Kovačević Aleksandar IV-1

Kako je po Ustavu Srbije iz 2006. rešen odnos zakonodavne i izvršne vlasti?
Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu. Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o deobi nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti, o podeli rada, primenjenoj na državne organe. Tako se sprečava koncentracija vlasti u jednoj ličnosti ili organu i njeno arbitrarno vršenje, i postiže uzajamna kontrola i ravnoteža u sistemu podele vlasti. U pogledu organizacionih i funkcionalnih veza i odnosa tri grane državne vlasti, u savremenim pravnim državama centralno pitanje je odnos zakonodavne i izršne vlasti. Ove dve vlasti su političkog karaktera i među njima, u okviru parlamentarnog sistema vlasti, postoji neposredna funkcionalna veza, relativno visok stepen međuzavisnosti, uzajamne kontrole i ravnoteže. Tu ravnotežu u savremenoj praksi opasno narušava sve snažnija uloga izvršne vlasti koja, kao emanacija parlamentarne većine, dominira nad parlamentarnom vlašću, često je svodeći na svoj izvršni, glasački mehanizam. Za razliku od odnosa ove dve grane vlasti, sudska vlast je u svom radu autonomna u odnosu na druge dve, u osnovi političke vlasti, i vezana je samo ustavom i zakonom. Posebno je značajna uloga ustavnih sudova kao čuvara ustavnosti i zakonitosti, a time i ustavnog načela podele vlasti.1 Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi Parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike u Parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države.2 Izvršna vlast ima zadatak da sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast i interpretirala sudska vlast. U opštem smislu, izvršnu vlast čini Vlada. Zavisno od političkog sistema na čelu vlade može biti premijer (Velika Britanija i druge) ili predsednik (SAD i druge). Neke države su hibridi, što znači da imaju i premijera i predsednika (Francuska, Srbija i druge). Takav sistem naziva se i bicefalni (dvoglavi) sistem izvršne vlasti. Sa svoje strane, zakonodavna, a naročito izvršna vlast, ostvaruju snažan uticaj na rad sudova, počev od izbora sudija, njihovog razrešenja, materijalnog položaja itd.3 Podela vlasti
1

Slobodana Vučetić, uvodno izlaganje na Forumu "Sistem podele vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji u svetlu predstojecih reformi" održanog 06.03.2001. godine.
2,3 3

Internet: www.maturskiradovi.net/forum/Thread-princip-podele-vlasti-u-srbiji

Da li se teoretsko postavljena ovakva podela vladanja i kontrola sfera može stvarno i realizovato kroz institcije te podele. izvršnu i sudsku. čiji bi celokupni ekonomski i pravni sistem bili kompatibilni sa opšteprihvaćenim evropskim i uopšte međunarodnim standardima i praksom. . Poslovi izvršne vlasti nadležnost su organa egzekutive (Vlada i Predsednik republike). Vrhovni kasacioni sud). Član 4 „Podela vlasti“. Zakonodavna vlast poverena je organu vlasti koji reprezentuje građane i kojeg oni neposredno biraju (Narodna skupština). Razume se.4 Princip podele vlasti na zakonodavnu. Sudsku vlast vrše sudovi (sudovi opšte i sudovi specijalizovane nadležnosti. različitim organima vlasti. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. u kojem jeste proklamovana ovakva podela vlasti. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. 2009. Organizacija vlasti u Srbiji je u obliku parlamentarnog sistema. politički i socijalno stabilnijeg društva. kao i shavatanje same vlasti. organizaciono i funkcionalno) na način da se poslovi koje obavljaju organi vlasti poveravaju. sve to podrazumeva obnovu i izgradnju niza institucija demokratskog javnog mnjenja i civilnog društva. integrisanog u evropske i druge međunarodne asocijacije. prema Ustavu načelo na kojem počiva odnos između tri osnovne grane vlasti u ustavnom sistemu.Pravni poredak je jedinstven. Još uvek kod nas. na šta upućuju ustavom regulisani instrumenti koji su karakteristični za odnos Vlade i Narodne skupštine. godine i pravno-formalno proglašena i ozakonjena ovakva podela vlasti. Iako postoji sistem po kojem se već duže funkcioniše i koji se pokazao kao najmanje lošim i dalje stoji to pitanje. Ovaj period će biti naročito osetljiv. zavisno od njihovog sadržaja.5 4 5 Ustav Republike Srbije. jer sam mehanizam u kojem žive i opstaju ove podele. nezavisne medije i puno poštovanje ljudskih sloboda i prava. stana 12. Podela vlasti je institucionalni aranžman koji odnose između različitih vlasti postavlja (institucionalno. Sudska vlast je nezavisna. Fondacija Konrad Adenauer. izvršnu i sudsku vlast je. teško je proceniti. radi čiste kozmetike. ali čini se. sama podela se javno štiti. došla u razdoblje kada je Ustavom iz 2006. Beograd. u vreme socijalizma. Naša država je nakon relativno konfuznog razdoblja nakon drugog svetskog rata. Prof. sve to je moguće ostvariti samo u okviru jednog ekonomski daleko razvijenijeg. Ravnoteža vlasti i međusobna kontrola karakteristični su za odnose između zakonodavne i izvršne vlasti u parlamentarnim sistemima. zahteva drugačiji odnos i pristup. dr Pajvančić Marijana: „Komentar Ustava Republike Srbije“. Vlast ne podleže samo ograničenjima propisanim Ustavom i zakonima već i onima koja postavlja princip podele vlasti i koja ne dopuštaju da u rukama jednog organa budu objedinjene različite funkcije vlasti. ali zapravo se mešanje ove tri sfere u lošim kontekstima učestalo ponavlja. Naravno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful