P. 1
cerovical (1)

cerovical (1)

|Views: 1|Likes:
Published by 1c1b964d

More info:

Published by: 1c1b964d on Feb 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2014

pdf

text

original

Maturski rad

Furijeova analiza periodi nih kretanja u mehanici, modulacija

iz predmeta: Mehanika sa teorijom relativnosti

Mentor: Ljubi a Ne i

Aleksandra Cerovi

y Francuski matemati ar i fizi ar an Baptist Furijer (1786-

1830) otkrio je da bilo koji neprekidni, ponovljivi talasni oblik mo e da se izgradi od sinusnih i kosinusnih talasa. Rastavljanje kompleksnog talasnog oblika na komponentne u njegovu ast je nazvano Furijeova analiza.

Furijeova analiza se na neki na in mo e posmatrati kao svojevrsna matemati ka Åprizma´.

U vezi sa tim postoje dva osnovna oblika kretanja: translatorno i rotaciono. y Kada se neko telo kre e. Translatorno kretanje je oblik kretanja pri kojem se sve ta ke tela kre u na isti na in. .Vrste kretanja u mehanici y Mehani ko kretanje posmatranog tela predstavlja promenu polo aja tog tela u odnosu na bilo koje drugo telo . razni njegovi deli i mogu se kretati na isti ili na razli ite na ine. du koja spaja bilo koje dve ta ke tela pomera se paralelno samoj sebi.

ica na gitari.Rotaciono kretanje je oblik kretanja pri kojem sve ta ke tela opisuju kru ne putanje u paralelnim ravnima. Za vreme oscilovanja periodi no se transformi e potencijalna energija u kineti ku i obrnuto. as u suprotnom smeru. Polo aj oko koga telo osciluje je ravnote ni polo aj. U skladu s tim se vremenski period posle koga se ovakva kretanja ponavljaju naziva period. y U prirodi postoji veliki broj sistema ije se kretanje ponavlja u odre enim vremenskim intervalima: kazaljke na satu. a centri tih kru nica le e na jednoj pravoj koja se zove osa rotacije. par i i plute na zatalasanoj povr ini vode« Sva ova kretanja spadaju u takozvana periodi na kretanja. a tela prolaze kroz odre eni polo aj as u jednom. . y Oscilatorno kretanje predstavlja takvo kretanje kod koga je period uvek isti.

po etne faze oscilacija. ugaone frekvencije.Slaganje oscilacija istog pravca Ako se oscilatorno kretanje sastoji iz dva oscilovanja du iste prave. elongacije tih kretanja su date izrazima: gde predstavljaju amplitude. a Ukupna elongacija e pri tome biti njihov zbir: Kako je rezultuju e kretanje tako e oscilatorno trebalo bi da ima slede i oblik: .

a amplitude 1:1/3 Slika 2. Rezultat slaganja tri harmonijske oscilacije ije frekvencije stoje u odnosu 1:3:5.Slika 1. Rezultat slaganja dve harmonijske oscilacije ije frekvencije stoje u odnosu 1:3. a amplitude 1:1/3:1/5 .

Ako se ovakav postupak nastavlja i dalje (dodavanje novih harmonijskih oscilacija sve ve e i ve e frekvencije) lako je zaklju iti da e rezultat slaganja biti oscilacija koja e sve vi e da podse a na pravougaonu oscilaciju. Ova oscilacija se dakle mo e prikazati kao slede i beskona ni zbir .

Furijeovi redovi Furijeovi redovi pokazuju kako se u op tem slu aju periodi ne funkcije razvijaju u beskona ne sume sinusa i kosinusa. pa se svaka periodi na neprekidna funkcija f(t) sa periodom T matemati ki mo e predstaviti na slede i na in: . t vreme. Neka funkcija f(x) predstavlja periodi nu funkciju koju razla emo i koja je sastavljena od funkcija oblika gde predstavlja ugaonu frekvenciju. i i e tako e biti konstante. Kako J predstavlja odre enu konstantu. a J po etnu fazu.

pa se ra una kao Ostali koeficijenti koji se nalaze uz sinuse i kosinuse dobijaju se na slede i na in . bilo kojeg celog broja perioda tako e je 0.lan predstavlja zapravo srednju vrednost tokom jednog perioda.3. dakle srednja vrednost svih lanova sa desne strane jedna ine. od t=0 do t=T (naime srednja vrednost sinusnih i kosinusnih funkcija tokom jednog perioda je 0. tokom 2. sem jednaka je 0).

Furijeov red u kompleksnoj formi Furijeov red funkcije f mo e da se prika e i u kompleksnom obliku. Veza izme u trigonometrijskih (sinusnih i kosinusnih) i kompleksnih eksponencijalnih funkcija data je Ojlerovom formulom Op ti lan Furijeovog reda mo e se napisati u obliku .

Ako se uvedu oznake Furijeov red funkcije f se mo e zapisati kao .

tj.Parne i neparne funkcije Posebno interesantne funkcije za Furijeovu analizu su parne i neparne funkcije. Kada je funkcija parna za nju va i: To je mogu e jedino ukoliko su koeficijenti uz sinusne sabirke jednaki nuli. i u tom slu aju razvoj funkcije u red predstavljen je na slede i na in: .

kao i svi koeficijenti uz kosinuse ( ) moraju da budu jednaki nuli.Parne i neparne funkcije Za neparnu funkciju. pa je razvoj funkcije oblika . odnosno funkciju koja menja znak prilikom promene znaka argumenta va i: U ovom slu aju koeficijent .

gde e dati 1/2 . prethodni primer bi re ili re avanjem dva integrala. osim u ta ki . u granicama (0.Prekidne funkcije Ukoliko me utim funkcija f(t) nije neprekidna. ako imamo slede u funkciju: Furijeova suma e dati ta nu vrednost u svakoj ta ki. umesto 1. Furijeova suma ne e dati ta nu vrednost. Ovakve funkcije se re avaju na slede i na in: umesto re avanja jednog integrala od 0 do T. Npr. T). . ) i ( .

y Cilj modulacije jeste da se uz pomo jednog deterministi kog signala (signala koji u potpunosti mo emo opisati uz pomo matemati kih funkcija) modifikuje ulazni signal (signal koji nosi eljenu informaciju i koji se ne mo e matemati ki opisati) kako bi se obezbedio prenos date poruke. Jedan od glavnih razloga za obradu signala je da se dati signal Åpripremi´ za kanal kroz koji se alje. kako bi se to uspe nije preneo. . zatim kako bi se smanjila verovatno a gre ke pri prenosu (tj. izobli enja talasnog oblika datog signala usled uticaja smetnji u vidu uma) i snaga potrebna za prenos datog signala.Modulacija y Uop te pod modulacijom nekog signala podrazumevamo njegovu obradu...

a zatim se poja an. moduliran nosilac alje u antenu ili kabl za prenos. a novonastali signal se zove modulisani signal. y Nosilac i signal informacije se unose u modulator. signal informacije menja nosilac na neki na in.y Signal koji nosi orginalnu poruku zove se moduli u i signal. na ijem izlazu se dobija originalni signal informacije. a ure aj koji mo e da vr i obe operacije naziva se modem. ure aj koji vr i suprotnu operaciju (dobijanje originalnog moduli u eg signala od modulisanog) naziva se demodulator. pomo ni signal koji se koristi zove se nosilac. on se alje u demodulator. . Kada prijemnik ´uhvatiµ signal. y Ure aj koji vr i modulaciju naziva se modulator.

. Frekventna modulacija (FM).y Kako sinusni talas (nosilac) mo e biti opisan pomo u y y y y tri parametra: amplitude. Fazna modulacija (PM). frekvencije i faze. Zavisno koji deo nosioca pravimo direktno proporcionalnim moduli u em signalu razlikujemo 3 osnovne vrste modulacija: Amplitudna modulacija (AM). FM i PM se jednim imenom nazivaju ugaone modulacije.

Fazna modulacija: nose i signal. moduli u i signal. Amplitudna modulacija: Nosilac.modulisan signal . moduli u i i modulisan signal Slika 4.Slika 3.

Frekventna modulacija: moduli u i signal i FM nosilac .Slika 5.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->