Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

velika depresivna epizoda. Anksiozni separacioni poremećaj. manična i mešana epizoda BAP. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. neodredjeni štetni efekti lekova. Velika depresivna epizoda. 30. Velika depresivna epizoda. Nočne i nočni strahovi more. Posttraumatski stresni poremećaj. stanja. Distimični poremećaj. Postraumatski sresni poremećaj. Velika depresivna epizoda Delirijum. Intoksikacija i/ili aspt. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Mesečarenje (somnabulizam). Zavisnost ili zloupotreba PAS. Akutni stresogeni poremećaj. 26. Hipomanična epizoda. Autistični poremećaj. Mentalna retardacija. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj.21. logoriočnost Kratkotrajni. Patološko kockanje. Demencija. Demencija. Manična i mešana epizoda.Ciklotimni poremećaj. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Poremećaj ophodjenja. sindrom na PAS. Amnestički poremećaj. sindrom na PAS. 25. Mentalna retardacija. Poremećaj ophodjenja. zaključivanje 29. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. manična epizoda. Shizoafektivni. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Disocijativna amnezija. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Ciklotimni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Shizoafektvni. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Umišljeni poremećaj 27. Shizoafektivni. Paranoidni PL. Akutni stresni poremećaj. Delirijum. Delirijum. Granični PL. Intoksikacija i/ili apst. Sumanuti poremećaj. Konverzivni poremećaj. Granični PL. Paranoidni PL. Shizoafektivni. tranzitorni psihotični poremećaj. Delirijum. Manična i mešovita epizoda BAP. Amnestički poremećaj. Distimični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Generalizovani anksiozni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Nesanica 22. Delirijum. Disocijativne fuge. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Hipomanična epizoda. Antisocijalni PL. Ciklotimni poremećaj. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. 33. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Paranoidne ideje 32. Schizotipski PL. Hipomanična epizoda. Mešovita epizoda BAP.ne-kritično Demencija. Indukovan psihotični poremećaj. 24. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. granični PL. Somatizacija. sindrom na PAS. Socijalna i specifična fobija. Delirijum. Velika depresivna epizoda. Simuliranje. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. stanja. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Disocijativni poremećaj identiteta. Problem identiteta. Posttraumatski stresni poremećaj. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Demencija. 28. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Dosicijativni poremećaj identiteta. Hipomanični poremećaj. Izbegavajući PL. Shizoafektivni.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Demencija. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Oštećeno. Intoksikacija i/ili apst. stanja. Poremećaj polnog identiteta. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. sindrom na PAS. Poremećaji spavanja zbog disanja. Primarna insomnija. Panični poremećaj sa agarofobijom. Intoksikacija PAS. Generalizovani anksiozni poremećaj. sindrom na PAS. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. stanja.

Poremećaj ophodjenja. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Simuliranje. Poremećaj prilagodjavanja. Bulimija nervoza.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. Patološko kockanje. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. 42. euforija poremećaj. sindrom zbog PAS. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija sa PAS. Pervazivni razvojni poremečćaj. Posttraumatrski stresni poremećaj. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Demencija. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. 38. Shizoafektivni. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Prevremena ejakulacija. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. Delirijum. Posttraumatski stresni poremećaj. nemir Psihomotorna usporenost. Sumanuti poremećaj. Ciklotimni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. 39. Psihomotorna Demencija. Poremećaj osećanja boli. Distimični poremećaj. Medikamentozni parkinsonizam. Mentalna anoreksija. Velika depresivna epizoda. 36. Povišene socijalne. sindrom agitacija. Shizofrenija. Hipomanična epizoda. Distimični poremećaj. Poremećaji ophodjenja. Parasmonije. Antisocijalni PL. Vaginizam. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. 37. Mentalna retardacija. Generalizovani anksiozni poremećaj. stanja. Hipomanična epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Psihoseksua-lne smetnje 45. Poremećaj sek. 35. Mešovita epizoda BAP. Generalizovani anksiozni poremećaj. Shizoafektivni. Ciklotimni poremećaj. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. sindrom zbog PAS. Problemi u odnosima.34. Manična i mešovita faza BAP. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. inhibiranost Rastrojenost. Demencija. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 44. Granični PL. Hipomanična epizoda. sindrom na PAS. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaji erekcije kod muškaraca. stanja. Granični PL. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Seksulani mazohizam. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. sindrom na PAS. Poremećaj prilagodjavanja. Seksualna zloupotreba. Simuliranje. Intoksikacija i/ili apst. Manična ili mešovita epizoda BAP. manična i mešana epizoda BAP. Intoksikacije i/ili apst. Distimični poremećaj. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Neodredjeni štetni efekti lekova. Deliriju. Intoksikacija i/ili apst. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Primarna hipersomnija. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. manična i mešovita epizoda BAP. Tentamen suicidi 43. Delirijum. Shizoafektivni. Trihotilomanija. 41. sindrom na PAS. Granični PL. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Granični PL.erektilna disfunkcija. Hipomanična epizoda. Ciklotimni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. ejakulacija prekoks. libida. Intoksikacija i/ili apst. 40. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Sumanuti poremećaj. Dispareunija. Bulimija nervoza. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Mešovita epizoda BAP. Narkolepsija.uzbudjivanja kod žena. Promena 6 . Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija).impotencija. Shizoafektivni. Akutni stresni poremećaj. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Parafilije. sindrom na PAS. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav.

Shizofrenija. Shizofrenija. Rett-ov sindrom. Fonološki poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Problemi sa govorom 50. Demencija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. demencija. Intoksikacija i/ili apst. ličnosti zbog opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Shizofrenija. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Kratkotrajni. Mucanje. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Poremećaj sheme tela. stanja. Aspergerov sindrom. Aspergerov poremećaj. Sumanuti poremećaj. Psihotični poremećaj zbog PAS. sindrom na PAS. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Neodredjeni somatoformni poremećaj. Panični napadi. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Posttraumatski stresni poremećaj. Shizofrenija. Sumanuti poremećaj. Velika depresivna epizoda. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Distimični poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Mešovita epizoda BAP. Akutni stresni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Izbegavajući PL. Bulimija nervoza.. Tik. sindrom na PAS. tranzitorni psihotični poremećaj. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Intoksikacija i/ili apst. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Velika depresivna epizoda. stanja. Autistični poremećaj. Shizoidni PL. Demencija. sindrom na PAS. Kratkotrajni. slike 7 . tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Autistični poremećaj. Shizofrenija. sindrom na PAS. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Shizotipalni PL. Somatizacija. Velika depresivna epizoda. 48. Shizofrenija. Demencija. Poremećaj jezičkog izražavanja.46. Rett-ov poremećaj. Poremećaj osećanja bola. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Opsesivno-kompulsivni PL. Generalizovani anksiozni poremećaj. sindrom na PAS. Sumanutost 49. Shizofrenija. Problemi sa apetitom. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću.sindrome (grupe simptoma). Konverzivni poremećaj. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Velika depresivna epizoda. Indukovani psihotični poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Hipohondrija. Velika depresivna epizoda. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. stanja. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Konverzivni poremećaj. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Manična i mešovita faza BAP. Delirijum.

Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. opštom uzbudjenođu. sumanutostima.Težnja svakog lekara psihijatra.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način.Tako govorimo o schizofrenoj slici.sindroma. nagona. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. npr. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. Neproduktivni sindromi. 1. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. okolinu ili materijalne vrednosti.simptoma. Simptomima ili znakovima bolesti. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. encefalitisa. da na osnovu simptoma. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. Produktivni sindromi i 2. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova.Bez obzira na pomenute varijacije. povišenom afektivnom tenzijom. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. emocija. inteligencije.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. shvatanja. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. orjentacije. agresivnošću i sl. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. volje. nekomunikativnošću. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. 2. a i stručni zadatak. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. psihomotornim nemirom. neistrajnošću i sl.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. Mi danas ostajemo.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. mišljenja. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. 4. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika.jer se čini.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. padom volje i interesovanja. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. 3. tumora. imaju karakter odredjene tipičnosti. opažanja. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . gubitkom apetita. od koji ni danas nisu upoznati. somatskih. druge. libida. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. koje lekar daleko lakše uočava. ravnodušnošću ili depresijom. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.

jamais vu. 3.b) dezorijentacija u vremenu. 3. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja. apatični sindrom.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). amnezija.deja vue.Mešani sindrom.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.koji se odlikuju 9 .delirantni sindrom.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije. 5.mestu i prema drugim osobama.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).2.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski.sumračni sindrom( prekid toka svesti. bojažljivošću. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice.nerealna. strahom.marko i mikropsija. 2)Emocionalni sindromi: 1. 4.Halucinacije su često praćene strahom.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. ubrzan tok misli.3.poremećena je i percepcija prostora i vremena.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno. a pod uticajem sumanutosti. motorni nemir. inhibicija motorike do stepena stupora.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja).oniroidni sindrom(obilje fantazija). verbigeracijom. gde se gubi potpuno sećanje. 2.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti). 2.deja vecu. uznemirenost praćena panikom.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.

10 .afekta i delatnosti. prisilne misli.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.Boesniku izgleda kao da ne postoji. 4.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. 5) Deluzioni sindromi 1.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. unutrašnjih glasova. voljom nekoga sa strane. utoliko je formiranje sumanutosti manje. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. shizofreni. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. depresivni. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika.koji se upliće u ličnost pacijenta.za sumanutost uticaja i proganjanja. propasti sebe i sveta. pretvaranje misli u unutrašnji govor.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. prisilne slike.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. prisilna sećanja. 5.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. polimorfnija. vode sa njima diskusije.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. Ovde se ubraja automatsko mišljenje. pojava cenestopatija. već nešto što se javlja neovisno od njega. osećanja. prisilno prekidanje misli.Stupor: psihogeni.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. protestuju. bolesnika. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. halucinacija. 2.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. uverenje da drugi znaju njegove misli.Javlja se bez pomućenja svesti. 4) Sumanuti sindromi 1.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. 3. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. ozvučenje sopstvenih misli.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. Najčešći je kod schizofrenije. aktivnosti. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. organski. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma.otudjenjem svojih misli. misli.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. 4.

8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.). U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. grimasiranje.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. debilnost. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. afektiviteta i sl. teška. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. 3. 11 .2.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. katalepsija.umerena.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. već se radi o astenizaciji psihe. srednja. 2. mutizam. na pr.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. stereotipija. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. tako i prema okolini.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. idiotija i kretenizam. eholalija.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. straha i radnji. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. ehopraksija.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. 1. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. svojoj bolesti.ili klasična podela na: umerena. 4.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali.imbecilnost i teška. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). 3. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. 2. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. težom. impulsivne radnje).fiziološka tupost.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija.

Oni dugo zadržavaju jedan. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. pa ako im se to dozvoli.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. Histrionični napadi. poremećaji u perifernoj cirukalciji. Narkolepsija. koliko imaju ruku. često padaju u stanje stupora.leže čuteći i nepokretno. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. njihova disharmoničnost. koriste s njima. koliko im je godina. odnosno katatona pomama. Od hrane se ne odriću i čisti su. prstiju. tzv. stoje. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. grand mal napad.sindrom približnih odgovora. tj strukture ličnosti. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. osobenosti poremećaja ličnosti. Mimika je jednolična. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Boesnici ne znaju svoje ime. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. Djeksonovi napadi. danima mogu da leže u krevetu. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje.aktivni negativizam. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. karakteristike svojstva karaktera. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. Kataleptički napadi. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. Odbijaju da hodaju. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. negativizam. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Ovde spadaju:Veliki. pošto su te osobenosti.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše.Medjutim. često bizaran položaj. sede. na ubode ne reaguju. Parcijalni epileptički napad. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. tj odbijanje svake sugestije sa strane. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije.

viće udara.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara).b) psihopatološke posledice 13 .razbija. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. Bolesnik je izrazito logoroičan. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. stereotipije.ruši i slično. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. eholaliju.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom.pseudokatatoni stupor. disulfiram. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. odaje punu svesnost i bistrine. poremećaj je nazvan parafrenijom. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. histrioničnih stanja.1904). Posebno je interesantan tzv. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno. cikloserine. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. negativizan. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.disiranog misaonog toka. zatim kod mentalno retardiranih osoba.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. steroida i sl. cocain. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. piperazin. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. katatonom sindromu.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. ali je znatno dužeg trajanja od njega. motornu docilnost i sl. baclofen. flufenazin. simptomatskih psihoza. loxapine. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. neorganizovanom hiperaktivnošću. epileptičnih stanja. ehopraksiju. hroničnih organskih psihosindroma.

halucinatorne.umor.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja. Kod progresivnog moždanog procesa. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati. gubitak inventara znanja.. 1.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. vrednosti.žedj.). ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija.sna. pamćenja. shvatanja.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori. ali progredijentnog oštećenja ličnosti.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.od njene lokalizacije i slično.osiromašenje mišljenja. govor. etičkog shvatanja.akutna stanja anoksije i sl. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića". Postoje mnogobrojne definicije demencije.motiva-glad. upamćivanja i sećanja.osustvo pažnje i impulsivnost).demijelizacionih bolesti. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma.1. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).Akutne imaju najčešće delirantne. upamćivanje.pospanost.teškoće shvatanja i pažnje.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome.a s druge strane je zabeležio.smanjenje inicijative i volje. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). ireverzibilnih i privremene. rušeći njena znanja.gubitak afekta i dr. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija. u prvom redu shvatanje.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.kod trauma mozga.katatone i slike slične stanjima konfuzije.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.gubitak energije.pokreta. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih.gubita intelektzalnih sposobnosi). Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .seksualni nagon i sl.. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.afektivna labilnost. 2. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. reparabilne.potreba topline i hladnoće.depresija.pamćenje.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.amentne.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.

Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. i sl. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. kod moždanih organskih psihosindroma. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. parafrenije i paranoje. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. tj. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. sistematizovane ili nesistematizovane. pre svega kod paranoidne schizofrenije. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. ismejavaju ga.Tako. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. ćudljiva. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. Presbiophrenia.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. 5. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. ogovaraju ga. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). ili kako se još naziva staračka shizofrenija. 4. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. Ove se akutni oblik.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. a povremeno nelogičan. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. za razliku od auditivnih halucinacija. iskazani su u trećem licu. Sindrom tzv. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. redje kod neuroluesa. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. predočavaju mu lošu sudbinu. a pojedine su manje oštećene. već su najznačajniji poremeća mišljenja. su bezlični. afektivna ili parademencija. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. ipak. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. kao ni oštećenja znanja. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. Auditivni halucinatorni sadržaji. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. kod reaktivnih i endogenih depresija. afektiviteta i ponašanja. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. Alkoholna halucinoza npr. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se.difuzno ili žarišno. nazivaju ga pogrdnim imenima. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. 3.

Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom.tj. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe.Za razliku od neurotskih. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. nazivaju se konfliktima. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. 6. konflikti i kompleksi. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. motiva i postavljenih ciljeva. ambivalencije.Inače. osujećenjima. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. nereaktivnost. fiksirane. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. 16 . To znaći da se. Do frustracije dovode prepreke. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. simptomi psihoze.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. borbe unutrašnjih motiva. odnosno regresije. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. Ljudi su različito otporni na frustracije. u cilju rasterećenja frustracije. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". odnosno osujećenje nagonskih potreba. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. oba sindroma su od velike praktične važnosti. ukočenost i neuvidjavnost. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. frustracijama.

Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. odštete ili pomoći. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. floridnih i negativnih simptoma.postoji kod osoba. kod demencije. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. u stanjima depresije. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno.ispitni stupor. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). Takodje su moguće i optičke halucinacije. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. ali i pod dejstvom snažnih afekata.medjutim. Ova pojava se naziva katalepsijom. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. 9.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi.7. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). inertnosti. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. 8. zakočenost (posebno stanje je stupor). kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. kod epilepsije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. histerije. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. Simptomatologija 17 .

12. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. Ako se čovek povuče u sebe. moć zaključivanja. tada govorio o autizmu. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. nemogućnost koncentracije. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. ako prekine komunikaciju sa sredinom. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. zemljotresi i sl. Ranije se 18 . 10. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. rasejanosti. redje. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. napuštanje bolnice. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. osećaj umora. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. povećana razdražljivost. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. dalje. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. kao što smo do sada videli. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. afekat im je labilan. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. potpuno individualne prirode. koja je jednim delom. u sklopu posttraumatskih stanja.). Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. on je smeteno-zbunjen. 2. zapravo. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. Osetljivost na hospitalizam. 11. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. kod hipohiksidoza različite geneze. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. Naime. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije.. vrstom primenjene terapije i sl. gubitak interesovanja. zaboravnosti. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. stalo za nečim tragama. glavobolja. ubog čega često zaluta. što znaći san. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. besa. 13. nedostatak incijative.

Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. česta i uporna nesanica. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). Uz osnovnu. kod shizofrenije. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. ehinokokus). Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. anksiolitici. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. Parkinsonove bolesti i sl. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. anemije. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. 3. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). postencefalitična stanja. 19 . razdražljivost. razdražljivost. multiple skleroze. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Doduše.. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. pegavac. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. gneva i sl. glavobolje. 2. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja.. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Postoji emotivna labilnost. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. 14. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. smanjen apetit. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. npr. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. malarija i drugo).smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. parazitnih infekcija (cisticerkus. smeha. duge nesanice.

kolorni vid. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. te postaviti pogrešnu dijagnozu. telesna i psihička. 15. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. halucinacija npr. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. zatvor i slično. a histrioničar želi da bude bolestan. vojska.a počinje histrionična reakcija. simulant hoće da se prikaže bolesnim. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. npr. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). za razliku od simulacije.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. histrionik ne može da hoće. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. npr. pa i histerije. i slično. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. Suprotno ovom stavlju. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. Drugim rečima. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. Sindromi simulacije. dobar sluh. tuča. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. predstavlja velike teškoće za lekara. udaracu glavu sa simptomima komcije). jer se plaši da će se otkriti njegove laži. ali često zahteva solidno stručno znanje. Simulant izbegava preglede. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. nije ispoljila tendenciju za agravacijom. shizofrenija. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. oštrina vida. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. Tako prema Schultz-u.4. npr. Histrioničar se ne odupire pregledima. budući da je uveren da je stvarno bolestan. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. bliža laži nego istini. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. detaljan pregled. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. a redje depresije i drugo). medjutim. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. disimulacije. To. iz najrazličitijih motiva. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. Simulacija. Otkrivanje simulacije. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. ponekad je jednostavno. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. Disimulacija je pojava kada. dakle simulacije. premda to u stvari nije. konflikt. to nije isto. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. ponekad. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju.

suicidalne ideje i pokušaji. izbegavajuće. povišene socijalne.snažno dezorganizovano ponašanje. teškoće govora grandioznost. nekritičko. problemi sa apetitom 9. Ponašanje 3. prekomerno uzimanje hrane u navratima. nesposobnost održavanja pažnje. demencija višestruke etiologije. neodlučnost. impulsivna potreba da se govori. samopovredjujuće ponašanje. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. 10. sužene. slaba koncentracija. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. dezorganizovani govor-nesuvislost.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja.euforija. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. zloupotreba. iskorišćavanje. seksualne smetnje.nestab ilne emocije. opšte zdravstveno stanje i dr). demencija zbog Parkinsonoce bolesti.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. seksualnost Delirijum Demencija 6. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. zloupotreba PAS. ponovljena laganja. perzistentna demencija zbog PAS. sumanutosti. demecija zbog hantingtonove bolesti. perzistentne smetnje identiteta. 21 .ograničeneemocije. derealizacija. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. traume glave. uzimanje hrane. smanjenje energije i umor. socijalna izolacija depersonalizacija. namerno izazvano povraćanje. 7. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. oštećenje apstraktnog mišljenja. rastrojenost beg ideja.depresivnoraspoloženje. Spoznaja. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. hipersomnija. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. paranoidne ili paranoične ideje. namerno izazvano povraćanje. pokušaji. toka. antisocijalno. radne i seksualne aktivnosti. shvatanje. demencija Alzxhajmerovog tipa. demencija zbog HIV infekcije. oštećenje pamćenja. oštećeno rasudjivanje. ograničeno odlaženje od kuće. agresivno.povišenoraspoloženje. u medjuljudskim odnosima. oblaćenje odeće suprotnog pola. 5. psihomotorna usporenost. katatonija. perzistentne smetnje identiteta. nesanica.anksioznost. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. 11. picove bolesti. 8.apatija. psihomotorna agitacija-nemir. suicidalne ideje. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. gubitaak na težini. zaravljene.razdražljivost.

flumazenil. felodipin. metoprolol. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. quinapril. kog HIV infekcija. ibuprofen. chlorazepat. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. Shizofrenija. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. ethosuximid. vigabatrin. schizofrenija. lamotriin. tertrabenazin. Posttraumatski stresni poremećaj. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. sulindac. topiramat. Ciklotimični poremećaj. napadi poremećaj zbog separacije. cephradin. cimetidin. nabilon. beta-blokatori. lisinopril. demencija sa depresivnim raspoloženjem. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. veliki depresivni poremećaj. tramadol. buspiron. 14. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. vaskularna demencija. parkinsonizam. poremećaji raspoloženja zbog PAS. clotrimazol. shizoafektivni poremećaj. amiodaron. ranitidinsulfalazin. clonidin. phenobarbital. inositol. zloupotreba PAS. levodopa. višestruka multipla etiologija. procainamid. traume glave.nortriptilin. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. famotidin. diflunisal. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. blokatori kalcijumskih kanala. Bipolarani II poremećaj . metoclopramid. pickova bolest. 4.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. flurbriprofen. diltiazem. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Sumanuti poremećaj. etodolac. Socijalna fobija. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. antiholinergici. lorazepam. pentazocin. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. quinidin. hipomanična raspoloženja zbog PAS. epizoda stanja. flufenazin depot. enalaprilhydralazin.deliriujum multiple etiologije. Anksiozni 16. nicardipin. chloramphenicol. indometacin. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. 2. bromazepam. 1. nalbuphin. Poremećaj 15. sumanuti poremećaji.Demencija: Alzheimerovog tipa. co22 . carbamazepine. acebutol. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 1996 12. naproxen.Delirijum: intoksikacija PAS. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. clobazan. propranolol. nifedipin. clonazepam. atenolol.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. Shizoafektivni poremećaj. ciprolfloxin. 3. omeprazol. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. anti-tbc lekovi. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS.Bipolarni I poremećaj. levetiracitam. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. zuclopenthixol. nadolol. amantadin. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. metildopa. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. disulfiram. streptokinaza.

kortizon. fluoxamin. cholesterol-lovering supstance. gabapeptin. pravastatin. isotretinoin. digoksin. baclofen. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. theofphilin. disulfiram. grpa statina na primercinnarazin. cyclizin. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. transdermalna primena fentanyla. omega-3-fatty kiselina. manizol. paroxetin. methyltestosteron. primaquin. calcium IV. topiramat. apstinencijalni sindrom na kofein. chloroquin.progesteroni. kortikosteroidi. izonijazid. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. dapson. predoziranje efavirezena. dihydroepiandrosteron. griseofulvin. Manična. simvastatin. levodopa sa carbidopom i procylidin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. nefazadon. amoxapin. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. organofosphati.prednizon. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. indometacin.trimoxazol. buspiron. levodopa. tamoxifen.pentazocin. thyriod. nefopam IM. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. bupropion. beclometason. ethosuximid. fluoxetin. ziprasidon. hydralazin. triptofan sa MAOI. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. danazol. phenelazine. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. phenobarbital. triptorelin. litium sa triciklicima. valprovat. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. maprotilin. plicamycin. clonazepam. Iz grupe analgetika.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. flunisolid. bromid. ginseng. anestetički agensi. 5. dextromethrophan. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. diphenoxylat. paroxetin. dapson. mepacrin. metoclopramid. clomiphen. amantadin. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. quetiapin. apstinencijalni sindrom metildope. triamcinolon. procainadid. dugotrajna upotreba preparata codeina. intoksikacija litiumom. ACTH. salbutamol sam ili sa citalopramom. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. poremečeno opšte zdravstveno stanje. 23 . venlafaxin. ditiazem. zidovudin. cimetidin. testosterontriam. metronidazol. sulfonamid. hhydrocortizon. piperazin. clomipramin. prednizolon. octreotid. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. Posebno veliki rizik nose SSRIs. prednizon. interferon alfa. herbal remedies. triamcinnolon. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. mianserin. cyclosporin. flupentixol. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. feniluramin. nikotinski apstinencijalni sindrom. amonophilin. alfa interferon. decongestant. dexamethason. schizoafektivni poremećaj. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. clarithromycin. ephedrin. yonhibin. bromokriptin. cyproheptadin. etretinat. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. phenilprpranolamin. rouaccutan. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. olanzapin. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin.. kodein sa paracetamolom. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. procarbayin. aminophilin. stanozolol. triiodothyronin. beclomethasonaerosol. tramadol. bupropion. citolopram sa silbutraminom. vigabatrin. ranitidin IM. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. reboxetin. bupropion. astemizol.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. manipulacije genitalijama.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno.beznadežno). već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. Loš apetit. odbojnost prema igri. mišljenja. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. nakon 45-te godine života smanjuje. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. iritabilnost. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. asocijalnost. mokrenje u krevet. promenjivo raspoloženje. sterotipni pokreti. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. sanjarenje. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. depresivnost. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. depresivnost. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. smetnje koncentracije. depresivnost. suicidalne pulzije. agresivnost. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. napadi plača. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. poremećaj sna. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. Motorna retardacija. psihopatološkog i 28 . ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. dok se učestalost anksioznosti. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. Nasuprot tome. One zahvataju sferu volje. dece školskog uzrasta i adolescenata. bilo anksioznosti ili depresije. Promena na težini. izgleda. povučenost. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. agitiranost. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast.Gubitak interesovanja. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. potištenost. izbegavanje zabava. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života.

govor itd. karakterističan je za agarofibiju. 2. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. seksualnog odnosa. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. bol i nelagodnost u grudima. Ako je prvi napad bio snažan. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. vrući i hladni talasi po telu. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". Ipak. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. fizičkog napora. nesvestica. znojenje. Ne postoje tipični napadi panike. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. Sposobnost koncentracije je snižena.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. tremor. telesne bolesti. muka. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. tahikardija. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. pa i generalizovano stanje straha. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. svadja. 5. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. neodredjen strah. fizionomija. vrtoglavica. kao 29 . dispneja. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. neočekivanim napadima panike. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. simptom jak. Panični sindrom Panični sindrom. veku od strane Bartona. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. ludila i kolabiranja. nervoza želudca. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. gubitka kontrole. osećaj gušenja. u kome su izraženi napetost. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. parestezije i utrnulost. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. neretko i depersonalizacija i derealizacija. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole.

gubitak samopouzdanja. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. od kojih se onda subjekat plaši. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. negira. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. Napadi se. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). pozorište.i hipohondrično. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). bioskopske. autoputevi. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. lažna vrtoglavica). neretko mogu javiti i u toku spavanja. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. koncertne dvorane. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. trgovi. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije.1. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. agarofobiju karakterišu napadi panike. što olakšava neugodnost. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. užas. strah od straha. aktivnosti i situacija. ali. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. tendencija izbegavanja. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. znojenje. mostovi. 6. Fobični sindrom. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. Pokretljivost i 30 . 2. nepoverljivost i emocionalna labilnost. tuneli. u razvijenom obliku. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. samoprebacivanje. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. u periodima izmedju napada. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. strah od straha i ponašanje izbegavanja. 6. oprez. panika. klecanje nogu. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. ako se napadi javljaju često. neurotični kompromis. nesigurnost. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike).Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. prodavnice). a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. povlačenje iz socijalnih relacija. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja.doživljava strah. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. drhtanje. Sem toga. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. na intelektualnom planu. ili susrevši se sa njima.

Kao što je navedeno. stalna napetost. prvonstveno kardiovaskularne. nestabilnost. zavisnost. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. enurezu. oprezne. oseća nesigurnosti i inferiornosti. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. neretko i telesna oboljenja. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. sumnjičave. predispozicija za telesne bolesti. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. ali ne i manje nelagodan. izbegavanje da se prihvati odgovornost. neodlučnost. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. preosetljivost. depersonalizacija i derealizacija. glume pred publikom. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. Ovaj strah je manje dramatičan. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. laka uzbudljivost. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. čežnja za kućom. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. osobe se povlače. narcistička i boderline ličnost. introverzija. histrionična. pasivnost. nesposobnost za uvid. telesni simptomi straha. mračnih. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. alkoholizam. agarofobija bez paničnog poremećaja. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. noćne more. strašljivost. U suštini oboleli doživljava napade panike. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. strah od razdvajanja od roditelja. malih. skučenih prostorija punih nameštaja. Postaju povišeno nesigurne. stalo predosećanje nesreće. odbijanje da idu u školu. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. ambivalencija. uveličavanje teškoća. Ključne koplikacije su: depresija. kad misle da će ispasti smešni. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. kada se previše brinu za svoj 31 . 6. Osnovne simptome često prate i opšti strah. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. pa i godina. kad treba da plažu ispit. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. savesnost. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. zatvaraju se u svoj dom. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. Medjutim. ili stah od putovanja do udaljenih mesta.2. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. neinteligentni ili neobrazovani. bespomočne. kad treba da pevaju. visoka skrupuloznost.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. da ne vladaju životnom situacijom. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. anksiozna (izbegavajuća). zloupotreba PAS. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. nezrelost. strašljivost. obeshrabrene. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. osetljivost na kritike drugih. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. recituju. sviraju.

stalo nezadovoljstvo sobom. nesigurnost. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. govorenja. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. kao posledica straha od straha. defekacije. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . pijenja. izbegavajući. straha od samog sebe. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. poremećaji ličnosti ( anksiozni. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. shizoidni. osećanja inferiornosti i krivice. paranoidni. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. telefoniranja pred drugim osobama. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. Subjektivno. mesta. zbog čega se oseća nelagodno. posebno telesne. Strah od crvenjenja. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. situacije i živa bića. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. težnja ka usamljivanju i izolaciji. češći kod osoba muškog pola. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. povučenost. ušiju. mršave. naročito u sitacijama koje su neprilične. brinu zbog izgleda svog nosa. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. mukom i povraćanjem pred drugima. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. koju karakteriše skup socijalnih strahova. ćelavosti. veličine grudi. znojenje. Ove osobe strahuju da su previše debele. prirodne sredine.3. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. pisanja. što vodi usamljivanju i izolaciju. osoba se ne plaši samog crvenjenja. telesnim i ponašajnim simptomima. maljavosti. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. zloupotreba PAS) i velika depresija. telesnom slabošću. Telesne manifestacije su: lupanje srca. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. nisko samovrednovanje. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. crvenjenje. Bihevioralno: izbegavanje. Pri tome. specifične fobije).nesigurnost. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti.izgled. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. nedostatak socijalnih veština. ali ne nalaze način da mu se suprostave. socijalna disfunkcionalnost. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. drhtanje. kada je izložena pogledima drugih ljudi. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. nogu. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. 6.

osnovne komponente: glavni strah. strah od straha. kao da osoba reaguje instiktivno. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . deluje zbunjeno. Ponekad dominiraju povlaćenje. praćen je ponašanjem izbegavanja. 7. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. što liči na stupor. drhtanje. Strah od straha dominira kliničkom slikom. preznojavanje. ali ta nije efikasna. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. kao da nema nikakva osećanja. 7. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica.3 nedelje. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. Česta je i pojava: unemirenosti. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. mutizma. pa i opštim simptomima straha. izrazit osećaj krivice. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). znojenje sl. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. ponekad je dezorjentisana. stalan. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. strah je povremen i ne previše opterećujući. kao da ne razume šta se dogodilo. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja.. dok je oko 75% u šoku. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije).1. gastrointestinalne tegobe). U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. impulsivno ponašanje. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja.

prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. trajanje. silovanje. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. premda se može ponavljati. kognitivni i dr.). Inače. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću.). reverzibilnost.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. zlostavljanje u detinjstvu. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. silovanje. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. zemžmljotresa. godine. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. Pored ovoga. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. kontekst).2. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. ne mogu da odgovore na radne obaveze. intenzitet. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom.(osoba sa poremećajem ličnosti. loši objektni odnosi u detinjstvu. ali su pokušaji retki. pronalaženje mrtvog tela.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. i osećaj krivice. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. pa i socijalna izolacija. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. ravnodušnost ili strah. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. 7. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. hronična organska bolesti i dr. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . teže podnose stresogene dogadjaje). Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. a iza toga slede prirodne katastrofe. saobračajne nesreče. koje jako drže do kontrole. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. očaj. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači.

Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. može se pojaviti posledica diocijacije. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. gluvoća. slepilo. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. razdražljivost i izlivi besa. te su ona zato neprijatna. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. razdražljivost. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. osećaj besperspektivnosti. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. svesnosti identiteta. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. 8. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. Isto tako. uznemiravajuća ili bolna. a disocijativni na ponašanje i identitet. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. preosetljivost na zvučne draži. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. napetost. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. 8. Tipični način su snovi i noćne more. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije.1. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. doživljaj da niša nema smisla.oblast anestezije. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. senzorne ili motorne prirode. Somatski simptomi su znatno redji. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. 35 . za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. selektivne smetnje u koncentraciji. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. Ponekad slike. dogadjaje i aktivnosti.

bolovi u ekstremitetima. slabost. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. poremećaje u centar svog interesovanja. disocijativna fuga. dispareunija. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. depresivna osećanja. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. zamagljenost pred očima. naduvenost stomaka. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta.kontrakture. palpitacije. stanje transa i zaposednutosti. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. udruženi bolovi. Klinička slika disocijativnog sindroma. lupanje. plakanje. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. 36 . stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. hemiplegije i hemipareze. s jedne strane i s druge. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. psihogene konvulzije: tikovi. dizurija i drugi. percepcije. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. porodični problemi. Kod disocijacije. psudokonvulzije. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. dismenoreja. misli o smrti. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. bolovi u grudima. u obliku relativno neasimilovanih ideja. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. paraliza ili pareza i urinarna retencija. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva.halucinacije. svesti. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. zavisnost od lekova. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. 3. nerad zbog toga što se loše oseća. posebno neurološka oboljenja. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. umor. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). čudni ponovljeni pokreti položaja tela. Mogu da imitiraju sva medicinska. Simptomi se ispoljavaju dramatično. muka. napadi straha. afonija. bolovi u sotomaku. vrtoglavice. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. sem toga. pseudokonvulzije. fobije. 8.psihogeni poremećaj mišića: afonija. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. nepodnošenje hrane. anoreksija. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. dispneja..2. mlataranje. disocijativni stupor. bolovi u ledjima. diskinezije ( "napadi"). i nju može mobilisati trauma. paralize ( motorni simptomi i deficiti). pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. opstipacije. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. posebno inteligencije. napravilnost menstrualnog ciklusa. nesvestica. psihička ili fizička trauma. ekonomski problemi. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života.

Kompulsivne radnje su stereotipna. disocijativni stupor. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). sa dominacijom kompulsivnih radnji). fraze. disfonija. To su najčešće pojedine reči.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. 9. na stereotipan način. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima).1. pacijent ih opsisuje kao besmislene. odvratne. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. koje se iznova javljaju i 37 . disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. afonija. spontane. pareza. maštanja. stihovi. ali bezuspešno. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. a svest nije bitno promenjena. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. dezorjentisan u mestu. sa jasnom manuelnom nespretnošću. ataksije razlčitog stepena. sa čundnim odgovorima u "stranu". postoji nesećanje za period bolovanja. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. disocijativna fuga.delimična ili potpuna paraliza. Kao što se vidi.u 20%. poremećaja. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. može veoma dugo da traje). hroničan. hiperestezija za bol i dodir. One su nasilne ili opsene. 9. vraćaju u svest obolele osobe. posebno što se doživljavaju kao besmislene. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. nepodnošljive. vremenu i prema osobama iz okoline. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. veliki histerični napad. ali nevoljne i nepromenjive.. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. analgezija. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. vika i plač. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. kombinovani -u 80%. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. otvorene amnezije ili oboje). U većini slučajeva počinje postepeno. i impulsi koji uvek iznova. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. dramatičani glasan govor. ali bezuspešno. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. tikovi. nezavisno od uticaja stresa. Opsesivne misli su ideje. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. profesionalni grč prstiju i šake). bizarni pokreti.

Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). 9. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. čistoćom i zaštitom od prljavštine. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. bolom i neprijatnošću. dismorfofobije. doživljavaju intenzivan strah.7). pak kao opsesivni fobijski strah.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. posticaji ili. Podjednako je zastupljen kod oba pola. razmišljanja. Tourettovog sindroma. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. razmišljanjima o životu i smrti. eksplozivni izlivi ljutnje. redom i simetrijom. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. čekanjem i oklevanjem. način kako se hoda. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo.anksioznost i strah. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3.iscrpljuju obolelog. 9. Ukoliko se suprostave podsticajima. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. ovi pacijenti broje. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. računaju. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. moralom. majku. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. visok nivo hostilnosti. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. borbom dobra i zla. Ukoliko u tome budu sprečeni. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. doživljavaju jaku napetost. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. sumnjanja.). praćena opreznošću.3. što ih preokupira i iscrpljuje. pa čak i pretnjom. dete. 38 . sumnjom. zatim anakastični poremećaj ličnosti. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene.Oboleli sumnjaju u sve. u ono što misle i što rade. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. električni uredjaji isključeni. dogadjaje. vremenom. Po karakteru su parazitska. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo.2. intenzivno strahuje. ubedjenja. strahom. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS).

Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. telesna slabost. Odnos prema realnosti je očuvan. 10. umora. pacijenti se žale da su im popustili živci. Pacijenti se. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. kada je u pitanju ponašanje. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). U 39 . Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. posebno u domenu šta odbaciti. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. Raspoloženje je promenjivo. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. oslabljen apetit. društvene procene. napetost i nervoza. poremećaja. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. žale na: bezvoljnost. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. medju kojima dominiraju: umor. takodje. dijareja. kao i otežanog upamćivanja. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. u potpunosti ili delimićno.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. ono joj se čini strano i automatsko. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. vratu.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. problemi sa varenjem. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. Medjutim. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. bolovi u ledjima. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. 11. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. preznojavanje. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. gorušica. pa ga ona odnekud posmatra. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. trnci po rukama i nogama. emocionalnih i kognitivnih simptoma. nesanicu. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. Kada je reč o telu.

kao opšte funkcionisanje. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. osetljivost i dr. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. utrnulost. kao da je vreme stalo. seksualna inferiornost. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. promenama na koži. povraćanje tokom cele trudnoće). koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. učestalo menjenje telesnih simptoma. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. nadimanje. sa puno komparacija. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. povraćanje. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. 12. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. nepravilni ciklusi. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. regurgitacija. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. Kada je u pitanju ovaj sindrom.odnosu na vreme.14%. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok.. ljuti su jer dolaze kod psihijatra.1. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju.). povratno. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. ne smatraju da im je tu mesto. impotencija. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. poremećaja je veoma kompleksna. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. žarenje. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. promene na koži ( svrab. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. 40 . poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. mučnina. Ujedno označava iskustvene. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. odnosno erektilna disfunkcija). Klinička slika ovog sindroma. veliko menstrualno krvarenje. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. abdominalni bol. 12. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). što izaziva strah. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. bol u toku snošaja. dijareja. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja.

Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. neurocirkulatorna astenija. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. midrijaza. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. dijareja. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. hiperventilacioni sindrom.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. hiperventilacija. nelagodnosti u abdomenu. pad tolerancije za bol. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. poremećaj apetita. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. vomitus ili psihogeno povraćanje. 12. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. aerofagija. obična glavobolja. hiperventilacija.2. psihogeni kašalj. funkcionalan. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. nesistematizovanim simptomima. pain behavior. opstipacija. znatno slabijeg intenziteta. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. Mesto bola se često menja. hipermobilnost. retencija urina. svrab. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. brahijalgija i tzv. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe.tj. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. već destruktivan. štucanje.12. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja.4. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. psihogeni iritabilni kolon. Bol je u centru pažnje obolelog. neurosis cardiaca. polaksiurija i dr. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. psihomotorna usporenost. Poremećaj je. umor. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. radražljivost. malaksalost. neurosis gastrica. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). tzv. zatezanja. disfagije. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. osećaj nadimanja. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). 41 . kao što su: tahikardija. alkoholizmom. znojenje. Hronični bol traje duže od 6 meseci.3. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. 12. sindroma borba-bekstvo. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. povišena TA. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). opstipacija.

poremećaj sumanutosti. negovanje smrtno obolele bliske osobe. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. nekih poremećaja ličnosti. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. telesnim simptomima ili bolestima. paze da vode zdrav način života. koristeći stručnu literaturu. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. psihogeni tik. simptomima. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. psihotična depresija). Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. zatim hipohondrija kao deo depresije. psihogeni svrab. Sekundarna hipohodnrija je češća. uredno je sredjuju i donosse na preglede. 42 . Redja su tzv. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. zdravljem i bolešću.5.12. dismorfofobije. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. telesnim zdravljem. Pri tome je teško. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. a često traže posebnu pažnju od drugih. razvod ili neuspeh u karijeri. trude se da steknu savršenu kondiciju. a ne lečenja. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. 13. somatiužzacionih poremećaja. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. preterana preokupiranost telom. njegovim funkcionisanjem. psihogeni tortikolis. to osoba više brine. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. uz prisutan bizaran karakter (sch. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%.

ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. 4. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. 5. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. Klajn H takodje.14. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. što dovodi do gubitka duše obolelog. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. ili bacanje čini. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. 7. koje se sreće kod mladih. vračanje i sl. socijalne fobije tj. stanje straha.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. veoma anksioznih osoba. straha od pogleda drugih. najčešće kineza i Malezijaca. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). 1. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. mlade. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. 8. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. 3. a glavni patoplastični činilac borbenost. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. 6. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. Ljudi utiću na stvaranje kulture. pre svega "juriš na neprijatelja".Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. ili je to urodjeni strah ljudi). 2. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda).

branio se od nesvenog samooptuživanja. Ovakva opasna stanja. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. zagadjenosti okoline i hrane. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. bolesnici napadju svoju okolinu. sugestibilne. viču. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. kod hroničnih psihotičara. psuju. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. ili povremeno. vredjaju. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. 16. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. bez povoda. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. npr. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. fizički nasrću na prisutne. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. I u grupi neurotskih sindroma. nezrele. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. nadgrađena. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. kao i iz aktuelne socijalne situacije. 17. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. 15. Preosetljive. neočekivano. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. Često puta.U širem smilu reči. pušenja. kod paranoidne ili katatone 44 . Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. demoliraju. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. nesamostalne i zavisne osobe. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. razbacuju predmete od vrednosti. gde. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. lome. koje su velikog intenziteta.

iluzije. ali se u praksi ovo stanje često previdi. naročito ciljanoj. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. ne prepozna. bizarnost. pokušava da napusti ordinaciju. patološkom zaokupljenošću sobom. užu i širu socijalnu sredinu. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. On je u stalnom nemiru. posebno kod mladih. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. opštem zdravstvenom stanju. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. na pr. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. psihomotorna retardacija ili katatono. konfuzno-delirantnih stanja. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. Navedeni znaci. impulsivnost. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. okolina. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. prepsihotični sindrom. uunemirenih epileptičara. blagom depresijom. zrelo. neurohemijskom poremećaju. agitirane depresije. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr.shizofrenije. uznemiravaju porodicu. viče. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. stuporozno ponašanje. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. Prodromalni. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. arogantnost. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. saradnju.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. vulgaran je. sa generalizovanom anksioznošću. hospitalizaciju. dobra procena psihološkog stanja. gestikuliše. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. terapiju. može da ispoljava ponašanje halucinanta. socijalna izolacija. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. Orjentacija je očuvana. b) nerad. Pojednostavljeno rečeno. potencijalna ili manifestna agresivnost. ukoliko to učini . neurofiziološkom. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. aktivnosti. nepovoljnom delovanju stresa. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. manja količina 45 . izbegavajuće ponašanje. razne sumanutosti. odbija da sedne. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. psihofiziološkom. U ostale simptome spadaju: halucinacije. odbija komunikaciju. Pre pojave tipičnih simptoma. hoda. na pr. manirirano i bizarno ponašanje). bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. koncentraciji. odnosno značajan pad efikasnosti. radi se o nekom deficitu. shizofrenije. ubrzo ustaje. prvi epizodu shizofrenije. izrazito je napet. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. galami. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način.i sl. manije i maničnih sindroma. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. aktivni ili pasivni negativizam. ogranićen broj abnormalnosti. narkomanije i tabletomanije. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje.

gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. Za razliku od delirijuma. urgentna traumatologija. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. povećana 46 . odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. jedinice za operaciju katarakte. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. shizofrenije. centri za hemodijalizu. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. sa insomnijom. centri za intoksikacije. velikom depresivnom sindromu. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. dehidrirani. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. npr. dezorjentisani. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). Već je napred navedena naglašena iritabilnost. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. 2. ili doživljavaju iluzije. Ovi simptomi nisu specifični. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. Epizoda delirijuma. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine.magijsko mišljenje.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. haluciniraju. za shizofreniju. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. razdražljivost. centri za opkotine.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. zatim kod stanja agitacije u maničnom.lekova. npr.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. i 2. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. npr. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. U lijazon. psihomotorno su uznemireni. košmari. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. blago bizarno ponašanje. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. obično je duže po trajanju. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti.

Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. methixene. . Suicidalni sindrom 47 . diuretici. atropin i kapi hematropina za oči. katetere. disopyramid. cafein. digoxin. antiholinergici. naglo obustavljanje clozapina. chlorokvinu. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. klometijazol. teofilin i triamicinolol 3. clartihromicinu. naproxen. amilorid. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. clonidine. sumanutim idejama. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. antiholinergici. kokain. hidroksihloroquin. spirnolakton. benzodijazepini. hipoglihemici. phenitoin. tramadol. fenoprofen. dietilpropion. disulfiram. primidon. carbamazepine. plitkog ili labolnog afekta. lidokain. nalbulphin. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. disfazije. najčešće vizuelnim. selegilin. sodium valproat . teškoće da zadrži pažnju i obmane. paroksetin. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. phenelazin. levodopa. ranitidin. transdermalna primena skopolamina. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici.narkotici. rafamicinu. benzodijazepini. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. zatim mesta i na kraju prema sebi. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. senzitivni nalaz.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. mexilitin. kanabis. ibuprofen. cefalosporinima. cimetidin.amantadin. lodoform. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. penilpropanolamine. lysudril. penicilinu. depresije. "sindrom zalaska sunca". nalbufin. salicilati. sulindak. baclofen.beta blokatori. klometiazol. aminofilin. interferon. nikotin. Akutno konfuzno stanje. indometacin. streptomicinu i sulfonadidi. metilprednizolon. MAOIs. ganciklovir. izonijazidu. fluoksetin. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. mianserin. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. kortikosteroidi. risperidon. barbiturati. viloxazin. intoksikacija aspirinom. pregolid. hipervigilnost. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. doxapram. butorofenoni. papaveretum. meprobamat. ethoszyimid. fenotijazini. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". cikloserinu. hydralazin. litium. prokainamid. misoprostol. bromokriptin.neki bolesnici su mirni i povućeni. bromidi. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. trazodon. lutaju okolinom. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. nabilon. triciklici. barbiturati.c) poremećaji ponašanja su različiti. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. cikloserin. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. metildopa. famotidin. Disgrafija je posebno važna kao rani. atenolol. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. chloramphenikolu. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti.anksioznost. piperazin. mefloquinu. ciprofloxacinu. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija.

socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti.biološki faktori. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. nihilizmu života i sl. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. medicinska anamneza.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. tehnike vodjenja intervjua.J. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji).Posebni psihijatrijski Flaherty.psihološki faktori ( impulsivnost. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. tj. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti.porodična anamneza. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1.2.altruističko i egoistično samoubistvo) . i sar. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 .A. 4. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. schizofrenija. tj terminima i pojmovima agresije. 4. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. pa i proizvoljno upotrebljavaju. sužavanje intelektualnih moći. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. demografski faktori. za ove termine. prethodni pokušaji suicida. nerealna očekivanja). treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. saopštavanje namere drugim osobama. alkoholizam. povečana beznadežnost. elastično.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. zavisnost. procena i eliminacija rizika. neki oblici poremećaja ličnosti. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. Kada su u pitanju pojmovi agresija. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. promena u medicinskom stanju. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. kada je reč o faktorima rizika takodje. 3.

depreivacijom. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. heteroagresivna agresija i dr. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. kolektiva. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. afirmativna. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . moralno adaptivnog ponašanja. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. 2. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. 4. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. klase. Ova prva može da se izazove frustracijom. energičnosti i uopšte aktivnosti. U smislu incijative i incijativnosti. zajednice. U smislu tendencije za destruktivnošću. grupe. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . posencefalitična stanja.1. revolucionarna. U smislu tendencije za dominacijom. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. 3. favorizovati. iz mnogo razloga. desktruktivna. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. Levine).autoagresiva. tj. klžulture. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. a na telesnom planu bolom. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. odbrambena. narcistička. premenstrualna faza kod žena). Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. McDougal). temporalna epilepsija. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. One se medjusobno svakako ne isključuju. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. koji neki autori upotrebljavaju ( M. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. čime se izjednačuje. jedinice. intenciona. Instrumentalizovana agr. sistemska. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. komformistička. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp.odredjenom vremenskom intervalu. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. 5. zatim zbog neurohormonalnih( npr. agresija pohlepe. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. lečiti i prevenirati. bolom i uopšte širokim spektrom draži. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. begžnigna agresivnost". mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe.

Otada kontrolu. automutilacijom). 5. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. nesvesno prouzrokovani udesi. 5. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. motivi izbora poziva.2. pojedini epileptični poremećaji. 5. psihosomatske bolesti). Halucinatorna doživljavanja i agresija. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. Prosesima introjekcije. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. acting-out ponašanja. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. pojedini poremećaji ličnosti i itd. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. alkohola. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. brutalni nemir. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. takodje. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti.dobrog razumevanja transfera. praćen bespomoćnim trčanjem. Paranoidnost i agresija.2. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". Procesi se odvijaju u nesvesnom.raptus procursiva. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. 5. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije.funkcija.1.Agresija kod pojedinih nozoloških. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. empatije. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . neurotske forme autoagresije. asketizam. saopovredjivanje. abuzusi lekova i dr). što izlazi iz okvira ovog izlaganja. 6. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. Sindrom raptusa. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. Izražava se u brutalnim atacima.2. 2. neverbalne komunikacije. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . intoksikacije. kontratransfera. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. toliko i za okolinu.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. 4. bipolarnih afektivnih. koji se odigrava na uskom prostoru.2.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. 3. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. opasno koliko po pacijenta. tzv.

politoksikomanija. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. lagodnosti. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). zloupotreba droga. nikotinizam. zavisnost od psihoaktivnih supstanci.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. koju redovno prati povišena tolerancija. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. toksikomanija. Termini kao što su narkomanija. od habitacije i/ili abuzusa. percepciju i svest. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. prijatnosti. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. tzv eretizma. radi se o brojnim kliničkim. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. odnosno postigao prvobitni efekat. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. kofeinizam i dr. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. nikotinizam. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. tabletomanija. u koliko se (PAS) ne uzima. eufomanija. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. štetnog kako za pojedinca. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . opijatskih analegetika. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. a. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. alkoholizam.

Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa.. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. depresivno raspoloženje. psihotropnih agensa i trankvilizera. Javlja se uznemirenje. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. hipnotici. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. kardiovaskularni poremećaji. proparanediola (Meprobamata). naloxon i dr). Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. prolivi. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. heroin. tbc. Ovde se takodje. malaksalost. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. zato što tolerancija raste veoma 52 . morfin i dr. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. hlorpromazin). široke zenice. 1. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma.). Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. prijatnost. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. anksiolitici i sl. nesanica. pa čak i metadon. sedativi. odnosno druge opijatske derivate. oksazepan i dr ).bromazepan. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. preznojevanje. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. grčevi u stomaku.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici.računati na 2. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. marihuana i dr. pneumonia. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju.

blefaroklonus. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. srednjeg životnog doba. nakon koji sledi nesanica. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. kriznim i stresnim situacijama. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. psilocibin i dr).brzo. arterijska hipertonija. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. psihosocijalne. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. dalje. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. poremećajima ličnosti. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. adultnog. traje obično 2 do 3 nedelje. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. Večina 53 . Ponedak se u toku apstinencije. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. jer su veoma uznemireni i agresivni. 3. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. halucinogeni i sl. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. sumanutim idejama i dr. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). hipertermija. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin.1. generalizovani epileptiformni grčevi.. javlja depresija koju treba lečiti. 1. uznemirenost i zaplašenost. i traje l4 i više dana. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana.

psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. bolovi u dojkama. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. vrtoglavica/ nesvestica. Radi se o tipičnoj. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. glavobolje i oslabljeni impulsi. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. 1. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. tako npr. gubitak efikasnosti i dr. laktacije i involucije. razdražljivost. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. sa osetljivijim halucinacijama. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma.2. "povratnoj" psihozi. naduvenost. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. tzv. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. nedinamička slika. trudnoće. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. plačljivost. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. cikličnoj. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. glavobolja. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. slaba koncentracija. potreba za odmorom. traži se pomoć lekara. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma.. ginekologa. čak 150. depresija. otoci. napetost.. porođaja. PMS nije jedinstven. oplođenja. psihomotorna usporenost. veći rizik od udesa itd. a koje su vezane za funkciju ovulacije. dobitak na težini. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. posle porođaja i u toku puerperijuma. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. gastralgija. periodičnoj.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. menstrualne psihoze. bol u ledjima. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. poremećajem sna. muka/povračanje. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma.

ali je kod njih 2-3 puta češća. otpor prema detetu. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena.. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. postpartalna infekcija. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. socijalna neprilagođenost i drugo. anksioznost. agitacije. njegovom ocu.vegetative hormonske ravnoteže.i/ili stanja straha na pr. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. autizam. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. sumnjičavosti. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. slušne halucinacije i sumanute ideje. od porođaja.3. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. konfuzna agitacija. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. 1. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. neželjeno dete. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku.4. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. 1. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika.

gubitak snage. Ovde će biti date najosnovnije 56 . žale se na nedostatak apetita. 2. biohemijskim procesima u mozgu koje se. ruminiraju svoju prošlost. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. ustaju malaksali. krše ruke. predlažu naziv . ne zato što su manje značajni. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. otežano mišljenje. činioci biološke i psihološke prirode. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. odbijaju hranu. pre svega. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. stalno su u pokretu. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. osećanje nerealnosti. mutnoća u glavi. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. depresivni. Uzrok pojave ovog sindroma. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. sreću češće kod depresije. jadikuju. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. osećanje straha.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. osećanje krivice. tj. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. Početak bolesti je postepen. često zabrinuti. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. involutivne melanholije je nepoznat. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. sasvim beznačajne postupke. ideje negiranja sopstvenih organa. optužuju sebe za mnoge radnje. osećanje psihiofizičke nemoći. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. inače. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. uzdišu. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. slab san. psihomotorni nemir. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. bezvoljni i zabrinuti. plaču. neke specifičnosti kliničke slike. sa otporom prema terapiji. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. uzbuđeni. nesposobnost da se koncentriše pri radu. Ipak. satima ne spavaju. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. grešnosti. emocionalni i psihosocijalni činioci. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. uznapredovale cerebralne arterioskleroze.

delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. 18. konfuznost.studije u Švedskoj. krajnja emocionalna nestabilnost.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.specifične karakterne crte. 3. 57 . 12. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. fetišizam. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. 8. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju.čudan govor.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli.abnormalni razvoj.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra.čudno-nastrano ponašanje. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. 4. problemi u ponašanju. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). 15. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. 5.poremećaj identiteta.manično-depresivno.panična anksioznost. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata.histrionično funkcionisanje. introverzija. 2. logoroičnost. 7.. 10. 17. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. 19. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan".impulsivnost.simptomi slični neurotskim. 9. ozbiljan organski hendikep. 11. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.labilna shema autonomnog reagovanja.osećanje usamljenosti i nostalgnije. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj.autoerotizam.poremečeni medjuljudski odnosi. poremećen san. preterana inhibicija i depresivnost. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. Velikoj britaniji i dr. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. 14. 6. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. da razvije antisocijalno ponašanje. učenju i ili hiperaktivnost. 16.poremečen doživljaj realnosti. depresivno raspoloženje.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti.loše rasudjivanje. Zatim slede. 13.halucinacije.1.promene raspoloženja.neadekvatan afekat. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. motorni poremećaji. hiperaktivnost. 2.

). problemi separacije. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. odnosno u tzv. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita.1. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. Prisutne su sumanute ideje. krize selfa. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. DSM-IV idr. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. Infantilne shizofrenije. premda veoma retke. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke.2. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. rana klinička pojava. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter.2. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. od dvaneste godine života pa nadalje. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . ozbiljne anomalije govora i dr. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj.3. a i sama prognoza dosta je neizvesna. 2. odnosno difuzija identiteta. 2.1.

uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. kasna 59 . Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. usamljenosti i slično. remitentan i procesan tok). Iz toga mogu da se razviju. U presenilnom. Ovde uglavnom preovlađuju granični. 3. hipohondrične tegobe. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. negativizam. infantilna razdražljivost. dalje. depresivni sadržaji. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. prolazna. kasna ili staračka parafrenija.endogenih činilaca. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. 2. kao što su gubitci svake vrste. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. 3. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. rezigniranost i nihilizam. Čoveka u toku starenja. emocionalna hladnoća. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. i unutrašnjih . Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. tranzitorna paranoidna stanja. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. pored znakova psihoze. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. borderline poremećaji. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo.

bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. preturaju predmete i stvari. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. skupljaju beznačajne sitnice. teško se snalaze. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Naime. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. akutna konfuzna stanja. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. gde ukučane. Medjutim. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. sumnjiče supružnike za neverstvo. Zbog značaja ovog sindroma.1. 2. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. Bolesnici su konfuzni. itd. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. čestih konsultacija. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. besciljno tumaraju. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici.shizofrenija i dr. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. nesnalažljivosti. delirantna stanja kod starijih lica). Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. neprepoznavanje okoline i prisutnih). da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. 3. 60 . vulgarno se izražavaju. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. dezorjentacije. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1.

kada zahvataju samo pojedine delove tela. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. 2. ibuprofen. akatizija. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. paroxetin. aminodaron. buspiron. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. benzatropin. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija."atipičnih" antipsihotika. valproat. zloupotreba kokaina. lorazepam. One mogu biti fokalne. flurbiprofen. bupropion. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. da je najbolji lek njihova prevencija. alfa interferon. venlafaxin kod naglog prekida. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. ondesteron. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). alprozalam. bupropion. parkinsonizam. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. najčešće unutar prva 72 sata. 61 . litium. tiodidazin. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. carbamazepin. imipramin. paroksetin. carbamazepin. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. clozapin sa 6% incidencije. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). lamotrigrin. fluoxamin. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. bromokriptin. nabilon. diltiazem. pethidin i drugi opoidi. olanzapin. sertralin. chlorpromazin. clozapim. sertalin. indometacin. sertalin sa oxycodonom. koji je u stalnom pokretu. mefenamična kiselina. triciklici.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. triciklici. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. levodopa. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. mianserin. sulinadak. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. prochlorperazin. apstinencijalni sindrom na melotonin. dugotrajni tretam litijumom. trazodon. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. ginekomastija. prochlorperazin. haloperidol. fenoprofen. metoclopiramid. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. predoziranost olanzapinom.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. SSRIs kod 2%o pacijenata. amoxapsin. buspiron. mirtrazepam. zucolopenthixol. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. prochlorperazin i verapamil. MAOIs. trifluperazin. promazin. fluoxetin. citalopram. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. menstrualna i seksualna disfunkcija. risperidon. donepezil. dexamfetamin.

Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. piperazin. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). lateralni pokreti vilice. prochlorperazin. venlafaxin i ziprasidon. loxipion. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. quitiapin. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. clozapim i njegovo naglo obustavljanje.amidaron. gabapeptin. disulfiram. olanazapin. mirtrazepam. risperidon. metoclopramid. donepenzil. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. penicillamin. sulpirid. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. baclofen. venlafaxin. loxapin. 4. diphenhydramin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. promerthazin. buspiron. ergotamin. sertalin. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. flupentoxiol decanoat.pimozid sa 35% incidencije. metocloppramid. retrokolis. zuclopenthixol. za vreme njegovog trajanja. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. doxepin. lateralni pokreti jezika. bupropion. prochlorperazin. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. fluoxetin. pa i danima.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. pluphenazin.Takav pacijent satima. fleksije u zglobovima. tiagabin. diphenhydramin. propranololsumatriptin i verapamil. Siptomatologija je veoma bogata. zavisnost na kokain. epiduralna primena morfina. propofol.apst. alimermazin. loxapin. blefarospazam. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. aktivnog otpora intervenciji sa strane. prateći simptom je i negativizam. treptanje. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. cycloserin. fluoxetin. olanazepam. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. pokteti slični sisanju. kako bi se odmah terapijski reagovalo). podrhtavanje gornje usne. 3. domperidon.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. atetoidni pokreti udova. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. cupkanje u mestu. pokreti ramena i kuka. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. pućenje. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. buspiron. indometacin. fluoxamin. azapropazon. clomipramin. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. triciklici. clozapim. litium. risperidon. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. midazolam. prochlorperazin. benztropin. nifedipin. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. phenelizin. čak. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. phenitoin. grimase. ili što je mnogo češći slućaj. phenelazin sa haloperdolom.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). 62 . paroxetin. haloperidol u mnogim slućajevima. flupentixol. imaginarno žvakanje. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. disulfiram. tortikolis.

Ovde. methylphenidat. chlorpromazin. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. methandrostenolol.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. fluoxetin. stupor. dienosterol. porast telesne težine (histaminski efekti). oralni kontraceptivi. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. zuclopenthixol. 7. "letalna katatonija" i sl. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. promazin. cyclizin.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. tahipnea. a zatim nastaje adaptacija. clomimipramin. smrtnog ishoda. metoclopramid. paroxetin. hronični abuzusi lekova. Horea. stanozol. hipotenzija.risperidon.flupentixol. olanazapin sa levopromazinom. ganciclovir. donepezil. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. apstinencijalni sindrom carbamazepina. methylphenidat. lamotrigin sa phenitoinom.traje kraće vreme. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . phenelazin. loxapin.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. alimemazin.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. takodje. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0.amantadin. litium. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. litium sa amoxapinom. pemolin. deziimipramin. koma.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. koje su u poslednje vreme duže uzimali. clozapim. phenitoin. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). venlafaxin sa trifluuoperazinom. cimetidin.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem.flufenazin. anabolični steroidi. sulpirid. lamotrigin. zloupotreba kokaina. olanazapin. h)Serotoninski sindrom 63 . oralni kontraceptiviranitidin.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. trimipramin. litium sa risperidonom. quetiapin. methylphenidate. mišična rigidnost. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. 6. vrtoglavica. iron. oralni kontraceptivi. benzhexol. metoclopramid. risperidon sa haloperidolom. metadon.5. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. neurologiji. antiholinergički apstinencijalni sindrom.chlorpromazin. dexamfetamin. amfetamin.halopridol sa olanazapinom. bromperidol sa donepezilom. testosteron iz grpe androgenih steroida.clozapim sa risperidonom. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. poremećaji vegetativnih funkcija.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. valproat. ofloxacin. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. tioridazin. mianserin. carbamazepin. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. "smrtna katatonija".haloperidol u mnogo slućajeva. ali i za maniju i depresiju.

fluoxetin sa buspironom. neurološkog. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. dexfenfluramin.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. fluoxetin sa mirtrazepinom. depresivno raspoloženje. fluoxetin sa carbamazepinom. "Zimelidinski sindrom". fluoxetin sa tramadolom.fluoxetin sa venlafaxinom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 .moclobemid sa cloimipraminom. mnogi od njih su tzv. citalopram sa moclobemidom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.venlafaxin sa mirtrazepinom.venlafaxin sa trazodonom. MAOIs sa triciklicima. sertalin sa eritomycinom. phenelazin sa venlafaxinom. dothiepin u velikim dozama. phenelazin sa dextromethorphanom. fluoxetin sa sertalinom. strah. niže doze citaloprama. citaklopram sa buspironom.fluoxetin sa moclobemidom. sertalin sa phenelizinom. sertalin sa linezolidom. a ne na SSRIs lekove .5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. fluoxetin sa parstelinom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. sertaline sa tranylcyprominom. paroxetin sa tramadolom. fluoxetin. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. sertalin sa tramadolom. ataksije.fluoxetin sa paroxetinom. predoziranje takodje sa sertalinom. paroxetin sa litiumom.paroxetin sa trazodonom. fluoxamin. trazodon sa nefazadonom. tranylcyprominom i venlafaxinom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. venlafaxin sa amitryptilinom. sastoji se od groznice. clomipramin. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. sertalin u manjim dozama. paroxetin sa nefazodonom. fluoxetin sa litiumom. St Johns wortsa buspironom.fluoxetin sa nefazodonom.moclobemida sa cloimipraminom.sertalin sa amytriptilinom. sertalin sa metoclopramidonom. trazodon sa amitryptilinom.nortryptilin sa selegininom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti.moclobemid sa pethidinom. paroxetin sa moclobemidom.sertalin sa dolasetronom. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. inače dosta sličan serotoninskom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. paroxetin. trazodon. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. jatrogeni simptomi i sindromi. nefazodon. sertalin sa buspironom i loxapinom. mialgije.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog.fluoxetin sa trazodonom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. venlafaxin sa dexamphetaminom. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. mirtrazepin.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. paroxetin sa risperidonom. venlafaxin sa metoclopramidom. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. phenelazin sa clomoimipraminom.

agresivni pacijenti. granulocitopenija i agranulocitoza. 16. 17. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. 14. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. 2. depresivne ideje. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. suicidalnost. 3. tj. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". 10. njegovu okolinu i ili imovinu. poremećaji orjentacije. ikterus. tahikardija. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. Sem toga. uputne dijagnoze. 4. hipohondrične ideje i dr. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. Medjutim. 8. 11. 6. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . kvantitativni poremećaji svesti. poroduženi san. 12. pogoršanje i 16. neosnovane ideje patološke ljubomore. i obuhva šire područje psihijatrije. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. euforija. prijatelj. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. 5. autizam. 10 anemija. status epileptikus. maligni neuroleptički sindrom. 9. impulsivnost. 15. 14. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. IX. opstipacija. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. hipotenzija. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. interpretitivne ideje. 3. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. 13. disocijacija mišljenja. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. 7. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. stupor.simptomi i sindromi: 1. 9. vertiginozne smetnje.). potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. retencija urina. 11. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. 3. socijalni radnik i sl). 8. 2. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. opšti psihomotorni nemir. depresivno raspoloženje. psihotična anksioznost (strah). Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. 5. To su pre svega sledeći sindromi: 1. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. konfuzno-delirantn ponašanje. paroksizmale diskinezije. 7. pospanost i ošamučenost. 12. 13. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 6. konvulzivne krize. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). praktično kod svakog novog šuba. logoreja. vodećeg sindroma psihoze.

konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. 5. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. 2. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. 6. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. poremećaji sna. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. 4. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. dijagnoza bi glasila. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost.. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8.1994). depresija. 7. 3. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . paranoidnost. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. npr. Kada je npr. 2. akutno konfuzno stanje. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Npr. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. strah. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. Medjutim. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja.

Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. 3. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. kancer ( posebno ca pankreasa). 4.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. Metabolični poremećaji. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. mononukleoza i HIV infekcija i 8. To su pre svega: povećana biološka. 6.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. 2. psihološka i socijalna vulnerabilnost.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. 7. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). Cerebrovaskularni poremećaji. Deficit vitamina B12. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. 5. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi.

Psihomotorna epilepsija 6. Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Wilsonova bolest 68 . Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7.Karcinom Feohromocitom X 9. Poremećaji sna X X X 14.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps.4.Vitamske karencije i deficiti 12. Elektrolitni disbalans 5. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8.

Depresija i HIV infekcije. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. Lichen simplex. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. 3. 17. 5. 2. antipsihotici. 10.. psorijaza. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. 13. 7.Parkinsonizam. histamin (H2) blokatori. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. histeroktomija i ovaroktomija. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. tenzione glavobolje. cistična fibroza pluća.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. transplatacija organa i anemija. c) diskretni.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. genodermatozis. akne. hormonski preparati.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji.rezerpin. Neurokranijalne povrede. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. Cushing-ov sindrom. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). hemofilija. kortikosteroidi. hiperprolaktinemija. premenstrualni sindrom. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. Onkološka oboljenja. sterilizacija. ginekološka hirurgija-histerektomija. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. ca pluća. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. epilepsija. juvenilni reumatoidni artritis.8%. miastenia gravis. zapaljenski poremećaji). Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka.8% ( anksiozni sindrom 33. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. Dermatologija: generalizovani pruritus. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta.multipla scleroza. tihilotomanija . glavobolje. 4. hiper. atipični dermatit. kancer. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. 16. dijabetes. sedativno-hipnotička grupa.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. 11. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. apedenktomija i abdominalni bol. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. antibiotici. urtikarija. antiholinergici.. poremećaji funkcije jetre. obstruktivna apnea u snu.D. alopecija areata. 8. antireumatici. menopauza. spazmotični tortikolis. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. Kada su u 69 . Hantingtonova horeja. 6. menstrualni problemi. nodularni prurigo. dismenoreja. rozace. 9. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. cistična fibroza. Hipohondrijaza i 18. bronhijalna astma. simpatomimetici. maligna oboljenja GIT. Ginekološki poremećaji ( menarha. B) lokalizovani poremećaji. 12. sistemski lupus eritematodes. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. 14. Giles de la Tourett-ov sindrom. fibromialgija. hipertireoidizam. infarkt miokarda. 15. neulcerozna dispepsija. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. benzodiazepini).menoragija. osteoartritis. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. Starije osobe sa somatskim poremećajima. tuberkuloza. epilepsija.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. hronični "fatigue" sindromi. tumori kože i dr. ventrikularna aritmija. fibromialgija. citostatici.

senzorna deprevacija. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. podmakla trudnoća. poremećaji raspoloženja.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. (npr.CVB. interiktalni psihijatrijski poremećaji. spontanog abortusa). monizam. Kada su u pitanju opšti. psihološka reakcija na somatski poremećaj. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. 8.Ladera ( Lader M. 2. Adisonova bolest. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. Poremećaji ishrane: gojaznost. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. trigeminusa ( glavobolje. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. deja vu fenomeni. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. kraj trudnoće. halucinatorno stanje).multipla skleroza. 10. efekti elektrokonvulzivne terapije). sindrom koji prati psihomotorne epi napade.niacin B2. 5. intrakranijalni pritisak. 2. 3. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. tenzione glavobolje. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. migrena. 11. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. Hidrocefalus ( demencija). Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. depersonalizacija. 3. esencijalna arterijska hipertenzija. pseudo. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. paranoidni i halucinatorni poremećaji).cijanotično dete. emocionalna razdražljivost. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1.autoimuni poremećaji. Cushing-ov sindrom. cianokobalamin B12. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. sekundarni mentalni poremećaji. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. hipotireoidizam. ulcerozni kolitis. facijalna migrena. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. 5.cwerebrovaskularni poremećaji. drugi intestinalni poremećaji. feohromocitom. glosofaringealna neuralgija. folna kiselina. trigeminusa. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. neurološki simptomi). psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. bihevioralne promene i dr). direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. halucinacije. iluzije. psihogena osnova somatskih poremećaja. post herpetična neuraklgija. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). hronični bol lica. način porodjaja. hipopituitarizam. migrenozna neuralgija. 8. simptomatski. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. tromboze malih arterija. 7. patološka pospanostnarkolepsija.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca).refrakteran bol. neralgija n. 4. 1983).timamin B1. kardiohiruške intervencije. post-natalna depresija. hipoglikemija. druge relacije i medjusobna povezanost. afektivni i shizofreniformni simptomi. deficit vitamina B grupe. 5. renalna disfunkcija. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. biheviorizam i teorije identiteta). neuroze. lažna trudnoća. 4. 4. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. atipični facijalni bol). kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. 3. bronhijalna astma. ostale neuralgije. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. 2. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. nepsihotični sindromi kod 70 . 7. pridoksin B6. hepatička encefalopatija. Grapa neuroloških poremećaja. emocionalna nestabilnost). poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. posttraumatske glavobolje. 9. mentalna apatija. drugi specifični kognitivni poremećaji. postpartalna psihoza). 2. akromegalija. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja.6.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. trudnoća (psihoze. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. akutna intermitentna porfirija. derealizacija.

kanabis. 11. socijalno povlaćenje. pelagra).. 10. motorne i socijalne sposobnosti. delerijum tremens. poremećaj spavanja. kao što su kongitivne. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. depresija.primarna degeneracija korpusa callosuma. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji.3% do 17%. u težim oblicima 71 . 3. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. neonatalni problemi udruženi sa PAS. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. često je prisutna i komorbidna epilepsija. poremećaji ličnosti. a afektivnih oko 4% do l7. shizofreniformne i shizofrene psihoze. Fetalni alkoholni sindrom. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. agresivno ponašanje i epilepsija. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. govorne. neurotski sindromi kod odraslih. tzv. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. alkoholna deterioracija ličnosti. Snifing sindrom.alkoholna demencija. kakain. 6. različite grupe analgetika. 5. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. alkoholičarska paranoija i ljubomora. gubirtak telesne težine. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. alkoholne epilepsije. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. nego kao osećanje tuge. "rum-fits" sindrom. ostale psihoaktivne supstance. LSD. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). tentamen i suicid). 4. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. politoksikomansko ponašanje. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. Hepatička encefalopatija. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. npr.alkoholna intoksikacija. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. barbiturati. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. rano jutarnje budjenje. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine.4%. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. 2. 9. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti.

agresivni tip. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. cerebrovaskularne 72 . Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . drugi i neodredjeni tip poremećaja. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. apatični tip. nepoverenje. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. cerebrovaskularne bolesti. dezinhibicija i efuforija. slaba kontrola impulsa. eholalija. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. negativna self-percepcija. Brojni su somatski poremećaji. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Npr. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. 2. jaka apatija. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja".mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. voštana savitljivost) ili stupor. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. encefaliti. zapuštanje spoljnjeg izgleda. neinhibirani tip. homocistinurija. iritabilnost. traume glave. naročito neurološka oboljenja. Eholalija je patološko. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. traume glave. provokativnost. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. autostimulaciju. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom.kombinovani. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. dijabetička ketocidoza). Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. paranoidne ideje. ehopraksija. hepatična encefalopatija. paranoidni tip. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima.i/ili povredom: 1. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. slab kontakt očima. somatske tegobe. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem.

10.)1-20. 12. Bayindir O. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. 3.J.1987. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Adams RD. Andreasen et al. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . 2003. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium.. 156 ( suppl): 1-20. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1.: Treatment od elredy patients with delirium. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. Canadian medical Assitioation Journal. 1998. J. Bazire S. Bartlet EJ. 32:198. 11. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. Res Nerv Ment Dis. 1953. Medicinski fakultet.. 156( suppl. American psychiatric Association.3rd Edition . HIV. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement).bolesti. Salisbury.. Djukić P (urednici): Myastenia gravis.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire.2000. Akpinar B. 5. 4. 73 . 7. The quality standards sobcommittee of the AAN.. u: Apostlski S. McgrowHill. Andersen SD. 152:323-342. 3.1999. 373. Boston. 9. Voctor M. 6th edition.DC . American psychiatric Association. 9-15. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. Fiven Publishing Limited.1977.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. Am. neuroinfekcije. 14:288-292.. DC. 1999. Am. 13.. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. Washington. 6. 2. hatingtonova horeja. Am J. Washington DC. 1992. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Psychiatry. 4th Edition. epilepsija. New York. Beograd.1995.1994.1994. 15. Neurol 45:1012. Brodie JD.Can E. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. Psychiatry. Arieff AL. Lavrinić D. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . Adams RD.. Little Brown. revized. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. 1-4. Ropper AN: principles of Neurology. 14..1994. hipo i hiper adrenokroticizam). et al. psychiatry 151:681686. 8. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. 1995. Wilts. Washington. 1997.American Psychiatric Association.. 4th edition. 167. 123-133.

26-29. Psychiatry. 1983.. 17.1997. 35:1007-1010.. Klinička psihijatrija. Am. 1987. Am J Psychiatry 156:19861988. 29. Fivepin Publishing Limited and Organon..1988.. Loga. 25.1999. 373-375.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti.J. Breitbart et al.. 35. Roccaforte WH. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji.1:127-143. Butterworth-Heinemann. 1993.1987. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses. Caronna J. Bronheim H.. Psychiatry.2003.. 22. Urgentna stanja u psihijatriji. Anesth Analog 66:497504.J. 74 .1961.I.1999. 9:517. J Am Geriat Soc . Semin Liver Dis. Crit Care Med. 21:98. Berger D. 18. Malleta GJ. Int Psychogeriatr. i Cerić. 16:235-2441996. Terry RD (eds): The neurology of Aging. Stern E. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. 111. The professionals pocket handbook & aide memorie.( Delirium. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. 37. Butterworth RF. 23. Cameron DJ. Brenner RP. Philadelphia: FA Davis Co Publishers. Wengal.1989.50-62. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. 1993. Berggren D. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. J Geriatr Psychiatry Neurol . Bersein EV: Delirium in the elderly.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. Berlin. 21. 27. u: Loga. 26. (urednik).. 13-16. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning".16.. SP.1978. Secend Edition. Boston. Naučna knjiga. Bokonjić N. 1985.: Metabolic encephalophies in older adults. Strocke.. Londom.S. 156: 1117-1118.Marrota R. Edinburg. Melburne and New York. 31.. Beograd. Blass JP. Am. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. 113-150. Cerić I. 1910 Breibart W. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. 28. 33.. Plum F.: Treating visual halucinations with donepezil. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease. In: Katzman R. Bonhoeffer K.acute organic psychosis and confusion).1996. Boiten J. Blumerang HP.D. Camus et al.. 3: 211-229. Thomas RI... Bleck TP. 1991. BurkeWJ. 30. 20. Mulvihnill M. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder. 153:231-237. u: Kecmanović. 36.2000a. S. Medicinska knjiga. Am J Geriat Psychiatry6:296-301..1983. 38.. 139-153. Beograd-Zagreb. In: Meyer MS. 34.. 1993.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct. 34. Gustafson Y.. 189--220. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. Springfield. Thomas. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04.. 19...: Symptomatic Psychoses.1999.1998. Bettin KM. Churchill Livingstone. 24. 32.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol.

. Mental Diosreds and Somatic Illness. Martin D.: Akutna insuficijencija jetre. Cambridge University Press. I izdanje. 2001. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly.1991.1944 Engel and romano. In: Haubrich WS.. 58. maligni neuroleptički sindrom. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract)..1986. 1-14. 48. 60. u: Kovačević M (ur). 57. Figiel GS. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). Arch Intern Med.232-235. Psychiatr. Dunne JW. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican .J. Chatrberg J. 263:1097-1101. Dragošević N. J Chronic Dis.2002. Fanjiang G. Krishman KR.1989.. u:Kovačević SM (ur). Clin Psychiatry 62:191-198. Lancet.. Philadelphia.. delirijum.39. 351. Beasley CM.1995.. 494.. 1986. Francis J.A. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411.Jr. disease. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. Francis J. 45. Zorumski C et al. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. 54.. 16:771-778. Pa: WB Saunders. Foley et al. J.. Gordon S. 50. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). Ferenci P. Candbgrige. Wicstrom J. 719. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. 1-14. 333-339. 51.1983.1959. 43. 146:1923-1926. 5 th ed. Beograd.. Urgentna interna medicina. Folstein SE. 2003. Drake and Coffey. Donovan JP.1994.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. Engel GL. Cuting J: Acute organic reaction. Dellva MA et al. 1959. 1990. Medicinski fakultet Beograd. Engel and romano. Schaffner F. 55.. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija. Urgenta medicina. 41. 47. 40. 59. Erkinjuntrti T.kliničke krakteristike i lečenje. Ely EW.1981.. J Hepatol 21:487490. and related psychoses.2001.. Delić D. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry. Washington DC and London. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Czekalla J.2001. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. 53. 1988... kliničke klasifikacije i lečenje.. Folstein MF.. JAMA. 46. 5:6579.1975.: Hepatic encephalopathy.. 61. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure. 1999. 52. 75 .. 56. 42. Djukić-Dejanović. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190.u: navedeno u knjizi br 36. J Gen Intern Med. hassen MA. Figiel GS.. 1998-2003... 12: 189199. Urgentna medicina.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia.. Delić D: Akutna insuficijencija jetre. 62. 4th ed. J. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease.1990. Aust NZ J Med. 44. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. 1988. S : Epileptičke psihoze. Autio L. American Psychiatric Publishing Inc. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Leedman PJ. PALO j. 119-127. 49. Crit Care Med 29:1370-1379. Cole O.. Res. 9:260-277.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. Psychosomatics 42:172.1999. CIBIF.

1990. 1992. 64. 82. patient characteristics and outcome.2000.85-89. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. ( prevod). Sings and Symptoms in Psychiatry.. 37:533-546. 275: 852-857.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. JAMA. 1996. oct. Gavin FH.. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly.. Henderson D. Beograd. Bristol. New York.281:1318-1325. 92. Best AM.1967.1992. 86. Takahaslu T. 83... J R Coll Physicans Lond.. 66. critical care clinics. 70. Jacobson and Jerrier. Levenson JL. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. 73. Vol. Cerebrovasc Dis 1:257-264. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). 76 . Martin D. Hamilton. McGraw Hill. Francis J. Larry: Delirijum. Horestein S Chamberlin W.Joseph.1987. Robert i Davis M. Hart RP.1991.1995. Gelfand SB. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. Lebert F.1993a. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. N E J Med.D. 77. Jacobson et al.1999. 7:305317. Hart RP.1999. Savremena administracija. Frye MA. 27-30. i Gillepsi R. 80. 78.. New York. Levenson JL.1998. Goldman S. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. Jasterbarsko. Psychosomatics 36:301-305. 69.1998. 68.1996.1992. 76. A.1976. Stroke 30:773-779. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly.. John ( urednici) : Psihijatrija. Inouye SK. Psychosomatics 37:533-546.1973. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients.2001. 65.1997. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. John Wright and Sons. AM Intern Me 113:941-948.2000. 318:1173... Psychosomatics. 247-259. M: Firshs Clinical Psychopathology. J Psychosom Res 43:417-423. Saunders Company. 88. 74.1974. u: Flaherty A. Hatta K. 84. Gehab M. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.. 67. Henon H. Sessler CN et al. 85. 75. Hart RP. van Dyke CH. 72. Hall JB. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances.1951.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). Durieu I et al : Confusional state in stroke.. Channon. Jacobson and jerrier. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons. Hospital and Community psychiatry 43:215.2000. Langeov klinički priručnik.. 71.1993a. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. vol 3/4. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Jacobson and Jerrier.63. indelicato J. Coudreaut MF. Springer. Garbutt et alJAMA. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. Jacobson et al. 89. 87. Harold I. JAMA. Gustafson Y. 81.. Inouye SK... Kaplan i Benjamin J. 79. Wood LDH: Principles of crical care.. 263: 1097-1101. Dijagnoza i terapija..1990. Schmidt GA. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Conomy J. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . 1997.Relation to preexitsting dementia. 1988. Olssom T. Edited by Yahr MD.

2005. Beograd. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Kopenen H. 100. Kranzel and Van Kirk. J Neurol Neuros psychiat. Mintzer JE et al. 1992. Kecmanović D.. Medicinski fakultet Univ. Urgentna medicina. 63:279.I. Kullmann et al. Alcol Clin Exp Res. S. 116. Kaufman DM. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. Baltomore. Jones EA.. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. 93. Wessenborn K: Neurology and the liver.1998. 158:813-815.. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. Wessenborn K: Neurology and the liver .. Kaličanin P: Psihijatrija. 95. 223-238. 2000. 102. 1979.1989.1999.1989.. 111. : Organski mentalni sindrom. Vojno Med Akademija. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. 98. i Damjanović A. Jovičić A. 104.: Dealing with the confused patient. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. 2001. 1999. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. Beograd. "Srempublik".1995. Johnson JC. 1993. 103. 1998. j hepatol.1996. 113. 109. Koponene at al. Lalević P. 96. N Y State J Med. Katz IR. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. 99.1982. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. 106. 21:166..1994. ( ur): Anesteziologija.. 91. 101... Beograd. Knudsen GM. Nursing . Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure...... 6th ed.1997. 1997. 112.1955. and Sadok B. Larsen PS.. Jones EA. Račić DV. J Gerontol. Jakulić S. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure..CIBIF.1989a.. J Clin Psychiatry60:107-115. Pharmaca.Beograd. 114. VI.90.1997. Beograd. Kaličanin P. Beograd. 9:71-78. 31:53. Kroner K. Urgentna psihijatrija. 108. Kovačević SM. Lam N... Baltimore. 1990. Jeste DV. 77 . 98-106. Kovačević MI. KaplanH.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. 1996. Kirsh BM.. Niš. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. hurri L.: The Comprhensive Textbook of psychiatry. 25:1335-1341..:( urednik): Psihijatrija.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. 110. 92. Službeni list SCG. "Velarta". Comp Ther. 27:231-238. 1997. Williams and Wilkins. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta. Kennard et al.. 44-50. u: Kovačević SM (ur). Katz et al. Kranzel et al. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. Williams and Wilkins.. Gottlieb GL. 107. 6th ed. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. Krentz A. 45:113-119. 94.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 97. u: Jakulić. Am J Psychit. 115.2001. 105. 92:381. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. Tom I. Blackwell Sciense Ltd. 1997.1945.

.. 131. 133.: Psihijatrija. Goldman: Delirijum. 118. 1978. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. Urgentna medicina. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease. Službeni list SCG.. 127. 130. 750-781. Lopašić R. 139. Lieb et al:Psychol Med. 121.: Transiet cognitive disorders ( delirium... mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. Leverson JL.. 128..: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. Mansand PS and Sipahinalani A. Manos PJ. Br J Psychiat123:621. Urgentna medicina. Loga S.Beograd. 2005. 141. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States).1992.. 135. Grupe and Stratton .1998. Wetle T. Besdine RW. Lepić T. i Dogan. Mohammed and Blazer. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija. Psychosomatics 39:422-430. Tarsy D. 62-91. u: Kovačević SM (ur). 129.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. W. .. 1985... Tom II. 138. 19:309. Psych.: Delirium in the aged.1997. Raičević DV. Lesko LM &Holland JC.: Akutni moždani sindrom.. R. S.: Transient cognitiv disorders in the elderly. Liston EH. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes..: Psychosocial Complications of Leukemia.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. 140:1426-1436. G. N Engl J Med. Lipowski ZJ. Oxford University Press. acute confusional state) in the elderly. 140.117.213-224. 136. 1982. 125. Lepić T. S. Philadelphia. 123.Savremena administracija. 7:617. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.1989. Lipowski J. John. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient.257-266. Betlheim.. Beograd. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. 2005 Marsden CD. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. 124. Lešić Ž. 1973. A. Abu-Saleh T. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. 320:578-582. J. 122.2002. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 132. Comp Psychiat. 19:309. Lekoff SE. Psihijatrija. u: Kecmanović D (urednik). Figiel G.. 119. Am J Psychiatry.1992. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 . 53:69. 144. 134. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155.Z. 1983.. Psychiatr Clin Nort Am. Psychosomatics 36:66-68. 56-61.1973. Br j Psychiat.273-298. 1975.Clin. 123:621. 78 . pp. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. Leverson JA... Beograd. Megraf.M. In: Benson DF. 247-259. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. 126. 219-226. Neurol Cl.: Rak i duševni život. Raičević R. John & Sons Ltd. Grafički zavod Hrvatske.savremena dijagnostika i lečenje.. 2005.B. 1990.. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State.. Langeov priričnik ( prevedeno). Zagreb.. 120.J. 1978. 137.MOPS). Kovačević SM: Moždani udar. Annu Rev Gereontol Geriatr .1992.. Službeni list SCG. 1959.. Lary S.6:1-26. 232-234. Comp Psychiat. : Olanazapine in the treatment of delirium . Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis .Dan.In: Copeland. Kovačević SM: Sinkopa. New York. Saundders Company. 143. Martin M.32:63-78. 1990.. 142. 5:49-66.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly.1995. 1989.. New York.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter).1994.1986.1997. Psychiatry. 1989.

1990. 152. 161...: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. 156.. Sudhansu C.1974.. 22-25. 5:827. Moc SM. Dai J. Beograd.1991. Ćulafić Dj.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. 164. 201-202. V izdanje.116-119. Engrami ( tematski broj). V dopunjeno i preradjeno izdanje.. 157. 166.2000.. 2005. heart Lung 17:238-241. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. Michael B.1999.. 162. 1-2:95-106. Medina JL. 149. 150. 1986.Beograd..: Savremeni pristup organskim psihosindromima. 25-36. 154. Klinička psihologija. Beograd. Richardson JS. EM M Cl N Am. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment.. Foege W: Actual causes of death in the United States. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. JAMA. I izdanje.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. Beograd... Daroff RB. 120-123.1977. Morris JC.. Murry GB. 140141. McGinniss J. Organic Brain Syndroms). First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. Barex.145. Montgomery et al.IV. Jastrebasko.1988. 146. br. 163. Holmes VP et al. :Pheniramine aminosalicylate overdose. Biro M i Hrnjica S (urednici). 270.1977. Boston. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864.2005.1976. Mršulja B. 165. 1993.. In:Bradley WG. Fenichel GM. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. Miller PS.iskustvo sa klometijazolom.1997. 153. Barex.Heinemann. et al. Vol. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije.. Rubino FA. Beograd. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. matković O: Pariska psihosomtska škola. 159. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. Beograd.2005. Milovanović D. 158. Leposavić LJ. Maxmen S. Milenković P.. 148. 97-297. God. "Dečije Novine". Mendelson G. Arch neurol 34:313.. Sprague SM: Uremic encephalopathy. Klinička pasihofarmakoterapija. Milovanović S. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. neurology 24:1181-1183. 42:251.. Medina JL. Engrami. 1987. 1-2. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija.2001. 160.. 2000. Naučna knjiga. Am J Psychiatry 145:342-345.. O'Laughlin IA.1988. 147.1994.. Geschwind N et al. 79 . Matsuoka et al. Meagher and Trzepacz .. Mendez Ashla MF: Delirium. i Vojinović V.. "Naklada Slap". 1982. 151.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. u: Berger J. Butterworth.4:7-10. 155. Mensulam MM. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata.. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici). Cl Neurol. br. Waxman SG. Meltzer HY. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 167. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction . Menza et al MA.

Beograd. Denault AY.M. 185.. Beograd. Smith M. Zbornik radova. 183. IV.. u: Psihijatrija. 188.2000.1969. Ljubljana..4:163-175. Psyhol. Platt MM. 178. 171. Poleksić J. J AM Geriatr Soc 45:470-473. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions.. 1982. Ocić G. 14. 80 . Passic SD and Cooper M. 1977. 175..: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Engrami. Pain Symptom Manage 17:219-223. Prigatono G. Lek. marta 1976 Beograd. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. Munjiza M.1994. 177. 169. 170... Plum F. Nakamura J. Tormey WP. 6:66-67. Trautman.Vranje.P. 13. Price BH..65. 41-75. 189. O’Keeffe ST. 157-161. Posner ML.. 190.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. J Crit Illn. huff K. et al.Vodić za lekare. 1993... 179.November.J. 341-358.: Simptomatologija.1995. Davis. 174. Mullaly W. 181. Ann Neurol 12:113. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. J. 184. 4.. Nickolas and Lindsey. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure.1999. Arc Int Med.1982. Beograd.1997. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. Phoenix. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. Breitbart W. John & Wiley. Onofrj et al. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. 1989.1980. Uchimura N.. 182. 1 do 6.. 187. 172. 1982.E.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti.1997. Nora LM. Int Clin Psychopharmacol12:147-152.br. Novembar 2004Februar 2005.. Perrault LP. J. Institut Calmettes. 173. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention.1997.Beograd. 186. Prugh et al. Vesel J. P. 129-150. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica.1994.Berger J.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. Platt MM. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma. and Beies SJ: Components of attention. 2005. Engrami.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine.D.4:87. Galenika.. J Nerv. Philadelphia. M. Comptes rendu. God.168.1991.: Organski psihosindromi neoplastične geneze..Frager G. et al eds by Depression and Physical Illness. in: Robertson. Neuropsyichiatry Clin Neurosci.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza. 12. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. AZ. Mareille. 176. Mesulam M. 1975. i Milovanović D. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract).1994.L. Can J Anesth 47:251254.1982..: Pedriatric delirium: research update. and Summers J. Munjiza M. Ment Dis 173:610-614. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium.1971. Mustajoki P.1985. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. and Katon C.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents. Dokumenta. 135:2004-2008. Rev 78:391-408. 180. et al. Gerentology 40:18-24. Poleksić LJ.

Obeležja. 198. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients. Radojičić B. Neuropsihijatrija. London.In: Roghoebar. et al.1990. (ur): Urgentna medicina. 197. Medicinski fakultet beograd. 194. Hurwitz S. 22-23. Stern TA.. Zagreb. 52:263-267. 235. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Frennd Publishing Ltd. M. Reily JG.1999. 192. 289-290. Ruijs et al. Rosenbaum JF.1993.L: et al. psychiatric Services 47:727-730. 2005. J. Syndey.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. 206.1999. risperidone. 200.. 196. Riker RR. Hong Hong.8. 193. Chest 111:17781781. 209. Gottfries CG et al. Dement Geriatr Cogn Disord. Arch Gen psychiatry. 202. 2:50. Tokyo.. Ross et al. 81 .. Sanders KM. McElhaney JE. Rogina V.2000. u: Vučović D. : Delirium in dementia.1998.Vol. Fifth Edition. 2002. Clin. London. 1-2: 159-186. New York.1994. Rasel D. Ruijs et al. 355:1048-1052..2002. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. Purdon SE..: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. 195.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions.1993. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. Oxford University Press. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. 1984. 208. Ahmed I. or haloperidol. A Volters Klower Compani. 68-91.. 311-317.. Blennov K. Baltimore. Salama J. Psychiatry. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Clin Psychopharmacol 11:146-147. 207. 10:368379 .2002. Lippincott Williams & Wilkins. Romano and Engel. Arana GW. Abrahamowicz M. 57:249-258. 106.1991. Robertson B.1991.1997. 210. Murrary GB.. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump..1944. 199.191. Avis AS.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric.: Methylphenidate in depressed medically ill patients.1991.1996. Philadelphia. 1954. Cl Neuropas. Lancet. 203. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. 204. 205.2000. Rosenberg PB. 212. J. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. 217-218.1986. 201..:Urgentna neurologija. Beograd.: An Introduction in Psychopthology. Rasmussen D.. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. Rolfson DB.291-442. Fraser GL.. Jones BDW. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema.. 211. Steiner W.. Buenos Aries. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. 5:153. Ritchie J.

Stojanović V. Pertilli R. Colgan JP.213.. : Use risperidone in delirium case repotrs. 224. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. Analas of Internal Medicine.D. 216.. 217. Simon RP: The Forced downward ocular deviation.246278. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. 220.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Inouye Cristopher. 494-495. Schirazi S. Zagreb. Cur Ther Res. 419-435.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients . 1990. Thomas H. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. 2:109.. 35:456. 235. 219. Sjaastad O.T. Arch Neurol.. Schatzber AF.113:941-948.374-379. Sherman SM. and Kock C: Thalamus. 226. 223.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders.Kufferle B et al. Crit Care Med 22:378-379. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. Rodriguz D. 1975..3rd Edition .1976. 228.. 186. Fourth Edition.19:119. 218... Van Duck Cathy et al. H. gabriel E. 231. Sipahimalani A. Medicinska knjiga BeogradZagreb. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma. Oxford University Press. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis.. Postgraduete medicine. American Psychiatric Publishing Inc. Sharon K. London. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. J Neurol 220:83. 230. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. 234. Shakani BT.. Clin Toxicology 10:437-441. A New Method for Detection of Delirium. i Papić. Lancet. in: The Synaptic organization of the Brain .. 222. Treolar and MacDonald. 1983. Sundaram and Dostrow.1994.1977. Timotijević I: Alkoholne psihoze. Siebke H.2000. 1996. Edited by Shepherd GM.Elsevirer .. Shahaniet (ed): The motor system . 1992.1990. Timotijević I. Washington DC. Ann Emerg med 21:407-413. Naučna knjiga Beograd.. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Tazepacz.1979. Tefferi A. 232.. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible.. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium).1995. 82 .1997. 236-243.. V. Young RR. 1994.. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. Z.N Holand. 233. New York. 221. 1992. 351-353. i sur. Oxford. Delirijum). Mayo Cl Proceed 69:991. 215.. 2003. u: Muačević. 33:132-143. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. 225.1994.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. 1978.1975.2001."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. mansand PS. 214. Steinhart MJ. ( urednik). 292-313. Schwartz E. u: navedeno u knjizi br 35. New York. Stoiljković S. Psihijatrija. Oxford University Press.. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. 227. Souheil Abou-Assi. Prim Care. Medicinska naklada. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management.1997.1992. Schuster P. 229. 1988.1: 1275.. Selwyn PA. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. i Paunović R. Edition .

Trzepacz PT:The Delirium rating scale. Trzepacz PT.A Guide To Treatment of leukemia. Paula . 6. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. Trzepacz T.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium.1994.. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. 240. 201-220. 248. van der Mast.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Trzepacz PT. Medicinska knjiga Beograd...Zagreb.. Leukemia Sociaty of america. and treatmen.2000. 90.2001.1995. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. 237. Mittal D. Mittal D. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. 1990. Washington DC. Brenner R... ( urednik). 1988. 78-89 . Trzepatz PT: Delirijum. Trzepacz PT. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. 152:332. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Erasmus.. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . Understanding Chemotherapy.S. 254.1994a.. Tesis. u: Morić-Petrović.200. in:Delirium After Cardiac Surgery. Inc.Psihijatrija. Torres R.242. Oxford. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. 238... Biol Psychiatry 24:314.1988a. drugo preštampano izdanje. In: Yudofsky C. England.236. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. Tsai G.2001. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine.. 2002. patophisillogy. 1993. et al. Am J Psychiat. New York. J. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. 4 th ed. American Psychiatric Publishing..1998. Trzepacz PT . 246. Trzepacz PT Mulsant BH. 244. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229. 242. David and Wise G. Advances in diagnostic.. 249.1996. 251. Psychosomatics 40:193-204.. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium.1999a. Oxford University Press. 247. pp. its use in consultation/ liason recearch. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. 1995. Adams RD. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204.. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Meagher J. FA Davis. Collins GH. 19:429-448.. Psychosomatics 35:374-391. Gastfriend DR. Amserdam. Stuart and Hales E.1999b. Philadelphia. 239. Mittal D.. Psychiatr Clin North AM.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. 241. 253.1988b. 1971. Psychiat Res 23:89-97. The Netherlands. a need to focus our research. 245. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium. Baker RV. 252. London. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla.. Benecke Consultants..525-564.1994. Vctor M. 250. 243. 83 . Trzepacz PT. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. University Rotterdam. 255. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Gen HospPsychiatry 17:75-79.

ibid. 1. 268. u: navedeno pod br.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents..6-izuzetno jako 2. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana.256. U: navedeno pod br. 264. Voctor M. 267. Vol.London. W.1982. Minnema RF. 257.1993..Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. 10 th Revision. Engrami.1992. Philadelphia... New Work.. Vesel J. 259. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. New York. Young DF & Posner JB. 1994. 11-21. 1982..1986. 1982. 257-260.. Futura Publishing. Wolff and Curran.. 265. Williams R: Management af acute liver failure. 27. 57-113. 11. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. Beograd. Wilt JL. 258. 262. 84 .1982.. 151-157. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1.. John Wiley & Sons.4. 266. Postgrad Med J. 1980. Geneva.6). Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. 4. 64:765.4-značajno. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. FA Davis. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.Izmenjena percepcija okoline.2. Živković Dj. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry.1935. Poleksić J.463-516. i Penca-Maksimović J. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Adams RD. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. Vinković Z. 1982.1993. 91-129... 27-35. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). Beograd. 2002.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. Part II.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. 39. 260. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Wada and Yamaguchi. 1988. 270. 261.38. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. Urgentna medicina. Elsevier. 263. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. 1971..2-jako. Živković Dj i sar.. 269. Ann Intern Med 119:391-394. 99-111.WHO.W. i sar. Narton & Company New York. In: Vinken PJ.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman. In: Copeland JRM. u: Vučović D (ur). 38. Obeležja.

6.4. 0. 0.neshvatanje konteksta.4.6. 7.na poimanje straha kod samog ispitivača. 0.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.2. 13.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.2.na pojimanje straha kod samog ispitivača. 85 .2. 0. 8. 3.Inhibicija mišljenja Blokada. 5.2.ne osećati se kao "neko".6. 11.4. 14.4.6.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.4.2.Mućenje tela. 0.2.6.2-fluktuirajući strah.2.6.biti drugačiji nego ranije.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.2.0. 12.2.4.samopovredjivanje.6.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. 6.4.4.Gubitak telesne sheme.2.6. 0.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti.4.4.4. 0. 10.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.Kounikacija.teškoća verbalizacije. 4. osećanje straha kod ispitivača. 9.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.4-kontinuiran strah.pokušaj samoubistva 0.fizičkih promena.2.metamorfoza pojedinih delova tela. 0.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.4.6.Kočenje fizičkih aktivnosti.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.6.6.2.6.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.

Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1.2. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. 18.4. inhibicija mišljenja.6.4. 3.6.mučno osećanje afekta. tj. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.6 Napomene: 1.6. osustvo deklanširajućeg faktora. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. nekomunikativnost.Vodeći simptomi. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest.evoluciju u vremenu.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). komunikacija sa okolinom.4. 2. derealizacija. 17. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. depersonalizacija fizička i psihička.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.motorna inhibicija.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost. 16.17% i 10% varijanse ili odstupanja.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.tok anksioznosti.evaluaciju.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.neprijateljstvo ka okolini 0.Autentičnost 0.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička. zbunjenost. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih. 2.18%. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.4. Vrednovanje. evolucija u vremenu.odnosno tok anksioznosti.nekoordinisana. autoagresivnost i 86 .neadekvatna 0.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. toku.15.2.2. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju.2.Hostilnost.

zbunjenost. heteroagresivnost i agitaciju. ali srednje izraženo. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. u znatnoj meri. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. tj. inhibicija 䁭 išljenja. ponekad tokom razgovora. Sada. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. ni u jednom trenutku tokom razgovora. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. osustvo deklanširajućih faktora. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. komunikacija sa okolinom. tj. A. derealizacija. Ne. 2. fizička i psihička depersonalizacija. nekomunikativnost. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju.4. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . na primer. motorna inhibicija. C. ponekad tokom razgovora. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest.evolucija anksioznosti. Sada. Neodređeno. Nije primenljivo.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. B. Neodređeno.

kao uznemirenost. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. Aneks Tabela 2.Deo 2. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. zurenje u prostor. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. kao tromost. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. preosetljiv na sredinske stimuluse. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. u bilo koje doba tokom razgovora. Koma (ne budi se). kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . Budan (previše živahan. na primer. Stupor (teško se budi). halucijanicije. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. Neodređeno.3. Deo 1. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. Letargičan (pospan. lako se budi). kao na primer. Da li je pacijent. Da li je pacijent. «čupkanje posteljine». koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. Dezorijentacija 5. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. lako se uplaši).

pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. 89 . lako se probudi. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. stupor. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. letargičan. normalno. teško se budi ili koma (ne budi se). tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. na primer. budan previše živahan. pospan. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. kao isprekidana i irelevantna konverzacija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful