You are on page 1of 6

Наречја и дијалекти српског језика

Дијалекти

Кључне речи: јужнословенска група, наречја, штокавско наречје,


староштокавско, новоштокавско, косовско-ресавски, призренско-
тимочки, шумадијско-војвођански, зетско-јужносанџачки,
источнохерцеговачки, млађи икавски, истарски икавски, смедеревско-
вршачки
Резиме:
Српски језик припада индоевропској језичкој групи, групи словенских
језика (западнојужнословенски). Штокавско наречје обухвата екавски,
(и)јекавски и икавски изговор; дели се на староштокавске и
новоштокавске дијалекте. Основицу српског књижевног језика чине
новоштокавски дијалекти: источнохерцеговачки и шумадијско-
-војвођански

Скица:
- Српски језик у оквиру језичке породице
- Наречја
- Штокавско наречје
- Изговор старог гласа јат
- Развитак акцента и облика
- Штокавско наречје екавског изговора
- Штокавско наречје (и)јекавског изговора
- Штокавско наречје икавског изговора

Српски језик у оквиру језичке породице


Српски језик припада заједници словенских језика, и један је од
потомака прасловенског језика. У оквиру индоевропске породице
словенска грана се сврстава међу источне гране, заједно с иранском и
индоиранском граном, те и с албанским језиком који нема ближих
сродника, па је самостална грана.
Од источноиндоевропских грана словенским језицима је најближа
иранска,од западних - германска.
Низ јужнословенских речи има паралеле у балтичким језицима. Зато је
вероватно да се постојбина јужнословенских предака налазила у
прадомовини првобитно у непосредном суседству балтичких племена.
Балтички језици: источнобалтички( литавски и летонски) и
западнобалтички(изумрли старопруски)
Подскупине јужнословенске групе језика: западнојужнословенска
(српски и словеначки) и источнојужнословенска (македонски и
бугарски)
Српски језик је као систем својих дијалеката један од најоригиналнијих
и у словенским и у европским размерама. Карактерише га пре свега
изванредна структурна разноликост дијалеката (варира у падежном
систему, броју глаголских времена, акценту...). А само по броју могућих
комбинација у акценту - српски језик досеже укупност свих европских
језика.

Наречја
Српскохрватски говори се у науци деле на три наречја ( групе
дијалеката): штокавско, чакавско и кајкавско. Штокавско наречје
заузима простор првенствено на подручју средњовековне српске
државе и у суседним областима; чакавско је настало на земљишту
средњовековне (Далматинске) Хрватске и у понеким оближњим
пределима; кајкавско у Панонској Хрватској (Славонији).
На распоред наречја и дијалеката утицале су масовне миграције у доба
турског освајања, од почетка 15. века до дубоко у 19. век. Бежећи
испред освајача, становништво се селило углавном ка северозападу,
на земљиште које је остајало под хришћанском влашћу. Чести су били
и покрети с подручја динарског и шарпланинског масива ка
североистоку, ка плодним долинама и равницама. На тај начин се
штокавско нарачје ширило на рачун чакавског, донекле и кајкавског, а
створене су и дијаспоре насеља српскохрватског језика у суседним
земљама (Италији, Аустрији, Моравској, Словачкој, Мађарској, Румунији,
Турској).
Срби говоре дијалектима штокавског наречја, Хрвати штокавским,
чакавским и кајкавским, Муслимани и Црногорци само штокавским.

Штокавско наречје
Штокавско наречје обухвата све говоре српског језика у Србији и Црној
Гори. Обухватало је и некадашњу Босну и Херцеговину, велики део
говора у Хрватској, у Славонији и Барањи, у Банији, на Кордуну, у Лици
и на далматинском копну. Највећи део територије некадашњег
српскохрватског језика покривало је ово наречје. Физиономија
штокавског дијалекта је настала због масовних сеоба изазваних
турском инвазијом. Највећи део шток. територије био је у своје време
под Турцима, или бар под аустријском Војном границом, а готово цело
данашње кајк. и чак. подручје били су увек изван турске власти.
Нештокавски говори се приближавају словеначком језику. Призренско-
тимочки дијалекат нагиње источнојужнословенској подскупини.

Изговор старог гласа јат


Према томе којим је гласовима замењен стари глас јат, штокавско
наречје се дели на
екавски, (и)јекавски и икавски изговор.

Развитак акцента и облика


По овом критеријуму је настала подела на:
старије штокавске дијалекте (староштокавске) и млађе
штокавске дијалекте (новоштокавске).
Граница новоштокавске области на југоистоку на потезу је од Боке
которске преко Колашина, Краљева и Београда до румунске границе у
Банату.

Штокавско наречје екавског изговора

а)Старији штокавски дијалекти:


1) призренско-тимочки дијалекат
2) косовско-ресавски
3) славонски штокавски дијалекат екавског изговора

б)Млађи штокавски дијалекти


1) шумадијско-војвођански

Косовско-ресавски дијалекат се пружа у дугом појасу правцем


југозапад - североисток од албанске границе (на метохијским
Проклетијама преко Косова и Копаоника) прелазећи у Банатској
клисури на леву обалу Дунава. Граница стиже до ушћа Ибра у Западну
Мораву. Простире се преко Крагујевца, Смедеревске Паланке и
Смедерева. Миграције које су далеко рашириле границе овог дијалекта
падају у доба турске владавине. У матичну област косовско-ресавског
дијалекта у врло великом броју су се уселили Албанци.
Особине: већина говора нема краткоузлазни акценат: старо -
непренесено место акцента за један слог унапред: нема сугласника х;
чест је компаратив на -ши (белши, црнши, новши); футур се гради по
обрасцу: ће да ради, ће пише.
Смедеревско-вршачки говори заузимају део северне Србије, углавном у
троуглу Београд - Крагујевац - ушће Велике Мораве, и југоисточни део
Баната. Прелазни говори према шумадијско-војвођанском и косовско-
ресавском дијалекту настали су најчешће мешањем становништва.
Некада је земљиште овог говора било знатно пространије. Из тог
подручја су мигрирали тзв. Галипољски Срби у околину Галипоља у
Турској (после 1. светског рата пресељени у Македонију).
Призренско-тимочка дијалекатска област простире се између
косовско-ресавског дијалекта и граница мак. и буг. језика. У долини
Велике Мораве, у источној Шумадији и у околини Београда знатан број
места је насељен у 18-19. веку носиоцима овог дијалекатског типа.
Говори ове зоне генетски припадају шток. кругу, али су у великој мери
преображени прихватањем тзв. балканизама.
Особине: неки говори чувају стари полугласник који се у свим другим
штокавским дијалектима развио у а; неки говори чувају вокално л (влк,
слнце, слза) које је у књижевном језику дало у (неки говори овог
дијалекта уместо вокалног л имају лу); чувају се само два падежа:
номинатив и акузатив; постоји само један акценат; инфинитив је
нестао.
Шумадијско-војвођански је дијалекат војвођанских Срба изузев оних у
југоисточном Банату (и колониста из доба после 1. одн. 2. светског
рата), а такође и западног дела северне Србије, у простору између
ушћа Дрине, Моштанице код Београда, Краљева и ушћа Јадра. У доба
пре миграција велики део Војводине је имао мађарско или мешано
становништво. У 15. и 16. веку шумадијско-војвођански диј. је захватио
целу Војводину, као и неке пределе у данашњој Мађарској и Румунији,
а велика сеоба 1690. створила је нове јаке насеобине у зони
Будимпеште.Већина истурених насеља касније је подлегла
асимилацији.
Говори шумадијско-војвођанског дијалекта, нарочито они у Србији
између Колубаре и Дрине, налазе се у основици екавске верзије
српског књижевног језика. Тај је дијалекат био подлога предвуковског
књижевног језика код Срба у 18. и 19. веку (уколико је тај језик био
народни, а не црквени), а у Вуково време је прилагођен тако да су
разлике према јекавској верзији књижевног језика Срба у начелу
сведене на замену јата.
Особине: четвороакценатски систем; нова деклинација

Штокавско наречје (и)јекавског изговора


а) староштокавски дијалекат
зетско-јужносанџачки
б) новоштокавски дијалекат
источнохерцеговачки
Зетско-јужносанџачки дијалекат се простире од Јадранског мора
(Пераст - Улцињ) до албанске границе, па преко већег дела Црне Горе
до сјеничког краја у Србији (Санџак).
Особине: два силазна акцента, (и)јекавска замена јата, меко с и з када
је јотовано, уместо цветала - ћетала, медвјед - међед; ине разликују се
локатив и акузатив.
Источнохерцеговачки је најраспрострањенији шток. дијалекат. Захвата
Херцеговину источно од средњег и доњег тока Неретве, Дубровачко
приморје, северозападну половину Црне Горе, југоисточну Босну и
босанско Подриње до Саве, те југозападну и западну Србију.
Говори источногерцеговачког дијалекта блиски су српском књижевном
језику. Тим је дијалектом говорио и писао и В. Стефановић Караџић.
Вук и народне песме које је он објавио утицали су да
источнохерцеговачки постане основица књижевног језика. Ипак, он се
од тог језика данас разликује низом појединости.
Особине: четвороакценатски систем, јат је замењено са "ије"/"је"
(пјесма, снијег) и "и" (волио); раширено је јекавско јотовање (ђевојка,
ћерати); нема гласа х.

Штокавско наречје икавског изговора


1) посавски икавски
2) млађи икавски
3) истарски икавски
Млађи икавски говори захватају западну Херцеговину, далматинско
копно, делове западне и централне Босне. У западној Босни је
дијалекат Хрвата и Муслимана. Обухвата далматинско копно западно
од Цетине, Горски котар, Славонију и средњодалматинска острва.
Удаљену дијаспору сачињавају Буњевци у северној Бачкој. Срба
икаваца готово да нема. Подручје овог дијалекта је смањено у доба
миграција исељавањем из многих предела западно од реке Босне, које
су затим населили јекавци, махом Срби. Међу овим говорима је и
шћакавски (Хвар, Брач и Славонија, околина Дервенте и Босанска
крајина).
Особине: „јат“ је дало „и“ (млико, писма, цвиће); неки далматински
говори имају "а" у радном придеву (доша, поша); „е“ уместо „а“ у
примерима „вребац“, „ ресте“; „е“ уместо „о“(греб); уместо „међа“,
„крађа“ - „меја“, „краја“; место групе „ст“ - „шћ“ (огњишће), „жд“ -
„жђ“ (можђани); „љ“ даје „ј“ (јуди); чувају се облици дојде, најде.
Истарски икавски дијалекат има следеће особине: место „млађи“,
„слађи“ - „млажи“, „слаји“; говори се: прутје, дојдем, чрн, чрв; овај
говор познаје цакавизам (ч даје ц, ж даје з): нацин, заба, зена цовик.
Обична је упитна заменица ча. Изостају новоштокавске деклинације
(именица жена у ген. мн. има облик жен, у лок. Женах)
У југоисточној половини Црне Горе (Јадранско море од Пераста до
Улциња) и у понеким суседним пределима у Србији ( до студеничког
краја) говори се зетско-јужносанџачким дијалектом. Источно од
граница Црне Горе захватио је предео у сеобама од караја 17. века,
наовамо.
Особине: ијекавска замена јата,
Новоштокавски дијалекти заузимају простор једнак са свима осталима.
Неновоштокавски штокавски дијалекти чине прелаз између
новоштокавских и нештокавских.
Питања: Којим језичким заједницама припада српски језик?
За чија племена се везује постојбина јужнословенских
предака?
Којој подскупини јужнословнских језика припада српски језик?
Распореди језике у одговарајуће колоне.
Српски језик је по акценатским могућностима међу првима у
Европи?
Како се дели штокавско наречје према изговору старог гласа
јат?
Како се дели шток. наречје према развитку акцента и облика?
Који дијалекат чува слоготворно л и полугласник?
Који дијалекти имају четвороакценатски систем?
Који дијалекат познаје само два падежа и један акценат?

Библиографија:
1) Павле Ивић, Далибор Брозовић, «Језик,
српскохрватски/хрватскосрпски, хрватски или српски», Загреб,
1988.
2) Ж. Станојчић, Љ. Поповић, «Граматика српскога језика», 1997.
3) Факултетска предавања проф. Петра Ђукановића