P. 1
Rutinski_pregled_urina_200910

Rutinski_pregled_urina_200910

|Views: 4,421|Likes:
Published by Kenan Hodzic

More info:

Published by: Kenan Hodzic on Feb 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

Sections

  • KISEO URIN
  • Bilirubin U Urinu
  • Urobilinogen U Urinu
  • Dokazivanje Urobilinogena Erlich-ovom Reakcijom
  • Klinički značaj leukocita u sedimentu urina
  • Morfološka Klasifikacija Cilindara
  • Kristali U Sedimentu Urina

Predavanja Iz Kliničke Hemije

Rutinski Pregled Urina
Prof Dr Violeta Dopsaj Farmaceutski Fakultet Univerzitet U Beogradu 2009/2010

1

Rutinski Pregled Urina
sinonim za fizičko-hemijski pregled urina Osnovna laboratorijska analiza pri sumnji na bolest bubrega i urinarnog trakta

1. Pregled fizičkih osobina urina
Fizičke osobine se detektuju i opisuju

2. Hemijski pregled urina
Dokazuje se prisustvo sastojaka koji nisu normalno prisustvo u urinu ili se u urinu nalaze u niskim, fiziološkim granicama Izvodi se test trakama za urin i konfirmatornim testovima Standardizovani hemijski pregled urina podrazumeva samo rezultate koji se dobijaju očitavanjem test traka na automatima-čitačima test-traka za urin

3. Mikroskopski pregled sedimenta urina
2

Indikacije Za Rutinski Pregled Urina Uključuju:
1. Sumnju, praćenje simptoma ili stanja koja ukazuju na infekciju urinarnog trakta 2. Sumnju ili praćenje neinfektivnih bubrežnih bolesti, primarnih i sekundarnih sistemskih bolesti (reumatske bolesti, hipetenzija, toksemija u trudnoći, nepovoljni uticaji lekova) 3. Sumnju ili praćenje ostalih neinfektivnih bolesti 4. Otkrivanje glukozurije u specifičnim grupama bolesnika (trudnice, politraume u hitnoj službi, i sl) 5. Praćenje bolesnika sa dijabetes melitusom (jutarnja glukozurija, ketonurija) 6. Otkrivanje i praćenje bolesnika u pojedinim metaboličkim stanjima (povraćanje i dijarea, acidoza/alkaloza, ketoza, recidivi mokraćnih kamenaca)

3

Protokol rutinske analize urina Fizičke osobine Boja Izgled Miris Pena Relativna gustina Mikroskopski pregled Eritrociti Leukociti Epitelne ćelije Cilindri Bakerije i drugi mikroorganizmi Kristali Ostale komponente Screening testovi (test trake) pH Relativma gustina Proteini Krv Nitriti Leukocitna esteraza Glukoza Ketoni Bilirubin Urobilinogen 4 .

Priprema Pacijenta Vrste Uzoraka Urina Prvi jutarnji uzorak urina (first-morning specimen) 24 h uzorak urin (24-h collection specimen) Uzorak dobijen dvostrukim pražnjenjem (double-voided specimen) Uzorak dobijen iz srednjeg mlaza urina (midstream-voided specimen) Sterilan uzorak urina (clean-catch specimen) Uzorak urina iz katetera (catheterized specimen) Suprapubični uzorak urina (suprapubic specimens) Najčešće se koristi za analizu: Prvi jutarnji uzorak (tzv srednji mlaz prvog jutarnjeg uzorka urina) Slučajan uzorak urina (random uzorak) 5 .

6 .

Posude Za Sakupljanje Urina Posuda za sakupljanje urina mora zadovoljavati sledeće zahteve: 1. Uzorak mora imati poklopac da bi se zaštitio sadržaj uzorka 3. datum i vreme uzimanja uzorka. Posuda sa urinom mora imati nalepnicu. Nalepnica treba da sadrži upozorenje ukoliko se kaustične supstance koriste kao konzervansi 7 . Sterilne posude sa poklopcem ili sterilne urin transportne epruvete bez konzervansa potrebne su ukoliko se uzorak koristi za mikrobiološko ispitivanje 4. Konzervansi se dodaju ukoliko se uzorak štiti zbog odložene analize ili zbog nestabilnosti supstance koja se ispituje. Kapacitet posude mora biti 5o –loo mL i otvora oko 5 cm u prečniku 2. Nalepnica mora da sadrži identifikaciju pacijenta. mora biti nalepljena na posudu a ne na poklopac 5.Posuda mora biti čista i napravljena od inertne plastike i ne sme biti korišćena za višestruku upotrebu.

Procedura Rutinskog Pregleda Urina 1
1. Urin treba analizirati u roku od 2 sata, a najbolje je odmah nakon uzorkovanja (preporuka 30 min) 2. Ukoliko se analiza ne može izvesti u roku od 2 sata uzorak čuvat na 4° C (precipitacija amorfnih urata i amortnih fosfata), pre analize prethodno zagrejati urin na sobnu temperaturu 3. Volumen urina koji se koristi uvek definisati (minimalna količina urina 5 – 15 mL) 4. Urin se pre analize dobro promeša i prelije u konusnu centrifužnu epruvetu od 10 ili 12 mL (plastična epruveta za jednokratnu upotrebu) 5. Test traka za urin se uroni u epruvetu, višak urina ocedi na papirnoj vati, zatim analizira vizuelno ili na čitaču traka 6. Urin se zatim centrifugira 5 min na 1500 obr/min, urin iznad sedimenta se ukloni priborom za aspiriranje (ne odlivati) tako da ostane 0.5 mL(iz 10 mL) ili 0.6 mL (iz 12 mL) sedimenta 7. Sedimentu se dodaje boja (50-60 µL), ako je laboratorija koristi, ili se koristi nativan sediment za mikroskopski pregled
8

Procedura Rutinskog Pregleda Urina 2
8. Odredena zapremina sedimenta prenese se na mikroskopski slajd i pokrije pokrovnim staklom, da se elementi sedimenta pravilno rasporede (13 µL je volumen koji odgovara pokrovnom staklu dimenzije 18x18) 9. Preparat se prvo pregleda pod malim uveličanjem (10x) da bi se uočila distribucija elemenata a onda se elementi broje pod velikim uveličanjem (40x, hpf – eng high power field) u najmanje 10 vidnih polja, a rezultat izražava kao srednji broj elemenata (srednji broj elemenata/hpf) Pojedini sastojci ce broje pod malim uveličanjem (10x, lpf – eng low power field) a rezultat izražava kao broj elemenata na ceo preparat 10. Obavezno napisati na kom uveličanju je nañen posmatrani broj elemenata
9

Promene u urinu stajanjem na sobnoj temperaturi Sastojak pH Eritrociti i leukociti Cilindri Ugljeni hidrati Aceton Acetosirćetna kiselina Bilirubin Urobilinogen Povećanje Nestaju Nestaju Smanjuju se Smanjuje se Smanjuje se Smanjenje (promene boje od žute do zelene) Smanjenje (promena boje od bezbojne do oranž crvene) Promena Mehanizam promene Razgradnja uree do amonijaka Liziranje ćelija Rastvaranje Glikoliza (dejstvom bakterija) Isparavanje Prelazak u aceton Oksidacija do bilivedrina Oksidacija do urobilina
10

11 .

velika količina Mogući uzrok Urohrom. kristali Bakterije. urati. oranž Izgled Bistar Zamućen Veoma mutan Mutan Miris Aromatičan Amonijačni Pokvaren Sladak ili voćni Pena Bela. fosfati. krv. homogentinska kiselina. boje. mala količina Bela. krv. uroeritrin i urobilin Razblažen urin Koncentrovan urin / bilirubin Bilirubin ili bilivedrin Urobilin (izlučen bezbojan kao urobilinogen) Aminopiridinske boje Krv. gnoj. velika količina Žuta. cilindri Noralne isparljive kiseline Razgradnja uree pod dejstvom bakterija Infekcija urinarnog trakta Ketonska tela Normalan Proteini Bilirubin 12 . plav. urati. cilindri Bakterije. fenol Lekovi. hrana Hemoglobin Eritrociti Mioglobin Porfirini Melanin. mokraćna kiselina. hrana Normalan ili razblažen Mukoza. gnoj.Fizičke osobine urina Fizička svojstva Normalna boja Abnormalna boja Opis Žuta (slama do boje ćilibara) Bleda Amber (tamno žut ili oranž crven) Braon (žuto braon ili zeleno braon) Oranž (oranž crven ili oranž braon) Sjajno oranž Crven Čisto crven Dim crven Tamno crveno braon Tamno crven ili crveno purpurni Crn (tamno crn i crn) Zelen.

5 mg/24h).Izgled Urina Boja. gladovanja. stanja zdravlja (bolesti) i lekova Svetla boja urina (veliki unos tečnosti) i tamnija boja (mali unos tečnosti) Dijabetičari izlučuju urin svetle boje (velika zapremina i relativna gustina urina) 13 . zamućenost urina. svetlo do tamno žute boje koja potiče od pigmenata: urohroma (o. tireotoksikoze Boja urina zavisi od unosa tečnosti.povećava se kod groznice. urobilina (narandžasto crven) i uroeritrina (crven) koji se izlučuju se u obliku bezbojnih hromogena koji se oksiduju stajanjem na vazduhu Izlučivanje urohroma je proporcionalno brzini metaboličkih reakcija. ishrane. pena Kod zdravih osoba bistar.

bakterije (piurija) Hilurija. bakterija. lupidurija Precipitat od leukocita. hiperurikozurija Leukociti.Normalan urin je bistar ili slabo zamućen od prisustva kristala ili amorfnih soli Hlañenjem urina sa telesne na sobnu temperaturu dolazi do precipitacije: U alkalnom urinu nastaje precipitat od fosfata koji se rastvara zakišeljavanjem Fosfati nastaju nakon visoko proteinskog obroka U kiselom urinu nastaje precipitat bele ili ružičaste boje od urata koji se rastvara zagrevanjem na 60° Uzroci zamućenost urina: Sluz iz urinarnog i genitalnog trakta. epitelnih ćelija se ne rastvara 14 . hiperoksalurija. epitelne ćelije Fosfaturija.

lekova i hrane Sastojci hrane. oranž-crveno ili oranž-braon Crvena boja urina potiče od eritrocita. porfirina Tamna ili crna boja urina od melanina ili homogentizinske kiseline Pena urina Evidentira se samo ako je abnormalne boje (žuta od bilirubina) 15 .Abnormalna Boja Urina Rezultat patološkog stanja organizma. dejstva različitih boja. mućkanjem nastaje žuta pena Urobilinogen boji urin oranž. mioglobina. hemoglobina. prehrambene boje mogu interferirati ili maskirati reakcije na test trakama Bilirubin boji urin oranž. žuto-braon ili zeleno-braon. lekovi.

Hilozan urin (opalescentan. mlečan) zbog: Velikog broja neutrofilnih granulocita Zastoja u protoku limfe ili rupture limfnih sudova Lipidurija kod pojave masnih kapi u urinu (politrauma. fraktura dugih kostiju ili karlice) 16 .

Pena Važno je uočiti i evidentirati u izveštaju: Da li urin ima normalnu boju i opisati abnormalnu boju Da li je bistar ili zamućen Miris nije koristan diskriminacioni faktor i ne evidentira se Samo prisustvo abnormalne pene se evidentira Zamucen urin je abnormalan rezultat ? 17 .Klinički Značaj Makroskopskog Ispitivanja Urina Boja. Zamućenost.

glomerulonefritisa. 15-20 mL/kg/24h kod dece) prerenalni. renalna ishemija. parcijalna opstrukcijau urinarnom traktu sa oštećenom koncentracionom sposobnošću. bubrežnaoboljenja. akutna tubularna nekroza Nokturija (> 500 ml urina u toku noći i relativna gustina <1. diabetes insipidus.018) 18 . postrenalni. akutne tubularne nekroze Poliurija (> 2L urina) diabetična ketoacidoza.5 l) Dnevni/noćni urin 2:1 do 3:1 Deca izlučuju 3-4 x više urina/kg telesne mase više u odnosu na odrasle Oligurija (< 500 mL/24 h ili oko 20 mL/h. renalni uzroci: dehidratacija.Zapremina Urina Zdravi bubrezi 1 – 2 l urina (prosečno 1. obstrukcija mokraćnih puteva Anurija (<100 ml/24h) nemogućnost mokrenja i retencija urina zbog: opstrukcije mokraćnih puteva.

035. pa je bolje koristiti osmolalnost Snižena Relativna Gustina Povećan unos tečnosti Diuretici Smanjena sposobnost koncentrisanja urina Diabetes insipidus 19 . 50-1400 mOsm/kg) Glomerularni ultrafiltrat plazme ima relativnu gustinu 1. glukoze i jedinjenja velike MM utiče na relativnu gustinu.010 Normalan unos tečnosti obezbeñuje osmolalnost urina 500-850mOsm/kg Kod normalne funkcije bubrega svejedno je šta se odreñuje Kod bolesti bubrega visoka conc proteina.001-1.Relativna Gustina Predstavlja indeks težine istog volumena urina i vode Zavisi od količine i vrste supstanci rastvorenih u uzorku Relativna gustina i Osmolalnost Zavise od hidratacije (1.

005 u odnosu na refraktometar Na rezultat ne utiču glukoza i proteini prisutni u visokim conc u urinu Danas se koriste isključivo test trake i refraktometar 20 .000-1. 15 °C (za svaka 3 °C dodati ili oduzeti 0. proteini) Baždaren 1.005 jedinice Rezultati odstupaju za 0.004-0. zavisi od broja čestica u rastvoru Veća reproducibilnost i tačnost Na rezultat utiču glukoza i proteini Preporučena metoda Pomoću test traka Relativna gustina odreñena je brojem jona u urinu Joni u urinu menjaju pH i dovode do promene boje indikatora brom-timol plavo Polja za očitavanje rezultata na skali graduisana su na 0.Odreñivanje Relativne Gustine Urinometar (najstarija metoda) Odreñena je koncentarcijom rastvorenih supstanci u urinu (glukoza.060.001) Mala reproducibilnost i tačnost Refraktometar Meri se indeks refrakcije u odnosu na vodu.

5) Kod prerenalne azotemije nastaje koncentrovan urin male zapremine (> 1. dekstrana Antibiotici Indeks osmolalnosti urin/plazma je najtačniji u diferencijalnoj dijagnozi prerenalne azotemije (povišen indeks) od akutne tubularne nekroze (snižen indeks. > 500 mOsm/kg) 21 .030. retko >1.Povišena Relativna Gustina Smanjen unos tečnosti Dehidratacija Diabetes mellitus sa glikozurijom Intravenski kontrast (>1.035) Povišena telesna temperatura Proteinurija Davanje manitola.

Klinički Značaj Relativne Gustine U Urinu Relativna gustina odražava uglavnom stepen hidriranosti organizma i varira 1.020 je koncentrisan Kod oštećene tubularne funkcije relativna gustina urina je 1.001 – 1.035 Ispitati da li je u pitanju radiografski kontrast ili manitol 22 ? ? .010 – isotonurija Relativna gustina <1.035 je fiziološki nemoguća i zahteva pažnju u interpretaciji Urin <1.001 Ispitati da li je uzorak urin (odrediti ureju i kreatinin) Urin >1.030 Urin <1.001 i >1.008 je razblažen. urin >1.

5) NH3 se pretvara u NH4 jon koji precipitira sa Ca-Mg-NH4 fosfatom (kalkuloza) Stajanjem na sobnoj temperaturi urin postaje alkalan Alkalan Urin Kod urinarnih infekcija izazvanih mikroorganizmima koji sadrže ureazu Dugo stajanje urina na sobnoj temperaturi Vegetarijanska ishrana Veći unos južnog voća Metabolička i respiratorna alkaloza Unošenje Na-bikarbonata.5-8 pH <4 i >8 je fiziološki nemoguć Urinarna infekcija udružena je sa alkalnim urinom (pH>7.pH URINA Fiziološki pH 4.5-5.5-8 Kiseo urin pH 4. K-citrata.5 Alkalan urin pH 6. drugih lekova Povraćanje i diareja (gubitak HCl) 23 .

5 U testu acidifikacije stalno pH <5.KISEO URIN Veliki unos proteina (meso) Metabolička i respiratorna acidoza Unos amonijum hlorida (test acidifikacije) Kod renalne tubularne acidoze stalno je pH>5. sa tačnošću 0. maligni tumori ODREðIVANJE pH Test trake impregnirane smesom metilen-crveno i brom-timol-plavo (pH Od 5 do 9.5 Oštećena funkcija tubula dovodi do smanjene izmene H+ sa katjonima i smanjene sekrecije NH4+ Visoka telesna temperatura.5 jedinice) pH-metar (obavezno u testu acidifikacije) 24 .

uporeñivanjem sa kolor skalom 2. na aparatu – čitaču test traka (refleksiona fotometrija) 25 .Hemijski Pregled Urina Kvalitativnom analizom ispituje se i dokazuje prisustvo sastojaka kojih nema. ili ih ima više nego što je normalno u urinu Test-trake Za Urin Izrañene su u obliku uskih traka od celuloze i prozirne plastike (0.5 x 8 cm) gde se nalaze polja impregnirana reagensima gde se odvijaju hemijske reakcije Trake treba čuvati po uputstvu (suvo i hladno mesto). u protivnom daju pogrešne rezultate Na originalnim bočicama sa test trakama nalazi se kolor skala boje nastale u reakciji sa sastojcima urina očitavaju se: 1.

Screening test Rezultati sa test traka se izražavaju: Kvalitativno (normalan/negativan/ pozitivan/trag) Semikvantitativno. mmol/L. g/L. kao Koncentracija (µL. itd) U arbitralnim jedinicama zavisno od osetljivosti traka (1+ /2+/3+/4+) Relativna gustina i pH izražavaju se numerički 26 .

005 10 WBC/µL 5mg/dL 0.5 6 1.1 1.Parametar Osetljivost ± Kolor skala + 10 ++ 50 +++ 250 ++++ Krv 5 RBC/µL 0.6µmol/L 5mg/dL 0.0 50 8 131 100 10 300 3 1000 55 9 1. 250 14 7 1.3 Pos.4 3.5mg/dL 9µmol/L 0.1unit/dL 1.5 9 1 16 10 1 30 0.5mmol/L 10mg/dL 0.010 25 10 0.020 75 25 1.8 27 1.6 1.0 17 4 66 50 5 100 1 500 28 8 1.6 0 0 0 0 5 1.030 1000 10 2000≤ 111 12 197 .05mg/dL 50mg/dL 2.5 10 0.005 5 0.000 0 0 100 5.1g/L 0.025 500 50 2.015mg Hb/dL 0.8mmol/L ±1 pH unit ±0.3mmol/L 0 Bilirubin Urobilinogen Ketoni Proteini Nitriti Glukoza pH Relativna gustina Leukociti Askorbinska kiselina 0 0.1 0.

Vizuelni Metod Očitavanja Test Traka Za Urin Vreme od uranjanja trake u urin do očitavanja nastale boje utiče na tačnost metode: 60-120 s Osvetljenje Ljudski faktor 28 .

3 RBC/hpf) Negativno 0.001 .0 1.0 .7.030 Negativno (0 .1.5WBC/hpf) 30mg/day 29 .8 mmol/L 5.Normalan Sastav Urina Krv Bilirubin Urobilinogen Ketoni Proteini Nitriti Glukoza pH Relativna gustina Leukociti Askorbinska kis Negativno (0 .1.30 g/L Negativno < 2.0mg/dL(1 Ehrlich unit/dL) Negativno < 0.1 .

Prilikom Hemijskog Pregleda Urina Treba Uzeti U Obzir: 1. 3. 5. 30 . Test-princip na kome je analiza zasnovana Ograničenja testa Interferirajuće supstance. uzroke lažno negativnih i lažno pozitivnih reakcija Kritične postupke u izvoñenju analize a koji mogu uticati na rezultat Klinički značaj sastojka urina koji se odreñuje i njegovu vezu sa ostalim rezultatima u analizi urina 4. 2.

Test trake za urin 3. Test sa sulfosalicilnom kiselinom – konfirmatorni test 31 .5 g/24h nefrotski sindrom Metode Za Dokazivanje Proteina U Urinu 1. trihlorsićetnom kiselinom (precipitacija albumina i globulina ) Najstarije metode. ne koriste se vise 2.Proteini U Urinu normalan urin sadrži tragove proteina (150 mg/24 h) 30% albumin 30% globulini 40% tamm-horsfall protein (iz ascendentalnog dela henleove petlje i distalnih tubula) Klinički Značajna Proteinurija Kod Odraslih >300 Mg/24h: >1 g/24h oštećenje parenhima bubrega >2 g/24h oštećeni glomeruli > 3. azotnom kiselinom. Zagrevanje sa sirćetnom kiselinom.

pH 3 Proteini iz urina vežu se preko amino grupa za anjonske grupe indikatora. a zatim se vezuje za proteine Nastali aglomerati vezuju se meñusobno u još veće aglomerate (talog) i nisu rastvorni u vodi U ovoj reakciji talože se albumin. globulini i Bence-Jones proteini 32 . promena boje indikatora od žutog u plavo-zeleno je pozitivna reakcija. ali se pH ne menja Trake su osetljivije samo na albumin Test Sa Sulfosalicilnom Kiselinom 20% sulfosalicilna kis cepa veze izmeñu proteina i vode.Dokazivanje Proteina Test-trakama Reakcija se zasniva na tzv proteinskoj grešci indikatora: tetrabrom-fenolftalein ili tetrabrom-fenol-plavo.

a ne potvrñujemo pozitivan rezultat Konfirmatorni test se izvodi kao sekundarni test.5 g/L) 4+: masa precipitiranih proteina ili čvrst precipitat.1 g/L) 2+: zamućenje sa granulacijom.5 – 4. i da ima bolju specifičnost Test sa sulfosalicilnom kiselinom za potvrdu proteinurije Negativan: bez zamućenja (odgovara < 0. ali bez flokulacije (odgovara 1 – 2.3 . a baziran je na drugom principu reakcije Koji test se moze koristiti kao konfirmatorni? Konfirmatorni test mora da ima najmanje istu osetljivost kao primarni test koji proveravamo.5g/L) 33 .5 g/L) 3+: zamućenje sa granulacijom i flokulacijom (2.Konfirmatorni Testovi (potvrdni testovi) Za potvrdu pozitivnih rezultata Ponavljanjem analize koja je dala pozitivan rezultat istim testom samo testiramo preciznost. talog.1g/L u urinu) Trag: jedva primetno zamućenje (odgovara 0.2 g/L) 1+: zamućenje bez granulacije (odgovara 0.(odgovara > 4.

preparati joda u rendgenologiji • prisustvo leukocita i eritrocita u urinarnom traktu . mukusa ili semene tečnosti 34 . dekstran. salicilati.Zašto Kod Interpretacije Rezultata Proteina Test Trakom Treba Uzeti U Obzir Relativnu Gustinu ? U jako razblaženom urinu niske relativne gustine test trake ne registruju proteine i daju lažno negativan rezultat ili trag proteina Trag proteina u koncentrovanom urinu nema značaja ali u razblaženom urinu može biti prvi znak bolesti Uzroci Lažno Pozitivnih Proteina Na Test Trakama • jako alkalan urin • hematurija • visoka relativna gustina urina • urati. penicilin. leukociti.

Ortostatska Proteinurija Pojava proteinurije nakon promene položaja tela (ujutru nakon ustajanja) benigno stanje Potrebno je anlizirati 2 uzorka urina: Prvi uzorak urina odmah nakon ustajanja-proteini negativni (ne sme biti duže u uspravnom položaju duže od 1 min) Drugi uzorak nakon 2 sata hodanja-proteini pozitivni Mikroskopski nalaz normalan 35 .

kada je katabolizam proteina male MM u proksimalnim tubulima nedovoljan za izlučenu veliku kolicinu Bence Jones proteina.Da Li Su Test Trake Isto Osetljive Na Sve Proteine Test trake su osetljive samo na albumin ? Lažno negativan rezultat proteina na test trakama kod: Tubularnih bolesti bubrega Multiplog mijeloma. pa se u urinu pojavljuju proteini male MM (laki lanci imunoglobulina) BJ proteini u urinu pojavljuju se kod 75% pacijenata sa multiplim mijelomom Kod sumnje na tubularne bolesti i BJ proteine obavezno uraditi test sa sulfosalicilnom kiselinom koji je osetljiv i na prisustvo globulina i BJ proteina Nakon potvrñene sumnje na BJ proteine testom sa sulfosalicilnom kiselinom neophodno je uraditi imunofiksaciju kojom se potvrñuje prisustvo lakih lanaca 36 .

1 – 0. γ globulini) 37 .Svaki pozitivan nalaz proteina ne test trakama mora se proverititestom sa sulfosalicilnom kiselinom Test sa sulfosalicilnom kiselinom je konfirmatorni test osetljiv na prisustvo albumina i globulina (Bence Jones proteini) Samo test sa sulfosalicilnom kiselinom detektuje BJ proteine Osetljivost test traka 0.1 g/L Ako je dokazano prisustvo proteina u rutinskoj analizi urina treba odrediti proteinuriju iz 24h urina Tip proteinurije može se odrediti elektroforezom: Glomerularna (selektivna sa 80% albumina) Tubularna (nesektivna. β globulini. α1i α2 globulini.3 g/L proteina (zavisno od proizvoñača test traka) Osetljivost testa sa sulfosalicilnom kiselinom 0.

kupanja u hladnoj vodi i izlaganja niskim temperaturama 3.terapija slicilatima . odmah ili nakon prestanka stanja koje je izazvalo proteinuriju 38 .alergije na hranu (bez povećanja IgE) . U benignim stanjima: .Da Li Su Pozitivni Proteini Uvek Patoloski Rezultat? 1. blaga. Najveći broj proteinurija u tragu dobijene rutinskim pregledom urina kod asimptomatski zdrave dece i mladih osoba su benigne i imaju prolazni karakter 2.fizičkog vežbanja (do 0. Funkcionalna.jakog emocionalnog stresa .groznica ili dehidratacija .3 g/24h) .premenstrualni period Preporuka Pre upućivanja pacijenta na dodatna laboratorijska ispitivanja najpre ponoviti rutinski pregled iz novog uzorka urina. tranzitorna proteinurija zbog renalne vazokonstrikcije moze se javiti kod: .

Mikroalbuminurija Izlučivanje albumina u koncentraciji 30-300 mg/24h sto se ne moze otkriti rutinskim pregledom urina test trakama Mikroalbuminurija se moze odredivati posebnim test trakama povećane osetljivosti ili imunohemijski Mikroalbuminurija sluzi za praćenje pacijenata sa diabetes mellitus-om: Mikroalbuminurija kod pacijenata sa diabetes mellitus tip 1prediktor je dijabetične nefropatije Mikroalbuminurija kod pacijenata sa diabetes mellitus tip2 prediktor je kardiovaskularnih bolesti Protokol za otkrivanje i pracenje mikroalbuminurije 39 .

hematurija vidljiva golim okom otkriva se po crvenoj.otkriva se mikroskopskim pregledom sedimenta urina (3 ili više eritrocita u vidnom polju. transfuzija inkompatibilne krvi. fizičkog napora Mioglobin MM 17 kDa izlučuje se u urinu Porfirinurija . uvek prisutna u hematuriji Izolovana Hemoglobinurija-bez eritrocita u urinu. terapija antikoagulansima) Noćna Hemoglobinurija Paroksizmalna Hemoglobinurija (maratonsko trčanje i teži fizički napor) Mioglobinurija-kod povrede mišića. pod velikim uveličanjem (hpf) Hemoglobinurija-pojava hemoglobina u urinu.smeña boja urina kod porfirija i porfirinopatija 40 . akutnom infarktu miokarda. retko (hemolizna anemija. crveno-smeñoj ili smeñoj boji urina Mikrohematurija .Hematurija Makrohematurija .

Dokazivanje Hematurije U Urinu Test Trakama
Test princip Reagens traka impregnirana je organskim peroksidom i hromogenom tetrametil-benzidinom Hem iz slobodnog hemoglobina katalizuje oksidaciju hromogena pri čemu se njegova boja menja od žute do zelene (pozitivna reakcija) Reakciju daju i intaktni eritrociti koji liziraju na samoj traci (tačkasto obojenje) Urin mora biti dobro izmešan pre izvoñenja reakcije Osetljivost test-traka na prisustvo krvi u urinu iznosi 97%

41

Eritrociti ostaju intaktni u kiselom i neutralnom urinu ali lako liziraju u hipotoničnom (<1.008) i alkalnom urinu (pH>6.5) Mikrobna peroksidaza u urinarnoj infekciji može dati lažno pozitivnu krv na traci Pozitivna krv na traci a u sedimentu nema eritrocita? Ne sme se svaki pozitivan nalaz na test trakama proglasiti odmah hemoglobinurijom Prvo proveriti dužinu stajanja urina na sobnoj temperaturi i pH urina Nakon toga uključiti mogućnost hemoglobinurije ili mioglobinurije Konfirmatorni test za prisustvo krvi u urinu je mikroskopski pregled sedimenta urina standardizovanim postupkom Rezultat je pozitivan kada se mikroskopski nañe više od 3eritrocita/vp(hpf) ili više od 5 eritrocita/µl urina (intaktni eritrociti) 0.3 mg/L hemoglobina =10 eritrocita/µl urina = 3 eritrocita/vp(hpf)

42

Razlikovanje hemoglobinurije i mioglobinurije
Hemoglobin se vezuje za haptoglobin u krvi a mioglobin ne Kompleks hemoglobin-haptoglobin je nerastvoran i velike MM, ne filtrira se bubrezima - serum ima pink hemilizovanu boju Mioglobin je rastvorljiv u vodi i izlučuje se u urinu - serum neobojen Kod sumnje na hemoglobinuriju ili mioglobinuriju treba uraditi biohemijske testove: Povišen CK ukazuje na povredu mišića i mioglobinuriju Nizak haptoglobin kod hemoglobinurije a normalan kod mioglobinurije Mioglobinurija se javja kod rabdomiolize zbog oštećenja mišića i terapije statinima Ako se potvrdi hematurija traži se uzrok i izvor krvarenja

43

Kod pacijenta sa sumnjom na hematuriju treba uraditi: Pregled urina test trakom na prisustvo krvi Mikroskopski pregled sedimenta urina Krv na test trakama Hematurija Hemoglobinurija Mioglobinurija (+) (+) (+) (+) (-) (-) Urin ER Serum supernatant Čist Roze Čist LDH Bilirubin CK Normalan Povišen Normalan Normalan Povišen Normalan Normalan Normalan Povišen 44 .

45 .

urološki) Cistitis Uretritis Krvarenje iz prostate Mokraćni kamenci Karcinom mokraćne bešike ili bubrega Zapaljivi procesi u bubrezima Infektivne bolesti (čarlah. tubulointersticijski. fokalna žarišta) mogu izazvati hematuriju Kod 10% bolesnika sa makrohematurijom i 35% sa mikrohematurijom uzrok ne bude otkriven Samo perzistentna ili intermitentna hematurija zahteva dalje ispitivanje Jedna epizoda mikroskopske hematurije obično ne traži dalje ispitivanje (virusna infekcija. vežbanje) 46 . difterija.Uzroci hematurije iz urinarnog trakta i bubrega: (glomerularni. povreda.

renalna venska tromboza. lupus. prostatitis. glomeruloloskleroza. maligna hipertenzija) Uzroci Glomerularne Hematurije Primarni (glomerulonefritis. tuberkuloza). hiperurikozurija) Papilarna nekroza (diabetes) Trauma Vaskularni poremećaji (infarkt bubrega. postinfekcioni glomerulonefritis) Ekstrarenalni Uzroci Hematurije Poremaćaji u koagulaciji. vaskulitis. malignitet (prostata i gu trakt). oralni antikoagulansi. malignitet Metabolički poremecaji (hiperkalciurija.Uzroci Neglomerularne Hematurije Policistični bubrezi. hidronefroza. kamen. infekcija (cistitis. Henoch-Schonlein purpura. i dr) Sekundarni (hemolizno-uremijski sindrom. povreda 47 . uretritis.

348 48 .1 Jednostavan i najkorisniji način ispitivanja osoba sa mikrohematurijom je pregled sedimenta urina. Cohen RA i Brown RS. vitamini Uzroci Lažno Negativne Krvi Test Trakama • prisustvo askorbinske kiseline • pH < 5. NEJM 2003.Uzroci Lažno Pozitivne Krvi Test Trakama • kontaminacija menstrualnim ili hemoroidalnim krvarenjem • bakteriurija (uticaj katalaze iz gram-negativnih bakterija) • hrana bogata oksidansima.

kreatinin.Mikrohematurija • Anamneza i pregled • Laboratorijske analize: urea. proteinurija • Pregled sedimenta urina • EHO pregled bubrega • Rtg snimak trbuha Glomerulska Nefrološka ispitivanja Neglomerulska Urološka ispitivanja 49 .

virusne bolesti. diazonijum soli ubrzavaju reakciju 50 .Leukociti U Urinu Infekcije urinarnog trakta Neinfektivne bolesti bubrega Granulociti su najčešći tip leukocita u urinu Limfociti su reñi (hronične infekcije. odbacivanje transplantata) Makrofage (infekcije urinarnog trakta. upalna aktivnost bubrežne bolesti) Prisustvo leukocita u urinu se dokazuje: Test trakama Mikroskopskim pregledom sedimenta urina Test princip na trakama za urin Test trakama se dokazuje prisustvo leukocitne esteraze iz neutrofila Neutrofilni granulociti sadrže leukocitnu esterazu koja hidrolizuje indoksilestar ugljene kiseline do indoksila koji se oksiduje do indigo plave boje.

Konfirmatorni test za pozitivnu leukocitnu esterazu na test trakama je mikroskopski pregled sedimenta urina standardizovanim postupkom (prisustvo leukocita i bakterija) Pozitivna leukocitna esteraza i negativan mikroskopski nalaz leukocita može biti posledica lize leukocita u alkalnom i hipotoničnom urinu Osetljivost trake na leukocitnu esterazu je 75-95% u dijagnozi urinarne infekcije Danas test trake imaju sve veću primenu u otkrivanju infekcije urinarnog trakta i sve više zamenjuju mikroskopski pregled sedimenta urina i urinokulturu Potvrda urinarne infekcije urinokulturom Klinički značaj detekcije leukocitne esteraze: Piurija Akutna inflamacija Nefrokalkuloza 51 .

glukoza>55 mmol/L Granica detekcije 20-25 granulocita/µL ~ 5 Le/vp (hpf) Piurija i bakteriurija su dokaz bakterijske infekcije. samo bakterije su najčešće znak kontaminacije uzorka Piurija bez bakteriurije (urinokultura) se javlja kod urinarnih infekcija nebakterijskog porekla (klamidija. mikoplazma. >5 Le/vp (hpf). ukazuje na klinički značajnu leukocituriju (piuriju) Lažno negativna leukocitna esteraza vit C. proteini>5 g/L. gentamincin).Prisustvo više od 5 leukocita po vidnom polju velikog uveličanja. atibiotici (cefalosporin. itd) 52 .

jer dugim stajanjem na sobnoj temperaturi kontaminiranog uzorka dolazi do razmnozavanja bakterija 53 . proteus. stafilokoke) sintetišu reduktaze koje redukuju nitrate u nitrite Neophodni uslovi da nitriti budu pozitivni na test traci: Hranom unositi dovoljno nitrata Urin se mora zadržati najmanje 4h u mokraćnoj bešici Urin mora biti svež Nitriti se dokazuju samo u svežem urinu.NITRITI U URINU Test princip Nitriti + p-arsenova kis -------> diazo proizvod Diazo proizvod + tetrahidrobenzohinolinol ---------->obojen kompleks Samo neke bakterije (Esherihia coli.

Ogranicenja detekcije nitrita na test trakama Klinicki značaj Kod gram-negativnih bakteriurija Mogu se detektovati samo bakterije koje redukuju nitrate u nitrite Klinička osetljivost u dijagnozi urinarne infekcije 50% Pozitivni nitriti bez leukociturije u urinu mogu biti posledica kontaminacije i dugog stajanja uzorka na sobnoj temperaturi 54 .

anestezije Diabetes mellitus Glukoza ne prelazi ravnomerno u urin jer se menja koncentracija u krvi (preporucuje se detekcija u 3 uzorka urina u toku 24 časa) 55 . HgCl2) Glukozurija Sa Hiperglikemijom Diabetes mellitus Glimentarna glukozurija Povećani intrakranijalni pritisak (tumor. intrakranijalno krvarenje) Endokrini poremećaji i hormonska produkcija iz tumora (Cushingov sindrom.Glukoza U Urinu Na pojavu glukoze u urinu utiče: Bubrežni prag (10 mmol/l) Brzina cirkulacije krvi kroz bubrege Brzina glomerularne filtracije Glukozurija Bez Hiperglikemije Trudnoća (može i laktozurija) Renalna glukozurija Uroñene greške metabolizma (Fankonijev sindrom) Posle dejstva nefrotoksičnih agenasa (CO. posle infarkta. feohromocitom) Hipertiroidizam.

esencijalne pentozurije Test trake Test princip: enzimska reakcija sa glukoza-oksidazom. peroksidazom i hromogenom Granica detekcije 5.6 mmol/L Klinički znacaj detekcije glukoze u urinu Diabetes mellitus Renalna glukozurija Uzroci lažno negativne glukoze na test traci: Askorbinska kiselina kao redukujuća supstanca ometa oksidaciju hromogena i inhibira reakciju 56 Coli bacili. pentoze. maltoza Danas ima istorijski značaj osim u detekciji galaktozemije. fruktoza. velike doze aspirina . tetraciklini. laktoza. deficijencije laktaze.Testovi za dokazivanje glukoze u urinu Detekcija redukcionih šećera sa CuSO4 (Feling) galaktoza. fruktozurije.

7 – 4. aceton i hidroksi-buternu kiselinu Dokazivanje ketona test trakama OH- Acetosircetna kiselina (20% aceton) + Nitroprusid ------> Obojeni Complex Hidroksi-buterna kiselina ne daje nitroprusidnu reakciju Osetljivost reakcije: 1 mmol/L acetosirćetne kis.4 mmol/L acetona Konfirmatorni test za ketone u urinu 57 .7 mmol/L acetona Negativan i slabo pozitivan rezultat ne isključuju ketoacidozu ako postoji klinička slika Test sa nitroprusidom (Rother-ova reakcija) Test princip isti kao kod test traka Osetljivija je na aceto-sirćetnu kis nego na aceton (svež uzorak) Reakcija je osetljivija u prisustvu amonijum-sulfata Osetljivost reakcije: 0.Ketoni Ketonska tela obuhvataju acetosirćetnu kiselinu.5 mmol/L acetosirćetne kis i 1. tj 13.1 – 0.

jaka infekcija). alkoholizam Kod dece se ketonska tela mogu pojaviti u urinu malom provokacijom (dijareja. ftaleinske boje 58 . diareje.Ketonska Tela U Urinu + 2H+ β-hidroksi .CO2 buterna kiselina acetosirćetna kiselina aceton Klinički značaj detekcije ketona u urinu Diabetes mellitus Dugotrajno gladovanje (nulta dijeta) Ketoni mogu biti pozitivni i u stanjima: dehidratacije (povraćanje. povraćanje) Lažno pozitivan rezultat: metil-dopa. trudnoće. L-dopa metaboliti.

zelene boje Test se izvodi isključivo iz svežeg urina Lažno pozitivni rezultati mogu nastati u visokim koncentracijama nitrita i neadekvatnim čuvanjem uzorka urina (sobna temp. neki lekovi Ako se detektuje bilirubin u urinu treba uraditi bilirubin u serumu i enzime jetre – potvrda oboljenja jetre 59 . nastaje azo-kompleks smeñe boje Reakcija je specifična Dokazivanje bilirubina u urinu metodom po Rosinu-u Bilirubin se oksidije pomoću joda do biliverdina. svetlost).4dihloranilina i pufera. u patološkim stanjima se pojavljuje kao glukuronid (rastvorljiv u vodi) Urin dobija karakterističnu boju piva sa žutom penom Promena boje urina dešava se nekoliko dana pre pojave ikterusa Dokazivanje bilirubina test trakama Reakciono polje na test traci impregnirano je mešavinom diazotovanog 2.Bilirubin U Urinu Nema ga normalno u urinu.

sulfonamidi.Urobilinogen U Urinu Normalno se izlučuje urinom u malim količinama Nastaje iz konjugovanog bilirubina pod uticajem bakterija u intestinumu Povećane koncentracije u urinu javljaju se kod povećane produkcije nekonjugovanog bilurubina (hemoliza). prokain. 5-hidroksi indolsirćetna kiselina. i td) 60 . indol. virusnog hepatitisa. ciroze Dokazivanje urobilinogena test-trakama Reagens polje na test traci impregnirano je sa p-dimetaminobenzaldehidom i kiselim puferom (Na-citrat i sirćetna kiselina). metil-dopa. nastaje crveno oboljenje Detekcioni minimum 2 mg/L Test se izvodi isključivo sa svežim uzorkom urina Lažno pozitivna reakcija: metaboliti p-amino salicilna kiseline (PAS).

koji istovremeno sprečava nastajanje boje od skatola i indola Urin mora biti svež jer stajanjem urobilinogen na svetlosti prelazi u urobilin koji ne daje reakciju Ako stoji. porfobilinogen. porfirinogen Boju pojačava Na-acetat.Dokazivanje Urobilinogena Erlich-ovom Reakcijom Urobilinogen i porfobilinogen reaguju sa p-dimetilaminobenzaldehidom u HCl conc nastaje kondenzacioni proizvod crvene boje Reakciju daju i: indol. p-amino salicilna kiselina 61 . pH urina se mora podesiti oko neutralnog da se spreči pretvaranje u urobilin Obojeni kompleks se može ekstrahovati hloroformom (razdvaja se od porfobilinogena) Reakciju ometaju nitriti (urinarne infekcije). skatol.

Standardizovano Uzimanje Uzorka Urina: srednji mlaz prvog jutarnjeg urina Standardizovna Priprema Uzorka Urina: centrifugiranje 10-12 mL svežeg urina. 5 min na 400xg) Pregled Sedimenta Urina: svetlosni ili fazno-kontrasni mikroskop Standardizovano Izdavanje Rezultata Pregleda Urina Analiza se izvodi u okviru 2 sata od davanja uzorka (sobna temperatura) Ukoliko se ispitivanje odloži . 4 sata Stajanjem urina razgarñuju se morfološki sastojci (naročito u alkalnom urinu male relativne gustine).Mikroskopski pregled sedimenta urina European Urinalysis Guidelines. precipitiraju urati i fosfati 62 . 2000 g. a uzorak nije konzervisan i ne postoji specijalni zahtev za ispitivanje kristala preporučuje se čuvanje na +40C.

Da li se pregled sedimenta urina može izostaviti nakon hemijskog pregleda urina? Ako je nalaz test trake normalan.Ukoliko je hemijski pregled test trakama negativan ne radi se sediment urina izuzev na zahtev kliničara 63 . pregled sedimenta urina se može izostaviti jer je u tom slučaju 95% sedimenta urina normalno U nekim slučajevima kod bolesnika sa kliničkim znacima bolesti bubrega i urinarnog trakta. Svim uzorcima urina radi se pregled test trakama i sediment urina 2. urolog ili urolog može tražiti pregled sedimenta urina iako je hemijska analiza test trakom negativna Dokazana leukociturija upućuje kliničara na primenu vodiča za lečenje. i u okviru dijagnostičkog protokola mogu tražiti urinokulturu sa antibiogramom U laboratorijama se primenjuju dva različita pristupa: 1.

tranzicioni epitel. leukocitni. mokraćna kiselina. voštani Kristali: Urati. glirter ćelije. Paraziti Spermatozoidi 64 . tirozin. cistin. kalcijum oksalat. leucin. masni.Morfološki sastojci sedimenta urina Ćelije Eritrociti: normalni i dizmorfni Leukociti: neutrofili. limfociti. eritrocitni. ovalna masna tela Cilindri: hijalini. sulfonamidi Bakterije Gljivice. renalne tubularne epitelne ćelije. eozinofili Epitelne ćelije: Skvamozni epitel (pločasti). granulirani. tripl fosfat.

Eritrociti U Urinu izgled bikonkavnog diska 7 µm u prečniku. javljaju se u glomerulonefritisu Prisustvo više od 80% dismorfnih Er ukazuje na renalnu hematuriju. ako je pH alkalan eritrociti prskaju ostavljajući membrane eritrocita i ćelije ‫״‬senke‫ ״‬bez hemoglobina (bledi eritrociti) Smežurani eritrociti nastaju u koncentrovanom urinu kada dolazi do gubitka vode iz ćelije Dismorfni eritrociti su izmenjenog oblika. brzo se menjaju mofološki Abnormalna morfologija eritrocita zavisi od pH i relativne gustine urina Balonirani i okrugli eritrociti javljaju se u razblaženom urinu niske relativne gustine. hemoglobin daje svetlo-žutu boju Različit Izgled Eritrocita Intaktni eritrociti mogu se videti samo u svežem urinu koji je izotoničan sa krvlju (rel gustine oko1. dok više od 80% normalnih Er na hematuriju iz urotrakta Akantociti su eritrociti sa ispustima u vidu bodljica na površini ćelije Prisustvo više od 5% akantocita indikacija je za renalnu hematuriju 65 .010).

Sveži eritrociti Smežurani eritrociti Balonirani eritrociti 66 .

Eritrociti u različitim osmotskim uslovima Akantociti hipertonični izotonični rastvor rastvor hipotonični rastvor Dismorfni eritrociti 67 .

Greške Pri Identifikaciji Eritrocita gljivice gljivice kalcijum karbonat kalcijum oksalat monohidrat mehurići vazduha 68 .

odbacivanja transplantata 69 . infekcija donjih urinarnih puteva) Limfociti ne daju pozitivnu reakciju na test trakama.Leukociti u urinu Granulociti su duplo veći od eritrocita (10-12 µm) Brzo se degenerišu . intersticijskog nefritisa. a u kasnom posttransplantacionom periodu znak su odbacivanja transplantata Eozinofili se javljaju kod lekovima indukovanog nefritisa (penicilin i analozi). ima ih mali u urinu U većem broju se javljaju posle transplantacije bubrega. posebno u razblaženom alkalnom urinu (50% se raspadne za 2-3h) Gliter ćelije se nalaze u razblaženom urinu rel gustine <1.010 kada bubre i pokazuju Braunovo kretanje (hronični glomerulonefritis.

gliter ćelije.Leukociti: granulociti. eozinofili. monociti. limfociti. histociti 70 . makrofage.

Leukociti Granulociti Gran. sa slabo diferenciranim jedrom Gliter ćelije 71 .

makrofage.Klinički značaj leukocita u sedimentu urina Infekcija urogenitalnog trakta: neutrofili Infekcija donjih urinarnih puteva i pijelonefritis: gliter ćelije Nakon transplantacije bubrega: limfociti Preosetljivost na lekove: eozinofili Monociti. histociti 72 .

Leukociti: Izražavanje rezultata Eritrociti Izražavaju se kao srednja vrednost broja eritrocita iz 10 vidnih polja na velikom uveličanju (400 x.Eritrociti. hpf) Normalan broj: < 5 leukocita/vp (hpf) Abnormalan rezultat Dismorfni vs normalni eritrociti: > 10 (hpf) Neutrofili (gliter ćelije): >1 na 3 vp (hpf) Eozinofili (Hansel test) 73 . hpf) Normalan broj: < 3 eritrocita/vp (hpf) Leukociti Izražavaju se kao srednja vrednost broja leukocita iz 10 vidnih polja na velikom uveličanju (400 x.

iz dubljih slojeva. mogu da se nañu u normalnom urinu. prisustvo više od 15 ćelija u vidnom polju (hpf) indikacija je akutnog bubrežnog ili tubulskog oštećenja Teško ih je razlikovati od tranzicionog epitela svetlosnim mikroskopom pa se pojavljuje termin ‫״‬male okrugle epitelne ćelije‫״‬ 74 .Epitelne ćelije: skvamozne. bubrežne ćelije Epitelne ćelije prekrivaju ceo urinarni i genitalni trakt u više slijeva (izuzev tubula u jednom sloju) Epitelne ćelije koje prekrivaju uretru i mokraćnu bešiku stalno se ljušte i izlučuju u urin. zamenjuju se ćelijama iz dubljih slojeva Skvamozne epitelne ćelije nalaze se u urinu zdravih osoba Tranzicione epitelne ćelije. do nekoliko ćelija kod zdravih žena. tranzicione. posle kataterizacije. infekcija urinarnog trakta. neoplazma Bubrežne epitelne ćelije prekrivaju nefron od proksimalnog do distalnog tubula i sabirne kanaliće.

Skvamozne epitelne ćelije Tranzicione epitelne ćelije Bubrežne epitelne ćelije 75 .

hijalini cilindri Nastaju homogenizacijom i precipitacijom proteina. kod dehidratacije. koncentrovanom urinu koji najčešće sadrži plazma proteine Hijalini cilindri sadrže samo Tamm-Horsfall-ov protein Nekoliko hijalinih cilindara <2/vp (lpf) može se naći kod zdravih osoba. pojačane fizičke aktivnosti. groznice.Cilindri. bolesti srca Imaju najmanji klinički značaj 76 . bakterija u lumenu tubula Osnovna struktura svakog cilindra je proteinski matriks sastavljen od Tamm-Horsfall-ovog mukoproteina Tamm-Horsfall-ov protein je protein velike MM koga sekretuju ćelije ascendentnog del Henleove petlje Cilindri se formiraju u kiselom. slepljivanjem ćelija. masti.

eozinofilni) Epitelni (ćelije bubrežnog epitela) cilindri Eritrocitni Bakterijski Mešani cilindri Voštani cilindri Masni cilindri (sa ovalnim masnim telima) Pigmentni cilindri Hemoglobinski Mioglobinski Bilirubin i drugi pigmentni cilindri Inkluzioni cilindri Hemosiderinski Kristalni Linne JJ. limfociti. Basic techniques in clinical laboratory science.Morfološka Klasifikacija Cilindara Hijalini cilindri Granulirani cilindri Ćelijski cilindri: Leukocitni (granulociti. 1992 77 . Ringsrud KM.

78 .

“mali cilindri” Klasifikacija Cilindara Na Osnovu Veličine “srednji cilindri” “veliki cilindri” Na Osnovu Veličine: Male – Oko 20 µm Srednje Velike – Do 150 µm 79 .

Hijalini Cilindar Ćelijski Cilindar Granulirani Cilindar Morfološka Klasifikacija Cilindara Voštani Cilindar Krvni Cilindar Masne Kapi U Cilindru 80 .

retki 81 .Granulirani Cilindri U hijalinu masu cilindra ugrade se proteinska zrnca od degenerisanog epitela (fino ili grubo granulirani) Nekoliko granuliranih cilindara može se naći u sedimentu zdravih osoba Cilindri ćelija bubrežnog epitela Na hijalinu masu nalepe se epitelnih ćelija tubula (žućkasti) Eritrocitni Cilindri Na hijalinu masu nalepe se eritrociti (narandžasti. crveni). prelamaju svetlost Kod hronične renalne insuficijencije i u fazi poliurije akutnog zatajivanja bubrega Masni Cilindri Masnom degeneracijom epitela tubula Kod nefrotskog sindroma i jake proteinurije. znak su renalnog parenhimatoznog oboljenja (40% kod glomerulonefritisa) Leukocitni Cilindri Granulociti ili limfociti nalepljeni na hijalini matriks Znak su inflamatornog renalnog oboljenja (pijelonefritis) ili lupus nefritisa Voštani Cilindri Veliki i homogeni.

Leukocitni cilindar Eritrocitni cilindar Cilindroid 82 .

Nefroza .Trovanje teškim metalima .Groznica.Fizički napor Pijelonefritis .Nefroza donjih nefrona .Trovanje olovom .Nefrotski sindrom .Glomerulonefritis .Cilindri u urinu Eritrocitni Leukocitni Epitelni Granulirani Hijalini -Glomerulonefritis različitog porekla .Amiloidoza .Nefroskleroza Vrste cilindara u sedimentu urina 83 .Akutna tubularna nekroza . stres .

Kristali U Sedimentu Urina Normalni kristali u kiselom urinu Amorfni urati Mokraćna kiselina Kiseli urati Natrijum urat monohidrat Natrijum urat Kalcijum oksalat (ima ga i u neutralnom i u alkalnom urinu) Normalni kristali u alkalnom urinu Amorfni fosfati Magnezijum amonijum fosfat (tripl fosfat) Amonijum urat Kalcijum fosfat Kalcijum karbonat Patološki kristali metaboličkog porekla Cistin Tirozin Leucin Holesterol Bilirubin Hemosiderin Patološki kristali jatrogenog porekla Sulfonamidi Ampicilin Radiografski kontrast Aciklovir 84 .

Kristali u urinu Urati Magnezijum-amonijum fosfat Cistin Kalcijum fosfat/ Kalcijum oksalat Giht Infekcije gornjih delova mokraćnih puteva Cistinurija Bubrežni kamenci Vrste kristala u sedimentu urina 85 .

Kalcijum oksalat 86 .

Mokraćna kiselina 87 .

Amorfni urati Amorfni urati Kiseli urati Kiseli urati Kiseli urati 88 .

Amorfni fosfati Magnezijum amonijum fosfat 89 .

Kalcijum fosfat 90 .

Cistin Tirozin 91 .

Holesterol Bilirubin 92 .

Sulfometoksazol. bactrim Acetilsulfadiazin Ampicilin Radiografska kontrasna sredstva 93 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->