Biti i ostati na ljudskoj obali ivota Radio Slobodna Evropa u nastavcima donosi odlomke, dosada neobjavljenog, rukopisa Jovana

Divjaka, knjige koja predstavlja svjedoenje s kraja XX stoleja. Srean sam da sam bio i ostao na ljudskoj obali ivota, pie Divjak na prvim stranicama knjige o dramatinim ratnim godinama koje su za autora bile i zvjezdani trenuci njegovog ivota. U vremenu u kojem je bilo teko sauvati glavu, samo je tee bilo sauvati obraz. Za tu tvrdnju je teko nai uvjerljivijeg svjedoka od samog Divjaka, koji se prvi put na web stranici RSE pojavljuje kao pisac. Roen je 1937. godine u Beogradu, a rat u BiH ga zatie u inu pukovnika JNA. Vojni sud te Armije optuuje ga to je 1991. podijelio oruje Teritorijalnoj odbrani u Kiseljaku. Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine prikljuio se Teritorijalnoj odbrani BiH, gdje postavljen za zamjenika komandanta. Na toj funkciji ostaje i nakon formiranja Armije Republike BiH. Penzionisan je 1998. godine kao jedan od najomiljenijih komandanata Armije BiH i branitelja i drave i njenog glavnog grada. Nakon penzionisanja, aktivira se u nevladinom sektoru i javnom ivotu. Vodi udruenje Obrazovanje gradi BiH. Uiva ugled skromne i visoko moralne osobe posveene pomaganju ugroenim i obespravljenim. Jovan Divjak je dobitnik francuskog ordena Legije asti. Istim povodom, s njim je, te 2001.godine, razgovarala Sabina abaravdi. Intervju moete proitati OVDJE. Milutin Kukanjac, pokojni general bive JNA koji je komandovao armijskim jedinicima koje su se povlaile iz Sarajeva 3. maja 1992. godine, 2000. godine je u u intervjuu dopisnici RSE iz Uica Novki Ili rekao da je u incidentu u Dobrovoljakoj ulici ukupno poginulo est osoba ali da mediji u Srbiji nisu htjeli da objave taj podatak.

Zavera protiv Zorana inia

Vilijem Montgomeri, crna eminencija

Piu: Sneana ongradin, Zoran Jani i Matja Stojanovi Dok traje neizvesnost oko sudbine krivine prijave za oruanu pobunu koju je, u ime majke i sestre ubijenog premijera inia, Specijalnom tuilatvu za organizovani kriminal u Beogradu 11. novembra podneo advokat Sra Popovi, ve se pojavio prvi svedok koji nedvosmisleno potvruje opravdanost teze na

kojoj poiva glavni zahtev tuitelja: da se u sluaju politikog ubistva mora istraiti i politika pozadina tog istog ubistva

Kljuni svedok: Jasna Babi PHOTO: www.index.hr Svedok u pitanju je hrvatska novinarka Jasna Babi, nekadanje udarno pero zagrebakog Nacionala. U tekstu pod naslovom Srpsko-hrvatska osovina: to povezuje Pukania, inia, Kotunicu i Montgomerya nedavno objavljenom na hrvatskom PortaluOko, ona kae sledee: Osobno sam svjedok: Sra Popovi ne grijei. Ni najmanje. Za likvidaciju Zorana inia mjesecima se pripremao teren, s raznih strana nekadanje Jugoslavije, ukljuujui Hrvatsku. Sama egzekucija, kako e se pokazati, bila je tek problem tehnike izvedbe. U pokajnikom svedoenju ex post, datom sa zakanjenjem od gotovo pune decenije, Jasna Babi prepriava detalje svog beogradskog susreta sa Vojislavom Kotunicom, iz prolea 2001, dakle u vreme kada je ovaj bio predsednik zajednice Srbija i Crna Gora, a gde je otila po novinarskom zadatku i nalogu glavnog urednika Iva Pukania. Reeno mi je kako Kotunica raspolae senzacionalnim dokazima o umijeanosti srbijanskoga premijera Zorana inia u poslove crnogorske duhanske mafije. ovek za vezu, sa hrvatske strane, zaduen da aranira susret, bio je kontroverzni crnogorski biznismen (ali i bivi savetnik Mila ukanovia i ef misije Crne Gore u SAD, koji e crnogorskog predsednika kasnije optuivati da je, zajedno sa Stankom Subotiem, bio umean u verc duvana) Ratko Kneevi, a Jasnu Babi, sa srbijanske, doekuje u Beogradu njen bivi esnafski kolega Aleksandar Tijani, u to vreme savetnik za medije predsednika SCG, koji je odvozi na mesto susreta sa Kotunicom. Susret se odigrava u skromnom, neidentificiranom beogradskom uredu, bez slubenih tajnica i predsjednikoga osiguranja. Razgovor traje ne due od desetak minuta, no Babieva odatle odlazi potpuno razoarana i neobavljenog zadatka: Nikakve dokaze nije Kotunica drao u ruci, ali je meni odrao neku vrstu predavanja o inievoj ovisnosti o crnogorskim kriminalcima, bjelodanoj iz injenice da se on jednom zgodom vozio u privatnom avionu duhanskoga kralja Stanka Subotia Caneta. injenicu je, pak, izvukao iz ve objavljenog Nacionalovog teksta, upravo s mojim potpisom. Po povratku u redakciju, urednik Pukani je, po njenim reima, i sam zbunjen onim to se desilo, i

kao jedini komentar izjavljuje sledee: Ma to je Monty (William Montgomery) neto pobrkao. Kotunica se valjda predomislio. Uesnik i svedok Nedugo posle teksta za hrvatski portal, pomenuta novinarka odlazi da gostuje na crnogorskoj TV In, a gluvu, neprobojnu tiinu srbijanskog javnog ivota (ve godinama potpuno okamenjenu) poinje da nagriza crv izvesne sumnje i neizvesnosti: hoe li Jasna Babi u toj emisiji izneti moda neto novo, to prethodno nije ve rekla u svom tekstu? O tom gostovanju, kao i o onome to je prethodno napisala i objavila, u domaim medijima, oekivano, gotovo da nije bilo ni rei. U pomenutoj emisiji novinarka je iznela tvrdnju kako su tekstovi u Nacionalu (o iniu) redom bili napisani na osnovu jednog jedinog izvora gore ve pomenutog Ratka Kneevia, koji se kasnije, na suenju Pukanievim ubicama, iskazao u najgorem moguem svetlu, kao nimalo pouzdan svedok, ovek kojem se ne moe verovati; zatim, da je ubistvo Pukania bilo namerno zatakano, a teite zloina prebaeno u Crnu Goru, uz puno znanje i aktivnu pomo hrvatske policije i tuilatva.

Killing couple: Vilijem i Lin, sluajni partneri Photo: Stock Najvanije to je rekla bila je kratka konstatacija da iza duvanske afere u Nacionalu, kao siva eminencija, stoji ameriki ambasador Vilijem Montgomeri. On je taj koji je praktino odobrio objavljivanje prvog teksta iz serije istih, zatim svojim autoritetom pokrivao lane tvrdnje Ratka Kneevia i, tavie, radi dodatne uverljivosti, podupro njegove teze izvesnim tajnim, visoko poverljivim podacima. Svi su mislili da se tu radi o zvaninim operativnim podacima CIA i stavovima Vaingtona, mada se kasnije

ispostavilo da je re o podacima dobijenim od srpskog DB-a, plasiranim za raun nekih mutnih (i veoma uticajnih) poslovnih i vojno-politikih krugova iz Srbije i Hrvatske. Drugim reima, da nije bilo Montgomerija, Pukani (i Jasna Babi) nikad ne bi ni krenuli u otvoreno medijsko difamiranje inia kao navodnog efa duvanskog kartela. Apostrofirajui Montgomerija kao najbitnijeg oveka iz senke u celoj ovoj stvari, Babieva je ukazala na vaan trag koji povezuje mnoge uesnike umeane u sam kasniji atentat na inia jer se njena pria, taku po taku, od jednog detalja do drugog, uz nulti stepen odstupanja, poklapa ne samo sa glavnim navodima upravo podnete krivine prijave, nego i sa svedoenjem Vladimira Popovia, osobe zaduene za medije u inievoj vladi, koji je svoj iskaz pred Specijalnim sudom dao pre vie od pet godina. Neke udne podudarnosti Pogledajmo stoga izjavu Vladimira Popovia koja datira od 13. aprila 2005: To je lina uloga i upetljanost amerikog ambasadora u sve to, koji je, iz samo njemu znanih linih razloga, bez ikakve veze i kontakta sa Amerikom, ili dozvole da se to uradi, dao dozvolu, to je meni priznao i ja sam to javno rekao, dao dozvolu Ivu Pukaniu i Ratku Kneeviu, dan pre objavljivanja tog prvog teksta u Nacionalu. Oni su njega zvali, konsultovali, pitali ga ta on misli, da li da objave taj tekst ili ne. On se vadio time to je rekao da nije mogao da im zabrani, jer on je demokratski ambasador i u demokratskim drutvima ta god neko hoe da napie, treba da se napie, to nije tano. To to mi je rekao nije tano, poto je naa sluba dravne bezbednosti imala tane podatke da je on preko svog saradnika koji je bio ovde u Beogradu, koji se zove Gabrijel Eskobar, danas je slubenik ambasade Amerike u Pragu, ovde u Beogradu dobio podatke iz vojne obavetajne Slube, koje mu je vojna obavetajna sluba dostavila. Ti podaci su bili pakovani i izmiljeni, da sa tim podacima ode u Hrvatsku i da napadne Mila ukanovia zbog toga to su hteli Mila da primire, da se ne rasturi Jugoslavija, iz politikih razloga, nekih njihovih globalnih, stratekih, geopolitikih, a usput, kad ve kai Mila, moe malo da zakai i Zorana, nema veze, pa neka ga zakae, pa njima da bude lake, jer je to nain na koji su navikli da fukcioniu i da rade. To je ta njegova upetljanost, njegova lina i tog njegovog slubenika, koji je vrlo brzo posle toga, kada se saznalo, kada smo saznali ko je on, pobegao iz Beograda. Otprilike tada je poela da se kreira pria: Zoran ini je dobar predsednik vlade, on je brz, on je moderan, on je stabilan, ali izgleda da je mnogo povezan sa mafijom i sa korupcijom. Isto kao to se Montgomeri izvlai od sopstvene odgovornosti tvrdei kako u demokratskim drutvima ta god neko hoe da napie, treba da napie, tako i Vojislav Kotunica krajnje neobavezno, i s umiljajem, tumai pobunu Crvenih beretki kao tobonji trajk uniformisanih lica u njihovoj radnoj i svakodnevnoj odei. Ovo prvo je deo zavere sraunate na diskreditovanje premijera susedne drave, a ovo drugo tolerisanje krenja ustavnog poretka zemlje; zajedniko za obe ove grupe ljudi jeste to to je njihovo delovanje za krajnju posledicu imalo planirano ubistvo inia, a za sam sud najzanimljiviji su pojedinci koji se pojavljuju na liniji preseka ovih dveju grupa, kao lica koja su neposredno involvirana (Kotunica, Tijani, Montgomeri).

Sufleri Kotunice i Montgomerija Ljiljana Buha, koju je pred atentat na inia kidnapovao Zemunski klan a zatim u dnevnim novinama objavljivao njene feljtonizovane ispovesti, posvedoila je pred sudom da pravi autor tih njenih pisama javnosti nisu, naravno, polupismeni zemunski kriminalci, nego lica iz Kotuniinog kabineta i Slube vojne bezbednosti. Duh, stil i rukopis tih pisama javnosti, ba kao i modus operandi, identian je poverljivim operativnim podacima koje je dobijao Pukaniev Nacional, na svakodnevnoj telefonskoj vezi sa ambasadorom Montgomerijem. I Kotunica i Nacional (kao to svedoi Jasna Babi) zatim se pozivaju jedni na druge, dakle na ucenjenu Ljiljanu Buhu i na ambasadora Montogmerija, tvrdei da je re o jasnim dokazima o kriminalnim delatnostima vlade reformista. Oni se, dakle, pozivaju na konstrukcije koje imaju istog autora. Sra Popovi u krivinoj prijavi: Poetkom septembra 2002. godine, u listovima Nacional i Identitet (za potonji je tokom policijske akcije Sablja utvreno da ga finansiraju Duan Spasojevi i osumnjieni Ulemek), u vie navrata pojavljuju se pisma Ljiljane Buhe, koja su u to vreme nalazila u privatnom zatvoru Duana Spasojevia. U tim pismima iznosi se niz optubi na raun premijera inia i njegovog okruenja (Dragoljub Miunovi, edomir Jovanovi, Goran Vesi, Dragoljub Markovi), dovodei ih u vezu sa organizovanim kriminalom. Ide se toliko daleko da se ovi ljudi koji se u pismima nazivaju kamarilom optuuju da planiraju atentat na predsednika Kotunicu (prilog br. 17). Kabinet tadanjeg predsednika SRJ, ovde osumnjienog Vojislava Kotunice, prosledio je ta pisma Republikom tuiocu sa predlogom da na osnovu njih zapone istragu. Tajming afere Nacional Pisanje Nacionala pada upravo u vreme smene amerike administracije i haosa oko izbora za predsednika SAD (etiri meseca je trajao skandal oko brojanja glasova), a Bu preuzima mandat tek krajem januara, to praktino znai da tek tada otpoinje pravi posao oko promene administracije. Afera Nacional kree tokom aprila i maja 2001, a samo pet meseci nakon toga u Americi se deava 11. septembar. Ve i iz ovoga moe se izvui zakljuak kako je Montgomeri u to vreme imao dovoljno slobode da povlai neke poteze na svoju ruku, jer je Stejt department tih dana bio obuzet drugim, mnogo preim problemima. Uz to valja uzeti u obzir i injenicu da su se SAD, kao svetska imperija, prema Balkanu oito postavljale kao prema regionu koji stoji na samom zaelju njihovih globalnih interesa. Uopte uzev, moe se rei da je Srbija veoma nisko stajala na listi njihovih prioriteta (dokaz je sam gospodin Montgomeri koji je postavljen na tako odgovornu funkciju). Ono to je jedino zanimalo SAD to je bila potreba da nove vlasti to pre raiste sa miloevievskom prolou, kao i da se iznae reenje za tada aktuelni problem tzv. Juga Srbije; sve van toga jednostavno ih nije zanimalo. Kratka biografija balkanskog konzula

Pre nego to ga je, oktobra 1997. godine, ameriki predsednik Bil Klinton imenovao za ambasadora Hrvatske, Vilijem Montgomeri je sluio kao zamenik efa misije u Sofiji (od juna 1988. do maja 1991.), ambasador u Bugarskoj (od oktobra 1993. do januara 1996. godine) i specijalni savetnik Predsednika i Dravnog sekretara SAD za Implementaciju mira u BiH. Takoe, prema podacima iz biografije biveg diplomate istaknute na internet stranici amerike misije u Zagrebu, pored funkcija u Vaingtonu, njegova druga znaajnija diplomatska nametenja ukljuuju i pozicije trgovinskog, ali i politikog nametenika u Moskvi, kao i trgovinsko-ekonomskog zvaninika u Beogradu. Funkciju ambasadora SAD u Srbiji je vrio od 2001. do 2004. godine, kada je mesecima pre isteka mandata smenjen zbog, kako se spekulie, skandala koji je njegova supruga izazvala zbog sumnje da njen mu ima aferu sa svojom sekretaricom, amerikom dravljankom, iako se u nemakoj tampi istovremeno pisalo i o vezama Montgomerijevih sa kompanijom brae Kari. Nakon prevremenog penzionisanja, umesto povratka u SAD i povlaenja iz javnog ivota na Balkanu, kako bi se moglo oekivati, bivi ambasador odluuje da ostane u kui u Cavtatu, koju je ve obezbedio tokom prethodnog mandata u Hrvatskoj, nastavlja da odrava uticaj piui za regionalne tampane medije, a na povrinu isplivavaju njegovi poslovni poduhvati, kao to je partnerstvo sa bivim savetnikom predsednika Vojislava Kotunice i kumom biveg efa DB-a Radeta Bulatovia Gradimirom Naliem. Kako se moe videti iz podataka Agencije za privredne registre, Montgomeri i njegova supruga poseduju manjinski udeo, od po petnaest procenata, u preduzeu Stracon Security, u kojem je veinski vlasnik Gradimir Nali (62 odsto). Osnovna delatnost kompanije je bezbednost i konsalting, a Montgomeri je u njoj odgovoran za strateki konsalting, meunarodne odnose i kontakte, kao i za razvoj trita. O partnerstvu Vilijema Montgomerija i Gradimira Nalia je hrvatski Novi list pisao polovinom juna 2009. godine, na sledei nain: U samo etiri godine broj zaposlenih povean je est puta: od 114 krajem 2004, 2008. u Straconu radi oko 600 zatitara. To eksplozivno irenje navelo je medije na sumnju da nije rije tek o iznimnoj poslovnoj sposobnosti, nego o napredovanju po politikim i osobnim vezama... Danas je Stracon security jedna od snanijih zatitarskih tvrtki u Srbiji, s vie od dvadeset poslovnica diljem zemlje, a osigurava nekoliko vladinih agencija, dvije banke, mono Dunav osiguranje, Delta centar najutjecajnijega tajkuna u Srbiji Miroslava Mikovia, razne tvrtke... Ovaj list dalje navodi da je najavljeno i irenje kompanije na trita iz regiona, meu kojima je Republika Srpska najzanimljivija:

Uvek sam voleo Ameriku: Goran Mati, bivi patriota Photo: Stock William Montgomery, dakle, usko je poslovno povezan s ljudima koji su provodili protiveuropsku politiku Vojislava Kotunice. Pritom je dobro podsjetiti da su neki novinari i iniu bliski ljudi Montgomeryju svojedobno predbacivali posrednu povezanost s inievim ubojstvom, preko tekstova o balkanskoj duhanskoj mafiji koje je objavljivao zagrebaki Nacional i zbog kojih je, najvjerojatnije, ubijen Ivo Pukani, zakljuuje Novi list priu o Montgomerijevom poslovnom licu. Pored toga, takoe prema podacima Agencije za privredne registre, Montgomerijevi imaju i firmu sa Goranom Matiem, bivim visokim funkcionerom JUL-a pod imenom "Montgomery Sadler Mati & Associates DOO" koja se bavi konsaltingom u oblasti spoljne trgovine i ulaganja. Trei suvlasnik je Brent Sadler, nekadanji novinar CNN i izveta iz Beograda tokom ratnih dejstava NATO. Po ocenama upuenih, sam gospodin Montgomeri nikad se nije pokazao kao naroito uspean slubenik svoje vlade. Naprotiv, ostao je upamen po mnogim loim potezima i teti koju je inio amerikoj administraciji. U decembru 2003, na primer, daje garancije Stejt departmentu kako e na decembarskim izborima svakako pobediti njegova koalicija (Otpor, oieni DS I G17 Plus); pretpostavljene ak uverava kako e on lino odluivati o novom premijeru. Dogaa se, meutim, suprotno od toga: na mesto predsednika vlade imenovan je Kotunica, to drugim reima znai da vlast preuzimaju desni nacionalisti i jataci Ratka Mladia. Povratak na mesto zloina Nakon sedam punih godina potpune ilegale, u Srbiji gotovo zaboravljen od javnosti, umirovljeni ameriki diplomata vraa se na velika vrata, to ne treba shvatiti samo u doslovnom znaenju te rei (brani par Montgomeri se ove godine vratio u Srbiju i naselio u beogradskom naselju Neimar), nego i u smislu medijsko-spisateljske pompe. Naime, penzionisani konzul objavio je nedavno knjigu memoara Kad ovacije utihnu

(podnaslov: Seanja poslednjeg amerikog ambasadora u Jugoslaviji: Borba sa demokratskom tranzicijom), koja je predstavljena na Fakultetu politikih nauka, da bi nakon toga za Montgomerijovom malenkou zavladala prava medijska pomama, bivi ambasador daje intervjue levo i desno, od dnevnog lista Pressa do Danasa, od gostovanja na sarajevskoj TV 1 do emisije "Svedok" na RTS-u (od 17. novembra 2010). Po pravilu, on se tu pojavljuje u ulozi samozvanog strunjaka ne samo za geopolitika pitanja i dobrog poznavaoca Balkana nego i ovlaenog tumaa okolnosti koje stoje iza inievog ubistva (Ubistvo inia nema politiku pozadinu).

Obavezni zain: Aleksandar Tijani, miroija Photo: Stock Medijsku podrku, pritom, dobija od lica koja su redom uesnici i sauesnici iz vremena duvanske afere, kako Aleksandra Tijania, beogradskog kurira za vezu koji je doekao hrvatsku novinarku Jasnu Babi u prolee 2001. i odveo je kod Kotunice da bi tamo dalje razradili strategiju kampanje protiv inia, tako i glavnog urednika Pressa (karijeru zapoeo kao kolumnista u Panorami pod urednitvom Brace Grubaia, pa preko srpskog Nacionala i Kurira stigao do dananjeg Pressa). Njegova je uloga ovog puta da diskvalifikuje tubu porodice ini, kako bi se jednom zauvek stavila taka na pitanje ubistva premijera. Montgomeri im nikad nije bio potrebniji nego sada, kada se lako moe dogoditi da istraga obuhvati mnogo iri krug ljudi, ukljuujui i Aleksandra Tijania i Kotunicu i urednika Pressa (a i samog Montgomerija)? Neka pitanja koja se sama nameu I da nije prethodno podignuta krivina prijava zbog oruane pobune JSO, intervju Jasne Babi takve je specifine teine da bi javni tuilac, po slubenoj dunosti, morao da reaguje i neto preduzme. Umesto toga, balkanskog biznismena Montgomerija dovode na javni servis svaki as i po potrebi izvlae iz olinjalog medijskog cilindra RTS kao osmo svetsko udo, dok dravne firme u Srbiji, za svoje obezbeenje angauju njegove i Nalieve bive pripadnike JSO ili rasformirane korpione.

Gde su ministarka pravde Malovi, Homen, Dai, Tomo Zori, tuilac Miljko Radisavljevi da daju komentar na ove, u pravnokrivinom smislu, tako znaajne tvrdnje Jasne Babi? Podnoenje prijave Sre Popovia dira u srce delikatnog balansa izmeu postmiloevievske i postinievske Srbije; ta prijava pomera ugaoni kamen na kojem poiva temelj ove drave optereene miloevievskim nasleem i tajkunskim zagrljajem, pretei da e sruiti itavo to zdanje, zasnovano na laima, korupciji, dilovima i nesprovedenim reformama (kako vojnih tako i civilnih slubi bezbednosti), pretei u krajnjoj instanci da se pretvori u lavinu koja nosi sve pred sobom i toga su svi svesni. Zbog ega tu lavinu ne pokrene predsednik Srbije i vladajui DS, odnosno kakav oni mogu imati interes da zatakavaju zloin ija je rtva predsednik njihove stranke i nosilac demokratskih promena u zemlji? Zbog ega je predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarevi stavila taku na sudski postupak, izraavajui pritom jasnu ne sudsku, ve politiku volju da ubice i sauesnici ne budu izvedeni pred lice pravde? Nije potrebno pokrenuti istrani postupak da bi se dolo do zakljuka da je Aleksandar Tijani, kao savetnik za medije Vojislava Kotunice, bio jedan od predvodnika medijske hajke na ubijenog premijera. Kako je mogue da aktuelna vlada Srbije zbog toga nije smenila Tijania sa mesta direktora RTS-a, ve je praktino omoguila da se i preko javnog servisa nastavi bestidna kampanja Vojislava Kotunice? injenica koja ovu ocenu, da se radi o bestidnoj kampanji, samo potvruje, bio bi i film "Medijska pozadina ubistva", koji je naruio i platio direktor RTS-a, Aleksandar Tijani, i koji je na dravnoj televiziji emitovan na godinjicu atentata, a kojim se jasno sugerie da je atentat na Premijera organizovao Vladimir Popovi. Nakon emitovanja filma, Tijani je Specijalnom tuilatvu podneo "zahtev za pokretanje istrage za atentat" protiv Vladimira Popovia, iako je znao da za to nema nikakvog osnova i da je film tendenciozno reiran upravo zato da bi se u javnosti stvorio ovaj utisak. Sva istraivanja javnog mnjenja pokazuju da se podrka DSS-u kree oko cenzusa za ulazak u parlament. DSS vie nije na vlasti, za Tadia ta vrsta izgovora vie ne moe da vai. Postoji samo jedan logian odgovor: ubice premijera su jo uvek tu, dovoljno uticajni da i dalje kreiraju budunost graana Srbije. * Tekst preuzet sa sajta Peanika

BIA: Kupovina nametaja, strogo poverljiva informacija

Dravni poslovi elieve verenice

Pie: Ivan Nini Veliina slova:

Dobar nametaj kuu gradi: Boidar eli (desno, veseo) i njegova verenica Vesna Jemenica (u sredini, vesela) Photo: Stock Bezbednosno-informativna agencija (BIA) kupila je u decembru prole godine nametaj za opremanje svojih prostorija od preduzea Nitea d.o.o. Beograd. Bez obzira to je ukupna vrednost kupljenog nametaja 7.232.301 dinar, BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajui to kao poverljivu nabavku, pokazuju podaci do kojih je doao sajt Pitaljka. Da problem bude vei, suvlasnik i direktor preduzea za trgovinu kancelarijskim nametajem Nitea je Vesna Jemenica, verenica doskoranjeg potpredsednika Vlade Srbije Boidara elia

Nitea fotelja funkciju uva: Saa Vukadinovi, BIA ef, lagano oputen u komadu nametaja Photo: Stock Doli smo do zvaninog dokumenta Uprave za trezor Ministarstva finansija koji pokazuje da je BIA sa svog budetskog rauna na raun preduzea Nitea d.o.o. izvrila pet pojedinanih uplata. Prva uplata od 59.218,24 evra izvrena je 8. decembra, da bi potom iznos od 4.513,63 evra BIA uplatila 13. decembra, zatim iznos od 207,97 evra 16. decembra, a ve 14. decembra izvrene su dve uplate od 5.569,88 evra i 989,79 evra. Konaan zbir svih uplata koje je BIA izvrila u korist preduzea Nitea iznosi 70.932,73 EUR, to ukazuje da je u pitanju tzv. nabavka velike vrednosti.

BIA tajno kupuje nametaj

Sve nabavke ija vrednost premauje 2,9 miliona dinara (oko 28.000,00 evra) prema Zakonu o budetu Republike Srbije za 2011. godinu, predstavljale su nabavke velike vrednosti za koje je naruilac u obavezi da raspie javni poziv. BIA spornu nabavku nigde nije oglasila pa se postavlja pitanje da li je i na koji nain primenjen Zakon o javnim nabavkama? Pozivajui se na pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, saradnik Pitaljke obratio se pismenim zahtevom nadlenima u BIA. Zatraio je kopije izvetaja o ocenjivanju tenderskih ponuda, ugovora o nabavci izmeu BIA i preduzea Nitea i fakture koje je Nitea ispostavila, a BIA platila. Meutim, sve to je traeno BIA je odbila da dostavi. Time bi se uinile dostupnim informacije i dokumenta koja su propisima, odnosno slubenim aktom zasnovanim na zakonu, odreeni da se uvaju kao tajna i dostupni su samo odreenom krugu lica, a zbog ijeg bi odavanja mogle nastupiti teke posledice po interese zatiene zakonom, navodi se izmeu ostalog u odgovoru iz kabineta direktora BIA, ali se ne objanjava na koje se to teke

posledice misli. Nadleni u BIA priznaju da zbog poverljivosti ta institucija nije sprovela redovan postupak javne nabavke putem otvorenog poziva za sve zainteresovane prodavce nametaja.

Idealna za sasluanja: BIA kolekcija iz obavetajnog programa Nitea Photo: Stock U pitanju je postupak javne nabavke koji je izuzet iz redovnog postupka javnih nabavki zbog poverljivosti nabavka sredstava za posebne namene koje moraju biti praene posebnim merama kontraobavetajne i bezbednosne zatite tajnih podataka, na osnovu lana 7. taka 4. Zakona o javnim nabavkama, navodi se u odgovoru. Iz kabineta direktora BIA objanjavaju da je nabavka sprovedena u skladu sa Uredbom o odreivanju sredstava za posebne namene za potrebe BIA (Sl.glasnik RS, broj 21/09) i internim aktom BIA o nainu sprovoenja nabavki sredstava za posebne namene, a na osnovu odluke o pokretanju postupka poverljive nabavke koju je donelo ovlaeno lice.

Do tajne nabavke preko uredbe Vlade

Moj Boa nije gulikoa: Vesna Jemenica, woman in love Photo: Stock Prema objanjenju dobijenom u BIA, nabavka je sprovedena u skladu sa Planom nabavke za 2011. godinu, tako to su pozivi sa dokumentacijom za dostavljanje ponude upueni na adrese est renomiranih dobavljaa, a sve pod kontrolom komisije koja je formirana u tu svrhu. Prilikom otvaranja ponuda prisustvovali su ovlaeni predstavnici ponuaa, izvrena je struna ocena ponuda, doneta je odluka o izboru najpovoljnije ponude i nakon toga je zakljuen kupoprodajni ugovor. Namee se pitanje zato nadleni u BIA smatraju da dokumentacija koja se odnosi na nabavku nametaja od preduzea Nitea d.o.o. ne treba da bude dostupna javnosti? Kako verovati da je upravo Nitea dostavila najpovoljniju ponudu? Zato je i na osnovu kojih kriterijuma je BIA izvrila ui izbor est preduzea od kojih e zatraiti ponude? Takva procedura je svojstvena upravo za nabavke male vrednosti, a ne za nabavku ija je vrednost 7,2 miliona dinara. Kojim razlozima su se nadleni u BIA rukovodili kada su odluili da nabavku nametaja izvre na ovako netransparentan nain? Razlog za odluku o pokretanju postupka poverljive nabavke u konkretnom sluaju je zatita podataka o konkretnim specifikacijama predmeta nabavke sredstava namenjenih opremanju slubenih prostorija, restriktivnih prostora koje Agencija koristi za izvravanje svojih zadataka, navodi se u odgovoru koji je dala BIA i dodaje da je uporite za ovakav postupak lan 7. stav 4. Zakona o javnim nabavkama i lan 5. stav 1. taka 10. Uredbe o odreivanju sredstava za posebne namene BIA. Jo u martu 2009. godine Vlada Srbije usvojila je problematinu uredbu kojom se utvruju poverljive nabavke za potreba BIA mimo redovne procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Na nabavku sredstava za posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se ureuju javne nabavke, navodi se u lanu 1 uredbe. lanom 2 uredbe propisano je da sredstva posebne namene jesu nepokretnosti i pokretne stvari u svojini Republike Srbije, koje Agencija koristi

za obavljanje poslova iz svog delokruga. Inae, pod poverljive nabavke uredbom se podvodi najiri mogui spektar robe, odnosno dobara koji BIA koristi u svom radu, ukljuujui i nabavke prevoznih sredstava, sredstava za opremanje prostorija, ali i opreme, alata, pribora, delova, sitnog inventara i potronog materijala za izradu, odravanje i eksploataciju pokretnih stvari za posebne namene.

Nedostino za e-novine, dostino za BIA operativce: Inspektorski sto Frezza, strah i trepet optuenih Photo: Stock NVO Transparentnost Srbija je odmah nakon usvajanja sporne uredbe pozvala Vladu Srbije da hitno izmeni ovaj podzakonski akt, upozoravajui da se njime prave izuzetci koje ne doputa Zakon o javnim nabavkama. Prema navodima iz saoptenja te organizacije, zakon nalae da se u svakom konkretnom sluaju, pre odreivanja poverljivosti, utvrdi da li bi saznanje neovlaenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju odreene specifikacije ili da se vre od odreenog ponuaa, ugrozilo bezbednost drave i graana. Takoe, Transparentnost Srbija je u septembru 2009. godine podnela Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu zakonitosti ove uredbe. Na koji nain javno obelodanjivanje podataka o nabavci kancelarijskog nametaja za potrebe opremanja prostorija BIA moe da ugrozi bezbednost drave i graana nije poznato. A jo manje su poznati argumenti kojima su se nadleni u BIA rukovodili kada su odluili da ne raspisuju javni tender na koji bi se javili svi zainteresovani prodavci kvalitetnog nameataja u Srbiji. Prema javnim podacima Agencije za privredne registre (APR) direktor preduzea Nitea d.o.o. Vesna Jemenica koja ujedno u tom preduzeu ima 50 odsto vlasnikog udela, dok je Veselin Jemenica vlasnik preostalih 50 udela.

Nitea d.o.o. prodaje nametaj dravnim organima

Fotelja za bezbedosno interesantne pojedince: Elegantna, neudobna, lako se ukljuuje u struju, radi na 220v Photo: Stock Pored Bezbednosno-informativne agencije u zadnjih ped godina (2007-2011) preduzee Nitea d.o.o. iz Beograda opremalo je kancelarijskim nametajem nekolicinu dravnih organa, agencija i ustanova i na tom poslu je inkasiralo preko 40 miliona dinara (392.000 evra), pokazuju podaci do kojih je dola Pitaljka. Samo tokom 2010. i 2011. godine Nitea je od saradnje sa dravnim organima zaradila neto vie od 33 miliona dinara (323.500 evra). Od ovog preduzea nametaj su kupovali Agencija za kontrolu letenja SCG, Agencija za lekove, Uprava za zajednike poslove republikih organa, Fond za PIO, Optina Savski venac, Akreditaciono telo Srbije, Dom omladine Beograda, Zvezdara teatar, SANU, JKP Toplana Valjevo... Direktnom pogodbom i bez raspisivanja javnog poziva, Fond za podrku investicijama u Vojvodini (Vojvodina Investment Promotion-VIP) kupio je u junu prole godine po ceni od 55.883 evra kancelarijski nametaj od firme Nitea d.o.o. iz Beograda, ija je direktorka i suvlasnica Vesna Jemenica, verenica tadanjeg potpredsednika Vlade Srbije Boidara elia. Prethodno je Fond raspisao otvoreni javni poziv koji je Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki ponitila u celini, zato to su kriterijumi iz tenderske dokumentacije, ukljuujui nazive proizvoaa, dimenzije i teinu nametaja, bili postavljeni tako da na tenderu moe da pobedi iskljuivo Nitea d.o.o. Umesto da otkloni uoene nepravilnosti i ponovo raspie tender, Fond je kroz pregovaraki postupak nabavku poverio firmi Nitea, pravdajui to hitnou.

Sve je lake na nametaju: Vesna & Boa, happy couple Photo: Stock Fond za podrku investicijama u Vojvodini objavio je u Slubenom glasniku 18.2.2011. godine javni poziv za nabavku kancelarijskog nametaja okvirne vrednosti od 5 miliona dinara bez PDV-a. Pre nego to je istekao rok za podnoenje ponuda u zatvorenim kovertama, preduzee Ktitor d.o.o. iz Beograda Fondu je uloilo tzv. zahtev za zatitu prava, ukazujui da konkursna dokumentacija, odnosno uslovi za uee na tenderu nisu izraeni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Fond je reenjem od 28.3.2011. godine odbio sve albene navode Ktitora kao neosnovane, da bi potom Ktitor uputio novu albu Republikoj komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki. U obrazloenju svog zahteva za zatitu prava, nadleni u Ktitoru su istakli da je Fond u javnom pozivu za nabavku nametaja izradio tehnike specifikacije tako da odgovarajui nametaj moe ponuditi iskljuivo ekskluzivni zastupnik ino-proizvoaa upravo onog nametaja iji je opis dat u konkursnoj dokumentaciji, to jest, Nitea iz Beograda.

Kupuju stolicu od tano 15 kilograma

Ukazano je da su specifikacije nametaja koji je predmet nabavke opisane u milimetar, centimetar i gram bez ikakvog mogueg, makar minimalnog, odstupanja, kao i to da je za svaki komad nametaja tano naznaen odreeni proizvoa. Da problem bude vei, Fond je predvideo da sa 40 pondera boduje rok isporuke, a da se najpovoljnija cena boduje sa svega 30 pondera. Data je prednost dobavljau ija je roba opisana u konkursnoj dokumentaciji, te koji istu ima na lageru ili se sa ino-proizvoaem ve dogovorio o isporuci, upozorili su iz Ktitora. Ovo preduzee u albi istie i to da za odreene komade nametaja (stolice) Fond zahteva prilaganje sertifikata o ispunjenosti EN standarda, koji se u Srbiji jo uvek ne izdaju.

Da ula uivaju: Radni sto za kojim optueni dobrovoljno sve priznaju i potom, iz udobnih fotelja, potpisuju sopstvenu optunicu pod sloganom - jednostavno je savreno Photo: Stock Republika komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je 10.4.2011. godine albeni zahtev preduzea Ktitor kao osnovan i postupak javne nabavke je poniten, a Fondu je naloeno da u roku od 15 dana preduzeu Ktitor nadoknadi trokove postupka u visini od 60.000 dinara. Komisija je prihvatila sve navode Ktitora i u obrazloenju svoje odluke konstatovala je da je Fond za svaki artikal postavio detaljne i izrazito precizne tehnike zahteve koji idu od toga koje estetske kriterijume traeni komadi nametaja moraju da zadovolje, preko preciznih dimenzija, materijala od kojih moraju biti izraeni, a za odreene komade i do tane tenine koje moraju biti (npr. stolica za koju je definisano da mora imati teinu od tano 15 kg). Prema navodima Komisije, Fond je za svaki komad nametaja koji kupuje naznaio i naziv prozivoaa, kao i proizvodni program oznaenog proizvoaa kojem konkretni komad nametaja pripada, kao na primer, proizvoa FREZZA CX Executive ili ekvivalentno. Dakle, ovakvim timovanjem tenderskih karakteristika Fond za podrku investicijama u Vojvodini nedvosmisleno je prekrio lan 39. stavove 3. i 4. Zakona o javnim nabavkama, to je Republika komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki i konstatovala svojom odlukom. Ukoliko ponovi postupak za javnu nabavku dobara koja su bila predmet ovog postupka javne nabavke, naruilac je duan da prilikom njenog sprovoenja u svemu postupa na nain propisan odredbama Zakona o javnim nabavkama i odgovarajuih podzakonskih akata, navodi se u obrazloenju reenja Komisije. Umesto da raspie novi javni poziv bez diskriminatorskih uslova, Fond je ponovio postupak nabavke nametaja, ali ovog puta direktnom pogodbom kroz tzv. pregovaraki postupak. Fond je 26. maja 2011. godine odabrao nekolicinu prodavaca nametaja od kojih je zatraio ponude, nakon ega je uz direktnu pogodbu posao

dodelio firmi Nitea d.o.o. iz Beograda. U svom obavetenju koje je objavljeno u Slubenom glasniku broj: 116/08 od 8. jula 2011. godine, Fond za podrku investicijama u Vojvodini istie veoma interesantne razloge zbog kojih je nabavka sprovedena direktnom pogodbom.

Direktna pogodba uz izgovor hitnosti

Naruilac je doneo odluku o pokretanju pregovarakog postupka, bez objavljivanja javnog poziva iz razloga izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima, ije nastupanje ni u kom sluaju ne zavisi od volje naruioca, zbog ega naruilac nije mogao da postupi u rokovima odreenim za otvoreni ili restriktivni postupak, pie u obrazloenju Fonda. Ta institucija kae da su razlozi izuzetne hitnosti prouzrokovane aneksom ugovora broj: 93-00016/2009, od 30.9.2009. godine, izmeu Agencije za evropske integracije i ekonomski razvoj Saveznog ministarstva finansija Republike Austrije i Vlade AP Vojvodine. Prema tom dokumentu navodno se, kao rok za zavretak projekta Strateko partnerstvo pri podrci Integrisanog programa privrednog razvoja AP Vojvodine, gde su i obezbeena sredstva za realizaciju ove nabavke, navodi 30.juna 2011. godine.

Sake i sui, srea u dui: Vesna Jemenica, zalogaj za poslovne partnere Photo: Stock Nepotpuna apsorpcija i realizacija odobrenih sredstava, do koje bi dolo nesprovoenjem ove nabavke zakljuno sa 30.6.2011. godine, predstavljala bi negativnu referencu prilikom apliciranja AP Vojvodine za naredne, pre svega IPA projekte i fondove, pie u obrazloenju odluke Fond za podrku investicijama u Vojvodini. Iz te institucije navode da su reenje o ponitavanju prvobitno raspisanog tendera primili od nadlene Komisije tek 17. maja 2011. godine, te od tog trenutka nije bilo mogunosti da iznova pokrenu otvoreni niti restriktivni postupak, imajui u vidu Zakonom o javnim nabavkama propisane rokove koji se odnose na ove postupke.

Dakle, uz ovakvo obrazloenje Fond za podrku investicijama u Vojvodini na perfidan nain je izbegao sprovoenje otvorenog postupka javne nabavke koji je svakako transparentniji i daleko konkurentniji od pregovarakog postupka. Uostalom da je prvobitni javni poziv, koji je bio raspisan 18. februara 2011. godine, bio usaglaen sa zakonom, a ne sa tehnikim karakteristikama iskljuivo jednog ponuaa firme Nitea d.o.o, onda bi bilo sasvim doboljno vremena da se nabavka realizuje. S druge strane, ne samo da po nalogu Komisije nije sproveden novi tender, nego je nabavka vredna 5,7 miliona dinara dodeljena preduzeu verenice tadanjeg potpredsednika Vlade Srbije Boidara elia, ba kako je bilo zamiljeno i planirano, ali u prvi mah nije uspelo. * Tekst sa sajta Pitaljka prenosimo uz dozvolu autora

Filaret trai od Daia protivuslugu

Beli aneo stie na naplatu

Pie: Bojan Bednar Veliina slova:

It's payback time: Ivica Dai prima crkveno priznanje Photo: kurir-info.rs udovine stvari stavljaju se na teret vladici mileevskom Filaretu: da naplauje "carinu" svakom sveteniku koji putuje van eparhije i da progoni i proklinje svetenike i njihove porodice. Ako nam je stalo do sekularizma, takve prie trebalo bi odmah staviti po strani. Ipak su se svetenici obavezali na posluanje, pa neka sluaju. Ili neka se, kao u ovom sluaju, ale nadlenima u SPC. Meutim, ako nam je stalo do sekularizma, morali bismo se grdno zabrinuti jer je optubama pritisnuti vladika, koji e navodno biti penzionisan na Saboru

SPC, traio zatitu od Ivice Daia koji, u odsustvu zdravog razuma u Srbiji, obnaa funkcije zamenika premijera i ministra policije

Crkveno-bezbednosne snage apeluju: Naoruani Filaret Photo: www.pcnen.com Ne zna se ta je stranije, da li to to vladika drsko eli da iskoristi svoje prijateljstvo sa Daiem i trai da visoki dravni funkcioner posreduje u stvari koja se iskljuivo tie SPC, ime vrlo nasilno pokuava da obesmisli sekularnost drave, ili to to je Srbija dopustila da bilo koji pojedinac, a posebno Ivica Dai, bude prihvaen kao nesporni sudija u svim stvarima. Bezobrazluk vladike Filareta, naravno, nije neutemeljen, jer on samo trai protivuslugu za male znake panje koje je inio Ivici Daiu, a pre njega Slobodanu Miloeviu. Kao velikodostojnik SPC koji se, za potrebe agitacije, dohvatio pukomitraljeza, vladika Filaret, pozivajui na "odbranu srpskih ognjita preko Drine", pruao je Slobodanu Miloeviu bezrezervnu podrku koja je svojom priljenou nadmaivala kanonski podrazumevane "molitve za careve". Zgoda sa puetinom zbila se, dodue, pre nego to je izbaran za vladiku, ali nije spreila njegov izbor niti brine vernike (bar se tako ini posmatrajui stvari sa strane) koji ga redovno i smerno pominju u molitvama, i od kojih se i ne oekuje da se usprotive, pa se moe zakljuiti da, bar kad je Filaretov poloaj u SPC u pitanju, za sada sve kako bi i trebalo da bude.

Uostalom, SPC se nije ogradila ni kada je ordenom Mileevske eparhije "Beli aneo" darovan Ivica Dai koji je preko svog potinjenog, ministra prosvete arka Obradovia, pokuao da se odui crkvi tako to je predloio ukidanje veronauke u kolama. Ni to nije bilo dovoljno da SPC reaguje na poast ukazanu Daiu. Zato, poto sankcija do sada nije bilo, vladika Filaret nije imao razloga da misli da se na njegovo ponaanje ne gleda blagonaklono, pa se naao zateenim i uvreenim to braa episkopi ele da ga penzioniu, jer to nije ba est sluaj. Zato od Daia trai da odui bar "Belog anela" ako je ve zaboravio na pukomitraljez. Meutim, za status Filaretovog spasitelja, Daia je najvie kandidovalo njegovo protivzakonito ponaanje. Vladika je video kako je Dai ekspresno smenio Sretena Ugriia, kako se bahati po medijima zloupotrebljavajui svoja ovlaenja i komanduje odstrel javnih linosti. Ne bez divljenja, vladika Filaret je zahvaljujui tim sluajevima uvideo i kako Daia niko nije ni pokuao da sprei da, preskaui poetni firerovski korak, umesto spaljivanja knjiga "problem" rei u korenu, tako to e spaliti knjievnike. Video je vladika Filaret i kako njegov kolega, muftija Muamer Zukorli, eljan abrova, plagira Daiev, u Boriku dobro oprobani recept za publicitet i izmilja prie o atentatu. Sa orednom ili bez njega, Dai je za Filareta ali i za sve ostale spremne da zarad ouvanja poloaja i novca prekre zakone, jedino pravo reenje, jer ne bira sredstva. Kako Filaret misli da bi Dai mogao da mu pomogne, ipak nije jasno. Budui da je lider socijalista, i to bi valjda trebalo da bude normalno, na dobrom glasu u SPC jer ga mnogo vladika ceni zato to "odmah kae ta moe, a ta ne", pretpostavka je da Filaret ne bi zahtevao od Daia da na Sabor SPC uleti praen andarmerijom. Verovatno pamti kako je Dai, meajui se po obiaju u stvari koje ga se ne tiu, pogurao kad je zatrebalo da SPC bude namirena. Zbog toga je time zaduio vladike koje, nada se Filaret bajkovitom zavretku prie, Dai sada samo treba lepo da zamoli da ga ne poalju u penziju. Zato Filaretov zahtev koji e Dai, sasvim je izvesno, u potpunosti ignorisati, nije toliko problematian. Ogroman, problem koji bi svakome ko potuje svoju inteligenciju trebalo da bude primaran je kako sa autokratskih visina vratiti Daia tamo gde mu je mesto, u doboki mrak politike istorije?

http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1079753.html (Karla del Ponte)