DONA HARAVEJ

Kiborzi : Mit o politi~kom identitetu

@elela bih da zaklju~im s jednim mitom o identitetu i ograni~enjima, koji bi mogao da uti~e na politi~ku imaginaciju na kraju dvadesetog veka. Ovu pri~u dugujem piscima kao {to su D`oana Ras, Semjuel R. Dilejni, D`on Varli, D`ejms Tiptri ml, Oktavia Batler, Monik Vitig i Vonda Mekintajer. To su na{i pisci koji istra`uju {ta zna~i biti otelotvoren u „haj-tek” svetovima. Oni su teoreti~ari kiborga. Antropolog Meri Daglas (1966, 1970), koja istra`uje za~etke telesnih ograni~enja i dru{tvenog ure|enja, mo`e nam pomo}i da shvatimo od kakve je su{tinske va`nosti poetika tela za pogled na svet, a samim tim i na politi~ki jezik. Francuske feministkinje kao {to su Lis Irigarej i Monik Vitig, uz sve razlike koje me|u njima postoje, znaju kako da „pi{u” telo; one znaju kako da od poetike fragmentacije i rekonstitucije tela istka-

ju eroti~nost, kosmologiju i politiku. Ameri~ke radikalne feministkinje poput Suzan Grifin, Odri Lord i Edrijen Ri~ imale su zna~ajan uticaj na na{u politi~ku imaginaciju – i mo`da previ{e ograni~ile na{e shvatanje prihvatljivog telesnog i politi~kog jezika. One insistiraju na organskom, suprotstavljaju}i ga tehnolo{kom. Ali njihovi simboli~ki sistemi i srodna stanovi{ta ekofeminizma i feministi~kog paganizma, koji su bogati organicizmom, mogu se shvatiti jedino kao suprotstavljene ideologije u kontekstu kraja 20. veka, o kojima govori prof. Sandoval. Takvi sistemi obeshrabruju svakog ko nije preokupiran ma{inama i sve{}u kasnog kapitalizma. U tom smislu oni su deo sveta kiborga. S druge strane, veliki potencijal za rad feministkinja le`i u otvorenom prihvatanju mogu}nosti koje proisti~u iz sloma jasnih razlika izme|u organizma i ma{ine

SCENA 15

. koji mo`e biti od pomo}i: stvaranje obojenih `ena i monstruoznih „sopstava” u feministi~koj nau~noj fantastici. Upravo je simultanost tih slomova ono {to na~inje matrice dominacije i otvara nove geometrijske mogu}nosti.16 SCENA @enska podela i sli~nih razlika koje oblikuju sopstvo zapadnog ~oveka. [ta se mo`e nau~iti iz li~ne i politi~ke 'tehnolo{ke zaga|enosti'? Nakratko }u se osvrnuti na dve grupe tekstova koji se me|usobno pro`imaju i mogu pomo}i pri konstrukciji jednog kibor{kog mita.

ugra|ene su u doslovne tehnologije – tehnologije koje 'pi{u' svet. kao na pretnju njihovoj solidarnosti i sigurnosti. pisci kiborzi podrivaju centralne mitove o poreklu zapadne kulture. prepri~avanja povesti o uro|eni~koj `eni Malin}e. regrutuju se u srednjoj {koli i obrazuju za rad na integrisanim kolima. kriterijum je koji izdvaja 'jeftinu' `ensku radnu snagu. Odri Lord (1984) je na tragu ove ideje sa svojom Sestrom Autsajderkom. kroz istoriju rizikovanja sopstvenog `ivota radi sticanja ve{tine ~itanja i pisanja. Poezija i pri~e ameri~kih obojenih `ena stalno govore o pisanju. jedna bogata subjektivnost. 1987b). Pismenost. biotehnologiju i mikroelektroniku – a koje su nedavno uspele da tekstualizuju na{a tela u vidu {ifrovanih poruka na C3L. Pisanje kiborga je pisanje o mo}i pre`ivljavanja. pri~e koje se iznova pri~aju. Figurativno i doslovno. jezi~ka politika pro`ima sve borbe obojenih `ena. U mom politi~kom mitu. Prepri~avaju}i pri~e o poreklu. Pisanje igra su{tinsku ulogu u zapadnom mitu o razlici izme|u usmenih kultura i kultura sa pismom. Postoje materijalni i kulturni okviri u koje bi ovaj potencijal mogao da se uklopi. To su stvarne `ene za koje je kaleidoskop sastavljen od svetskog tr`i{ta seksa. pismenost posebno obele`ava obojene `ene. Ono ima jednako va`nu ulogu i u procesu bri- sanja takve razlike u 'postmodernisti~kim' teorijama koje napadaju falogocentrizam Zapada. po nekom va`e}em mi{ljenju. koje su od su{tinske va`nosti za feministkinje-kiborge. u slo`enim politi~ko-istorijskim naslagama njene 'biomitografije'. o sticanju mo}i ozna~avanja. autoritativnog i individualizovanog rada. Sestra Autsajderka je the off-shore `ena. konkurencije i eksploatacije u okviru istih industrija. ve} na dosezanju sredstava kojima se mo`e ozna~iti svet. Borba oko zna~enja pisanja najva`niji je oblik savremene politi~ke borbe. 1987a. deo razli~itosti rasa i etni~kih identiteta `ena kojima se manipuli{e u cilju stvaranja podela. Te falogocentri~ne pri~e o poreklu. Osloba|anje igre pisanja smrtno je ozbiljna stvar. u samim SAD. naro~ito na engleskom jeziku. ali ovaj put ta mo} ne sme biti ni fali~ka. pre Mu{karca. Nasuprot orijentalnim stereotipima o 'jezi~koj primitivnosti'. Sestra Autsajderka predstavlja potencijal. na koju ameri~ke radnice. majci rase 'kopi- SCENA 17 @enska podela .Ve} sam pomenula da 'obojene `ene' mogu biti shva}ene kao jedan vid kibor{kog identiteta. jedinstvenog i savr{enog naziva. ni nevina. tako privla~nu multinacionalnim kompanijama. a pri~e o jeziku imaju posebnu mo} u bogatom savremenom spisateljstvu ameri~kih obojenih `ena. King. Ta sredstva su ~esto pri~e. tr`i{ta radne snage i politike reprodukcije – svakodnevni `ivot. onoj mo}i koja se ne zasniva na prvobitnoj nevinosti. pre pisanja. Mlade Koreanke koje su eksploatisane u industriji seksa i elektronskoj industriji. koji je ozna~io njih kao 'one druge'. Zami (Lord. sanjarenje o celovitosti koja je 'jednom davno' postojala. Na ameri~kom kontinentu. jednako kao i mu{karci. pre jezika. ne bi li subverzivno delovale na komandu i kontrolu. Pisanje je od posebnog zna~aja za kolonizovane grupacije. 'Obojene `ene' su po`eljna radna snaga u nau~notehnolo{kim industrijama. 1982. verzije koje preokre}u i izme{taju hijerarhijsko dvojstvo naturalizovanih identiteta. Pisanje kiborga ne sme biti pisanje o Padu. `ene i feministkinje. izme|u primitivnih i civilizovanih mentaliteta. Na primer. Nju su sticale ameri~ke crne `ene. gledaju kao na neprijatelja. fali~kog. s njihovom ~e`njom za svojim ostvarenjem u apokalipsi. Feministi~ke kiborg-pri~e imaju zadatak da ponovno kodiraju komunikaciju i inteligenciju. s njegovim obo`avanjem monoteisti~kog. Svi smo mi kolonizovani posredstvom tih mitova o poreklu. sintetizovana stapanjem autsajderskih identiteta.

i ve}e bliskosti s prirodom. to su prve iscrtane povr{ine kasnog dvadesetog veka. da pi{e ne stvaraju}i mit o prvobitnoj celini. ve} zbog svoje sposobnosti da `ivi na granici. tela i uma. partijama predvodnicama. kompetentne. slave}i nepriznatu fuziju `ivotinje i ma{ine. Pisanje afirmi{e Sestru Autsajderku. Pisanje ozna~ava Moragino telo. ogledala i oka.ladi'. silu za koju se veruje da generi{e jezik i pol. za koju Mu{karac veruje da je nevina i svemogu}a majka. bilo da je ime maj~ino ili o~evo. bez prvobitnog boravka u harmoniji legitimne heteroseksualnosti u vrtu kulture. potvr|uje ga kao telo obojene `ene. u stanju smo da sagledamo mo}ne potencijale. i ljubavnici Korteza. ali izbor daje osnov za liberalnu politiku i epistemologiju koja pretpostavlja reprodukciju individua {iroj reprodukciji 'tekstova'. on je svesno iskonstruisan. ne @enupre-pada-u-pisanje. Moragin jezik nije 'celost'. Zbog toga politika kiborga insistira na buci i zagovara 'zaga|enost'. 'Mi' nismo izabrali da budemo kiborzi. Politika kiborga je borba za jezik i borba protiv savr{ene komunikacije. ne zbog svoje nevinosti. Ovde je majka Malin~e. prirode i kulture. prepoznavanje sebe kao vidljivog dela sveta. ne Eva pre nego {to je zagrizla zabranjeni plod. gospodarici jezika. imaju posebno zna~enje za konstrukciju identiteta ^ikana. {to je centralna dogma falogocentrizma. koja nikada nije postojala. Ogoljena od identiteta. Bez prvobitnog sna o zajedni~kom jeziku ili prvobitnoj simbiozi koja bi obezbedila za{titu od negativne mu{ke separacije. Obojene `ene su je iz zle majke mu{kog straha 18 SCENA @enska podela . upravo je ovaj himera-monstrum. oslobo|ena na Kraju jo{ jednog spiralnog prisvajanja od strane sina. Iz perspektive kiborga. Pisanje je prethodnica tehnologiji kiborga. ~istoti i materinstvu. jezik pre prekr{aja. polazi{ta onih koji su bli`i prirodi. dakle u situaciji kada pojedinac ne mo`e da zasnuje identitet na mitu ili na padu i gubitku nevinosti i prava na prirodna imena. koja u sebe uklju~uje sve druge vrste dominacije. nevinosti. nepriznata rasa prenosi znanje o mo}i margina i va`nost majke kakva je Malin~e. izvanredna 'pismenost' njene poezije predstavlja prekr{aj na isti na~in na koji je prekr{aj Malin~ino vladanje jezikom osvaja~a – prekr{eno pravilo. Feminizam i marksizam su se do sada zasnivali na zapadnim epistemolo{kim nu`nostima da se revolucionarni subjekt konstrui{e iz perspektive hijerarhije pot~injenosti i/ili latentne pozicije moralne superiornosti. Ali. himera engleskog i {panskog – i jedan i drugi jezici osvaja~a. ali utkano u igru teksta koji nema kona~no privilegovano zna~enje ili istoriju spasenja. koji podrivaju strukturu `udnje. oslobo|eni nevinosti onih koji su je izgubili. rase novog sveta. Sestra Autsajderka ukazuje na mogu}nost pre`ivljavanja sveta. s njegovom neizbe`nom apokalipsom poslednjeg povratka jedinstvu smrti. osloba|a nas od potrebe da politiku gradimo na identifikaciji. koja je neophodna falogocentri~noj 'Porodici Mu{karca'. koji se ne poziva na prajezik. ono {to stvara razu|ene. Moragino pisanje. i tako podrivaju strukturu i modalitete reprodukcije 'Zapadnog' identiteta. suprotstavlja se mogu}nosti nestajanja u neozna~enoj kategoriji Anglo-oca ili orijentalnom mitu 'prvobitne nepismenosti' majke. potentne identitete obojenih `ena. protiv jedinstvenog koda koji prevodi svako zna~enje savr{eno. nelegitimna produkcija koja omogu}ava pre`ivljavanje. bez postojanja prve od svih pri~a. To su spojevi koji Mu{karca i @enu ~ine tako problemati~nim. oslobo|eni potrebe da politiku utemeljujemo u 'sopstvenoj' privilegovanoj poziciji pot~injenosti. ^eri Moraga (1983) u LJUBAVI U GODINAMA RATA istra`uje teme identiteta bez posedovanja prajezika. roba i gospodara.

bez obzira koliko puta neki 'zapadnja~ki' komentator spomene tu`no nestajanje jo{ jednog primitivca. iz dominacije nad svima koji spadaju pod one 'druge'. Haj-tek kultura na intrigantne na~ine postavlja izazove ovim dualizmima. manji ulog u mu{koj autonomnosti. Biti 'drugi'. tragediju autonomije. nultu ta~ku. ekonomija u integralnom kolu). radnice iz sela jugoisto~ne Azije koje rade u japanskim i ameri~kim elektronskim firmama. ali biti Jedinka zna~i i biti iluzija. jo{ jedne organske grupe koju je ubila 'zapadna' tehnologija. bez jasnih ograni~enja.pretvorile u oduvek pismenu majku koja podu~ava pre`ivljavanju. Glavni od ovih problemati~nih dualizama su 'ja'/drugi. Da sumiramo. ubla`en imaginarnim predahom na grudima 'Drugog'. Ovi kiborzi su ljudi. ljubavi i konfuzije u kulturi kiborga. a koje opisuje Aiva Ong). vi{e fuzije u usmeno. put koji ne prolazi kroz @enu. biti mo}an. U ovom zapletu `ene su predstavljene kao bi}a kojima mo`e biti bolje ili lo{ije. Jedno je nedovoljno. ali dvoje je suvi{e. kultura/priroda. nepriznate kiborge sada{njosti. umno`en. On prolazi kroz `ene i druge. 'drugi' postaje taj koji u svojim rukama dr`i budu}nost. Biolo{ki organizmi postali su bioti~ki sistemi. Ovo nije samo knji`evna dekonstrukcija. sprave za komunikaciju poput mnogih drugih. Nije jasno {ta predstavlja um. Za sada. um/telo. separaciju. ontolo{kog razdvajanja izme|u na{eg formalnog znanja o ma{inama i organizmima. apstrakcija. nad ljudima druge boje ko`e. a {ta telo u ma{inama koje se razla`u u razli~ite vrste kodiranja. s obzirom da sebe poznajemo i u formalnom diskursu (na primer. aktivno iznova ispisuju tekstove svojih tela i dru{tvenih uloga. zna~i biti vi{ezna~an. zami{lja `ivotnu dramu kao individualizaciju. pad u pisanje. Stanje transa koje su iskusili mnogi korisnici kompjutera postalo je stalno mesto u nau~nofantasti~nim filmovima i vicevima. u Majku. 'Sopstvo' je Jedinka nad kojom nema dominacije. stvarnost/pojavno. svi proizlaze iz logike i prakse dominacije nad `enama. Svaka pri~a koja po~inje prvobitnom nevino{}u i daje privilegiju povratku 'jedinstvu'. stvaralac/stvoreno. biologiji) i u dnevnoj praksi (na primer. koja zna da priznanjem 'drugoga'. prirodom. savr{enstvo. Primitivnost. ali koja. mu{ko/`ensko. a koji slu`e kao ogledalo onom {to se defini{e kao 'sopstvo' ili Ja (self). postajemo kiborzi. radnicima. {to odr`ava la` o autonomiji 'sopstva'. Ali postoji i drugi put do manjeg uloga u mu{koj autonomnosti. Bog/~ovek. fazu 'ogledala'. Nema fundamentalnog. slabiju individualizaciju. to jest kao rat. ukupno/delimi~no. Replika Rej~el u filmu BLEJD RANER Ridlija Skota otelotvorenje je straha. istina/iluzija. Mo`da paraplegi~ari i drugi te{ko hendi- SCENA 19 @enska podela . koji to zna iz sopstvenog iskustva pot~injenosti. ispravno/pogre{no. koji pi{u}i odbijaju da nestanu na ne~iji znak. Nije jasno ko stvara. po mi{ljenju svih. civilizovano/primitivno. i kao takav biti deo dijalektike apokalipse zajedno sa drugim. Jedna od posledica je na{ izo{tren ose}aj povezanosti sa tehni~kim pomagalima. aktivno/pasivno. biti Bog. Ovakvim zapletima vlada jedna reproduktivna politika – ponovno ro|enje bez mana. otu|enje. a ko je stvoren u odnosu izme|u ~oveka i ma{ine. koji odbijaju ideolo{ke resurse viktimizacije u korist stvarnog `ivota. nematerijalan. ve} transformacija. o tehni~kom i organskom. pak. Ovi kiborzi iz stvarnog `ivota (na primer. celina/deo. odre|eni dualizmi su stalni u zapadnim civilizacijama. izvr{itelj/resurs. hibridi. koje nije rodila @ena. imaju manje sopstvenosti. Biti Jedinka zna~i biti autonoman. ra|anje 'sebe'. mozaici. himere. `ivotinjama – ukratko. Pre`ivljavanje je ono {to je ulog u ovoj igri i{~itavanja.

ve{tina: svi smo iznova sazdani u toj pri~i. ma{ine mogu biti proteti~ke sprave. o lancima u kojima je moderna ameri~ka `ena ba~ena u ropstvo. istovremeno ostavljaju}i prostora za herojska traganja. artefakta. a ~iji postupci u vezi s njenim belim gospodarempretkom odre|uju mogu}nost njenog sopstvenog ro|enja (Kindred).. ma{ine se mogu pokrenuti – mogu im se dati du{e koje li~e na duhove da bi progovorile ili se kretale. ili tela. vrlo intenzivno. Svi organizmi mogu biti mehanizovani – svedeni na telo. kao deo na{e imaginacije i drugih vrsta prakse. lude tehnolo{ke sprave-boginje-planeteprevarantkinje-starice. I da zaklju~im s vrlo delimi~nim i{~itavanjem logike kiborg ~udovi{ta iz moje druge grupe tekstova. koji je stvoren nakon ro|enja jednog te{ko hendikepiranog deteta. seksualnost. a koji su nau~ili da prihvataju pisce-moderniste kao {to su D`ejms D`ojs ili Vird`inija Vulf bez razmi{ljanja. naro~ito PRI^E IZ NEVEJONA. da bi podrila njihovu verovatnost. Za{to bi se na{a tela zavr{avala ko`om. u najboljem slu~aju. na ~ijoj se povr{ini mno`i neverovatna kolekcija postkibor{kih simbioza. ruga se pri~ama o poreklu prera|uju}i neolitsku revoluciju. koje svog neprijatelja upoznaje kao 'ja' (Pre`iveli). individualnog entiteta. ljudskog. Pol. u prvom serijalu pod nazivom KSENOGENEZIS. ili. ponovo prikazuju}i postupke s kojima nastaje zapadna civilizacija. ~ije ime evocira Adamovu prvu i nepriznatu `enu.kepirani ljudi mogu da iskuse (i mo`da ponekad to i ose}aju). Feministi~ka nau~na fantastika Semjuel R. koje se shvata kao resurs uma. Batler pri~a pri~u o Lilit Ljapo. ne re{avaju dileme koje proizlaze iz nasilnog moralnog ~ina. uklju~ivala druga bi}a zatvorena u sopstvenoj ko`i? Od 17. pripadnika jedne rase. dragi oblici nas samih. U na{im o~ima. D`on Varli konstrui{e vrhovnog kiborga u svom arhifeministi~kom istra`ivanju Gee. ali ~ak i uzeti zajedno ne ~ine jednu celinu. crnkinja i `ena ~ije je dete mrtvo. hibrida mozga devoj~ice i kompleksne ma{inerije. D`ejms Tiptri ml. Studenti koji se po prvi put susre}u sa D`oanom Ras. Lilit. pri~a povesti o reprodukciji koja se bazira na tehnologiji nesisara poput smene generacija mu{kih 'd`epova' za no{enje ploda i hranjenja. U predfeministi~kom delu En Mekafri BROD KOJI JE POTONUO (1969) istra`uje se svest kiborga. Ovi odnosi izme|u ma{ina i organizma su prevazi|eni. kao i o nepriznatim osvrtima na identitet i dru{tveno okru`enje usvojenog deteta ukr{tenih vrsta. u kojima likovi odbijaju ~ita- o~evu potrebu za nevinim jedinstvom. otelotvorenje. intimni delovi. kompleksnu hibridizaciju s drugim sredstvima komunikacije. niti uklanjaju rastu}i skandal pola. bujnu eroti~nost i ozbiljnu politiku. U ZORI (1987). koji se sre}u. Ne treba nam organski holizam da bi `eni u njenoj ukupnosti i njenim feministi~kim varijantama (mutantima?) obezbedili nepropusnu celovitost. spisateljka ~ije se stvarala{tvo smatralo izrazito mu{kim dok se nije otkrio njen 'pravi' pol. Dilejni. Oktavija Batler pi{e o afri~koj ~arobnici koja svoje mo}i transformacije suprotstavlja genetskim manipulacijama svog rivala (Divlje Seme). nepotrebni. Kiborzi koje nalazimo u feministi~koj nau~noj fantastici u velikoj meri problematizuju statuse mu{karca ili `ene. {to je dokaz njihovog redovnog razvoja i mentalnih kapaciteta. iz feministi~ke nau~ne fantastike. @ENA-MU[KARAC je pri~a o ~etiri verzije jednog genotipa. Keti King pokazuje da se zadovoljstvo ~itanja ovakve fikcije ne mora zasnivati u tolikoj meri na identifikaciji. ne znaju kako da shvate ALIKSINE AVANTURE ili @ENU-MU[KARCA. a ~ije prezime ozna~ava njen status udovice sina nigerijskih emigranata u Ameriku. posreduje u transformaciji ~ove~anstva kroz genetsku razmenu sa vanzemaljskim ljubavnicima/spasiocima/ru{iocima/geneti~- 20 SCENA @enska podela . veka do danas.

analognim duplikatima i drugim sredstvima. To je ta~ka susretanja koja ima dugu istoriju. {to podrazumeva ugradnju bioni~kih implantata koji bi mogli da ugroze njeno srodstvo s roniocima i kitovima. san o predstavljanju iskustva u komunikaciji. Orka. Svi likovi istra`uju granice jezika. i intimnosti ~ak i u ovom svetu stalne transformacije i povezanosti. S obzirom na SCENA 21 @enska podela . Radu Drakul pre`ivljava virusnu kugu na svojoj planeti i shvata da je dobio ose}aj za vreme koji menja granice prostorne percepcije za celu njegovu vrstu. koje sam ranije pomenula. delimi~nosti. Transformacije se vr{e vektorima virusa koji nose novi razvojni kod. genetski izmenjen ronilac. koje su neophodne za pre`ivljavanje pri kretanju br`em od svetlosti. s obzirom na to da se ne nalazi na istom mestu u svetskom informati~kom sistemu dominacije kao ja. uklju~uju}i i `ensku nau~nu fantastiku. koji obnavljaju zemaljska stani{ta nakon nuklearnog holokausta i primoravaju pre`ivele ljude na intimno sjedinjavanje s njima. lingvisti~ku i nuklearnu politiku na polju mita sazdanom od rase i pola s kraja dvadesetog veka. operacijom s transplantacijom. U delu u kojem nijedan lik nije 'samo' ljudsko bi}e. pre nego {to mi je na to skrenula pa`nju Zoe Sofulis. SUPERLUMINAL tako|e predstavlja one protivre~nosti koje defini{u svet kiborga u jo{ jednom smislu. ne mo`e da promakne imperijalisti~ki momenat u svim nau~nofantasti~nim kulturama. To je roman koji ispituje reproduktivnu. neophodnost ograni~enja. kojoj. Laknea postaje pilot prihvativ{i implantat srca i druge izmene na svome telu. uklju~uju}i i mene u vreme tuma~enja SUPERLUMINALA.kim in`enjerima. S obzirom da je posebno bogat primerima nepo{tovanja ograni~enja. SUPERLUMINAL Vonde Mekintajer mogao bi da zaklju~i ovaj grubo skra- }eni katalog obe}avaju}ih i opasnih ~udovi{ta koja poma`u da se redefini{u zadovoljstva i politika otelotvorenja i feministi~ko pismo. ali ona ~ezne da istra`i kosmos kao pilot. mo`e da razgovara s kitovima ubicama i da pre`ivi uslove koji vladaju u dubinama okeana. a koju su mnoge feministkinje 'Prvog sveta' poku{ale da potisnu. status ljudskosti predstavlja veliki problem. tekstualno on otelotvoruje ukr{tanje feministi~ke teorije i kolonijalnog diskursa u nau~noj fantastici. implantatima mikroelektronskih sprava.

Intenzivno zadovoljstvo u ve{tini. jedan aspekat na{eg otelotvorenja. pol i kapital zahtevaju kiborg-teoriju celina i delova. Kiborg-~udovi{ta u feministi~koj nau~noj fantastici defini{u sasvim razli~ite politi~ke mogu}nosti i ograni~enja od onih koja nudi monotona fikcija o Mu{karcu i @eni. Nerazdvojeni blizanci i hermafroditi bili su konfuzni ljudski materijal u ranoj modernoj Francuskoj. Kiborzi bi mogli uvesti ozbiljnije razmatranje delimi~nosti i fluidnosti. da one vi{e nego mu{karci odr`avaju svakodnevni `ivot. sa svim zanemarivanjem i porazima znanja i ve{tine? [ta je s mu{kar~evim pristupom dnevnoj kompetentnosti. Za ma{ine mo`emo biti odgovorne. i postaje jedan aspekat otelotvorenja. ma{inskoj ve{tini. Samo izme{teni mogli smo intenzivno da u`ivamo u ma{inama. Evolutivna i bihejvioristi~ka istra`ivanja majmuna iscrtala su brojne granice industrijskih identiteta s kraja 20. ono nije ro|eno u vrtu. Kentauri i Amazonke anti~ke Gr~ke uspostavili su granice centralnog dela dru{tva rezervisanog za mu{karce u Gr~koj. Jedno je nedovoljno. neophodnim. prestaje da bude greh. `ensko otelotvorenje se ~inilo datim. koju treba obo`avati i nad kojom treba dominirati.@enska podela njen. ali po- 22 SCENA . ponekad i seksualnog aspekta i seksualnog otelotvorenja. Rasa. ili `ene. ono podrazumeva ironiju. Mi smo odgovorne za granice. organskim. Do sada (jednom davno). 181 Ali 'osnov `ivljenja'? [ta je sa svim neznanjem `ena. znanju kako da napravi stvari. Ideolo{ki bremenitom pitanju o tome {ta ~ini dnevnu aktivnost. simptomima i bolestima – svemu su{tinski va`nom za stvaranje modernog identiteta. 180 ^udovi{ta su oduvek definisala granice zajednice u zapadnim imaginacijama. i tako imaju potencijalno privilegovanu saznajnu poziciju. nego njenog ponovnog ispisivanja romanse u SUPERLUMINALU. veka. da se igra? Pol kiborga je lokalna mogu}nost koja se sveti globalno. Ova tvrdnja u sebi sadr`i veoma zanimljiv aspekat. na{e procese. kako da ih rastavi. Telo kiborga nije nevino. kao iskustvo. Mo`da pol (gender). tela su karte mo}i i identiteta. Feministkinje su nedavno tvrdile da su `ene vi{e posve}ene dnevnom. U kiborzima nema 'drajva' koji bi proizveo ukupnu teoriju. nas same. Kiborzi nisu izuzetak. koja odgovara `enama. mada ima ogromnu istorijsku {irinu i dubinu. mi smo one. one ne dominiraju nad nama i ne predstavljaju pretnju. mo`e se pri}i kroz eksploataciju jezika kiborga. a dvoje je samo jedna mogu}nost. na kraju krajeva. medicinskom i pravnom. nije globalni identitet. Ma{ina predstavlja nas same. australijski feministi~ki senzibilitet. a i tada uz izgovor da je to naposletku organska aktivnost. Na{a tela. ono ne tra`i unitarni identitet. `ensko otelotvorenje je trebalo da zna~i ve{tinu maj~instva i njenih metafori~kih produ`etaka. remete}i brak i zamagljuju}i granice izme|u ratnika i `ivotinjskog. koji otkriva nevrednovanu `ensku aktivnost i ~ini je osnovom `ivljenja. Ma{ina nije to kojoj je potreban pokret. Sofulis se radije se}ala Mekintajerine uloge pisca avantura kapetana Kirka i Spoka u TV seriji STAR TREK. Ozbiljno razmatranje shvatanja kiborga kao ne~eg druk~ijeg od na{ih neprijatelja ima nekoliko posledica. na taj na~in beskrajno (ili barem do kraja sveta) generi{u}i antagonisti~ke dualizme. ~iji se diskurs temeljio na prirodnom i natprirodnom.

Po mom mi{ljenju. Kiborg-poetika mo`e da pomogne u isticanju dva klju~na stava u ovom eseju: prvi je da je velika gre{ka stvaranje univerzalne. identiteta. poslednja. Svi smo bili povre|ivani. holisti~ke politike. verovatno uvek. a danas svakako. ili neobi~ne nove kreacije na mestu nekada{nje povrede. udvostru~en. njihova konstrukcija i dekonstrukcija. tehnolo{ke demonologije. u komunikaciji sa svim delovima nas samih. i prihvatanje zadatka koji podrazumeva ve{tinu rekonstrukcije granica svakodnevnog `ivota. drugi je da preuzimanje odgovornosti za dru{tvene relacije izme|u nauke i tehnologije zna~i odbijanje antinau~ne metafizike. Ona nije san o zajedni~kom jeziku. Ona predstavlja i izgradnju i uni{tenje ma{ina. predstava organizama i organi~ke. u delimi~noj povezanosti s drugima. To ne zna~i samo da su nauka i tehnologija mogu}a sredstva za postizanje ljudskog zadovoljenja. me|usobnih odnosa. sveobuhvatne teorije koja. ve} o mo}nom neverniku heteroglosije. seju}i strah u superspasiteljska kola nove pravde. u velikoj meri zaboravlja na realnost. S engleskog prevela NATA[A MILI]EVI] SCENA 23 @enska podela . Jo{ jedna. a mogu}nosti za na{e sopstveno rekonstituisanje uklju~uju utopiju nade za ~udovi{ni svet bez pola. Iako su i jedna i druga povezane u istom spiralnom plesu. oslanja se na metafore ponovnog ro|enja i poziva se na resurse reproduktivnog seksa. a ne ponovno ro|enje. Taj novi ud mo`e biti ~udovi{an. Potrebna nam je regeneracija. duboko povre|ivani. kao i celokupna matrica kompleksnih dominacija. kao i stalnu mogu}nost udvajanja. Kiborg-poetika mo`e da uka`e na izlaz iz lavirinta dualizama uz pomo} kojeg obja{njavamo svoja tela i svoje alate sebi samima.stoji intimno iskustvo granica. podrazumeva ponovno izrastanje strukture i restauraciju funkcija. ja bih radije bila kiborg nego boginja. kao {to je gubitak uda. kategorija. kiborzi su u ve}oj meri okrenuti regeneraciji i sumnji~avi su prema matrici reprodukcije i ve}ini tipova ra|anja. potentan. regeneracija nakon povrede. Postoji jezik mita koji ~eka da postane politi~ki jezik. koji }e u~vrstiti jedno gledanje na nauku i tehnologiju i koji pru`a izazov informatici dominacije – da bi se potentno delovalo. svemirskih pri~a. Ona je feministi~ka imaginacija koja progovara na raznim jezicima. Za salamandere.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful