----

-".-~

i

POPRAVI SAM SVOJ
,
I

........

\

L

-

mlfJDIP
Delavska enotnost

--.-~-

--

-

-- -

.'.

-----~-

.•.•...•.. ~..

I;

"V

SADRZAJ
UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

13

13 17

28 30 32 34 36
48

ODRZAVANuE AUTOMOBILA

31

52 56
60 66
68 70

Leri Kerli

POPRAVI SAM SVOJ AUTO
Odrzavanje {popravke Naslov originala: Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov

DO IT YOURSELF AUTO REPAIR

Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. Dll~an G;I\:nik. Damian Kriinik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Za ildilv;,~;;: Mi1'lil Zivkovic. V. U. dir~kl(lr'l !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; i~\'[~nllg prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali
OdgO\'1ll'll1 un:dnik i",ua\"~;l: O;Ll\ii,] DOl11ajnko

Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka
'0 lyg6 Publications lnternational Ltd. © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, TOZD Koprodukcija

Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . Ciscenje i pranje motora ....................

73 77

OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE
Odrzavanje akumulatora .................... Ispitivanje akumulatora ............•........ Punjenje akumulatora ...................... Upotreba produznih kablova za startovanje ... . Izbor akumulatora i zamena ................. Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... Provera tecnosti za hlaaenje ................ Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . Zamena remena ventilatora ................. Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . Zamena cepova na bloku motora .... ........ . Zamena hladnjaka ......................... Grejaci .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Punjenje klima ureaaja ..................... Odrzavanje precistaca za vazduh ............ Zamena precistaca za gorivo ................ Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... Podesavanje karburatora ................... Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 96 99 103 106 109 112 119 122 125 130 135 137 139 142 145 147 151 154 156 158 162 165 170 173 180 188 194

92

SISTEM ZA PUNJENJE 117

SISTEM ZA HLAt>ENJE 127

SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167

--SADRZAJ ------- -- --- ----- - ---- -- ---------- --- - - - - - - ---- -

-----.-.-.--~ --""-'-~---"'-'

Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. Ubrizgavanje dizel goriva ................... Turbo punjenje ............................ Kompjuterska regulacija motora .............

198 200 202 205 208 211

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217

Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . Uredaj za regulisanje isparenja .............. Uredaj za zagrevanje vazduha ............... Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« Podesavanje zazora ........................ Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vakumski regulator paljenja ................. Centrifugalni regulator paljenja .............. Razvodnik paljenja ......................... Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kablovi za svecice ..................... " . . . Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... Trazenje gresaka u motoru .................. Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . Ispitivanje vakuma ......................... Ispitivanje balansa snage ................... Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... Zupcasti kais .............................. Lanac razvodnog mehanizma ................ Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje katalitickog filtera ...............

222 228 229 232 234 239 246 254 257 260 267 269 271 276 278 284 288 293 294 301 302 306 309 310 312 314 317 320 325 328 336

SISTEM ZA PALJENJE 243

MOTOR

297

i

i

IZDUVNI SISTEM 323

SADKLAJ--- -

PRENOS SNAGE 338

Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " Servo upravljac ............................ Pregled prednjih kocnica .....'. . . . . . . . . . . . . . . Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Zamena plocica disk-kocnica ................ Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje dobos-kocnica ................. Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 'Pregled servo-kocnica ...................... Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prekidac za stop svetla ..................... Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Odriavanje pneumatika ..................... Premestanje tockova ....................... Zamena tocka ............................. Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Priprema metalne povrsine za bojenje ........ Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . Popravka ogrebotina i udubljenja ............ Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . Popravka ostecene boje ....... ,............ Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . .

343 351 357 362 362 374 377 380 385 389 391 391 395 404 408 410 418 422 422 429 432 436 438 440 443 444 446 452 454 457 459 462 465 466 469 473 475 477 477

UPRAVLJANJE· I VESANJE 382

SISTEM ZA KOCENJE 414

PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE

462

-----

-~~--,-----------..,.--------~

SADRZAJ
Ukrasni i zaptivni elementi ................... Skidanje oznaka i nalepnica ................. 478 481 483 487 .488 491 493
~

DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483

Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla Grejaci zadnjeg stakla ...................... Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... Radio i antena ............................. Brzinomeri ................................ Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

495 495

RECNIK POJMOVA 497

Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod.

·ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno novca na Asvake godine potrosite prilicnu svotuumete da odriavanje i opravku ukoliko to ne

UVOD
radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7

uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila smanjen~, cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na

UVOD

njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u
stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno

ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao

otkrivanje manjih kvarova.
Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na

osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se
nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim

retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva-

sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno.

8

=

---

UVOD

Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice

vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna.

,

~~.'.~
,--

~/

Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l donj~ leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): z~men.:l kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone.

9

cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Vise podataka nac.DELOVI AUTOMOBILA 0~ ! matera. niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. . Cini im se da vide sumu tica. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Kada kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. kaiseva i automobilu zbuNeke Ijude prostor za motor upodignu poklopac njuje i obeshrabruje. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!.

STUB UPRAVUACA 2. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10.~ '''--- @ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. AKUMULATOR 17. REZERVNI TOCAK 4. REZERVOAR ZA GORIVO 11. HLADNJAK 20. IZDUVNA CEV 6. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. ZADNJI AMORTIZER 3. KAT ALITICKI KONVERTOR 12.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11 . KUCI. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. DONJE OSCILUJUCE RAME 14.

16. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 22. ZADNJI GlBAN) 6. KATALlTICKI KONVERTOR 10. STEGA DISK-KOCNICE 12. 20. PREClST AC ZA GORIVO 23. DISK·KOCNICA S. IZDUVNA CEV 4.DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 1. KARBURATOR 24. 17 IS. STABfUZATOR 15. MENJACKI PRENOSNIK 11. STUB UPRA YLJACA 12 . SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 29. GORNJE OSCILUJUCE RAME ALTERNATOR PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC POGONSKI REMEN ALTERNATORA VENTILATOR PREDNJE SVETLO 21. PREDNJI PRIGUSIV ACe 9. ZADNJI PRIGUSIVAC 2. AMORTIZER 13. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 28. 19. SVECICA 25. RAZVODNIK PAUENJA 27. DlFERENCIJAL 7. KARDANSKI ZGLOB 8. ZADNJE SVETLO 3. KRAJ SPONE 14. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 26.

Za neke radove. pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako. Cak i aka sam posao nije mnago tezak. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzava- Kodrzavanja i opravke automobila? To zavisi od akve su vase realne mogucnosti u pogledu nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi.OPRAVITE SAI\~I SVOJ AUT()M'O 131 L vasih sposobnosti. Drugi. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban.ost da zasucete rukave. fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite.. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. kao sto je provera nivoa ulja. moguca upotreba dizalice iii platformi. bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. obratite se strucnjaku. srednji niva i viii nivo. i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. nije potreban nikakay alat. znanja i volje. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno mehanicarsko iskustvo. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti. ledino Yam treba dobra volja i sprem. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva. i prevazilaze opseg ove knjige. bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove. poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. kao sto je zamena 13 . isprljate ruke. Odrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. SledeCi to najcesCih radova koje mozete da obavite uputstva iz ove knjige. pa i da ~e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. potreban sarno rucni alat.

. <.kljuceve.. . I I Ispiranje ipunjenje hladnjak~ Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu • • I• • · ! I ! . '2'. Poslednja kategorija.. znanp . I .. •.3?i ~~ :"Q.0 0. • .'1>!I {: ..§' ~ .. .' ".. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja...0 &~ '(.$ 1] Potreban . I • • . profesionalna oprema.rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku. -o::. I I i I i I ".. stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja. / alatJpribor -o"'.. I •I •. N1VO ..c .. '.$ -stil ".. • •I .q ·_2 !! -$ • • l .. -i:..$ ! _~ c.!: et I • • • . :. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove automobila... • • • • I I • • • • •i• • . pumpa za podmazivanje sasije."" ~Q.. g 0 ~ ~ ::.ti" f ". g <.'$ of .. .5 q'f .. "c: t 0 . opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson. dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat .• i .'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu.. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. I I• I I " • I ... klesta i odvijae. .~ ~ ~~ f c: e 'B ""Q. • I• ji/t~ Wit!!! . :.l. ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. • • • . • • •! • • • . 2'. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom . itd. • • •I ! •I • •I • I • • I • • .0'"'.oo!:i.

Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja li0'liJlti 0. I I I 1 I 15 .!:! )j'""'...: § ~ f .-- . • II • •I I • I• . • . ..~: ~ ·l • . I • I I • • • I• I • • • • • • • I• I I• I I •• • I • • • • • • . • • .'$ "q.. • • I • • I•I .. C:i'::.l .. I• I •I •I • • • .....I .§ -f..• ! .o .." 1}"".l. I • .-- l $ • • I• . .. I I I • • . • . .• .--------~---. I • • I I J • I I • I I I• I • I • .. • I . • .• ! • I .<. . .---~-----.'$'" . • I.~~ Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _.t 1& ! ".~ .t:: ~'><J. • • I . - OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / -o~ / Pot reb an aJatipribor --e"" f $" :~ fJ t::o..~q. I • i •I I .>Q."§ ..0 i' g -s i~! ."$t"..::'~"$"q.II •! I I. • . ~ ~"<.. 0 q.~ g~ 2lfi..• I • I• • • • • • I • • . • . .

. • • i i i.[ OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL N' ' Potreban 'Iva znaoJa / 'alatipribor. I ! I t 16 .l~l~"/l i'(0~ /~~~~l{ p'" Q. • • I r• i • i ! ! . • • I ! • • I r• I • • I •I• • I • .. I i I • - I i.. I I I I I I Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje sl~odnog heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca .~ . • I !• i • I • i I . • I • • • • I• • • i• • • • • I• !• I• I• II• • Ii • •I• .~:f :J~l ~~i""c. i • • I 1 .i I • I • I • I •I i I• • I ! I i I I i I • I• I• I .. I I I 1 • I • I • I • • I !• I • i I • • •I •I •I • • • I • I • I . I• I I I • .I • I • • I • •I•I• • • I• ! • I. • • • • • • • I I i • ..gl i:: ./ . I I · Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' o desavaoJc ventI'I a • ." . .I I I I • I I • I I ! •• !' • ! I . I • i • 1 ! I . . • • •I•I ! • • • I• • I• • • I I • • I• • • I • • i I I I I .. iiifDlftl ~o& . ." ~ I . • • •I • I • I• • • I .------------..

l3ilo kako bilo. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke.IIIIIII\1I. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. U kojoj cete meri imati . Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. pazite da sve sto radite. po dnevnoi svetlosti. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. Kada je vreme Iepo. viike i zavrtnie. jasno je da bez alata nema zanata. pre nego sto se odluCite za kupovinu. Ako nemate radni sto. Isto tako.f11\) ~ Kombillov. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. U suprotnom. jednostavno. Osim toga.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor. I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove delovi i alat. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. Kada radite napolju. Ako slucaino spadate medu one srecnije. Pre svega. ~ __ Pljosn<l!C lurpijc ~)o (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. unistava navrtke. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Alat Uknjige. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . Jos gore je imati rdav alat koii. radi u velikoj. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pribor. onda ste preskocili prvu prepreku. nioracete nekako da se snadete. Drugi uzivaju u tome Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. obidite nekolikO pradav- KombinoVilnu k!csta Radionicka dizalica (znba-dizalka) .ll1i otv()rcni!()ka~ti kljuc 17 . Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti.

biee mnago izdr±ljiviji.lim urczorn ~ ~ 18 I'I [ SS :~ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom . Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. poluge za vadenje eksera. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi. razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. To sto je radna povrsina pljosnata. na zalost. rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. to je alat bolji . I!I' ] CD ® Odvijac za vijkc sa urcZOm • ~ !) Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn d I' EB @ @ i Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Oni se. ne znati da ce odvijac oba· debljine radnih povrsina odvijaca. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. Medutim. i oni na prvi pogled izgledaju isri. ponekad koriste kao dleta. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Kada razmisljate 0 ceni. Zbog toga. Posto su zavrtnji. iIi pljosnati odvijaci. a da ne potrosite sllvise DOyea.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. ako nameravate da kupite dobru garnituru. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. ~ C~. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. grebaci i drugi slieni alati. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac).# ~. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja.

Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. kardanski zglobovi i drugi sklopovi. Ali. Kad kupujete.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Kldta sa pravim celjustima imaju . Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. 'Osim njih. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Na primer.ocnike. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta.ko dostupnim mestima.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. spoljas- Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 . Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. Postoje klesta za unutrasnjc usk. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. to je samo pocetak . Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata.

ali takav izbor amateru nije potreban. podesljivi otvoreni. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. . Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. Lepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. Pored ovih kljuceva.1I1"1 lllvnrcnVnas. okasti.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za drugo. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvo- reni. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. krivina kad okastih kljuceva. kao i razliCite rucice i nastavci. kombinovani otvoreni (okasti.luni kljue Dv()strani ObSli kljuc lcdnosmcrna rtlCica sa sk<lk~vjcom i okn:tac spoljnom cctvrtkom sa ~ipkom :iil 20 . Otvoren) k!jlJ~ Poddljlvi otvorCl1i kljue OkllSli kljlle Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc KomhiIlOI''.

Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). a ne elektronski.. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. . Upatreba momentnog.1' . jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje tacno prema fabrickim uputstvima.. odvijat DinnmomC(. ~. nastavci 2)~~I((V 00 CD [ . eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva. Umeci.i. iCC' ~~ 2) ~ <~ \Q) ~ W::~ =::z~~~ffi. Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. . po mogucstvll. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom.) C[~~~~~) tL=~I) C2) Kljuccvi za svecice I© c ListiCi Odvijaci Zll merenje zazora. listi6e za merenje zazora. iii nedovoljna pritezanje.male kljuceve. turpija za svebce. kardanski zgiob.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) 21 . odvijace i. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji. ~ I u ( m ~ 2J I 2J ~ I \ . Takode treba nabaviti momentni kljuc. i ~ 'I. I .OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Pored toga. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. W ill . Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan.

sekaCi. plasticno i neko drugo tela. testere za secenja metala.. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije.ca scbnjc IneW\a <: C II < "'" <::: . nije potrebno. osim za opravku karoserije. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. pljosnato dleto. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. a pljosnato celo na drugom kraju. makaze za lim i drugo. zavisi od njihove velicine i obiika. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". Ako nameravate da opravljate karoseriju. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. ¥ ¥ II < ---- II Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju.• II CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat.:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~=== o Turpije. Ovo vam. probojci. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni Dlcta 22 . makaze za tim i klesta za secenje :lice. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. dleta. isplatiee vam se). Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . Kada se otkaCi i poleti. kao i sekace. glava ('ekica moie i da ubije.

0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii l\ LI I \ . I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5~ produlnim kablom Rucn~ svctilika ad 12V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 .

izdignuta nekoliko santimetara od poda. a ne da ga podupire tokom rada. _ ' POKRETNA LEZALJKA. a zatim da se odatle izvucete. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia.. Ako imate srecu da radite na tvrdom. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija alat. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. I 24 . Cesto je mnogo brte. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1.l. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje.prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. DIZALICA. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide.llica Pokrelna lei~l. ravnom podu. Dizaliea je predvidena da podigne automob.ika Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. Plat forme za v()zilo Radionicku dizalic~ (zaba-dizalica) $lubna hidraulicna diz. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. ALAT ZA AKUMULATOR. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. Ako yam je potreban produini kabl.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. koristite postolja umesto platforme. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme.

!"'7'1 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL g :! . Nosac akumulatora .naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora.rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. i i i '-. Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N()~a6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova .iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje.maida ih vee imate u Svom automobilu. Hidrometar . Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 . Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta.. PRIBOR ZA PROMENU ULJA.··1 . Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. ! ~" ~ Izvi<lK<lC za Klemc ~~ f". Produini kablovi za startovanje .

Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili.OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. . PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svet- 1 . Stroboskopska lampa. Slrobmkopsk<l lampa ListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc Urea. . moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. IIi.:lj za mcrcnjc potpritiska 26 . ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu.

Provera kompresije je vazna.OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lost. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dug- madi«. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. ali taho- metar daje tacnije rezultate. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. posebno na starijim tipovima automo- bila. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. posedujete. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. zaptivanjem. stanjem karburatora. Ureclaj za merenje potpritiska. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. NASADNI KLJUC:. Nasadni kljuc se kao I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima I Ii -I i Krstasti flilsadni kljuc [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim auto- I mobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Ovaj merD! instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. Ako se koristi kako treba. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. ListiCi za merenje zazora. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. Uredaj za merenje kompresije. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. Tahometar. a njom se Pumpc Zll podmazivanjc 27 . MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje.

Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. P~sto se' auto mobil podigne. plasticnom i izolacionom trakom.kao sto su ram. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. kosu.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod .automobilom. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. sake. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. RAZLlCIT PRIBOR. kravate. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. potrosnim uljem i maseu. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. satove i narukvice. Garniture kljuceva. vijaka. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. podrumu. Ali. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. plakaru iii prtljainiku svog automobila. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. zadnja osovina iIi oslond branika . dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. odvijaca. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. Ncipu • Pre nego sto poenete da radite. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. Cuvajte prste. Osim toga. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. podlaski i sigurnosnih podloski. Driite je u garazi. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. Mere predostroinosti ijedna knji~a 0 opravci automobila po prin»uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. skinite say nakit . Nemojte koristiti niske stolice. a ne sarna dizalica. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. oscilujuca ramena. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei. zatim zavrtnjima za lim. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih.prstenje. kaisnici i pogonsko vratilo. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. ispod iii oko vasega automobila. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ. Aka nemate posto· Ija. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. kaisevi. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. karbura~ 28 . ne gubi se. Izbegavajte siroka odela. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. kante za otpatke iIi kutiie. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. a lako se skida vodom. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije .

Aka morate da ukljucite motor. alternatora.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi.seg vozila. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. Antifriz je otrovan za pice. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. regulatora • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . Nagomi- • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. Isparenja su eksplozivna i moze da ih lavanje uljenmanoksida. maze da bude smrtonasna. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. kocnice. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. odnosi na upotrebu elektricnog alata. ulje za menjae. ako niste sigurni u ono sto radite. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. Prvo popravite mesto kaje propusta. itd. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. kao sta je zamena elektropokretaea.000 do 40. Ako koristite produini kabl za startavanje. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. prvo ukljuCite akumulator. brusenje i . radia-aparata. Ovo se napana. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. pa tek onda uredaj za punjenje. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kaenice iIi kvaCiia. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. 15to se adnosi i na teenost za tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. sistema za dovod goriva koji propusta. benzin. kada koristite dleto i cekie. glavnog prekidaea. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. Zastitit~ ruke gumenim rukavicama. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. a 06 Z35titnim naaearima. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivoti- 29 . ulje za servo uprav!jac. gasa bez boje i mirisa. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. uije za motor. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL r----------------------------------~~~~~~~~~~~ nje mogu da pokusaju da ga piju. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. moguCi karcinogen. Pored toga. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. kontaktni kljue treba da bude izvaden. Usled karozije. Prilikam punjenja.

Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. ali i glavnih delova kao sto su motori. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. ali mogu da predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. elektropokretati. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. menjati i zadnji trapovi. Na delovima kao sto su karburator. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. delovi sistema za paljenje. Medutim. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. Kao i kod alata. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori.sto ne znaCi da su kao novi. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal- nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . a u nekim slucajevima je i bolji. pumpe za vodu. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. U nekim slucajevima. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. a to je kupovina starih delova. Kupovina delova os vazan odrzavanja automoJ bilajedan. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. postoji i treea mogucnost. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. 30 . • Kada bacate istroseni antifriz. kvalitet se cesta ogleda u ceni. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . Sto se tice kupovine delova. nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. itd. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju.. kao sto su poklopac razvodnika paljenja.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. da prodete sto jeftinije. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. Umesto toga. U pogledu nekih delova. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima.principuclemen atsarn« jeste lako ±elite po »uradi kupovina pretistaca. Panoyo yam sa'4etujemo. tecnosti i rezervnih delova.

udarcima. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. Onog trenutka kada s. a to znati 1akse startavanje. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. Ulje u motoru treba redovno da se menja.000 kilometara . Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. kao i ostale delove izlozene trenju. a tecnosti za hladenje motora posle 60. tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da pro- uzrokuju. vesanja i kocnica. S~mousluzivanje benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. Interval za promenu ulja posle predenih 20. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. babanje se ubrzava. razne delove motora. bolju voznju. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. teenost u automatskom menjacll.000 kilometara. ODRZAVANJE AUTOMOBILA I i I i Ubila odriavanje skoro nije potrebno. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. Odrzavanje automobila. gledi i zamena kablova sklonih kvaru. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara.. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. teenost za bladenje. odnosno redovni pre- prkas svih priea da novim tipovima automo- odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu. klizanju.sto (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila."V . kako predlazu fabrike. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. obrtanju. Obavezno treba pregledati ulje u (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe. 31 . toploti.000 kilometara. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva.e njibova koliCina smanji. koroziji i visokom pritisku. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. motoTu. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja. Sto se tice precistaca za ulje. veCina mehani- cara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. preCistace.

Odrzavanje i provera sigurnosti rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom mehamzmu. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. U sustini.1' istrulele.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l-- >--\1- CD Osnovne !ccnosti 4 I. Ako je P hod pedala suvise veliki. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. (5) uljc u mcnjacu. Kacta je kocniea otpustena. (4) uljc u motoru. a radni hod nekoliko eentimetara. dite celokupno stanje vaseg automobila.I ! 32 I . popueale iii iskrzane. Kada se upravljae porn era napred-nazad. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu.~zlicita zavisno oil lipa vozila i sIoga j~ provcritc u prirucniku:eLl >voj ® ~utom[)bil. istroseno. Lokw:ija ie r. naprslo. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. Zazor upravljai'a. (3) uljc za scrvourcd<lje. Pedala kocnice. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. Ogledala. Rui'na kocnica. C::) tccno~l 1:1 hladcnJC motoHl. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Sirena (zvui'ni signal). (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Kada se ukljuCi. Pedala koeniee treba da bude evrsta. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. Uredaj za pranje vetrobrana. BrisaCi vetrobrana.

Vakuumska creva treba da budu zategnuta. Proverite leve i desne. Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. Pokazivaci pravca (migavci). a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Klinasti remeni. a ne tvrda i kruta. Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I i I ! I. nezamrsena. Cevovodi h/adnjaka. prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Poklopac razvodnika paljell. naprsline iIi druga ostecenja. Stop svetla. Zadnja svetla. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. I ~- f balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. Zute. Sver/a za voinj!! unazad. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Svello registarske tab lice. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije.leCica dak motor radi po mraku. Proverite duga i kratka svetla. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. ~ Stan)e pneumatika. PreCistac za vazduh ne bi trebalo da ometa strujanje vazduha. ali oe suvise. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Rezervni tocak i dizafica.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. NLvoi tecnosti. Proverite ventil za regulaciju . (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Ostecena creva treba zameniti. topli vazduh treba da duva u vetrobran. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. proverite da Ii imate pumpu). Prednja sver/a. Prikljllcci (kablovi) za sveeice.ak u pneumaticima (gumama). da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu.a vaz:duh. iskrzali ili pokidali.vrati u karter motara. Vakuu. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. tada zadnje staklo treba da bude toplo. Curenje tdnosti.ia. Pritis. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. a ispod pred- r .mski cevovodi. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Cevovodi za grejac. P%zaj creva. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. PreCisrac ::. oguljenih iii pregorelih mesta. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i })min~<. Poklopac ne sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Grejac stakla. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja.

i Svakih . Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. to bi tre- malno za neke sisteme vesanja. KoCiani cevovod.-------~--. Delovi komande upravl}aea. Podmazivanje diferencijala.' 34 . Treba proveriti oslonce . Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. sponu treba zameniti.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad. a zatim ga pustite. to znaCi da servoupravljacki sistem balo da bude ulje SAE 90.est meseci Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) I I :.. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju.. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. labavih Dasata ili naprsiina. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. . unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Proverite olabavljenost tako sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. . Amortizeril vesan}e. Zelene. da homokinetieki zglob nije ispravan. Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. .-. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. Napomena: aka osetite teenost u oblogama.. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje. . /Krajevi spona. Kao sto sma rekli.da nisu pOhabani. potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. i stop svetla i drug a postojeea svetla. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom.I ODRZAVANJE AUTOMOBILA ! njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. zadnja svetla. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice.. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta . Kardanski zglobovi na vczilima sa Ispravan amortizer/vesanje . plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka. nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. ne sme da se aseti da su olabavljeni. neznatno curenje je nor- zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob.. pOkazivace pravea. Kuglasri zglobovi. I potrebno o d r i a v a n j e ) 1 Pogonske kaiseve . cevnog prikljucka.

uida: o o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o BrisaCi vctrobran3 o o Uredaj za pranje 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o o o 0 0 0 0 0 0 0 0 0 vetrobrana 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ogledala Grejac stakla Rezervni toenk i dizalica SPOLJA Prednja svetlll 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Kocnice Automatski menjac Akumulator Servo upravljac 0 Ulje u motoru Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 0 0 0 0 0 D 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ulje iz motora Sistem za hladenje Kocnice Menjae Difercncij<ll Pretisrae za vazduh Remeni Crevn za hladnjak Creva za grej Ole Ventil za provetravanje bloka mo~ora j. kao i . za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika. caura oscilujuCih ramena. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. itd. krajeva spona. Svake godine Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja Provera ventil.000 kilometara) 35 .) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje ISPOD HAURE Nivoi tecnosti: ISPOD Curenje fl. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova.mja Svetia za yoinju unazad Svetlo registarske tab lice Metlice fla brisaCima Pritisak u pneumaticima 0 0 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi Diferencijal Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije Podmazivanje sarki na vratima i brava.cr<.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I.:\-n Vakuumska creva Paklopac razvodnika paljenjZl Kablovi sveCica Polovi akumulmor:l ServO medaj Rezervoar za gorivo i cevavod Amortizer/veSanje Krajevi spane Kuglasti zglobovi Upravljacki mehanizam KoCiani cevovod Izduvni sistemJ zadnji prigusivac Kablovi rucnc kocnice Zadnja svetla Stop svctla Pobzivac pravca kret. razvodna ruka i kablovi) Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda.

. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. teenosti Vkojebisenjihova ima yremena na vreme proveramoraju s vati da koliCina uvek bila odgovarajuU tim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . Ovdic je objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. tecnost za hladenje. on se obicno nalazi na ceonoj strani. 3. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. Prov·er·a osnovnih teenesti as automobil neko!iko »vitalnih<.. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude 2. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. Ako je automobil pre merenja vozen. Da. trebalo bi . nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. zato sto se den ulja . u\je za scrvo-upravljae. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. Prethodni odeljak. Ako ste na odmoru.niske vrednosti.max« na meracu. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. Isto se odnosi i na automatski menjae. mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. to znaCi da <:'! . Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. dace Yam netacne . ulje za koenice.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti.i~S uvek nalazi u motom. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. Na vozilima sa prednjim pogonom. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. 5.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. Medutim.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih i~parenja u sistemu za napajanje motara. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati . 4. nivo ulja ee doti do oznake >). biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). a potom ga izvadite. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. Ako je karter motonl pun.ao na aznaci »max<.

UZmi11. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. Aka stc to uCinil1 kako treba. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. skinite poklopac s otvora za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca Men\('.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). nivoa uijn obicno 51. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. tj. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. pri veCim brzinama i llsponima. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). ocisti!e ga krpom i Vflllite nazad u Olvor taka sto cete g~ do hala gum uti nadale. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja.! nuJazi na botnoj . da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. Dod<ljtc toiika llija dil dade do {)zn~lke "m~x" 37 . vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj.~--ODRZAVANJE AUTOMOBILA I - motor radl sa manjom kollelnom ulja. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda.': mcrac. vlaga ce se brzo nagomilati. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). Da blste doli Ii ulje.trani motora (proverite tacna m~SIO na kome 51. o CD (3) I \ CD (3) 6.

. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). Prove-rite d~ ii korislite uljc odgovara)uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). N a taj nacin.iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. dok se veCina gumenih vadi. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . Ako je automobil upravo »upaljen«. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. 1.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( ~ "-~- /1' j. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. Ulje se grejanjem . Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii je one toplo iIi hladno. 7. Ali.~ 1--___. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 2. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. . Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Neki poklopci se OdVfCU. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. Ako je nivo ulja nb:ak. ako vas merae nivoa nema takve oznake. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuje u prirucniku za vas auwmobil.

39 . Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra.ulOmobil gde se tacno nalazi. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 3. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto. 6. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil.ron II i Type F. Ako je ulje u dobrom stanju. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. Posta ste dodali ulje u menjae. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Postoje dYe glavne vrste ulja: De.nstyen~ za vozlla sa zadn]lm pogonom. Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. Na voziJima sa zadnjim pogonom. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. 4. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. 5. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. Aka niste sigurni gde se naiazi. Za razliku od motornog ulja. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor.::<1 va~ <J. 7.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se N Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. Provcrilc II prurucnibl . ! t I I 8. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Takode.. pogledajte u prirucnik za vas automobil. NEMOJTE prepuniti menjae. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. predviden je prye. avedeni spisak alata. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. U nekim slucajevima. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i »)puno~<. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll.

. ~cr OlYOra Z~ nalivanje ulj~ (!) nalazi sc ~~ Slr~nc suvozaCH.. ® Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore).~- .1 I 0 -I ~ ~J .-. II Ii I Ii.----------"--------- _. ! r-------------------'----------------il ' i o Ii I Ii I I I' I.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 'Ihr-----L-~~~I'/I 1b-lJ.! I I. I' 40 ----.--._-------.. (CP (2) ~c naliui na kraju mcnjackc kUlijc."""t. . Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole).

Stavite menjae u brzinu. 5. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. . Aka je menjae dovoljno napunjen. sestougaoni kljuc • Levak Provera nivoa ulja u diferencijalu cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. Cep moze da ima cestougaonu glavu. Medutim. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. U veCini slucajeva. 4. Ako ulja nema dovoljna. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. 6. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. Parkirajte automobil na ravno tie. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. Sa malim izuzetkom. oa aka jedne tree. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. moze aa lib oa Ala! i materijal • • Dizalica i siQ:urnosna postolja Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. 2. Vratite cep na svaJe mesto. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca. Vecina mchanickih menjaca zadnjim Nnavedeni alat potreban je za vozila samenjaeke pogonom. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. te stoga podizanje automobil. 3. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor.2. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Za razliku od automatskih menjaca.ODRZAVANJE AUTOMOBILA proveri i bez podizanja vozila. 3. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. za prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja • Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. 1. sestougaoni kljuc • Levak 41 . 4.a nije potrebno. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Pre nego sto se podVllcete. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. proverite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. 5.

-- ·j . potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. . Da biste utvrdili tacan nivo ulja. 5. Ako je nivo ulja nizak. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. Ako mOlete prstom da dosq. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svakog pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. 42 . Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala.nete do ulja. ----_. 4. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. 3. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. U veCini slucajeva. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. niva je davaljnn. tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. . VeCi- nOm se koristi ulje SAE 90.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal.koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. Skinite cep i stavite prst u otvor. Vratite cep na mesta i spustite automobil.

hladenje kada je motor pregrejan.je motor hladon. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. 2. TCCllnSl za nlauenje ~c moie doliti II dm. Na veCini vozila sa dodatnom posudom.i.'~ . Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje..posledicu slabije koeenje. maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 . dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. Za vozila Ciji su hladnjak. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime..ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti pIlk!op'lc hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti .:.: provcriti na vccini voziia posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). 3. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode.titu protiv korozije. sto ima z?.::1 hladcnje nijc niwk. nost za hladenje do predvidenag nivoa.----------------------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~~~~ taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma. I '=> : l~--· . nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. Ako sistem ima dodatnu posudu. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada . nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. DOlijte tee. Ako je motor pregrejan.. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn hl~dcllje moze 00. ~ : .. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vazduha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne. zamrzavanja iIi kljucanja.. niti prakljucalu teGnast u hladan motor.

maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima.-. Kod vozila sa metalnim poklopeem. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea. Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju . 2. dolijte preporuceno ulje za koenice.. rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar..--- ODRZAVANJE AUTOMOBILA --I 3.' ~- .. ..Ie higroskopna. sto mati da upija vlagu iz vazduha. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje.. koCionih cevi..kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom.. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara.. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima.. koCionih cilindara i stega koeniea. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. Na nekim vozilima.----.---. Kod drugih vQzila.t kocnicc._.-.. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca. 44 . Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2.~--'----~ ". Teenost za' koeniee . Aka je nivo nizak. Pazite da karoseriju ne 1.--'-'.-----" ---" -.

lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij.: ')Siguf. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se prove- I I . 45 . 3. l~gao na svoje mesta.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za kotnic~. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli I 1. Kod nekih tipova vGzila. ukoliko postoji. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i proverite da Ii je osigurac.:rili ouviiaccm. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn.J. Poklopac .I 1 i .Iavnog kocionog cilimjra n.L' moie pomo. I r r ! Provera nivoa ulja u servo~uredaju upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. OZ:i. voziJa utvrsCCI1 j. t 4. Posta pronadete rezervoar..ODRZAVANJE AUTOMOBILA poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju. U oba slueaja.tilC poklop..1 mnogim ripovim. rava dok je tecnost tapia. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara.ltL'm koji '. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 2. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca.

treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. On je obieno smesten u bliiini prednje I Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). Pa ipak. hladno. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. ako ima poklopce koji se skidaju. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. da bi akumulator dobro radio. sto utiee na manje razvijanje gasova.. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. onda nista ne moiete da uradite. Medutim.i . razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze iz akumulatora. onda se elektrolit moie do dati po potrebi. tj. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. deo vade gasira. Tokom punjenja.ODRZAVANJE AUTOMOBILA . Zbog toga.. Ako je nivo u rezervOaru nizak." Kod nekih tipava vozila. merac nivoa utja U sl. Kod vozila koja nemaju merae. ----. mena. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja. 5. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1.niske vrednosti. tokom vre. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 . jer cete inate dobiti netacne . -. 4.

nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< I 47 .llator treda da se napuni.. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju.. ODRZAVANJE AUTOMOBILA . £?I!!'!'...... nivo elektrolita Je nizak i akuml. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. iii svetlo ako je nizak. J I strane prost ora za motor.!. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.. 3. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra.. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. 2.. niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili unutrasnjost akumulatora.. ~ I . Nemajte da pusite...." '" VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast.l . Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali- \ I I I Nivo elektroliia nilak Nivo eleklrolita dovoljan Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju.. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca.

Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· 5. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. a ne u elektrolitu. Vratite poklopce i operite ruke. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. klipova i sye do zidova cilindra.000 Ako uredaj pianje vetrobrana ne radj. gravitacija vraca matorna ulje V 15. Na kraju. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama.ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. i. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. Koristite obicnu' vodu. Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju erovali iii ne. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hlad.Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 (3). Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. Isto se odnos. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku. a insekti ometaju vidno pOlje.to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. prvo proverite nivo lccnosti (l). Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. pa makar bilo i zaprljano. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. 3. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. enje«. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. zatim navise do podizaca ventila i klackalice.. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. 4. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. 2. vas automobil se sastoji iz nekih delova od kojih je veCina metalna. za 48 . a onda nanize do radilice.

1P' f_'-----------------------"'o:. .R:!::Z::::A'-!V.i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primeru motora sn cilindrima u rasporedu V8. ali verovatno samo 49 I. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar.::D::. ~ . kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i.!::A~N::::J:.i ih u preCistacu za ulje. Na ovaj naein. motorno ulje padmazuje sve delove motora.: (3). to povecava kompresiju u cilindru. z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala. hladi poYrsine i smanjuje habanje.::E'-'A:!:U~T~O~M=O'_!:B~I=LA I j ! II . Ulje se iz kartera mOlor~ (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pomo~u pumpe Z<I uljo. klipnih prstenova i dr.. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. ula::. a . U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara.

Aditivi takode spre¢avaju koroziju. S druge strane. SB. SD. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. verovatno cete cuti kloparanje iz lez. a leti kao motorno ulje 30W. Vrste motornih ulja za dizel motore Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. a sa »D« najvisi. CC i'DC.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja.. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor.. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. oznacava teie i gusce motorno ulje. 3. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. Na primer. Isto kao i ulja' za benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. CB. Na primer. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene.. SE.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. Na ulju ne treba stedeti. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Razlika je znatna. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. 4. a jeftino sarno 5%. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute . Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. niti sa llcestanoSCll zamene.ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. SA. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. do 1979. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj 1. motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. SD i SC. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. SAE odreduje viskozi. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. Ako imate stariji model automobila. Ako ne proverite vrstu motornog ulja.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". I 50 L . SF. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Sc. Izbegavajte gao 2. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. Nije mnogo bolje od SA. 6. 5.API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu.67. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama.

Preporukc zavise od lipa vozi!a. oa primer. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima.ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 ! 20W-ZO I I I I I ! I I I ! 20W-40. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. 30 I > > I I I i I I I I I I I I - l5W-40 I I * 5W-ZO. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. I . a u druge sinteticki hidrokarbonati. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. 10W-40. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. lOW-50 < of -20 i 5W-30. U jedne od njih spadaju estri. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. 5W-40 I i I I I I I -10 -23 0 10 20 32 -12 -7 I i . lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. I > 10W-30. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motor- nih ulja. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. I I 80 27 I 100 38 60 16 °c -29 0 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. »DzeneraJ motors«. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 . najbolje ulje ce biti lOW-30. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. 20W-50.

ledu zamene ulja. naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja.-. ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. imajuCi u vidu duzi interval iZn. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. pri kojima se . veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. kao i manje habanje motora.~----" -~~---.. posta ~inteticki proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • • • • • Kljuc za precistac za ulje PreCistac za ulje Levak za nalivanje ulja Motorno ulje Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi Mda ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora. To je posao koji se. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko.-. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: 52 ---------- . poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval izmedu promene ulja.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. Medutim. kao i drllge prednosti.--- ~---r svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete propisno~ podmazivati sve mazalice. moze obaviti za petnaest3k minuta.. smanjuje habanje. sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina..konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. razlika u ceni i nije tako velika.---. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. kada jednom nauCite kako se radi. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinte- ticka. S drllge strane. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. Zbog toga. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. redovnom promenom ulja iIi precistaca ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko Prvi problem je cena. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. Stavise. Sto se tice osobina »teCijivQsti«.-. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama.

Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. puzite da yam vrucc uljc nc p.. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. Podignite amomobii. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme.!. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. 2.1nje ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Podvucite. 3. Kalla odvrcc!c cep. . ali ga ne va~iite. \ -I I ! I I I Ccp za i~pll.ldnc n.\ ruku. Za blokiranje 'zadnjih toe- kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. 4.

precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. 7. 16. 17. Posto je motor radio nekoliko min uta. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. 10. Nemojte davati pun gas. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. Da biste odvrnuli pretistac. ugasite gao Posle 5 minuta. 8. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. za ulie. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu. ugasi kroz 10-15 sekundi. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. koja upozorava na pritisak ulja. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. 13. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. 54 . iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist". Napomena: nemojte da Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. 12. 6. Za ovo yam nije potreban kljuc. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. Pazite da ulje ispustate u posudu.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. 15. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. 11.ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. 14. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Danas se najce. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. treba da promenite i ulje u motoru. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. tj. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. Zapamtite da posto ste promenili preCistac. 9. Cekajte da se lampica. Vratite poklopac na otvor ~a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. . Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera.

Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). II \ II I ~ to --\/ I.:... sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja.:.:. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto.:-=::. 55 . 18.0=...:... PrccislaCi 5e pritezu sarno fucno u skladu sa prepofukama proizvodata.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=.== .:..:.:... Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice.:-=.. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg ulj~ preko prSlcnaste zaptivke (3).:..=-.. Pre nego SIO slavite nov preCistac.

kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. 56 . vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. Automatski menjae. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Da biste odlucili kako da podignete automobil. podignite ga ispod rama. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. Podmazivanje sasije Alat i materijal • • • • • • • • • • • • Dizalice. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. dok noviji imaju sarno oekoliko. kupite iii pozajmite dve platforme. 3. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Poslcdnjih godina. kupite ih posebno. U idealnom slucaju. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I rati mazalice. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Osim toga. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. rucni stavite u prvu brzinu. stavite u polozaj za parkiranje. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. Ako niste to uradili. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Pomocu kljuceva. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete.prave i pod uglom od 45° i 90° Mast za podmazivanje sasije Mazivo za zadnju oSQvinu Suvo mazivo (grafitna baza) aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· Klinovi za tockove Pokretna leialjka Ruena svetiljka Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci Kljucevi Ozubljeni kljuc Krpe iii papirni salveti Mazalice . Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. Aktivirajte i rucnu kocnicu. podignite ga ispod donjeg oscilujuecg ramena. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. Prema tome. Na starijim tipovima vozila. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. podignite ga ispod rama. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi- R Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. predite na sledeci karak. ti delo'li imaju sinterovane obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. 2. blokirajte zadnje tockove klinovima. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. ukoliko postoji. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Da bi se izbegla potreba za maseu.

Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc. one ce lrIvisiti od lipa vQzila." i'_-------------~==~~~== - ODRZAVANJE AUTOMOBILA j I I I ! Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama.. stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. Medutim.. I 57 .

? o I IS'j I'='-__ Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova . j-. " I: '." lj..! ! " 'j' . ~1 :!] .Y ..lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). .tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno). . IJ . poduprirc automobil ispod rama. . 'i8 Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl. . . podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena .ODRZAVANJE AUTOMOBILA .

homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom. pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. 6. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrho- virna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Skinite brizgalicu. Spustite zadnji deo automobila. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. 7. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama. Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje tesko dostupnih mesta na sasiji. 5. Skinite je kljucem i zamenite novorn. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Da biste izvciiJi podmaziYanje. Aka mast strca oko vrha pumpe. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Ako se prvi put podmazuje takav model. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. Ako i dalje imate teskoee. Na vozilima sa prednjim pogonom.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja.i~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 4. S9 . mozda je zapusemi mlaznica. Ako mlaznice postoje.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo.

lima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.000-20. Potreba za periodicnim. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu • • • • • • • • • • • • • • • • • • Veliki odvijac Dizalica i sigurnosna postolj a Klinovi za blokiranje toekova Klesta Kljueevi J5:asika za kocnice iIi dugacki. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). Opsta pouzdanost vozila. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. Ciseenje. ani su abieno manje kontrolisani u P osta se lezajevi tockova uglavnom De pregle~ Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere- 60 . Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. tanki odvijac Cekic Komad drveta Lenjir Momentni kljue Klesta Krpa Zastitna maska za lice iIi respirator Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova Mast za podmazivanje'leiajeva tockova Radijalni zaptivati (simerinzi) Rascepke puta i brzlne . Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine. odnosu na druge delove automobila. 5. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. spreCili pokretanje automobila. posle svakih 30. ivicnjake ill druge prepreke. proveru. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. 6. 4.• 3.koya. kao i jake udaree kad naleti na rupe.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . a ne prednji dec voziIa. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc.UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' .sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. Na veCini vozila sa prednjim pogonom. Na vozi- 2.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima.mlnlmalnim trenjem. Dobos-kocnice daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho. nesmetano okretanje tocka sa. kocenje. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje.

Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. a pricvrseena je rascepkorn. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube.I . Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. (J) otvor 1a rascepku. 10. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. Skinite raseepku. Ako postaje dYe navrtke. 8. na nekim tipovima vozila. 11. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. Medutim. (5) spoijagnji lezai. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. (4) sigurnosrm n<lvrtka. 9. 7. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. Ako postoji sarno jedna navrtka. 12. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. (6) vretcno. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Budite spremni da go 61 . tada ana sluzi za podesavanje polozaja. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva. =' ODRZAVANJE AUTOMOBILA Il-'~ ~ Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem.

13. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. moze da vam ude pod koiu iii. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila. sadrii azbest. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu. (7) navrtka. 16.I: UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. 14. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac. Nemojte da oduvate ovu prasinu. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. (10) tocak. Ako skidanje ne ide lako. Izbegavajte udisanje prasine! 15. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. sto je jos gore. Upozorenje: dok. Ako ne pazite. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. (8) zavrtani locka. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. (2) rasccpka. pridriite rukom. (3) navrtka 1a podduvanje. (4) podloska. (11) unuwlsnji prsten leiaja. (5) spoljasnji leiaj. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. bice potreban dugacak. stvara se prasina koja. U pluea. 62 . Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. operite leiajeve od masti. (9) dobos-kotnica. Stavite spoljasnji ldaj. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova.

kovez (1). Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okre- Pritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. 19. Prove rite da Ii je lezaj izIizan. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja.-'-. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. unulrasnji prsten (2).~~----------------------------------~--------~~~~~~~~~~~ p. spoJjasni prslen (3). urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju. spremite se da ga podmaiete. odnosno da Ii su se pojavile pukotine. ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima). Ovo se radi na sledeCi naCin: A.' i p--- ODRZAVANJE AUTOMOBILA / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela . Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj. Ako nije u dobrom stanju. 18. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj. urezi. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. 63 .

bite potrebno podesavanje koenice. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka._--'-. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja.-_. B. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. Vratite na mesto spoljsanji leiaj. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. A. ---. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova.---".. 64 . Kada se lezaj dovoljno olabavi.--- ODRZAVANJE AUTOMOBJLA l Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi ..--------. 23.. 22. kao i njegov zaptivae. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). Podesite leiaj tocka. ---_. 24. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja.. 20.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5). skinite ga rueno. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. 21. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem. -_ . Dice potreban dugaeak. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti... pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. 25. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat.. B. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. nut nadole.. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo.

Napomena: neki tipovi vozila. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu 29. Vratite. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(ilnika. (3) unutrasnja koCiona piocica.u pribzani: (1) stega. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze- ® G. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. (8) sIilnik. 28. (4) gi<lYcina i disk. Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. (2) spoljasnja koCionll ploCicll. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 26. Ovde. klesta. 65 .IH' 1 @ SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege. (5) prsten. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lcno.i. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. 27.

Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. Podmazivanje karoserije dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Sarke na vratima. penetrant iii mast. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna 66 . Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Ako ne postoji uputstva. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. mast za sasiju. bela vodonepropustljiva mast. vec je poduprite kamadom iice. broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa disk-kocnicama veoma je vazno. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Postoji veti ne bi potpuno ako P odmazivanjepojedine bilalove karoserije. silikonski sprej i obicno motorno ulje. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. Plasticne delove ne treba podmazivati.! 1. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 2. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Ako se to radi.ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. ne bi ukljueilo i de VeCi @ . ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. zatvarace na vratima i yodice sedista. Tokom skidanja stege. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. ZatvaraCi za vrata. bravu na prtljazniku. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine.

Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. penetrant. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej.apinj~nj3. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. bela mast iIi suv grafit. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. Najbolje se podmazuju belom maseu.zniku. 6. 3.Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. (8) vodice zn sc"dista. Posto ste naneli mazivo na bravu. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. 5. (5) okvir na pnljaznikll. dok druga treba kontroiisali samo aka dode do skripanja iii z. 67 . maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. (4) brav'1 i zatvarat na prtij.l. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. (7) zatvaraCi nn vralima. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. 4. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. (6) brave on vratima.bcdan rad. Brava na prtljazniku. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Brave za vrata.

nije im potrebno nikakvo podmazivanje. zamrznuta tecnost moze da osteti biti potrebno povremeno ciscenje. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da nja iii iskrzanih mesta. ana temperaturi od oko -20 °C. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. ali ako su metalne. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. odnosno pre zime. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. treba da osposobite automobil za rad u reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. mehanizam menjaca. hladnjak iii blok motora. Stoga. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za I i. Zayisno od toga gde iivite. osovina pedale kvacila. kabl za brzinometar. akumulator i brisace vetrobrana.ODRZAVANJE AUTOMOBILA [zimskim usloyima. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje. kablovi za grejac iIi ventilaciju. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. Da bi problem startovanja bio veti. U isto vreme. virna tako yaino? Za. hemijska reakeija se usporava. Blato. mnogo pre dolaska hladnog vremena. Ako su yodice plasticne. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. Razni delovi. Posta proverite da na kablu nema ostece- Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. isti akumulator bic~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda Celzijusovih. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i I ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. bela mast iii suvi grafi t. ovde ce led obicno rasprsnuti rezer- voar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. Sto se tice brisaca vetrobrana. zati ispod automobila. ukrasne lajsne mobil. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslo- 7. kori:. 9. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. VeCina menjackih mehanizama moze se podma- bi se hladan motor pokrenuo.to 3to Yoinja po hladnom vremenu moze da bude veoma teska za vas auto- 8. a kada se to dogodi. Najbolja sredstva su penetrant. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje.. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. hladno vreme i osigurali da 68 . silikonski sprej. ali kada je temperatura niska. Yodice za sedista. Sa padom temperature. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu.tite belu mast. da biste izbegli takve probleme. jednom godisnje. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Zbog toga. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. kraj septembra. U brisanje vetrobrana. Voda se smrzava na nul a stepeni na dnu vrata. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Ova se desava zbag toga sto rad akumu- latora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. i sve ostalo sto zahteva podmazivanje.

Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom. o Podesavanje motora.{I?- - • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . o Akumulator.I.. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Da se ne oi zaledile. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci vetro~ brana.. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem.':. o Zastita karoserije. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo..!:!. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. Sto se tice automobila na dizel gonyo. kada je vreme toplo.!. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije.:==~ vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi . Ako je akumulator star vise od cetiri godine. grub rad. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Proverite razvodnu ruCicu. o Pneumatici. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom." '': PRIPREMA ZA ZIMU o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. Ako je motor pravilno podesen. o Izduvni sistem. . koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta.. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje.vI age i blokiranje vodova za gorivo. gusenje itd. Pailjivo proverite izduvni sistem .da nije oste':en iii da ne propusta. startavanje ce biti olaksano. o Podmazivanje karoserije i sasije. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. branici.' '----------------~~===. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. o Rezervoar za gorivo. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. u rezervoar za teenost. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje . Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. ne zaboravite da i njega prove rite. moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Grejac i grejac stakla. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. zimske gume ce biti napred a ne pozadi).. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. o Motor. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno.!. propustanje izduvne cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. ukrasne lajsne i tockove. ukrasne lajsne i 69 . ". Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. popravite to odmah.::!.

cebe (u slueaju da zalutate). mozete i da bacite. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. - C. kupite sredstvo za antikoroziono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. a gorivo brze isparava. bilo bi dobro da ga kupite.000 kilometara.stari automobil za novi.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. Kod dizel motora. ruka vice i drugu zimsku odeeu. aka zatreba. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. Posle toga. Posta automobil . Ako eesto ne zamenjujete . Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz osnovnog metal a za izradu automobila. Da biste zastitili automobil. Kupljeno sredstvo za ... predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. posao mozete da obavite za 4-5 sati. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu.operete i osusite. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. ZahvaljujuCi tome. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. a cesto daju i garanciju. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta. ri . Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. o Oprerna za nepredvidene situacije. pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. motor lakse radi. zbog korozije. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu mobil vee nije opremljen takvim uredajem. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao orozija je problem star koliko i sam automo- protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. a mazda i Cizme. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. specijalizovana radionica iIi vi sami. lopatu. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. vrecu peska. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina.1 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Aka vas auto- Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. Kbil. Automobili korodiraju iznutra. Medutim. nego zbog mehaniekih nedostataka . Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • • Zastitne naocari Kerozin iIi mineralni rastvarac • Pribor za zastitu ad korozije • Krpe Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 70 1. Mogu se kupiti i grejaCi za akumulator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu.-. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. nastaviee da se siri. a kao sto je poznato. namaiite voskom karoseriju. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. aka zelite da to uradite sami. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia.

Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. kolektor.= ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl. menjae. kardanska osovina. metalne povrsine tada prirodno ylaine. hladnjak. OlvorC treba z~tim zatvoriti cepovima i]j kudc!jom. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. postupite na sledeCi naCin: 1. izduvne ceyi itd. Motor i prostor servisu. Zll motor oCistite operite u 2.lgim delovima karoserije Ireba izbu~iti otvore da bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. gumene deloye iii sebe. 71 . diferencijal. posto od njega guma moze da postane krta.

Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo... jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom.--" . Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. racem. 10. 6.1 7. 14.------~ ODRZAVANJE -- Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. 11. a zatim ih sve vratite na mesto. . 15. poklopaca tockova. kao i otvore i nosace na koje se montiraju. 3. slOg. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite gde se tacno nalaze. j Zaklonite gume plastikom. 9. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. 12. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. iz unutrasnjosti prtljainika. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. 72 13. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. skladu sa ta<"korn 5. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. I . nosaca za akumulator. . Obratite paznju na skrivene povrsine. itd. 4. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. . 8.. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. '21 tt :~r~ i . 5. Posto stavite zastitne naocare.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi ubrizg~v~:e.

koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d~o dobro isperite. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. operite krov. Parkirajte automobil u senku. Isperite automobil. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Operite automobil. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. • • • • • • • • • Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. sezonsko podmazivanje voskom. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. 4. naroCito zimi. Ako nemate erevo.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva rani delovi i prostirke. nemojte koristiti sredstva za pranje. 3 . vee trazi koroziju i udubljenja. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Ako ste ga prali deterdzentom. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. 2. a gleda i u kakvom su stanju tapaci- bil.. glavna briga treba da yam bude redovno pranje. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. Napomena: ako auto mobil ima pOkretni krov od plaslike. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog • • • • • Kofa Sunder Peskiri Krpe J elenska koza Cetka za ribanje Meka cetka Lak karton Usisivac za prasinu Voda Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila lestivo ulje Sredstvo za impregniranje pokretnog krova za Ciscenje pre premazivanja voskom stanovista. upotrebite kofu sa vodom i sunder. Dok zavrsite 73 . ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasi- paju hemikalijama. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. Napomena: ptiCiji izmet. Ako automobil nije mnogo prljav. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. Ako je potrebno jos nesto osim vode. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. Pocnite od krova i perite nadole. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automo- od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo • • • • • • • • • • • • Sredstvo za skidanje katrana V osak za auto mobil Kukuruzni stirak Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova Soda bikarbona Bezbojni akrilik u spreju Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu Sredstvo za impregniranje guma Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine Sredstvo za Ciscenje prostirki Sredstvo za pranje stakla Papirne salvete ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i sigurno cete za oJega dobltl moogo A iZflutra.

ravnomeran sloj. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. Osim toga. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. 3. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. lsperite sapunicu bastenskim kofama ciste. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova. 2.. Ako se redovno Cisti i pre ma. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: l. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. crevom iii 4. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. hladne vode. Prebrisite automobil vlaznam. Ostavite krov do se osusi. 5. Upotrebite ga u skladu sa uputstvima proizvodaca.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. Obicno se mala. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. koristete blag teeni deterdzent za posude.. Yedna plasticnih tkanina za I<. pranje i ispiranje svih delova automobila. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. 74 ____________________________••' I .J ! Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. zuje zastitnim sredstvom traje duie. 5. Pre nego sto pocnete da perete automobil. <'istam jelenskom koiom iii peskirom.

Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. 4. suvom tkaninom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. 3. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. Proizvodi koji se dan as prodaju. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. Kako se koji premazani deo susi.. nauba.I~" L-__----------------------------------------~O~D~R=ZA~V~A~N~J~E~A~U~T~O~M~O~B~I~LA 6. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. 2. Jedan je kar. poklopcu metora i vratima. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. skinite osuseni ostatak cistom. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. Kada se sredstvo osusi. nemoguce ih je skin uti. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom preklapajuCim kruinim pokretima. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. 1. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. pravi biljni vosak. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 . Aka astanu na povrsini. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. Postoje dye osnovne vrste voska. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj.

u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. vode i so de bikarbone. uzmite meku. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Ovlazite meku. Ako ste skinuli visak voska. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici 76 . Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. viSak ce se tesko skinuti. rastvorom so de bikarbone u vodi.. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. mrlje ce se po novo pojaviti. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. na primer. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak.ukrasne lajsne ali su manje trajni. Parkirajte auto mobil u senku. Ako se namaze suvise deb eo sloj. nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. Ako do toga dode. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. a da ne skine zastitni sloj voska. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom.sto je mogute vise hromiranih delova. Isperite Cistom vodom. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). koriste se plastiene mase u boji. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Umesto metalnog lima. oa primer. vodom i stavite na nju vosak. Cistu tkanin'. ali yosak u premazivanju. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. izgledace kao novi. Odciavanje hromiranih del ova efikasnost mnogih proizvoda. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su 4. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. Ciscenje guma nije lako. Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom pasti je trajniji. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati . Kada ga nanosite. a ne postoji Dista ?ito maze Da bi "hram'< izgledao kao nov. Trinatrijum fbsfat ce. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . To cete postiCi upotrebom meke eetke. zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom da im povrati izgled. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. 3. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Izduvni gasovi 1Z motara. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. Kada se premazu. 2. a zatim skin uti zaostale mrlje 1. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona.-] pod teskim uslovima. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari.~ .

gumice iii kanap .• • Cetka za bojenje Bastensko crevo Mali noi iii strugae Plastika za pakovanje Lepljiva traka. 77 . Druga mogucnost je po~ vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i creva Ciscenje unutrasnjosti automobila Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Uputstva su data u Ciscenje i pranje motora Alat i materijal ~delj~u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. motor moiete da ocistite i sredstvom ~a skid an):. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. cistog matara. ZahvaljujuCi njima. servisirati i popraviti sastavne delove spreJu sto Je skuplJe. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova sa~rie hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. cist motor njem smanjuje se apasnost od lepse izgleda i manje se zagreva. 4. Upozorenje: l1~moJte pusllz. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne normal~u rad~u temperaturu. Osim toga. ali efikasnije. kausticna soda. kao i razredivac laka (destilat nafte). Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. aceton. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. Neka sred~tv~ z~ skidan)e masnace mogu se kupiti u motor treba da Cistite od nagomllane masti i Redovnim cisceP oStoji viSe . Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. p()sto pokrijete ove delove. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. 1. masnoee. Na~azite ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema ~putstvu proizvodaca.ske garaze. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. ne bi bilo lose da ih kupite. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. 5. Medutim. Ako se koristi pr. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. Motor se. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. auto~obil. Ciseenje ee biti lakse i brie. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. isperite je vodom i prebri'ite. Cisti na sledeCi naein. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. svakako pokrijte poklopac m. • • • • • . 2. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat. Ako nemate podiie obloge. Osim njih. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. narocito razvodnik paljenja i karburator. lakse Je provcriti. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Obucite staro odelo i upalite motor.razloga zasto ulja. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. zastitite i alternator.tora. Ov.ODRZAVANJE AUTOMOBILA dobra izgledaju.Sredstvo za skidanje masnote sa motora Krpe 3. Iskljucite motor. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ.pozara. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaci- ran a sedista.

OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ I i Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora.. . Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Osim toga.•. eistom krpom. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4. Napomena: ako motor tesko startuje. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. 9. Operite motor vodom iz bastenskog creva. 78 . 8. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Posta zavrsite sa pranjem motora. . Ako ni posle toga startovanje nije lakse. Ako yam je motor jako zaprljan. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu.. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. 5 i 6 nekoIiko puta.ite ih suvom._ . 7. (2) razvodnik paijenja. UkljuCite motor. Oni ukljucuju (1) Imburator. ---------- . Obri.

pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni.. kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. H iii I C. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. cak i za iskusnog mehanicara. I iii J J Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. C iii I grubo ili trosi suvlse goriva Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava A iii H E iii G Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa A. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. na primer. S. motor radi POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil. Medutim. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova . OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU mehanicara-amatera. C. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. H. vezani sa radom koenica. na primer. C. C iii H Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. G. SIMPTOMI Automabi! ne funkcionise dobro. H iii I A.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. Medutim. D. G. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin Q predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu abratite strucnjaku. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba S F E 79 . Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. Problemi koji su. vibrira iii je oteZana upravljivost D A.

.. 0""_ 0 .. ...... '" ru il '1 0 -" ru '0 • i':' ru 0 <: " 15 < g ru 0 z g:: .. ... m . N ru < ~ o " o 0..-. .....::J' 3 f1' . ~ ~N~<~<O 3::l .::: o !.. r u0_ " .. ~ ~ N 3 " 0 ~ 3 " -" V N" @ 0< E" 3 P. -" " '" ~ I" 0 ~ ~ ~ ~ 0 2:: " rr 0..::: . .:..._--'-------L_-'---~_ t.. '"' ru 0..>. 2" \'. lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----..:.' 'h.. ~....R !~!' il g 9:....L----L_ Izlizane klipnc osovinice "_...::::: " D 2" " MOGUCI UZROCI • I • " IzgoreJi iii istroseni ventili Istroseni klipni prstenovi Istrosene yodice ventila UJje iz motara propusta c: ~ o ~ z ::::- • • • • • III o r !!: d I I Potrebno je podesiti ventile • I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" -. Q5Q ::J ~ ~ c 00 'h... rr I--+-I-+-+--j-~--f-------l-------+I-------+I--f------i-I-----i--+----f-~--+ • I • " 8 3 0 *a 8 3 u ~~ c • o• ~fr 3 0 o 0 3 Vcntili se zagiavijuju • • ---------j Slomljena opruga venti la' • • • ~-"~--t:T·-·r-··t ! Po~~:~~~ni razvodni uredaj. :0 Z ~ '"0 g:ru o "".00 o fi? ~ "~1 --l ij f1> 3 2:: " 9." >-l 0 _ . '""' '1 0 ~" < g." ... 0 sI.....- tE) p -=: '" <Jq a ." . ..l 0 ~.. ~_ 1-3 ...Ncispravni podizaCi ventila ~:"lf ~ .--++--1-+----1---+----+-- • c: +1---... -"u u ~---~ /< r .>.... :0 o III 8 0 3 0 ru rr (ll "' ru ~ l~l 3 l " 'h.- c.. ·'1 ..-----+----"-"" razvodnika paljenja Slomljen pagan • ------I----f-----+--"---\------~-I-_____1------l----f------I-I Slomljeni nosaCi motom' • I-------+--+-----+------I-I-f------\-------\-----+-----I---~------------_______I Ostecen gJavni lezaj • ~~-"-+--__+____+____-I------f--"-" "~-----i LI I 1-------1-------1 • • 1+----1 +------1 +--- Ostecen IHaj pogonske poJuge -~ _______________________ ...

._~.ak n1vo u!ja • • • • • • .I-I---I----< • • \ 0Q~ • • • • • r o l> ~.--4-----t------i~ NeisprllVlln gbvni cilindar j • • • 1·--1--1"-.___.~~D'~"'Os!a_. ::. ~. ~ < 0 f'!......ba'.JJ o .. r.0. _ .~ ~ g:g. w '0 0 " -.- 0 0.. r~ PreJIlJl [ockovi . __ . <' ~ ro X0 .~ilii. c -6 0 0 '0 N 0 r._~~~.~.b"iic.:g c ~..~ ~~ 2. < o ~ ~ 2. W X- . 0 .--..'l :...)0 ""'(j<CT. "" 0" " 0' " 0.~~~lIrjta~_dobos !~tllice • _~ __ Neisprav~~~i~lli cililld~r ~ • .." ro 0. ~ '0 0 0 '0 .I·-I-I-.'-.·--1 ~ < l> l> _~syriv~~el~e_~i~~~otIlj~_=_ o _ Z l> l> c: -l 2...• Slabe iIi ostecene povratnc_ :)P~'~I. :3 t3 ri 2....~ 8.--1·~-I=1~~~ 2.J.ge_'____ • ·~·-I---I Zasecene doboHocnice • • • ~ PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -----~ =E --. ___~J--. "" 0 ~ 0 " 3 " 0 7<' ~ < 0 Z N 0 < 0 n N ~ 3 2. ~ ~ Q " --'----1--------1 -."::11(:'. r. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll '<: " .c 0 " " 0 0 ~ 0 " c 0 ~. 0 0" G "0 " § 0 - V1~~ [. n " 2. or ['... .OI. ... :3 'Ci < Q S] o 3 ~g o 0 n ~ • _ _.:' ..r en. "0 " 2.: • • o s: o r Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod ----~ III c:..-----. 0 '" v .. ~ " 0 en " 0 ".- • • • I I II Ncispravan VaklJlllJb~j scn-~_lllt:h~llil<l11l Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje I NeisplJvna e!asticnil creva .. \ ~.~ &r. D 0 0. "" '0 2.!.. 0' 0 0 " " 2.ide~OV.. §1 ~ I 0.:g 2. 0.. 0...!.. _ .0.. 0 "0 .--~·· • I MOGUCI UZIWCI e ~ I.celltrir-ani ~labav!j~ll~stega dis~~~c~icc -.~.JJ ~I--I-" I 1--j--j=rOI. c . -.'l t"1-t"1 ~Ot" -CT... ~~..- 0 " f'!..} .. '" 2' g. Nil. < Z> '0 3 0- " c c .~t--t-=~t-- . 0 0 n.". -. 0' < " .j ..-nisu -..-. m Z '- o~2 0 .. Q Q n· . -. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil !:!sii~ne obJogc 11. 3 ~. • ~ I-···+·····+-I-·-·. o. 0' '0 0 :s U 0 0 2. ~ to "'0 \\ \ -+--I~··'- • • • • .. _I \:li1zne kocnite • I Potrebno je podcsavanje kueniGI Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll --·-. c " 0' 0 :.. '" 00 ~ : 1.

•It.o ~" (':3 " 0 ~ I .~ I I I ~~ ' ffi 'tjpr I 82 GJ Obicno se prvo posumnja na drugom meslU. 0 ~ v 0. • I • I • • ."0 ..0 0 0 = N "" > 0 ~ 0 ~~ eo 0 'n. '" . I .1-:" . 0 > " !2 "... = c..: £ =" " ~ . .M. I ! •I I Motor se »umara« prj velikoj brzini Grub prazan hod Motor )posrce« p~i!ikom ubrzanja Prep!avljen karburator • • .. .~ 0 0 0 . I "05 Za.u " :.. DOVOD GORIVA MOTORI SA KARBURATOROM LJ. JI './. 0 N 'U " t. 0: go N = .:J tl ~ --. g " " ·E = . " ~~ '".'2. 7 I". ~ ":. '" = ~ v N " N E ~ ~ NO 0 " i . u 'V N -" " I 2 . I I • • • • I I I I I• • I I I I .~ " Z N !S:! " " o = N. " " :. .~ g -2 " " N :.fa 0.~ " " u " SIMPTOMI Teska startovanje hladnog motora " :. > " '".""§I =" = j...u ~ " -. .s '> Z u 0 0..: 0 "o.:. -.u ~ 0.:J ~'2 0 " ~ '" 0 N e . -Dr '. Teska startovanje zagrejanog motara Motor se zaustavlja Dim iz izduvne cevi Velika potrosnja benzina : • • • • • • I I .E ~ El: 5. • • •I • • I I I I• I \ • • • : • I ! . I I . I • • I • . Z " 0" >2.: "0 . " " " .ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 TABELA C-l SISTEM 7. N " " . . " = Q. " " > 0 . I I • I • I Detonacije u motoru- • •I• I I •i• • .~ N 0 o. 0.I " . = 0: .0 0 0 " "2 ~ 'n. " '..0: 0 :0 ·u ·U ~ "' "0 " N E 0 " ~ N e 0 0 > ~ "0 = ~~ (3 S ~ '" 0 >~ v 'U " N '" > 0 ..: > . . ~ g- . Z " " .~ ~ . .u = :~ . J). g)o "" .:: "" N u 0 " Q. " E 0.~ :.1. • • • I• • I •I \ . • . n1l I karbur~tor ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju .1 i...

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi ~ fJ ~ I• I• . i b1 o 'U 'U .~ I . Ij. 83 .::.::0 I•I • ! • i • • • • I \ ! I • I i • I • • • • I• I I • • • I I Ie • I• • I• • • • I ! I • I • I I • I I • I· • I I • I• I I I• I• ! I • I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno).D • .! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU -----------------------~---=~~~~~~~~~~~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIVA BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA VANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro. sa ubrizgatem za svaki cilindar.

~ .' 'U N <::l I " .." . poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje." 0".:::. "- .:l '0 -D "> :.: .~ 3 0<> 'u 'u 0 .l tacno odredcnim intcrvalima..:l "." > 'u .~ 0 N ? SIMPTOMI ".0 ~ " e "- 0 .3 ISh .c:3 ~ C :.:: :.~ .." c u " "" .bedi gorivo za svaki ciiindar I.lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1..~ u .~ .lmpa za I.~ ~ C . 0- c '. z .:l e ~! 2 on " " " !7.-. " 0 "" a > 'U .:.." .D N " N " S 0 " " " Q " " 0 6 Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja • Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Pl.'-':::: " 'r= '" <:J ~ ". 0 " :e0 0.:l z= 0: 0:: N " 5 "" "- a 0 0- 'c ~ 0 'u 2 -" u .:5i ~ 0 " > N N . 84 .~ .VU"'KIVAN"t:~VAROVA.= .D "§ ~ .~ " S} "" 0 .NAAUTOMOBILU '0- TABELA C-3 SISTEM ZA DOVOD GORIVA DIZEL MOTORI " > " CO " .0 . 0 '" 0 a CO 0- " N . .D '" .

. I I I --+-+-+-+-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 • • • •.ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D I I PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava Otezana promena stepena prenosa 1 • I• - I -I· I • i • i I I I I I I I I I I I i I I I 0 • I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • stepena prenosa (cuje se "krcanje« ~'--~''1'--+--i-' Automatski menjae proklizava Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I...ja.• I I . ss .istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'. 'I • I I ! i I I I I I i ! I i I Trzanje prilikom promene STepena • i ! prenosa J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila \ I i I I I I I I I I I • i I i 1 • 1 I CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I ! I I• I• I• I i I I I • I· 1 KompJktn>1 konslrukcija .r.

..--- » » c: o s: o OJ Z' -l " n_ <..~eceno crevo llladnjaka -! _.. _t-----~-. 0 'g ~ i:J::CI'lt-3 fr· [ B.3 ~ 1l \3 tj "032::T g~~. i:. ---I . I g. ) t t =-::::.--+-------Kasno paljenjc Propusta zaptivka glave ciiindra -. ~" 0 n. __!____+_~rermostat osta!_~ zatvorcn • I • -+---f--.:1.>~ < » o "8 ~ ~ :3 ~a [~ ~. "" ~ ~ ~ "~ ~.l_-----t~~~javstina • • • --l na ~..§ 32... 0 ~ t"""t.-I--+~~--~~- l- f ---1--+-- • • Nizak Diva tecnosti za hladenjc Zapusen sistem za hladenje .. 0. ~-g -0 J....-+---. . .j---+---I--~'--- • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora r- c: Tennostat ostaje otvoren 0 g ~ ~ S 1:1.:: o m :n ~N> MOGUt! UZROC! t. ."._~ __+--1 .- ~I--~ -+• I .---f--. ~ 0 2~ -g: g' qq 8 0 ::: 8 ~ ~ 0 :::: ~ -b 0 . .".. g.. Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru . " ~ " " < ~~t""" '~M <: » z c.:::: " N 2.:!" ~ ~~~.. cr -: ~ § 3 < fr ~ 5.i' ~ $: o en ~ ~ <: a 8...J> >>-3c:. • f----+-. . f"2 ~ 0 0 3 :" :3 5 t-t f.:: :n .__ -+-+-+-.--f-f.._ Pokvarena pumpa za vodu ~~I '" ~ r. " n " . <> .0"'0' • 0 " < f.00 0> r- --.... • I .. 0 " c.~~yaku .1-.. ~• • f. 3" ~ x0.3 ) !(l 13 ::0.I------I__~~.@ 3" ~ ~ 3 ::1 ~ .O II> r __.. .~. ~~ r~ __ ... '.." / ~~ ~i ~.---I---i---f.---I-f .--l.---......0 0 i'!.g.

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU I I TABELA F OSVETLJENJE I u SIGURNOSNI o N " UREDAJI .vetrobrana Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase • i • •I •I I• I I I • I I ! • I • I ~STi' ! ( ~ lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj.O'.:l SIMPTOMI Svetla su bleda I i Jedno svetlo ne radi PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale I • I• • I I I ! I I• I • I• I • • I I i Ne rade brisaCi . Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.~'.:.. treb~ 87 . jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.

...~.~ 0- . ·co u I "" I" " 5.=..:. .. ..~ " ~ -" ~..~ " u 0 u 0 . .S' "0 .:..~ " N "- I '" ! '= 0- .- ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU ~"~ ..~ 0...:l 0 SIMPTOMI Veii4a buka I :.anje iz izduvne ceVI I Dim ispod automobi!a • I • I i I ..Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.::..0 .:...> > " ! ~ " " > . (3) prigusiv.- . lzduvna cev zveCi Izduvna cev vibrira i Nedovoljna snaga I • • motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi.- .---.. > .~ u " I i i :E' ~ " 0 .fi 0 ~ ._-... 0 .i&..J . 0 N 0 0:: . r.~ g > " " :. 88 .:. ~ " i ::.. 0 > ~ 0 I 'u I .. > u ~ . U" . ! I I . . " ..> u . a. " 0 0 "0 . I . .n " ~ 0 I• I I i i I• I I I• I I I Sist.~ ~ u 2 ~ ~ I >~ u u I I ... (2) kat... " u u ~ ~ .n ~ 'is "0 ~ I :§ IN I I ] 0 " 0 u u > ~ ~ .~ 0.J!ititki konvcrtor. . 5~ ~ ..~ I I i 'u IZDUVNI SISTEM ! i .-- ..

.. I.jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u~isrli vod. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I• I• I• • • • • I I ! I • I I • • • I• • I• • • i • I • • • I• • I. · • • \ • I I • I I • Venti] Z. g:l.i=- .) rccirkuj..OV. iz 89 . !• .

.~kliz..sveCice ---I'!" *grf 8 I I ._.---­ --~I• Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica • • • -------. o o ~ o ~ ~ ~ ~~~~~ i:"'I~ == ~t"rje!l~t"rj .-----l-------1----~---------------....!og....:: '0 6 ~ ~ ~ ~ o ~ . o 0-0 00< " D' • • n ~:[.n .j • • ••• Neispravna »platinska dugmad« Neispravan neutralni sigurnosni prekidac 1 I :S::.----- • I • I 1---+----+----I---I-I-----1---f---I·--I---+-~-- • ·~i-----I--+--..~egUlat"'-""pona nll rusku__~ (regier) Regulator napona padden --. (() (() II " G -. " fl.--.+. .. ---+-I---------+-- ·.'nllf! • ' I • I • I I· I • I • ----....JkumuialOr --------------J .~----L..----I 'If- I-~·-~_+ • t---"--I-~~-j-·1------I~-1• • • ~..j . • .--..'----------------------. ..: .§ ~ ~ ~ e @..o "" ..~ pogo~ski rem~.----1 Osteceni kablovi za sveCice 'C::Y i-±-t-t _ _ • ...:.... ~~. 2. -----~-----------------Pokvaren alternator T~trn~f'... .-! Neisyravan indukcioni k~le_~.-. " "" ~ " 0- 6 ~ a '0 ~ " ~ p._~L_...." o " o~!! :-'E. r6 ~ _____ 1 ] ~ n.. ~ F....... ___ --+----i---t~ ~_+- _. co" g ~ ~ + rol~ . ~ t"rjN ... ("'j .vrednost .. g._l~-p.....-t: -....:~ [~....~ Neispravan kontakt-kljuc _.-------------------------.. 1-.I • o o IOI~ l--..... R ~ ~ ~ 0- ~ s-: ~ ~ J>!_ ~ ~ '0 ~ "" gg ~" ~'O otn C :l t!1 0 --0 o ~ '8 ~ 0 ~ ~ '" 0 ~ ~ 3 o 3 o ~ g. < ):I " < c..-_ • Pokvaren kompjuter za motor I ..~? _-I·J~r I • I • ._.. I -------------~~--~ Neispravan eiektropokrelac lIt ~_~ __.. 0' OJ.. 0 0 gn.I--r T Q ...----..esno poddeno paijenje t_t=_~~pokv"""'. t: n..____ --• automat elektroookretaca ... ~~tg~ 'Z .. l_j__I~~ _ ---~..\ I --l -----1 f":!j .} " 0 • ' I Nepravilan zazor svetica •I• I• -----I-------I--+----l-----+----• 1 . [g .....j-I I-~I-------I----l-... "8 ~ N ~n· "-~" " "~. (bobi~.. :2 2_ ~ ::Il ~ "! " 8: +--H---~ < 3 6 o " • • - MOGUCI UZROCI Ispraiojen ~kumlliator Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici < ~ ~ 2. _---+----+____+_--1_---+_--+----_1_I---------t-------I. qa ~.- f---i-----I---. C z > > C -f o o ~ o • \ Otlr-.. "0 1r 0~ ~s~ 0 __.....-.--.. ~ ~ g ~-~ 6 -g ~ f i f 1g ~ 2 cr ~ ~ cr.L __ t ± _ I __ ~ ____ I..

drugu stranu. dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. J i • Automobil ne »dtZi pravac« I• I • I i • I• . \· • I'· • I • I 1 • • I • I • I· I I • • i Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • i I • I • • • • •I I• I • Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ.--r-.: I '" N o "" o SIMPTOMI Suvise krut upravljac I • • • • • • • Automobil ~}vuce« u stranu • • • . 91 . i \ Neravnomerno istroseni pneumatici •• I \ I i 1~-V-ib-T-ir-a-nJ-'e-p-n-'-ve-l-in-'m--b-no-'-n-am--a----~1----Ir---r---~I---r---~li---rI---+---+i---+---+I---i---i--.--1 Automobil nema ravan poloiaj Prednji tockovi krivudaju I I III ! • I..TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU I .

motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre Zsezdesetak godina prilazite svom automobilu. .~ U !.snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom.~j I:'. a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac.i ·'l ~I II 92 \'1 j " :I . zahvaljujuCi elektropokretacu. . eleklricna energija prolaz! kroz gla\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u automat elckuopokretaca (31.' . Ako imate sreee motor ee. . j'-' CD IT I':~ 1i. ::. okreeete nekoliko prekidaca. A cak i da postoji. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. 1z svo.SISTEM ZA STARTOVANJE Ulazite.kljuc ohene u pololaj za pOKrCtanje mOlora. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku. snage poCinjete da ga okreeete. U stvari. ! . Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator. poceti da brekee. ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora.]11 'i:! "'r . a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. pokreeete nekoliko poluga. neutralni ~sigurnosni prekidac. Na laj nacin. a napon iz akumulatora (4) prenosi se do elektropokretaca (5). pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca.: 1'1 il:' '" ~~il :~I .

oko koga se nalaze namotaji. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. U magnetnom jezgru. motor bi trebalo odmah da upali. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno r~aguju i po potrebi proizvode elektrienu struju. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. iii sto je akumulator manje napunjen. automat elektropokretaca. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. radio aparata. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. gre]aca bobine i stakla. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. Medutim. upravIjae zakljuean i pokretanje motora. uredaja za pranje vetrobrana. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. 4. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. brisaca vetrobrana. Kada akumulator zataji. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. Aka su svi delovi ispravni. istice mu vek trajanja. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. kasetofona. Medutim.prekidac . 3. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. U osnovi. AKUMULATOR. to je njegov rad slabiji. Nazalost. kao i regulisanje rada motara. Sto je vreme hladnije. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C." nije dovoljrio snaian za vas automobil. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 . a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. radio-veze. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje.(kontakt-kljuc).automat radi na principu dejstva magnetnog polja. 2. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za starto- vanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. potrosaCi pod naponom. tj. pri niskim temperaturama. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). clektropokretac i elektricni provodniei. aka imate problema sa startovanjem. elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. gr~ska nije uvek u akumulatoru. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. smestena je gvozdena kotva. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Ovaj.

(3) poklopac kuciSta.mje. (7) pacini lim. (4) kuCisle. (10) talolnik. (6) dno akumulatora.SISTEM ZA STARTOVANJE 'II " I (1) Pol. (2) zatvarac eelije. (5) dtiac pola. (12) pozitivna plQ~a i (13) negativna pJoea. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 . (9) pregradni zid izmedu teiija. (8) eelija akumu!alora. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav. (11) separator.

Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. ELEKTROPOKRETAC..-. Kadgod je to moguce. (1) kuciSte.. Zbog toga.-=S.:.:T-=E::. 95 .:M. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. (8) povratna opruga. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna..VA:::!!.:. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. (6) pokrctna spojnica. a ako nisu.. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar. (5) kuciSte.:1 p"" I d~'_~___________________. treba da budu bezbedni.-T"". (2) rolOr. tj.:.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.-. Kada je ukljucen. (9) magnetno jezgro. Elektricni provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. (4) granicni prstcll. Ako je neki od provodnika suvise dugac. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee. kontakti treba da budu lemljeni..:::S..:A::. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. (3) Ilamotaji pobude.:IS:..O.Z=.-T!::A. ® ® Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca.:R. istih duzina i preseka... ELEKTRICNA INSTALACIJA. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. (11) kontakti.. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. (7) poluga.ik iii malog preseka. 6.-.

Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora.i : _~=====~== -.r'O •. -.... ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja.• Ala! i materijal Kljueevi Klesta za akumulator rzvlakac za kleme Perorez Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora Zicana eetka Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora Samolepljiva traka Penetrant Celicna vuna Papir za glacanje (»smirgla«) Soda bikarbona Voda' Posuda Krpe Vazelin iIi mast Kabl za akumulatore Kleme za kablove akumulatora edan od najbitnijih radova u pogledu J nja koji mozete da obaviteistovremenoodrzavasami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. Ako biste ova dva pola premostili beom.=.... Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora 96 . polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. -...mi sa po\ovima pomotu opruznih klema.. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). . Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra.... Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova.... ". -_ . Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. naroCito kada su vlazne. na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije._-... _ ___________ -_-_--_--_ _________"''i".....triene struje. unutrasnjosti akumulatora.' --_' -I I I Odrzavanje akumulatora • • • • • • • • • • • • • • • . izazvali biste kratak spoj i varnicenje.•• " _ y . .

zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. 4. Okrugla cetka. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . Medutim. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. odmah to mesto operite yodom. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. U tom slucaju. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. Skinite kleme sa kablova akumulatora. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. 2. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru.SISTEM ZA STARTOVANJE spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. »zenski« dec. Obucite staro odelo. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog plamena. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Usled proroka jake struje. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. a ako se to desi. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Pazite da yam ne dodirne kaiu. akumulator moie da eksplodira.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. 3.

Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Ci~nje klesta za akumulator za pritiskanje klema. dok je na drugom delu. Ponekad. \ \ \ \ Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. naein: 1.! ! "musk!« za ciScenje klema. prvo skinite kabl prikljucen za masu. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. za ram iIi motor automobila. tj. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. iii bar istog poprecnog preseka i duiine. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade. 6. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa 98 .SISTEM ZA STARTOVANJE I uklonili tragovi korozije. Ako je potrebna zamena. 5. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. masnoeu i koroziju. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove .a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. kabl maze na jednorn svom delu. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Ako su stare navrtke u losem slanju. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. Kljucem olabavite navrtku na klemi. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . hliie klemarna. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. upOlrebite alaI z. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. treba pazljivo pregledati i kablove. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. da izgleda ispravan. k6ristite Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete. bliie motoru. izolacija ispucala iIi je cak poderana. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. Upo.a polova i klema.

prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. 'moraeete da zamenite ceo sklop .delova. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. pac akumulatora prema vee nayedenim uput. a zatim negativna sa klema. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. pozitivnu iIi obe . nite . ne zaboravite da ponovo pode. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. stvima iz ovog odeljka. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. Kao sto je vee receno. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke.negativmi. zije. tako potpuno L Bez obzira koju klemu nameravate da zame. cak da dopre do pola akumulatora. site sat iIi radio. poniStiee podatke unete u memoriju. Oeistite kleme na kablovima. 99 . 2. (Aka vas automobil ima sistem pozitivnim uzemljenjem. da ceo kabl bude zasticen izolacijom. 4.i kabl i klemu. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. tropokretacu. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: nienog akumulatora. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro.) 3. 3. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom.lode. osto je za startovanje kon' P struisansistem da radi pomoeuautomobilanapu. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. 5. a zatim se vijei ponovo stegnu. ravate da zamenite. U tom slucaju. sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine.SISTEM ZA STARTOVANJE elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. 4. lzolaeija na kablu mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako 2. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. Posle zamene kablova. poloye i poklo.obiena iIi destilisana • 'Y oltmetar • Hidrometar Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. Ako niie. Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Produini kabl sa iabicama • Voda . To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga.prvo skinite ti. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. 5.

Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1. skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru. Medutim. iii vizuelne provere akumulatora kame nije . nizak. akumuiator je verovatno ispravan. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. aii je nivo teenosti nizak. a vrednost (0. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka.004 x 5.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni).SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Navedena su dva pri". Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje. Ako je boja suvise svetla. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0.004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0. Ako vidite zelenu taeku. ako je akumulator vise napunjen. Ako je izmerena vrednost aka 1.ba zameniti. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. 2.225. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac. aka je pokazivae tamne boje. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. ne pokusavajte da ga napunite. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 A.021) se mora oduzeti od izme- .2 = 0. Iskljucite motor. Labavi okviri. akumulator treba zameniti. znaei da je neispravna i da akumulator tn. akumulator je napunjen. Stoga. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. proverite da Ii je akumulator ispravan. teenost je teia. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0.era. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1. a spoljna temperatura iznosi -1 "C. Aka je niva sllvise Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom.300.050.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan.260 i 1. potrebno odrzavanje.230. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C. Pre ispitivanja obicnog akumulatora hidrome~ trom. Na zaptivenim akumulatorima bez. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje.pokazivaea stanja napunjenosti. to znati da je akumulator u dobrom stanju. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti.260 do 1. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita.2 tacke. Izmerena vrednost je 1. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: 1. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.

...0082 izmerenoj vrednosti od 1... Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti akumulatora..... to znaCi da je step en napunjenosti nizak.... usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee.. akumulator je ispraznjen.209.. Aka sve tri loptiee plutaju. Tacan rezultat merenja iznosice 1.... stanje akumulatora je zadovoljavajuce.......230..004 x 2 = 0.235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c. B. (3) pn::punjenost. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C... a aka pluta sarno jedna loptica. (1) iskrzan iii prekinut kabl. akumulator je potpuno napunjen.. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. 101 .... VeCina ovih nepravilnosti se moie popravi!i.IS . (5) korozija. 9. treba dodati 0. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore.... Izmerena vrednost je 1..243.... Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumula- NepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece... (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje. SISTEM ZA STARTOVANJE rene vrednosti koja iznosi 1.. Ta~an rezultat je 1.... aka nijedna loptica ne pluta........ (4) polom!jen poklopac cc!ija. osim pukotina. ako plutaju dYe loptice...235....

. moiete sami da obavite i ovaj posao. provera kapaciteta akumulatora. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju.::::S!!:lS~T=-Ec!!. I i I 1 II I I Potpuno napunjen Smnnjuje se Skoro isprainjen Prllzan Tetnos! u akumu!alOru . potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora.. najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. SledeCi korak. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga.e sas!oji ad vade i klsdinc.ST. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama... Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. U stvari.. a negativan sa negativnirn pal om. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz.!-Z~A:!. I I 2.:T~O~V. iIi ako imate od koga da ga pozajmite.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora.lpunfen akuml._ _ . Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. mogli biste da pokusate sledece. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu.-_-_. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. 1.!A:!!R..-:::... Sleva nadcsflo. U protivnom.!. toru. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. -----ill \ i Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom.!:A~N~J=-E_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ -_--'_-_--_. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade._. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama.!.M:. POlpuno fl. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi.llator sadrii viSe kiscline od vode. 102 .

SISTEM ZA

3. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. Aka ne mozete da postayite voltmetar
na mestc ,gde ga maiete videti dok okrecete kon-

Ala! i materijal
Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda - obicna iIi destilisana •

takt-kljuc, neka to neka drugi radi umesto vas. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi, na voltmetru treba da se ocita najmanje 9,6 V, aka je akumulator ad 12 V. Aka napar padne ispad 9,6 V, vas akumulator je u losem stanju. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.

Punjenje akumulatora

Vkada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil, a cujete sarno skljocanje, ako uopste nesto cujete. To sto ne mazete da startujete,

erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego

sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za punj~nje"). Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova
iz drugog akumulatora, moze yam se dogoditi da

ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan;
mazda je sarno malo ispraznjen.

automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. Aka yam je akumulator
izvesTIa vreme bio bez elektricne struje, bice mll

Akumulatori mogu da se pokvare iz vise
razloga: neispravan alternator, neispravan regulator napona, sllvise korozije na polovima, osteceni

mozda potrebno punjenje.
Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti

kablovi itd. Osim toga, istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. Na primer, maze vam se dogoditi da se

obratite strucnjaku zbog akumulatora, a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Akumulator moze da se,isprazni i usled nepaznje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati, akumulator ce yam se sigurno isprazniti. U tom slucaju, moraeete ponovo da ga napunite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za
startovanje motara.

Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi, koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe; ce yam da automobil startuje i, ako odmah nameravate da dugo vozite, akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). Medutim, sistem punjenja koji se

tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje, obieno 5-15 ampera, u periodu od 12-14 sati iIi vise. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. Ako je uopste moguce, najbolje je da se akumula tor sporo puni. lako traje mnogo dute od brzog punjenja, sporo punjenje je bolje. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen, a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. Medutim, eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora, onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje, tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni.
103

Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin:
1. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomila-

ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. . Urnes to toga, proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako je tarnno. akurnulator se moze puniti. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Kod standardnog
akumulatora, odgovarajuCi niva se utvrduje vizu-

vanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem automobilu, .nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje, nema potrebe ovo da radite; na njemu nema cepoya koji se skidaju.
2. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa;

elno. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala, koristite destilisanu vodu. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. 3. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite, iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja, kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu, prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da

+
Kad punite konvencionalni akumulator, skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc.

104

SISTEM ZA STARTOVANJE

biste skinuli kablove sa akumulatora, olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. Ako se kleme ne skidaju lako, upotrebite izvlakac za kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina po~to tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Kada su u pitanju opruine kleme, za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. 4. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa
punjaca ak~mlllatora mogli da ostvare dobar kon-

tak!.
5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora, a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. 6. UkljuCite punjae. Ako imate aparat za podesavanje, podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera, iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Takode po de site punjae na napon akumulatora; on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. 7. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ometrom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica, smanjite brzinu punjenja. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1,260 pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine - zapremme vode. Objasnjenje za hidrometar i speci-

//~
Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova, Medutim, preporucujc sc sporo punjt!nje.

fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Aka nemate termometar, moracete

pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. Kada primetite mehurice, treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora.
Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije

TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C
stepen napunjenosti

specifi"cna tezina

specifiena tezina
specificna tezina specificna tezina

specifiena tdina specifiena tdina

od od od od od od

1,260 1,230 1,200 1,170 1,140 1,110

do do do do do do

1,280 1,250 1,220 . 1,190 1,160 1,130

100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv
zanemarljiv

105

potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka, to znati da je akumulator napunjen. U nekim slucajevima, moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. 8. Kada je punjenje zavrseno, iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Izvu.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. Aka Yam je akumulator ispravan, napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. Ako nije, morate da utvrdite razlog problema. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona, neispravan alternator, preterano dug rad motora prilikom startovanja, ili neispravna elek· tricna instalacija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima.

kog automobila koji ima isti napon, verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi, ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu, pa da bud!;te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom.
Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada

1
II ; '
1
;

~ !

I .

!j I I
,

radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Moze doc; do kratkog spoia. Nikada ne izlaiite
akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj
varnici.

Povezivanje produznih kablova za startovanje
izvodi se na sledeCi narin:

1. Da biste dopunili akumulator koji ne radi, parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e.

Upotreba produznih kablova za startovanje
Alai i malerijal

2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak, nalite vodu. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Tokom premoscavanja skinite sve cepove, a otvore zastitite krpom.
Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut, akumulator ne treba dopunja· vatL Kori.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje, ne moiete dodati vodu. Umesto toga, proverite stepen napunjenosti akumulatora tako
fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenosti,~

I

• • • •

Voda, obicna iii destilisana Krpa Produini kablovi za startovanje Hidrometar

Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. Ako je pokazivac svetao iii providan, akumulator
treba zameniti; ne pokusavajte da ga nap unite ili

nag, najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen

Kispraznjenog akumulatora iz drugog napunje-

oriscenje produznih kablova za punjenje

dopunjavate. Ako je pokazivac taman, akumulator moze da se puni.
3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. ZakoCite vozilo i

akumulator. Elektricna energija, dovoljna da. pokrene automobil, dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora, Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo

106

=

-

SISTEM ZA STARTOVANJE

Na ovoj slid, automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Skinite zatvarace sa cdija akumulatOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt produznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crvenog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc: (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulatora i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram automobila 5<l ispraznjenim akumulatorom. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrnmim n:dosledom.

stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem, a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. 4. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora, a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Kod

veCine automobila, pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu, dok negativan kabl, prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima emu klemu. Napomena: neki stariji -tipovi automobila, kao i uvozni modeli, imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen, a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107

-------

SISTEM ZA STARTOVANJE

i
obavite dalju proveru akumulatora i sistema za

obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. U ovom sistemu, negativni produzni kabl

punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju
»Sistem za punjenje«.

se prvi spaja, a poslednji skida, 5, Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara, a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene, Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim ..

Ako kupujete produzne kablove za startovanje~

trazite one sa dobrim elektricnim provodni-

cima kao sto je bakar. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni.

6, Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom, Aka ne uspete odmah, ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuia-

torom. 7. Kada uspete da ukljuCite motor automobila, skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama, a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem, ova ee biti pozitivan kabl). 8. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora, a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan

Izbor akumulatora i zamena
kupujete kupite takay Kadakojikapacitetnov akumulator,nameravate da Ciji je bar isti kao kod originalnog iii onog menjate, osim ako ne '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Cak i tada, veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu, tj.

kabl).
9. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta.

Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. Kada se koristite ovim tipom akumulatora, budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu, odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. Meclutim, postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Posta je motor auto mobil a pokrenut, trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Ako vas akumulator i dalje ne radi, iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar, moraeete da 108

sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7,2 V. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima - na primer,

.,

,

akumulator od 50 Ah (amper/casova).· . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete, jak stereo uredaj itd., treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu, kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator, iako je potpuno napunjen, koristiti sarno 40% kapaciteta. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2,5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C.

:1
- -i I

!

.=

SISTEM ZA STARTOVANJE

Ala! i ma!erijal

neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo;.
Akumulator kome nije potrebno odriavanje

• • • • • • •

• Voda - obicna iIi destilisana

Kljucevi iii klesta za.akumulator Izvlakac za kleme Traka za ddanje akumulatora Cetka za bojenje Hidrometar Nov akumulator Penetrant Soda bikarbona Antikoroziona boja Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo Mast iii vazelin .

Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici, amortizerl i

• • • •

prigusivaci najboljim koj·e ste nasli, verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma.

Za razliku od nekih del ova automobila, kao sto
su rerneni i cevovodi, akumulal:ori se testo mogu

kupiti jeftinije na rasprodajama. Stoga vodite
racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako

biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie, te niste u situaciji da birate. Osim velicine i kapaeiteta akumulatora, postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. lake
je akurnulator apsolutno »svez«, odnosno nikada

nije imao elektrolit u sebi, punjenje predstavlja problem. (ProCitajte upozorenje.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca.
Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima, koiom, ode/om iii obojenim povrsinama. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima

Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Meautim, imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje, i ako niste strucnjak, moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje, ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje, a koji se koriste u novijim tipovima automobila. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Umesto uobicajenog e1ektrolita, u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja, a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje, u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji model automobila. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. Stoga je i korozija na polovirna, klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. Medutim, nije na odmet da ipak s
vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.

za startovanje da biste sprecili mogucnost varnice-

nja. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili

Zbog toga sto su zaptiveIii, akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra, vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . . Kada je »okee« na pokazivacu zeleno, slepen napunjenosti je dobar. Kada je »okee« tamno, potrebno je punjenje, a kada je »okee« providno iii 5vet1.0, nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109

SISTEM ZA STARTOVANJE

l
I
Teenast
U dkumul;JlOru sadrii I;isclinu_ Aka yam smesta gil isperi!c vadom.

/cjGc ~

OE-3

~lutajno

udc II oko.

lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.

punio. Ukoliko je to slueaj, ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje, vee ga obavezno zamenite. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti, moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti, to se radi na sledeCi naCin: 1. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. Kada resite da 110

zamenite akumulator, bar nekoliko sati pre nego sto poenete..to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak,e skinuli. 2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 3. Izvadite stari akumulator iz automobila. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. 4. Montirajte nov akumulator posto ste proverili

,

1
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - .. !

SISTEM ZA STARTOVANJE

L::ablovi sp J..:-ni za iste polove kao na starom .. Ic.dr:rn, 'legativan pol je u veCini slucajeva 'mljen za blok motora iii ram. ko]i J );'-IffiO stan]I ivozni tip.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. '
5. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je u pitanju standardan akumulator, proverite to hidrometrom. Ako je akumulatoru potrebno punjenje, pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. NajoCiglednija je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog ,"kog potresa. avo cak moze da izazove i po7.ar. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumula-

tor moze brze da propadne. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija, vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru, obav.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom, ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. Moze se naneti i debe a sloj masti, a dovoljan maze da bude i vazelin. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. Ti poklop

®

\
'~'\
-',,1.---!

Ii

1--

K!eme sa polov~ma koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.

111

SISTEM ZA STARTOVANJE

1
Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca
amena elektropokretaca (aniasera) i automata Zelektropokretaca nije ispod automobilaakoizvuste mnogo teska spremni da se podvucete i cete napolje motor teiak oko 5 kilograma. S
obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica, usteda ce biti znatna.

pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r;\dilice matara. Postoje dva uobicajel1;J naeina UJ. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern - Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem; u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Cim motor poene da radi, pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i, is to kao i elektropokretac, vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.
Otkrivanje kvara kod elektropokretaca

I
~

"
1 .1

Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom, elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor, elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u
automat elektropokretaca, uredaj koji pretvara tu

struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja

Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom, problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva, paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto, prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni, onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Aka se elektropakretac akrece, a ne pakrece zamajac, iIi ga pokrene sarno na trenutak, to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba
zameniti.

Skidanje elek(ropokretaca

Ala! i ma!erijal

• • • • • • • • •

Klinovi za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Pokretna lezaljka Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Elektropokretac Automat elektropokretaca Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem

.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. Na primer, na nekim automobilima, elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida

lako, ali kada je montiran na elektropokretacu, obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. U svakom slucaju, navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. Ako sledite uputstva i pazljivo

~

I
'1

I .;
I :;;

!

i
!

,

112

i ~
i

~

113 . Prilikom startovanja kontakt-kljucem. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5).-" SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor.- r'" . 0------ Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca.

Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. 4. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. Pronadite gde je smesten elektropokretac. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. sem ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. deklropokrel. 5. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. 2.kljuc. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. 1. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 3.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2).pratite kako su sastavni delovi montirani. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. 114 . Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. klesta iIi izYlacak za kleme). i~ i ' Kada se ukljuci mOlor. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.

okrenite automat i skinite. Skinite vijke za pricvrsCivanje. Pogresno povezani provodnici 2. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. 2. 7. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. 1l. ponovite postupke 6. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. ali nemojte sa. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. Neki tipovi automobila. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. pre svega americki. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. postupite na sledeCi naCin: l. 9. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. To se radi na osnovu gore datih uputstava. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. 8.vim da ih skinete. skinite vijke. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. 3.1= 6. 6. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. 4. Da biste montirali elektropokretac. 10. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. gao Napomena: ne zaboravite da . Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. Posto skinete ovaj prikljucak. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. 5. panovo monti- rajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. Posto ste poduprli elektropokretae. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). 5. Napomena: na nekim tipovima automobila. 7 i 8 obrnutim redom.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. 115 . Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. 2. 3. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. Prema vee datim uputstvima. 4. mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji.

SISTEM ZA STARTOVANJE Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator. 116 . Karla . (2) namotaje automata dcktropokretaca.I.:amenjujete autOmat elektropokretaca. obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim. (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm.

117 . / CD Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. (4) napoDski regulator. kada motor poene da radi. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. akuDetaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«. elektricnu energiju proizvodi alternator. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator.SISTEM ZA PUNJENJE Kmulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju. Meautim. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju obrtaja motora. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. (2) razvodna kutija. (3) aiternalOr. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). regulator napona (regler). alternator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom..

(2) prikljutak za rdej. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za musu. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. Prema nameni. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. klima-uredaj. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. Kod nekih sistema za punjenje. Osim sto snabdeva elektrienom energi- jam motor i druge uredaje na elektricni pogon.~ On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. brisaCi vetrobrana. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. ~>upravljac zakljucen« i »pokretanje motora«. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. »potrosaCi pod naponoffi«. kasgtofon.SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi alternator. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. sirena. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. duzine i preseka. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. Ii Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. radio. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. regulator napona smesten je u samom alternatoru. Kada zasvetli. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. 118 . Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. kvadratnog iIi pravougaonog preseka.

Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. iii ako je glavni prekidae iskljucen. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno.. provera ne mora dll otkrije defekte. (4) lI. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav. obicno traju 3 godine.a. treba proveriti pogonski remen i regulator napona.' . onda u sistemu za paljenje postoji kvar. Zamena se preporucuje posle wake In godine.. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije.:Hopljenost u!jem i (5) prskoline.ce da proklizava zbog cega alternator nece ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. nedovoljno napunjen iii prazan. akumulator moze ozbiljno da se osteti. Ako je pogonski remen labav. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan.i SISTEM ZA PUNJENJE Zamena pogonskog remena· alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen Mpostepeno da postaju sve vece. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. 119 >. (Ako ovo nije u pitanju.. posta vizuein. SIFt? . suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora.. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Ako se odmah nesto ne preduzme. proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. (1) odvajanje slojeva. on . Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. (1) poderotine.. a akumulator ce staIn a otkazivati. kao veCina gumenih delova. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. (3) usijanost. moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. Pogonski remeni. Zvuk koji proizvodi labav remen jeste povremena skripa iIi »piStanje~< kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. Pogonski remen koji je suvise zategnut.- . prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. . .

remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. naCin: vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . Ako nemate taj uredaj. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. s. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. 2.5 em. pogledajte u fabricki prirucnik). Pailjivo proverite koji remen se stavlja u 1. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika.kinuti i zameniti. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Napomena: 120 'I . Pritisnite prstom pogonski remen. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5). olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora..SISTEM ZA PUNJENJE ! I ! Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). Ako remen ulegne za vise od 1-1. I' I . klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. Remen se zatim moze.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. stvrdnutih del ova iii ulja.

. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen.-~------- ------ SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). 121 . 4. Da bis!e zamenili remen. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen.5--2 em. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. Napomena: ako treba zameniti i druge r~mene. Gumite polugu nadole da his!c podigli zatezni kaiSnik. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Kada je pravilno zategnut. 5.5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen. 3. pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine.

Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom.\ 'I Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. to obicno moze alternator ne salje elektriene u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. ko se lampa upaIi dok Avozite kontrolnadovoljnoalternatoradaenergijeda znaei automobil. . Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. Ako nije potpuno napunjen. bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. 6. Pogonski remen je lako proveriti.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. stoga prvo to uradite. kada sredinu remena pritisnete prstom. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . 2. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. akumulator mora da bude potpuno napunjen.~~~~~~~~--------------------------------------~ STSTEMZApUNJENJE [. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Ispitivanje alternatora nije tesko. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. Ako ne postoji oznaka. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. 122 i . Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Napomena: kod nekih tipova vozila. pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Ispitivanje alternatora i reg~latora naf)ona (reglera) Alai i malerijal • • • • • • • • Hidrometar Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Produzni kabl Voltmetar Odvijae Papir za glacanje (»smirgla«) 1. Ukljucite motor. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi.

Aka se na voltmetru ne moie oatat. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt mulatora . iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 . Ako yam je auto mobil pod garaneijom. Spojite provodnike voltmetra . 4.------. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«. pobude.jac u otvor dublje ad 2 em.ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. • . glavne delove alternatara. Po novo spo]te negativan kabl sa polom aku3. odv. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. nap on posta ste ga toliko gurnuli._--------.- ---SISTEM ZA PUNJENJE Upozorenje: nemojte gurnut. a emu sa farnam alternatora kao masom. 5. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler.. Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3).

Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. Kod nekih lipava automobila. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku.f 6. Ako napon poene da raste. . rezultat treba da je oko. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. 10. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. znaci da je akumulator prepunjen. Kada je akumulator potpuno napunjen. OCitajte rezultat na voltmetru. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti.i II SISTEM ZA PUNJENJE i I .. Ako je akumulator ispravan. 124 . pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. 7. 9. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Pronadite regulator naporia. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Ako je akumulator nedovoljno napunjen. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. 11.14 volti na praznom hodu motora. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan.

Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal 1. svella su veoma bleda na praznom hodu. a akumulator stalno otkazuje. Ako imate klemu sa oprugom. 1. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. • • • • • • • Kljueevi Klesta za akumulatore Izvlakae za kleme Poluga Odvijac Alternator Regulator napona (regler) 2. Olabavite kljueem vijak na klemi. Stoga. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Ako ste proverili prikljucke akumulatora.= SISTEM ZA PUNJENJE 12. a ukljuCili alternator. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). i (1) kontakt pobude (»F«) (2) prikljuCllk rdeja (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (4) prikljueak zn .nasu (»GRD«) . Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. ako sumnjate da je neispravan. klestima stisnite krajeve i izvadite je. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. Medutim.' 125 . izvucite ga iz automo- bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. ledeCi simptomi neispravnog napona i alternatora su problema Selektricnom instalacijom: opsti znaci regulatora sa crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti). problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom.

Pomerite alternator da se remen olabavi. I I Zamena regnlatora napona (reglera) 6. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. 2. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. 5. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. 4. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uputstvima. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. Stavite remen na kaisnike. 4. DC bi tre~ balo da se ugiba vise od 1-1.5 em. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. Skinite regulator napona sa nosaca. a zatim ga skinite sa kaisnika. 5. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. lako vam se Cini da je nepotrebno. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. 126 .e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. Pronadite regulator napona. Pritisnite srerJinu remena prstom. 7. Spojite sve provodnike na propisan nacin. "l ! Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. regulator napona se nalazi u alternatoru.SISTEM ZA PUNJENJE 3. 1. 3. Posle detaljne provere alternatora.

Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Prilikom sagoreva~ otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. S druge strane. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Pri normalnoj brzini.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. 127 . prolazi kroz ~upljine u bloku motora. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom.i-= SISTEM ZA HLADENJE Mpokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. Temperatura se regulise na dva naCina .

Medutim. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije. trosenje cevovoda. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. . venti! koji reaguje na toplotu. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom prikljutivanja. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. prati strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. Delov. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. U stvari. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima •toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. sistema za hladenje su: . otporna je i na 128 koroziju. Medutim.SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. cevi hladnjaka i pumpi .~ 1 i Uz odgovarajuce odrZavanje. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. Termostat. -. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. kao sto su zamena creva. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. sis tern za hladenje moze da traje godinama.

Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. PUMPA ZA VODU. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. To su zaptivke. Ako proklizava iIi se pokida. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). 8. 10. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. VENTILATOR. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. a drugo za odvod. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. 7. kao i til grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. REMEN VENT!LATORA. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. elektrieni ventilator koristi se za usisavanje vazduha kroz hladnjak. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. Na svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. U mnogim slucajevima. HLADNJAK. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. 129 . 4. POKLOPAC HLADNJAKA. TECNOST ZA HLADENJE. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. TERMOSTAT. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. 6. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. skoro zatvara. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. 12. VENTILATOR SA SPOJNICOM. . Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Posto se motor iskIjuci i ohladi. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu.alno hladenje. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. tokom cele godine. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja.-------- 1. SISTEM ZA HLADENJE voda. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. 11. 9. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. 3. ELEKTRICNI VENTILATOR. Teenost za hladenje. Regulacioni ven- 5. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu 2. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva.

Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 A starstva saobraeaja pokazala je da je neispra- nketa sprovedena od strane Ameriekog mini- 1. CEVOVODI. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru drastieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------- . Kad3 se sistcm ohladi.-----'-. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . dovodna i odvodna creva grejaea. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu.-~-~- ---- -.~-- SISTEM ZA HLAflENJE i I I Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje.e na sledeei nacin: • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje van sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno). Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom...---- . a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar . Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. To su gornja i donja creva hladnjaka.posudu hludnj3k3 (leva). Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora.

Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu.'. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu.!~ lIP . ali ne preteran0 da ne bi popucala. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40.. Ono je vaino.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Ako osetite da je labava. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. mobila to se tesko vidi. PUMPA ZA VODU.000 kilometara predenag puta.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. Stoga. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. Kada se stisnu iIi istegnu. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote.>Jresite samu pumpu za vodu. zamenite ih.000 kilometara. ! ~. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. 2. Ako je leiaj pumpe labav.000 kilometara. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Da biste stekli iskustvo u ovome. Kod nekih autoGornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na .sta ~ermostata. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. 3.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Tu je curenje uoCljivo. ne zaboravite da njega zamenite. " autO!:nobil je presao 40. podrazumeva se stiskanje i savijanje. proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. SISTEM ZA HLADENJE preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 . a cesto prska. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. zamenite sva ereva. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu.. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Pod pipanjem creva. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. p~<.000 km.

To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). REGULACIONI VENTILI GREJACA. 6.. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni.. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. HLADNJAK. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. Sredstva za zapti- 132 . Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Oni SU smesteni na bloku motora. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi dva creva. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri.cioni kabl iii vakuumsko erevo. Trajnije resenje je zamena cepa. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. \~ . skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje.I. 5. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. Aka ih ima. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. cepova.~ I . (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka.p • ! LQJ _1 • ~ f c \::::. zamena je neophodna. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. 4. Aka neki od njih propusta. U slucaju da propustaju (2). Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. IbdL c. narobto blizu spojeva creva. SISTEM ZA HLAflENJE Ildll I . Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora.

Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine.I. Opi- Tecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). . (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve ~i!indra. Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukaie na propusranje. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. 8. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. 7. Mala slavina na dnu veGine hladnjaka takode moze da propusla. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Ako rebra nisu dobro . oduvajte je komprimovanim vaz- duhom. Skinite poklopac pa proverite i njega. Ako yam je potreban nov poklopac.pricvrscena. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe.. ISPUSNA SLA VINA. ~""--·~ I \ r~" . vanje mogu da pomognu izvesno vreme. POKLOPAC HLADNJAKA. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi.. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. 133 .

1 U .1ulomobilu .. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.koji sc pokrece rui. stavite komad kartona ispred hladnjaka... Proverite i njih da Ii propustaju. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la- tora. 10. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. 134 . Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a..:.. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora.testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc .. spojnica ce stalno proklizavati. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje.. I Rcgu!acioni venti\ grejllc.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona).. sponll za poddavanje (4) i kubl (5). SPOJNICA VENTILATORA. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve i] .om Iii vakuumom . 9. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje.------. kada se tecnost istrosl.. . Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. ELEKTRICNI VENTILATOR. Kada je motor jskljucen. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana.- SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna.

2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova.ntilatora. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. 4. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka.~ ~ ~_--_-_·· ____________________________________~S~IS~T~E~M~Z~A~H~L~A~e~E~N~J~E dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. 1. Skinite poklopac hladnjaka. Poklopac A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. releju ventilatora iii osiguracu kola. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. Pritisnite i istegnite creva. Ako nije. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. 3. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . Kod termostata sa dvozilnim kablom. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. kvar treba odmah popraviti. 5. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. Ako ventilator radi. Ako je motor ispravan. mazda postoji problem u elektricnam kalu. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. zaptivke na glavi cilindra. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. Aka se ne okrece. instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. cepove na bloku motora. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. 7. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. Otvorite poklopac motora. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje . 2. koristite produini kabl za spajanje. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. Ako primetite znake propustanja. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. 8. sistem negde propusta. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. zamenite motor. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. Aka je termostat ispravan. ventilator treba da se okrece. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe 6. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat.

Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. iskljuCite motor - ispitivanje je zavrseno. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. (3) gornja z:lptivka.SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. odmah ga popravite.iaka. 136 12. (4) danja zaptivka. Ako pronadete mesta koje propusta. (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. 9. (5) vakuumski ra5teretni venti!. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. (2) opruga regu!ator3 pritiska. 11. (6) pre!ivna cev. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). . Ne iskljucujte motor. (1) pokJopac. U protivnom. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. 10. Isto tako.

pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. . dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. ldealna mesavina je rastvor razmeri 1: Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. Kada kupujete an. maze da dade do pregrejavanja motara. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).vade. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom.titu ad smrzavanja do -35'C. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. • • • • • • Uredaj za ispitivanje antifriza Klesta Krpe Posuda Antifriz Voda Polako skinite pOklopac hladnjaka. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na otvor za nalivanje hladnjaka. 13. 14.tifriz. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. zatvoreni sistem hlaclenja. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. manje antifriza). Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 . Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. naroCito pri malim brzinama kretanja.SISTEMZA HLAE>ENJE i T hladenje sastoji seuad antifriza 1. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. tzv. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Ako)e motor suviSe topao. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal Takode. Pailjivo procitajte etiketu.

35 'C. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. smanjice se pritisak..) 3. hladnjaku je potrebno eiscenje. Kada pritisak dovoljno opadne.30 "C. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. 4. Budite pazljivi da se ne polijete. Ako je teenost Cista i blstra. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.ml: u hidrometar I. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za hladenje. iii pritiskanjem dugmeta. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. pri izuzetno hladnom vremenu. j " :~ . IskljuCite motor. pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje.SISTEM ZA HLA£lENJE tako da se okrecu do jednog zareza.: hladnjaka. 5. mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. .'I . Medutim. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Ako je rezultat -15'C iii vise. ponovo ukljuCite motor. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. Podizanjem po luge navise. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. teenost pokulja napolje. mazda ce biti Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil hlad~nje sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i .

sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. Amifriz vremenom gub. Klestima otvorite ispusnu ~lavinu na dnu hladnjaka. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. 3. Stoga pustite motor da se ohladi. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste sma~ njili pritisak i skinite je sa creva. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. 139 " . Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Ako ni to ne pomogne. Ako je mrkocrvena. Kada je dovoljno olabavljen. jednostavna pritis- nite dugme iIi pOdignite polugu navise. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. 2. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. Da biste uprostili posao.mIMem . po mogucstvu na bazi oksaln~ kiseline. Postupak je jednostavan. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. Na kraju. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima automo~ bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. isperite rezervoar vodom. a pritisak padne na atmosferski. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Kada se skine obujrnica. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva. obujrnica 'maze da se skine sa creva. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. sistemu za hladenje. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. moze da se skine i crevo sa nosaca. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. Napomena: pre nego s\o dodate S njem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . pocece da isparava. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). dodajte nOV rastvor antifriza i vode.-~----------------~------------~--~==~~==== 6. ne bi trebalo da imate nikakvog problema.a. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Obujrnice sa zavrt- istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine.aM. Zatim • • • • • • • • • • • Klesta Odvijac Noz Bastensko crevo Posuda Krpe Crevo hladnjaka Hemijsko sredstvo za ispiranje Antifriz Voda Pribor za ispiranje uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. 4. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. SISTEM ZA HLABENJE Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal 1. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje.

a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. 8. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. 10. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tra- gove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. Napomena: ovo je dobra prilika . Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. strujanja rashladnag f1uida. obicno oko 15 minuta. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. 7. Automobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). pogledajte u prirucnik za vas automobil. 140 . ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. 6.SISTEM ZA HLA£>ENJE 1. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. Potpuna odvrnite komande grejaca. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu ama- i \ '! l 1 . 5. I donje crevo hladnjaka. Tamne strelice pokazuju 10k. . Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. 9. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje.da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa.

Crevo je obieno prikJjuceno za blok motora. dye obujmice i usmerivaca za vodu. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute. . .. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. 2.1'. Pronadite dovodno crevo grejaca. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odse- Kilda ispirate hladnjak preko T-komada.. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. u suprotnom. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5).I !¥I?. U nekim slutnjevirna..!.!:=~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). 141 . Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi.. Isk!juCite vodu i skinite crevo.' --------------------~~:!. taka i meau profesionalnim mehanicarima. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. terima. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).:!:!..- SISTEM ZA HLA£)ENJE . poklopca za T-komad.!. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada.

1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. obujmice sa oprugom zategnite klestima. 4. Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. Ako je u losem stanju. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. Na kraju. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. treba proveriti dve stvari. 7. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. pumpu za vodu na ovim motorima i ! . Prvo treba proveriti stanje remena. cete u prirucniku za vas automobil. 142 sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. 5. 8. 'i " . Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena • Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. Posto se ulije antifriz. Skinite poklopac hladnjaka." ---~------. Stavitc poklopac na T-komad. Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. Napomena: skora svi poprecno postavljeni I) ij motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. sipajte Cist antifriz.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Ako je potrebno jos teenosti.---- ---~-. Zamena remena ventilatora Alat i materijal cene de love creva. pumpa servo-upravljaca. 10. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju.na primer. 11. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. Ueinite ovo polako i pazljivo. SISTEM ZA HLADENJE 9. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. kompresor klima-uredaja. Medutim. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. Remen na 6. 3. istem za koristi jedan od remena kao sto S pogonskihhladenje koji pokrecu delovenekoliko su alternator. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka.cen). Skinite poklopac na T-komadu.

(2) natop!jen uljcm. (3) uglacan. o!abavite vijke na ahernatoru (2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). mozete da skinete remen sa kaisnika pumpe za vadu (4). Da biste skinuli remen ventilatora (1). 143 . taka dOl. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.® ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan.

. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. izlizana mesta. dalje pokrete remen. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.. Da bisle zameni!i remen. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). 2. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I za . Zamena remena ventilatora nije tezak posao.' /. Zamenite ih po potrebi.. I SISTEM ZA HLAElENJE I I 0-_--. zaseke iii uglacane ivice. zamenite remen. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. obicno' traju oko tri godine.-. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov zamenu nije pri ruei. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. Remeni ventilatora. cesto isti koji pokrece i alternator. Medutim. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. uljane mrlje. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. Jednostavno popustite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. iskrzane ivice. Prilikom kupovine novih remena. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Na mnogim tipovima automobila. kao veCina delova izradenih od gume. 3.1. provucile polugu (3) pored mazaiice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zateznog kaisnika (2). povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine.

Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. a zatim obrisite. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. Rezervne remene. remen se moze skinuti i montirati nov. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. a zatim idite prema hladnjaku. 6. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. Skidanje i namestanje creva evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene 2. poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. zaptivaca iIi korozije. 4. skinite poklopac hladnjaka. Poenite od remena koji je najblizi motoru. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najne- kada jedno popusti.m stanju. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu Alat i materijal zategnutost remeha. Dok drzite remen u zategiluto. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. . Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. 5.SISTEM ZA HLADENJE ureclaja. 3. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. zateg- • • • • • • • • • Klesta Odvijac Noz' Posuda Papir za glacanje (»smirgla«) Creva hladnjaka Crevo grejaca Obujmice (»selne«) Zaptivka nite ih polugom. Kada sve remene vratite na svoja mesta. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j podesavanje. ispustite je u cistu posudu. Ispraznite sistem za hlaclenje. posle tri do cetiri nedelje. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgo- varajuce kaisnike. 4. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. zgodnijem trenutku. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. Da biste ispraznili sistem za hladenje. Skinite obujmice unazad duz creva. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara.to ga moze ostetiti. 145 C trajanja od oka tTi godine. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Creva su cesto priljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem.

Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. 146 .. Da biste zameniii izlizano.--•..J Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crevo hladnjaka. I 1 !In i· Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4). -"--~ STSTEM ZA HLAElENJE .. Obujmice sa oprugom sc skid~ju klcsrima (gore). ~"""~ ~.----. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo gr~jac~ i (5) obiiawo crc\'o.. istrljajtc prikljuckc h~rtijom za giacanje (2). pohab::mo iii osteccno crevo (1).::==~~ I S: I .i ! r . I < -i \r! L i:iu! .

bice yam potrebno iicano armirano crevo. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. NaznaCite tacno koje crevo ielite. Ako je potrebno. mogucstvu. 10. mica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva. Ukoliko je i~te duiine i veliCine.originalnog. 8. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. Obuj- hladenje motora. Uopsteno govoreci. 6. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. Stavite crev~ Odrzavanje termostata na temperaturu . Illl J .- I Ii· Ii I "I! t II !II 1\\ I i'~ !'II \ . On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ / 0 d' C) .uredaj osetljiv na mesto i zategnite zavrtanj. 1m . vratite obujmice P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. 9.I I 5. Namestite obujmice na oba kraja creva.1'1 J .igra glavnu ulogu u sistemu za na prikljucak. \11 \ c .n~1 I i r r 1' I . elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . ~ll I Ii I[. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Proverite spojeve da ne propustaju. kupite elasticno. Pazite da I kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. 7. ponovo pritegnite obujmice. Po'. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. termostat . ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate I nisu potpuno oCllvane. \ i J I" J ' Ii J I _________________________ --------------------------------------------------------~ i 147 1 __________ _ III.

(3) cilindllf od voska. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. Odnosno. Cime se ubrzava proces zagrevanja.1[!rej3IL Ala! i ma!erijal • • • • • • • • • • • • • • Odvijac Klesta Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima Cekic Komad drveta Posuda Termometar Komad zice Strugac Termostat i zaptivac Voda Krpe bez dlacica Prstenasti zaptivac Obujmice hladan. I . Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«.1 c:. a otvarllju s!. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. _. (2) klip.. izazvace pregrejavanje._. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu._UI:. !~ I 148 . Oni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. (4) gumena membrana.: vcn!iill. (8) zaptivka.._. Mec!utim. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl.ldenje. Kasnije. To se radi na sledeCi naCin: I I ! 1. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. (1) okvir. (7) zaptivka venlila.~ U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. ako se ne otvori. moze da traje godinama. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. (6) seog!!. 1'1\.~ -_""'-1 I II.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z. kada je motor topao. Aka je termostat stalno otvoren. (5) Z3vojnll opruga.

Termostat je obicno smeSten na bloku motora.:a SISTEM ZA HLA9ENJE I I . treba ga zameniti. 4. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Pronadite kuCiste termostata. temperaturni raspon vaseg matora. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. 14. Stavite termostat na sediste u bloku motora. Ako ne pogledate ove oznake.I 2. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat. uCinite to klestima. Skinite kraj creva sa prikljucka. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. i povezan je sa gomjim crevom hlad. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Skinite krpu. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. . Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. a suvise »hladan«. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Da biste doSH do termastata. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. na vrhu prednjeg dela. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. 8. Pre nego sto stavite nov termostat. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr. treba ga zameniti. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora.!.p. Ako se zaptivac stvrdnuo. 12. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi... ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora.. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za I Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. Skinite obujmicu sa creva. 6. 9. Ako se termostat suvise rano otvori. »gore« i »prema hladnjaku«.. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. Trebalo bi potpuno da se otvori. 5.njaka. 13. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do povecane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. On je obicno naznacen na sam om termostatu. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. Izvucite kuCiste termostata. Ona se obicno prodaje sa termo- . 149 . 11. Ako se ne otvori. 10. 3. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. Odredite temperatumi rasp on termostata.. Na termostatu pise: »napred«. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. 7. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka.

Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. 15. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata.SISTEM ZA HLABENJE statoffi. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. mozete panovo da napunite sistem za 18. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). biee vam za ovo potrebna klesta. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. Namestite nov tcrmostat (4). Dok motor jos radi. hiadenje. stavite nove. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. cvrsto pritegnite zavrtanj. Ako primetite propustanje. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. na obujmicama sa zavrtnjem. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. 150 . posao ja zavrsen. mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Ako nista ne propusta. 17. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. Ako imate obujmicu sa oprugom. Montirajte tennostat. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. 16.

Budite pai. 19. 20. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru.mje iii zaptivku. Ako nema curenja.' Slavile krpe oko poklopca hladn. (4) .aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil. (6) zaptivcna prirubnica. Zamena pumpe Za. Panova prov~rite nivo tecnosti u sistemu za hladenje. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Skinite poklopac sa hladnjaka.ljivi. 21.osovina. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje.SISTEM ZA HLAtJENJ I. odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi. Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. (2) prcdnja caura. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. (3) nosac VentilalOra iii pagona. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. 151 . Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. (5) kuciSte. Kada menjate pumpu za vocu.

~~~~~~~~-----------------------------------------T SISTEM ZA HLA£>ENJE Ii I I r-----------------------------------~®~5-------------~ I CD T ® 1. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. Da biste ova proverili. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti. . a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. zavrnite slavinu. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. To se radi na sledeCi naCin. (9) odslOjnik i (10) ventilator. (6) vijci za prievrscivanje. ispustite je u eistu posudu. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. i ~1 Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«. (5) kuclSle pumpe za vodu. Aka zelite. ------------------- . Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. skinite poklopac bladnjaka. ali pre nego sto do njega dade. Sastoji se od skidanja ventilatora. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. (4) zaptivka. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. iz prostora za 2 . pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. (1) zaptivka. Kada se motor ohladi. Pregrejava- ad je pumpa za vodu neispravna. nje motora je moguce. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. (2) turbina. 152 Kmotor obieno se cuje kloparanje. (7) sklop prirubnice i ieZaja. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. (8) kuisnik. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.. jednostavno iskljuCite motor. (3) prsten. obicno se primeti kako pumpa propusta. pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor.

. 4.'_----------~-------=:.:... pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. olabavite I I I I odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva."""""-~----. .'. necete morati da skidate ventilator. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu.. Ako vam to ne pode za rukom. 5. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka.!= ·1 .. 6.". Ovo moze da zahteva malo vise snage. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator. .=. odnosno da skinete masku.!. creva i nosace hladnjaka. @ / o / 3.--. Na .:. Kada imate obujmice sa oprugom. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. Izvucite pumpu.. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila- 153 W~ t "'" . Treba da ih ima cetiri do sedam. mOIacete da ih isecete ostrirn nozern.. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. i tor za pumpu za vodu. I I I I I j crevirna sa obujrnicom na zavrtanj.=== . Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. crevo grejaca i obilazno crevo. Kada sklonite obujmice. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu.... U tom slucaju creva se moraju zameniti.::::!!!. Il"""""'~- SISTEM ZA HLAf)ENJE . mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju.:.!:=. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. ip.

Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz. SkIonite krpu 8. 13. najga zamenite novim. Ako moiete. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. 12. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc- ( ! A bolje je da i . Ako ste neka morali da isecete. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Izgrebite iIi ski- • • • • • • • • Klesta Kljucevi Odvijac Ostar noi Kljuc sa ozubljenjem i umeeima Grebac Poluga Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu kad zavrsite struganje. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe nite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Posle ovoga mozete da zamenite . Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. Vratite sva ereva. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. Dobro ih pritegnite kljucem. unutra i spolja otvora za vijke. dobro ih zategnite. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. za vodu na bloku motora. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. dodajte novu teenost. 15. U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Namestite ventilator iii kaisnik na novu Ala! i ma!erijal pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCiva- nje. 11. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. Aka se panovo koriste stare. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. potrosicete upola manje novea.pogonske remene. Detaljan opis zamene rem~na nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«.SISTEM ZA HLAf>ENJE 10. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. ' Antifriz • Voda 7. : i 9. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. 154 Zamena cepova na bloku motora ko eep na bloku vaseg motora propusta. 14. kao i oko. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. te zato dobro prover. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1.

Automobil parkirajte na ravnom tiu. 4. i izvadite ga napolje iz otvma (3). gurnite ga s jednc ~tr<1ne odvijaccm iii probojccm (2). pailjivo otistite i pregledajte otvo[. (1). a menjac (rueni . ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep. 3. U nekim slucajevima. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. upotrebljavajte rucnu svetiljku. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. Alat i materijal Ii i • • • • • • • • • • Posuda Klesta Ceki': Rucna svetiljka _ Hartija za glacanje (»Smirgla«) Probojac Odvijac Sredstvo za zaptivanje Antifriz Voda 2.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). nje. Da hi~te z~lmcnili ccp kojl propus(:J. probojac cete morati da izvucete pomotu klesta.i. odnosno kada njime probijate cep. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. skinite poklopac hladnjaka. s. Da biste skinuli cep koji propusta. Dok radite ispod automobila. ali ce _pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. aktivirajte rucni kocnicll. Kadaje motor ohladen. a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje.pw SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD I . Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 . Posta ste skinull cep. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: i 1. Aka koristite odvijac.I IbJlI II ! Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor".

kakav je bio originalan. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. 7. i\. Zatim ugasite moto~ i proverite da Ii negde propusta. iskljuci!c ereva sa hladnjaka. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. Manja ostecenja. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . i SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. ada prilikom provere sistema za hladenje Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. masti i otpadaka. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. Ako je potrebno. 6. I I I 1 Ii Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Antifriz • Voda vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak.ko montirate melalni cep.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti.montiranje na novo jezgro. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. aka su rezervoari neupotrebljivi. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. MeCiutim. Kotkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku. Postoji nekoliko vrsta cepova. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. 156 . gurnite na mesta. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila.--. bo i svc spojnice. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo . poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. 8.lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora.

.SISTEM ZA HLADENJE 'I' .I Ii 1 ! 157 .I .

SISTEM ZA HLADENJE

kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu, ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude ,rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak, obavezno trazite garanciju. Zamena hladnjaka nije teiak posao, pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor, posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda, tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. Na hladnjacima ad aluminijuma, mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala, ali ako su ostecenja velika, jezgro treba da se zameni.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Sto se tice zamene hladnjaka, to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva:
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje.

redom. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade, zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Aka hladnjak ima okvir za ventilator, ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Aka zaboravite, smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star, trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca, pogonske remene i spojnicu ventilatora, kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni.

Grejaci
AlaI i malerijal

• • • • •

OsiguraCi Regulacioni ventil grejaca Antifriz Voda Krpe

2. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka.
3. Aka vase vozilo ima automatski menjac, iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje.
enje motara. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil, periodicno odrzavanje ce osigu-

Bjac automobila je sastavni deo sistema za hlad-

ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno, gre-

4. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). 5. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). 6. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. . 7. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka, a zatim i nosace. Posle toga, veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. 8. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak, ponovite data uputstva obrnutim

rati da sistem grejanja bude godinama ispravan. Sistem grejanja je, u stvari, prilieno jednostavan. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor, a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote, kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu, obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. Vakuum nastaje kada motor radi, te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. Ako imate kablovske komande, proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor.

: ,

:

158

ll~
_ ..~ i

Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka, (1) ckspanzioni sud, (3) ventilator, (4) hladnjak, (5) ventilatorski remen, (6) vod za rashladni fluid, (7) ispusna s]avina, (8) donje crevo hladnjaka, (9) vodeni omotac, (10) creva grejaca, (11) odvodna cev nn bloku matora, (12) motor ventila!ora grejaca, (13) jezgro grejaca, (14) cep na bloku motora, (15) glava cilindra, (16) termosfat, (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu,

To znac; da su kablovi jos spojeni. Na automobilima sa vakuumskim komandama, pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor, tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. Ako je motor ventilatora grejaca bucan, najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru, mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. Medutim, ako ventilator uopste ne radi, proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Ukoliko je potrebno, zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu.

Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi koji ponekad propuStaju, isto se dogacla i u sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave, rashladni fluid euri napolje. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno, a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje, proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159

~S!.::IS!.!T.!:Eo!!M~Z~A....!.H!!-L~A;fJ-;E~N~J~E=---_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-lli
ciju rashladnog fluida, proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida, skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. Taj poklapac, u stvari, treba uvek obazrivo da skidate. Posta sistem radi pod pritiskom, vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan, upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme, pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila, poklopac hladnjaka

r \,
!

! ,

Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO, to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).

konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji, pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli.

,i i ,
, i

l
;

(1) pode,savanjc temperature, (2) podesavanje provetravanja, (3) podeSavanje ventilalora, (4) kanai grejaca, (5) ventilator, (6) ispust za 5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. (8) kana! grejaca staklu i (9) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila

160

Ii .,

I

..
SISTEM ZA HLAf)ENJE
Provera rada grejaca

cc:. .• ·.

'~
i
;

i .

,..

Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja, motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu, te stoga treba da radi oko 20 minuta. Prover;' da Ii grajac nedovoljno radi, odnosno da Ii uopste radi, moze da se obavi na sledeci naCin:
1. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz
jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe.

dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. Ako se kabi ne pokrece, znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. 2. Prove rite spojeve kablova na krajevima. Ako su evrsti, kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. U protivnom, popravite spojeve. 3. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma, zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. 4. Ako ne radi, prove rite i po potreb; popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Da biste to ucinili, ispraznite hladnjak, skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova).
Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca, motete da

III
'l,

;1
!

f ,

Opipajte oba ereva grejaca. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade, sa strane na kojoj se
nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju prec-

nik od oko 2-3 em. Kada je sistem za grej,anje ispravan, oba ereva treba da budu vruca. 2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida, a motor je postigao radnu temperaturu), mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«, 3. Aka je jedno crevo grejaca vfuce, a drugo nije,

iIi je sarno toplo, mazda je jezgro grejaca blokirano. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama

auto-delova. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hladenJe~(.

budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. Ali ako i dalje nema toplote, znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a, Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba, topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). avo se proverava na sledeei nacin:
l. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni.

4. Medutim, aka ispiranje nije pomoglo, jezgro

grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu.
Provera komandi grejaca

2. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. 3. Ako se sistemom upravlja preko kabla, proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. 4. Ako se klapne pokrecu vakuurnom, proverite
zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. .

Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila, a sarno toplo (iii hladno) sa druge, kvar moze da bude na samoin ventilu, ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. To eete
utvrditi na sledeCi naCin:

1. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla, zamolite nekoga da u automobilu pomera
komandu za temperaturu ad najnize do najviik

Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. U tom slucaju, proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju, a komande za ventil rade, neka vam strucnjak zameni venti!. Takode prover;te klapne.
161

1~

_ _ ...

SISTEM ZA HLADENJE

1
I

\
o
Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (2) sabirnik- susac, (3) kontrolno okce, (4) motor ventilatora, (5) ispust, (6) komandc, (7) kontrolni vodovi, (8) kana!, (9) kompresor i (10) kondenzator. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru, mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema.

Ako se ne zatvaraju kako treba, toplota ce stalno prodirati u kabinu. 105 jednom proverite komande, naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba, neka ih pogleda mehanicar.

Klima uredaj
O bilu zahtevaju velika znanje i iskustvo, a i poseban alat. Radovi na klima-uredaju mogu da
162 driavanje i opravke klirna-uredaja u automo-

budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim, ponesto moiete i sami da uradite. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora, kao i napunjenost sistema. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja, a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. poznatije po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u

,-,;

,

SISTEM ZA HLA£lENJE

Alat i materijal

• • • • • • • •

Zastitne naocare Radne rukaviee Uredaj za ispitivanje remena Okasti kljuc Poluga Pogo~nski remen klima-uredaja Osiguraci Krpa

eev, kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. 2. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. 3. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em, okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. 4. Posto ste olabavili vijke, povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. S. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. 6. Dok to radite, prove rite remene ventilatora. kaa i sve astale, da nisu naprsli, rasenjeni iii pohabani. 7. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni, ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Kao sto je vee pomenuto, kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj, magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna, moiete da proverite na sledeCi naCin:

dodir sa kozom, moze da izazove ozbiljne promrzline. Ako yam prsne u oei, magao bi da izazove slepilo. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj, moracete da rukujete bas tim sredstvom. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje, treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. Paseban alat, merni instrumenti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo, ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem, budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin:

I

I

1. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. On zaista liCi na remen ventilatora ali, ako pailjivo pogledate, videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara, na suprotnoj strani alternatora. Na kompresor, koji liCi na motor, pricvrscena je jedna velika i jedna mala

1. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen, a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora.
2. Ako ta spojniea nije ispravna, prove rite da nije pregoreo osigurac. On moze da se nalazi sa osta-

163

.,,,,,,,,,,,,,,,,, . ,,,,,,,,,, ["""""''''''''''''''''''''1 ."" . ", . "",,,,,,,,,,,,,,,

®

®


~==.=============.~~.
Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Legenda: gas pod visokim priliskom (4), tecnost pod visokim pritiskom (5). tecnost pod niskim pritiskom (6), gas pod niskim pritiskom (7).

lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo, pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene. 3. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete, proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. 4, Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac, potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje.

Provera napunjenosti klima-uredaja

Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. Posto ukljucite klima-uredaj, obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama, proverite 05igurac ventilatora. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. Aka nije u pitanju neispravan osigurac, potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora, Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar, a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh, f:!roverite jos i

I
,

164

..---------------------~~!j

Ii

j

SISTEM ZA HLADENJE

kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. To se radi na sledeCi natin:
1. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se

Alat i materijal

naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. Obieno je spojen sa kondenzatorom. posebnim hladnjakom klimauredaja. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee, stoga jedino
pomocu instrumenta za ispitivanje k1ima~ureoaja moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen, ali i

• • • • •

Crevo za punjenje sa ventilom Freon Zastitne naoeare Zastitne rukaviee Kljuc iii kldta

taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. 2. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo
da se oCisti.

3. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj, trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta. Medutim. ako se mehuriCi vide i dalje, posle otprilike 5 minuta rada, znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako je u tome problem, trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. Preko eele godine, eak i zimi, trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta. Medutim, cak i u tom slucaju, klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak.

Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja, ali freon ce na kraju ipak isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee - sarno pagledajte ima Ii mehuriea - ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. Prilik9m punjenja klima-uredaja, freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti·
ska. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru

kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. Ono hladnije je usisni vod. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz
predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale.

Punjenje klimauredaja
utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Pazite da ne proverite klima-uredaj. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak.

Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju.) 1. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. 2. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne
naocare, namestite ventil adaptera za punjenje na

Fkontrolog

reon treba dodavati sarno ako je posle provere
okceta posebnim instrumentom

kanticu sa freonom. Brzo otvorite ventil da biste izduvali vazdu~ iii vlagu iz ereva za punjenje. 3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. 4. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi
sarno para. Aka se venti! nalazi sa strane kantice,

! I
~-

165

'O:i

SISTEM ZA HLABENJE

namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Ako bi kanticu okrenuli naopako; . freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor.
5. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve

dok se kantica ne isprazni. To moze da potraje nekaliko minuta. Kada se kantica isprazni, zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera',log ventila. .

6. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako je

ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen, dodajte jos jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. Ako je ureelaj patpuno prazan, mogu da budu patrebne tri kantice freana, dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom okcetu vise nema mehurica. 7. Posle punjenja, proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. Aka i dalje nije dovoljna hladan,
moracete da se obratite strucnjaku.

I

,~

~-/F====DL~---+--c::!'
- - - - - - ~~;!

CD

(

l
. I I I

I

I

I
l'
I I

---'-'I~ ~_!I__ :I
I

--1--'

I I
I
.

I I

I

'~

J

,

I I I I

I

I I
I

I I
Kada punite klima-uredaj, freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirnu. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnjaka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v(lziia.

166

! .
!

I

!

I
I

i

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
S je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne
trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. Ve~i motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih, a ukoliko je automobil \eii. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Sto je vise snage potrebno, to je veea i potrosnja goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. Aka imatc obicaj da })ostro~< startujete,
ob~irQm

da eene gori~a. staloo, rastu,

U

opste:n

trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim, koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna, Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Pre svega, upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. To su:

II i
• I

r

i

Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (2) rczervoar za gorivo, (3) cevovod za gorivQ, (4) elastieno crevo, (5) mehanicka pumpa za gorivo, (6) karburator, (7) prcCistac zu vazduh, (8) posuda za kondenzat, (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja, (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata.

167

PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije precizno. pumpa za gorivo. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. preCistac za vazduh i usisni vod. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje..SISTEM ZA DOVOD GORIVA 1 i I Ii I ! • I ~ ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra. Izuzetno je te. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. precistac za goriVQ. karburator iIi uhrizgaci goriva. Pre svega. Sto se tice pojrna »smesa«. u najboljern slucaju.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. (2) cevovod 'La gorivo.~ 168 . (4) r. (4) regulator pritiska. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva.! :. doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. rezervoar za gorivo. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. mazda ste cuJi da I I !. cevovod goriva. ~ .Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. raditi slabo. motor neee raditi iIi ee..

Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. Ako je mesavina siromasna. ventila. Dok gorivo. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. Medutim. (1) clektncna pumpa za gonyo. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste precistaca za vazdub. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. iIi ilZ njega. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. (3) tclo !cpura karburatora i (4) tlektronski moduL I L i· I. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. sa jedne strane. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. znati da proporcionalno ima vise benzina. Ako je smesa bogata. kada se zagreje. dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. (2) linijski precislac goriv(l. razvija se nesto visa temperatura od normaine. a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi.Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. abieno je smesten ispred prostora za motar. iii uz leptir karburatora. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. komandi i drugih uredaja.

U veCini slucajeva. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo.okrugli iii pljosnati. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod.'i "i :i prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha).. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. 2. ako ga vratite u kuciste. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). vazduh prolazi kroz precistac. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. . Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva.. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. . Ala! i ma!erijal • Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. 3. Odrzavanje precistaca za vazduh reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. Ako se ovo dogodi. U svakom slucaju. ako je pocepan. Izvucite preCistai' za vazduh. treba ga zameniti. znai'i da ga treba zameniti. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo P 4. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. Na tom mestu. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. ) 1 '~ I~ l I '~ I I\ 170 I! ~ij 1 '. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije . Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. propustace jos vise prljavstine u motor. karburator. a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. Prljavstina takode moze da ude.. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi.. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. proverite da Ii je ulozak ostecen. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. SrSTEM-zADOVOD GORIVA . osteeeni preCistai'.

r ®---I~ ® ® CD CD II ' •. (7) usisni otvor. ... (9) goli vijak. (10) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. (4) senlOr:.lc uredaja Za cirkulaciju bcnzinskih i uljnih isparenja.m tcmperaturu.----------~--.LIIIill_. (3) Ui01. (2) pokJop~c. (8) raptivka. (6) vakuumska membrana.. II il P'1 fi ~I @ I Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll pricvr~Civanje.1k.•iI'. I . 171 . !. (5) kuCistc.. ··· · .

Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. . to se radi na sledeCi nacin: 1. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca.. Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. ~-~ . ! I I ! . 5. suvife je opasan. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ).SISTEM ZA DOVOD GORIVA . Proverite da Ii je 2. 7. Po potrebi stavite nov ulozak. poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor.mje goriva.]v.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Namestite preCistac ~a vazduh u kuCiste. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. ~ Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema obujmica i crevnih prikljucaka. Upozorenje: nikada ne karislile benzin. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. 6. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora. ! 172 i' ! ---.

3. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh.SISTEM ZA DOVODGORIVA ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. 173 . crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. motor u svakom tre- ! I 1 Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. Zamena precistaca za gorivo com koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. U tom slucaju. 4. Onutku treba da bude snabdeven odgovaraju- a bi radio kako treba. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). Ako skidate vakuumska creva. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. Treba skinuti i ovo crevo. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. ako morate da ukljuCite motor. 6. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. U stvari. neee doCi do gubitka vakuuma. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja~< u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). 5. kvadrmne precistace. Na nekim tipovima aUlOmobila. zatvorite krajeve T-prikljuckom.

preCistac je navojem pricv[scen za karburator. 5... "4. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Alat i materijal • Klesta iii odvijac Da bi se spreCila ova mogucnost. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. To je precistac sa posudom koji se ceo skida. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCi- . PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva.-~-----. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. Pronadite precistac. karburatora. Montirajte nov preCistac za gorivo. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na gorivo. Zamena li~ijskog preCistaca gorivo. postoji opasnost da dode do poiara. 6."----"~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Crevo za Krpe kljucevi i cevasti kljucevi za gorivo dovod goriva slucaju. u sistem se ugraduje preCistac za gorivo. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. I u ovom 174 preCistacu. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa ob~ kraja kuCista preCistaca.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. .a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Tacno mesta na kame se nalazi. leptira iii ubrizgaca za gorivo. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Zaprljan precista. Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za gorivo. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. u blizini rezervoara za 2. Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da I . Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. naprslina i drugih promena. Ovaj tip preCista.. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). Na nekim starijim tipovima vozila. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. precistac za gorivo smesten je ispod vozila. protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. Na 'drugim modelim~. 3. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za • • • • • Otvoreni Raseceni PreCista.

du .. za gonvo I ..'. . ('m.ollou " 175 . (') karburator.SISTEM ZA ~ ~OVOD GORIVA i '~ i t . ! . t . lac se vrio Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. ! -1 . .. re(':istat.. '"'' 0 . -2) mehanicka pum pa za gariva. (4) za gonYo. ® ( . . (3) ' . " ! . pa .. .. I' 1' I : f : i . karburalOra.. :> I) cevovod lZ rczcrvoaralimJsb pre tistac I.( PU~i:'" .. d vod gonva." . ! . preCistatu kOla po kazuje pravac 51mJ .

Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). 4. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. 5. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. 1 " '". Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Pronadite pretistai' za gorivo. izvucite creva sa preCistaca. N amestite nov preCistac za gorivo. Po potrebi pritegnite obujmice. Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. 2. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.---~--------. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. 7. Zategnite obujmicu. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio 1 f I ~ I I I l I I I. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. 8. 7.' Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva.- SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. 6. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). 3. 176 . Bacite ceo precistac za gorivo. Posta skinete obujrnicll.

VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo.. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh. (3) preCistac.. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: cak. 7. f f 177 . 5. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije.. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. i / o .I . Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate.. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. zato polako skinite navrtku.. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. . 8. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD.pazite na oprugu . Namestite nov precistac za gorivo u karburator .. zamenjuje se sarno ulozak.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi.. U ovom slucaju. Ako je potrebno. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca ... 2. (2) zaptivke. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. 6.. (I) navrtka preCistaca. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru. 1. zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. Kada skinete cevovod za gorivo.Ako je potrebno. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. 4. 3. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo.. (4) opruga i (5) karburator. a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne priklju- i ~ ~ ---0 (/ ________ I.. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije.

potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. - r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Ako. Da biste smanjili pritisak. spojite jetlan nn musu. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. . postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. 178 i ) 1 I . Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. Kod yozila sa prednjim pogo nom. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila.: 1. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio elek(ri~nom energijom. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. podignite automobil i poduprite ga postoljima.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva. a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi eleklricnom energijom. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. . Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe. i ~ I :ll 1 . tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni..1 £ i I I ! 2. blakirajte prednje taekaYe. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje.

. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo. .. 179 . Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti. 3. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). 2. 5..=Z'-'A-=O:..:.:O-::G::.IV. Zamena precistaca za dizel-gorivo ! ! .~.TE::.. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu..:. I I I I I 3. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje._. Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. Aka ubrizgac ima dva prikljucka..:.. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo. ugraden je i senzor zn nivo vode. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. 5. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. spojite jedan sa masom. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca.M... Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem. 6.:V-=Oc.._....! < 1_1 ~ . ZahvaljujuCi' tome.._' . izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri.SI:. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda. 4. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. 4... Stavite nov preCistae. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku.R. 6. uvrnite ga na ....:A . UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja..:.:O:.:. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo.:O:. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje.:=S. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom.. I . napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora.:. motor mora da bude iskljucen. Dok ispustate vodu iz precistacn.. - p=p _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.:. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca.. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1..

koji vodi do pumpe za gorivo. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. 2. £... • Zastitne naocare Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • Noz iii strugac Voltmetar • Dizalica i sigurnosna postolja • za gorivo • Cevovod crevo Gumeno • • Posuda . Medutim. Pocevsi ad rezervoara za gorivo.1. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa.. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. 1. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Usled ovoga. osovina iii aktivirajuca poluga . Ukoliko ne moze to da postigne. jednostavno pratite cevovod za gorivo kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. membrana se pomera napred-nazad. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila. Ovo je vod osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju.- -. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. i·'. U . Propustanje vazduha iIi goriva Cini da :.to 3."~"'"-~'-----~--'--- SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. mora se zameniti. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u vine matora. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. Rasecenim .. Danas to viSe nije slucaj. . Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te P rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare.menzura ad 2 litra • Krpe za gorivo i zaptivka Pumpa • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje • do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. ako otkaze. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom.1: 180 . Isto taka. Obicno je smest~na na bloku motora u blizini prednjeg del a motora. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za gorivo. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. . i. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. zato je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste oso- . "'. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. mora da se zameni. te se pumpa za gorivo. aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi. mora zameniti. 4. koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. pump a ne funkcionise kako treba.meha- nicka i elektricna.

odvod do karburatora (3) i ~ktivirajucu polugu (4). Prove rite samu pumpu za gorivo.. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. Da biste zamenili cevovod. Osim toga. U tom slucaju. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. 6.. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta.~---- j .. Ako propusta. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. U svakom slucaju. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). sto dovodi do prevremenog habanja motora. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. U slucaju da to ne pomogne. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva.SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I i _I ®----I. odnosno ako ste popravili sva 181 1 .. zamenite cevovod.Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. prodavnicama auto-deloya.. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana. proverite merac nivaa ulja u motafU. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba.. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim.J. spoj moze da popusti usled Yibracija.. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. Posta je pumpa sme- Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Na kraju. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. zategnite navrtke na krajevima. stena na motoru.. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana.=. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin. zategnite kljucem sve labave spojeve.· Ako je potrebno. Benzin 7. proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora.. ispraznite karter. 5. potisnoj grani cevovoda.

i \ i 1 i " ' I. 7. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). E. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. D. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. 1! ' mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. 5. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. obavite sledece ispitivanje: A. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. 8. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. I I ! PomOCll raseccnog kljuca (1). Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. C. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. B. 2. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara naved~noj koliCini u prirucniku za odrzavanje. 9. uradite sledeee: A.SISTEM ZA DOVOD GORIVA l \i \ 4. . B. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. C. Produvajte cevovod vazduhom. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. 3. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. 6. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past up- 182 . Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila.

...111.. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom.1. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu... ! ! ... -----L -- Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. UkljuCite motor cia . Medutim. __ . a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3). prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. Za efikasan 183 .. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika... pumpu za gorivo treba zameniti....... pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d~1 u prirucniku za vas automobil.' ____ y_ .:ldi 15 sekundi.. cima opisanim u tackama 2-8.01..

iskljuCite cev z.'. rad motora. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 . Ako se to ipak dogodi. 6. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. i . Da ga ne biste ostetili. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I 1 I 1 ! izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). 5. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. Napomena: kod nekih tipova motora. Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva. 2. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. . Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. zamenite pumpu za goriyo. Kljucem odgovarajuce velicine. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor. 4. Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. '. Ako je rezultat razliCit od predvioenog. spojite crcvo manometra za konlroini prikljucak na c~vovodu za doyod goriva. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. 2. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. 3. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. 3.. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Skinite purnpu za gorivo. 4. iskljucite manometar. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim.

Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge.. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila.. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. nabavite novu koja ce I ! Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. 4. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo.. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na ulja. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. a pump a ne radi. 2. zamenite je.. _ . Ako dobijete ovaj napon.. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. 3. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgovaraju~e mesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov. 5. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. do strujanja goriva. 5. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. 7. tako da za to vreme nece doc. llcinite I 1 st. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. ako odgovarati vasem automobilu. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom za gorivo. zamenite ga novim iste jaCine. Dodirnite pozitivnim 10.ezervdara.. U tom slucaju. Aka je pregoreo. I .. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu.' I l:.ara- sledece: 1. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. a sumnjate da nije ispravna. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo.". juee mesto na motaru. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.. 9.nl "'"' _ _ . Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam.uoj pumpi za gorivo. _ _ _ ~. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem.. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. 6. pritegnite spojeve. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. Stoga bi elektricna pumpa. Medutim... bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. Ako ne dobijete tacan napon. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. Zamena elektricne pumpeza gorivo se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 . Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. kao i elektricni prikljucak. I l . Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. 11.vi'. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. Posta ukljuCite glavni prekidae. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. IskljuCite glavni prekidac. Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. 8. Elektrlcne pumpe za gorivo provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo.

(Z)'bdvod u karburator. (5) odstojnik. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. (3) pumpa 1:a gonYo.. 1. ~1 :1 186 . (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. blokirajte prednje toekove. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo.. 2.. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila.'m (1) dovod gOrin. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. sa novom pumpom..----------- . Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal. 3. Na automobilima sa prednjim pogonom. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. (4) zaptivka. 4. Mozete da ...

pricvrstite kljucern 8. 5 . (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom.ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. Ponovo povezite elektricne prikljucke. Montirajte novu purnpu vijke. Ii I . (3) odvodna cey. 10. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. Ako je potrebno. 7. Po novo spojite cevi za dovod goriva. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. (5) p!ovak kontrolnika. Y. (6) nepovratni venti!. (2) pumpa. (4) kOn!rolnik. 187 . 6... CD Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat.

r I I I . proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I" Podesavanja karburatora Alat i materijal 11. l I 188 E . otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Ukolika niste sigurni. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom karburatora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. Medutim. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). motor ne moze da radi. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. (. Posta kompjuter automat- Ksistema za dovod goriva. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor.zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. smanjuje se brzina praznog hoda motora. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora.iscenje sistema za dovod goriva Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Njegov zadatak je da arbunitar je jedan od najvaznijih del ova ti.. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Medutim. t • • • • • • Klinovi za tockove Kljui'evi T-prikljucci Tahometar Odvijac Ulozak precistaca za vazduh I malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Kada ude u motor. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen.

Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. Medutim.s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje. podesavanje praznog hoda nije moguce. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturijevu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. 189 . a zatim ponovo siri. njegol/a brzina sc poveeava. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. podesavati. Difuzor (grla) karburatora sc suzava. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. a pritisak opada. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev.

U suprotnom. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. postupite prema uputstvu iz tacke 8. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. Taj instrument ima dva provodnika. 7. Podesavanje praznog hoda 1. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. UkljuCite motor.SISTEM ZA DOVOD GORIVA 7 Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. treba ga skin uti. Isto tako. 4. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. obavezno ih zacepite. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: Nepravilan rad motora. I Zavisno od tip a automobila koji imate. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. crveni i crni. 3. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. motor ce imati tendenciju da dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. Ako je potrebno podesavanje. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. Podesavanje zavrlnja praznog hoda nastavi sa radom i kada je sistem ~za paljenje iskljueen. 8. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. na primer. ukljucivanje klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. 2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. 6. Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti ~ 190 1 '='':\'''~ . Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. 5. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. predite na po stupak dat u tacki 9. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice.

Za to moze da posluzi T-komad. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa kuci~ta prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. z~tvoreno T-prikljuckom (3). obavile finalno podesavanje. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. postupite prema uputstvu iz tacke 12. vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". Uklonile klinove za blokiranje lockova. 4. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. 191 . Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. 14. Na ovoj slid. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. 12. na vecini nOllijih tipova karburatora.o siromasniji jJj bogatiji. ~ 9. Kada podcsava!e pra2m. IskljuCite motor. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi.~~. obavezno ih zacepite. Ako nije. Aka se astavi otvoren. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Zavnnji za pode~avanje smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. hod.~_'··~_'_·~----------------------------------~'S~IS~T~E~M~Z~A~D~O~V~O~D~G~O~R~IV~A __ -i . lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. 2. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. 15. 3. Medutim. 10. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. IskljuCite motor. 13. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar.

PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. IskljuCite motor. 5. 192 .' 8. postupite prema uputstvima iz tacke 8. 15. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. 9. 13. m I I ~. 12. 14.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. i il. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena. Ako je potrebno podesavanje. Ako nije. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. 10. nije potrebno podesavanje. Na~drugim aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce.spojen a ko!Ya (1) isprutcna. zvrtanj Z3 podes. predite na postupak dat u tacki 9. Aka nije. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. Ukljueite motor. Vratite na mesto kuei.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. U suprotnom. Obtajte broj obrtaja na tahametru. obavite sada podesavanje. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. . OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom.SISTEM ZA DOVOD GORIVA l (I I j 1 i 'i '. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka.I ! I 1 Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. 6.

18. 6. 17. 20. 2. Tahometar ima dva provodnika . Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. Napomena: na jednodelnim karburato- Da biste podesili smesu praznog hoda. UkljuCite motor. instrument za merenje broja obrtaja motara. 7. I Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. Obavite probnu voznju. 5. IskljuCite motor. vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. PrikljuCite tahometar. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. predite na sledeCi postupak. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh~<. POdesavanje smese praznog hoda 4. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. 193 ~ i . Ako nije. Sklonite klinove za blokiranje toekova.. 16.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ' . vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje ('2) okrece pomocll kljuca. podcsavanje praznog hoda Sf.erveni i erni. 3. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. ~ I ! 19. Ako ostanu otvoreni. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil.

13. Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. a ako nije. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. IskljuCite motor. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. Napomena: na karburatorima sa.SISTEM ZA DOVOD GORIVA 1 9. podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. i i . Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal III. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . ~ Jii -. I ! i } 1 14. • • • • • Kljuc Odvijac Krpa Sprej za Ciscenje karburatora i coka Termostatska opruga I 8. 194 koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa S vi zaautomobili koji tzv. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. cokom. podesite ih na vee objasnjen naCin. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. Hladnom motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. predite na postupak iz tacke 12. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. . 11. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu).~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno.da »posrce«-i dok se ne smanji 'lI ! broj obrtaja u minutu. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. 10. odnosno leptirom vazduh. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Obavite probnu voznju. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora.. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom.u vakuumskog cevovoda. Uklonite klinove za blokiranje tockova. 15 .mesa se osiromasuje. IskljuCite motor. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. 12.

termostatska). moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece biti dovoljno bogata. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru.' . pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen .'!~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. i . Kada se motor zagreje. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. 3. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu. tava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. opruga se odmo- Ako se ne zatvara kada je motor hladan.~ Automatski uredaj za pokretanje Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. Ako se ne cuje skljoeanje.• 1 195 ' L '. odnosno da se otvara kada je zagrejan.. 11 I j -" I Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. Kao sto je vee objasnjeno. glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. najbolje preko noti. Kada je usisni vod hladan. ~ .. 2. Ako se' zatvori dok skidate navrtku.. Ako se leptir za vazduh ne zatvori.

5. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. cak i kada je motor zagrejan. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora.--~--~. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. Medutim. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara.-- SISTEM ZADOVOD GORIVA I j I i 1 J I . moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole.1 ~ V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se sp~ecilo suvisllo priguknje dotoka \'azduha. 6. tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. . te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za pokretanje hladnog motora suprotnom. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. U potrebna je zamena. Kao sto je vee objasnjeno. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. opruga je v~rovatno slomljena i I ~ Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. J ~ ~ . Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. ~ 4. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Trebalo bi da osetite napetost opruge. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: 196 ..

Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja.- -. 2. Aka je nema. Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. 4. Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Pomocu odvijaca . 3.E~M~Z~A~DO~V~O~D~G~O~R~iV~A __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. Kada je ukljucen. a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Ponovo pritegnite zavrtnje i prove rite da Ii uredaj pravilno radi. Uredaj za pOkretanje hladnog motora ~ . _- _I Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). 197 . Aka osetite napetost. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. 1. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva .olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. ~~_~ ----~--------------------------------~S~IS~T.

5. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. U tom slucaju potrebna je zamena. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. 3. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Ako napcn postoji. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. ~. Pritiskom na pedalu za gas. I . ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. 6. Ako OYO ne pomogne. 198 Mvainu ulogu u celokupnom radu automobil- ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra ·s. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. 7. .1 I I Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • • • • • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka Povratna opruga za prazan hod Kljui' Klesta Mazivo skog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. poprskajte ga. I J Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). 4. pomerajte poluini mehanizam na karburatoru. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora.~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA '~ . I I I I I I 2. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. ali se grejni elemenat ne zagreva. Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. pokrenite pedalu za gas gore-dole. . Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. Posto ste iskljucili kabl. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. treba popraviti karburator.

(6) mehanizam Jeptira karburatora i (7) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). 199 1 I . I I~ I 9. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas. (3) kabl"Za gas. I Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas.a za vazduh na svoje mesto. 10. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. Vratite kuCiste precista'. (5) povratna opruga. (4) mehanizam za startovanje. zamenite oprugu za povratak u prazan hod.~ i I " ~l .

lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. Grub prazan hod. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. prekidac za prazan hod. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. senzor poloiaja leptira. Kada kupujete garnituru alata.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • • • • • • Okasti. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Medutim. Ova poluga 200 . a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. 2. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. tako da ce za njihovu popravku K l . njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. Skinite sve os tale crevne prikljutke. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. ali testa potitti iz sistema za paljenje. Medutim. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduvnim gasovima. S. arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. oklevanje tokom ubrzavanja. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. 3. remont iii zamena. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. otvoreni i raseceni kljucevi Klesta Mali tekic Mali nai iii strugac Karburatar Krpe biti potrebno vise vremena i strpljenja. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. 4. Drugim retima. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. karburatori se testa neposredne zamenjuju. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Medutim. .

blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. Napomena: izmedu karburatora i I ~ i . Ii i okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. 10. 7. spojite sa njim cevoyod za gorivo. • moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. da ih suvlse ne pritegnete. Kada skinete karburator. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje. prostora za motor. 11. (4) karburator. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Pazite Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste preCista~a 1:a vazduh. Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . ~ ~ i . U tom slueaju. 201 .- i. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. (3)navrtke za prievriCivanje. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje. . ali nemojte da ih pritezete. I I I I. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zap- i l ii tivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom.re nego sto prievrstite karburator. podignite karburator navise i izvadite ga iz. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine . 8. dobro priljubite navrtke. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. Da biste osigurali karburator. 12.ri . Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. To zapamtite <!l I I zbog_ponovnog montiranja. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. l. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke posto si!ikon nije otporan na benzin. 6. postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (2) zaptivka. Zavisno od tipa karburatora. 13.i vijci za montiranje. l I n tt usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora.

Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). Vratite kuti. pronaelite. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. mesto koje propu~ta i popravite gao 18. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U I I osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za postavljanj~ ubrizgaca za gorivo. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. loneetu karburatora. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. U slueaju da curi. na primer. 17. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. preCistaca za gorivo. 16. precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima bude karburator. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepo- 202 . Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. bolle . S obzirom na sve prednosti. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. Sistem sa indirektnim ubrizga- vanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo).SISTEM ZA DOVOD GORIVA I 14. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. Motor sa sest cilindara. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. Meelutim.. imao bi sest ubrizgaca za gorivo. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora).te preCistaca za vazduh na mesto.raane~karakteristike. Drugim reCima. 19.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. regu- latora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). 15. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se S viSe godina. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. Podesite prazan hod karburatora. a razvoj elektronskog sistemavee za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. stvara se razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom.

informi.ne u gustini vazduha i opterecenju motora. 1 I~ • I . Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora.. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija.. take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku).SISTEM ZA DOVOD GORIVA I. po!ozaj !cptira (4) i temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5). Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim.edan iIi vise senzora neispravni. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. Ostali uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. VeCina 203 . Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. izduvnih gasova i performansi. u ovom s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja ulan u motor. Kad orag sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom vo~u obavestavaju kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. o Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od ubrizgaca (I) (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu. Ako su j. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor.

(2) ubrizgac. Aka do toga dode. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. {I D) razvodnik paijenja i (11) akumulator.000 km. Posle ovoga. a poku. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. (8) scowr temperature ulawog vazduha. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Zavisno od prirode kvara. (6) senzor -poioiaja !cptira. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u . kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. (9) kompjuter.--------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @~+ 6 CD \ ~ _________ J I Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. dok veCi sa scst i vise cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. potraiite pomoc strucnj aka. (3) motor za prazan hod. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. (7) scozor temperature rashladnog fluida. Na nekim tipovima vozila. (4) scozor kiseonika. (5) scnwr pritiska u usisnom vodu. sa instrumentima. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. Prilikom provere. Kvar maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika. Ako senzor ne daje signal.

odnoso grub Tad na praz- nom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. U poredenju sa benzinsktm. strane. najbolje je prepustiti strucnjaku.1' . ako ne posedujete veliko znanje. ispustace gorivo.i I\'" I I' I I' r----------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA . zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). Kod ! sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze 'I I se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. prazan hod se regulise. Medutim. paijenje i elektronske komande motora. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. Stoga ' je. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. neee rasprsivati gorivo. Ako ovaj motor otkaze. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje.'. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto kada se motoru doda pun gas. Otkrivanje kvarova kod senzora.a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. kao i preCistaca. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva.L' 205 . vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje gorivo. Ako nestrucno radite. a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. iIi ako se kanal zapusi. odgovarajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. automobil ce imati problema sa radom na praznom hodu. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. kao sto je receno. brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). rasprseno gorivo ima konican oblik I I rlI gasova.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za reguli- sanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!). Posto sistem za paljenje ne postoji. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. Sto se tice prednosti. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za r~gulisanje praznog hoda motora. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih ispravno. Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. kada se pojavi problem. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade . Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo).. Sto se tice ubrizgaca za Ubrizgavanje dizel goriva opulamost induPstriji raste idizel motora u automobilskojmotori opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. pokusace da zatvori kanal na njemu. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. I Sjedinjenim Driavama od 1981. dizel imaju i preimucstva i nedostatke. vee je objasnjena u ovom poglavlju. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. S druge. .

SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. 75-280 bara. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~to ubrizgava odredenu kolicinu goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). obicno se preporucuje cesca zamena ulja.ije. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. Dizel motori mogu da budu bueni. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje. tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. kog pritiska u cilindru. Zbog viso- takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. Isto tako. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi.. Da bi ovo postigli. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). recimo od 16:1 do 22:1. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. aida tesko startuju po hladnom vremenu. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i direktno nastavlja put u usisni vod. I kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. 206 .

Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 . podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca neispravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Posto ne postoji sistem za paljenje. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. To je sistem grejaca.I I I - w--SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Posle startovanja. Kada se dizel motor startuje. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. recimo 1200 obrtaja u minutu. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. naroeito po hladnom vremenu. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori.

motor ee biti previse bucan i 208 Turbo punjenje Turbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je ~amenite. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. a zatim akreCite zavrtanj za . Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma fabrickom prirucniku. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. Medutim. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. .' osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi naCin~ I l. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. . Ako ubrizgac propusta. sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi u izduvnim gasovima. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji .SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. od bitne vaznosti je Cisto gorivo. Turbinsko kolo. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo '!!! . Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u za gorivo i njegova zamena po potrebi. nije dobro podesena. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . stoga pazite da sf. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. gorivo ee da curi u cilindar. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. I I Pooesa\'anje brzine praznug hoda da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom en~rgijom. 2. to ee i dodatni pritisak biti visi. obratite se za pomoe strucnjaku. 3. Zbog toga se I I turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora.:1 i 11 slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. Ako yam pumpa otkaze. sagorevanje neee biti ispravno. Podesavanje se U . Sto se tice odrzavanja. ne opeCete.zduha koji prolazi kroz motor. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. . Na nekim tipovima vozila. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). sto je veea koliCina va. U oba slucaja.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Drugim reCima. cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. uzrok moze primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu.

to je i snaga veea. .I ~ ~ ! punjaca. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). Kada se ovi plameni frantovi sudare.5 do 6. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. turbina moie da dostigne preko 150. Ukol. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. rasteretni venti!. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak da je doslo do detonativnog sagorevanja.ko se turbinsko kolo brie pokreee. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Medutim. klipnih prstenova i glava. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvidenim granicama. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama.5 bara.I == SISTEM ZA DOVOD GORIVA r II 1/1 1 I . ~ • @ "' " ~ rif D e' I j I i '. tzv.000 obrtaja u-minutu. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo. 209 .> 1 Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva.

210 . VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. SISTEM ZA DOVOD GORIVA i i . Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. odnosno skine se kabl za sveCice. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. Kada iskljucujete motor. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori.1 ~1 fl' . Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu.~ Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi.~ il I . PriIikom promene ulja i preCistaca. Kao prvo. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. . Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. Mere predostroinosti kod turbo punjaca kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta nje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija... (3) kolo kompresora. ulje u motoru paCi- Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Na taka visokim temperaturama. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. Sto se tice same yoznje. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. a provodnik kalema uzemlji.

Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. treba je zameniti novom. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. Zamena turbo puujaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. go dine i novijeg datuma.075 mm). pritisak ulja opadne. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. odriavanje je smanjeno. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. U osnovi.. ventila. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otva- ranje. Zbog toga. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se ostete. Pazite da prljavstina. Da biste ovo proveriIi. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. Ako sve daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju.025 do 0. Otkrivanje kvarova turbo punjaca izgleda ispravno. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Resenje je zamena turbo punjaca. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Sta vise. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. paljenje i izduvne gasove. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-- Kompjuterska regulaeija matora regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj S istemi saiz kompjuterskom primeni kod veCine automobila 1981. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. pohaban iii neispravan.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Cim motor prestane da radi. Ako se ne pokrece. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Obavezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 L . a pouzdanost poboljsana. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. Kada se cuju struganje i grebanje. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. mozete ga i sami zameniti. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Probusena membrana rasteretnog Ako vam je turbo punjac osteeen.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Ovi sistemi se smatraju pumpe.

Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora.1 Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. je mesavina bogatija. kod nebh. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. pritisak u usisnoj grani motora. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I j nim uslovima u cilju postizanja performansi. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. kompjuter ce mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi neometano radio u praznom hodu. odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. temperatura llsisanog vazduha. polozaj komande gasa. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. Idealni odnos mesavine je 14. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera .7: 1. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i 212 . Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Sto je naponski signal jaeilvisi. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora.motora oCigledno predstavlja kompjuter. eak i ukljuCivanje papuee koenice. PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. izbor stepena prenosa. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. sistem za gorivo. dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. napon akumulatora. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). vreme trajanja varnice. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. koji se obieno vezuju za kompjuter. broj obrtaja motora i. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. brzina pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. tip i model vozila. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. Na primer. Konaeno. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. uslovi primene vozila u I vozila. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa boga~e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. atmosferski pritisak. Ustvari. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. to. prenosni odnos transmisije.

Drugim retima. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. 213 . (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi.:ol1!fo!a gonya. (5) sistem isparenja goriva. (7) sistem za vazduh sa kompjuterskom kontro!om. dok ce siromasna mesavina imati visoku vrednost. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se upaJi. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika. (8) senzar polozaja gasa. (4) eiektronska !. (3) uredaj za regulisanje isparenja. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. (6) senzor za vakuum motom. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine.SISTEM ZA DOVOD GORIVA . (10) kompjuler.:' Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. j 1 I ! menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (11) vod dijagnostickog aktivatora. Kad kampjuter otkrije kvar. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema.

(5) relej snage. komandnih kola.mva. (10) scnrar polozaja radilice. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila 214 . (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih gaSova. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. (8) scnzor temperature ulaznog vazduha. Kada se problem Dtkrije upo- zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. (11) senzor poloiaja gasa.ska u motam. pa oak i samog kompjutera.SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. (6) scnzor priti.

Kako je vee napred pomenuto. (6) prekidac za reguli~1lflje praznog hoda. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I. (8) b<llustni otpornik. S druge strane. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. stoga ne mora neophodno da znaC. da u sistemu" stvarno postoji neki problem. Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. I. lose podden karburator. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. (7) pretvarac signaia poJozaja leptira karburarora. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da / o Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . 215 . (4) senzor temperature rashladnog fiuida. On) recimo. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. Pojava sifre kvar~. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. itd. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju.

216 I .SISTEM ZA DOVOD GORIVA J nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog i kontakt-kljuc bude iskljucen. - . Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. Preskakanje pojedi- roka. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila.000 km a odnosi se na izduvne gasove. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. godine. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje._----_. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. kako bi se tacno locirao izvor problema. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara.

a u mnogim zemljama dono- Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva. a gradovi postali zaguseni saobracajem. godine. 1973. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. primoralo proizvodace automobila. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. paljenja i izduvnih gasova. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se t . To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. sto je. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. naruCito u SAD. Vozace je zahvatila panika. Medutim. to nije bilo nimalo lako. godine. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. . 217 . paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. zacetog na univerzitetima. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. U Sjedinjenim Drzavama. Medutim.i= t' !If SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H Otrole izduvnih gas ova kod automobila i danasa bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje konseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. na primer. i nju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. Mada je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. ali su ipak uspeli u tome.

Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per- I . kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. I I 218 -------. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. .. bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. Neke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. medutim. Krajnje resenje ovog problema. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. Ispitivanjem izduvnih gasova..------. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. pa i vlasnik vozila.i L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ [ ~I uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova.

(10) recirkulacija izduvnih gasova. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. (5) separator isparenja-te~nostL (6) rezervoar za goriYo. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. koji se koriste za og. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu.~__. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. kontrola goriva. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem.. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja.I ~. spektive je dvostruk: prvo. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva._F_-. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO). Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. Ovo.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. ___ rI__------------------------~--------------------------~--------~--------------------------------I r • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3.·_··________________________~S~I~ST~E~M~Z~A~K~O~N~T~R~O~L~U~IZ~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A . (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica.5-5. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha. Istovremeno. uz smanjenje dimenzija vozila. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. Mada danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja. (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane.7 km po litru goriva. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 .

ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Kod danasnjih sistema za .ova i nesagorelog -gaTiva doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j kar- ivaca i vlage. godine da bi 1963. Medutim. tri vIste zagadivaca: 1. a da se ne osteti neka druga instalacija. sadrie niz ugljovodonika (HC). Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani i ! I J u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. vozilu .bi nisu direktno toksicni. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek liko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . kako se jos nazivaju. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. Osnovni zagadivaci trajanja ulja. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Postoje meciutim. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Bogata mesavina vazduh-gorivo.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Ovde se radi 0 posudi s drve- zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji 220 . Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagad- VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova uko- ispustena u atmosferu. a ne treba zaboraviti da pored klipnih prstenova. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle prestanka rada motora. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. i '~ posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neo- vlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. I . metcra pri ubrzanju. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. ~ i . iIi perform ansi vozila. a nedovoljno kiseonika. Ugljovodonici sami po se. buratora 2.~ I ~ . Na primer. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. jer zamenaje skupa.

izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. shvatilo se da olovo. medutim. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. Sistemi kontrolu izduvnih gasova Z3 . Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. 221 L ! ----------- . Medutirn. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. suzenje i otezano disanje. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. zajedno sa surnporom. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Na zalost. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti.1= ~ f I ugljenmonoksida. izradena posle 1975. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim rese~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. s druge strane. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri viso- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji). godine. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. kao i drugi teski metali. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. Za detaljno otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. I Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. bezopasan gas. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. medutim. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Ustvari. Od 1981. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. i vodenu paru koja se normalno izdise. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. Prakticno sva americka vozila. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina.

se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi 7 -----. na svaki log goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. ventila. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti. ubrzanje. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju.SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.ri radu korozivan gas. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. Iz tog razloga. na primer vodena para. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. itd. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji I ! i i I litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode.. lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. I . Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. 3. duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru. sagorevanju razvija se veoma Pored toga. i 1 Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Dimenzije ventila. 2. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. 4. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. Ovo je normalno stanje. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagore- • • • • • • • • Klesta Odvijac Univerzalni noz Kljuc Crevo uredaja Motorno ulje Ventil uredaja Odusni filter uredaja automobila i p.isan za taj tip motora. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmerava- njem istih kroz usisnu granu motora.- .I I i . ito: 1. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. U suprotnom. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. klipnih prstenova. kao sto je prazan hod. 222 vazduh-gorivo. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Ovaj ventil. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. Svez vazduh. koji odnosi stetne gasove. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. I I I . normal an rad. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge.

1 i I . Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. 223 . razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler..IP""""I Il----------~----------------~~~~~~~~~~~~~ SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 ~. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. (1) Gasoyi IZ procesa ~gorevanja (2) ulaze u karter.(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja.

224 . Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. (4) oprug. (2) venti!. 1 I fiI Element! ventila urcdaja. Venti! rcg. i (5) ispust. ~ Pre~a tome.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju prava~ protoka vazduhal. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. obicno na poklopcu ventila.a ulazi u . V6 i V8 motori imace dva. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. Ustvari. imace jedan poklopac ventila. Najpre. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. Isto tako njime s~ poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. Cetvara i sestocilindricni motori. (1) kuCiste. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. a drugim krajem za motor. (3) klip. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. sa linijskim rasporedom. po jedan sa svake strane.a. usisnu granu iz karburatora. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein.

Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praz- crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera.vh uredaja. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Zaustaviti motor. nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Skinite crevo. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u 1. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. 4. crevo koje ispusta mora se zameniti. nom hodu.i= SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila.. opste pravilo vazi da treba vrsiti pro- veru svakih 12 meseci iIi 20. 225 . prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. Provera uredaja pretnika. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. 2. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. motora. Isto tako. Eva kako se vrsl zamena creva. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. IIi. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite taeke 1. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. Kupite crevo odredene duzine u.000 km voznje.'". 3. !vfedutim. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zame- nili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praz- i. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. oo"j" ". Medutim. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. uredaj treba tesce proveravati. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora.te.'m. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. nekoj radnji auto delova. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje.000 km voznje. "jei" M. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. da Ii su prikljueci pritegnuti. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40.""' nom hodu. ~ usisnu granu. Evo >kako se ona vrsi. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje L~'''b". kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. 3. verovatna se radi 1. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. 2. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. .

Odvojite crev~ od ventila. zamenite venti!. evo kaka se to radi. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. ugradcflo je gumeno leziste (4). 1. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. 5. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. Utvrditi gde je lociran ventil. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obrtaja) motora. 226 . Na kucistu motora (3).~ 1 Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). ~. 3. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. kao sto je prikazano nn slid. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. 4. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila.~S~IS~T~E~M~ZA~K~O~N~T~R~O~L~U~I~Z~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A____-_'~--_--'_"'__~~"_'_-_-_"____~____====\ . Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. Kod nekih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. i I 2.

1. 4. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. po potIebi. .•. kako bi se skinula sigurnosna navrtka. .. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. 5.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. 4. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. 6. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. Eva kako se vrsi zamena uloska. 'L . Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2).. 2. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. 3. 5.. Zamenite ventil sa novim. Kupite odgovarajuCi venti!. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. 227 . Skinite odusni filter.. . Skinite driac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Skinite uloiak filtera za vazduh.

U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. Na nekim vozilima periodicno se U mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom I. medutim. i. Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se utice na voznju.e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje.1 za gorill(l. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Kod kompjuterske regulacije rada motora. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u motor ne zagreje. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. ispan:nj~ 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . . Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. .! \'r~i zaptivnnje ~is!cm. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. prociscavanje iIi komandni elektromagnet.I 228 . gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. labava iIi pogresno postavIjena creva. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude. iIi defektan ventil za njoj. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Uredaj za regulisanje isparenja redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu.

hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh. ispustanje vakuuma. medutim. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . 1'. Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. iIi je temperaturni senzorski ele- ment u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. do zacepljenja. otvor regulisan vakuu~om radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. iii da ventil za proCiscavanje koji se I zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline).. moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu.zGluha Alat i materijal spoljasnjeg vazduha. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. obicno oko 20-30 0c. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. kontrolni otvor ostao otvoren. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ubrzavanja. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Konacno. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. obicno nema simptoma kvara. Otvor za dovod vaz- 229 . sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1sirom&otyara otyor za dovod Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. Hladan vazduh je mnago gusCi nego • Rucna vakuum pump a topao pa na starijim tipovima vozilima koja Vi imaju kontroliuredaj za dovod toplog vazduha S sandanasnji motoriprilikomtermostatski do precistaca za vazduh prvog startovanja . motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. On nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. naroCito u periodu zagreyanja. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. a manje predgrejanog vazduha.

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA l 1 1 I CD --I----@ i ® @ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. (1) spoijni vazdusni kana!. (2) sklap precistuta za vazduh. (4) ku6ste fillcra za vazduh. i I CD i~ Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisun temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6). (9) stitnik. 230 . ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. (8) loplotni bna!. (6) OciUSDO crevo. (7) nosac preCistaca za vazduh.napred). (3) crevo l<l dovod vazduha.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . (5) vakuum ereva. i (11) slitnik poklopca mown. (10) izduvna graDll matara. o ® .'!.

a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v~rovatno u kvaru i treba ga zameniti. Mnogi senzorski elementi moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. a vakuum kada su topli. rad vakuum motor na otVOIU Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. Ukoliko vakuum postoji.I *J'(> . a spoljasnja temperatura nije visoka. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. da su ostecena iIi defektna. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. onda je motor ispravan. U suprotnom zameniti motor. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. 231 . Ukoliko je motor hladan.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom.

. Sam ventil je prilicno jednostavan. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Priti~ak iz izduvne gram~ motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. U normal- Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih ga~ova. .i ma!erijal I • • • • • Ruena vakuum pump a Malo rueno ogledalo Zicana cetka Kljucevi Ruena svetiljka vrha uredaja za recirkulaciju gasova oksidima azota S je redukcija nivoa zagadenja izduvnihizduvnih (NOx) recirkulacijom manje koliCine gasova preko usisne grane matora. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. ~ I Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. U tim periodima raste i pritisak u izduv- i ! ) . Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I I Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje.pomazu snizenju I temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. nom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. I 232 . Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik.

nim gasovima. ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira._------- . Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. 1- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t~ '~ Uprosccn prikaz urcdaja 1.= ! ~ ~. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min. iP". Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. time se regulise ·protok. 2.<1 . I I Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje . uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. Pomocu ruene svetiljke odnosno l i 233 .--. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor.lum pumpe. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue.protoka. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4).-ecirkulaciju izduvnih gasova.

Nasiage ugijenika aka sedista ventila. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. (pomoeni pogon). " 234 1 . Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. otezano startovanje i oklevanje iIi »stuca- nje« prilikom ubrzanja. slomijene opruge unutar ventila. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. godine i novijega datum a. mada kad nekih motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. i . Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. a izbacuje ga s druge strane. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. usmerni ventiJ. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Kod sistema iz hodu iii kod prvog startovanja motora. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. membranu unutm ventiia. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven- 1980.. vakuuma.. a ne u praznom Na vazilima proizvadnje 1981. Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor za ubrizgavanje i kanvertor rade S istem matora odzajedno vazduha(HC)katalitieki n? Ciseenju izduvnih gasova iz ugijavodonika i ugijenmonaksida (CO).Kvarovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. : iI :1 . Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. kako je napred opisano . Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum.

za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima.J 1 - Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru.. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru...:. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila..saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc grane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog cilindra stvara trenutni vakuum. ··-·-·---"--~----.. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- 3 2 !----t::... _____________. Kod sistema proizyodnje 1981. tj.r SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA Alat i materijal • • • • • Ruena vakuum pumpa Kljucevi Kldta Odvijac Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa. Pumpa za vazduh (1) .. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. 235 . Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom.

236 .SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje. CD i i! Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).

Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace.. Rezultat su povecane kolicine izduvnih gasova"~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku.nMTICn. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati ucinak mot ora. 237 .SISTEM ZA . Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi Rad [oplog mOlora. Platina. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice). Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. (2).. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. onik. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Medutim. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). Rad hl<ldnog matera. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. od zagadivaca. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu.

Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano). vreo.1uma manji. Ukoliko ne asetite vakuum Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. a ne u-suprotnom smeru. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage 238 I --- I . Odriavanje problem je u vakuumskom cevovodu. zavisno od temperature motora. curenje goriva u motor. a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. Kada je motor. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). kako se ponekad naziva).) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Ispitivanje nepovratnog ventila I I II l' l I ! I Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«).SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Kod sistema iz 1981. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. a ne u Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). zaptivke i membranu usmernag ventila. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila.·Ako postoji vakuum. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). itd. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu.15 bara u toku 2 sekunde. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Aka se nista ne dagaela. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Vazduh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Ispitivanje vazdusne pumpe ventilu. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Ponavljamo. Kada je motor hladan.

. Da' ponovirna.3 bara) znak su zacepljenja.ZA KONTROLU IZDUVNI iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine).Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. Za ispitivanje izduv239 . Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog ~onvertora (4).ta znace dobijeni rezultati ispitivanja. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. male ocitane vrednosti na vakuum-metru Mobaviti. da bolje shvatite postupak ispitivanja i . dajemo informacije ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli 0 ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova 1 (~ UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutrasnjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi.

Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx). ~ 240 . Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima. I .ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO). Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. . Pad kom- I . I I Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) po~to su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. a ugJjovodonika u promilima. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci.. Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu.SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . • I rilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ ispravnosti katalitickog konvertora. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~e prove- . napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice.

(7) pogreSno podesen karburator. pogresno podden karburator.uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. (6) pohabani prstcnovi. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu. (2) prekinut kabl. zagJavljen Jeptir za vazduh. Izmedu ostalog. ® I .. Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska goriva odnosno manjka vazduha u meSavini.1 I 241 .: . . vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. (5) zaprljane 5veCicc. I presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove.-~--~~".I"" = l~~ .. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib.. i (8) nivn plovkn. (4) neispravni ventili iii sedista ventila.. I ".

(6) nepodeseno paljenje. I I I I~ 242 I I ~.wina u praznOm hodu. I I I iJ. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja.). (5) bogata mes. ) 11 II . (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. I . (7) pokvaren karburator. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hladnog motora (»cob. i (9) pokvarena pumpa Z3 vazduh.LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~~l @ ® CD Uzroci visokog ugljenmonoksida. (1) niwk prazan hod (mala brzina).

podom iIi motorom automobila. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. U vasem auto- mobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom. To su primarno. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. glavnog prekidaea. Primarno kolo sistema za paljenje . Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Dok se motor ne pokrene. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«).provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika . davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem . primarnog kola bobine (koja ima dva kola). rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. Kada se ukljuei glavni prekidae. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane. odnosno visokonaponsko kolo. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. razvodna rueica i kablovi sveCica) i.obiene olovke). motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta.If ! I· I • SISTEMZA PALJENJE je sistem za paljenje J vozilu upali smeSll vazduha koji je konstruisan taka da i goriva u ci!indru motora. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji . Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se se ugura na mesto u bobini jednostavno tako koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. je povezan sa akumulatorom. odnosno modula elektronskog paljenja. konacno. Primarno kolo se sastoji od akumulatora. i nazad do lZvora. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. karoserijom. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. sveCica. je kola. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira.to Sada. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom baterije eime se zatvara strujno kolo. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). . Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. TreCi provodnik .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 . Bobina je povezana sa tri provodnika.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja.

--- ~ . . " I d . J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora .glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare.i' \ ® CD I :: 'I I. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Kod elektronskog paljenja u osnovi se r I ! ® ® .SISTEM zA PALJENJE paljenje. Drugi kraj sklopa platin- skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. ~) " I- I ~I I I ~ I 244 . Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. 1 .amm koji nije povezan.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). . . 1 I n ~ ® I I .. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika. .primarno kolo se prekida. sa metalnim delovima bloka motora. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. I I I .

Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom. odnosno okida modul davaca. osovina razvodnika se obrce. platinska dugmaci ce pregoreti. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje. SISTEM ZA PALJENJE Medutim platinska dugmad. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. 245 . Konstruisan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. ani sarno okidaju sekundarno kolo. drugi je povezan sa plocom razvodnika. odnosno modul. odvija isto. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. otvara i zatvara platinsku dugmad. Kao sto je vec objasnjeno.. Ako su platinska dugmad otvorena. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce. Kada se platinska dug. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju . On ima dva prikljucka. (3) glavni prckidac. (2) ampermetar.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju.. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi.. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. ne stv~raju varnicu na elektrodama sveCica. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama.

koja je sastavni deo razvodne rueice. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. su sekundarni visokonaponski kablov!. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo.-------~---~-- -- SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. bloka motora i nazad do akumulatora. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. sa gornje strane osovine razvodnika. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. Kada su platinska dugmad otvorena.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici. Metalna traka. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. koji se nalazi sa spoljne strane. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. a tok struje prestaje. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvodnika). tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. sto smo ranije pomenuli. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. ! ~ I I I. Osim primarnih namotaja bobine. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Kada se razvodna rucica. Kada sistem za paljenje radi ispravno. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« 246 ------- . dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Kada ste kapu postavili na syoje mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. koji se zove vakuumski regulator paljenja. Ovaj uredaj. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. regulator ne koristi. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. koja je postavljena upravno. Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Oslobodite kapu razvodnika. kolo se prekida. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. • Sekundarno kolo za paljenje. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka.

Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. Alat i materijal • • • • • • Odvijac Kljucevi Merni listiCi Cista krpa Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Ako je prevelik. su najosetlji~ij. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. Aka se suoCite sa teskocama. indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. Ovaj sklop se podesava.M ZA PALJENJt Apaljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. kada se primarno kola prekine. Perio"ct vremena u ovog poglavlja. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. to postaje prilicno jednostavan posao. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. obicno od volframa iii platine. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar .a komponenta ovog sistema. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama. alata. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ko je vase vozilci opremljeno elektronskim yam da menjate zazor. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 . Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Ako je suvise mali. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. da nema dovoljno snage. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. nn primer. u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu mo~oru.omogucava Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Aka yam se tako nesto dogodi. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. Ovaj razmak je veoma vazan. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. tako da dolazi do gubitka snage motora. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. Usled toga.<:I~TI=. To prekida tok struje u primarnom kolu. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara. Ali kada avo savladate. te direktan uticaj na rad sistema za paljenje. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. U zavisnosti od tipa i modela matara. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu.

2. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci. Uklonite kapu razvodnika. kod starijih tipova automobila. 1 I J 1 I I I ! 0--_. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu I M I . Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~e rdZm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. i I ~ i CD I ® ] i . ~ " ~ a iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljucak hobine . Uklonite razvodnu ruCicu.1 ! ® -'< •• I . opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se uklo- 248 . P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. 3. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva "vreme (iii ugao) zatvaranja«. Neki razvodnici paljenja. bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. 1. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«.SISTEM ZA PALJENJE i . Opruga (5) pritisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4).'(7) na kondenzator. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi.u ~ ruCicu. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. Obrtanje osovine razvodnika.jenja.

Napomena: Kod nekih tipova automobila. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. jae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. odnosno povecava. uklonite ih. Pazljivo osusite ceo sklop.SISTEM ZA PALJE nile radio smetnje. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. 4. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2).provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik.<. 6. 7. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. L 249 . Hf{ Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. 8. ulja iIi masti. dva provodnika . korozije. Uklonite platinsku dugmad. Tu se nalaze . Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvi- 5. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. pri tom. Uklonite kondenzator.

kape i svih ostalih elektrienih komakta. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. (1). aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim redosledom. . Aka kontakti nisu pravilno poddeni. 250 . Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. (Pogh. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. l! j Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. 10. kao u sJutaju (2) i (3). Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. Ugradite novi kondenzatof.9. moze dati do sJabljenja v3rnice. li. vidi prikaz.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. 1 I.

13. kap ulja. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. uvek kada menjate sklop. kao sto je vee objasnjeno ranije. odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Medutim. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. 12. Na . Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. Koriscenje tahometra 14. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. ~I I SISTEM ZA PALJENJE I ! I 11. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. 16. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Ako ste uklonili stitnik. onda je zazar platinske dugmadi 3. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Sobzirom da 251 ! J I . Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. 15. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje.5 desetih delova milimetra odnosno 0. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi... Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. i 7. _- . Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja.primer OA mm. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . Isto tako kapnite sarno Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2..otpor. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. u stvari. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. merite provodljivost sklopa na kontaktima. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Ugao (iIi vreme) zatvaranja..35 mm.. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za mas~.1-. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi.

---- ---. L-----------------------------------------_________________________________________ je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja.:~ I . l . Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. to je period vremena izrazen u stepenima.- Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Kao sto smo vee pomenuli. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak. Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora..j . I) . j i l ! r ..£1 ~. r ! . morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora..

merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Ta skala ima najmanje dva podeoka . Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitiva- . manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. 2. na skali se oeitava da li. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. sest iIi os am cilindara. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. jeT merac automatski preratunava ugao - zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. I da ne zaboravimo. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«. neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. Gotovo svi tahometri imaju jos. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. cilindar. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. crni i crveni.E nju. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. l. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara.»Dobro« i »Lose«. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata.

prvi. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). 2. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. • • • • • • Produzni kabl Odvijae Stezae za crevo Daljinski prekidae Tahometar Sestougaoni (»imbus«) kljuc Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu.i ! I da bi se olaksalo povezivanje. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. dok crvenu stipaljku treba povezati 254 1 . Kod nekih vozila. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. posebno kod Ford-a. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . Uklonite kapu razvodnika. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi Nako se koristi Cist merni listie. sa primarnim prikljuckom na bobini. 3. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. Oslobodite kopte koje drZe kapu. Tahometar. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. . isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem bez pomoei sa strane. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. izrazen u stepenima. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe.SISTEM ZA PALJENJE mad. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. Medutim kod ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi 1. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. Provodnici su uvek oznaceni bojom za vazduh. kod koga je poklopac bez otvora.

prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. crni i crveni. 6. iii zamenite mazalicu. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje. 8. r . Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. 11. a prema uputstvu proizvodaea. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. Kod nekih automobila. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . 17. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh.. 14. I U OVOID slucaju rucica se moze postaviti sarno na jedan naCin. posebno kod Forda. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. postavite je na 050- vinu razvodnika. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. 7. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. A. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. Uklonite daljinski prekidac..= SISTEM ZA PALJENJE I rukom sa osovine. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da i broja obrtaja sa motorom. 5. Ne postavljajte ruCicu na silu. 255 . Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. na primer sa negativnim (-) ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. 9. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. 13. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Medutim. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. 12. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. B. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. skinite taj uredaj. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Ts. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od velik~ pomoe. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. UkljuCite glavni prekidac. erni treba povezati sa »dobrom« masom. polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. sad ga vratite na svoje mesto. 15. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. 16. Prikljucite daljinski prekidae na soleno~d elektropokretaca. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja 10. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. 4.

Mehanizam za podesavanje je samokoeeci.. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. B. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. A. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. Kod nekih tipova automobila. 2. 4.. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I.. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice.. motreCi pritom na tahometar. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. Medutim. crrri i crveni.. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatva- ranja moze podesiti bez skidanja kape.. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. . vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. l. Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. 256 . posebno kod Forda. P_ogle- razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima.' Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju radi u praznom hodu. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca.-:-l.----------- . Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. I i 3. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra. 6.. a pomocu uputstva proizvodaca.. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u ! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. 5. dok motor dajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju.

. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova.000 volti kod konvencionalnog sistema. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike.zadavala najvise problema. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje.sa svecica na prvom i trecem cilindru. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. i mnago pouzdanije startovanje matara. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. • Kod linijskih sestacilindricnih motom . i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. prljavstine i korozije. Odvijac j\dapter za bobinu Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora .sa sveCica na prvam i asmom cilindru. koji se prenosi na davae. ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. sveCice rede zakazuju.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 i l . General Motors }:>jezgro palenja«. Ovako visok napon. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. koji izaziva mnogo manji broj problema. Kao !ito je vee pomenuto. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . P bila ona komponenta automobila koja je . sa aspekta servisiranja te razlike su male.000 valti sto je znatno vise. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. Ford sliean uredaj naziva }). Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja.000 do 20. od 15. • Kod motora V6 . Odvojite provodnik (k~bl) svetice (pogledajte prethodno upozorenje). izmedu konvencj~ ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«.Elektronsko paljenje Alai i malerijal SISTEM ZA PALJENJE • • • • • e • Izolovana klesta Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar Produini kabl Daljinski prekida.sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae.arma~ tura«. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici. to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici. latinska dugmad razvodnika palenja su uvek Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje.

l veli ~a elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). . sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. . To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. koja imaju izolovane fuCice. koji drzite u ruci. . Aka varnica preskace zazor. 25K . ~)Ilk sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Ako va mica ne skate. Nemojte vuCi sarno Jl. oa motor.\ \ \ Ii \ \ \\ l' I On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. 1 I ! k:lhl Ijivo ~H. Pritom se maze cuti pucketanje. mozete ga ostetiti.SISTEM ZA PALJENJE if ( I \ . . I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. :1. blizu metal!log dela motora . problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. . kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. Aka varnica preskoci sa.:e..dovoljno je na oko 6 do 9 mm.lvojitc kabl sa sveCice. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. Nck:1 yam neko startuje motor.:f..

000 i 12. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. S. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni.SISTEM ZA PALJENJE Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. odnosno zatvorena. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. Ako je sistem za paljenje. pri prethodno opisanom ispitivanju. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. na taj naCin osteticete instrument. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. bice yam potrebni i produzni kablovi. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. je obieno izmedu 8. 4. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra.u iIi prekidu kola u modulu. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. Otpor sekundarnog kola bobine. U tom slueaju radi se 0 povremenom 259 . Kao sledece ukljueite. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. 3. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. Za neka ispitivanja. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom.u ommetra. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. tj. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. pomocu kljuea. rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. rade se kada je glavni prekidae iskljueen. 2. davae. osim voltlommetrom. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. i u tom slucaju zamenite bobinu.5 i 3 oma. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje.000 oma. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Osnovni tok ispitivanja kratkom spoj. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u delu do glavnog prekidaca.

stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. i aka imate prave podatke iz uputstva. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. on bi trebao da radi. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu.SISTEM ZA PALJENJE 6. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Ako to nije'slucaj. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. skine i zacepi. i ako modul dobija napon i ima masu. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem . pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. prim. koji se nalazi na razvodniku paljenja. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Jedno-· stavnim recima. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi.reeiproeno podesavanje. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. stroboskopska lampa zasvetli. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. nastavak i nasadni kljuc Krpe Kreda Stezac za erevo vrha obezbedi da cd sveCica upaIi smesll u S svakapodesavanja paljenja je da se pravom trenutku. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. NaCini povezivanja stroboskopske lampe • • • • • Stroboskopska lampa Racva. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore . Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. prev. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.

Peio. Kod motora sa osam cilindara. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna. 0'0 .oool CD looo. Snbaru (2) Volkswllgell. kadillllk 425 (13) svi osim ford.'.0 Za mutore sa osam dlindara (12) ford. Porsche (3) Honda. tako da one budu vidljive. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno. Saab f§0o~ 000 •. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. poriI. Redosled paljenja mozete nac. postupite na sledeCi naCin. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Sab (6) Svi osim Renaulta. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja motora pre nego sto ga pokrenete. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. mercedes. iIi u prirucniku za vas automobil. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. renua. kadillak 425 00 00 @OO @OO sa tri odnosno pet cilindara. 2.~ (0 I ~I ® ® Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin.F"'------SISTEM ZA PALJENJE I Odredivanje prvog cilindra I i ·1 ItI CD do 1::1 CD 010 ~. gde je urezan II metal. mercedes. Peugeot. pocie. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. Kod motora sa cetiri cilindra. Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni OiO o. na usisnoj grani. Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. 1. Prove rite u 261 .

On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Bez obzira odakle se napaja. . Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. pomocu adaptera (21. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. oba creva se .) .[ ! I .SISTEM ZA PALJENJE ®( i . a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol .tKUmulatnra. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). 3. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). ! PrikljuCite provodnik (1) slrobo~kopskc lampe. Crycni provodnik (5) koji I'oeii s. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja. Svaki put kada sc j. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. i blokirajte kraj creva. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC). Ako je to slucaj kad vaseg automobila. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa.

zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . 263 . 10. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). 8. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. 11. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. U gasite motor. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili.·":'::. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. /--\ 12.j Fi. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. Dok motor radi. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. dok se oznake ne poravnaju. pretpaljenja. ili u obrnutom smeru. Da bi podcsili paljcnje. 9."~' . Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. ·5. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. SISTEM ZA PALJENJE I moraju odvojiti i blokirati. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. Pogledajte odeljak "Podesavanje . gde se razvodnik vezuje na motor (2). 6. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. 7. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora.

ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. Ovim sesprecava pretpaljenje~ tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. I. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za rukaviee~ Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. AMCIRENAULT ALLIANCE. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om).Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. CHEVROLET SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. koji nije prikljucen. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. CADILLAC SA UBRIZGA VANJEM GORIV A. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. jer time se maze unistiti kompjuter. godine. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. Zatim izvrsite osnovno podesavanje pret- paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine). UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite I \ motor« (Check Engine). Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time ! smanjujete pretpaljenje. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. pretpaljenje se povecava. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem \i iI! Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. . godine. Ni u kom sIucaju ne pove- zujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i j . godine. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga).--. paljenja. Zatim izvrsite proveru paljenja. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 OLDSMOBILE MODEL 1977. SA MISAROM (Tornado). AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. --- SISTEM ZA PALJENJE 13. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. u blizini remenice na radilici. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. i mora se povezati sa masom . Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. ugasite motor i premestite senzor. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). ! pre nego pristupite proveri paljenja.

SISTEM ZA PALJENJE ~I -. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. \\ } \\\. na slid desno. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. je poveb.::1 ='J . Sac. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. motor radi na praznom nodu a vakum.'ite gal. FORD SA EEC-IV. ~ \ \ -.11' J! Na slid leva. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. izvadite iz njega programski sklop (iskljui.jl / 2::'-i-"--~ I / ~ \\ -f " 1/ \.n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi.( ~===. 265 . I oa krnju. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir).000 o/min. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti poka- zujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja.. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invert- nog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu.

a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj.centrifugalni regulator. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. 2.naprimer kod Opela . Provera vakuumskog regulatora 4. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. i da Ii je creva za vakuum celo. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja . Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Veliki vakuum u usisnoj grani. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. gde je prikazana procedura zamene. na prethodno opisan natin. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Ovo je momenat kada stupa u ~I 266 . veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. -1. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . Tokom ubrzavanja. Zamenite crevo aka je neispravno. Pre nega sto pokrenete motor. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. prikljuccima. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. Kod najveceg broja automobila mehanieka regulacija pocinje negde oko 1000 o/min.SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. kada vakuum u usisnoj grani padne. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. koji nastaje pri putnim brzinama. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. 3. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. Na nekim uvoznim vozilima . Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. proverite da Ii se vakuum ne gubi na . prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Kao sledece.

na sledeCi nacin.. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. prilom ugno (momen~t) p<lljcnja. Ugradite razvodnu rucicu. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Aka se ne zadrzava. koja Z<lkrecc nosecu ploeu pJatin~kc dugmadi (3) mcnjajuCi 7. . Ukoliko ovo vracanje izostane. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. 4. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. predite na odeljak ». 5. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj... on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. a aka se navlaci na oSQvinu. 8. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. 268 . i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). povlaCi se navise. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe.. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. 6.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. a membrana deluje na polugu vakum. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja.l V~kuumski regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. 3. Kada vakuumski regulator paljenja radi. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi.---------.----. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju.iljenja (2). 1.. Uklonite razvodnu ruCicu. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. skida se pornocu odvijaca..kog rcgulmora {y. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski uredaj..- SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva.

Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora . A pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) ko motor automobila treba efikasno da radi 267 L ----- . Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vaku- tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. 6. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. 5. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. pogresno II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. 1. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. neispravan vakuumski prigusni ventil. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja.SISTEM ZA PALJENJE dejstvo mehanicki regulator. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal Traienje kvara i I I Problemi koji mogu nastati zbog preteranog povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. 2. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. crevo propustaju. 4. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. U gasi te motor. onda se i trenutak paljenja mora menjati. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko umske regulacije tokom ovog ispitivanja. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. 3. postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik.

Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. Kod nekih automobila ova. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. " " Centrifugalni regulator paljenja U marni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako pri- / Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. . osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. i time kom~ penzuje promene vakuuma motara. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Nll gomjaj slici .i.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc okr~ce dovoljno ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). postupite prema sledeeoj proceduri. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. Ova creva se jednostavno svuku. 5. Skinite ih pomoeu odvijaca. i~ / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. Ako je kod vas taj slucaj. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada.) puljen]". Odvojite creve.. 1.SISTEM ZA PALJENJE Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova. 3. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. 4. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. 2. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. 6. prikaz~na 269 . i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Na donjoj slid prikazana je Silu~cija kada jc brzinn obrlanja Q. (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja.

\ kl~IU"~® II/J I ® ! 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca.. (6) plata . Centrifugalni regulator paljenja.tor paJjenja. (I) osovina. trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve. (2) kuciStc. [. Oqa ova mehanizma su ugradena u. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom cen~ 270 j I . regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (4) sklap namotaja davaca.ic~ i (10) knpa razvodniku. (7) platinska dugmad. (5) to(. razlicite uslove. (4) centrifugalni regulator paljenja. (3) vakuumski regulator paljenja. (3) vakumski rcgul<l.nosac platinskih dugmadi. upali smesu goriva i vazduha u motom. 1 I " I 1. (5) bregovi.SISTEM ZA PALJENJE @---l ~il\ - ~. Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. (1) o$Qvina. (9) razvodna ru'. iii na razvodnik paljenja. (8) kondcm:alOr."'I I. (2) kUciste. koji je radni dec osovine razvodnika.lK sa zupcimu. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika.

Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida ~a~vedl'lik Alat i materijal paliel'lja primarno kolo za paljenje. 3.. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Ako vracanje izostane. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. ona obree centrifugalni regulator. II. Medutim. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). 2. a preko njega i bregove. Otpustite razvodnu rucicu. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja Razvodna rutica Kapa razvodnika paljenja mu sarno ime Razvodniknapaljenja. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. JL . Centrifugalna sila. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Kada osovina I I. 1. u pravom trenutku razvodi struju kog napona svaku sveCicu. U tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nala- ziti na nckoliko mesta. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Skinite kapu razvodnika. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. a time i nastaje i kasnije paljenje. Pogledajtc odeljak trifugalne sile. Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuum- skog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. odnosno u tacki • • • • • • • • Odvrtac Viljuskasti kljuceyi Mala . Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. a time i raniji trenutak paljenja. U zavisnosti od konstrukcije razvodnika. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 . tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. Kad radi pravilno. mehanizam centrifugalnog regulatora je postav- »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. I· ~--- II I razvodnika rotira. kao stozavisnosti odvisogovori. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. ili aka se odvija sporo. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista.ieana cetka Krpe Rastvarac za cistenje.'. ljen ispod ploce platinskih dugmad. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. sa suprotne strane od karburatora. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora.= SISTEM ZA PAbJENJE Alat i materijal • Odvijac kada je sirenje tegova pocelo. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. opruge pocinju da skupljaju tegove.

Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. koja ga t ~i . (1) ccntrifuga!~i regulator. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja.. (5) c!d:lronski modul. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku. (4) ..klop senwra. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. i visestruko povecava napoo u bobini.SISTEM ZA PALJENJE ® I Razvodnik dcktronskog p. r! ' . u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. (2) davac impul. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. .lijt:nja kod forda. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima.'>il. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. (3) o~ovina.

osovina i kuCiste. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak Ako imate probleme sa performansama motora. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. Napomena:. bregovi iIi davae. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvod- U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. a cetiri. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. razvodna ruCica.'e t prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. ove kopce drze kapu razvodnika. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. snage i brzine. praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n~ SISTEM ZA PALJENJE elekrodama sveCica. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. a na donjoj strani kape po obodu. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. nika. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Os tali delovi se razlikuju. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Kada vracate kapu na razvodnik. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. 3. sarno obrnutim redosledom. Provera razvodnika paljenja Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. 2. 1. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. uzrok maze biti sis tern za paljenje. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora.ana omogucava postizanje zeljene ~. nemiran rad. 273 . pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste raz- vodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. sIabo ubrzanje i slicno. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. Kapa razvodnika. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. kao na primer tdko pokretanje. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce rukom.

Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. a sa unutrasnje strane stubiCi). Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari.. priiikom proverc :. 10. Proverite spoljnu stranu kape. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. 7. 6. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. razvadnik. 4. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. odnosno namotaje davaca razvodnika. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. 11. 8. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. ! 274 . OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. Ako je 'osavina labava.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja.SISTEM ZA PALJENJE . Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. Napo* mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. 13. na primer alkoholom. I ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!. Isto tako.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga romo~u odvijaca (2). Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. da Ii je grafitno dugme pohabano. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). :1 I . Naspram. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. 12. maTate zameniti. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. 9. to se vrsi tek kasnije. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. 5. 14. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja (odvrnit~ ih pomocu odvijaca). vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. korozije. 15. Proverite cia Ii ima tragova rde. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Pregledajte platinsku dugmad. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). ulja iIi masti. Pogledajte razvodnik.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. morate ugraditi nevu kapu razvodnika.

Prove rite sada i ove kontakte. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. Polomicete je. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine.lljU. sarno obrnutim redosledom.ku. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. otpusteni iIi prekinuti. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. postavite je na centralnu osovinu. Ne postavljajte rucicu na silu. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. 16. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. mora se zarneniti ceo skJop davaca. i \ i t I~ ~ i I~ II Id Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula.-"~" "-"-"- i" 275 . 17. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. i labavih prikljucaka.SISTEM ZA PALJENJE Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. predite na sledecu ta(. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. onda postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi Kod nckih razvodnika razvodna rucica S~ skida lako 'itO so: povuce n3vise.L. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. . Provera pojave korozije Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ad kablova u kapi razvodnika otpusten. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. Ugradite ruCicu razvodnika.

raeva i produietak Mali kljuc Kreda Stezae za crevo(a) 1. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. i tako dalje. 3. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica. Posta paljenja je automobila. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Zamena kape razvodnika paljenja Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Alat i materijal • • • • • Odvijac Nasadni kljueevi. 1. 3. 2. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije. onda morate da skinete razvodnik paljenja.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. 2. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. 1. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika. Korozija se javIja u vidu. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno.SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. Da biste to proverili uradite sledece. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. veomai od vrsi nekoliko vainih funkcija. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. kod stitnika. To je dobra praksa. . Ako.. kondenzator. 3. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. njega zavisi rad matara je 276 . ~ . SkidajuCi sa stare. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. naCin. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. razvodnika. 4. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. zameni'" kapu razvodnika. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. 2. iii zakrenite navojne kopee za 112 kruga. Medutim. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja razvodnik komplikovan mehaniRzam.

i 0'. motora..'"'-~'" "k P.c~C:2:::~:::::': ___ __ .. tf I II ••_______________ I . . ~"'po~m'.". Obel".')<oj" . novi razvod m ova.~"~d~"'r:ucl. pO'O"i I' L 277 . = ad i (" ~ I!!' SISTEM ZA PALJENJE • ~ I ~f ~ . To' "mkredom (1) "' ""kom od " () d....nih~d.~'~.c..

ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. koji se javlja na provodnicima. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. odnosno prostor za sag orevanje. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i 278 . produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • • • • • • • Moment kljuc Svecice Izolir traka Krpe Rastvarac Penetrirajuee ulje Kratak komad creva za grejanje i 1 I. i metalno kudste /oko . Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). drugi imaju prirubni deo sa urezom. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. 8. elektrode se trose i varnici postaje sve teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. To je jedan zavrtanj. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . 9. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. sarnO obrnutim redam. elektrodama. Tokom rada. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. dobija se od razvodnika paljenja.obelezite taj polozaj. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. trosice paije~ oklopa. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. 4. keramickog izolatora. raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. tj.podignite ga navise. Deo kuCista. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. Pregled i ugradnja svecica >. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. Ako su sveCice motor nepravilno raditi) pokretati. odnosno kupili novi razvodnik. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. drugi provodnik koji je povezan sa masom. sveCica stari. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. Sada nosac moiete skinuti rukom. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. Posta ste popravili.SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora.krajnji izvrsioci« za S veCice su tesko ce seistrosenes_istema ce mnago nje. 7. Elektricitet. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. 6. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. Skinite razvodnik. 5. Pomocu nasadnog kljuca.

. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige. 'c·.000 km skinuti. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. (6) boeJl<l.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava. kao sto su filteri. platinska dugmad iii babina. (4) kuCiste. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). (2) izojator. sveCice je potrebno na svakih 15. . Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«).. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. vee neki drugi dec sistema za paljenje. iL---I . normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. (5) zaptivJl<l podlosb. 2. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. na primer kablavi. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti »hokiranje~< sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. (3) centmlna elektroda. I 279 . provera sistema za napajanje gorivorn itd. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50.SISTEM ZA PALJENJE I kratko se spaja sa masom. (I) stubic prikljucka. 1.. kablovi sistema za paljenje su Delovi tipicne sveCice. Kao sto je vee pomenuto. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. Ponekad. onda se nepotrebno trosi gorivo. u stvari je ana na granici neispravnosti. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda.otvorenom putu. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi ostetio. Kod podesavanja motora.000 do 20.

Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda- gradu. a pritom ulozak drii svecicu u momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Suprotno nekim misljenjima. taka 0 stanju motora posto skine-i pogleda Sve- Cice. Normalna svecica. Obrisite kablove krpom. toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. koriscenjem »toplijih. Ako je potrebno. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. Pregrejana svetica. 4. Kao prvo. a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. I vi mazete to -is to. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora 280 F . a vase vozilo trosi ulje. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po 5. Odvrnite svaku ~veCicu u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . . .posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Toplije sveCice. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. odnosno cilindara. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. iii ih treba zameniti. 2. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. Od 3. 1.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. 6.

i. 281 . SveCica na slid (9) je sarno imo5ena. (6) kalcificiranih naslaga. (3) naslage od sagorevanja utja. (2) nasiage garcz. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. (5) nabacenih flllsiaga. (4) detonativnog sagorcvanja.IE SISTEM ZA PALJENJE t I ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja.

termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siro- masna smesa goriva i vazduha. Takvo stanje moze nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. Tamne. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu.E je beo i bez naslaga. 7. 5. a sveCice zameniti. Da biste sprecili ovakva ostecenja. kojima moze doei do jakih mehanickih udara. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. Razlika je jedino u debljini naslage. sto ee smanjiti nasI age od ulja. SveCice sa kalciniranim naslagama. SveCice sa nabacenim nasiagama. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. ali ovo je sarno privremena mera. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva- I 282 . leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. SveCica sa naslagama od ulja. obrazujuCi na taj nacin kratak otvorenom polozaju. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. kao i voznja pri malim brzinama. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Pod odreclenim uslovima. Ako se na nasI age na elektrodama. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. v!atne 8. kao i zbog opste istrosenosti. 11. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. 3. kasnije paljenje. Glaziran izolator sveCice. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. 9. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. Samopaljenje. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Sveeica sa cmim naslagama. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sve- spoj. SveCice koje . a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Detonacija. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. Cice pogresne toplotne vrednosti. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. termostat je zagJavio U nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. 4. sto stvara takve uslove sagorevanja pri centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. i verovatno za dodatne radove na motoru. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagore- 6. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. kao i vrstu ulja. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. 10.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen.

Aka je patrebna padesiti zazor uCinite Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. " :1 i~ i~ 1. ovakva sveCica se mora zameniti. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Istrosena svedca. Podesavanje zazora svecica oCitavanje. men~nje mernim listicima nece dati tacan rezultat. Ostecene svecice se moraju zameniti. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. ipak ga proverite. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice.5 do 2 mm. i abratna. I I I ·I . Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna 37-44 26-32 10-22 10-22 22-29 22-29 283 . Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) Dimenzija navoja svecice Celiena glava Aluminijumska glava Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- 1. identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. U opsegu od . Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. .SISTEM ZA PALJENJE I vanje. 2. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno 3. Osteticete eiektrode. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. 12.

Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. Bmatara. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. iii kupili sveCice i proverili zazor. kao i svi ostali delovi.sarno bocnu elektrodu . Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi »trokira«. Panoya proverite zazor. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Kablovi sveCica se . iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju). Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. paljenje i kablove svetica. Ako su navoji Cisti. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. stupite ugradnji na sledeCi naCin. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Proverite to u uputstvu za rukov~nje. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. odnosno za zamenu. Kada ovaj period prode. a jos uvek pri u. pri- Kablovi za svecice I .ie da ~). pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. obavezno ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje 1.krene«.dok ne dobijete pravilan zazor. ipak mogu biti netspravni. 2. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. cesto pogresno .a rezervnih delova. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku.da su kablovi u dobrom stanju.000 km iii oko tri gadine. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na prover(te sveCice. obieno se pretpostavlja -. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi mim~. 3. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sveCi~e 5. Napomena: Od 1963.NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. 4. sa grafitnim jezgrom. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora.vrtanju sveCice navoj ne ruo. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. Aka motor automobil? neravnomerno fadi - sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu . i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. Uvmite sveCice rukom. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od 284 . sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. dati kao da su u dobrom stanju. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. uzrok mogu biti ovi kablovi. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50. koji moiete naCi u prodavnicaIT). I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJe- motora treba oeistiti. trose vremenom. iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda.

Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu.deCi nacin. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra. (~. prikljutei.t'w' 'iil"'W" SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9. 1.~ J -. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV.TIo grafitom. da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. 2. jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI).------~~~----- . Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. on je podlozan ostecenju i moze da pregori. kroz eevi. pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno.. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina. stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora.IL 285 . Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablova. Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora. Skinite kuCiste filtera za vazduh.

Uklonite kabl iz motora. tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. 5. 7. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje. 3. Ugradite novi kabl za sveCice pratee.I . I . pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. in postavljen u separatore. . a istovremeno ih lagano uvreete. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. Aka je kabl provucen kroz cevi. SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc. ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora). 4. Uporedite duzine. obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. 8. 286 6. . Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli.

Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika._ _. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set.High "~'=~="~~.ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!.' tt. 10. . to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja.lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomocu zavrtnjeva (3}. i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar ' kontakt. _ _ .. koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. sarno obrnutirn redosledorn.c: I C::TI=M ZA PALJ 9. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI . 12. Na oba kraja kabla. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12. Il I •.. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini. ~ I I I .= CD iiI i 0 l 11 II 1\. kuji sc u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice. ----- Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaju 5e u prstcnas!i nos. ' 287 . I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici . Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. 11.na svakom kraju se nalazi po jedan .

! I Kcan iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od Od veCine automobila bobina je ern.zap or) gurnu od razvodnika. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. kod koje se napon penje i do 30. . Zapamtite. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica.. i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Skidajte ga pazljivo. 5. ona moze biti neispravna. 3. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu. iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora.ite uputstvo iz tacke 1. moie izgledati da je bobina u dobrom. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. a zategnite kada ih postavite. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. \ Indukcioni kalem (bobina) 0. r pored toga sto. Pri proveri bobine. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. su gubitak snage pri veeem broju obrtaja. stanju. Neki od znakova da je bobina neispravna. i da Ii euri ulje iz bobine. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll.skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti da obayite ovaj posao. 2. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema. zastoj motora prilikom ubrzanja. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. 1.SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition).000 yolti. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. iz primarnog sistema. Zatim . odnosno u nekim slucajevima slaba. i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. site rad tako sto izvr. da Ii je kuCiste bobine ulubljeno. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. konsultujte profedionalnog mehanicara. ali obrnutim redosledom. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" . menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. prvi korak je yizuelni pregled. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. 6. pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. pretvara u struju sekundarnog sistema. spolja gledano. kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. zavr- 288 .33 litra. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina. i gumite prikljucak u prstenasti nosac. 4. Ako ne mozete da je pronadete. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja. . Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Zavrtnje odvite odvijaeem. a kapa se podigne. I . 7. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti. bobina se mora promeniti. ISto tako. videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. cilindri- I .

odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru.. Iskljucite glavni prekidac.. Alat i materijal • • • • Adapter za sveciee Babina Volt/ommetar Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein.~----.. --. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Medutim aka zamena bobine ne resi . 5. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. Ii ~ r_-_ _ _----""~= t_ f SISTEM ZA PALJENJE f Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0.bobine. 1. 2. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce. (6) namotaji.. iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina. onda to mozete i sami da uradite.. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali.5 i 30ma.... 289 '--. Medutim ako imate svoj. VeCina prodavnica delova ne prihvata da vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. ---. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«.- .} o I Tipicni delavi indukcionog kalcma . Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. (J) :ta~tilna guma. predite na ispitivanje sekundarnog otpora. drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem.problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. -. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti. ali mogucn~st da pozajmite volt/ommetar. (5) slojcvi.. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 4. . odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak.. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. (3) primarni prildjucak. bobina je neispravna i mora se zameniti.-. (4) kapa. Aka yam to nije moguce. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan.. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. 3. 6. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator. najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje.

Dobra bi bila da 5e obeleie pre skidanja.. CD i ! . 290 . to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 1. 3. uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. 4. " Pri i~phi\'anju primarnog Olpor. I· sledeCi naCin. 7. Skinite visakonapon~ki kabl sa centralnog prikljucka babine. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. Ako je bobina neispravna. iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine. povuce navise i istovremeno blago uvrce. Crvena s!ipaljb ommetra (2) . Painja: Proverite da lije glavni prekidac iskljucell. skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi.. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na i 2.-------------- . pre nego sto skinete kabl.0000ma.) odvoje sc prim ami proyodnid (I j. On se skida tako sta se prihvati za kraj. 6. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka.ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na 5. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca...e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti. odgovarajucoj skali.

. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin.Ojlh ~c oooin<\ nalazi u k. 0 Kou . IL····-----' 291 .iSlCma HEI kt1u i.. rr:5J .. Offim..lO 11<16n.= SISTEM ZA PALJENJE -. . povci:i!c ommc!ar na prik<lz. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u.l. (:!) z:: bpiti\'anj~ sckumJarrHlg ntpora. ~_.. I I L. I . .lpi r~l\{)dnib.:tar SC prikijucujc: {I) za i~piliv<lnjc primafnog nlpora.rO- CJ '--_....... I~li I Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull....

292 . Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu proizv[)d~ca.! Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2). a crni provodnik (4) n~ ~d<1pter svc6ce. Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni prikljuC4k.

postupite na sledeCi narin. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. kada sistem radi. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. i da je potrebna zamena. 3. drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Medutim. dok sc drugi. ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. zaja za pokretanje u radni polozaj. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila.}n desno na slid." onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik.to se nalaze pri vrhu bobine. 1. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora. I . levo na . Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. funkmotor 2. 5. cionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. Primarni (balastni) otpornik paljenja od velikog broja automobila za paljenje Kje tako konstruisan da. posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Skinite staru bobinu. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 293 . Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Mnoge bobine izgledaju slicno. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4. sarno obrnutim redosledom. Ako to dosad niste ucinili. koji prikaz.lid. iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke . Dvostruki tip. jc tipican za neke modele Chrysler-a.SISTEM ZA PALJENJE f l • J I Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. 6. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polo- I I 4. odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak.

unular mo\ornog prostora. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan. Odvojite provodnike sa otpornika. Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru. ali obrnutim redosledom. Zamena otpornika 4. Pokrenite motor. Skinite produzni kabl. vero~ 3. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje. unda je obicno postavljcn na prednjem delu. primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Ako se motor pokreoe nastavi da radi. vatna oe izgoreti bobina. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 3. 1.Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Pokrenite motor. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja . Kod mnogih automobila. 2. Napomena: Na novijim tipovima automobila. 2. balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. a posebno kod starijih modela. Danas ovaj preki- Dautomobilu je imao sarno jednu ulogu - 294 . Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3. balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara. obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Pri zameni postupite na sledeCi natin. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 5. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. ooda ste otklonili kvar. ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. Skinite otpornik sa prednje strane. zbog povecane loplote koja se stvara. U gasite motor.to nije trajna popravka.

kao. Ovaj otpornik. Kod gotovo svih vozila. »iskljuceno«. zadnja svetia itd. napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista. kao sto mu i ime govori. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora. iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«. a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje. potrosaei kao sto su prozori. ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Tu je ukljueen radio. postoji polozaj »iskljueeno«. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll. desno od pOlozaja »zakljucano«. »zakljucano«. (3) iskljuccno. preko glavnog prekidaea. sedista. do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora.pre 1966. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. \ U I o Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Kada je preki- ljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Ovaj polozaj so. Kod veCine automobila dodatni uredaji. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. (2) zakljucano. ventilator grejaea. Kod starijih tipava automobiIa . balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini ~pri nizem broju obrtaja motora. povezuje alternator i potrosaee.SISTEM ZA PALJENJE dac pored toga ukljueuje elektropokretae. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije. koji omogucuje da se tocak uprav- daje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora. koji smanjuje napon 295 . Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja. ogranicava Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema. kod kojih se zakljueava toeak upravljaea. napon koji se dovodi do bobine. Zbog svoje posebne konstrukcije. »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«.kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje motora«~ Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira pet polozaja. Solenoid je postavljen u blizini elektropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. ® ® Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«. »oprema« omogucava yam da koristite razne ure- upravljac i ruCicu menjaea. brisaei stakla. a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja. go dine . Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala. kada je to i potrebno. Prvi polozaj. Solenoid ima nekoliko funkcija. je stalno prikljueeno na akumulator. kada je to i potrebno. kao sto su svetla i upaljae.

5 volti tokom normalnog rada motora. zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku.- ------------------- ~~-- ----- baterije od 12 volti na oko 9 do 10. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc. 296 . Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo. potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<. zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi. a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Meclutim. za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat.la. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca. najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. najverovatnije je u pitanju gIavni prekidac.

!ojem sve dok se ne bi istopio. u motoTu. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Medutim. motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------- ~-~----~ . ventili klizaju. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice. Kada gaTiva sagoreva. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. motor bi nastavio sa sagrev. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. to motor razvija vecu snagu. smanjili bi se toplotni gubici. a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. nanize i navise u svojim vodicama. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. Konstruisa- njem motora od materijala otpornih na toplotu.. nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna ener- luksuzne i. alternator. pogonskom mostu i pneumaticim~ (otpor kotrljanju).sportske automobile. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. ventila i prostora za sagorevanje. motor pokrece automobil gija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. No i pored toga gubitci usled motora. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra ehnicki giedano. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. ono je ipak kontrolisano. trenja nisu toliko veliki. Na neki naCin. ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli prstenovi se taTu 0 zidove cilindara. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde. pritisak u cilindrima pada i motor usporava. prenosu snage.-. Kada varnica upali smesu. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. pumpa servo upravIjaea. motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha. a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva). smanjuje se koliCina smese. on poCinje da se zagreva. Nazalost. radilica se okrece u leiajevima itd. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva.. time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. kompresor klima uredaja itd.zmeri (14. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj . a mozda i bez sistema za hladenje.r MOTOR Tpretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. potrebnih za izradu ~ iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. Kad ne bi bila hladef)ja. ~ Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje.:.-~---- . To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta.

(7) k!ackalica venlila. (12) klip.ciJindra. (14) kHpnjata i (15) radiJica . (6) pampa za ulja. (11) klipni prstenovi. (13) osovina male pesolee klipnjace. (8) opruga ventila. (5) bregasta oSQvina. (10) proslor za sagorevanje. (3) poluga podlzata. (4) podizaci ventila. (2) zaptiyka glave. (9rventil.MOTOR (1) glava motora .

Ipak. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagoreva- siromasna smesa. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. Pohabani usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. koje se nalazi na pocetku knjige. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. Ali kod normalnog trosenja ventila. Sedista ventila. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. On maze trajati koliko i sam automobil. nje. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Konacno ventil poCinje da propusta. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti I I " ! motora je obrtni momenat. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. . Druga ve!icina koja se meri kod ventil ne bude unisten. a time se ubr- se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. Ako pravilno odrzavate motor. Osno'vni pojrnovi motoru 0 Ako ste mehanicar-amater. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. Kada to jednom pocne. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. Moze yam se dogoditi da. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. koja se nalaze u glavi motora. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. Medutim. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 . morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. odnosno iznos obrtne sile koju motor moie da emituje. u nekom trenutku. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Kada je fec 0 snazi matara. Dna se izrazava u kilovatima (kV/).MOTOR ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. Ali.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora.OOO i 250. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. Ponekad ce ventil puei. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima mehanickim delovima. Umesto toga ani Sil Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. U zavisnosti od legura zava starenje metala i dalje habanje ventila. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. kao i konstrukcije motora.000 km. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora kada je ventil oslonjen na sediste. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. nepravilno podeseno paljenje. To rastojanje se zove »lazor ventila«. a time i habanje motora.

(3) brcgasla osovina. (2) blok matora.MOTOR I (1) Glava cilindra (motora). (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2.vodnog mehanizma. 300 .

1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. kasno paljenje. razvodnog mehanizma. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste os~vine koj~ se nalazi u bloku metcra })sa strane«. ispitivanje gJavi. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. Zupcasti. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. sto znaci da mogu da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. • Curenje ulja. nisku kompresiju motora. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. natinjen od crume i fiberglasa. ima zube od najlona iii plastike. Drugi motori se »slobodno okrecu«. TreCi test. kais. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. poklopac iii poklopei ven- motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. on se vremenom izduzuje. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. • Trosenje ulja . ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Ovakvi. za('epIjen izduvni sistem. dOK Sli venIlU U MOTOR Traienje greske u motoru motoru. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. se cesto koristi za pogon bre~aste osovin~ kada se ona nalazi u glavi motora. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. ali zamena zaptivke poklopea ventila. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove).plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Ako se prekine. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. Kod 1110tora koji imaju lanac. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru. Simptomi su barice ulja ispod automobila. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. preko koga Ukoje mozete izvesti da bi otkrili probleme u ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja prelazi lanae. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. polomljenih klipnih prstenova. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. Mnogi savremeni balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme.I. 301 . motor ce prestati da radi jer ventili prestaj~ da se. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. otvar~ju i zatvaraju.

Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . • Zaptivka glave matara prapusta. Specificirane vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc).!. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. . Ostro fijukanje. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. Pojedini motori. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. Ovde nam moze biti ad pomoCi . • Razlicite vrstc buke IZ motora. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<. zaptivka usisne grane. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku.MOTOR tila. dUli vremenski period. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do gubitka kompresije.donju mrtvll tacku). prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. u donji polazaj (DMT . Neispravni ventil! se moraju zameniti. Opravk. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace. Ispitivanje kompresije motora Imotora. a padizaCi utisaju. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. na primer. • Neispravni ventili.Ie problem. sllvise siromasne smese goriva i vazduha. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. konstrukcijom predviclena ako svaki spitivanjem kompresije otkriva se stanje cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca.987 atm. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. Kada se podizaci istrose. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. kad V6 i V8 matara. pregrejanog motora. iskrivljcne sipke podizaca..l propustanjc zaptivke glave motora. iIi nikakvu kompresiju. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. Kada klip dade. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. zoog povecanja zazora venti!3. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Uljni wiog u Illadnjaku. U tak\'om sJucaju. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. istroscne k!acka!ice.-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise 302 . To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. klipnih prstenova. iii je nemaju. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar.).

najvisi polozaj (GMT . 5. i povczite pomoeu produznog kabla sa dobrom masom motoru. i povlaCi sa sveClee uz blago uvrtanje. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. 7. sa spoljne strane motora. oJnosno 3 sveClee. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. Jos nemojte uklanjati sveClee. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara.Sistem za gorivo«. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i va~?u~a. 6 ili 8 svetiea . Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). i odredite stanje skinutih sveCica. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. to onaj koji je povezan sa bobinom. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. Kada klip dostigne. bili sigurni da je svaki na svom mestu. Posto ste samo malo popustili sveClee. to ee biti 4. moracete da uklo~ nite svecice sa svakog cilindra. 10. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 . oko 5 sekundi. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. U zavisnosti od tipa motora. U~ tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu sa je ga na broja obnaja. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh.po jedna sveCica za svaki cilindar. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. Na linijskim cetvorocilindricnim i sestocilin~ dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. 3. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi.Ala! i materijal • • • • • • • Kljuc iii klesta Klesta za kablove sveCiea Nasadni kljuc za sveeiee i racva Produzni kabl Instrument za ispitivanje kompresije Pumpiea za ulje Motorno ulje 2. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. tokom ovog takta Sabljanp. 6. 4. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. 8. pri spajanju. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. Posto je. Y. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju.

Tokom lakla sabijanja oba ventila . ~<Ibijcni gasovi se i. 304 . Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. izduvni venti! jc OlvareD.MOTOR (1) USISAVANJE.1 zatvorena i usis. (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE. (2) SABJJANJE.1. Kada Idip potnc da sc krccc navisc. Po paljcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja.:bacuju napoljc. odnosno radni lak!.ma smcSil sc ~arwa.

Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Motor pokrenilc elektropokrelacem. Kod V-motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. B. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. i najve. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. Niska. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. 12.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. U 305 . A. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. vrednost na skali uredaja. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. 11. Ponovite merenje kompresije.

Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«. IskljuCite kontakt-kljuc. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi. ako prethodno ne otklonite uzrok. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. 14. 1. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam. Utome da se smanji potrosnja goriva. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Ako se pravilno koristi. 17. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). 15. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog..) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila. Instrumenti za merenje vakuuma. . PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na usisnu granu motora._.MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje._""---. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. 13. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na 306 -----. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. U gradite kuCiste filtera za vazduh. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara.. 4. ureaaj za novije vreme kada se sve vise vodi racuna 3. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. stanje klipnih prstenova. Ugradite svecice. 2. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje vakuuma Alat i materijal Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. 0 • • Uredaj za merenje vakuuma Klesta za blokiranje creva merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. 16. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme.

__----------------------------~------~----------------~M=OTOR I I ! ~ I I 8) / Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn.njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 . Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu. 5. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. J usisnu granu matara. morate da blokirate odvojeni vakuumski vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom. aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce.

. onda motor radi normalno. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem. 8. (4) Povrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju. (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0.50-0. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opusta izmedu dYa susedna dhndra. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0.66 bara.!. 6. (6) Bne osciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge ventiia. (3) Aka kazaljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl.Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispravrlog rada motor<. 308 7. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6.17 bara). i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapukn izduvni sistem. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvaranje).

e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4. 10. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. 309 .MOTOR . ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. kada se fadi 0 vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre.1-0. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0. iii. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. 9. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. . Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. verovatno su slabe opruge ventila. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma.4 bara). Ispitivanje balansa snage Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta Okoristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Konvertor se usled toga mol. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava. Iskljui"ite motor. sarno obrnutim redosledom. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika).33-0. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu.. I. Neispravan .13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. Ako je kompresija niska.13 bara) .e od 15 do 20 sekundi. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne.1-0. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. a kazaljka meraea je pritom mirna.

onda su ani neispravni. iii nikako pritegnuta. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. ali ponekad Se popravili zaptivku koja propusta. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. popravke iii zamene ostecene povrsine. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo. poklopac ventila. moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. kodiran podatak da je motor neispravan. koji se. aka je ugraden. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praz- Ala! i materijal nom hodu. kljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. I kao rezultar toga javite se curenje. taka da je potrebno da se taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje.MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. 2. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. i bukvalno je izbaciti iz spoja. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. U treba Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. napajanje kompjutera.ampa Ciste krpe Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. kartera. prvo Oa bisteda odredite koja zaptivka propusta. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. olvor ieptira karburatora. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade.iii zaptivne mase veCini slucajeva to je ocigledno.m giavnim prekidacem do ne b.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. naIad na mehanizmu gasa.~J . Aka neki cilindar. Na poklopcima od presovanog lima (karter. iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. To cesto pomaze kod poklopca ventila. 3. donji poklopac transmisije itd. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. 1. onda je potrebna zamena. 310 ! t I . skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise. Pregledajte obe dodirne povrsine. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i is- moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. 1. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. pove::ite ga. 3. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. 4. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. To se mora izvrsiti sa iskljuce- n. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk. 2. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. • • • • • • Kljueevi Odvijae Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae I. Obrisite obe povrsine Zamena zaptivke.

4. Zaptivna masa se ne steie sve d. 6. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. spoj moie da propusta. 2. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Mora se napamenuti i to da Ostru±ite say stari z. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca.ok se delovi ne spoje i pricvrste. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. Kada dodete do otvora za zavrtnje. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. 5. Razdvojite delove. 311 . Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. 6. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. 1. Drugim recima. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. 7. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje.MOTOR I 4. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm po celoj duzini. 5. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug ' oko njega. i po sredini dodirne povrsine. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. 3.

i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse). iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. avremeno podesavanje zazora ventila kad Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste.conska masa omekSava i rasp ada se.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. Ovim ce se ispuniti nerJ. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. • • • • Kljucevi Merni listiei Duboki nasadni kljucevi i racva Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. odnosno zbog utiskivanja na sediste. 312 . Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke.Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. U takvim siucajevima siii!. odnosno potisnika. Vremenom se ovaj zazor smanjuje zbog istezanja ventila. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan.

micko sirenJc. 'ackalic~ mora da ntila i kraK:l K. I I ' I ! I I .rastojan]c s~ poddavat\. MOTOR Ii ~.. i I ! I IL___ Odn:de~o r~ .1 stojanje jzmedu ve[er.. Ov 0. i " _____________~--·-1i I ' [ I II I @h~=~_.:=no proveravatl ! zove zazar venn a. I I I i I i I I i I I I I I I rr . kompenzovalo postoji OJ hI se"\ i mora se. peno di l. _________________ "1IIi"" ""'.

Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Da biste mogli da podesite zazor. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. grane. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Obieno je to posle predenih 25. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka po- Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature.MOTOR Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. 5.' od motora sa bregastom osovinom u giavi koji 314 . Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. ovaj prostor uz blagi otpor. iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . stoji) . Ako se izduvni ventil zatvara to . 2. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude.000 i 50. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Ako je zazor suvise veliki. . posmatrajte ventile dok pokreeete motor. 4.000 km. --~ ······f J . Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi Kimaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu '.. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise zagre~ vaju tokom rada motora. 6. tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. 1. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru.znati da je u pitanju takt izduvavanja. 3. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. uvek postujte preporuku proizvodaca. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra.

.1M f'iX iP - MOTOR Proven.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskivata. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u gJO. 31.

4. Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. 5. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. 1. AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. vee koriste potiskivace ventila postavljene . Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Prvo. 316 . povrh opruge svakog ventila. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . slucajeva zahteva specijalan alat. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. omoguCi zamena. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. zahteva se posebna procedura.MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Ovo u veCin. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. 3. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. Drugo.

Ponovite isto za sve as tale ventile. Zupcasti kais Alat i materijal • • • • • Kljucevi Veliki odvijac iii poluga Lampa Zupcasti kais Momentni kljuc od gume ojacane fibrglasom. Za razliku od lanea. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . 7. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. da bi se postilvila podlosb.. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek.iata. ne iste. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. a prema redosledu paljenja.. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi atpor. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 Ku glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu . okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja.uz blagi atpor. puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. procle. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. nije mu potrebno podmazivanje. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. 6. trazene debljinc potrebno je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku.MOTOR f Kod mOlOra sa brega~tom osovinom u glavi i koji imaju podlosk~ za podeS3vanje zawf3.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca.

000 kilometara.000 do 100. ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2). Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. 318 . Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. Tada nastaju problemi sa motorom. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne.performanse motora. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile.

000 kilometara. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. \ 0) \ \\ .I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji.000 do 100.ov1ne. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. masti itd.upcasti kaiS. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac. prijavstine. .- \ ® ' \.. skinite zastitni poklopac i \\ \ I~ . (3) l. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80. alata. Llgasite motor. j'i \! (1) Stitnik zupcastog kaiSa. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. (2) zuptanik bregaste o. 'i.

Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. 2. 6. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. Takav kais se mora zameniti. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. Ako ste pogresno postavili kais. 5. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. nade naspram repera. zatim navucite novi zupcasti kais na zupcanike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom.. 3. Posta vi nemate pri rud ova) alat. Kod mnogih cetvorocilindricnih motora sa V6 i V8 motcra. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc 320 . postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. Aka se lanae prekine. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. Tokom vremena zupei se trose. Lanae je vrIo pouzdan. pomocne osovine iii drugim zupcanicima. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. l. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. motor verovatno neee moc. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Proverite i zategnutost kaisa. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. i to se ponekad dogodi. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. odnosno zamajca. jer treba ukloniti poklopac I zaptivku poklopea. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi.pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. 7. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • • • • • • Kljueevi Izvlakae za zupeanike Momentni kljue Veliki odvijac iIi poluga Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) Zaptivni prsten radilice bregastom osovinom postavljenom sa strane. 4. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. Posta je molor iskljucen. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. 8. laneanike sa celicnim jezgrom. Sada je moguee skinuti kais. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine.

..a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke.. .. Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. n2 1.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine.. (2) lancanik bregaste osovine.. ili zamajcu ne nade naspram repera. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik .... prislo poklopcu razvodnika. a razvodna' rutica razvod- 321 ..MOTO (1) l<lncanik [adilice. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina.. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti. koja je vee opisana.li je lanac prekinut._-------'--'.. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik... Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se sledeCi naCin. Oznake za podcSav3njc je neophodno po~avnali pri z::lmeni lan~a razv(ldnog mehanizma.- ... Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. j: Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St.

Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. 4. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. ~ Skinite svo remenje sa motora. poluge iIi izvlakaca. 3. 7. 10. jos jednom proverite poloiaj oznaka. 5. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca.J I. ~avucite novi lanac preko novog lancanika. 322 • • . 8. I I . Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. 6. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. 9. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine. Posto ste postavili lancanik. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice.MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. Obavezno promenite i filter za ulje. 11. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca.

imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . oblika slienog zmu neke od zitarica. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera.ugljen monoksida . koriste takozvani »monolitni« tip filtera. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. tj.IZDUVNI SISTEM Icevovod. Motori koji su ugradeni u nase automobile.u putnieku kabinu_ Drugo. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. na levoj i desnoj strani motora. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. a trosi manje goriva. vazniji faktor. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. Prvo. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. sprecava se ulazak opasnog gas a . Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 -------------------------- . glavama okrenutim »upolje«. imaju zasebne izduvne grane za svaku 3_ KATALITICKI FILTER. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. motor dobija veCll snagu. I I losije i trose vise goriva. sprecava se buka i treee. ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. Yeti motori tipa» V". koji ima strukturu pcelinjeg saca. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. koja u mnogim zemljarna postaje sve stranu motora. koji se posle desetak centime tara ~paja sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. smelt a u kutiju od neroajuceg eelika. Izduvni gasovi. IZDUVNA GRANA. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. Fil teT nije prigusivac zvuka. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. dobija se nesto no snazi. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. ali uz veliko povecanje utroska goriva. naprimer sa 8 cilindara. Kao sto je vee receno. Takozvani »V« motori. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. Americki automobili. Linijski motori. IZDUVNA CEV. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. kao i bokser motori. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. kroz koje struje izduvni gasovi. imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Svaki cilindar ima svoj ogranak. ustvari legure platine i paladijuma. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. proizvedeni 1975 i kasnije. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu.prigusivaca_ U tim situacijama. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. Bez njega ani fade zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari 2. Tipicni elementi izduvnog sistema su: 1.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom.

5. . postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. Osim benzina sa olovnim aditivima. CCV.~ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. (1) izduvna grana.akticnu proizvodnju. Neka voziIa imaju i dodatni t . Medutim. (3) 324 • . pa aut~­ mobili.~IZ~D~U~V~N~I~S~IS~T~E~M~________________________________________________~ .. Ako imate automobi! sa katalitickom filterom. RESONATOR. < ~ r '. vee tzv. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. PRIGUSIV AC. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. (2) izduYna zavr~na cev i (6) rezonator. Savremeni benzini. iIi najkrace. jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). (5) Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. (4) prigusivac.1 ~i ~ . 4. ~ ~ ~ i_~ ~ • '~ .A 11 ~. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva.:1 I 17/ ~ ! ® ® kataliticki filter. opremljeni katalitickim filterom. obieno duzine oko pola metra. ne smeju koristiti ovakav benzin. a za pr.

povracanje. itd. ZA VRSNA CEV. pa cak i smrt. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. Do pojave korozije zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu !( . 7. I / j) da se osteti usled neizbeinog' tresenja. voda za donji dec automobila. Izduvni gas je otrovan. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. KONZOLE. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduv- nog sistema. abieTIo eilindricnog oblika. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. ovo nije uvek 325 J---~-- . Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze Ida ostete korozija i vibracije. nesvesticu. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. Automobili sa rezonatorom. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. koji se obieno naziva rezonatorom. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. Nazalost. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. Kada zarnenjujete prigusivac. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju. OBUJMICE.prigusivae. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. 6. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. Stoga. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • • • • Pokretna leialjka Zastitne naoeari Baterijska lampa iii ruena svetiljka Odvijac I ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. Nazalost. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. Posto se izduvni gasovi kondenzuju.e1ementi koji prievrscuju izdivni sistem. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevo- 8. VeCina americkih automobila. VESALJKE.

IZOUVNI SISTEM · I . izvodljivo. ~ propuita. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. pukotina iii nekih drugih ostecenja. Nik. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. Posto motor radi na praznom hodu. lYe pribli- iile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. 1. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih 326 .!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. 2. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili sigurno~nih poslOija. Potrazite da nema otvora. ~ " Prilikom provcre lzduvnog sistema. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. Upozorenje: budite pai/jivi. te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom.

igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. proverite da Ii je automobil . usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmedu izduvne cevi i izduvne grane (3). Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignut sarnO rucnom dil. 327 .mje na mestim~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I). Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust.alicom.ISTEM Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. usled napukle izduvne grane (2).

da ga popravite reni. da su jos uvek u dobrom stanju. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. prigusivacu i rezonatoru. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. U suprotnom. Kada otkrijete ove znakove kYara. Aka pronadete naslage belog praha. upotrebite je.. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. iskrzanih mesta iIi korozije. Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta })grip~< e Cekic 4. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. i naglavci Rendisaljka za izduvnu cev U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. opravljajte jedan po jedan. kada kupujete rezervne delove. Stoga. znac. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Lupkajte po cevima. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. Ako se drzac polomi. ako postoji u vasem automobilu. konzole i obujmice Zavrsna cev Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema 5. pre nego sto pocnete posao. vreme jeautomobila postane. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. 328 . Ako ko izduvni sistem vaseg A suvise bui'an. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. nastavak. 3. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. e e e e e e • • Dleta Kljuc za cevi Mala turpija Nasadni kljuc. neki delovi ce mazda biti zava- Odrzavanje izduvnog sistema Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. • e e • e Prigusivac Izduvna cev Zaptivka Mazivo koje sadrii grafit Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. Medutirn". Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. postupite redom po svim uputstvima. Moie yam mnogo olaksati posao. potrazite savet od prodavca auto-delova. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. ostecerija. konzole iIi vesaljke. Pregledajte pazljivo svaki spoj. zavisno od tip a vaseg automobila. sastavni delovi' mogu da budu posebni. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. moracete da potrazite dobre rezervne delove.IZDUVNI SISTEM gasova. Ako cujete zyecanje. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom.

1. obujmicama i konzolama zavrsne cevi. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. 5.. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. lake ce vas to kostati malo vise. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti.\Tsnu cev. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Aka imate srece. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. 2. 329 . Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. 4.IZDUVNI SISTEM f Da biste skinuli iIi montir. blokirajle pretlnje tockove. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. Medutim. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo fL . Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. Skidanje i montiranje zavrsne cevi . u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila.l!i za.. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Napomena: zavisno od tipa automobila. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. 3.

Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. . zaju. .j . I I . Skidanje i montiranje prigusivaca 1. Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. I . Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. tokom voznje ce se cuti zveckanje. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. nemojte je jos pritezati. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. . a zatim vesaljku za vijke cevi. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. 7. Namestite zad.~ 6. 8. 3. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. I. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije.~. 2. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca.IZDUVNI SISTEM I . Aka zazor nije podesen kako treba. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. 10.~ . Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. 11. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. preklop treba da bude oko 5 centimetara. . Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. 9. mobil a kao sto su sasija. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. . Sklonite postolja i spustite automobil. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi.

-: : : : : : : : : : : : : : : : : : : .. a za cy k. ~.. ! IZDUVNI SISTEM I' Aka s.... tim skinutl ne mogu presecI.if. klesta »gnp..: : : :."uvrtanJcm._ _ _ _ _--. cev ~ moze . ..: .... Namestite novu c po~ skinut~ ce:as~alnih "'0 "ki'" om" . ... 1m kljueem...... ""d.k ".-_____ 33 : 331 ..t ~: : : : :.

17. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. 4. 2.I. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi.dobro namazite uljem sve spojeve . Ako se zavrsna cev montira u prigusivac. Posto ste to uradili. 14. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja.od prednjeg do zadnjeg dela. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. 8. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. Skidanje i namestanje izduvne cevi jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. B. 13. Ako je buka mala. Umesto toga. protresite rukama izduvni sistem. 4.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako treba. 9. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. 6. 10. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza filtera. da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . Napomena. 1 j I I . Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. sasiju iIi donju stranu automobila. pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. znati da ste uspesno obavili posao. napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. Sklonite postolja i spustite automobil. 3. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca.OUVNI SISTEM·· -. Olabavite . Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi 1. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. kljueem cvrsto obuhvatite cev.ali ne skidajte . Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. a zatim je odvrnite. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. 7. 11. 12. dobro namazite i ove navrtke. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). sasiju iIi neki drugi dec automobila. 15. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. pozajmite odgovarajuCi alat.I 5. ~ I . sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. Pre nego sto to uradite. U tom slucaju. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. pokusajte sledeee: A. Zatim proverite da ni 16. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. I oYe vijke zategnite rukom. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje.

r

IZDUVNI SISTEM

Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca.

5C

upotrcblti za

I,

5, Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji
zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.

Da biste ovo uradili, bice vam potreban nasadni kljue, dugaeak nastavak, kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine, Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke, Aka neki slomite, sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. 6. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev, biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Ako

postoje obujmice, olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. 7. Izvucite izduvnu cev iz automobila, Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Kao dec spoja, venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee; venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. Aka se lepi, treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio
333

IZDUVNI SISTEM

i i
.~

"

~ 1

,
PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni

mehanicar.

8. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem, nastavkom, kardanskim zgIobom i naglavkom. Nemojte ih jos pritezati.

9. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. 10. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema

334

.,-

IZDUVNI SISTEM

Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista, (2) !eptirastog ventila, (3) protivlcga, (4) bimetalne opruge, (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.

pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju, karoseriju iii sistem vesanja. Dobro pritegnite sve spojeve, pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane, ka zadnjem delu automobila.

11. Uklonite postolja i spustite automobil. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila, sklonite ih. 12. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.

L

335

-------.-

IZDUVNI SISTEM

1
Odrzavanje katalitickog filtera
kataliticki filter. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. do 1980. godine, svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. godine, filter takode smanjuje oskide

Vproizvedena posle 1975. godine u SAD ima

ecina putnickih automobila i lakih kamiona

I

-.;:'~. :.:...":;,

..:-:

.

./~'
~/

,
1

®

:1

Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. (2) zaptivke, (3) kata!iticki filter, (4) gamji topiotni stit. (5) donji toplatni stit i (6) deo izduvne ccvi do prigusiv<lea. Kada zarncnjujcle filter, nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove, oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu.

~

i

Ii

336

Alat i materijal

• • • • • • • •

Dizaliea i sigurnosna postolja Podmetaci za tockove Kljucevi Ulje Vakuum-metar Rezervni kataliticki filter ~ropanski gorionik Cekic i dleto

azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju
»Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.

Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. Ako je filter zapusen, gubitak snage bice primetan; medutim. aka ne radi iii je izlizan, nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno
radi, jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.

tor. V nekim slucajevima, moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak, bice yam potreban vakuummetar. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju, ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara, ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. Ako se vakuum polako smanjuje, to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll, u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.
Stoga,
pIVO

vizuelno proverite ceo izduvni sistem.

Zamena filtera

Da biste zamenili neispravan filter, postupite
prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce me-

dusobno spojene vijeima nego spojevima za
Napomena: kataliticki filter je dec sistema za
navlacenje cevi.

regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. godine.
Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak

Osnovni prineip zamene je sledeCi:

1. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom, zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima.
2. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. V nekim slucajevima, bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. 3. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. Ako to ne pomogne. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Sada se filter moze skinuti sa automobila. 4. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite
da nema korozije iIi ostecenja, a zatim stavite

Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok
izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni

pritisak u izduvnom sistemu. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom, konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter, ako je svetica iskljucena iIi neispravna, karburator propusta gorivo, itd.), suvisna toplota moze delimicno da istopi kataliza-

novi filter, a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. 5. Montirajte nove vijke i navrtke, zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. 337

-----'-----'1
~

PRENOS SNAGE
ovom upoznacemo se sa tehniekim Uizrazompoglavlju snage«, koji obuhvata mnago . )}prenos stvari. Kod konvencionalnih automobila sa motorom nap red i pogonom na zadnje toekove, ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova - a to su kvaeilo (tamo gde postoji), menjaeka kutija, kardanski zglobovi, pogonsko odnosno kardansko vratilo, zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. Menjaeka kutija - klasican iii automatski menjae - omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja-

.~
j

1

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- - j

I

338

ZA PREN

SNAGE

nja i promena brzine uz.minimalno llcesce vozaca. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka), kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale), i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. Kada je kvaeila ukljueeno onda se
sva snaga motora prenosi na ostale delove za

prenas snage. Osim sto omogucava pOlazak automobila, kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka, iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Na podu ispred vazaoa. kod vozila sa automat-

skim menjaeem, nalaze se samo dye pedale, pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila), koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije, automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada - »parking«, »hod unazad.:<, »neutralan polozaj«, »voznja«, »voznja 1« i »voznja 2«, ad vozaea se zahteva vrlo malo. Sve dok je u dobrom radnom stanju, automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan-

Ked konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove, u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (2) kardanski zglobovi, (3) kardansko vratilo, (4) diferencijal i (5) zndnji most.

339

J

SISTEM ZA PRENOS SNAGE

. _-:1

1

j

1[ ,

skog vratila, koje je u stvari jedna obiena -<,eliena cev. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni, kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. Ovi kardanski zglobovi, populamo se zovu i krst kardana, su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao, a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora, koju dobija preko menjacke kutije, na zadnje - pogonske tockove. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala, posebnog ureclaja koji

Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove, 1.1 pre nos snage spadaju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.

11
prenosi snagu, dobijenu od kardanskog vratila, na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja, oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite, shvatieete da se prilikom, na primer, zaokreta u desno toc[

340

p.'
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme, to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. prev.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. Diferencijal je tako konstruisan da ee se, bez obzira na koju stranu skreeete automobilom, spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih, a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih.

Automobili sa pogonom na prednje tockove

Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila, 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. Kod njih su prednji tockovi pogonski. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom, prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski, vee spoljni i unutrasnji homokineticki
341

SISTEM ZA PRENOS SNAGE

®

Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~nage sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.

zglobovi. Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove, ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje, a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci-

ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. Ovo va;'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka, a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije, pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage.

342

"

Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila.. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. iaba dizaliea iii podna dizalica prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge. • • • • Kljucevi Klesta Otvoreni kljucevi Lenjir Vodica Moment kljuc B1okovi za 'podupiranje tocka Dizalica i sigurnosna postolja Penetrirajuee ulje Dizalica za menjac. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac I Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. same potisne ploce. sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca. koje je uredaj frikeionog tipa~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. a vremenom i kYaT kvaCila. pritiskujuCi pritom lamelu. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos Kmehanicki snage sa jednog dela na drugi - U ovom slucaju sa motora na menjae. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. KvaCilo. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Kvacilo I Alat i materijal • • • • • . prcko radiliee no zamajac. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Celokupan obrtni momenat motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. Njihova osnovna namena je medlltim ista. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. odnosno momenat. Kada prestane dejstvo opruga. Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Uredaj za amortizaeiju.-------- . a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. i sabija opruge sklopa. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. koji se nalazi izmedu dye obloge. Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. koji se nalazi blize eentru glavCine. L 343 ~--- .

(2) polisni idaj. (4) frikciona ploea iii lameia. ubrzano trosenje. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca.' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. jer omogucava potpuno odvaja- ''. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima.. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. K vaCilo se podesava iz dva razloga. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se obezbediti pravilan zazor. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. (3) polisna plota i poklopac. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. pregrevanje i kvar kvaCila. Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. 344 i . Prvi. (1) viijuska kvaciia.

to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ \~~® i· I tQ:~~~gt. (4) plota kvacila (!ame!a). (6) zamajac.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga . i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praznog hoda pedale kvaCila.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE nje kvacila. 345 )--- .~ --' IIII .:. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika..) I (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. (7) deo 7. (3) potisna ploca. (5) opruga potisne place. ali moie da bude razliCit u zavisnosti od lipa vozila. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. nicka iii hidraulicka. u zavisnosti od tipa automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. (2) poluge potisne piece (pipei).

::> I t:M £.A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. 4. 3. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. 2.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. hoda. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. Slobodan hod se poveeava porn era- Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. drzeCi pritom potisnu polugu. (2) yodice za podesavanjc. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila kabine vozila. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. 1. i zateze gao . POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 .::>. Jedna opruga dr. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila.

(4) poluge pn::tvaraea. (6) pretvarac. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. 347 . Kod nekih automobila postoje dye navrtke za podesavanje. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. (5) povratna opruga. (3) usica za spajanjC. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. A.SISTEM ZA PRENOS SNAGE I I -~ \ ® \ ® I Ked nekih aUlomobila. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa.

a pored nje postavite lenjir. (4) kontra navrtka.® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. (3) navrtka Z8 poddavanje.faja ne . Ako prazan hod nije~ ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. (8) hidraulieni vod. (5) potj5n~ poluga. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. Prazan hod mora biti oko 20 mm. C. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. (1) kEn. (2) viljuska. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. D. 6. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). E. (7) venti! Z8 OdUSktl. F. 5. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. (6) stitnik. Vratite navrtku za cetiri kruga. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. B.

Spustite automobil sa dizalice. 4. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Prazan hod mora biti oko 20 mm. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. odnosno rnenjacai diferencijala. Aka je takav slucaj. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. _. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. a pored nje postayite lenjir. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. UkljuCite motor. sarno obrnutim redosledorn. 1. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. 9. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. 349 l -. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. ? 12. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje.:. I prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. ___ . konsultujte mehanicara. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. 5. 7. U suprotnorn. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. trese iii proklizava. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. 10. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. Potisnu ploeu ne morate menjati. .. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. 9. isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. 6. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila._--'-._~_. Ako je taka v slucaj. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. 7. 8. konsultujte mehanicara. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila.SISTEM ZA PRENOS SNAGE r mozete da padesite prazan hod kvacila. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kvaGila. 8. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. 10. Dok motor radi. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. 11. UkljuCite motor. Zamena kvacila 3. 11. . Ponovo proverite podesenost praznog hoda._ . postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. Ako Ako kvacilo zveCi. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca.

II 1/ ! ' . 350 .IV .1 mm. (3) pukotine nastale od pregrcYanja . I . (2) urezi i ogrebOlinc.• . i··· '// J I /!. Odstupanja ne treba da budu veta od 0.rr Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnjir na zamajac.SISTEM ZA PRENOS SNAGE U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke..

plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. koje ee ometati pravilno odvajanje. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Mehanicki menjac Alat i materijal • • • • • • • Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolj a Kljueevi Krpe Litijumska mast za podmazivanje Dizalica za menjae. U 351 . ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. Ako primetite velike pukotine. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. I pored toga sto motor pOkrece automobil. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. ~! SISTEM ZA PRENOS SNAGE ( I I.. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. . Trosak obieno nije veliki. tj. Potisna ploea se mora rav- nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. optereeenja i brzine kretanja automobila. zaba dizaliea Izvlakae odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. zlebova ili prskotina. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. ali taeke koje su glazirane. odvoiite oba p~gonska vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. sto izaziva uvijanje lamele. dec se mora zameniti. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. iii veCi zlebovi i pukotine hoee. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. napuklina. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Time se lako moze iskriviti glaveina.

(1) ulazno vratilo. (19) zaptivni prsten diferencijala. (6) zupcanik hada unazad. I ~ l . (8) zupcanici prve brzine. (5) zupeanici druge brzine. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. . (ll) vcliki zupcanik diferencijala.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 1 'j @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked automobila sa pogonom na prednje totkove. (I2) koCioni prstcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine. i 352 :. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). (2) zuptanici CClvrte brzine (3) pomocni snop zuptanika. (7) pomocni zupcanik hada unazad. (4) zupcanici [reee brzine. (13) g!avCina (telo) sinhrona tretd cetvrte brzine..

i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. Uvecanje momenta u menjaeu. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. Medutim. Time se omo- pr~~~j~Ci su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. ~- . pri ovom stepenu prenosa je obiono 3. Ako se njime rukuje pravilno. i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. K varovi mehanickog menjaca Time se omogucava da motor radi ada se. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji.. pogreSno podesena iIi korodirala. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru.5:1). pogonski toekovi ne pokrecu. onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je kom snagom.5 prema 1. broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. gucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila . a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3.Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni ------------ . imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa .Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). unapred i jedan za hod unazad. iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini sluca- jeva ista. da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca. odnosno brzina. odnosno menjaeuJdifereneijalu. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike. posao za profesionalca) iIi zamena. • Bucni zupcanici . NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). . Ovaj stepen prenosa.. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). vecina omogucava prenosni odnos od 3.koja je iskrivljena. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu.5:1 u prvom stepenu prenosa.Megu biti znak da su zupeaniei osteceni iIi pohabani. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea."am. a da se automobil krece vrlo sporo. da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. . odnosno unazad. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. bez kreanja i struganja. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa veli- NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. HOD UNAZAD. r"spored stepena prenosa nije uvek isti.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu. iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). • Tesko prebaeivanje .. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE J edan od takvih uredaja je i menjae. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila. mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa. je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove.

"7. ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke. iIi zvona menjaca. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila. 8. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave. deformisacete lamelu. obmutim redosledom. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. ali.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Zamena menjaca . 3. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD. 2. ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea.vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat._. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. da bi ste rasteretili nosaee menjaea. • Menjae iskaee iz stepena prenosa . Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni.-----" . Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami. 5. 1. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . a zatim uklonite nosaee sa sasije. veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. Odvojite eelieno uze brzinometra. Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana. i"-i. ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. onda ga im3 dovoljno. 6. a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i~pod OIvora za dOlivanje. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu. Vaino je i da su oba iste duiine. Podignite malo dizalieom i motor i menjae. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. a to moiete uraditi i sami. • Gubitak brzine . ali osnovni redosled je sledeCi. to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Aka nemate dizalieu za menjae. dok je one u glaveini !amele kvaeila. odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu.Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu.Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa." 354 " . Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae. 4. dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea. r ". kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu. A sad a teii deo posla. J""""""r . Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma.

Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2). Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja.SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! i -~ Vezu izmedu rucice i mcnjaea. i 9. a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite mlpetost opruge. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Posto ste sve vratili na mesto. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. U veCinu 'lb! . 10. prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee.

vozila sa pogonom' na prednje tockove jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje toc- .SISTEM ZA PRE NOS SNAGE ! klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W.i 'I :~ -1. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela. 356 . ali je osnovni redosled radnji siedeCi. 1. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. Pri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Zamena menjaca/diferencijala . ~ I 1 Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove. ali taj podatak proverite u uputstvu. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove).

11. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. 8. 13. 4. 3. 5. a sa njim i menjae/ difereneijal. 14. 2. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). pornocll Asistema i prenos momenta od hidrauIienog pretvaraca obrtnog momenta. 9. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. sarno obrnutim redosledom. i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Skinite prednje toekove. Automatski menjae. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. poloiaj elektropokretaca itd . kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. Ako su ispucali iIi osteceni. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal. prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Kod nekib vozila. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. vrsi automatski motora do pogonskib toekova. iIi slieno. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja. proverite nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila. (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Posto ste uklonili poluosovine. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea. Posto ste sve sklopili i prikljuCili. kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj. izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. 6. za razIiku od mehaniekog iIi ruenog. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. kao i sye navrtke na rukaveima. Automatski menjac utomatski menjae. 10. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 12.= ----------------------------- r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila.. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor. iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. menjaC/difereneijal iii nosae motora. dok se kod drugih skida navrtka. moraju biti na istom mestu. Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. na oba prednja taeka. ima bidraulieki pogon. Na primer. 7. dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 . zamenite ib. sa pogonom na prednje toekove. kao sto su General Motors sa prednjim pogonom. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. kod prvib modela Chryslera. Svi otvori za zavrtnje.

menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz. vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora. 7. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite . 2. trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa. na sigurne tacke asIoTIca. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. i ostavite da se osusi na vazduhu. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta . Neki filteri su prievrs- --- -'--- . Podignite prednji deo vozila. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. Postavite par podmetaea ispod rama vozila. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regu- lise izlazni momenat menjaea. 1. kao na primer kerozinom iii naftom. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike. Operite karter eistim rastvaraeem. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue. potreba za kvaei10m ne postoji. pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja. zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i udara usled voznje. :·1 5. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor. kratki nastavak i raeva. 3.nemojte ski dati . ostavi se da ulje iscuri.site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice. 358 10. izmedu filtera .zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Promena ulja i filtera Alat i materijal Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz II • • • • • • • • • • • • Levak Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolja Nasadni kljueevi i kratki nastavak Racva sa prikljuekom Strugae Odvijae Moment kljue Krpa koja ne ostavlja dlaCice Vlje za automatski menjae Posuda za ispustanje ulja Rastvarae Filter menjaea i zaptivka menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi. 9. Skinite stari filter. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. sto nije slucaj ked mehanickog menjaea.veca snaga prenosi nQ menjac. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. obr. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo 4. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja.

U takvom slucaju skinite kljucem cep. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima. i to se mora izbeci. ostavite da ulje iscuri. 11.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. obrnutim redosledom. 13. Medutim. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10. 14. obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 il I em . Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. ked veCine menjaca -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji sluie za priCvrlCivanje kart era. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku. i u tom slucaju bite yam potre- ban odvijae. obrisite i panova postavile j zatcgnite cep. ceni pomocll uskocnih opruga.

5. 3. 18. 20.SISTEM ZA PRENOS SNAGE /\ ® o (1) radilica. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj . i sa povueenom ruenom koenicom. ali obrnutim redosledom. 21. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. 360 . Dok motor radi na praznom hodu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. 16. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje . (4) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila . Otvorite poklopac motornog prostora. (3) planetami diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) zurc~nici. 17. pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Izvezite automobil na probnu voznju. prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje. itd.ta.~i . 19.2. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu.. itd. 15. 6. i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra- Ian. (2) prelvarac obrtnog momer. UkljuCite motor. . Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3.1.4. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec..: . na tom mestu. ~ . Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja.

Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa.Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea.i'.. Ako je problem u samom menjaeu.Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja. 1 i 361 . Ako se curenje javlja na zaptivki kartera. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Kod nekih vozila filter jc pritvr~ccn pomocu zavnnjeva..Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje - PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje. iii potrazite pomoe struenjaka. najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. I . U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja.. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako je niva ulja u redu. • Proklizavanje .<Z SISTEM ZA PRE NOS SNAGE • Curenje ulja . • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta . prljavo ulje u menjaeu). £--0 Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinut karter mcnjaca. u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. onda je potreban remont iIi zamena.stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja .1r. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. • Menjae prebacuje u niii .

onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Ova je mali. uz donji den osovine volana. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela. tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. i mora se zameniti. i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje. ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. nap red . Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu.."" 'S. kao i jos jedan prekidae na pedali kvaCila. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i .j"d hmj . ali veoma vaian sigurnosni uredaj. ukljucen. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru. moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala. i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru. ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Ako je ovaj prekidae otvoren. nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa. j Tucicom menjaca na osovini voiana. po mogucstvu. strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila .o"". KOd automobilasluzi zaklasienim rasporedom. kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi sa motor. a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane. kolo je prekinuto tako da struja ne teee. Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae.H "" '"d".SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila.i povezivanje menjaea kardansko vratilo Sigurnosni prekidac se na automobilima S igurnosni prekidac. N. Kardansko vratilo. iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. . Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila. onda je sigurnosni prekidac istrosen. je tako konstruisan da 362 .). kojina trziStu SAD nalazi predvidenim za prodaju kao standardna oprema. remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. ali su svi prekidaCi is tog tipa. Medutim. odnosno menjac. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista.pogon na zadnje tockove. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom."poluosovine«. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh. Mere predostroznosti pri vuei automobila Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Ako je taj prekidae zatvoren.i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog . ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu.O"'~ diferencijala. mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi.

kardanski se istroSe. Ova duzina 363 . Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva da nadete fabricke oznake. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. u normalnim uslovima voznje z~lobovi posle veceg broja predenih kilometara. ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba.kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva. Najcesce tu postoje i fabricke oznake. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein. Kape kIsta. i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni. iIi ako ne mOlete Alat i materijal • • • • • • • • Blokovi za tockove Dizaliea i sigurnosni podmetaci Cekic i probojae Okasti kljuc Veliki odvijac Posuda za isplistanje ulja Izolaciona traka Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom. i spustili zadnji dec kardansko g vratila. rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«. i krstasti dec koji ih povezuje. iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju.SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda. Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. prednje u odnosu na zadnje. Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic. Medutim. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima. Tajdeo se zove prateea prirubnica. a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba.

Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala. (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni ® prslen. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. a zatim i »U« zavrtnje. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. 8. Povucite kardansko vratilo ravno unazad.--- ---- SISTEM ZA PRENOS SNAGE I (1) kardansko vratilo. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. (2) kardanski zgJob. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda.----------~-. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. 6. (3) izJazno vrati!o rnenjac3. Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Zatim skinite polutke. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja.--~-------- -. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja.\ 364 J . natera da izvrsite detaljan pregled komponenata. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. 4. Kada vas buka. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. za usiee na ulaznom vratilu difereneijala. 1. za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. i pazljivo spustite kardaosko vratilo. Skidanje kardanskog vratila S. 10. I :l 3. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi preg!eda~ 9. 7. t . Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. uradite to na sledeCi naCin.

atilo. ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 1. (4) krst kardanskog zgloba.msko v. 4. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. Postavite kardansko vratilo ispod automobila.. kardanski zglob se mora zameniti. Zatim izvrsite pregled. 3. ratila difercncijalJ.SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard. J Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke. (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo. Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara.J I ---- . U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba. iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti. (5) usice na prirubnici ulazllog . Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1 ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. 2. (3) nosec::! polutka leiaja.mskog vratila. ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove. rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva.. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 . Pregled kardanskog vralil. (2) usicc kard.

postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova.. (5) tasica IciaJll. 6.~ m . {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala. (3) CaSic<1leza. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi.:rsta kardanskog zgloba. . Prebacite se na zadnji dec automobila. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. ali obrnutim reclosleclom. podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 366 ------- ._---- SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 l CD \ I . . Zavrnite navrtke odnosno vijke. 9.!a J. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo.--. Kada poravnate oznake.~ ~ .. (2) usice kardanskog vratila. 8. 7. (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«.-_. 5. Kardanski zglobovi mogu takode. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. (4) krst kurdanskog zgloba. ~' ~ / ~ I \ \ CD ) ® (1) kardansko I'r~[i!o.

pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa._J~ Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa. i pokriveni su zaSlilnim gumama (~tllnicima). _. I: Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine).I r 12 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni. 367 .

»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). 4.c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. kao i originalni. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. 368 . Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 2. . Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im. bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Medutim. Unutrasnji homokineticki zglob. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. ~ 1 ! I . Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze.i i • . Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. 6. sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo. . a preostala kolicina u stitnik. 5. vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein.l 1a¥ za kplJenje. abrazije i gubitka maziva. 1. ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. Vreme su~enia Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine.0 i .postavljeni za ugao od 90 stepeni. mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob. i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju). U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob. Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela.

onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. on se moze sr~siti. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale . 1. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Ne vozite auto mobil jedan sat. To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil.titnik.titnik pravilno postavljen oko zgloba.. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 7. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Dok jos niste podigIi vazilo. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. 3. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. to . Proverite da Ii je . )- : I_~ . Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju. 2. i aka su voda iIi prljavsti~a vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. Potom otpustite navrtke rukavca.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. Procena stanja homokinetickog zgloba . Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. 8. kao i njihove klizne staze. . Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. a drugi dec se ne dira. i sa aktiviranim kocnicama. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Podignite automobi! ipostavite oslonce. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala.. Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc. 369 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ . koje se moze euti pri kretanju automobila. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. poigravanje.. iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homokinetickog zloba. Lupanje. a zglob dobro opere u rastvaracu. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni.

"t . sa viljuskastim ili posebnim izvlakacem za kuglasti zglob. 370 ._'1 J 11 " '~ ---=::::-- Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine.· I I I I ~i ~ ~ ! I J I I .SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I I 1 'I I ~ I ..··. -'. ~=========================~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca.'.~ ::.~ I l I~ ~ :1 1 ·1[.

371 . Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob.p L 4. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po '. 7. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. 8. 6. iii ga odvrnite sa prirubnice. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad. koji ce se tom prilikom raspasti. SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Ako nema zavrtnjeva. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. S. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala.d Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo.

Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. 3.ce.' plastika. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem.~ ~ Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. odnosno stazu). Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. " . 2. 4. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. mesing . PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. 5. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala.. proverite u kakvom su stanju kuglice. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. i on r ! 372 ----- .ce se raspasti..4 f .. l.. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila.

a v[.lliia iag. 373 . Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1).mim udarcima tekica. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba. KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. 'Spoljni homokineticki zglob se skida .

~-~"'\----0 5. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skidanja krsta sa vratila. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. ). Dva mala zupcanika. Navrtku na glavCini osovine zateg- nite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike. ali obrnutim redosledoffi.njim krajevima pogonskih vratila. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. Podmazite zlebove vratila. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. Kada automobil skrece. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. 4. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Postavite i zategnite obujrnice. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. iii zupcanici diferencijala. tzv. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Da je pogonsko kardansko vratilo. 2. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. spoljni prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi.automobilom vozilo ne bitockovipotreban..6. Podmazite mascu krst. povezana su sa unutra. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!.~S~IS~T~E=M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~__________________________________ -------i GI!i i m/. na koje su vezana oba 1. Diferencijal: pogon na zadnje tockove ad bi se sarno pravo. satelita iIi . a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto.. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. 374 tocka. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. bakar . 3. Skinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. bez onda diferencijal bio Kskretanja. kuCiste i stitnik. J Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". koji se zovu bocni. 7. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast.

Veliki zupcanik u ?bliku prstena. tunjirasti zuptanik. (3) konusni zupcanik. (2) vratilo konusnog zupcanika. koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk.I Ala! i ma!erijai )trkaca«.'rmilo. (5). (6) zupcanik diferencijal<l. ® Delovi tipicnog difcrencijala. i sa kojima formiraju cetvorougao. (7) osovma satehta "trkaca'<. (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. (1) kardanski zglob. U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene.L__------------------------------------------~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~GEE .a u kavez diferencijala. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu I I . 375 . TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. (4) kavez diferenc~jala. . ~ I • Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc I .

na dYa zadnja pogonska tocka. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. 376 g I i . Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. i dalje pogonska vratila i tockove. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. koji dobija od kardanskog vratila. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. drugi nece moei da prenese momenat. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. On deli ukupan obrtni momenat.~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~________________________________________ '~~ dva leiaja. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. I J I I . Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. Kada se automobil krece prava. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu.

1. Spoljni dec pogonskog vratila. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta.. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje 2. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. kao i boeni 377 . pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. U tom slucaju nivo ulja je dobar. 6.napred. i uvucite kaziprst u otvOT . skinite cep. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. Na bilo koji naCin.! ulja. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta.za dolivanje. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. 3. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. naCin. Neka od . 4. u blizini spoljnog dela vrarila. Osim povremene provere nivo. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. ali obrnutim redosledom. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. U nekim sillcajevirna. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan. Blokirajte prednje tockove automobila. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. do tocka. Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci • Cekic i izvlakac • Racva. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i Grazlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u latka voznja pri kojoj se automobil kreoe 5. 8. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. 7. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. 9.

kao i naglim skretanjem u jednu. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). uradite to na sledeCi naCin. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. los je bolje ako. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee ravnomernom brzinom. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. a time se i buka pojaeava. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. l'arkirajte automobil na ravno tlo. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. a zatim u drugu stranu. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. L-____________________________----~ . kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. o ® r . Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. 2. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. 1. sa spoljne strane mosta.SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija.

nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. Skinite navrtke toekova i tockove. (0) zaplivni prsten. (5) navrtka. (1) navrtke. (12) zaptivka. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. (3) prirubnica vratila. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. (2) dobos kocnice. 379 :1 . (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. kocnice. 6. 8. 7. Skinite dobo. (11) sklap dobos kocnice. ostrih udaraca cekic. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice . 9.SISTEM ZA PRENOS SNAGE I 3. (9) nOSlIe leiaja.. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu. (4) vratilo. ® @ ® 1 Komponente zadnjeg rnosta. (6) spoljni nosae.m odvojite 5. Skinite pomocu racve. Ako pritom osetite otpor. (7) zaptivka. 4. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih.. (8) ldaj. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.

13. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. i vodite racuna da otvorena ivica. Izvezite auto na probnu voznju. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vra11. lZ kuCista zadnjeg 10. a i centralni kavez moze biti labav. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje. 1. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. vratilo i lezaj mosta. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Nosaci motora. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. Moslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. 4. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. ali obrnutim redosledom. 12. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal ei ~I " • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. ali obrnutim redosledom.. ali svi imaju istu funkciju.~ ~~~~~~~~~~~~~------------------------~------------------------~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 a nosac vratila. 8. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. To ponekad zahteva specijalan alat. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni. Grub rad leiaja se oseea . 5: Ugradite dobos koenice. otor i menjae. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. 14. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«.to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto. 3.· 380 . Ponekad su kuglice ojedene. odnosno menjaCidiferencijal se 2. 6. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. tila. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. 7. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. korodirali iii napukli. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. obavezno ga zamenite.

2. tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. . a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. Zamena nosaca Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane.r SISTEM ZA PRENOS SNAGE i I i " Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija 3. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata. Maze se euti udaranje i eegrtanje kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska. 1. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. prednje toekove. Postavite novi nosac. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. volana iii palice menjaea. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. uljem. h. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. 381 I . Postavite dizalicu ispod motora. 4.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. Zovu se am Of- 5. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae.

Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. (3) zavoina opruga. Mozda bi se moglo oeekivati.! tocka. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. . Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. (2) Donje oscilujuce fame. \ 1 r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. ali na razne naCine.---'-~ -----------------------------------------------------------i UPRAVLJANJE I VESANJE v . (4) amortizer. a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. Prednji tockovi se ve~aju nezavisno. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. 382 I. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. da ce posle 80 godina razvoja automobila. koje obieno smatramo pitanjem komfora. Izmedu ostalih detalja. i (6) osovinica rukavc. makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. jerje to nevidljivi deo. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. Kada je prvi automobil izasao na drum. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. pri zaokretu. Kako je brzina automobila bila sve veea. (5) kuglasti zglobovi.

! I (1) Sklap makfersonovog Sluba. (5) Sklep zuptastc !etye. i (7) kraj boene sponl'!.ljuce rame. (4) amonizer. konvencionainog sistema Zll vesanje. (\) Usnale opruge. (2) Uzengija lisnnte opruge. i (6) diferencijaL 383 I I . Kod makfersonovog vesanja. stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob. (6) boena spena. (2) zavojna opruga. Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (5) zadnja osov!na. (4) letiSte oscilujuceg ramena. (3) donje oscill. (3) Stega zavnnjima oblika "U«.• • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o .

(5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. 384 _J . lakode na vozilu sa prednjom vucom. (7) amortizcr. (3) zavojna opruga. (4) Granienik opruge. (2) osciiujucc rame. (2) spana zadnjcg locka. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. (1) osovina.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. I ~ ~ t Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. U ovom primeru na ford cskonu. (8) Gamja veza amortizcra sa karo~erijom (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka.

t glav- Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. zgloba iIi vrat je konusno izveden uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. NoseCi zglob. Kod zadnjeg vesanja. Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) Ove razlike u vesanjima. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. vesanja i upravljanja. da na zaokretima ne proklizava. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). Naziva se jos i prateei iii pornocni (guma).]Cih ramena. Kuglasti zglob. razlike u konstrukciji su jos veee. opterecen sa vise od cetvrtine . budue. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. gom]e ramena. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. preko kuglastih zglobova. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. Opruge. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. i zavojnom oprugom osJonjenom na gor- tiha i udobna. istin. sto je i logicno. Homokineticki zglobovi prenose snagu motora na prednje pogonske tockove. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. gornji zglob je noseCi. ima zadnju osovinu izvedenu kao pro- nog. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva O za oscllu]uca ramena. Donji zglob ne nosi opterecenjc. da dobro drzi pravac. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. ukupne tezine vQzila. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc kuglasti oblik karakteristika sarno jednog.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE jedino funkcionalnost. Donji deo. da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. Neoptereeeni zglob.je optereeeni. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. Ali tu i prestaje. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. imaju uticaja na stabilnost voznje. Ali. 385 . to se nije desilo. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom naj stu gredu iii krutu osovinu. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. sigurnost upravljanja i komfof. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. da iskoristi svu snagu motora. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. Obicno je nosee. jer se vee i u oprugama javljaju razlike. Koji zglob je noseCi. a cesto se uprosceno naziva kugla. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. konstrukciana resenje. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. donji zglob. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. Pogon na prednje tockove nje rame. veCina automobila sa prednjim pogonom. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. voznja sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je I donIe. i to u bukvalnom smislu. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. . Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika vrtkom. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. zgJob. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. Ima najmanje cetiri sistema vesanja.

i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. (7) konusno stablo. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. (3) mazalica. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. Naj- 1 386 J i . Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. (8) krunasta nllvrtka. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. drvenim klinovima. (1) Casica. ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. (2) kugla. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. (9) rascepka.'4>:t( SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE -I 1 ~ ! . Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. 2. 3. I ® ! I 'J 1 • Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu.

. Spustite kola i uklonite dizalicu. ponavljanjem tacaka 2 i 3. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. Spustite kola i uklonite dizalicu. 7. bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. dvojako. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs. sarno se ovakvim naCinom gleda- 5. 6.= ~ 1 I . Postupak je sledeCi: 387 . Provcra ispravnosti zglobu. -~ . vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. Proverite kugle na suprotnom toeku.anjc sa makfersonovim stubovima. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena nja lakse uoei postojanje zazora. Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. 4. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. ISli postupak vali i zu ves.. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu..

6. 388 . 4. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. 5. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. Ispitivanje ispravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. a ne pod osciJujuce rame. 2. obratite se strucnjaku za konacan sud. tj. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Dizalieu postaviti pod karoseriju. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. 3.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. a ne pod oseulujuce rame. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. nadole. Zaljuljajte tocak snaino. Obicno je to 3 do 4 em. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. ==~~fI-® \ . '{I i i~ I Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). sa obe strane vozila." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. gornji zglob je noseCi. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. 7. Aka zapazite zazor. postupajuCi po taeki 3. .

ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. 4. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine suprotna visa. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. izazivajuCi i njeno sabijanje. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. ionako sve to posle bacate. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura.tiFF t 8. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. takode. pripadajuCih Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Precnik poluge je oko 20 mm. 6. Veza stabilizacione poluge sa oscilujuCim ramenima. To je. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. da bi ste ih lakse izvadili. Medutim. sa pripadajucim delovima • Bela mast V njih lockoya. 5. l Platforma PodmetaCi za tockove Okasli kljucevi Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) Testera za metal. Olabavite. Uklonite blokadu zadnjih tockova. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. Izyadite ukrucenja. na oprugu unulrasnjeg tocka. 3. Zamena stabilizacione poluge elemenata j 2. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. mozete sebi olaksati posao. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini 389 "' . ponavljanjem tacke 1. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. opremljena je i stabilizacionom eCina automobila sa jednakim vesanjem prednagmJe vise nego pre. Zategnite rucnu kocnicu. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Ako se to desi. :~ ta strana vozila postaje niza a Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Penetraciona tecnost (moze koCiona) Stabilizaciona poluga. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Ako se to desi. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). Nekada se mesto lorna moze i videti. • • • • • • • SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal Stabilizaciona poluga polugom. 9. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena.

IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. 13. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. 8. \ 7. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom.aei (3) stabilizacione poluge kao i veZlli e1ementi (4). 11. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila.. Prikazani su i flo. Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. Lie I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE J 1 CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme. 390 . Ukljueite motor. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. ad dcbljeg ceiika. izvucite Je 10. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. kao i odgovarajuce enure. i podmetace od gume i metala. 9. I 14.

Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. . odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije.asiju iii nici~ ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granic- 3.SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. Spustite vozilo. Okastim kljucem. Postavite podmetace pod zadnje tockove. fiksnim iii podesavajuCim postoljima. _--- . 5. VeCina granicnika oscilacija. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. a vezani su za jedno iIi granicnik obrnutim redam. zavisno od tipa automobila. 3.I Zamena zadnjih granicnika Zamena se vrsi na sledeCi naCin: I J 1. pod sasiju. I i G su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce.. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu I I ploeu. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. . Demontirajte navrtku centralnog vijka granic~ I . II il I 'j 2. morate ugraditi nov. prema tacki 3. i . Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja .. pomocu kojih se pricvrscuju na . ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. a neke su i od staklenih vlakana. Opruge i torzione sipke kolovozu i povecanju konfora putnika. potrebna je zamena. graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa._. ._----_ . 5. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji. Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog. if· . Takode. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. zavisno od Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: konstrukcije. 2. Zamena prednjih granicnika • e • • Podmetaci za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Granicnici (novi) Postupite na sledeCi nacin: 1. 4. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 za ublazavanje O pruge sluzenail ask a tockova udarnih opterecenja usled na neravnine na I ! j . 4.' " oscilujuca ramena. ' II II i 1 :' drugo. -_. sprecavajuCi njihov udar u metalni nika iii odgovarajuce vijke. kucistu ------_. I I: I". Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. Montirajte nOVl dec vozila. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. Ako se pojavi procep. koristeCi potreban okasti kljuc.

jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. posebno se specifi- I I I . Vertikalno pomeranje tocka. torzione opruge iii sipke. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3).opruga. svoje karakteristike nepromenjene. svojih automobila. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. i na mnogobrojnim modelima i za. Visina vozila iznad !la. pretezno za zadnji most. tj. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima.ca tip a opruga su: Zavojna . 392 Torzione opruge Torzione opruge. i treCi tip. koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa zadnjim pogonom. kao i neki evropski proizvodaci. i celik ima svoj vek. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. zadnji most.SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE Torzion~ opruga (1) obezbeduj~ clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. zatim lisnate opruge (gibanj).• Tri najce. opruznog dejstva. su obicne sipke od opruinog celika. Ali kao i svaki metal.

i ~ 'i ~. kaje su ce~to posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. ~ ~ ~5 ~ ~ I~ ~ i~ I~ ~ • iii .' " ~F I 'l 'oj ~ 'r. Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka." " '" f:I R ~). "I J I t 393 . . I i§ iii f'. Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca. I .SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i ) i I If i II I I 1 \I lj. I'Ii J J I J~ Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). I' !~ VeCina ~u{omobila ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. B! ~1 " I "Ii .

~~ . uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Ako izgubi svoje karakteristike. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena. moraju se zameniti. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju. \!. Kod prednjeg vesanja. Slicno zavojnim oprugama.. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. jedino resenje je da ih zamenite.tc zadnje osovine. Ako zakljuCite da su opruge popustile. sastavljenih u jedan sklop . r I 1 t: I i I. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~~~~~~~~~~~~~ _________________________________ ' ·"". bila podjednako udaljene od tla. Elasticna sila iIi sabijanje. Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom... Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. . Yeti bro] listova.. jer su izgubile svoje I ! ~. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. Kada izgube pocetne karakteristike. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. / ~ """"' "-r II i 'lJ !P t ~ Z riI 0 . iIi oko Makfersonovog stuba. Koristeci vise listova.~ I 1 \ . uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. gibnjevi se ne magu podesavati.QJ~ ~' III 111I i IT \f I! (0 c- ~ ~ I . ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina.gibanj.. znaCi »rneksu«. a cesto i na zad. Proverite da Ii su Yam obe strane automo. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. konforniju yoznju. I avo je pasao za profesionalca. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. {2l kuCi!.. (1) Usnata opruga. njem.. mOra se zameniti.~ '-po ~ I ~ . 394 . Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. j ~ M I TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. manji broj listova.. IB~I)FHI\ "'1Ii:. izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona).~ ~ . I 1 r l I .

i 1 : '1 i I I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. IIL__ _ 395 . : (5) vcn!il U Z8!VOrc. : I~ . iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi sa oprugom. bilo nagore iii nadole.I . VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. (1) Prenosna poluga. (2) klip. 9\<0 opruge iii pored nje. Svaki pomeraj ovesenja tocka.dnjost tipicnog amortizcra. na tacna odreden naCin. (3) hidraulicna tccnost. Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za sasiju iii karoseriju. dok se drugi kraj vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. prenosi se i na amortizer. "I. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: Ii 1\ I • • •.. To je posao koji treba da obavi profesionalac. U nutrasnje Naziv amortizer je odomacen. jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka odnosno karoserije.nom poiozaju. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. . Prednji amortized se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. • • • • • • • PodmetaCi za tockave Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Cekic i probojac (izbijac) Cevasti kljuc Nasadni kljucevi sa skakavicom Univerzalni podesivi kljuc Amortizeri Pentraciona tecnost Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) . Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. ali bi nasa rec Unutr:. . ispunjenih hidraulicnom tecnoseu.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. I I~ • I ~I~ "1 IJ .lge. Svaki tocak ima svoj amortizer. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~pruge samil Napregnuta opruga je veoma opasna. a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba.

(I) Centrulnim zuvrtnjem. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor. 396 I i . I II I II II IIII1 CD 0 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. opruga se sabija. ji . amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. (2) poprecnim zavrtnjem. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. }I i' I III: III IIII.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. iIi pod velikim teretom. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. Postoje amortizeri. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. koji su podeseni tako da obez- ~. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. Obieno se ovo deSava bez otpora. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. Pored opisanog glavnog. ---- --' ·1 'i I 1 1. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. a teleskop amortizera se uvlaci. Cilindar amortizera. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip.

pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. Napomena: na nekim vozilima. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. Zamena zadnjih amortizera Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amorti- zera za ostale delove vozila. 3._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE beduju udobnu voznju preko malih neravnina. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. Ako je kod vas takav slucaj. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU Ako morate zameniti jedan amortizer. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Koristite cekic i izbijac. ? prednjih amortizera. . PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«.---_. Napomena: Kod nekih vozila. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Sam amortizer. ne pogorsavaju fad amortizera. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. naravno ako menjate oba. To se moie zapaziti. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. na zadovoljavajuCi naCin. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. oslobodite gomje veze amortizera. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. pak ima odgovarajuce »oko«. posle zaustavljanja kocenjem. Druga inovacija na savremenim amortizerima Ako se to dogodi. Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. za izbijanje zavrtnjeva. kao nap rimer . 397 . pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji._. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. ulubljena iIi iskrivljena. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje ih zameniti. ako je vas amortizer sa takvom vezom. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. na karoseriji vozi1a iIi Napomena: Olaksacete demontaiu starog posebnoj konzoli koja nosi amortizer. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. osiobodite gornje veze na oba amortizera. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve amortizera. on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. treba 3. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. 4. ali izazivaju lupkanje. 2. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. 4. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. Istroseni gumeni prstenovi.

da biste prisli vezama amortizera. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. spustite vozilo. i gore i dole. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. Kada ste i to zavrsili. 1 oSQvine. 7. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. 6. 8. 5. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: 398 ----- ----- . tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Skinite amortizer. UCi- nite to odgovarajucim kljucevima. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera.."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I I J Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2.

I I I: Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. i osigurajte ga sa postoljima. 4. Napomena: Na nekim vozilima. Postavite podmetace uz zadnje tockove. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). Odvrnite tu navrtku i skinite je. 3. 2. If I. I j 399 . a malim viri iz navrtke. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. OdgovarajuCim okastim kljucem. koji 5. podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. POdignite prednji kraj vozila.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1.

. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. . Ako postoji moguenost popravke. 9. 2. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. U suprotnom. gde ee biti popravljen. centriranost trapa se ne remeti. sarno gomji dec stuba. t~ . (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. onda tako i postupite. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. 400 odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji 13. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. prethodno odvrnuvsi. zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Na nekim vozilima. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. Tu sad.' 3. Prvo. mora da se demontira i da se ukloni opruga. stub se moze rasklopiti.~ vadi sa gomje strane. prievrstite donje 10. 7. mozete odneti ceo sklop u servis. . bez oslobadanja donje veze stuba. \ . evo kako eete to sami uraditi: l. mogu se popraviti na dva naeina. Postavite novi amortizer veze. Spustite vozilo. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. Napomena: U nekim slucajevima. 8. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. koristeCi odgovarajuei okasti iIi nasadni kljuc. Na drugom tipu vozila. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj . 4. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. Zategnite ruenu koenieu. ukljuCivo i oprugu. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. 11. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. Izvadite amortizer sa donje strane. Na nekim vozilima. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. amortizer se Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Navrtku eete skinuti doenije. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. 12. a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. ~. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju stuba. kada stegnete oprugu pomoeu alata. su predvideni za opravku. obrnutim postupkom iz tacke 5. Ako menjate kompletan stub. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. da bi se prislo kuCistu amortizera. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. sto je naravno skuplje. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. S. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Ako je to slueaj. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba.

Navrtku cete skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. CD I Ake je crevo kocnice pritvr. Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima.= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w stuba sa YQzilom. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. Olabav!te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. !i F=========~~ Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa.sceno za stub. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. ~kinjte garnjc priteznc z<lvrmje (1) 401 .

(2) sediSte opruge..· 9. pa morate taj spoj rastaviti. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. 6. i (7) zavrtnji donje veze. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. 402 . Zavrtnje priteiite ravnomerno.. (5) opruga. kako ne bi curila kociona tecnost.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE !---@ i \ . Sigurnije je da posta~'ite stub u stegu pri sabijanju opruge. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. na suprotnim stranama. Ako jeste. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila.'1:. 7.---@ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha kr~ja i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. neoptereceno naponom opruge. Na nekim vozilima. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. tj. (1) gornja veza i os!onac. tako dane dode do iskosenja. i ulazile prljavstina i vlaga. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. (6) sklap Makfersonovog stuba. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. U tom slueaju zacepite oba otvora. koje moie izazvati iskakanje opruge. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba 8. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. (4) zOlstitnik od prasine.

pripadajuce montazne elemente. demontaze stuba. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. i sediste opruge. kako jeste.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. tj. podu. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. zaplivnJ prstcn (2). Kad je gornja nayrtka segnuta. moze se desiti da yam je centriranje u redu. N<l~pi[c i caslcu Slarog ulja u kuCiste. ring). proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. 13. mora se zameniti novim. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. Ako je kuCiste osteceno. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. da bi ste skinuli ovu nayrtku. uspite ca. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). U suprotnom produzite ovako: 12. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. uo"d1e noyu pn!ronu (J). 16. skinite gornju nosecu plocu. pa cete imati gomilicu raznih delova na svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). za vreme. Skinite navrtku i istresite stare unutrasnje elemente. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista.\!nu nai:rtku (3). Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. j centr. jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. kako biste ga mogli vratiti. 11. Posle ubacivanja patrone. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). Postavite novu gumenu zaptiyku ("0. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. zatim pazljivo skinite i oprugu. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. obrnutim redosledom. zatim veliku navrtku kueista i pritegnit~ je cvrsto. jer nisu 10. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa. 14. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. Ako je stub »popravljivog« tipa. 403 1 . ' 15.. mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri. kuCiste je na gornjem delu zavareno.ieu starag ulja aka patrone_.JL . ali veCina ih nerna. Ako su oznake na istom mestu. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. Sacuvajte staro ulje.

Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. upravljanje Alat i materijal: • • • • • • • • • • • • • • • • • Podmetai'i za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Klesta Okasti kljucevi yiljuska za demontaiu (»pajser«) Gekic sa poluloptastom glavom Celicna cetka Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Komad metal a tdine 3-4 kg Okasti kljucevi Pentrirajuca teen os! Krajevi spona Krpe Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo Raseepke Prenosna poluga Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. ali ima konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. levi je tada desni i ol:irnuto. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure.. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju se osnovi Upravljacki mehanizam. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. I ovo je najcesCi slucaj. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu).llnom sponom) je navojna. u pitanju je Pitman sistem. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma.. Oba mogu i sa servopogonom. a drugi za levu bocnu sponu. njima. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. tj. Sklop pratece poluge. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. I prateca poluga moze biti sa dva otvora..biti uizvedenaizraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. Kada je ova duzina po desena kako treba. Ovo se obavlja na utvrden naCin.. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. uz minimum naprezanja vozaca. 1\1 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ! eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. jedan za prenosnu polugu. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. jer su zglobne veze na Pitmanova poluga je svakako metalna. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi. Veza boone spone tj. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. koji se zove »uvlacenje« prednjih I 404 • ~----~ . zavisno od konstruktivnog resenja. Sarna noseca konzola l Pitmanov me h anlzam za __ . i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. i Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 ~ I bocnim sponama. na desni tooak. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Prenosna poluga se zove i centralna spona. je relativan. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put..

tockova. taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. koja prenosi krctanje na bocne spone(4). Napomena: Ovo nije bas neophodno. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1). Kada kupujete krajeve spona. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. Odvrnite i skinite krunastu navrtku pomocu okastog kljuca. koja je pricvrScena zavrtnjim<l na sasiju.ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone.I 0 I ra. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. 2. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. ali je korisno. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3). Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole.mizma sa pitm::movom polugom. Krajevi boe. 405 . Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske ose nesto manji nego iza ove ose. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. kako bi se otkrio eventualni zazor. a ne podignuto. 3.:s I )L ® 0 CD \ ~ ~ \ Kod upr41vljackog meh. vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja.. . 4.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 I I 'I I.

iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. od spregnutog dela. 12. pa dcmonta±nom viJ. to obiono ide tesko. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. 9.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. 6. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6).SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. morate ga prvo odvojiti. ~ r Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4). Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. 406 r 1 . Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja. 10. 11. 8. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). -. 5. f . vee tim raspolazete. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Koristite se demo. ® 7. Da biste demontirali kraj spone.

15. Spustite vozilo. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. 5. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. 9. demontirajte obe veze. 12. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. 4. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. iii sasiji. 8. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. drugi za pratecu polugu. 4. Provera se VIS} na isti naCin. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. prema postupku u tack am a 3 i 4. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. 9. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. obrnutim redosledom. prema taekama 1 i 2. upravljacke osovine. 407 . 7.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 13. Skinite prenosnu polugu. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. 3. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. 7. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama. Da biste proverili sklop pratece poluge. 10. 5.. 6. Montirajte novu prenosnu polugu. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. 16. Skinite sklop pratece poluge. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. odnosno njihovim krajevima. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Poveiite boene spone sa central nom (prenosnom polugom). a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. 3. 14. 6. mora se zameniti ceo sklop. Bacite staru rascepku. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. 11. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. Spustite vozilo. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 8. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. 2. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. 11.. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. 10. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. Rascepku bacite. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge.

u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. popravku prepustite profesionalcu. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Ako se to desi. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. jer se pocepao iIi je previse star. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. kraj spone se mora zameniti. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. na svakoj strani vozila. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. 2. Na oba mesta prievrcuju se Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume loekova. sta letva je jedna ee!iena sipka. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. Sarna zupca- Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje.. 3. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca letvom Mehanizam za upravljanje sa zupeastompretYara obrtno kretanje osovine upravljaca obujmicama i sIuze za za. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode.. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. zatim boene spone i njihovi kra. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumenim rebrastim mufovima (3). zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2).SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • • • • • • • • • • • • • PodmelaCi za loekove Dizalica i sigurnosna poslolja Viljuskasti kljueevi Klesta Okasti kljueevi Demontazna viljuska Poluloptasti cekic Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Odvijac Krajevi boenih spona Zastitne rebraste gume Litijumska maziva mast Rascepke Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. jer bisle mogli poremetili 408 .

" / / / / II ':/ y' 1-.1I_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . 409 . kada zavrsite montaiu novih delova. Baeite staru rascepku. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom. I Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. S. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3). potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6)./--0 I II Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna._ .= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I I ! ~ CD \ / . 4. centriranje prednjeg trapa. 6. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku."... / £ \.

kao i curenje teenosti. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. 18. Kroz prvo crevo. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. Servo upravljac upravljac u trebalo da naziv S ervoovog uredajastvari biolaksavajer bude okrehidraulieni upravljaea sa servo pojacanjem. 11. KoristeCi zabravljiva klesta. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. 19. 15. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. 14. zamene. Skinite klesta i kljuc. dok uvreete novi kraj spone. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. 8. drzite sponu da se ne okreee. 17. 12. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. 1: 1 . Ako zastitne rebraste gume treba da se Ala! i ma!erijal: • • • • • • • • • • • Podesljivi kljuc Viljuskasti kljueevi Odvijae Okasti kljueevi Teenost za servo uredaj Pogonski kais Krpe Creva hidraulicnog servo uredaja Obujmice za creva Posuda za ispustanje teenosti Pumpa hidraulienog servouredaja '1 16. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2.· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. prema postupku opisanom za alternator. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. 9. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. ! .SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. obrnutim postupkom iz taeke 9. Prievrstite gume obujmicama. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. U stvari to crevo se vraca na pumpu. 13. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. 10. ali r ! F. . Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. skinite ih posto ste ~prethodno olabavUi stege na njima. sistem sarno vozaeu tanje upravljaea. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. 20. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. sa strane. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. Hidraulicni pritisak u servo sistemu.

i (4) Pitmanova poiuga. creva i curenje pumpe.-SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~/ _---~/L-----o I II ILI~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. creva se moraju zameniti. Obieno se curenje moze lepo uociti. zbog specijalnih alata i vestine. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. 411 .. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se . J obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. To su pomenuta popravka iii zamena remena.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 1. da ne bi curila teenost. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. 2. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. to je normalna pojava. 412 . Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. 6. Pomocu pOdesivog kljuea. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. kako se ne bi okretao. 5. 3. 4. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema.

omogucuje zatezanje remena. treba zameniti pumpu. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. Skinite crevo. 12. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. 1. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. I njih olabavite odvijacem. 7. drieCi krajeve nagare. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: za punjenje{(. 6. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. Vratite poklopac na otvor za punjenje. 15. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U Curenje na vratilu remeniee. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. 2. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). 9. 17. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 5. 19. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. Bacite i crevo i obujmice. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8. 4. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 5. 16. 2. 10. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. da biste mogli skin uti crevo. prema tacki 1. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrS- odeljku »Sistem cen na blok motora. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 8. 14. 3. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. Dodajte ulje ako je potrebno. 18. 11. Zamena hidraulicne pumpe 3. izraiena tenden- cija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. Postavite remen na kaisnik pumpe. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva.f ? l' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. da ne bi eurilo ulje. 4. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. odmicuCi im krajeve. 6. U gasite motor. 413 . 13. 7.

(3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. u koCione cilindre na tockovima. svakih 12. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Kreta- njem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni ~ • . Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate.(5) prcdnjih di~k-­ kotnica i (6) zadnjih dobo~-kocnica. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. mora se odmah zameniti. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Snajvazniji sis tern na vasem vozilu. Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. i r 414 . On se mora a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. r.SISTEM ZA KOCENJE v redovno pregledati i servisirati a svaki defektan deo.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. preko sistema cevovoda. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Mecllltim. Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu.

»tandem« glavni cilindar. Ovaj nadpritisak u instal aciji . Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. Kao sto smo napomenuli. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati kao cilindar s klipom na svakom kraju. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. tzv. Da bi se izbeglo prisustvo vaz- 415 . iIi zaostali pritisak. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Kod disk-koenica. pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. kao vazduh na primer. materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru.SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4).

Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. ako do toga ipak dode. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. stoga. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. U sistemu . On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. sprecava prodor vazduha u kocnice. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. koeniee ostaju blokirane. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. a visoke temperature bez prokuvavanja. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa.SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~og vazduha. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. tj. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. na njih mora preneti veta koCiona sila. ce i do pada pritiska u njoj. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. a drugi za zadnji. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. ij ! . Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje.one papuce i dobosa. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja.. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidraulienog sistema. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. U ovom slueaju. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Medutim. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova.

Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. kao i hladenja. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des avanje. I . medutim. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile.dvostruko servo-dejstvo«.d. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama ""Ho k. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji.__----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~K~O~C~vE~N~J~E Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. 1zaberite suvu. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. l. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na dobos. Ukoliko papuea "hvata" n~ 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. Medutim. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. -Stega se zatvara s abe strane Ispitivanje kocniea u voznji . avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. disk-koeniee su skuplje. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. i I '1 I~ C"" "":W':' I. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. .I~. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. voznjom na drumu. avo se naziva >. 'oomH 417 . iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. avo automatsko podesavanje kocniea. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. odgovarajuee debljine. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. bez saobraeaja ili drugih prepreka.

u kombinaeiji s odvijacem. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea.. 12. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. • • • • • • • • • • • • OdvijaCi Podmetati za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Klesta Podesljivi kljuc ~)Kasika« kocnice Maska za lice iIi respirator Cetka iIi usisivat Merilo Momentni kljue i nasadni kljue Krpe Raseepke I Pregled prednjih kocnica koeniea. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. .--- _. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1.. 9. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca._-. 8. 2. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. 11. 10. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u . 5.------- . Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili.- SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. Aktivirajte ruenu kocnieu. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. Klestima skinite rascepku. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Pazite da lei:aj ne padne na pod. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. unutrasnja navrtka je za podesavanje. 1 ! Ala! i materijal ~ . 4. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Najpre odvrnite navrtke s tockova. a nju osigurava rascepka. Manji broj vozila. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. Stavite spoljasnji lezaj. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. 3. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. rnedutim. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). 418 Delni pregled frikeionih povrsina. za podesavanje na Cistu krpu. Koristite velika klesta. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Skinite sklop toeka i pneumatika. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. ima leve navoje na navrtkama. 7. stanja obloga etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizi- 6. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. podlosku i navrtku. Pored toga. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Ne :lurite ."~----. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju.

Upoiorenje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u dodir s povriinom doboia iii obloge koenice. (5) Olvor gbvCine.."~ii H% I moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii smanjenja dejstva koeenja. Ukoliko je povrsina ostecena treba je obraditi u masinskoj radionici.[Li_ _ ----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~KO~C~EN~J=E CD -~1 CD I ® I Sklap prednjeg dobo~a. roku koji se preporucuje u prirueniku. (2) unulrasnji ldaj. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. 18. vidite odeIjak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju »Qdrzavanje automobila«.. Proverite obloge papuea kocnice. UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa mozda je potrebno iza tocka za podesavanje kocnica stavite "kasiku« za kocnice. Kod vozila sa bice potreban samopodesivim kocnicama dugaeki. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite ostatak prasine sa sklopa koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaca. Upozorenje: Kod habanja koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja :'"0"" mof' : . Ne rreba oduvavati ovu praiinu. lzbegavajre udisanje ave prasine! 'l. (4) dobos. iii jos gore. Proverite da Ii je povrsina gIatka. Svucite sklop dobosa i glavcine. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u cilju otkrivanja tragova curenja. (6) poklopac iii oblog~ spoljasnjeg lezaja. (8) podloska. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite se za malo Ciscenje. 19. 14. .. 17. Vodite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. 16. (7) spoijaSnji iebj.0'' 0 '" 15.:md" "_:'0" ". 13. (10) rascepka. Navrtkc (12) dde lOeak (13) n~ golim vijcima (14).~. u pluea ukoliko ne pacire. Ukoliko je curenje prisutno proveru koenica treba da izvrsi profesionalni mehanicar. lzvrsite vizuelni pregled unutrasnjosti dobosa u cilju otkrivanja ogrebotina i vidljivih naprslina na frikcionim povrsinama. Prisustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama kotu. tanki odvijacda bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog tocka. Prove rite sve opruge u sklopu koenice da Ii su sigurne i neostecene (slomljene). (1) znplivni prsten iii osigur<lc. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama proverite da Ii bilo koja glava zakovice ne strei iznad povrsine ob'o" "pll'"' "' bl_t_. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli.

mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao.5 mm. 21. a pritom okreCite toeak rukom.iu i ~oljc hladenje. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. 20. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. da su tanje od 1. 24. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. 22. 23. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. Zamenite lez. Proverite . Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka.SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4).aj toeka. a pri torn okreCice toeak rukom. Zamenite dobos. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. 420 B. 25. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. Sklap di~ka jt testO lzraden iz dva dela. ostavljajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi.

Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. za oko jedan okretaj. I u ovom slueaju. 8. . 3. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. . i (12) stitnik od pruSine iii masti. 11. I~! i~ ~ I~ ~ ~. s prednje strane.5 mm. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica.= '"' SISTEM ZA KOCENJE r . Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). ~ " ~ ~ t~. (7) otvor glavcine. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. 9. Manji broj vozila. mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. (ll) rascepka. (3) zaptivni prsten ili osigurac.if . Najpre odvrnite navrtke sa toekova. ~: " ~. i da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. 7. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6.5 mm. (4) unutrasnji lezaj. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. 26. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. 14. ! 27. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. ! I. (9) podloska.: Postupite po sledecem redosledu: 1. konsultovati kvalifikovanog mehanieara. "i ~i I. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". medutim. ~ I. Skinite sklop tocka i pneumatika. Vetina ovih navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.i Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. (6) disk iii retor. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. .. Aktivirajte rucnu kocnieu. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka. (2) vretena. (5) prsten lefaja. 6.. Pregled prednjih disk-kocnica I !~ ~ :i~ 0. Ii ~ I I II ~ ®®® :1 . Ukoliko su povrsine pohabane.:. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. U tom slucaju. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. J 421 J ------------- . Ukoliko na vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. mazda ima leve navoje na navrtkama. 12. 13. ~ ~. 2. S. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. 4. sa zadnje strane. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. 10. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. 'l 'iii U~ m. (8) spoljasnji letaj.

Aktivirajte ruenu kocnieu. Proverite da Ii je povrsina glatka. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. Ustvari. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. 5. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. 2. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . Skida- I II K . Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga doboskocnica« U ovom poglavlju. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. Ispitajte obloge koCionih papuca. Vratiti dobos na svoje mesto. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. 13. 15.5 mm. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. 4. 16. 7. Zamena plocica disk-kocnica od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. On sadrzi kako hidrauliene tako i mehanieke komponente. Spustite kola na tlo. 14. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. ~ i 422 . Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. 11. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. 3. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. 'S mask om za lice iIi respiratorom.SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • • • • • Veliki odvijae PodmetaCi za toekove Dizalica i sigurnosna postolja tylaska za lice iii respirator Cetka iIi usisi vae 9. 17. adnje dobos-koenice je Zdemontiranje. 18. moida ima leve navoje na navrtkama. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. posto imanesto lakse pregledati manje komponenata nego prednje za Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. 10. Manji broj vozila. medutim. 8. 6. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. za oko jedan obrtaj. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. Skinite sklop toeka i pneumatika. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1.

ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka.9j1 t I ! SISTEM ZA KOCENJE I I I I I I D.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti.rezervoar:l. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica. Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. Drugc: vrsle drze se pom-ocu opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu._o~::: .imica ili para cclicnih osovinica ~ uskocnidma nil krajc:vimCl.~".000 km). koristi ~e pipetu. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. a presko- Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15ljueevi • <.~ I_~~_ve_."I~~.. nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. komad gumenog creVi! iii t~njiric. Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. Drugim reCima. ukoliko izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju bilo kakve probleme._". lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio prostor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. Postopje kompleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: '''. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju.I bi se odstranila kocion~ !ecno~.ukoliko nema tragova eurenja na stegi.. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije . onda nema razloga da ne montirate sarno novi komplet ploeiea.. V. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. iz glavno~ cilindri! .:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije od strane mehanieara-amatera.". ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80.""p. 1 "" g'"'. '"~'~~ _~za~Pti'" .""~~"" I J njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice.

Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Medutim. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova.tego. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. da se sarna centrira iznad diska. Stoga. zaseceni. a da se ne prede minimalna debljina. onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba. Vd.SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani.j 424 . Cclju.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada nepotrebnog naprezanJ'a (deformacije).ti sc mogu spu~liti i na L -________________________ komandni krak iii nosae. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. Cekic se moze koristili i za skidanje osovinica stege. a da pritom nema rizika od lorna. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. Ovde glavni problem lezi u koroziji. onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. ~ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao."'" '''go koj' fib" . II ' Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 zicanu kuku. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. pmboj" . Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena. a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija).k'oo<' klio 00. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu cck\ca i probojca oslobodite se stega. los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova.

3. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· eiju. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. 4. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. 2. Ponekad su obe1ezene. Medutim. Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr. Takode obratite painju na to da su unu:r<l~njt: i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite.SISTEM ZA KOCENJE I: i I j " . sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. Skinite stegu kocniee. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni.~ i .<. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Zavisno od vrste disk· Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Pomotu gumenog ereva. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Podignite poklopae motora ("haubu«). Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. Kod vecine vozila s prednjim poganom. 5. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. Da ukratko rezimirama. njeni sastavni delovi. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. ovaj problem.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. medutim. 425 . Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. Proverite cia i. Na kraju.

I ovde. onda ne moraju da se zamenjuju . (9) u!jni zaptivni prslcn. (t2) osiguravajuca opruga paptite. __ -. (2) caure_ (3) rukavac. i (14) spo!ja~l1ja papuca. (6) montazna konzolanosaC. Treba je osigurati komadom zice i pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. 7.osim ako vozilo nije mnogo staro. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk.SISTEM ZA KOCENJE I o \ / (-1/ \ ~ . (10) klip. (4) kuCiste stege. 6. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. (1) osiguravajuCi vijak. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. @ Sklop sIege disk-kocnicc. potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja. Izvrsite pregled svega. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod.J r--~ . Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). Neke stege su fiksirane u mestu. (2) / . treba ih I 'I . (8) obujmice. SledeCi korak je provera stanja diska. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii pro~ojac da bi se plotice odvojile i oslobodila stega. (11) kapil. (7) podmetaci. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. (13) unutrasnja papucu. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. (5) odusni vijak.

Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. Preko 0. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. Stega koja euri brzo ee uni. 3. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. 11. 13. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. 2. 4. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. 5.1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. 2. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Pre ponovne montaze stege. ponovno povrsinski obraditi. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. :L 427 . Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Izvucite abe stege iz lezista. Skinite jednu stegu iz leii. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko ~ postupaka. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. staklaste odnosno bezbojne. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. 8. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. karisted mast za podmazivanje. 3. jedan za drugim. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. . UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. 10. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. 4. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. 15. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. a zatim obavile probnu voznju. Vratite prednje tockove na svoje mesto. 9.= SISTEM ZA KOCENJE 'iJ.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod.. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. . 14. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. Malo podmazite montazne osoviniee. 12. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo- treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. Konacno.

Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. I 1 I . Pre montaie klipa u stegu kocnicc. primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. Skinite obe stege kocnica s vozila. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. tragova korozije. mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. 3. Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu.~S~IS~T=E~M~Z~A~K~O=C=E~N~JE~_____________________________________________ ~ I I ! I j! ' o I~ --0 Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor odu~nog vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip. skidajuCi koCione cevovode. 4. i i ~ . Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. Otvor takode treba da bude gladak. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. Kad se klip izvadi iz stege. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. udubljenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. 2. okrugao i bez ogrebotina.

Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. 2.vnog toeka. (3) povratne opruge. 5. sto moze da bude opasno.Fh. (4) koCiona pnpuca. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. SISTEM ZA KOCENJE Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Aktivirajte ruenu koenieu. I Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc. ® Komponente zadnje dobos-kocnice. I Ii 3. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. J -- 429 . I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. i (10) glavcina. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke a bi koCioni sistem na efikasno toekove u kretanju Ocionisao . 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. (5) kociona obloga. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ova toplota mora da se odvodi. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica I. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise velika dobos se mora zameniti. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. (9) osiguravajuca opruga za podes.\v<lnje. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia.zaustavljaovozilima ustvarujufunkpapuee i obloge koenica moraju da kontakt s dobosima koenice. (6) opruga za drlanje i osigurac.

Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Skinite sklop tocka i pneumatika. U tom slucaju. Kotiona tecnos! I. Skinite sklop dobosa i glavcine. podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Skinite zastitnu kapu.radkapni« radi sigurnog cuvanja. Staviti spoljasnji lezaj. mogu se obeleziti slovom )L«. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. 12.SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). a nju osigurava rascepka. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomog- 430 L . od smera kretanja kazaljke na satu. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Ukoliko ima dye navrtke. unutrasnja navrtka je navrtka za podesa- vanje. VeCina navrtki moze se skinuti okre~ tanjem u smeru suprotnom. Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj.1f iz cevovoda (1). 9. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 11. 8. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n~ . medutim. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ).timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 7. Na manjem broju vozila.llazi u cilind. (4) tanjiric. mozda postoje navrtke s levim navojem. spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka. (5) klipovi. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite rascepku pomocu klesta. j (6) stitnici od prasinc. 10. 6. Podmestite ruku da biste ga prihvatili.

Malo. zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika. Proveriti da Ii je povrsina glatka. odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu.}. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 15. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi. se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 18. Napomena: Neka vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 25. odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. 17. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. 19. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. B. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Vratite dobos na svoje mesto. koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. U slui'aju da postoji kontranavrtka. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 27. 14. Skinite obe kotione papuee kao sklop. obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. 29.SISTEM ZA KOCENJE nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban ~dugacak Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 20. Obicno ima sest takvih jezicaka. 24. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. tanak odvijac da bi ~ '~ if 1. 22. 23. A. Vratite lezaj toeka na svoje mesto. 28. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. Prljav. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. 16. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. 26. 30. 21. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica .1 " . Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja.

20. 21. Obieno ima sest takvih jezieaka. 18. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 19. 23. 22. Skinite sklop tocka i pneumatika. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. 5. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka.. U tom slucaju. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 7. 432 Podesavanje dobos-kocnica Upotrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 9. 8. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 2. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 17. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. Proverite da Ii je povrsina glatka. mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. 4. Na manjem broju vozila. 11. 13. 6. Napomena: "~I . medutim. 16. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. uske mogu biti obelezene slovom »L«. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri. SISTEM ZA KOCENJE \ Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. 25. koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. Aktivirajte ruenu koenicu. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje. PodeSavanje koenica predstavlja cilju maksimalne efikasnosti koeenja . obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 3. 10. Skinite obe koeione papuee kao sklop. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja.~ 12. 24.i azbest. 14.~---~ I ~~~~~~~------------------------------------------i 1. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. za oko jedan obrtaj. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. Ukoliko su prisutni kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. 15.

"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica. . time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4).-------------------- . I u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. Ala! i materijal • • • • • Podmetaei za blokiranje tockova Ruena dizalica isigurnosna postolja OdvijaCi ..I - SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. potrebno je ipak i rueno podesavanje. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje. »Kasika« za kocnicu Klesta 433 ! .-I .

Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 5.na dole. 6. Napomena: Rucna kocnica ne sme da bude aktivirana. Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka . pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi.onog koji driite . To bi moglo da resi problem. prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Rucnom dizalicom podic. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje 434 . prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6). 3. 4. l. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 2. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor .SISTEM ZA KOCENJE ] I•. Rucnom dizalicom podic. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice .pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. 8.pristup za podesavanje . zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije.na samom dobosu. 7. 1_ _ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3).

10. 14.r dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica.. 6. 19. Ponovo montirajte tocak. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. 2. 17. 21. 4. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 12. 23. 1. 15. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo ' vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. Skinite sklop tocka i pneumatika. medutim. Primenite sledeCi postupak. na gore. UkljuCite motor. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 13 . Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 7. 20. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. 24. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. 9. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. pa cvrsto pritisnite koenicu. 10. pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite . Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 26. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. Skinite alat. obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7.na gore. 15. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. SISTEM ZA KOCENJE 9. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. J J . Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka.. 13. 18. pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole.. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje. 11. 16. 5. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 14. mozda postoje navrtke s levim navojem. Na manjem broju vozila. Podesavanje sa skinutim tockovima ): Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz dobos. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. U bezbednom podrucju voziti unapred.. 17. 18. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. Spustiti voziio na tlo. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka. 19 . Ukljucite motor. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. 25. 27. 3. 22. Vratiti zastitni poklopac na olv~r za podesavan]e. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. • L 435 . Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru. kako biste okrenuli navrtku. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. na kralkom potezu. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. 8. 16. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.. 11.

Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .SISTEM ZA KOCENJE ® D~ .bi ~e izvrsilo sklOanJ~ lotkov~: podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je .. . 30.-----~ . 29. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu.Olrcbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje.se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. • • • • • • • Odvijat Nasadni kljut Cevasti kljut Kljuc za navrtke KoCiona teenost Glavni koeioni cilindar Krpa 436 . Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal 28. Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da bi se promenio palotaj obloge (6).

6. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. Kada su cevovodi odvojeni. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. 2. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. Spustite poklopac motora. koCioni cevovod 437 . I SISTEM ZA KOCENJE I Gvasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. 9. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. Napomena: Kod servo sistema. Proverite nivo koCione teeDosti. 10. Odvijte vijak cevastim kljueem. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. 4. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na 3. 5. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. Kod ovog dvodelnog cilindra. pomotu nasadnog kljuea. 3. 6. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha.. 1. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. Vratiti poklopac na svoje mesta. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz sistem za kocenje. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). 4. 5. 2. Ukoliko je to slueaj. 8. 7. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. Glavni cilindri. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 1. ali ne suvise. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. proizvedeni od gvozdenog liva. koji potiskuje koCionu teenost. za oko jedan obrt. Pritegnite.

5. 20. 13. Vratite poklopac na svoje mesto. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. vakuum uredaj se ne moie popravljati. 1. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra i dopunite ga kocionom tecnoscll. 21. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. Medutim. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Zaeepite prstom otvor na kraju creva. S ervo-koenica je uredaj koji stvarajuCi dodatnu silu. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. 2. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. mogu se vrsiti izvesne 438 Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema.SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u vakuum uredaju. U veCini slucajeva nalazi se oko . Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. 2. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru.. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. 14. Utvrdivanje mesta ispustanja Pregled servokocnica omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. primenite sledeCi postupak. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. 4. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. a debljine 70-250 mm. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispu- stanja vakuuma. 17. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. 16. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. 1. 12. 3. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. Oslobodite ruenu kocnicu. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. Pod normalnim okolnastima. 11. 18. 19. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. 15. AlaI i materijal • • • • • Mali odvijae U niverzalni nai Krpa Vazdusni filter vakuum uredaja Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara.

Otistiti filter mekom. ______. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine..~_._._.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). (6) pOVf<ltna opruga.. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. _____.. ____._. 2.SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. Ukoliko nije moracete da zamenite filter. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. 7.__ . tistom krpom iIi peskirom. Aktivirajte rucnu kocnicu. Zamena vakullm creva Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak._. 1. (4) membrana. 439 1IiIIIIIrI_ _~_ _. (3) poklopac. ________~ _ _. potisne osovine ventila. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. (5) rezervoar za vakuum. (2) filter._ _~ .. 6. Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje.

na osnovu opisa iz ovog poglavlja. dva problema. 6. 2. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. Poveiite odusno crevo na vijak. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je najdalji od glavnog kotionog cilindra. adgod postoji mogucnost prodora vazduha u koenica. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. naCin: 1. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. 9. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. . 8. ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. 5. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. 5. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). Medutim. 3. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. sto znaCi da teii. Uklonite podmetace za toekove. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. vremenom. 7. KoristeCi stare crevo kao meru.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. Ipak. 6. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije.-~ SISTEM ZA KOCENJE 3. J Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • • • • • • • PodmetaCi za tockove Rucna dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljue Crevo za ispustanje vazduha Zastitne naocare Posuda Kociona teenost Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll. Vlaga stvara Kinstalaciju 440 . ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!.. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. Medutim. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. 4. Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. ona je skupa i staje neko