N A S TA N A K M O D E R N E P O L IT IK E F IL O Z O F IJE : H O B S , LO K I R U S O

DRAVA VETAKA TVOREVINA

Aristotel - ovek je drutveno bie. Srednji vek - drava je najsavrenija

prirodna zajednica, preduslov moralnog ivota i sree ljudi . Novovekovno shvatanje ovek je po prirodi slobodan pojedinac. Drava je vetaka tvorevina, koja ima svoj smisao ukoliko zadovoljava potrebe pojedinaca.

Ljudska osnovna tenja je

Tomas Hobs (1588-1679) OVEK JE PO PRIRODI EGOIST

samoodranje. ovek eli da odri ivot a da izbegne smrt. Svi su ljudi po prirodi jednaki. Kada dva oveka ele istu stvar dolazi do sukoba u kome jedan nastoji da uniti drugog. ovek je oveku vuk. Svaki ovek predstavlja potencijalnu opasnost za drugog oveka, nastaje

PRIRODNI ZAKON KAO PRAVILO RAZUMA

Iz stanja rata razum nam pokazuje put. Razumom otkrivamo prirodne zakone - opta

Tomas Hobs

pravila razuma, koja propisuju ta ovek mora, a ta ne sme initi, da bi se to uspenije odrao u ivotu. Prirodnih zakona ima mnogo, a svi proistiu iz osnovnog: "Svako treba da tei za mirom, dok god ima nade da ga ostvari, a kada mir ne moe ostvariti, onda moe pribei ratu." Svi se mogu svesti na zlatno pravilo: "Ne ini drugome ono, to ne bi eleo da se

Tomas Hobs - NASTANAK DRAVE

Pre drave, u prirodnom stanju vlada

prirodno pravo - pravo svakog na sve i apsolutna sloboda. Prirodni zakon trai da se ogranii prirodno pravo, da se okona prirodno stanje i da se stvori drava. Drava je vetako telo, nastaje na osnovu ugovora, kojim svi na nekoj teritoriji nastanjeni pojedinci prenose na jednog oveka ili grupu ljudi suverena deo svojih prirodnih prava, da bi im osigurali miran ivot. Suverena vlast mora biti apsolutna

Don Lok (1632-1704)

PRIRODNO STANJE I GRAANSKO DRUTVO
prirodno stanje je stanje potpune jednakosti i slobode deluje prirodni zakon, koji se saznaje razumom, a koji ui

oveka da potuje sve druge ljude oko sebe ali u prirodnom stanju svako mora sam da se brine za potovanje prirodnog zakona, da kanjava prestupnike i da uzima odtetu, ako mu je nanesena teta nema utvrenog, poznatog i opte priznatog zakona, na osnovu koga bi se mogli reavati svi sporovi, nema poznatog i i nepristrasnog sudije, koji bi presuivao u skladu sa zakonom nema sile, koja bi mogla osigurati izvrenje doneene odluke Sve to postoji u dravi i zato ona moe da zatiti oveka od nezgoda prirodnog stanja. Drava nastaje kao lek protiv nezgoda prirodnog stanja.

Don Lok DRUTVENI UGOVOR

omoguava prelaz iz prirodnog stanja u

graansko drutvo istorijska injenica niko bez vlastitog pristanka ili ak protiv svoje volje ne moe biti ukljuen u dravu dete, kada se rodi, nije podanik ni jedne drave kad ovek postane punoletan, moe postati graanin moe slobodno da opredeli za dravu

Don Lok PODELA VLASTI

zakonodavna izvrna federativna vlast (rat, mir, voenja spoljna politika) ne moraju biti u istim rukama tri oblika vladavine - kome pripada zakonodavna vlast veini demokratija manjini oligarhija jednom oveku - ustavna monarhija trajni nosilac vlasti je narod - suvereni nosilac

vlasti narodni suverenitet je neotuiv narod zakonodavcu samo privremeno poverava vlast koju moe uzeti ako treba i silom ako zakonodavac izneveri poverenje koje mu je bilo dato opravdava pravo naroda na revoluciju

an ak Ruso (1712-1778)
NAJUTICAJNIJI MISLILAC PROSVETITELJSTVA
uticao na formiranje pogleda svoga

vremena na praktino izvrenje politikog testamenta prosvetiteljstva predodredio ostvarenje ideala razumne drave u toku Velike Francuske revolucije 1789. godine "Drutveni ugovor" inspirisao je sastavljae amerike "Povelje prava oveka i graanina" i postao teorijska osnova programa

an ak Ruso POVRATAK PRIRODI

kultura i civilizacija su izvetaene propoveda povratak prirodi ne misli povratak u primitivizam divljatva nego

prevazilaenje tadanjeg drutva "O poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima" postojee drutvo je neprirodno jer vlada nejednakost i politika i moralna po prirodi ljudi slobodni, jednaki i ravnopravni nejednakost objanjava pojavom privatnog vlasnitva prevara kojom pojedinac prisvaja zajednika

an ak Ruso DRUTVENI UGOVOR

da bi se i u drutvu sauvala jednakost i

sloboda prirodnog stanja, mora u optoj volji (volji drutva) biti sauvana volja svakog pojedinca samo je narod u celini suveren narodni suverenitet je nedeljiv i neotuiv pobuna koja se zavrava zbacivanjem ili ubistvom sultana isto tako je zakonit in kao i onaj kojim je on pre toga raspolagao imovinom i ivotima svojih podanika Silom se odravao, silom e ga i zbaciti.

FRANCUSKA FILOZOFIJA XVIII VEKA

Prosvetiteljstvo pokret u evropskoj kulturi kada

nauka konano obara teoloku zgradu Srednjeg veka i proklamuje razum za vrhovni princip sveta. borba kritikog razuma protiv dogmatskog autoriteta sve objavljene istine religije pokazuju se sada samo kao predrasude, zablude i praznoverja ovek postaje najvie bie, sr i svrha sveta. Kant odreuje prosvetiteljstvo kao izlazak oveka iz samoskrivljenog stanja nezrelost i

SUTINA PROSVETITELJSTVA
Prosvetiteljstvo postaje opti kulturni i politiki

pokret evropskog Zapada. Enciklopedisti - velika knjievna i propagandna delatnost na elu sa materijalistikom filozofijom. Prosvetiteljstvo kao graanski pokret za osloboenje od svih tradicija Srednjeg veka nastaje najpre u Engleskoj, odatle prelazi u Francusku i zavrava u Nemakoj. Nastaje nakon Velike Revolucije 1688. godine u Engleskoj i uglavnom se zavrava 1789. godine u Francuskoj juriom na Bastilju.

an Mari Arue Volter (1694-1778) BORBA PROTIV CRKVE

religija i crkva - najvei neprijatelji progresa borba protiv feudalizma znai i borbu protiv

religije objavio pravi rat hrianskoj religiji i crkvi crkvu treba sruiti Unitite bestidnicu! ovek pre svega mora voditi borbu protiv Biblije kao izvora svake vrste hrianstva otro osuuje Bibliju kao najvei, najizrazitiji i

an Mari Arue Volter DEIZAM

priznaje venost materiji, ali smatra da je Bog

razumni organizam te materije Bog ne stvara svet ni iz ega, ali je prvi pokreta i zakonodavac sveta im je urazumio svet, Bog se vie ne mea u ivot sveta nije ateista radi lakeg upravljanja irokim masama ljudi vera u Boga ipak potrebna Da nema Boga trebalo bi ga izmisliti!