ПРИКАЗ

ИЗЛОЖБЕ
фотографија Ирине Маринковић

Манастир Студеница

ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ
28.фебруар 2008.

Андреј Р. Протић, Изложба фотографија Ирине Маринковић – Студеница
Етнографски музеј у Београду одавно је постао познат као значајно уточиште за
поклонике једне често оспораване и "сумњиве" гране уметности – фотографије 1 .
Заиста, у свом техничком делу, фотографија представља "светлосну слику" начињену
уз помоћ мање или више софистицираног апарата, али свакако још увек далеко мање
суптилног од људског ока. У својој најзаступљенијој форми фотографија је пуко
помоћно средство медијске комуникације којим аутор "илуструје" и појашњава идеју
коју излаже, те је као таква често лишена естетских квалитета и не задовољава
дискутабилне естетске критеријуме који дефинишу уметничко дело 2 . У дискусији која
оспорава или афирмише статус фотографије као легитимне уметничке форме понекада
се потежу и шаљиви аргументи цена за које су неке фотографије продате на
престижним Сотербијевим и Кристијевим аукцијама 3 – "нешто што много кошта, мора
и да много вреди (?!)". Како год, расправа о уметничкој вредности фотографије која је
на Западу (који схватамо у складу са Шпенглеровом и Раселовим дефиницијама истог)
почела средином XIX века траје до наших дана. Један од кључних аргумената оних који
бране уметнички статус фотографије јесте да њена тема може бити тзв. "значајна
форма" ("Significant Form") која се аристотеловски схвата као заједнички чинилац
присутан у свим великим уметничким делима (односно унутрашњи квалитет истих) 4 .
Другим речима, по овом схватању, фотографија јесте уметност уколико својом
садржином може да пробуди емотивне реакције.
Иако релативно млада, Ирина Маринковић (сада већ удата Томић), никако није
непозната у свету уметничке фотографије. Памтимо сјајну изложбу њених уметничких
фотографија урађених у Цариграду, одржану такође у Етнографском музеју од 28.
марта до 10 априла 2007. године под називом The City of Bosphorus I. Једна од
најбољих одлика младе уметнице јесте њена храброст да својим објективом обухвати
веома познате и проучаване објекте, а да ипак покуша да у њиховом сагледавању
понуди нешто ново. Отуд имамо забележен њен сусрет са једним од наших
најзначајнијих духовних и културних споменика – манастиром Студеница.

1

Linda Grace-Kobas, N.Y. Times critic discusses photography as an art form.
Arnold Perey, PhD, Photography As an Art Form.
3
Ibidem.
4
Clive Bell, Art: "Only one answer seems possible - significant form. In each, lines and colors combined in a
particular way, certain forms and relations of forms, stir our aesthetic emotions. These relations and
combinations of lines and colors, these aesthetically moving forms, I call "Significant Form"; and "Significant
form" is the one quality common to all works of visual art.".
2

Страна 2 од 5

Андреј Р. Протић, Изложба фотографија Ирине Маринковић – Студеница
Фотографије Ирине Маринковић несумњиво се покоравају Сигеловом
"канону" 5 , у смислу пажљивог избора разних софистицираних детаља, који на овим
фотографијама заиста стичу нови квалитет и неку врсту сопственог "живота".

Овај нови приказ студеничког уметничког "микрокосмоса" свакако је значајан
прилог аргументацији оних који бране уметничку фотографију од мишљења да је њен
естетизам излишан, превазиђен или анахрон. Баш зато што фотографије
софистицираних детаља студеничког манастира нису социјално или политички
ангажоване, а ипак гледаоца не остављају равнодушним, оне се квалификују као
уметничко дело које комуницира и на естетском и на архетипском нивоу.

Управо на примеру фотографија живописног бестијаријума који "опседа" зидове
манастира Студенице, видимо одјеке оног древног, митског и архетипског невидљивог
света подсвести и имагинације. Овде ћемо се делимично сложити са Флуселовом
аналогијом по којој је ултимативна последица открића алфабета било превазилажење

5

An Approach to Art and Life Based on the Aesthetic Realism of Eli Siegel: "The purpose of photography is to
create an emotion about the world through what has been carefully seen and selected. I have learned that emotion
has to do with every technical choice photographers make—from deciding what to include and exclude in the
viewfinder, to selecting a moment that we hope conveys eternal meaning.".
Страна 3 од 5

Андреј Р. Протић, Изложба фотографија Ирине Маринковић – Студеница
мита и настанак науке, док нас је откриће фотографије заправо вратило
примордијалном и митском 6 .

Манастир Студеница се сматра једном од најупечатљивијих синтеза естетских и
архитектонских концепција западног и источног европског средњовековља 7 . Па ипак,
стерилне научне монографије до сада нису на задовољавајући начин истакле неке од
ових фасцинантних детаља. Заиста, било је потребно око уметнице која ће марљиво
наћи баш праве углове и осветљење да би нам пренела оно што види. У том случају
објектив апарата се не разликује много од руку вајара, пера писца или сликареве палете
– све су то пука техничка средства иза којих мора да стоји генијална имагинација
уметника који имитацијом божанског чина даје живот неживој твари.
Сусрет са Студеницом виђеном оком и објективом Ирине Маринковић
неминовно оставља један специфичан утисак на посматрача, чак и ако је небројено пута
посетио овај манастир. Углови под којима су усликани ови детаљи, осветљење и
увеличање, скрећу пажњу на оно што пре свакако нисмо примећивали. Песник Милан
Батес је у свом кратком али надахнутом приказу ове изложбе написао: "Можемо рећи
да сваки детаљ Ирининих фотографија одржава наша чула на граници слуха, на
граници вида, на граници мириса...Као да бисмо завирили иза слика не би ли уочили то
скривено, онострано...". Понекада је за евалуацију уметничког дела заиста потребан
други уметник, који би сопственом имагинацијом превазишао стерилност критичара.
Можда најзначајнији закључак ове изложбе јесте да је њен успех значајан прилог
одбрани естетског потенцијала ове, често потцењиване уметности, због чега ће и
уметници и љубитељи лепог с правом бити захвални Етнографском музеју који
подржава овакве вредне културне подухвате.

6

"Linking information theory with phenomenology, Vilem Flusser argues that pre-history’s image-based media
were mythic in tone and magical in orientation. They intended to control the world by picturing it. The invention
of the alphabet created a new mode of control: lineal, causal, and ultimately scientific. In the invention of
photography, he sees the return of the mythic image, but this time an image not of the world but of texts. Rather
than image the world, film, television, photography, and computer-generated imaging depict scientific
knowledge, philosophical arguments, political beliefs, and commercial messages." (Gale - New Dictionary of
the History of Ideas Vol. 04, pg. 1396).
7
Архитектура византијског света, Војислав Кораћ и Марица Шупут, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд 2005.
Страна 4 од 5

Андреј Р. Протић, Изложба фотографија Ирине Маринковић – Студеница

ИЗБОР ИЗ КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ
1. N.Y. Times critic discusses photography as an art form, By Linda Grace-Kobas,
http://www.news.cornell.edu/chronicle/97/10.9.97/photography.html
2. Photography As an Art Form, Arnold Perey, PhD
http://perey-anthropology.blogspot.com/2004/12/photography-as-art-form.html
3. ART, by Clive Bell,
http://www.csulb.edu/~jvancamp/361r13.html
4. An Approach to Art and Life Based on the Aesthetic Realism of Eli Siegel,
http://www.lenbernstein.com/
5. New Dictionary of the History of Ideas, Maryanne Cline Horowitz, Editor in Chief,
©2005 Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation.
6. Архитектура византијског света, Војислав Кораћ и Марица Шупут, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 2005.

Страна 5 од 5

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful