GLIKOGEN

Glikogen
Glikogen je homopolimer glukoze ija je primarna funkcija da organizmu obezbedi ´brzuµ energiju.

GLIKOGEN
‡ Primarno se sinteti e u jetri i mi i ima, mada mogu da ga sinteti u i mozak i materica. ‡ analog biljnom skrobu, pa ga esto i zovu ivotinjski skrob. ‡ U citoplazmi se nalazi u obliku granula i igra veoma va nu ulogu u ciklusu glukoze u jetri. ‡ Glikogen formira energetske rezerve koje mogu vrlo brzo da se razlo e do glukoze i iskoriste u organizmu ,ako su potrebe za glukozom pove ane

Hepatociti (NA SLICI glikogen je PINK boje) sadrze oko 8% glikogena odmah posle obroka. Samo onaj glikogen koji se nalazi u jetri se mo e iskoristiti za energetske potrebe itavog organizma, Mi i ne rezerve glikogena se koriste samo za energetske potrebe mi i a Mi i i sadr e oko 1% ukupnog glikogena u organizmu. Jo manja koli ina se mo e na i u bubrezima , u mozgu i u leukocitima. Materica takodje stvara rezerve glikogena za vreme trudno e za potrebe fetusa.

GLIKOGENEZA

‡ Proces sinteze glikogena ozna ava se kao glikogeneza. ‡ Sinteza glikogena ce se odvijati u organizmu , u slu aju da je koncentracija glukoze i/ili ATP pove ana.

‡ Za sintezu glikogena potreban je po etni segment glikogena - GLIKOGENIN, koji je glikoproteinske prirode. ‡ Prvi glukozil ostatak vezuje se za polipeptidni lanac glikogenina, sa ijim hidroksi aminokiselinama (serin, treonin, tirozin) uspostavlja O-glikozidnu vezu. ‡ Naredni ostatak glukoze nadovezuje se na prethodni stvaranjem -1,4-glikozidne veze. ‡ GLIKOGENIN ostaje sa uvan i uslovima gladovanja, kada preovladava glikogenoliza.

GLIKOGENEZA

1.Glikogeneza zapo inje fosforilacijom glukoze u glukozo-6-fosfat, u jetri delovanjem glukokinaze, a u mi i ima djelovanjem heksokinaze. U oba slu aja neophodan je ATP i Mg 2+
Glucose + ATP -----> glucose-6-PO4 + ADP

Mg2+

2. U narednoj reakciji glukozo-6-fosfat se prevodi u glukozo-1-fosfat, dejstvom enzima fosfoglukomutaze.

Glucose 6-PO4 <------------> Glucose ²1- PO4

3. Glukozo-1-fosfat i uridin-trifosfat (UTP) pod uticajem glukozo-1-fosfo uridiltransferaze (UDPG-pirofosforilaze) reaguju i nastaje aktivni nukleotid uridin-difosfat-glukoza
(UDPG). Glucose 1-PO4 + UTP ---------> UDP-glucose + PPi

UDP- glukoza je direktni izvor glikozil ostataka sa aktivisanom OH grupom na C1 atomu. Enzim glikogen sintaza (glukozil transferaza) prenosi aktivisani glukozil ostatak na neredukuju i -1,4kraj glikogena i katalizuje nastanak glikozidne veze, izme u C 1 aktivnog glukozil ostatka i C 4 terminalne glukoze lanca glikogena.

‡ Tako se molekul glikogena produ io za jedan molekul glukoze. ‡ Ponavljaju im delovanjem enzima glikogen sintaze uve ava se osnovni lanac glikogena do du ine od najmanje 11 glukozil ostataka ‡ Tada su stvoreni uslovi za dejstvo enzima grananja glikogena, koji prenosi najmanje 6 glukozil ostataka i formira ra vu lanca glikogena sa -1,6- glikozidnom vezom. Zahvaljuju i dejstvu ovog enzima molekul glikogena je izrazito ra vast.

GLIKOGENOLIZA

Proces razlaganja glikogena, GLIKOGENOLIZA, tj. mobilizacija deponovanih molekula glukoze iz glikogena je slo en, enzimski katalizovan proces. Glikogen je u organizmu ovjeka prisutan u svim elijama, ali ga najvi e ima u jetri i mi i ima (do 5% te ine jetre i oko 0,5-1% mi i ne mase). Glikogen jetre u estvuje u odr avanju glikemije, dok glikogen mi i a slu i kao izvor energije samih mi i a. Glikogenoliza je katalizovana brojnim enzimima, a prvi u nizu je fosforilaza (glikogen fosforilaza), koja raskida -1,4-glikozidnu vezu. Fosforilaze jetre i mi i a, iako imaju istu funkciju, donekle se razlikuju

1. Glikogen fosforilaza jetre se javlja u dva oblika: glikogen fosforilaza a je aktivni oblik, a glikogen fosforilaza b je neaktivni oblik. 2. Glikogen fosforilaza mi i a je funkcionalno sli na sa istoimenim enzimom jetre, ali se imunolo ki i genetski zna ajno razlikuju. Glikogen fosforilaza je dimer, a svaka podjedinica sadr i piridoksal-fosfat. Aktivni su samo dimerni oblici enzima.

1. Razgradnja glikogena po inje dejstvom aktivirane glikogen fosforilaze (u mi i ima i u jetri). Pro tome se de ava fosforiliti ka razgradnja tj. uvodjene molekula neorganskih fosfora. 2. Kidanjem alfa-1,4 glikozidnih veza iz glikogena se ,sa neredukujuceg kraja, odvaja odgovaraju i broj molekula glukozo-1 fosfata.
Glikogen (n) + Pi <----->Glikogen (n-1) + Glukozo-1-fosfat

2. Skra ivanje lanca polimera glikogena te e sve do onog trenutka dok se ne pribli i mestu grananja glavnog lanca alfa-1,6 glikozidnim vezama, na rastojanje od 4 glikozil ostatka. Tada deluje enzim trisaharid transferaza, koja trisaharadni segment prenosi na glavni lanac, koji se produzava. Posle preme tanja tri glikozil ostatka, mesto grananja je dostupno dejstvu enzima degrananja (amilo-1,6-glukozidaza) koji kida alfa-1,6 glikozidnu vezu. To se odvija hidrolitickim putem, i dobija se molekul D-glukoze, a ne glukoza ²1fosfat.

Trisaharid transferaza

Glikogen fosforilaza

‡

‡

‡

4. Molekul glukozo-1-fosfat niti mo e da napusti intra elijski prostor i predje u krv, niti mo e direktno da se koristi kao energetski materijal, jer se ne razla e glikolizom. Zato je neophodno da se pod dejstvom fosfoglukomutaze prevede u glukozo-6-fosfat koji mo e da se uklju i u glikolizu. Glukozo-6-fosfat se mo e prikljuciti pentozofosfatnom putu preko enzima glukozo-6-dehidrogenaze do stvaranje NADPH I pentoza.

5. U JETRI i u manjoj meri u bubrezima (Ne u MI I IMA) nalazi se enzim glukozo-6-fosfataza, koji razlaze glukozo-6fosfat do glukoze, koja odlazi u cirkulaciju.

Veza Glikogeneze I Glikogenolize sa ostalim metaboli kim putevima 1. Glikogen se razgradjuje i nastaje iz glukoze 1 fosfata 2. Glukoza-1-fosfat do glukoze-6-fosfata (phosphoglukomutaza reversibilna reakcija) 3. Od glukoze-6-fosfat do glukoze (SAMO JETRA i BUBREZI - za cirkulaciju) 4. Glukoza-6-fosfat iz glukoze preko kinaza (hexokinaze ili glukokinaze) 5. Od glukoze-6-fosfat do i od glikolize (katabolizam) and glukoneogenezu (anabolizam) 6. Od glukoze-6-fosfata do pentoznog puta (NEreverzibilno) za redukuju e agense (NADPH) i ribozu za nukleinske kisleine

Regulacija glikogeneze i glikogenolize
‡ Fosforilacija i defosforilacija glikogen ²sintaze (anabolizam glikogena) i glikogen-fosforilaze (katabolizam glikogena) Postoje dva oblika glikogen sintaze: fosforilisani, ili neaktivni oblik d defosforilisani, tj. aktivni oblik - i Ova dva oblika mogu da prelaze jedan u drugi. U fiziolo kim uslovima sinteza glikogena zavisi od glikogen sintaze -i, koja nastaje iz glikogen sintaze -d delovanjem dva enzima: protein fosfataze i protein kinaze-A

‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Postoje dva oblika glikogen fosforilaze:

‡ fosforilisani, ili aktivan oblik - a ‡ defosforilisani, tj. neaktivni oblik - b ‡ Ova dva oblika mogu da prelaze jedan u drugi. ‡ U fiziolo kim uslovima razgradnja glikogena zavisi od glikogen fosforilaze a koja nastaje iz glikogen sintaze -b delovanjem dva enzima: protein fosfataze i fosforilaze kinaze-A .

Hormonska regulacija
‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Glukagon i epinefrin (adrenalin) Hepatociti poseduju - 1 i - 2 receptore za kateholamine, kao i receptore za glukagon. Vezivanje glukagona za receptore aktivira membranski enzim adenil ciklazu, a posledi no nastajanje cAMP-a vodi aktivaciji glikogen sintetaze. Pojedini proteinski hormoni (epinefrin i glucagon) mobili u glikogen i aktiviraju glikogenolizu tako sto se vezuju za svoje receptore sa ekstra elijske strane plazma membrane. Po vezivanju hormona za svoj receptor, adenilat ciklaza, membranski enzim, se aktivira i katalizuje sintezu cikli nog AMP (3',5'-AMP) iz ATP-a ATP --> cAMP + PPi Cikli ni AMP aktivira protein kinazu A koja regulise inaktivaciju glikogen sintaze i inhibiciju glikogenezu i aktivaciju fosforilaze kinaze i aktivaciju glikogenolizu. Dakle, za vereme gladovanja (glukagon) ili u stresnim situacijama (epinfrin) , e er koji se nalazi kao rezerva u glikogenu se mobili e i koristi kao gorivo u organizmu

adrenalina. Insulin favorizuje talo enje glikogena kao e erne rezerve tako to aktivira sintezu glikogena (glikogenezu) i inhbira degradaciju glikogena (glikogenolizu). Insulin je anabolik Posle vezivanja za svoj receptor , insulin aktivira tirozin kinazu koja je vezana za insulinski receptor sto dovodi do aktivacije razlicitih signalnih transdukcionih puteva koji , na kraju, aktiviraju protein fosfatazu 1. Protein fosfataza 1 se odvaja od fosforilaze i katalizuje defosforilaciju glikogen sintaze do njene aktivne forme i favorizuje sintezu glikogena

Insulin izra ava antagonisti ni efekat , suprotan od

Kalcium Jon Za 1 receptore hepatocita vezuje se noradrenalin, to pokre e mobilizaciju Ca 2+ iz mitohondrija, a porast koncentracije ovog katjona aktivira kalmodulinsku komponentu kinaze. Kinaza fosforili e glikogen fosforilazu b, u aktivni oblik, to vodi razlaganju glikogena. Sli no cikli nom AMP-u, Ca2+ deluje kao sekundarni glasnik koji aktivira mi i nu fosforilazu kinazu. Dejstvo Ca2+ na fosforilazu kinazu favorizuje glikogenolizu.

Alosterijska regulacija glikogen fosforilaze

Inaktivna forma glikogen fosforilaze se jo naziva T-forma (tense) , dok aktivna forma je dobila ime R-forma (relax). AMP se normalno vezuje za inaktivnu T-formu fosforilaze-b. Vezivanjem AMP-a dolazi do komformacionih promena kod fosforilaze-b ,tako da prelazi u R-formu ili aktivnu formu ² BEZ FOSFORILACIJE Ovaj alosterijski efekat AMP je neophodan za energetske potrebe ELIJE Glukoza alosterijski inhibira fosforilazu tako aktivira transformaciju aktivne T-forme u inaktivnu R-formu

Alosterijska regulacija glikogen sintaze

Pove ano akumuliranje glikoze-6-fosfata dolazi do aktivacije glikogen sintaze transformacije glukoze-6fosfata u glikogen. Glukoza ²6-fosfat se alosterijski vezuje za fosforilisanu inaktivnu glikogen sintazu-d i transformi e u aktivnu fosforilisanu glikogen-sintazu (bez defosforilacije).

-THE END-

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful