OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Energija – podela izvora
Neobnovljivi Obnovljivi Konvencionalni Alternativni Neobnovljivi se mogu transportovati i skladištiti, dok većina obnovljivih ne

Obnovljivi izvori energije
Energija vode Energija vetra Geotermalna energija Energija plime i oseke Energija talasa Toplotna konverzija vode Solarna energija Energija biomase Vodonik

hidroelektrane su proizvodile 40% električne energije Iako se do danas proizvodnja struje u hidrocentralama uvećala za 15 puta. Kina i Norveška proizvode više od polovine svetske proizvodnje struje Najveća operativna hidrocentrala je Itaipu na reci Parani na granici Brazila i Paragvaja kapaciteta kao 13 velikih nuklearki Najveća će biti u Kini na reci Jangce (Tri Klisure). njen udeo u proizvonji je opao na 20% zbog još snažnijeg rasta upotrebe fosilnih goriva u iste svrhe Procena je da se danas koristi svega 1/3 ukupne snage vode SAD.Hidroenergija – energija kopnenih voda Pad vode kao izvor energije se koristi još od drevnih vremena (vodenice) Od otkrića vodenih turbina u XIX veku naglo raste upotreba ovog vida energije 1925. Rusija. Kanada. Brazil. sa jezerom dugim 600km .

Negativni efekti hidrocentrala Plave se velike površine Raseljava se veliki broj ljudi Predstavljaju potencijalni rizik u slučaju akcidenta Menja se ekosistem Uništavaju se refungijalni prostori i čitavi ekosistemi Narušavaju se migratorni putevi riba Menja se toplotni režim vode (ponekad i hemizam i pH) Menja mikroklima okoline Podiže se nivo podzemnih voda Povećava se salinitet okolnog zemljišta Stvara se taložnik (efekat taloženja) Zatrpavaju se .

prizvodi 25% potreba Brazila i čak 78% Paragvaja. Tačnije. Formirala je iza sebe drugo najveće jezero na svetu. Energetski kapacitet je ekvivalentan 13 velikih nuklearnih elektrana. .Itaipu brana na reci Parana. Proizvodi 12600MW električne energije. Najduža na svetu (4.8 milja).

3km stvoriće jezero dugo oko 600km (biće vidljivo i sa Meseca) . Brana visine 185m i dužine oko 2.Brana i jezero Tri klisure – Kina Stvoreno najveće jezero do sada.

Neefikasnost hidroakumulacija Jezero Naser gubi 15 mld m3 vode godišnje Sprečava transport hranjivih materija nizvodno Chistosomiasis izaziva krvni metilj koji se namnožava u kanalima Alternativa su male brane i potapajuće turbine koje ne ometaju čak ni plovne puteve .

Energija vetra Možda najveći potencijal u bućnosti leži u vetru Svetska meteorološka organizacija procenjuje da je ekonomski isplativo proizvoditi 20 mil MW struje na svetskom nivou Od 1995. vetroenergetska postrojenja (vetrenjače) su se udesetrostručile (instalirano već 35000 MW snage) Da bi bile efikasne vetrenjačama je potrebna brzina vetra od 7 do 27 m/s Moguće ih je instalirati i na moru .

proizvode energiju 90% vremena. sa stepenom iskorišćenja od 60%.Mogućnost korišćenja energije vetra Na mestima gde ima dosta dana sa vetrovima brzine preko 7 m/s (Holadnija prosečno 245 dana) Tradicionalno su se koristile za pokretanje pumpi za vodu u prerijama SAD na zapadu zemlje Tehnologija veoma napredovala (remont traje samo 3 dana. a proizvode 35% maksimalnog kapaciteta) Dobijena struja je najeftinija – 3 centa/kWh (4-5 centi u termoelektrani. 15 centi u nuklearnoj elektrani) .

Korisnost vetrenjača (vetroturbina) Zauzimaju manje zemljišta. a zapošljavaju više ljudi Zauzima samo 0.1h Profit do 100000$ godišnje Mogućnost uključivanja individualnih domaćinastava i vlasnika zemlje u posao sa proizvodnjom energije Isplativost već od 5 godina .

tj.Mane vetrenjača (vetroturbina) Izaziva realativno veliku smrtnost ptica (slepih miševa???) Estetski problem (narušavanje horizonta) Problem čuvanja energije (vetra. struje vrlo često ima kada se manje troši) Transport do potošača .

akvakulturama . staklenicima/plastenicima.Geotermalna energija Ispod zemljine površine se nalaze šupljine ispunjene parom pod visokim pritiskom Ako je u blizini površine ova energija prirodno izbija na površinu u obliku gejzira ili termalnih izvora Tradicionalno se korisre kao banje. zagrevanje. u novije vreme za dobijanja električne energije.

Geotermalni slojevi Skoro svuda. odmah ispod površine tla zemlja je konstantne temperature izmeñu 10 i 20°C Koristeći nekoliko petlji od cevi instaliranih u ovom sloju može se dobijati toplota za grejanje (zimi) ili hlañenje (leti) Pogodna za izgradnju individualnih (kuće ili industrijska postrojenja) klimatizacionih sistema .

Karakteristike geotermalne energije Prednosti Dugi vek eksploatacije (nekoliko decenija) Nema miniranja ili klasičnog rudarenja Nema transporta goriva Vrlo malo otpada tokom eksploatacije resursa Mane Potencijalna opasnost od prisustva eksplozivnih gasova u pari Problemi vezani za buku koja se javlja u radu ventila za paru .

Energija plime Prvi mlinovi koje je pokretala plima su postojali u Engleskoj pre 1000 godina (u Vudbridžu je radila 800 godina .od 1170. godine proizvodi 160MW struje Plimski generator u Anapolis Rojalu u Novoj škotskoj proizvodi 20MW Planira se podizanje postrojenja u zalivu Fundi gde je plimski talas 17m sa snagom od 5000MW . godine) Elektrana na reci Rans u Francuskoj od 1966.

zalivi) da bi se izgradile Rad elektrana se retko poklapa sa vremenom najveće potrošnje Plavljenje rečnih tokova slanom vodom Uništavanje bogatih slatina i plićaka u zaleñu mora i okeana Snažna abrazija morskog dna i taloženje mulja iza brane Tamo gde je velika razlika nivoa mora usled plime i oseke. daju relativno veliku količinu energije Mogu se podići na mestima gde je razlika svega nekoliko metara Tehnologija ista kao u hidrocentralama .Karakteristike energije dobijene od snage plime Pogodnosti Mane Potrebna odreñena konfiguracija (fjordovi.

Energija talasa Milioni tona vode udaraju u obale svaki dan Ovaj potencijal je daleko veći od solarne ili energije vetra koji u suštini imaju lokalni karakter Holandski istraživači procenjuju da je 20000km obale pogodno za dobijanje energije Najpogodnija mesta su obale Škotske. dovoljne za snabdevanje 400 domaćinstava na ovom ostrvu Procena je da bi se na osnovu postojećih tehnologija moglo proizvesti 16% trenutne svetske proizvodnje električne energije . Kanade. SAD. godine na ostrvu Islej postavila prvo postrojenje koje proizvodi 500kW električne energije. Australije Energetski potencijal ovih oblasti se procenjuje na 4070kW/m obalske linije Škotska je 2001. Južne Afrike.

freoni) Pritisak koji pri tom nastaje dovoljan je da pokrene turbinu Ako postoji razlika od 20°C teorijski bi se mogle proizvoditi dovoljne količine energije Ova razlika odgovara dubini od 1000m u tropskim morima Mesta na kojima bi se mogla koristiti ova razlika dubine i temperature su blizu obala. neka duboka jezera na dnu imaju hladnu vodu U Itaci (država Nju Jork) izgrañen je sistem koji pumpa hladnu vodu sa dna jezera Kajuga za potrebe klimatizacije (hlañenja) tokom leta Na Havajima se ovakvom vodom hladi zemljište da bi se gajile neke kulture (npr. južna obala Jave Iako temepraturne razlike nisu tako velike.Tiplotna konverzija okeana Toplotne razlike slojeva okeana su potencijalni izvor energije U zatvorenom kolu okeanske toplotne konverzije gornji topli slojevi okeana koji su zagrejani suncem se koriste za isparavanje radnog fluida koji ima nisku tačku isparavanja (amoniak. Zapadna obala Afrike. vulkanaska ostrva. koji su ujedno vrhovi vulkanskih masiva. ivice kontinentalnih ploča To su Tahiti. jagode) .

pa je iskorišćavana samo za fotosintezu (biljke) i pasivno zagrevanje (ljudi) Krajem prošlog veka počinju da se razvijaju tehnologije za aktivno korišćenje solarne energije za dobijanje električne energije.Solarna energija Prosečna količina energije sunca koja dospe do površine atmosfere je 1330W/m2 Oko 50% ove količine se absorbuje ili reflektuje u atmosferi Količina koja dospe na zemlju je i dalje velika – 10000 puta veća od ukupno proizvedene energije za godinu dana Do kraja ovog veka ova energija je bila suviše difuzna i niskog intenziteta. zagrevanje vode ili stanova .

tzv.Pasivna apsorpcija sunčeve energije Najstariji i najednostavniji način korišćenja sunčeve energije je pasivno absorbovanje sunčeve energije pomoću prirodnih materijala i apsorpcionih površina Moderna varijanta ovog modela su kuće sa staklenim zidovima. staklene bašte južno orijentisane .

time su uštede velike Ova toplota se može i konzervirati upotrebom tankova ili bazena za vodu . Izraelu 70% domaćinstava na ovaj način koristi toplu vodu Procena je da se u domaćinstvu potroši 15% energije na grejanje vode. Italiji.Aktivna apsorpcija sunčeve energije Aktivni solarni sisteni pumpaju toplu vodu (vazduh ili drugu tečnost) kroz relativno mali kolektor (solarni paneli) Sama crna podloga može sakupiti dovoljnu količinu toplote Panel veličine 5m2 može zagrejati vodu do 95°C u dovoljnoj količini za jedno domaćinstvo U Grčkoj.

Dobijanje struje iz energije sunca Upotrebom paraboličnih ogledala koji svetlost (sunčevu energiju) fokusiraju u jednu tačku čime se postižu veće temperature Fokus ove svetlosti je ka centralno postavljenoj cevi unutar koje cirkuliše neki fluid .

centralno postavljenog tornja Oni su podešeni radom motora da sunčevu svetrlost reflektuju na vrh tornja u kome se u tanku nalazi rastopljena so Ona se može zagrejati i do 500°C Ova voda pokreće paroturbinu Pod optimalnim uslovima 50ha ogledala generiše 100MW struje Da bi se SAD na ovaj način snabdevale energijom potrebna je površina od 60000km2 .Dobijanje struje iz energije sunca Na hiljade malih ogledala postavljenih koncentrično oko visokog.

Princip rada solarne elektrane .

) .Ostali oblici upotrebe solarne energije Tzv.... solarni šporeti (mogu dostići temperaturu i do 120°C) Vozila na solarni pogon Paneli za snabdevanje strujom malih potrošača (telefoni. parking satovi.

slabo su efikasni – mali stepen iskorišćenja .Energija biomase .drvo Hiljadama godina drvo je predstavljalo osnovni energent Do 1850. CO2. CO. ugljovodonike. a danas manje od 1% energije koja se potroši U nerazvijenim zemljama i do 95% energije dolazi od sagorevanja drveta I danas neke severne zemlje koriste drvo za dobijanje električne energije i toplotne energije Problemi: emituju čañ. godine u SAD je bilo zastupljeno sa oko 90% od svih goriva.

veliki broj ljudi i dalje zavisi od energije drveta (ili ćumura) Koriste je uglavnom za spremanje hrane U Adis Abebi (Etiopija) 25% prihoda se troši na ogrev Drvo je izvor energije čak i do 90% u Etiopiji. Bangladešu Na Haitiju je 90% šumskog zemljišta posečeno upravo iz ovog razloga Procena je da se godišnje sakupi i potroši 1700 mt drveta godišnje. Burundiju.Zavisnost od drveta Iako smo u XXI veku. Butanu. a da je nedostatak oko 500 mt .

•50-tih godina razvijeni su jeftini metanski reaktori za individualnu namenu. pri čemu se kao ostatak dobija organsko ñubrivo •Močvare su veliki prirodni digestori metana Biogas Može se dobiti iz kuhinjskog. U Kini oko 6 mil ljudi koristi za kuvanje i rasvetu ovako dobijen biogas •Glavna komponenta biogasa je metan (močvarni gas). komunalnog otpada Komunalne deponije najveći proizvoñači .odgovorne su za 20% metana koji se emituje u atmosferu 300 od 900 deponija u SAD već proizvode (sakupljaju) metan Fabrike za preradu otpadnih voda takoñe mogu proizvoditi metan Velika mogućnost leži u proizvodnji metana na stočarskim farmama Energija se dobija i sagorevanjem sasušene balege . baštenskog. koji se stvara anaerobnom (bakterijskom) razgradnjom bilo kog organskog materijala.

Biogas – korist i mane Korist Iz gotovo svog organskog otpada se može dobiti Dobija se kao deo tehnologija za prečišćavanje otpadnih organskih produkata Daleko efikasije sagoreva od balege Smanjuje se efekat staklene bašte i ozonskih rupa U pocesu proizvodnje metana kao ostatak se dobija jako kvalitetno organsko ñubrivo Mane Potrebna velika količina vode u proizvodnji metana. čime se ona može zagaditi pre svega organskim materijama U proizvodnji metana na deponijama voda koja se pri tome koristi može dospeti do podzemnih voda i tamo preneti razne rastvorene polutante sa deponija .

metanol (celulozni/drvni alkohol) se proizvode akoholnim vrenjem biljnog materijala bogatog šećerom.Akohol iz biomase Etanol (žitni alkohol). pa se može koristiti kao dobra alternativa olovu Njegovom upotrebom se smanjuje emisija CO Dobre strane Proizvodnja etanola može biti rešenje za tržišne viškove žita Smanjuje potrošnju i zavisnost od nafte Poljoprivreda prelazi u energetiku Mane Ekonomska strana nije jasna (da li je skup ili ne) Preterana upotreba pesticida Preterana ekspoatacija plodnog zemljišta Pretvaranje šuma i drugih prirodnih staništa u obradiva (poljoprivreda je sada deo energetike) . skrobom ili celulozom Etanol se direktno može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (mešanjem sa benzinom do 10%) Ova smeša se često naziva benzohol ili biogorivo Etanol povećava oktansku vrednost gorivu.

Vodonik Smatra se gorivom budućnosti Zbog ogromne količine vode koja je prisutna. i iz koje bi se elektrolizom dobijao smatra se obnovljivim resursom Koristiće se za pokretanje vozila (kao pogonsko gorivo) .

mane Lako zapaljiv i eksplozivan u kontaktu sa kiseonikom Da bi se pretvorio u tečno stanje potrebna je jako niska temperarura i visoki pritisak (pod ovim uslovima bi morao da se čuva i skladišti) Problem skladištenja i transporta do potrošača .Vodonik .

Pojedinačni udeo izvora energije danas Udeo obnovljivih izvora energije i dalje mali EU postavila cilj: 20% električne energije mora dolaziti iz obnovljivih izvora Neki političari zagovaju potrebu proizvodnje i više od 20% iz obnovljivih izvora .

Potrošnja energije i perspektive Potrošnja ureñaja u standby modu Hibridna vozila (benzin-struja) Štedljive sijalice Očuvana priroda .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful