih direktno oslanjaju roznjace odnosno slemenlaca.•.50 do 4. za nagibe od 45° ekonomicnlle je izvesti krov na raspinjaGe. onda se konstrukeija krova bez obzira na nagib izvodi sa kosnieima i eelim klestima. Krovovi sa kosim stolicama se izvode kada su nose6i zidovi konstrukcije zgrade postavljeni tako da ne cine oslonac za vertikalne stubove krovnih nosaca.50m. radi koriscenia. grede iii druge nose6e elemente koji moguda prime opterecenie od krova. Razmak izmedu roqova iznosi 60 do 90em.. Nazidak je obleno visine od 120 d0160em. i zavrsava se armirano betonskim serklazem. Ako krov ima nazidak. Krov 58 rnoze lzvesn i bez krovnih nosaca ali samo kod zgrada poprecnog konstruktivnog sklopa. U tom slucaju se jzvode kose stolicekoje se oslanjaju iii na srednji zid Gedan iii dva) iii na spoljasnje zidove.~ ~ .. Kose stolice koje se oslanjaju na spollasnje zidove morajuimati nagib najmanje 45°. . " ~ II.. Kod nagiba od 25° do 30° potrebno [e postaviti kosnike i kratka klesta. U slucaju kada je potrebno ostvariti vscl potkrovni prostor. ispod 20° ne postavljaju se kosniei vee sarno kratka klesta .. Kod blagih nagiba.Rasporedkrovnih nosaca na odredeno] duzin! osnove vrsi setako sto se prvi krovni nosac postavlja uz zabatni zid. fasadni zidovi se produzavaju u tavanski prostor i cine nazidak. veOCsmC3 " I. Krovovi na roznjace sa pravim stolieama mogu se izvesti kod krovova sa vrlo malim nagibom pa sve do nagiba od 45°.

. I ! 1 1 II I I 1 1 1 1 I 3 slemenjaea 1'Yt6..1... 1"A. 5 veneanlca l~o. . 1 . 1_r-6 1 I II IT I - . 1'Yt" 8 pajante1% 9 roZnjaea ·~6~'Yt8 ... TF-6 !~3 1I II I1 =I 1 1 I 1 1 1 1 1 rogovi 2 stubac ·'X2.: --I -- I I 1 I ·1 1 I ------_----~---.I ... I I L '-_ '\/ KROV NA ROZNJACE . I I I I . 1 1 I I II .I r. lL _.~ . x 1!1~.l~ .KROV NA ROZNJACE sa pravlrn stollcama ~1 .dvostruka prava stolica lSi( .---. l'Yta 4 kosnld Il}iz.L _______ 111 II . 1'X2 6 k1eSta 2 x ~'h. _____ IzoladJal rasadnaob!oga . 2 .I II I. !t! id ..--. 7 jas1lJk 1%. I 1 . 5--+ . .

detalj veza elemenata krovnog nosaca kod krova sa slerneniacorn C .detalj veze rogai vencanlcekod krova na roznjaee I ~ -J B .detalj veza elemenata krovnog nosaca kodkrova sa roznjaoom /88 .A .

::.::. c: > e..~ '2' «I .!l 0)«1 ttl .c co E Q) . .> :cttl .2 III .) / S~ 1 0 LIltJ) 's ._" e c: «I 0 m 0 c: 0 .0 0 02 til N ~I 8! I N ..c ttl ttl ttl '::'::c: 0) Q) "'O(tj o_ N ttl E 15 ....§ III ro 'S: E . . ttl en ~ c: . C:.r3 :E 'c > c: 0..::.I . N.::.::._ al 0» E Q) III '2' co ..:: ..8 al > Q) c: alal ..::ttI ...::. e 'f) ~ > ..) ro co en >C.:: E c: ttl co N ...~ ~ Q) 32 .:: ttl 0 E Q) c: >0 ttl III E Q) c: >0 ... "''''~l.. ttl en _ 0..i ~ '2 III '2 III ~ a.e en '- C..:::t(..:.c '.N ttl ..:: ttl 0 .::..2 ttl c: .. '0 1.c c: ctI 'i5J co N 15m . I I .0 0 0 0 Q) .:: a.~ ro > «I III E 0 0 C s~ c: en 0 O-N ro o c: I j $I :ill . al ....:::t(.::. "'0'::':: N '0 al 1.) Q) co oc ro C.'::l Sil IIl'iIl ~~~ .:: '2 al c. WI IN e al u..0) 20 c: . en e 'c > x...ro. a...c I ro C Ern --0 ro ro - r-- =~ ~ - 0) 0 > e . ..> r en Q) I ._ E N co :::J en Ig$ ... '2 al c.. en e~ .:: Q) C >N en co 0 '_""C >C. .

_ co c: I o \Il 01 J2 en I c: o co E ..a ~ en co co c: c: co e :::s ~ !==11:::=:ib' 1---11----11- ~ 0 /.._ Q) ~N ~ en 0 o:E co L1l 8 co . :::s '0 en '-r:: Q) ..10 .'..._ Q) ..~ t. Q) 'N c: c: .en co &.c e._ ... > .2 co E> .

) t 'b50- 450 0' II2 krovovi na roznjace sakosim stollcarnaoslanjanje stubova na spoljasnje zidove .Willi! b~ 4"'.

pa se zato naziva zatega. ali je vazno poznavati ih.4. pa se za potrebe konstruisanja tako veHkih krovnih konstrukcija pribegavalo izvodenju resetkastlh krovnih nosaca. Ove konstrukcije su se izvodilekod zgrada sa drvenom tavanieom velikih raspona. maksimalni raspon je 6. osnoviea krovnog nosaca napregnuta je na zatezanje. Dvojna vesaljka sa sastoji iz zatege. kada nema srednjih zidova koji bi primili opterecenle od krovnih nosaca iii kada to nije povoljno za meduspratnu konstrukeiju. kada je trebalo izbecl opterecen]e meduspratne kcnstrukcllal iznad prostora bez meduspratne konstrukeije. trostruka i visestruka. Danas se ovekonstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova. Kada se radi 0 drvenoj meduspratnoj konstrukciji sa tavanjacarna od punog drveta. Teret od krova koji pada na slemenjacu(Q1) prenosi se na stubae koji je u cvoru I cvrsto vezan za kosnike. Kada je meduspratna konstrukcija armirano betonska. Velike raspone je moquce premostiti nosaclrna od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosacirna. jer hi u tom slucaju one bile veema veHkih dimenzija. Ako je potrebno da se skratl raspon tavanlaca petkrovne drvene tavaniee. od jednog stupea i dva kosnika. Vssaljka rnoze biti prosta (iii jednostruka). da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciJi krovnih konstrukeija starih objekata. Trostruke i visestruke vesaljke se retke srecu jer su glomazne konstrukeije.00m. Konstrukeije na vesaljke se izvode kada su rasponi noseclh zidova veliki. Odredenim nacmorn formiranja krovnih nosaca. Konstrukeija krova na vesaljke izvodi se iznad drvene meduspratne konstrukeije raspona od 6.sile 0/2. Presta vesaljka se sastoji od osnoviee krovnog nosaca koja se ked ovog tipa krova naziva zatega. Usled horizontalne komponente H. . K R 0 V 0 V I N A V E S A LJ K E Kod krovova na rasplnjace i krovova na roznjace (sa pravim i kosim stolieama). rasplnjace izmedu stubaea i dva kosvika. onda Ce se one pegodnom vezom vesaf za stubae. dvojna (iii dvostruka). opterecenje od krova se prenosi na unutrasnje iii spoljasnje nosece zidove iii druge nosece elemente. Primena tavaniaca od punog drveta za veee raspone nije ekonomicna. kada nema srednjh zidova koji bi posluzlli kao oslonei.00m. Presta vesaljka lma samo jedan stubae i izvedi se kod krovova ko] imaju samo slernenjaou.00. i opterecenie Q2 preneti u evor I odakle se ukupno opterecenie Q ravnomerno prenosi preko kosnika na speljne zidove ( na svaki zid po 112 sile Q). . Kosniei sa osnovieom krovnog nosaca (zategom) cine nepomerlJivi trougao. do 12. kod betonskih konstrukeija. tavanjace se mogu vesati za krovne nosace pa je tako konstrukeija takvog krova debita naziv -krov na vesaljke. Danas se vise ne izvode. opterecenje od krovnih nosaca preuzmaju nosed elementi konstrukcije (poduml iii poprecni nosecl zldovl iii grede). dva stupea.

i lma istu funkciju kao i nadvlaka. pomoeu podvlake 3. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj trecinl).sustleu u toj tacki prenele na odreCfeno mesto.Seme krovnih nosaca kod jednostruke i dvostruke vesaljke l~ ~!qn QI2 1 2 3 4 vencanica slemenjaca roznjaca stubac 5 klesta 9 nadvlaka 6 kosnik 7 rog 8 podvlaka 10 raspinjaca 11 zatega PrHikom konstruisanja ve§a1jke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova: 1. Dabi se skratio raspon tavanjaca drvene meduspratne konstrukcije. Sve tavanjace koje se oslanjaju na spoljne zidove prikacene su za nadvlakui tako im se skracuje raspon. Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile kolese . Podvlaka je horlzontalnagreda koja se postavlja ispod zatege. nagibkosnika i zatege ne sme biti manji ad 30°. na mestima gde je ova povezana sa stupcem. pomocu direktnog naleganja na tavanjaea na zatege 4. one se kod krovova na ve§a1jke moraju ve§ati za krovne nosace na nekoliko naelna: 1. U ovom slucaju podvlaka nije u ravnisa zategama i tavanjacama pa se vidi na plafonu. pornocu limenih pspuea. da se osovine greda koje se susticu u jednom cvoru moraju secl u jednoj tacki. da se osovine kosnikai zatege seku iznadzida na osloncu 3. pomocu okagaee ( nadvlake) 2. Ako se on ne bi postovao do§lo bi do ekcentricitetai porernecaia ravnoteze ~to bi ugrozilo opstanakkonstrukcie. Orugi uslov je vazan jer utiee na naprezanjekoje se razvija u zidu koji prima opterecerqe ad krova i tako utice na ukupnu stabilnost. jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak. 2. (33 . a pored stubaca. Okagaca iii nadvlaka je horizontalna gredakoja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosace.

2). koja se nalazi priblizno na 20 do 25cm ispod slemenlace.1. detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se secl u jednoj tacki iznad oslonca (uslov br. sastoji se od zatege. 3). Najbolje je da ta taCka pada u jezgro zida (varijanta 1) iii da ga tangira (detalj 1).tavanlace prihvacene nadvlakom T 1 Z i 1 Krovni nosac proste iii jednostruke vesalike. Prosta iii jednostruka vesaljka . Osovina . Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sma biti manji ad 30° (uslov br.kosnika i osovina stupca moraju se seci u jednoj tacki (uslov br. . 1). jednog stupca i dva kosnika.

zatege se vida na plafonu jar nisu u ravni sa tavanlacama. .Kod direktnog naleganja tavanlaca na zatege. i ravan platon. Postavljanjem tavanlaca u limena papucekoie sa oslanjaju na zatege postize se da tavaniacei zatega leze u istoj ravni.

. ako se zeU njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji sekoristi. .Kako su ove tavanice cesto znatne tezlne.. ~ ~ ~~. ukoliko tavanski prostor nije predviden za keriscemje. mora ova uzeti u obzir i konstrukcija olacati. . '.:: i • r . \NZJt¥INtA ~ . j ><XX>q - ".-. r !oIl r TT gV~~A I I mi' ! [ il."~ i /96 .3 . Zato se ked rekonstrukcije ovih krovova... tezi se da svi njenielementi budu sto laksi. r I! .~1 ~-.

se kosnici ucepljuju u drvene jastuke koji su pricvrsceni za betonsku konstrukcilu.Konstrukcijakrova na vesaljke nad armirano '""o... Vee Ve~aljka se maze konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30° ali se u tom slucaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom ad 30°) izvodikrov sa nazidkom. U svom donjem delu on nasi samo silu ad vertikalne komponente sile koja se od roznjace prenosi preko pajanti. . tom slucaju zatega se ne mora postavljati po celoj duzinl raspona.' ..'. zatezuca sila se preko jastuka prenosi na meduspratnu konstrukciju. rasponaizvodi se kada nije pozetjno optereclvatl medusprathukonstrukciju. Stubac je ucepljen u drveni jastukkoji je pricvrscen za betonsku tavanicu.. U tom slucaiu....t''''n....

~ i (Jf} . i Rna prelomljen oblik. vee se primenjuju laki krovni vezaCi indusbijski proizvedeni koji po formi ocIgovaraju mansardnom krovu.0. Kada je gomji deo blagog nagiba onda se obiCno taj deo nekoristi za boravak. Proizvedeni u taboo. pa su po nemu dobiliime. vee stuzi kao tavanica izmedu dva dela krova. nepripada potkrovnom prostoru. Kod njih je svaki krovni vezac istovremeno i krovni nosac. Sastoji se iz dva dela. stupci krovnih nosaca povezuju se kI~ima.5. mansardni krovovi I I 1\ ff i 1 ! I ! . MANSARDNII KROVOVI Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard. Oblikkrova seobiCno dobija kada se nad spoljnim zidovima opise polukrug i u tim granicama odredekontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta. na gradiliStu selako i brzo montiraju. Donji deo je obiCno jako strm a gomji deo rnoze biti strm iii blag. U drugom slueaju kada se koristi ceo potkrovni prostor.

tna dve vode _ . iii reSelke sa paralelnim pojasevima.. oblici drvene r e s etk e +__ 5.__ L. nadve vade._. paraboliCne reSetke.. Stapovi u polju nazivaju se §tapovi ispune. 5... tr ap ez a s ta na j e dn u vodu 4.J__-. ObIik resetki maze biti razliCit. __ "__""'n'_ ... koja ne slabs drvo.~ 2. mansardne reAetke. Povezivanje gomjeg i donjeg pojasa oosaea VlSi se takode sa drvenim elementima postavljenim po odredenom sistemu. OVako dobijeni nosac ima isti otpomi mamenat kao i greeta punog reseka iste visine. dok se ova naprezanja smanjuju idutika neutralnoj zoni. paralelna [!U12 ~. Konstruisu se objekti velikih rasponaprimenjujuCi nove veze i spojna sredstva.J._._ .LIB J ~__j -tB. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka. mansardna 7. t. zavrtnjeva. Na taj naein dobija se resetkasti nosae ked koga je gomji pojas napregnut na pritisak a dooji pojas na zatezanje. L . IlI12 ._ __ 6% -. nadvevode. __ ... 3. p ar abo l l cn a . 2. + Irougaona na dve vode _. uz uslov da sa osovine svih Stapova koji se sustiCu u jednom boru seku u jednoj taCki. Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao Sto su primena eksera. .. NosaCa sa kombinovanim presekom ima v5e vrsta..._L -----oj trougaona jednovodna ~_ L . Prema naCinu postavljanja napregnuti su na pritisak iii zateznje. trapezaste na jednu vodu.. Uoeavanjem nedovoljne iskoriSCenosti nosivosti srednjeg dela nosaCa. RESETKASTI KROVNI NOSACI Drvene reSetkaste konstrukcije datiraju jos iz druge polovine 19 veka kadasu ini:enjeri u Americi primenjivali statiCke metodena drvenim mostovskim konstrukcijama.____. a najfeAti su sledeCi tipovi: 1. _ __. kada se usled nestaSice gvoz(fa sve viSe primenjuje drvo. lepkova i drugih.~JB-LtB J 3.. ~ .. uoceno je da su naprezanja najveea naspoljnjim povrSinama odnosno gomjoj koja je napregnuta na pritisak i donjojkoja je napregnuta na zatezanje. a naroCito sa razvijaju posIe prvog svetskog rata. L _.0.L:a-\ ~ ...1I12~~1 I~J6 . tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. nastali su kombinovani preseci. 4._. luene. __ ..5. prstenastih i zupeastih spona. ravne r~._ ~ l"... zaglavaka.. AnalizirajuCi napone ked nosaea punog preseka napregnutog na savijanje.~ _ ._ ILl8 .L_ _ FIG ._--+ -!-~--. ked kojih su gomji i donji delovi presekanosaea puni a sredina sa manjom povrSinom preseka. Irapezasta . trougaone re§eIke: na jednu vodu.. .

onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje.._ -t. onda su one napregnute na zatezanje. _..0"'"-'-. onda su one napregnute na zatezanje a vernkale na pritisak. Kada se dijagonale ad oslonca penju ka sredini. kada se dijagonaJe penju od sredina ka osloncima. ---_. ~ -I _ 0 Kod ravnih nosaCa rfietki.. .."--..-. Gomji i donji pojas nosaea povezani su slapovima ispune Ciji je glavni zadatak da spreee izvijanje gomjeg pojasa... a vertikale na pritisak. Kod trougaonihre§etki je obmuto. LuCni odnosno paraboliCni nosaCi bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskajuee sile gomjeg pojasa bivaju prihvacene ad donjeg pojasa....__ z1'\~ . It~ .. ·lO~"'.drvene r e se tke ~ - - - . I ~ n --.?@~ r--- . onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. . ----... Obmut rasporedsila deSava sa kada S9 dijagonale od oslonca dizu ka sredini reSetke. Kada se dijagonale penju ad sredine ka osloncima.··n r--~ r -"t _ - t .~ - VJ~~ rr.

Konstruisanje reSetke detalji I-VI .

iii ako sa dijagonafe postavljaju pod istim ugJom vertikale Ce biti na razliCitom medusobnom rastojanju. . zaneke delaYe koji su jake napregnuti upotrebljava sa tvrdo.detalji VI . Razmak izmet1u vertilala keres sa cd 2. Pri tome sa moze postupiti na dva naCina. a moze biti i manji. pristupa sa rasporedu vertikala i dijagonaJa. IlIIIJ PoSta seodabere oblik. kaoi na druge elemente noseCe konstrukcije.3.00 . hrastovo drvo.. Aka se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada ce dijagonale biti pod razlk!itim uglom.XI lL . Izuzetno.00 do 3. Re§etke mogu da nalezu na masivne zidoveiJi stubove. kao ina drvene pune iii reOOtkaste stubove. Za reSetkaste nosafe uglavnom sa upotrebljava jelovo drvo.50m.

a rasponrogova ad oslonca do oskmca oe bi trebalo da prede 4. roZnjaea t slemenjafa. Ovi krovovi mogu sa izvesti i bez roinjaea. i predstavljaju krovni nosac. paralelno sa sJemenom odnnsno sa strehom.00m. Nagib· reSetke uskladuje se sa vrstom pokrlvaea. LO:=' .Ovako forrniranim resetkastim nosaCimasaviatfuju se veliki rasponi. vee postavljanjem raga va upravno na krovne potplatnice re~etki - na krovnoj detalj XII. potplatnice na krovnoj re~etki Preko reSetkastih nosa~ postavljaju sa venCanica.00 do 5. U popreenom pravcu. 8 preko njih postavljaju sa rogovi_ UkruCenje u poduznom pravcu sa vrSi iii pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ·roZnjacama odoosoo slernenjafama) iii poduZnimreSetkama na dva iii tri mesta u poduinom pravcu.50m. rOOetke (koji se ovako postavIjeni nazivaju po1pIatnice). po istom principu kao ked klasifnih tesarskih krovoV8. reSetke se postavljaju na rastojanju ad 4. Razmak izmet1u rogova zavisi ad vrste pokrivafa i naana izvoaenja njegove podloge.

Ove reSetke predstavljaju osnovuza industrijsku proizvodnju reSetkastih nosaCa. predstavtjaju u isto vrerne krovni nosac i rag i postavtjaju se na rastojanju ad 1. savremenim naCinom proizvodnje.ReSetke ad dasaka kao lake reSetke. re s erk e od dasaka 204 .5Om. UkruCenje u poduZnom pravcu postiZe se ukrStanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne stapove ispune.OOrn do 1.

trapezasti jednovodni. /~ /~. Mogu imati razlicite forme kao sto su: . . Oslanjaju se na nos ace zidove iii druge elemente nosece konstrukcije zgrade formirajuci krovnu konstrukciju nad prostim i slozenirn osnovama..resetkasti nosad sistema "Trigonie. dvovodni.resetkasti nosacl sistema"DSB" • .a-. i u njih spadaju: . .7. nosael tipa "WelJsteg" . r a z l icl tl odlici Troughltltl jodnovodn] LKV NOSA~] LKV n os ac a Trapozoel] jodnovodnl I. . .trougaonl jednovodni krovovi. cetvorovodni i slozeni krovovi. savlac:1uju velike raspane i u znatnoj meri predstavljaju zamenu zaklaslcne krovnekonstrukcije. .poligonalni laki resetkasti vezact u formi mansardnog krova. Ovovodnl LKV noaael za krov·oyo "'4 potkrovljom Tr4poz48tl dvovodnl LKV NOSAl:1 Poligonainj LKV NOIlAl:1 za m4ns!ludnD kr·ovoVe .KV NOSACI . Laki rssetkastl nosaci su industrijski proizvedeni po odredenoj tehnologiji. donosese na gradiliste i na jednostavan i brz nacin montiraju.0.trapezasti dvovodni.trougaoni dvovodni. Trouglast] dvovodnl LKV NOIlAl:1 to\ ~ . KROVNE KONSTRUKCIJE 00 INOUSTRIJSKI PROIZVEOENIH KROVNIH NOSACA U industrijski proizvedene krovne nosace spadaju krovni nosac: koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradilistu. . Proizvedeni od jelove gra(Je malog reseka predstavljajulaku konstrukciju. poznatikao "talasasto rebro".lzvodese kao jednovodni.laki resetkastt krovni nosaci.Jepljeni lamelirani nosael. koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi iii koristi kao potkrovni prostor.

Najrasprostranjenijisu trougaoni oblici lakih krovnih resetki.0Q-1.00m. "DSB" no s a c presek i izgled lTlj ~Jl t al] cv o ra de .postavljanjem krovnlh nosaca na rastojanju ad 1. blagog iii strmog nagiba. Ovim sistemom krovnih vezaca se mogu reallzovatl sarno jednovadni i dvavodni krovovi. prema funkciji potkrovnogprostorai vrsti krovnog pokrivaea. za raspana do 1S.i ad stapova ispunekoji zaklapaju ugao od 45° sa osorn nosaca. stapovl gornjeg i donjeg pojasa imaju vecu sirinu ad visine.00m. Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosaca pravougaonog popreenog preseka. Izraduju se do visine ad 80em. Elementi "DSB" su resetkasti nosael koji se mogu primeniti kao proste grede. Resetkasti nosaei sistema "OSS" (oznaka prema "Dreieck-streben-Bau-Art") predstavljajujedan ad najstarijih sistemakoji se vremenom razvijao i odrzao se do danas. Postavljaju se na medusobnom rastojanju ad 60 do 120cm.00 do 12.SOm. Rasponi ovih nosaca najeesCe se kreeu od 6. grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategomi bez zatege. Krovni vezael predstavljaju u isto vreme i nosae i rag i iskljucuju postojanje roinjaea i elemenata klasiene krovnekol1strukcije. sto dozvoljavaizvodenje iljebova za vezu sastapovlma ispune.

Resetkasti nosael sistema "Trigonirpredstavljaju spoj dva razlicltaslstema veze drvenih nosaca: kovanom vezom i lepljenjem. iii dvodelnu strukturu· ispune i trodelnsstapove pojasa. postavljanjem krovnih vezaca na rastojanju od 1. za rspone max. Poprecnl presek "Trigonit" nosaca rnoze imati jednodelnu ispunu i dvodelne stapove gomjeg i donjeg pojasa. "T ri go n j t" nos a¢ presek i izgled 207 . kao podvlake kodkonstrukcija hangara nad velikim rasponom.15. .OOm. kao kontinualni nosacl. resetkastl nosacl sa promenljivom visinom poprecnoq preseka trougaonog iii tarpezastog oblika.50m.OQ-1. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova. Moguce su i druge varijante izvedene iz ova dvaslucaja. kao nosacl kod hanqarskih konstrukcija.

Om. Ako je opterecerqe malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13. industrijskim nacinom proizvodnje.Nosaci tipa "Wellsteg"-u praksi poznati kao"talasasto rebro" nastali su spajanjem drveta i turniranih ploca u nosac koji se odlikuje veoma jednostavnim. duz drvenih nozica ugraduje se talasasto rebro od turniranih ploca. U serijskoj proizvodnji nosael sa talasastim rebram su visoki do SOcm. Standardne visine rebra je od 24 do 60em. dobrim mehenlcklrn karakteristikama. a odnos visine i duzlne talasa sinusoidnog zljeba u noziei rebra se krece izmedu 1/8 i 1/14. Veci nosaCi mogu imati i dva rebra. koja stoje paralelno jedno pored drugog. U masinskiizveden zljeb oblika sinusoide. pa takvi nosacl obrazuju sanducastl poprecni presek koji ima visinu ad 6D-80em. "Wellsteg" no s ac presek izgled detalji p o p r e c nl preseci oslanjanja . Ovi nosael se najcesce primenuju kao rogovi iii kao roznjace u sistemu krovnih struktura iii kao tavanlace u sistemu drvenih meduspratnih konstrukclja iii potkrovnih konstrukeija. i lepljenjem tormira nosac u poprecnorn presekul oblika. malom sopstvenorn teiinomi lakorn ugradnjom.

Ravni lamelirani leptjeni nosacl koriste se uglavnom za raspone ad 10. dok se nosact sa manjim poluprecnikorn teze izvode i vise kostaju. kojisu jednostavni za izvoCienje. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosaci poluprecnika do 6.Om.0 do 30. Ovako dobijeni elementiimaju boljekarakteristike nego drva ad koga su nastali. i visine 4cm. vlakna spojenih lamella moraju biti rnedusobno . ReCianjem lamela jedne preko druge farmiraju se nosacl zeljene visine (mogu biti i do 2.Om.visine).Lepljeni lamelirani nosacl su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Lamelle mogu biti duzine do 50m"sirine 22cm. PrHikomlepljenja. Dobijaju se lepljenjem dasaka iii lamella ( cetlnarska graCia podjednake slrlnei visine poprecnoq preseka spojena u elemente potrebne duzine).OOm. paralelna. Ia p Ij ani no s a ct Iam e r ira n i .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->