P. 1
MMDS LMDS

MMDS LMDS

|Views: 93|Likes:
Published by Suzana Savic

More info:

Published by: Suzana Savic on Feb 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/26/2013

pdf

text

original

UPOTREBA MMDS I LMDS SISTEMA ZA PRENOS

TELEVIZIJSKE SLIKE I PODATAKA

Borivoje M. Milosavljevi, Aleksandar Stojanovi, Aleksandar Maksimovi
RJ KDS - JP PTT Saobraaja "Srbija"

UVOD

MMDS (ultichannel ultipoint Distribution System)
predstavlja tehnologiju koja se ve više od jedne decenije
primenjuje u fiksnim bežinim širokopojasnim mrežama u
SAD, Kanadi i na Dalekom Istoku, dok je njena Evrpska
varijanta poznata pod imenom ''Wireless Cable''. U pitanju su
dva razliita naziva za isti nain širokopojasne bežine mreže
koja radi na uestanostima od 2 do 5 GHz.

LMDS (Local Multipoint Distribution Service) predstavlja
radio sistem za prenos "taka - više taaka" sa povratnim
kanalom od korisnika ka baznoj stanici. Spektar koji je
predvien za rad ovog sistema je izmeu 27.5 i 29.5 GHz u
Americi.

MMDS

U poetku se MMDS koristio za distribuciju 30-tak analognih
TV signala u podrujima sa slabije razvijenom kablovskom
mrežom, odnosno u prigradskim i slabo naseljenim
(ruralnim) podrujima koja se ne mogu ekonomino povezati
kablovskom infrastrukturom sa ostatkom (''kimom'') mreže.
Drugim reima, MMDS je predstavljao konkurenciju
klasinoj kablovskoj televiziji.

Meutim, osnovni nedostatak kod MMDS-a je ogranien
propusni opseg (~ 200 MHz), što je nedovoljno za
distribuciju veeg broja analognih TV kanala. U zemljama
gde se MMDS primenjuje, uglavnom radni opseg od 2 do 5
GHz pripada ''licenciranom'' spektru, pa su nadležni organi
za ovaj servis odvojili propusni opseg koji je nedovoljan za
prenos veeg broja analognih TV kanala. U sluaju
mogunosti korišenja veeg propusnog opsega (~500 MHz),
MMDS može sa jedne strane predstavljati oštru konkurenciju
kablovskim operatorima.

Meutim, s druge strane, ovu tehnologiju kablovski operator
može primeniti u svojim pristupnim mrežama, kao alternativu
koaksijalnoj ili optikoj mreži. Osnovni resurs u MMDS
sistemu je uestanost. Postoje realizacije sistema u kojima se
koristi licencirani spektar i za takve sisteme je potrebno
pribaviti dozvolu za rad i plaati zakup dodeljenih
frekvencija. Sa druge strane postoje i MMDS sistemi koji
koriste nelicencirani deo spektra takozvani ISM spektar oko
2,4 GHz. Kod ovakvih sistema postoji opasnost od
interferencije sa drugim ureajima i sistemima koji rade u
ovom opsegu, kao što su naprimer mikrotalasne rerne ili
ureaji koji podržavaju Bluetooth.

MMDS ima prednosti nad kablovskim sistemom u ruralnim
sredinama. Ekonomini višekanalni servisi se mogu
uspostaviti brzo bez postavljanja skupih kablova i bez
dozvola individualnih kuevlasnika. Da bi servis bio na
raspolaganju korisniku, potrebno je pored odgovarajue
bazne stanice, koja je povezana na ostatak KDS-a, instalirati
antenu na strani krajnjeg korisnika, koja ima optiku
vidljivost ka predajniku kod bazne stanice.

Meutim, zahtev za postojanjem optike vidljivosti izmeu
predajne i prijemne antene nije uvek jednostavno ostvariti,
pogotovo ukoliko je u pitanju brdovit teren. U tom sluaju
pravilnim planiranjem i postavljanjem predajne antene, kao i
upotrebom više predajnih antena, mogue je ''zone senki''
pokrivanja svesti na minimum.

Karakteristino za ovaj sistem je da omoguava kvalitetnu i
pouzdanu distribuciju više TV signala sa malim troškovima
investicije i u veoma kratkom vremenskom periodu, ali je
broj TV kanala znatno manji nego kod kablovskih sistema
zbog ogranienog propusnog opsega, kao što je ve
napomenuto. Obzirom na ogranienost RF opsega potrebno
je digitalizovati i kompresovati analogne TV signale da bi se
ponudio vei broj TV kanala (MPEG-2 kompresijom bez
redukcije kvaliteta slike može se u opseg od 8 MHz smestiti
4-5 digitalnih TV kanala). Na ovaj nain je mogue ponuditi i
druge profitabilne servise poput pristupa Internet-u,
telefonije, Pay TV itd. Na slici 1 je prikazana blok šema
bazne stanice.



Slika 1. Blok šema bazne stanice za radio pristupne mreže


XII Telekomunikacioni forum TELFOR 2004, Beograd, Sava Centar, 23.-25.11.2004.g.
Predugnu
untenu
Prigemnu
untenu

O

DigituIizucigu
MPES-Z
1ó/ó4
QAM
moduI
O
E
O
E
O
E
O
E

O
Opticki
kubI
SpIiter
AnuIogni
TV signuIi
I
o
m
b
o
j
n
e
r
T

DigituIni
servisi
R
Opticki kubI
Povrutun smer
ßuznu stunicu
Direktun smer

Pošto se preko radio mreža prenose elektromagnetni talasi,
neophodno je izvršiti prvo konverziju signala koji dolazi od
distribucionog vora (direktan smer) iz optikog u elektrini
domen pomou optikog prijemnika. Potom se preko splitera,
odnosno filtara odvajaju analogni TV signali od eventualnih
digitalnih koji se prenose preko KDS-a, poput digitalnih
skremblovanih TV kanala, signala podataka, Pay TV servisa,
telefonije itd.

Pomou MPEG kodera i A/D konvertora vrši se digitalizacija
i kompresija analognih TV signala da bi se potom modulisali
16/64 QAM tehnikom modulacije. Na kraju postupka
modulacije tako digitalizovani TV signali se sabiraju sa ve
postojeim digitalnim signalima (ukoliko naravno postoje) i
preko transmitera, koji ukupni signal translira na željenu
frekvenciju, distribuiraju do predajne antene. Veoma je važno
istai da se postupak digitalizacije i kompresije TV signala
mora obaviti u realnom vremenu, odnosno naješe je za
svaki analogni TV kanal potreban po jedan MPEG-2 koder i
QAM modulator, što znaajno poveava cenu realizacije
bežine mreže, obzirom da jedan ovakav ureaj košta
nekoliko hiljada evra.

Iako i u ovom sluaju digitalizacije TV kanala osnovni
problem predstavlja još uvek visoka cena korisnikih STB
ureaja, obzirom na znatno niža inicijalna ulaganja
kablovskog operatora, kao i cene prikljuenja novih korisnika
(zbog nižih troškova), mogue je cenu korisnikog STB (Set
Top Box) ureaja ukalkulisati u cenu prikljuenja korisnika,
ime bi se praktino postigla približna cena kao kod
prikljuenja korisnika u koaksijalnim pristupnim mrežama.

Na baznoj stanici mrežnog operatora, koja se uobiajeno
nalazi na nekoj visokoj koti ili zgradi zbog potrebne optike
vidljivosti sa primopredajnim antenama na strani krajnjih
korisnika, smeštene su predajne i prijemne antene. MMDS
zbog radne uestanosti u opsegu od 2 do 5 GHz zahteva
velike antene (što je vea antena uži je snop emitovanja, pa je
vea i usmerenost antene). Meutim, iz praktinih i
ekonomskih razloga koriste se manje antene koje imaju
znatno slabije karakteristike u odnosu na usmerenost i širinu
snopa zraenja. Zbog toga se javlja efekat višestruke
propagacije, pa je potrebno primeniti tehniku modulacije
višeg reda otpornu na ovaj efekat (16/64 QAM, COFDM).

Predajne antene su uglavnom omnidirekcione (podjednako
zrae u svim pravcima po azimutu), ukoliko je antenski
sistem (odnosno bazna stanica) smešten u centru zone
pokrivanja. Meutim, u tom sluaju antena treba da ima
veoma uzan dijagram zraenja po elevaciji, da se ne bi
nepotrebno trošila snaga emitovanja usmerena ka zemlji i
nebu. Omnidirekcione antene se po pravilu montiraju na
najvišu taku antenskog stuba da bi se izbeglo ometanje od
usmerenih antena.

Ukoliko se pozicija predajne antene nalazi na ivici željene
zone pokrivanja, potrebno je drugaije projektovati dijagram
zraenja antene. U tom sluaju ne koriste se omnidirekcione,
ve strogo usmerene antene. Potrebno je istai da predajna
antena predstavlja najvažniji deo sistema prenosa. Ukoliko
doe do otkaza nekog modula ili predajnika, samo jedan ili
nekoliko kanala nisu u funkciji. Ali, ukoliko doe do kvara
predajne antene, ceo sistem ne funkcioniše. Stoga se
projektovanju, konstrukciji i selekciji predajne antene mora
posvetiti velika pažnja, da bi se omoguila visoka pouzdanost
i trajnost sistema za prenos.

Snaga MMDS predajnika je 10 do 100 W, što je znatno manje
nego kod VHF i UHF signala, kod kojih predajnici imaju
snagu i do 10 KW. Domet linka umnogome zavisi od EIRP
(Efektivna Izotropna Izraena Snaga) antene, odnosno
poveanjem EIRP mogue je poveati domet, a samim tim i
broj potencijalnih korisnika. Sa ovom snagom mogue je
ostvariti prenos pri idealnim uslovima i do 50 kilometara, ali
treba imati u vidu da je kod ovog sistema neophodna optika
vidljivost izmeu antena na strani bazne stanice i krajnjeg
korisnika, pa elektromagnetno polje na mestu prijema esto
varira u zavisnosti od konfiguracije terena i prepreka.

U sluaju digitalnog prenosa u direktom smeru koristi se
tehnika modulacije 16-QAM ili 64-QAM, dok se za povratni
smer koristi QPSK. Upotreba QAM modulacije zahteva u
MMDS okruženju veliki odnos S/N. Takoe, mogue je
koristiti horizontalnu i vertikalnu polarizaciju radi što
efikasnijeg iskorišenja spektra. Što se tie prijemnih antena
na strani bazne stanice, obino postoji više njih koje
pokrivaju odreeni sektor da bi se omoguio prijem slabijih
signala od strane korisnika.

Na strani krajnjeg korisnika potrebno je instalirati
primopredajnu antenu malog prenika (15 do 30 cm,
parabolina antena, naješe mrežasta zbog udara vetra),
konvertor za meufrekvencije, kablovski modem za pristup
Internet-u i STB ureaj, ukoliko se vrši prijem digitalnih
signala. Naravno, prijemna antena i STB ureaj na strani
korisnika treba da prijemni signal prilagode za emitovanje na
TV ili radio ureaj. Ovde je još važno napomenuti da
korisnika antena po potrebi može biti i primopredajna,
odnosno da sadrži i predajnik, zbog primene interaktivnih
servisa, telefonije i pristupa Internet-u.

Kod analognog prenosa umesto rutera, koji se koristi radi
distribucije signala u stanbenim zgradama sa više korisnika,
može se upotrebiti distribucioni pojaava i spliter. Na slici 2
prikazana je oprema na strani krajnjeg korisnika potrebna da
bi se realizovao dvosmerni radio prenos u pristupnoj mreži
kablovsko distributivnog sistema.



Slika 2. Oprema na strani krajnjeg korisnika za
uspostavljanje radio linka u pristupnoj mreži KDS-a
PC rucunur PC rucunur
kubIovski
modem
Set-Top ßo×
korisnik korisnik
Ruter
Trunsiver
Primopredugn
u untenu



Set-Top ßo×
kubIovski
modem


LMDS

Pored MMDS-a, odnosno ''bežinog kabla'', u svetu se
poslednjih nekoliko godina poela primenjivati još jedna
slina tehnologija fiksnog bežinog širokopojasnog pristupa –
LMDS. Osnovna razlika u odnosu na MMDS je radna
uestanost koja je iznad 20 GHz, pa se zbog toga koristi
elijska arhitektura pristupne mreže, slina GSM mreži
mobilne telefonije.

LMDS tehnologija se može koristi u pristupnoj mreži KDS-a
ukoliko postoji optika vidljivost izmeu primopredajnih
antena na strani bazne stanice i krajnjeg korisnika. Koristi
uestanosti oko 25-30 GHz i optimalna je za gusto naseljena
gradska podruja gde je veoma skupo postavljati novu
kablovsku infrastrukturu.

Zbog rada na znatno višim uestanostima u odnosu na
MMDS, LMDS ima i znatno vei propusni opseg (oko 1
GHz), što ispunjava uslove za primenu u pristupnoj mreži
KDS-a bez potrebe za digitalizacijom svih TV signala. Kao
što je ve pomenuto, propusni opseg kod MMDS–a je
uglavnom manji od 500 MHz.

Meutim, upotreba radnog opsega na tim frekvencijama ima i
svoje znaajne nedostatke. Kao prvo, ima znatno vee
slabljenje izazvano atmosferskom apsorbcijom na suvom
vazduhu. Na uestanostima iznad 20 GHz, kiša takoe
izaziva veliko slabljenje, odnosno izaziva depolarizaciju
signala, ime se smanjuje nivo signala i otpornost na
interferenciju izmeu susednih kanala. Zbog toga je mogue
uspešno primeniti elijski sistem, jer je zbog velikog
slabljenja mala interferencija.

Sama LMDS mreža se sastoji od veeg broja elija u kojoj
svaka isporuuje servise tipa ''taka - više taaka''. Svaka
bazna stanica (koja je povezana sa ostatkom KDS-a) u eliji
pokriva relativno malo podruje (3-5 km), što znai da ova
mreža zahteva veliki broj antena, i to predstavlja problem
obzirom da antene zahtevaju specifine lokacije za
postavljanje (visoke zgrade, vrh brda itd.).

Obzirom da se kod LMDS-a ne koriste omnidirekcione, ve
strogo usmerene antene, mogue je odreeni frekvencijski
opseg koristiti više puta na razliitim lokacijama. Takoe
potrebno je koristiti usmerene antene i postaviti ih što je
mogue više, kao i poveati izolaciju izmeu susednih
sektora upotrebom razliite polarizacije.

Mikrotalasne primopredajne antene na strani bazne stanice su
sektorisane i mogu koristiti snopove širine 15, 22.5, 30, 45 i
90 stepeni. Idealna kružna zona pokrivanja je podeljena na 4,
8, 12, 16 ili 24 sektora. Upotrebom usmerenih antena
smanjuje se efekat višestruke propagacije. Kao i kod MMDS-
a, i kod ove tehnologije su omoguene dvosmerne
komunikacije.

Uzimajui u obzir navedene faktore, domet linka uglavnom
zavisi od kišnosti posmatranog podruja, koje ima
dominantan uticaj, (tipino iznosi 3-5 km). Poreenja radi,
kod MMDS-a je mogue ostvariti domet linka i do 50 km.
Veliina zone pokrivanja je strogo odreena uslovima
propagacije u datom podruju. Detaljno se moraju razmotriti
krošnje drvea (zbog zahteva za postojanjem optike
vidljivosti), koliina padavina, kao i visina predajne i
prijemne antene.

Domet linka najviše zavisi od:
• pouzdanosti linka - npr. 99.9% (14 km), 99.99% (5
km), 99.999% (2.5 km),
• vrste modulacije - npr. QPSK, 4-QAM (10 km), 16-
QAM (5km), 64-QAM (2.5 km),
• koliina padavine – kišna podruja imaju manju
pouzdanost linka, pa je i domet manji.

Prilikom projektovanja elije za LMDS sistem treba uzeti u
obzir:
• pokrivenost korisnika – odnosno procenat
pretplatnika koji primaju dovoljan nivo signala
kojim se postiže zadovoljavajui kvalitet servisa,
• pružanje QoS – zavisi od prepreka na linku,
preklapanju elija (do 15%) i redundantnosti
sistema,
• margine linka – maksimalan domet korisnika na
kome i dalje ima prihvatljivu pouzdanost servisa,
• veliina elije – mahom odreena pouzdanošu
linka, znatno manje od vrsta antena, visine i
slabljenja. Veliina elije najviše utie na ukupna
ulaganja u infrastrukturu.

U pogledu opreme koja je neophodna za realizaciju fiksnog
širokopojasnog bežinog pristupa u jednom kablovsko
distributivnom sistemu, a primenom LMDS tehnologije,
situacija je slina kao i kod MMDS-a (prikazano na slici 1. i
slici 2.). Razlika postoji samo u karakteristikama opreme,
odnosno antena i RF ureaja, obzirom da se koriste druge
frekvencije, dok princip funkcionisanja ostaje isti.

U distributivnom voru odnosno baznoj stanici se nalazi
oprema (interfejs) za optiki završetak transportne ili
distributivne mreže KDS-a, zatim ureaji za digitalizaciju i
kompresiju TV signala u realnom vremenu, QAM ili eše
QPSK modulatori, mikrotalasni predajnici i prijemnici
signala i na kraju antene koje zavise od zone pokrivanja,
konfiguracije terena, pojaanja, azimuta, elevacije, mogue
interferencije, itd.

Na strani korisnika je neophodna spoljašnja mikrotalasna
antena i RF transiver, kao i unutrašnja digitalna oprema
(ruter, STB, kablovski modem, itd.), kao što je prikazano na
slici 2. Razlika u odnosu na opremu za MMDS je u veliini
primopredajne antene, koja je znatno manja u odnosu na
antenu za MMDS pristup, i radne uestanosti
primopredajnika.


V MMDS vs. LMDS

Ono što je još karakteristino za ove dve tehnologije fiksnog
širokopojasnog bežinog pristupa je to da su poetna ulaganja
u LMDS mnogo vea nego u MMDS, obzirom da je
korisnika oprema jeftinija na nižim frekvencijama.
Meutim, pošto se veina troškova mrežnog operatora odnosi
na opremu krajnjeg korisnika, to znai da troškovi postoje
uglavnom kada se prikljuuju novi korisnici u mrežu.
U Tabeli 1 dat je uporedni prikaz karakteristika MMDS i
LMDS sistema.

Parametar MMDS LMDS
frekvencijski
opseg
2 do 5 GHz 25 do 30 GHz
uslovi
propagacije
zahteva optiku
vidljivost
zahteva optiku
vidljivost
antene
10 puta vee od
ekvivalentnih
LMDS, manja
usmerenost
znatno manje od
MMDS, velika
usmerenost
elijska
struktura
jedna
makroelija,
ogranien
propusni opseg
ista frekvencija
ne može koristiti
više puta
više mikroelija
veliki propusni
opseg zbog
višestrukog
ponavljanja iste
frekvencije u
razliitim elijama
podrška
dvosmernim
komunikacijama
slaba zbog malog
propusnog
opsega,
karakteristika
antene i
prostiranja
može za manje
elije, veliki
propusni opseg i
veoma usmerene
antene
link
veliki domet i
mala usmerenost
prouzrokuju
višestruku
propagaciju
mali domet i
velika usmerenost
ine višestruku
propagaciju
zanemarljivom
modulacija
(QAM,
COFDM)
(QPSK)

Tabela 1. Uporedne karakteristike MMDS i LMDS


V ZAKLJUAK

Generalno posmatrano, osnovne prednosti primene bežinih
mreža kao pristupnih u odnosu na koaksijalne (sa stanovišta
mrežnog operatora), u okviru kablovsko distributivnog
sistema odnose se na manja inicijalna ulaganja (nekoliko
puta) kao i brži povraaj uloženih sredstava. Osnovna mreža
se može postaviti za nekoliko dana, pa poinje sa isplativošu
odmah po puštanju u rad, zahteva manje osoblja potrebnih za
održavanje i upravljanje, dok su operacioni troškovi znatno
smanjeni zbog nepostojanja velike infrastrukture mreže i
linkova.

Nedostatak primene bežinih mreža se ogleda u ogranienom
dometu i manje pouzdanom linku nego što je to sluaj u
koaksijalnim pristupnim mrežama. Takoe, skuplja je oprema
po korisniku zbog digitalnih prijemnika, dvosmerne
komunikacije i pojaavaa u povratnom smeru.

LITERATURA

[1] Digital Video Broadcasting (DVB);Microwave
Multipoint Distribution Systems (MMDS)below 10 GHz,
EN 300 794 V1.1.2 (1997-08).
[2] Fixed Radio Systems;Point-to-Multipoint
equipments and antennas;Generic harmonized standard
for Point-to-Multipoint digital fixed radio systems and
antennas covering the essential requirements under
Article 3.2 of the Directive 1999/5/EC, ETSI EN 301 753
V1.1.1 (2001-03).
[3] Digital Video Broadcasting (DVB);Interaction
channel for Local Multi-point Distribution Systems
(LMDS), EN 301 199 V1.2.1 (1999-06).
[4] Digital Video Broadcasting (DVB);LMDS Base
Station and User Terminal Implementation Guidelines
for ETSI EN 301 199, ETSI TR 101 205 V1.1.2 (2001-
07).
[5] Paul J. Fung, A Primer on MMDS Technology,
www.cmpnet.com
[6] Local Multipoint Distribution System, Web
ProForum Tutorials, The International Engineering
Consortium, www.iec.org
[7] Dr. J.R. Sanford, Joel Raymond, Enhancing the
MMDS Transport Layer, Applied Microwave &
Wireless, January 2001.
[8] Erik Boch, Bob Leroux, Qiming Ren, Design and
Test Considerations of Multi-Carrier LMDS Radios,
Applied Microwave & Wireless, August 2001.
[9] Frank Creede, Datacasting with LMDS and MMDS
Systems, Applied Microwave & Wireless, August 2001.


Abstract :
The main characteristics of MMDS and LMDS systems are
described. MMDS and LMDS are emerging technologies that
could be used in distribution networks of CDS. MMDS in
rural parts of network and LMDS in urban parts with high
density of potential subscribers. At the end the comparation
of MMDS and LMDS is given.

TITLE OF THE PAPAER IN ENGLISH

Use Of The MMDS And LMDS Systems In Distribution Of
Television Picture And Data.

NAMES OF THE AUTORS

Borivoje M. Milosavljevi B.Sc.E.E.
Aleksandar Stojanovi B.Sc.E.E.
Aleksandar Maksimovi B.Sc.E.E.





















ve strogo usmerene antene. u tom slu aju antena treba da ima veoma uzan dijagram zra enja po elevaciji. + " '&! * # $ ) . Sa ovom snagom mogu e je ostvariti prenos pri idealnim uslovima i do 50 kilometara. Zbog toga se javlja efekat višestruke propagacije. Snaga MMDS predajnika je 10 do 100 W. Što se ti e prijemnih antena na strani bazne stanice. COFDM). Domet linka umnogome zavisi od EIRP (Efektivna Izotropna Izra ena Snaga) antene. Potom se preko splitera. Ukoliko se pozicija predajne antene nalazi na ivici željene zone pokrivanja. neophodno je izvršiti prvo konverziju signala koji dolazi od distribucionog vora (direktan smer) iz opti kog u elektri ni domen pomo u opti kog prijemnika. signala podataka. naj eš e mrežasta zbog udara vetra). poput digitalnih skremblovanih TV kanala. smeštene su predajne i prijemne antene. U slu aju digitalnog prenosa u direktom smeru koristi se tehnika modulacije 16-QAM ili 64-QAM. pa je ve a i usmerenost antene). koja se uobi ajeno nalazi na nekoj visokoj koti ili zgradi zbog potrebne opti ke vidljivosti sa primopredajnim antenama na strani krajnjih korisnika. Tako e. Veoma je važno ista i da se postupak digitalizacije i kompresije TV signala mora obaviti u realnom vremenu. zbog primene interaktivnih servisa. Ovde je još važno napomenuti da korisni ka antena po potrebi može biti i primopredajna. kod kojih predajnici imaju snagu i do 10 KW.Pošto se preko radio mreža prenose elektromagnetni talasi. $ &' ( + & ! + & ! + " '&! * # $ ) . konvertor za me ufrekvencije. a samim tim i broj potencijalnih korisnika. MMDS zbog radne u estanosti u opsegu od 2 do 5 GHz zahteva velike antene (što je ve a antena uži je snop emitovanja. pa elektromagnetno polje na mestu prijema esto varira u zavisnosti od konfiguracije terena i prepreka. ime bi se prakti no postigla približna cena kao kod priklju enja korisnika u koaksijalnim pristupnim mrežama. odnosno pove anjem EIRP mogu e je pove ati domet. paraboli na antena. pa je potrebno primeniti tehniku modulacije višeg reda otpornu na ovaj efekat (16/64 QAM. telefonije itd. kao i cene priklju enja novih korisnika (zbog nižih troškova). ukoliko se vrši prijem digitalnih signala. konstrukciji i selekciji predajne antene mora posvetiti velika pažnja. Ali. Na baznoj stanici mrežnog operatora. (. iz prakti nih i ekonomskih razloga koriste se manje antene koje imaju znatno slabije karakteristike u odnosu na usmerenost i širinu snopa zra enja. obzirom na znatno niža inicijalna ulaganja kablovskog operatora. što zna ajno pove ava cenu realizacije beži ne mreže. Pay TV servisa. samo jedan ili nekoliko kanala nisu u funkciji. ukoliko je antenski sistem (odnosno bazna stanica) smešten u centru zone pokrivanja. U tom slu aju ne koriste se omnidirekcione. Omnidirekcione antene se po pravilu montiraju na najvišu ta ku antenskog stuba da bi se izbeglo ometanje od usmerenih antena. koji ukupni signal translira na željenu frekvenciju. potrebno je druga ije projektovati dijagram zra enja antene. ukoliko do e do kvara predajne antene. da bi se omogu ila visoka pouzdanost i trajnost sistema za prenos. Na slici 2 prikazana je oprema na strani krajnjeg korisnika potrebna da bi se realizovao dvosmerni radio prenos u pristupnoj mreži kablovsko distributivnog sistema. Ukoliko do e do otkaza nekog modula ili predajnika. Me utim. Me utim. obzirom da jedan ovakav ure aj košta nekoliko hiljada evra. $. mogu e je koristiti horizontalnu i vertikalnu polarizaciju radi što efikasnijeg iskoriš enja spektra. prijemna antena i STB ure aj na strani korisnika treba da prijemni signal prilagode za emitovanje na TV ili radio ure aj. što je znatno manje nego kod VHF i UHF signala. kablovski modem za pristup Internet-u i STB ure aj. može se upotrebiti distribucioni poja ava i spliter. Iako i u ovom slu aju digitalizacije TV kanala osnovni problem predstavlja još uvek visoka cena korisni kih STB ure aja. Predajne antene su uglavnom omnidirekcione (podjednako zra e u svim pravcima po azimutu). obi no postoji više njih koje pokrivaju odre eni sektor da bi se omogu io prijem slabijih signala od strane korisnika. Potrebno je ista i da predajna antena predstavlja najvažniji deo sistema prenosa. Upotreba QAM modulacije zahteva u MMDS okruženju veliki odnos S/N. telefonije i pristupa Internet-u. da se ne bi nepotrebno trošila snaga emitovanja usmerena ka zemlji i nebu. odnosno filtara odvajaju analogni TV signali od eventualnih digitalnih koji se prenose preko KDS-a. Na kraju postupka modulacije tako digitalizovani TV signali se sabiraju sa ve postoje im digitalnim signalima (ukoliko naravno postoje) i preko transmitera. odnosno da sadrži i predajnik. mogu e je cenu korisni kog STB (Set Top Box) ure aja ukalkulisati u cenu priklju enja korisnika. Slika 2. distribuiraju do predajne antene. odnosno naj eš e je za svaki analogni TV kanal potreban po jedan MPEG-2 koder i QAM modulator. Stoga se projektovanju. Pomo u MPEG kodera i A/D konvertora vrši se digitalizacija i kompresija analognih TV signala da bi se potom modulisali 16/64 QAM tehnikom modulacije. Na strani krajnjeg korisnika potrebno je instalirati primopredajnu antenu malog pre nika (15 do 30 cm. ali treba imati u vidu da je kod ovog sistema neophodna opti ka vidljivost izme u antena na strani bazne stanice i krajnjeg korisnika. koji se koristi radi distribucije signala u stanbenim zgradama sa više korisnika. dok se za povratni smer koristi QPSK. ceo sistem ne funkcioniše. Oprema na strani krajnjeg korisnika za uspostavljanje radio linka u pristupnoj mreži KDS-a . Kod analognog prenosa umesto rutera. Naravno.

Detaljno se moraju razmotriti krošnje drve a (zbog zahteva za postojanjem opti ke vidljivosti). preklapanju elija (do 15%) i redundantnosti sistema. jer je zbog velikog slabljenja mala interferencija. sli na GSM mreži mobilne telefonije. konfiguracije terena. vrh brda itd. koje ima dominantan uticaj. 99. Me utim.LMDS Pored MMDS-a. 45 i 90 stepeni. kao i pove ati izolaciju izme u susednih sektora upotrebom razli ite polarizacije. LMDS ima i znatno ve i propusni opseg (oko 1 GHz). mogu e je odre eni frekvencijski opseg koristiti više puta na razli itim lokacijama. Na u estanostima iznad 20 GHz. Koristi u estanosti oko 25-30 GHz i optimalna je za gusto naseljena gradska podru ja gde je veoma skupo postavljati novu kablovsku infrastrukturu. Kao što je ve pomenuto. i slici 2. ime se smanjuje nivo signala i otpornost na interferenciju izme u susednih kanala. u svetu se poslednjih nekoliko godina po ela primenjivati još jedna sli na tehnologija fiksnog beži nog širokopojasnog pristupa – LMDS. Zbog rada na znatno višim u estanostima u odnosu na MMDS. 99. upotreba radnog opsega na tim frekvencijama ima i svoje zna ajne nedostatke. 64-QAM (2. odnosno izaziva depolarizaciju signala. mogu e interferencije.9% (14 km). Kao prvo. 16QAM (5km). Prilikom projektovanja elije za LMDS sistem treba uzeti u obzir: • pokrivenost korisnika – odnosno procenat pretplatnika koji primaju dovoljan nivo signala kojim se postiže zadovoljavaju i kvalitet servisa. kod MMDS-a je mogu e ostvariti domet linka i do 50 km. Tako e potrebno je koristiti usmerene antene i postaviti ih što je mogu e više. • veli ina elije – mahom odre ena pouzdanoš u linka. Na strani korisnika je neophodna spoljašnja mikrotalasna antena i RF transiver. domet linka uglavnom zavisi od kišnosti posmatranog podru ja.). kablovski modem. Uzimaju i u obzir navedene faktore.5 km). Mikrotalasne primopredajne antene na strani bazne stanice su sektorisane i mogu koristiti snopove širine 15. STB. Razlika postoji samo u karakteristikama opreme. itd. • pružanje QoS – zavisi od prepreka na linku. Razlika u odnosu na opremu za MMDS je u veli ini primopredajne antene. 30. zatim ure aji za digitalizaciju i kompresiju TV signala u realnom vremenu. odnosno antena i RF ure aja. kao i visina predajne i prijemne antene.npr. Obzirom da se kod LMDS-a ne koriste omnidirekcione. LMDS Ono što je još karakteristi no za ove dve tehnologije fiksnog širokopojasnog beži nog pristupa je to da su po etna ulaganja u LMDS mnogo ve a nego u MMDS. kao što je prikazano na slici 2. poja anja. mikrotalasni predajnici i prijemnici signala i na kraju antene koje zavise od zone pokrivanja. LMDS tehnologija se može koristi u pristupnoj mreži KDS-a ukoliko postoji opti ka vidljivost izme u primopredajnih antena na strani bazne stanice i krajnjeg korisnika. obzirom da je korisni ka oprema jeftinija na nižim frekvencijama. Veli ina zone pokrivanja je strogo odre ena uslovima propagacije u datom podru ju. V MMDS vs. itd. 8.5 km). 16 ili 24 sektora. pošto se ve ina troškova mrežnog operatora odnosi . znatno manje od vrsta antena.). 22. a primenom LMDS tehnologije. što zna i da ova mreža zahteva veliki broj antena. elevacije. pa je i domet manji. i radne u estanosti primopredajnika. (tipi no iznosi 3-5 km).5. što ispunjava uslove za primenu u pristupnoj mreži KDS-a bez potrebe za digitalizacijom svih TV signala. QPSK.više ta aka''. 12. propusni opseg kod MMDS–a je uglavnom manji od 500 MHz.999% (2. Idealna kružna zona pokrivanja je podeljena na 4. odnosno ''beži nog kabla''. Me utim. Osnovna razlika u odnosu na MMDS je radna u estanost koja je iznad 20 GHz. obzirom da se koriste druge frekvencije. Veli ina elije najviše uti e na ukupna ulaganja u infrastrukturu. Domet linka najviše zavisi od: • pouzdanosti linka . koli ina padavina. QAM ili eš e QPSK modulatori.99% (5 km). pa se zbog toga koristi elijska arhitektura pristupne mreže. 99. ve strogo usmerene antene. i kod ove tehnologije su omogu ene dvosmerne komunikacije. koja je znatno manja u odnosu na antenu za MMDS pristup. • koli ina padavine – kišna podru ja imaju manju pouzdanost linka. Sama LMDS mreža se sastoji od ve eg broja elija u kojoj svaka isporu uje servise tipa ''ta ka . kiša tako e izaziva veliko slabljenje. azimuta. i to predstavlja problem obzirom da antene zahtevaju specifi ne lokacije za postavljanje (visoke zgrade. dok princip funkcionisanja ostaje isti. • vrste modulacije . situacija je sli na kao i kod MMDS-a (prikazano na slici 1.npr. Pore enja radi.). visine i slabljenja. Kao i kod MMDSa. • margine linka – maksimalan domet korisnika na kome i dalje ima prihvatljivu pouzdanost servisa. U distributivnom voru odnosno baznoj stanici se nalazi oprema (interfejs) za opti ki završetak transportne ili distributivne mreže KDS-a. kao i unutrašnja digitalna oprema (ruter. Upotrebom usmerenih antena smanjuje se efekat višestruke propagacije. Svaka bazna stanica (koja je povezana sa ostatkom KDS-a) u eliji pokriva relativno malo podru je (3-5 km). Zbog toga je mogu e uspešno primeniti elijski sistem. U pogledu opreme koja je neophodna za realizaciju fiksnog širokopojasnog beži nog pristupa u jednom kablovsko distributivnom sistemu. 4-QAM (10 km). ima znatno ve e slabljenje izazvano atmosferskom apsorbcijom na suvom vazduhu.

[5] Paul J. Osnovna mreža se može postaviti za nekoliko dana. osnovne prednosti primene beži nih mreža kao pristupnih u odnosu na koaksijalne (sa stanovišta mrežnog operatora). Uporedne karakteristike MMDS i LMDS V ZAKLJU AK Generalno posmatrano. Tako e. Enhancing the MMDS Transport Layer.E. pa po inje sa isplativoš u odmah po puštanju u rad. A Primer on MMDS Technology.1 (2001-03). velika usmerenost više mikro elija veliki propusni opseg zbog višestrukog ponavljanja iste frekvencije u razli itim elijama može za manje elije. Design and Test Considerations of Multi-Carrier LMDS Radios.com [6] Local Multipoint Distribution System.Sc. August 2001.Point-to-Multipoint equipments and antennas. Web ProForum Tutorials.E. COFDM) LMDS 25 do 30 GHz zahteva opti ku vidljivost znatno manje od MMDS. skuplja je oprema po korisniku zbog digitalnih prijemnika. TITLE OF THE PAPAER IN ENGLISH Use Of The MMDS And LMDS Systems In Distribution Of Television Picture And Data.1. u okviru kablovsko distributivnog sistema odnose se na manja inicijalna ulaganja (nekoliko puta) kao i brži povra aj uloženih sredstava. . Bob Leroux. MMDS and LMDS are emerging technologies that could be used in distribution networks of CDS. [3] Digital Video Broadcasting (DVB).iec. Qiming Ren.R. ograni en propusni opseg ista frekvencija ne može koristiti više puta slaba zbog malog propusnog opsega.Interaction channel for Local Multi-point Distribution Systems (LMDS).2 (200107). The International Engineering Consortium.LMDS Base Station and User Terminal Implementation Guidelines for ETSI EN 301 199. LITERATURA [1] Digital Video Broadcasting (DVB). dok su operacioni troškovi znatno smanjeni zbog nepostojanja velike infrastrukture mreže i linkova.Microwave Multipoint Distribution Systems (MMDS)below 10 GHz.cmpnet.E.org [7] Dr. zahteva manje osoblja potrebnih za održavanje i upravljanje. Joel Raymond. MMDS in rural parts of network and LMDS in urban parts with high density of potential subscribers.2. Milosavljevi B. U Tabeli 1 dat je uporedni prikaz karakteristika MMDS i LMDS sistema.na opremu krajnjeg korisnika. EN 300 794 V1.1. [8] Erik Boch. J.Sc. EN 301 199 V1.2 of the Directive 1999/5/EC. NAMES OF THE AUTORS Borivoje M. At the end the comparation of MMDS and LMDS is given.Sc.1 (1999-06). August 2001. ETSI TR 101 205 V1. Parametar frekvencijski opseg uslovi propagacije antene MMDS 2 do 5 GHz zahteva opti ku vidljivost 10 puta ve e od ekvivalentnih LMDS. Sanford. Fung.Generic harmonized standard for Point-to-Multipoint digital fixed radio systems and antennas covering the essential requirements under Article 3.1. Aleksandar Maksimovi B. Datacasting with LMDS and MMDS Systems. January 2001. to zna i da troškovi postoje uglavnom kada se priklju uju novi korisnici u mrežu. Aleksandar Stojanovi B. www.E. Abstract : The main characteristics of MMDS and LMDS systems are described. [9] Frank Creede.2 (1997-08). Applied Microwave & Wireless. Applied Microwave & Wireless. [4] Digital Video Broadcasting (DVB). www.E. veliki propusni opseg i veoma usmerene antene mali domet i velika usmerenost ine višestruku propagaciju zanemarljivom (QPSK) elijska struktura podrška dvosmernim komunikacijama [2] Fixed Radio Systems. karakteristika antene i prostiranja veliki domet i mala usmerenost prouzrokuju višestruku propagaciju (QAM. ETSI EN 301 753 V1.E. Nedostatak primene beži nih mreža se ogleda u ograni enom dometu i manje pouzdanom linku nego što je to slu aj u koaksijalnim pristupnim mrežama. manja usmerenost jedna makro elija. link modulacija Tabela 1. Applied Microwave & Wireless. dvosmerne komunikacije i poja ava a u povratnom smeru.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->