OSNOVI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE GENERACIJE RAČUNARA I generacija računara nastala je sredinom 50-ih god.

To su uglavnom računari sa elektro mehaničkim komponentama I elektronskim cevima. Programska podrška za rad takvih računara bila je jako primitivna. Takvi računari zauzimali su veliki prostor za instalaciju, veliki broj servisera, veliki energiju itd.Iskoriscenost takvih racunara bila je na niskom nivou. II generacija računara obuhvata računare napravljene od sredine 50-ih god. do kraja 60ih god. Uvode se elektronska kola sa diskretnim diodama I tranzistorima, indeksnim registrima I memorijom sa magnetnim jezgrima. Razvijaju se prvi viši programski jezici: Fortram (55`), Algon (58`), cobol (59`). III generacija računara obuhvata računare od početka 60-ih do početka 70-ih god. U tom periodu dolazi do značajnog poboljšavanja performansi računara. Uvode se integrisana kola (čipovi) koji u sebi sadrže i po nekoliko stotina elemenata. U tom periodu dolazi do uvo enja operativnih sistema. Operativni sistemi su skupovi neophodnih sistemskih programa potrebni za funkcionisanje celog računarskog sistema. Dolazi do rada u razdeljenom vremenu i dolazi do paralelnog rada prvenstveno izmedju procesora I ulazno izlaznih ure aja. IV generacija računara obuhvata računare od 70-ih do sredine 80-ih god. Primenjuju se komponente velikog obima integracije (LSI) koje u sebi sadrze I po nekoliko stotina hiljada elemenata. Uvode se vektorski procesori, dolazi do intezivnog razvoja mikro računara. V generacija računara obuhvata računare od sredine 80-ih do početka 90-ih god. U tom periodu uvodi se multi procesorki sistem koji sadrzi I po nekoliko stotina procesora integrisane komponente i po milion računarskih elemenata ( VLSI ). U tom periodu razvijaju se i lokalne mreže računara (LAN), i mreže za šire geografsko podrucije (WAN). VI generacija računara obuhvata računare od 90-ih do danas. Tu dolazi do razvoja i primene svetske računarske mreze ( Interneta ), performanse računara su usavršene i broj računara rapidno raste.

STRUKTURA RAČUNARSKOG SISTEMA Računar se sastoji od fizičkih komponenata (hardware) i programskih komponenti (software). Da bi računar bio u mogućnosti da reši neki zadatak mora mu se saopštiti program i skup podataka za dobijanje rezultata. Računar mora imati ulazne uredjaje. Programi i podatci smeštaju se u memoriju računara. Memorija može biti operativna I stalna. Operativna memorija se gubi isključivanjem računara. Ona ima operativnu ulogu. To je prostor u kome se vrse operacije gde se formiraju me u rezultati. Za trajno čuvanje podataka koriste se stalne, spoljne, masivne memorije. Procesor je najvažniji ure aj računara. On upravlja svim procesima I ure ajima. Od njega zavisi brzina rada komponenti. Za prikazivanje rezultata obrade koriste se izlazne komponente. Neki ure aji imaju ulogu i ulaza i izlaza, pa se nazivaju ulazno-izlazni ure aji. Svi elementi imaju ulogu periferiskih ure aja. Spoljne memorije mogu biti magnetne trake, hard-disc, flopi, opticki diskovi itd. Sistemske programe uglavnom pisu proizvo ači hardware-a i velike software-ske firme, sa ciljem da obezbede funkciju pojedinog hardware dela. Skup neophodnih sistemskih programa za funkcionisanje celog računarskog sistema zove se operativni sistem. Aplikativni software je skup aplikacionih programa. Aplikacioni programi koji sluze za rešenje jednog problema I čine jednu celinu nazivaju se aplikacija. Aplikacija može biti opšte i specijalne namene. Alikacije opšte namene pišu velike software-ske firme ( IBM, Oracle, Microsoft, Digital itd.) i sluze za ure enje teksta, izradu crteza, obradu fotografije. Mogu se primeniti na svim lokacijama. BROJNI SISTEMI Predstavljaju način prikazivanja brojeva pomocu niza simbola koji se nazivaju cifre, brojke ili znamenke broja sistema. Brojevi sistema se dele na dve grupe: pozicioni I nepozicioni brojevi sistema. Kao nepozicioni brojevi sistema vrednost brojke ne zavisi od njenog položaja u broju. Tako u rimskom brojevnom sistemu oznaka I, II, III,IV,… imaju uvek istu vrednost bez obzira gde se nalaze. Kod pozicionih brojevnih sistema pozicija na kojoj se brojka nalazi odredjuje njenu vrednost. Svaki pozicioni broj sistema ima bazu odnosno osnovu. Baza brojnog sistema piše se kao indeks broja. Npr. 12345678910 je broj u dekadnom brojnom sistemu. S`obzirom na činjenicu da se u dekadnom brojnom sistemu najčesće koristi, oznaka baze se izostavlja jer se podrazumeva. Baza oznacava broj različitih simbola koji se koriste u prikazivanju broja. U dekadnom brojnom sistemu broj prikazujemo koriscenjem razlicitih simbola. U informacionoj tehnologiji se koriste brojni sistemi koji kao bazu imaju broj 2, 8, 10, 16. BINARNI OKTALNI DEKADNI HEKSADECIMALNI

Binarni brojni sistem kao bazu koristi 0, 1. Oktalni brojni sistem ima bazu jednaku 8 i za prikazivanje svih brojeva koristi simbole 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. Hektadecimalni brojni sistem ima bazu jednaku 16 i za prikaz svih brojeva koristi simbole 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F. Oznacimo bazu sa (r) u opstem slucaju algebarsku vrednost broja (x) mozemo izraziti kao ∑ od –m do n a broj (x) se pri tome pise uz pomoc simbola (a). X=an*an-1*an-2 Tačka izmedju broja označava baznu tačku, ona razdvaja celobrojni od razlomljenog dela broja.
Dec 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Octal 0 1 2 3 4 5 6 7 10 11 12 13 14 15 16 17 20 21 22 23 24 25 26 27 30 31 32 33 34 35 36 37 Hex 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 1A 1B 1C 1D E F Binary 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 1 1 ASCII Character NUL SOH STX ETX EOT ENQ ACK BEL BS HT LF VT FF CR SO SI DLE DC1 DC2 DC3 DC4 NAK SYN ETB CAN EM SUB ESC FS GS RS US Null Start of Heading Start of Text End of Text End of Transmission Enquiry Acknowledge Bell Backspace Horizontal Tabulation (TAB) Line Feed Verticle Tabulation Form Feed Carriage Return Shift Out Shift In Data Link Escape Device Control 1 Device Control 2 Device Control 3 Device Control 4 Negative Acknowledge Synchronous Idle End of Transmission Cancel End of Medium Substitute Escape File Separator Group Separator Record Separator Unit Separator

16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Uzimajući u obzir tehnološku mogućnost elektronskih sklopova, pouzdanost i jednostavnost operacija binarnog brojnog sistema je to što je najpogodniji brojni sistem za primenu u računarstvu.

Sabiranje X 0 0 1 1 Y 0 1 0 1 X+Y 0 1 1 0 Prenos 0 0 0 1 Pomoću gornje table možemo jednostavno izvršiti sabiranje sledećih brojeva: Knjiga Strana 56./strana 62/ Konverzija oktalnog broja u binarni vrši se izražavanjem svake cifre oktalnog broja sa trobitnom reprezentacijom iz binarnog sistema. Oduzimanje X 0 0 1 1 Strana 56 Y 0 1 0 1 X+Y 0 1 1 0 Prenos 0 1 0 0 3. Y 0 1 0 1 XY 0 0 0 1 jer je neodre ena vrednost a deljenje 1 nece promeniti KONVERZIJA IZ JEDNOG BROJNOG SISTEMA U DRUGI Konverzija binarnog broja u oktalni vrši se grupisanjem tri binarne cifre počev od bazne tačke ulevo i udesno.a zatim odre ivanjem heksadecimalne reprezentacije svake grupe. a zatim odre ivanjem oktalne reprezentacije svake grupe.RAČUNSKE OPERACIJE Brojni sistemi 1.Množenje X 0 0 1 1 Strana 57 Deljenje sa 0 nema smisla vrednost./strana 62/ . Konverzija binarnog broja u heksadecimalni se vrši grupisanjem 4 binarne grupe od bazne tačke ulevo I udesno. 2. Konverzija heksadecimalnog broja u binarni se vrsi izražavanjem svake cifre heksadecimalnog broja sa četvorobitnom reprezentacijom iz binarnog sistema.

3.Slovni simboli /Aa. jer postupak u opštem slučaju nije konačan. a preostali biti za zapis apsolutne vrednosti.oktalnog ili heksadecimalnog u dekadni vrši se odre ivanjem algebarske vrednosti.Numerički znaci /1.Broj X množi se sa osnovom brojnog sistema u koji želimo konvertovati .Bb. Prikazivanje broja u NBCD kodu /strana 80/ Prikazivanje brojeva u visak-3 kodu /strana 80/ Aritmetičke operacije Predstavljanje brojeva u nepokretnom zarezu / strana 71/ Predstavljanje brojeva u pokretnom zarezu /strana 72/ BINARNO KODIRANJE ALFANUMERIČKIH PODATAKA Alfanumerički znaci su : 1..Cc…. Po metodi drugog komplementa rešava se problem različitih kodova prikazivanja za pozitivnu I negativnu nulu i aritmetika je znatno pojednostavljena.odre ivanjem zbira proizvoda cifara I njihovih težinskih faktora.Razlomljeni deo proizvoda se ponovo množi sa osnovom.a razlomljeni metodom sukcesivnih množenja.Ostatak delenja je cifra sa sledećim težinskim faktorom./ 3. Broj X podeli se osnovom brojnog sistema u koji zelimo konvertovati. Ostatak pri delenju se pamti kao cifra najmanje težine. /0000 0000=bajt=8bita/. Postupak se ponavlja sve dok rezultat delenja ne postane jednak nuli. Metoda sukcesivnog množenja sastoji se od niza koraka . Vid prenosa u aritmetici drugog komplementa se zanemaruje. Ceo deo proizvoda je cifra sa sledećim težinskim faktorom. sabira se sa dobijenim rezultatom. Npr.4.2. Dobijeni količnik se ponovo deli sa osnovom . ako postoji. Najčesće se za zapisivanje znaka koristi bit najveće težine. Bit prenosa naziva se /CARRY/ U aritmetici prvog komplementa bit prenosa.Konverzija broja iz binarnog. /strana 67/ Predstavljanje negativnih brojeva pomoću prvog komplementa vrši se konvertovanjem nula binarnog broja u jedinice I jedinica iz binarnog broja u nule. /strana 65/ PREDSTAVLJANJE NEGATIVNIH BROJEVA U RAČUNARU Negativni brojevi u računaru mogu se predstaviti na više načina. mogu se predstaviti uz pomoć apsolutne vrednosti i znaka ili u obliku komplementa.?:…/ . Drugi komplement se dobija tako što se najpre odredi drugi komplement a zatim njemu doda broj 1.Znaci interpunkcije /. Za predstavljanje znaka dovoljan je jedan bit jer postoje samo dve moguće vrednosti za znak.bit 1=-/ Nastoji se da se broj prikaže osmobitnom reprezentacijom. /bit 0=+. Postupak se ponavlja dok se ne dobije tražena tačnost./strana 63/ Konverzija dekadnog brojnog sistema u druge brojne sisteme vrši se tako sto se ceo deo konvertuje metodom sukcesivnih delenja . Ceo deo proizvoda je cifra sa najvećom težinom.………9/ 2. Metoda sukcesivnih delenja sastoji se od niza koraka. Na taj način omogućena je lakša hardverska organizacija potrebnih logičkih sklopova.

( X ) = X Involucija 5. X+Y=Y+X X*Y=Y*X Komutacija 6. X nije=1 i X=1. X+X=X X*X=X Idempotencija X + X =1 Komlementacija 3. X nije=0. 1. Logička operacije konjukcije /I/ definise se na sledeći način: 0∧0 = 0 0 ∧1 = 0 1∧ 0 = 0 1∧1 = 1 Logičko množenje dve promenjive X I. cesto se oznacavaju Y=X1X2. Transformacije signala mogu biti fizičke i logičke..Specijalni simboli /+. 0 = 1. Operacije komplementacije /negacije/ definiše se na sledeci način.. X2. Logička operacija disfunkcije.. X+(X*Y)=X X*(X+Y)=X Apsorcija .Ove vrednosti se medjusobno isključuju sto znači X=0. Za predstavljanje simbola u računaru koriste se binarne reči dužine 8 bita./ Znak se često naziva znak. Iz navedenih poskulata proizilaze i odre ene osobine logičke algebre. Osnovni oskulati Bulove algebre su : 1.1 = 0 3. Bulove promenljive mogu uzimati samo dve vrednosti i to vrednost 0 i 1.4. 0+X=X 1+X=1 2.$. 4. 2.-. simbol ili karakter.. Me unarodna organizacija za standardizaciju proglasila je ASCII kod za standard za kodiranje alfanumeričkih podataka. X *X =0 4. Skup svih simbola koje koristi računar naziva se alfabet računara.@…. logičko sabiranje definise se na sledeći način: 0∨0 = 0 0 ∨1 =1 (ILI) 1∨ 0 = 1 1∨1 = 1 Logičko sabiranje dve promenjive X1X2 označava se sa Y=X1+X2. /strana 82/ OSNOVE BULOVE ALGEBRE Elektronski računari sastoje se od velikog broja elementarnih elektronskih kola koji obra uju elektronske signale ili imaju ulogu da čuvaju podatke .

KOLO Ima analitičku formu Y = X a simbol za predstavljanje logičkog NE kola ima oblik: X Y . DEMORGANOVA PRAVILA ( X + Y ) = X *Y (X − Y ) = X + Y LOGIČKA KOLA U elementarna logička kola spadaju kola koja vrše elementarne logičke transakcije signala. Ligočko i kolo ima analitičku formu. i simbol za predstavljanje i kola: Y=X1X2 1 X X2 Y i-KOLO X2 0 1 0 1 Y 0 0 0 1 (AND) Tablica istine je sledeća: X1 0 0 1 1 ILI. Za predstavljanje logičkog ILI kola koristi se simbol: 1 X 2 X Y Y 0 1 1 1 (OR) A tablica istine izgleda ovako: X1 X2 0 0 0 1 1 0 1 1 NE. i ne kolo.KOLO Ima analitičku formu Y=X1+X2.To je logičko i.7. ili.

NOR NI-NAND Analiticka forma NILI operacije je: Y=X1+X2 A simbol: 1 X X2 Tablica istine: X1 0 0 1 1 Y X2 0 1 0 1 Y 1 0 0 0 Uzimajući u obzir demorganova pravila. Y = X 1 + X 2 = X 1* X 2 1 X X2 Y Logičko NI kolo ima analitičku formu: Y = X 1X 2 1 X X2 Y . logičko NILI kolo moze se sintetizovati od elementarnih logičkih kola.A tablica istine izgleda ovako: X Y 0 1 1 0 (NOT) Slozene logicke operacije su NILI i NI NILI.

Operacija I se može realizovati pomoću operacija ILI i NE: Y = X 1X 2 = X 1 * X 2 = X 1 + X 2 1 X X2 1 X X2 X + X2 1 X + X2 1 . NE)-čini bazu logičkog sistema. Skup operacija pomoću kojih se može realizovati svaka druga logička operacija ili funkcija naziva se faza logičkog sistema.X1 0 0 1 1 X2 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Uzimajući u obzir demorganova pravila. ILI. logičko NI kolo moze se sintetizovati od elementarnih logičkih kola: Y = X 1X 2 = X 1 + X 2 X 1 X2 1 X X2 Y Isključivo ILI ili ekskluzivno ILI ima analitičku formu: Y = ( X 1 + X 2) * ( X 1 * X 2) (EOR) Često se označava Y = X 1 ⊕ X 2 Simbol za prdstavljanje EOR-a je: 1 X 2 X Tablica istine: X1 0 0 1 1 Y X2 0 1 0 1 Y 0 1 1 0 Kombinovanjem logičkih kola mogu se realizovati proizvoljne logičke funkcije. (I.

Zbog toga NI i NILI su univerzalne funkcije. NE) ILI Y=X1+X2 Y = X 1 + X 2 = X 1* X 2 1 X X2 1 X X2 X * X2 1 X * X2 1 Može se pokazati da se sve druge operacije mogu realizovati samo od NILI kola. Može se pokazati da se sve druge logičke operacije mogu realizovati korišcenjem samo (NI) kola. PRIMERI kombinovanja LOGICKIH KOLA (strana 130.) Polu sabirač je logička mreža koja vrši aritmetičko sabiranje dve logičke brojke i generise prenos. Tablica istine ima oblik: a 0 0 1 1 b 0 1 0 1 ∑ S 0 1 1 0 Prenos P 0 0 0 1 Na osnovu tablice možemo napisati analitičku formu: S = ab + ab P = ab Logička šema je: . pa zaključujemo da je (NI) baza logičkog sistema. pa zaključujemo da skup (NILI) čini bazu logičkog sistema.(I.

ulaz R služi za postavljanje izlaza Q na stanje logičke 0 odnosno izlaza Q na stanje logičke 1. RS flip-flop realizovan sa NILI kolima ima sledeću strukturu: S Q R Q . S R Q Q Ulaz S služi za postavljanje izlaza flip-flopa na stanje logiške jedinice. To je logička mreža sa dva ulaza I dva izlaza. Vise flip-flopova čini registar a više registara čini memoriju racunara. To omogućava pun sabirač.ulaz S sluzi da na izlazu Q bude 1 odnosno na izlazu Q bude 0. Možemo zaključiti da setovanje znači upisivanje. Ako prikažemo grafički signale za ulaz S i R na izlazu ćemo imati sledeću situaciju: S R Q T T T Sklop deluje na prednju ivicu i ne zavisi od vremenskog trajanja signala. Ulaz S zbog toga se zove SET ulaz. Ako želimo pamtiti veće podatke moramo koristiti sklopove koji se sastoje od više flipflopova. jer setuje RS flip-flop. Da bi se izvršilo sabiranje brojki na proizvoljnom mestu treba omogućiti sabiranje brojki sa predhodnog mesta. tj. Kada na ulazu S dovedemo logičku 1 na izlazu Q bice zapamćena 1 . Kada na ulazu R dovedemo logičku 1 .Polusabirač vrši sabiranje brojki na najmanje značajnom mestu. na izlazu Q ce biti izbrisana 1. Osnovni memorijski elemenat je flip-flop. tj. Zbog toga se ulaz R naziva reset ulaz I služi za resetovanje RS flip-flopa. RS flip-flop je aktivan sklop jer pamti stanje logičke jedinice na izlazu I u trenucima kad logička jedinica ne postoji na ulazu. On u odre enom vremenu može da pamti samo jednu binarnu cifru. a resetovanje znači brisanje. MEMORIJSKI ELEMENTI /strana 140/ Memorijski elementi služe za memorisanje podataka. Ulaz R služi za postavljanje izlaza flip-flopa na stanje logičke 0. Najjednostavniji flip-flop je RS flip-flop.

Simbol za RS flip-flop sa taktnim impusom je: S Q R C Q . Taktni impuls mora od strane generatora impulsa tj. Razlog tome leži u činjenici što se signal na ulazu menja postepeno bez obzira na njegovu frekvenciju. Funkciona blok šema RS flip-flopa sa taktnim impulsom ima oblik: S R Takt Q Q Taktni impuls mora da traje dovoljno dugo da flip-flop očita ulaz i predje u naredno stanje. prelaznim oblastima se često može pogrešno protumačiti vrednost ulaznog signala. To prepoznavanje je najsigurnije u blizini ekstremnih vrednosti a u. Svi signali imaju talasni oblik. od CLOCK-a da ima zadatak da izvrši sinhronizaciju.NI-kolo S Q R Q Tablica istinitosti za RS flip-flop: S(t) R(t) Q(t) Q(t+1) 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 0 Ne dozvoljeni Ulazi 1 1 1 Mozemo zakljuciti da je finkcija izlaza odredjena sledecom formulom: Q( t + 1) = S ( t ) + Q( t ) * R( t ) Logički elementi se ne ponašaju uvek na idealan način. Samo idealan signal ima trenutnu promenu stanja. Iz tih razloga poželjno je da logički elementi prepoznaju naponski nivo u odredjenoj oblasti.

Frekvencija taktnog signala izražava se u Hercima (Hz). D-flip-flop Kod RS flip-flopa postoji ne dozvoljena komunikacija ulaza S=1. RS flip-flop nije pogodno kolo za pomeranje podataka u računaru. R=1. MS flip-flop i drugi su različite kombinacije logičkih elemenata koji služe za memorisanje jednog slova binarne azbuke. iz razloga što je potrebno ostvariti vezu na oba ulaza. Logička šema D-flip-flopa ima izgled: D S Q R C Q Simbolička šema ima oblik: D Q C Q Tabela istinitosti ima oblik: Ulaz D 0 0 1 1 Q(t) 0 1 0 1 Q(t+1) 0 0 1 1 Možemo zaključiti da je funkcija izlaza odre ena sledećom formulom: Q(t+1)=D(t) U praksi se koriste različiti tipovi flip-flopova. a koriste se u upravljanju svim operacijama u računaru.Dva digitalna logička kola u jednom računaru najčesće rade pod dejstvom jednog jedinstvenog taktnog signala koji obezbe uje jednovremenost i sinhronizaciju rada svih ure aja. JK flip-flopovi. Uz pomoć specijalnih digitalnih kola taktni intervali se mogu vremenski povećavati. Na taj način dobijaju se impulsi različitog trajanja i učestalosti. Današnji PC računari rade sa frekvencijama većim od 2 GHz (imaju 2000 I više promena u sekundi) Taktni signal se uz pomoć kola za kašnjenje može podeliti na manje vremenske intervale. Npr. RS flip-flop sa jednim dominantnim ulazom. T flip-flop. Kod RS flip-flopa za upisivanje i za brisanje logicke jedinice mora se dovoditi signal. Znatno bolje kolo za memorisanje podataka i njihov prenos je D-flipflop. JKT flip-flop. .

Po načinu izvo enja registri mogu biti stacionirani i sluze za čuvanje podataka. i dinamički i služe za pomeranje sadržaja.flip-flopova i koristi se za: 1. Za privremeno čuvanje podataka u procesu njihove obrade i obrnuto. Signal za čitanje Signal za citanje izlaza Signal za citanj kanala X1 S X1 X1 X2 X2 X3 X3 Q X2 S Q X3 S Q R C Q Taktni impuls R C Q R C Q Signal za brisanje . Za upisivanje odnosno čitanje podataka kod stacioniranih registara koriste se specijalni signali: 1. U pore enju sa ostalim memorijskim sistemima registri imaju mali kapacitet od nekoliko bitova. Registar je neophodan na svim mestima gde treba obezbediti vezu izme u blokova koji rade sa različitim brzinama.Bafer registri. i to za odre eni broj pozicija. Broj flip-flopova koji ulaze u sastav registra zavisi od predvi enog kapaciteta registra. tzv. Da bi se to ostvarilo potrebno je imati onoliko prenosnih linija koliko se binarnih signala prenosi istovremeno. Pristup memorijskim elementima pri upisu i čitanju može biti serijski i paralelan. Njihova glavna odlika je velika brzina rada. Pod njim se podrazumeva maksimalna količina informacija koja se može smestiti u posmatrani memorijski sistem. S obzirom da flip-flop može da pamti samo jedan binarni podatak ukupan broj flipflopova mora biti jednak ili veći ukupnom broju bita informacija.Registri služe za pomeranje reči zapisane u registru ulevo ili udesno. Signal za upisivanje 2. Stacionirani registri sadrže skup me usobno ne povezanih elemenata. Kod paralelnog koda svi binarni signali koji označavaju dati simbol istovremeno se prenose. ASCII A B C D 0100 0001 0100 0010 0100 0011 0100 0100 Za svaki serijski prenos binarni signali jednog simbola se prenose po istoj liniji pa je on sporiji. Za transformaciju kodova iz paralelnog u serijski 2.REGISTRI Registar je skup logičkih elemenata tj. Koriste se kao sastavne komponente centralnog dela računarskog sistema.

Brojači koji imaju mogućnost da broje u oba smera nazivaju se bilateralni. Najjednostavnija konstrukcija pomeračkog registra može se ostvariti sa D flipflopom na sličan način: Ulaz D C A Q Q D C B Q Q D C C Q Q D C D Q Q Izlaz Taktni impuls Očito je da je ulaz od DB = Qa. Ako se podatak koji je prvo upisan prvo i čita tada je to FIFO (first input first output) registar. sastoje se .DD=QC. Zavisno od smera brojanja resetovano početno stanje podešava se da odgovara najmanjoj i najvećoj vrednosti u opsegu brojanja najčesce po isteku punog ciklusa. Kod linijskih pomeračkih registara krajnji element registra nisu me usobno direktno povezani. Ako se prvo čita zadnje uneti podatak pa zatim sledeći onda su to LIFO registri (last input first output). POMERAČKI ILI (SHIFT) REGISTRI Pomerački registar je skup me usobno povezanih memorijskih elemenata koji omogućavaju pomeranje memorisanih podataka ulevo ili udesno za odredjeni broj pozicija. Posmatrano sa aspekta digitalnog kola brojači su sekvencijalne logičke mreže.Ovo je tipična šema registra sa paralelnim radom za prihvatanje i čitanje podataka dužine tri bajta. i u jednom taktu svi flip-flopovi dovode se u stanje 0. U tom slučaju memorisanja informacija je u stalnom pokretu i kruži od ulaza ka izlazu. Pomerački registri mogu biti linijski i ciklični. U drugom taktu vrši se upis sadržaja u registar. Kod linijskih pomeračkih registara može doći do gubljenja informacije pomeranjem sadržaja ulevo ili udesno. Kod pomeračkog registra pod dejstvom taktnog signala vrši se pomeranje memorisanog podatka od ulaza prema izlazu. i to pojavom taktnog signala i signala za brisanje. Kod očitavanja sadržaja moguće je čitanje direktne vrednosti i komplementarne vrednosti. brojač se vraća u početno stanje i proces brojanja se nastavlja. vraća se na ulaz i ponovo pomera ka izlazu. Kako niz brojeva može monotono da raste ili opada. Memorisanje podataka vrši se u dva takta. to i brojači u principu mogu da broje napred ili unazad. reverzibilni ili obostrani. Upisivanje i očitavanje podataka se obično vrši serijski i sinhronizovano sa taktnim impulsima.DC=QB. Posebno se koristi kod operacija računskog množenja i deljenja. tako da se mogu interpretirati kao niz sukcesivnih brojeva. Kod cikličnih pomeračkih registara krajnji elementi su direktno me usobno povezani. BROJAČI Elektronski brojači su digitalne naprave koje generišu binarne kombinacije signala u jednom odre enom redosledu.

vrši pripremu logčke mreže za izvršenje operacije. . Osnovnu primenu koderske mreže su našle u ulaznim jedinicama. Kod paralelnih binarnih brojača memorijska kola su vezana redno ali se brojni impuls dovodi istovremeno na ulaz svih kola. Istovremenim aktiviranjem memorijskih elemenata postižu se znatno veće brzine brojanja. Dekoder instrukcija vrši dekodiranje koda operacije. Flip-flopova. Brojači se koriste za formiranje kontrolnih signala i za obavljanje aritmetičkih informacija. DEKODERSKE MREZE Osnovna namena dekodera sastoji se u dekodiranju – dešifrovanju binarnih kodova na ulazu i generisanju odgovarajućeg signala na izlazu. mogu biti redni i paralelni. tj.vrši se šifrovanje (kodiranje). Funkcija prelaza dekodera sa tri ulaza i osam izlaza ima oblik: ulaz x1x2x3 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 izlaz y1y2y3y4y5y6y7y8 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 Moguća realizacija dekodera: X1 D C Q Q Y1 X2 D C Q Q Y2 X3 D C Q Q KODERSKE MREZE U digitalnoj obradi podataka svi slovni simboli kao i mnoge druge oznake ispisuju se kao kombinacija 0 i 1. Binarni brojači su najrasprostranjeniji. Tako e mogu da vrše pretvaranje paralelnog koda u serijski. Kod rednih binarnih brojača memorijska kola brojno su vezana redno a brojački impuls dovodi se samo na ulaz prvog kola. U principu koderske mreže imaju suprotnu funkciju od dekoderske mreže. Dekoderske mreže imaju veliku primenu u upravljačkoj jedinici računara. Postupak šifrovanja simbola izvodi se uz pomoć kodera.od memorijskih elemenata tj.

Ulaz Izlaz Ako broj ulaznih signala obeležimo sa m. Odabir ulaza vrši se na osnovu adrese tj. dva adresna signala i jednim izlazom ima sledeći oblik: Ulaz 3 1 Multiplekser MX 2 1 0 0 Izlaz Demultiplekser je kombinaciona mreža pomocu koje se podatak sa jednog ulaza prosle uje na jedan od više izlaza u jednom trenutku Ulaz Izlaz Očigledno je da demultiplekser ima suprotnu ulogu od multipleksera. Odabir izlaza vrši se na osnovu adresnih signala. a broj adresnih signala sa n. mora biti ispunjen uslov 2n ≥ m .na osnovi stanja selektora. U jednom trenutku prekidač ostvaruje vezu izme u izlaza i samo jednog odabranog ulaza. Blok šema demultipleksera sa jednim ulazom četiri izlaza i dva adresna signala izgleda ovako: Izlaz Ulaz 3 1 Demultiplekser MX 2 1 0 0 . Blok šema multipleksera sa 4 ulaza.MULTIPLEKSER Multiplekser je elektronski prekidač sa više ulaza i jednim izlazom.

Centralni deo računara čini procesor i memorija. Time se ubrzava rad procesora i smanjuje rasipanje njegovog vremena. Aritmetička jedinica služi za izvršavanje aritmetičkih i logičkih operacija. Spoljna memorija služi za čuvanje velikog broja podataka (datoteka i baza podataka) i takvi se podaci trenutno ne koriste u obradi.HARDVER RAČUNARA Blok šema jednostavnog računara ima oblik: Memorija Ulazna Aritmeticko Izlazna Upravljacka Upr avljacka konzola Svaki računar omogućava ulaz podataka i programa. me urezultate. upravljanje postupcima. aritmetička i logicka jedinica su jedna celina i nazivaju se procesorom. Upravljačka konzola služi za uključenje i isključenje računara i za upravljanje radom računara do trenutka kada upravljanje preuzima upravljačka jedinica. Memorija čuva programe. Program i podaci cuvaju se u operativnoj (glavnoj) memoriji. Za unos podataka i programa koriste se ulazne jedinice. Memorija je organizovana po brzinama i kapacitetima. U/I kanal. Da bi se prevazišla neusaglašenost brzina dolazi do promene organizacije računara tj. obradu podataka. podatke. Upravljačka jedinica upravlja radom računara tj.uvodi se procesor ulaza-izlaza tzv. koordinira i sinhronizuje rad svih jedinica računara. Periferijski deo računara je ulazno-izlazni podsistem.Ultra brza memorija je znatno manja memorija od operativne i zbog toga ima znatno veću brzinu. Ona čuva me u rezultate i najčesće korišćene podatke smanjujući tako potrebu obraćanja procesora operativnoj memoriji. Spoljna memorija je velikog kapaciteta ali je sporija. . Izme u operativne memorije i procesora nalazi se ultra brza memorija koja ima zadatak da premosti razliku u brzini operativne memorije i procesora. Upravljačka. U ovakvoj organizaciji računara propusna moć odre ena je brzinom periferijskog a ne centralnog dela računara. memorijskih podataka. izlaz podataka. Izlazne jedinice služe za prikazivanje rezultata obrade.

postojane . 1. vremenom prenosa. 2. Sa aspekta pristupa memoriskim lokacijama. Rad memoriskog podsistema odre en je: 1. i izrazava se u b. Promenjive memorije RAM 2. memorije sa sekvencijalnim pristupom. memorije delimo na: 1. 2. Stalne memorije ROM U stalne memorije spadaju memorije koje se ne mogu menjati. dok se upisivanje informacija sastoji u izmeni parametra elemenata memoriske ćelije. Kod memorija sa slučajnim pristupom omogućen je pristup bilo kojoj lokaciji bez obzira na poziciju gde se nalazi ure aj za pisanje i za čitanje. Memorijski elementi pridružuju se u memorijsku lokaciju namenjenu za čuvanje binarnih reči. 2. Skup memorijskih lokacija obrazuje memorijski blok (memorijski modum). U memorijama sa sekvencnim pristupom.KB. Kod memorija sa cikličnim pristupom momoriske lokacije su organizovane po kružnim stazama. memoriskim lokacijama pristupa se redom tj. Polu promenjive memorije ROM 3. a prenos je vreme nekog izvršavanja. Memorije tako e možemo podeliti i na: 1. Kod postojanih memorija sadržaj memoriskih lokacija ostaje zapamćen i nakon isključivanja računara. svaka memorijska lokacija ima svoju adresu. 2. memorije sa cikličnim pristupom. što znači da takve memorije omogućavaju samo jedno čitanje. Memorijski blok se može naći u jednom od tri stanja. Kod nedestruktivnih memorija je suprotno. Pristup je vreme od trenutka izdavanja naredbe do početka njenog izvršavanja. to znači da se posle pristupa (I) lokaciji. dok kod nepostojanih sadržaj memoriskih lokacija se briše. Ponekad se kapacitet memoriskog podsistema izrazava i u B. U zavisnosti od napajanja memorije delimo na: 1. . sekvencionalno. Upisivanje informacija u memorijsku lokaciju 2. 2. Čuvanje informacija se sastoji u tome da se parametri sredine ne menjaju.Upisani sadržaj je podatak. a sadrzaj se pamti u memoriskoj lokaciji. vremenom pristupa.MEMORIJSKI PODSISTEM Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. Upravljačka jedinica memorijskog podsistema odre uje da li se radi o upisu ili čitanju sadržaja memorijske lokacije i elektronska kola koja preko adrese ukazuju na memorijsku lokaciju. bez adresne. Primer takvih memorija je magnetni bubanj i disk. memorije delimo na: 1. pristupa lokaciji (I+1). Čitanje sadržaja 3. nedestruktivne. nepostojane. adresne. U jednom trenutku pristup je omogućen samo jednoj memorijskoj lokaciji.MB. a ako je ptrebno imati dalju memoriju potrebno je nakon čitanja izvršiti ponovo zapisivanje. Kod destruktivnih memorija nakon čitanja sadržaja memoriske lokacije sadržaj se poništava. Upisivanje i čitanje informacija naziva se pristup memoriji. a proces zahvatanja podataka iz memorije naziva se čitanje. destruktivne. Čuvanje neke informacije. memorije sa slučajnim pristupom. Memorije možemo podeliti na: 1. Primer takvih memorija je RAM memorija (random acces memory) Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja. odnosno broj mašinskih reči koje se mogu istovremeno smetiti u modul. 3. Kapacitet memoriskog modula predstavlja broj memoriskih lokacija. Kb ili Mb. Memorijski blok je najčešće adresibilan tj.

potom zahvata podatke nad kojima treba izvršiti ore ene instrukcije definisane operacije. Usavršavanje strukture memoriskog podsistema ima za cilj da obezbedi veliku brzinu. Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne memorije. a u operaciji memorija vraća me u rezulate kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. Procesor Ultrabrza memorija Operativna memorija Cena/bi t Brzina Ultra brza memorija Bafer Masovna memorija OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni. Poboljšanje memoriskog podsistema ogleda se u tome da se struktuisanje izvrši tako da se memorija istog hijerarhiskog nivoa deli na nekoliko modula koji mogu da rade paralelno. Baffer memorija za čuvanje podataka je namenjena prilagodjavanju brzine rada operativne memorije i masovne memorije.Primer bez adresne memorije je STEK memorija koja se sastoji od registara. pouzdanost. LIFO. . nisku cenu. Primenom odre enih pravila rada moguće je ostvariti da memoriski podsistem radi brzinom najbržeg hierarhiskog nivoa. Kapaci te t Operativna memorija Masovna memorija Razmena podataka u procesu rešavanja problema vrši se izme u pojedinih hijerarhiskih nivoa. a da ima kapacitet ukupnog kapaciteta memoriskog podsistema. minimalne dimenzije i veliki kapacitet. može biti organizovana na dva principa FIFO. Jedan od osnovnih pravaca usavršavanja memoriskih podsistema ogleda se u ostvarivanju hijerarhiske organizacije memoriskih podsistema. operativnoj memoriji koja je u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora.

Ovakva organizacija je mnogo pogodnija i ekonomičnija od 2D organizacije.2. Ova organizacija je veoma jednostavna mada konceptualno je neekonomična i nepraktična kod memorija velikog kapaciteta.5D organizacija je organizovana memorija modula i u oba pravca je priblizno istih dužina.3D). Adresa N 0 1 1 1 0 N 2 1 0 N S 1 0 2k/s-2 2k/s-1 . Kola za očitavanje vrše transformaciju stanja memorijskih elemenata u mašinske reči. Kola za upis vrše transformaciju mašinske reči u signale koji deluju na memoriske elemente.Upravljačka jedinica memorije vrši informaciju upravljanja radom u sukcesivnim vremenskim intervalima. Adresa N 0 1 1 0 2k-2 2k-1 2D 2. 2D organizacija organizovana je u jednom pravcu. ima više načina (2D.Map Dekoder adresa Adresa Upravljacka jedinica operativne memorije Operativna memorija Kola za upisivanje i citanje Upravljanje MBR Podaci ili instrukcije Dekoder adresa dekodira adrese i odabira odgovarajuću memorisku lokaciju kojoj će se izvršiti pristup. Memorijske lokacije operativne memorije udružuju se u memorijski modul.5D.

Upisivanje i čitanje podataka vrši se uz pomoć seta glava za upisivanje i čitanje. Na jednoj traci može biti više fajlova. Ima sposobnost da čuva podatke i učini ih raspoloživim u trenucima kada su potrebni. zapisa (slog. Poslednji kanal se koristi kao kontrolni kanal u koji se upisuje bit parnosti za proveru ispravnosti zapisa. Magnetna traka je realizovana od plastike. Sekundarne memorije su memorije velikog kapaciteta pa se nazivaju i masovne memorije. Odre ivanje structure. pristupa. MAGNETNE TRAKE Magnetne trake se koriste za memorisanje velikog broja podataka. Magnetna traka ima i nedostatke. Površina trake je pokrivena tankim filom magnetnog materijala. manipulacija je jednostavna. Najčešće se koriste trake sa sedam i devet kanala. jednu upisno čitajucu glavu i nisu pouzdani. adresiranja. magneta. treba je štititi od uticaja prašine. koriscenja. zapisa istog tipa čini fajl (datoteka). Prednosti koriscenja magnetne trake su veliki kapacitet. . Evidencija obavljenih transakcija (log. a u poslednje vreme trake koji imaju i preko 6000Bpi.u blokovima. koje imaju veoma retku gustinu pakovanja do 1600Bpi. SEKUNDARNE MEMORIJE Od pojave elektronskih računara memorija se deli na primarnu i sekundarnu. Za personalne računare se koriste kasete – flopi. Podaci se na magnetnu traku upisuju bilo gde izmedju markera koji označavaju početak odnosno kraj trake. tipa. U bloku se nalaze jedan ili više log. Pre operacije upisivanja podataka traka prolazi ispod glave za brisanje prethodno upisanih podataka. najčešće se koriste magnetne trake od 1600Bpi. Gustina zapisa može biti različita. Zapis je serijski tj. ona je sekvencijalni mediji. me upločni razmak. Podložnost habanju i oštećenju. a drugi nedostatak je što je spor.record).Memorijska lokacija izgra ena je od feromagnetnih jezgra. za čuvanje podataka kao rezervne kopije (backup). Sekundarna memorija je memorija na pokretnoj mediji. Često se koriste za dugotrajno pamćenje podataka pa se nazivaju dugotrajne memorije. za prenos podataka sa jednog računara na drugi. Postojanje rezervne kopije je pogodno ako se originalna kolekcija ošteti ili uništi.file) omogucava kontrolu nad promenama i obnavljanje stanja podataka. i da se takvi podaci učine dostupni programima uz različite mehanizme obrade. Podaci se na traku upisuju u grupama tj. Upisivanje podataka se vrši po tzv. ima jednu stazu. Podaci u sekundarnoj memoriji se razlikuju od onih u primarnoj memoriji po načinu organizovanja. formata fajlova je posao analitičara i administratora baza podataka.fileevidencija obavljenih transakcija). toplote.(log. Izme u blokova postoji prazan prostor. svetlosti. Omogućavaju da se podaci sklone iz primarne memorije i time rastereti njen rad. medij malih brzina. Iznad svakog kanala nalazi se glava za upisivanje i čitanje. kanalima magnetne trake. veličine. Skup svih log. Podaci se unose magnetizacijom čestica magnetnog materijala. magnatna traka je relativno jeftin medij.

Time se dobija veća gustina zapisa jer se smanjuje rastojanje feromagnetne ploče i upisno čitajuće glave. ne rotira. Memorije sa direktnim pristupom mogu biti: hard disk. Kljuc je poseban podatak ili deo sloga koji omogućava brzu identifikaciju željenog sloga. Izmedju se nalazi vazdušni jastuk koji štiti feromagnetne ploče od oštećenja. Fizički redosled je N+5. i optički ili optical disk. Upis podataka se vrsi uz pomoc glave za upis što često dovodi do oštećenja feromagnetnog sloja. HARD DISK Hard disk je višeslojna kružna ploča premazana feromagnetnim materijalom.44MB. Te upisno čitajuce glave ne mogu čitati podatke sa nekih drugih ploča što znači da hard disk nije izmenljiv.N+10. Pri upisu. Obavezno lepiti oznake sa opisom sadržaja. U konfiguraciji računarskog sistema možemo imati više hard diskova. Ako se zapis vrši sa obe strane onda je kapacitet 1. Da bi se dobile dobre performance logički i fizički redosled se mora poklapati.N+2.N+6. toplote. Performanse zavise od redosleda podataka. Da ne bi doslo do oštećenja koristi se specijalno sredstvo za podmazivanje koje se u fazi izgradnje nanosi na feromagnetne ploče. Podaci su upisani po kruznim stazama a broj staza je razlicit i zavisi od gustine zapisa. čitajuce glave lete iznad površine diska na rastojanju od nekoliko mikrona. Ploče i upisno čitajuće glave čine jednu celinu. Sa disketom treba pažljivo rukovati da se podaci ne bi oštetili. Podaci na disketi se mogu zaštiti od uništenja pomeranjem sigurnosne pločice. Disketa je izmenjivi disk jer je ure aj za čitanje može čitati podatke i sa drugih disketa. upisno čitajuce glave se povlače u zasebno ležište izvan feromagnetnih ploča.MEMORIJE SA DIREKTNIM PRISTUPOM Memorije sa direktnim pristupom omogućuju pristup jednom slogu bilo radi čitanja ili ažuriranja (izmene). na osnovu ključa ili fizičke adrese. Cilindar je adresibilan. Kada se na disku nalaze važni programi i podaci onda se ta plocica često izbacuje. Veoma je bitno da se podaci memorisani na hard disku nalaze po istom logičkom i fizičkom redosledu.N+1. Kada se disk ne obrće tj. izmenjivi ili floppy disk. magneta. Izmenjivi disk se na našim prostorima često naziva disketa. toplote itd. Skup koji obrazuje kružne staze istog poluprečnika naziva se cilindar. Hard disk je hermetički zatvoren da bi se feromagnetne ploče zaštitile od štetnih uticaja. U prvo vreme podaci su se upisivali samo na jednoj strani feromagnetne ploče. nesavitljive pa se zato disk naziva tvrdi disk (hard disk). S obzirom da se feromagnetne ploče rotiraju velikom brzinom dolazi do oštećenja programa i podataka pa se zato preporučuje da se koriste sistemi koji regulisu napajanje računarskog sistema u toku rada i nakon nestanka električne energije. prašine. U slučaju nestanka električne energije u toku rada hard diska dolazi do nestanka vazdusnog jastuka i upisno čitajuce glave padaju na feromagnetnu povrsinu diska. Podaci na hard disku su organizovani po kruznim stazama i po sektorima. maksimalnog kapaciteta 720KB. Feromagnetna ploča se nalazi u omotu plastičnog materijala koji je stiti od prasine. Razlikujemo: DD dvostuke gustine ili visoke gustine HD. a . Poslednjih godina razvijeni su Hard diskovi kod kojih upisno čitajuće glave ostvaruju fizički kontakt sa feromagnetnim pločama. Ploče su tvrde. Na hard disku postoji i adresni registar koji obezbedjuje indeks za svaku stazu i svaki sektor. sastoji se od jedne kružne ploče premazane feromagnetnim materijalom.

pomeranje reči u registrima-množenje ili delenje.Vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izme u pojedinih jedinica računara.N+6. radni registri i sprežne mreže (interface) U sastav procesora može da u e i ultra brza memorija (malog kapaciteta). Sada je potrebno s vremena na vreme napraviti kopiju. Kao izvor svetlosnog snopa najčešće se koristi laser. U procesu upisivanja podataka na optički mediji. U tom slucaju dobijaju se podaci sa istovetnim redosledom. Operacije koje izvršava procesor mogu biti: operacije obrade (aritmetičke i logičke operacije). OPTICKI DISK Kod optičkih diskova pristup informacijama ostvaruje se korišćenjem svetlosne energije. Intenzitet svetlosnog snopa reflektovan od medija koristi se za detekciju zapisa. Aritmetičko logička jedinica (ALU. .logički redosled je N. Podaci se upisuju samo jednom za razliku od RW CD ROM-ova sto znaci da se mogu više puta brisati. PROCESOR Preocesor je najvažniji deo računara. operacije ulaza-izlaza. karakteristike sprežnih mreža. Arhitekturu procesora odre uje: repertoar i forma instrukcija. izbrisati podatke i vratiti ih sa kopije na disk. karakteristike ultra brze memorije. vremenski interval u toku kog se izvršava najčešće jedna mikro operacija. Osnovne jedinice procesora su: aritmetičko logička jedinica. dekodira ih i regeneriše potrebne signale za njihovo izvršavanje. namenjena prvenstveno da čuva odre eni broj operanada i me urezultata u cilju ubrzavanja rada. arithmetic logic unit) izvršava operacije: aritmetičkog-sabiranja.N+2. logičke operacije-logičko sabiranje. Mikreooperacija je elementarno dejstvo. Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne memorije. Mogućnost veoma preciznog fokusiranja laserskog snopa omogućava veliku gustinu zapisa. Kontinualnost čitanja predstavlja odliku da se jednim obraćanjem kompact diskova čita velika količina podataka. odnosno veliki kapacitet. naziva se takt. operacije prenosa informacija. Operacije se sastoje od više mikrooperacija. CD ROM je skraćenica od komact disk memorija samo za čitanje (read only memory). On izvršava operacije obrade podataka definisane programom. Razlika u redosledu nastaje jer se putem translacije u različitom periodu obra uju različiti slojevi podataka. Tačnije pristup memoriji ostvaruje se usmeravanjem svetlosnog snopa na element optičkog medija. logičko množenje. svetlosni snop je dovoljne snage da zagreje osvetljenu površinu medija i da izmeni povratno i nepovratno njegova optička svojstva. operacije za analizu rezultata (upravljanje procesom obrade).N+5. dužina procesorske reči. karakteristike sistema prekidanja.N+1. U procesu čitanja snaga svetlosnog snopa se redukuje tako da ne menja stanje optičkog medija. upravljačka jedinica. mnozenja.N+10.

Kod paralelno serijskih izvršavanja operacija aritmetičko logička jedinica obra uje grupu bita u jednom taktu pa se u narednom taktu prelazi u sledeću grupu bita. Magistrala podataka-prenos 2. Upravljačka magistrala-prenos upravljačkih i kontrolnih signala. Areitmetičko logička jedinica koja ima mogućnost i množenja. me urezultati i rezultati. Registar Q koristi se kao pomoćni registar kod operacija množenja i deljenja. Kod paralelnog izvršavanja operacija aritmetičko logička jedinica obra uje celu reč u jednom taktu. A. Registar A predstavlja osnovni registar aritmetičko logičke jedinice i naziva se akumulator. . R P P-1 1 0 Q 0 1 Logicke mreze S-1 S A M M-1 1 0 Po strukturi aritmetičko logička jedinica može biti: sa neposrednim vezama sa registrima.U sastav aritmetičko logičkih jedinica ulaze: logičke mreže za izvršavanje operacija. pomoćni registri-statusni registri koji obezbe uju informacije o prekoračenju opsega o znaku rezultata itd. Često se u arhitekturi aritmetičko logička jedinica obeležava I operand II operand Upravljacki signali ALU Rezultat Aritmetičko logička jedinica može izvršavati operacije paralelno i serijski. Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale a oni mogu biti: sinhronizacijski i funkcijski. 1. Kod serijskog izvršavanja operacija aritmetičko logička jedinica obra uje jedan bit iz reči u jednom taktu. i sa sprežnim mrežama (magistralama). Registar R služi za prihvatanje brojnih podataka iz memorije računara. Magistrala adresa-prenos 3. registri u kojima se čuvaju operandi. najčešće sadrži tri registra koji se označavaju R. Q. Magistrala je sistem mreža izme u ure aja i ima tri dela.

Funkijski signali vrše obra ivanje različitih funkcija. U svakom taktu zahteva se mikro instrukcija iz ROM-a i prebacuje se u registar mikroinstrukcija. Ta memorija se naziva mikroprogramska memorija. iz nje se čitaju podaci kada je to potrebno. Nisu fleksibilne jer nisu dostupne korisniku da ih modifikuje po potrebama. Primer takvog procesora je risk procesor (reduced instruction set compon) koji za svaku mašinsku instrukciju ima zasebnu logičku mrežu koja omogućava izvršavanje instrukcija u jednom taktu. što znači da je rad računara ubrzan. onim redosledom kojim su zapisane u memoriji. Da bi se izvršio neki mikroprogram potrebno je najpre generisati početnu adresu mikroprograma. Mada su mogući i sklopovi pod dejstvom odre enih činioca. Stvaranje upravljačkih signala može biti hardversko ili mikroprogramsko. Primer takvog procesora je cisc (complet instrktion set computer).Takve upravljačke jedinice su brze ali i složene. Dekoder operacija Formatiranje upravljackih signala Dekoder taktova Generator taktova Kod mikro programskog generisanja upravljački signali su memorisani u posebnoj memoriji unutar upravljačke jedinice. Registar indukcija KO. To se radi na bazi koda operacije i nekih spoljašnjih uslova. . Kod hardverskog oraganizovanja upravljački signali stvaraju se pomoću posebnih digitalnih kola. Naredbe mikroprocesora se obično izvršavaju jedan za drugom. Takva upravljačka jedinica je sporija jer ne postoji specijalno unapred pripremljena digitalna mreža za realizaciju.Sinhronizacijski su obicno impulsnog tipa i služe za uskla ivanje odnosno sinhronizaciju rada računara.

upravljanje. Jedan deo ovog posla poveren je ulazno-izlaznom podsistemu sa ciljem rasterećenja procesora. dekodiranje komandi. izlazni ure aji-(monitori. . terminali. prihvatanje (buffering) i prilagodjavanje. a dekodiranjem adrese vrsi se izbor periferijske jedinice.Uloga ulazno-izlaznog podsistema je: prilago avanje podataka. obra uje pa je taj prenos pod kontrolom centralnog procesora. Prenos podataka izme u računara i periferijske jedinice može biti: programirani ulazno-izlazni prenos podataka. zvučne karte. miš. Prenos podataka izmedju centralne i periferijske jedinice računara obavlja se pod kontrolom ulazno-izlaznog podsistema. Sem toga periferijski ure aji su znatno sporiji od centralnog dela računara tj. Dekodiranjem komande vrši se izbor načina obrade podataka i to obrade pod kontrolom ulazno-izlaznog podsistema. direktan pristup memoriji. Dekoder operacija Formatiranje upravljackih signala Dekoder taktova Generator taktova Registar mik rooperacija Dekoder mikrooperacija Formatiranje funkcijskih signala Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija funkcionalnih signala za izvršavanje date instrukcije. optički čitači dokumenata). kontrolera. ulazno-izlazni uredjaji-(modem. tako da to dodatno komplikuje komunikaciju izmedju ure aja. PERIFERIJSKE JEDINICE i omogućava formiranje Periferijske jedinice su: ulazni uredjaji-(tastatura. magnetne trake).KO. dekodiranje adrese.od operativne memorije i procesora. Sve aktivnosti računara zahtevaju vremensko vo enje (timing) i skup odgovarajućih upravljačkih signala. Podaci koji se koriste u periferijskim jedinicama često nemaju isti oblik kao njihov ekvivalent u računaru i zato se moraju pretvoriti iz jednog u drugi oblik. vremensko vo enje. Ulazno-izlazni podsistem se sastoji od kanala. Tako se vrši sinhronizacija prenosa podataka. prekidni ulazno-izlazni prenos podataka. štampači). periferijskih procesora. Programirani ulazno-izlazni prenos podataka obavlja se pod kontrolom programa i to programa koji se upravo izvodi.

Moguće je realizovati prenos podataka bez centralnog procesora uz pomoc direktnog pristupa memoriji. a instrukcija output 6 prenos podataka ka periferijskoj jedinici 6. koristi se samo za periferijske jedinice čije je vreme odziva stalno. Ako periferijska jedinica nije spremna za prenos podataka tok podataka zatvara se u petlju i nastavlja sa ispitivanjem statusa periferijske jedinice. U oba prethodna slučaja prenos podataka obavlja se uz učešće centralnog procesora. Zbog jednostavnosti i direktnosti ovaj način prenosa postavlja minimum zahteva za programe. vrlo se retko upotrebljava. zbog čekanja na spremnost periferijske jedinice i čekanja da ona obavi prenos. . Neke programske instrukcije Ulaz 4 Input 4 Neke programske instrukcije Izlaz 6 Output 6 Algoritam bezuslovnog prenosa U ovom programu instrukcija input 4 prouzrokuje prenos podataka od periferijske jedinice br. Postoje dva tipa ulazno-izlaznog prenosa podataka a to su: bezuslovni i uslovni ulaznoizlazni prenos podataka. Na taj način u znatnoj meri usporava se rad centralnog procesora. Kad ona postane spremna za prenos izvršava se ulazno-izlazna operacija. S obzirom na činjenicu da je periferijska jedinica znatno sporija od centralnog procesora metoda uslovnog prenosa nije efikasna jer ima kao posledicu veliko rasipanje vremena procesora. Kod uslovnog programiranog ulazno-izlaznog prenosa ispituje se status periferijske jedinice. Bezuslovni – izme u računara i periferijske jedinice. Periferijska jedinica mora biti uvek spremna za komunikaciju.4 ka centralnom računaru. Kao sto vidimo prenos podataka se obavlja bez prethodnog ispitivanja statusa periferne jedinice. što znači da se podrazumeva da je ona spremna za prenos.Kod prekidnog ulazno-izlaznog prenosa podataka periferijska jedinica zahteva da se izvrši prekidanje trenutnog aktivnog programa i da se obavi prenos podataka. kad memorija adrese i upravljački signal regenerišu već specijalizovani hardverski deo nazvan DMA kontroler (direct memory acces) Programirani ulazno-izlazni prenos podataka obavlja se pomocu ulazno-izlaznih naredbi.

Prekidni ulazno-izlazni prenos podataka obavlja se u koracima: 1. Periferijska jedinica generiše zahtev za prekid trenutno aktivnog programa i obaveštava centralni procesor da želi da izvrši prenos podataka.NE Da li je periferiska jedinica spremna za prenos DA Prenos podataka Prekidni ulazno izlazni prenos podataka Prekidni ulazno-izlazni prenos podataka je moguć kod multiprogramskog sistema. Centralni procesor mora da zna da obnovi stanje registra prekinutog programa i da nastavi njegovo izvršavanje. 3. 1. 2. Izvršava se prenos podataka 4. Centralni procesor mora da prepozna periferijski ure aj koji je tražio prekid. Ulazno-izlazni podsistem malo komunicira sa procesorom. Nedostatak prekida je što se prenos podataka obavlja pod nadzorom centralnog procesora . Centralni procesor mora da zna šta da radi ako istovremeno do u dva ili više zahteva za prekid. 2. 3. Prednost prekidnog ulazno-izlaznog prenosa je u brzom odgovoru jer se periferijska jedinica opslužuje u vrlo kratkom vremenu nakon generisanja zahteva. .Oni imaju u operativnoj memoriji u isto vreme instrukcije nekoliko programa. Pri svakom odsluženju zahteva centralni procesor gubi vreme u dodatnom pohranjivanju stanja tekućih programa. Nastavlja se sa izvršavanjem prekinutog programa. Rezultat takvog rada je veća efikasnost računarskog sistema. Nedostatak prekidnog ulazno-izlaznog prenosa je u tome što zahteva dodatne ure aje u slučaju više nivovskih zahteva za prekid.Ulaznoizlazni podsistem ima mogućnost poluatonomnom funkcionisanju. Dok neki program čeka da se završi ulazno-izlazna operacija centralni procesor izvršava instrukcije drugog programa. Zbog toga prekidni ulazno-izlazni prenos podataka se upotrebljava u sistemu sa odzivom u realnom vremenu. Postoji čitav niz problema koji su rešeni da bi funkcionisao prekidni ulazno-izlazni prenos podataka. Centralni procesor po završetku tekuće instrukcije programa prekida izvršavanje tekućeg programa.

U principu to je brz prenos velikih količina podataka i to posebnim kanalom direktno u memoriju računara. Njihovim korišćenjem ostvaruje se veća efikasnost računarskog sistema. Izbor funkcije koje treba da obavljaju ulazno-izlazni procesori u velikoj meri zavise od karakteristika računarskog sistema. Decentralizovano upravljanje ostvareno je razvojem procesora posebne namene. Odrediti adresu periferijske jedinice. Na taj način DMA kontrole konkuriše procesoru za računarske resurse (prenosni putevi i operativne memorije).Ulazno-izlazni procesori su najčešće korišćeni procesori posebne namene. Često se takvi nazivaju ulazno-izlazni kanali. Upravljati magistralom podataka ili DMA kontrolera 3. Upravljati adresnom magistralom u vreme DMA prenosa 2. Od karakteristika logičkih mreža i registara zavisi brzina prenosa podataka. Brojati prenete podatke. Direktan pristup memoriji koristi se za prenos velike količine podataka . Odrediti smer prenosa. 7. Vršiti kontrolu ispravnosti prenosa. 5. U tom slučaju za prenos podataka se koristi magistrala koju koristi i procesor. Kordinaciju svih aktivnosti u toku prenosa vrsi DMA kontroler. Razvoj velikog broja periferijskih jedinica kao i tehnološko usavršavanje procesora i operacionih memorija dovela su do potrebe decentralizovanog upravljanja. Da bi se ostvario direktan pristup memoriji DMA kontroler mora obavljati sledeće funkcije: 1. Neki računari naročito mikro računari nemaju mogućnost izdvajanja posebnih kanala za DMA prenos.DIREKTNI PRISTUP MEMORIJI Direktan pristup memoriji omogućava prenos podataka izme u periferne jedinice i memorije računara bez kontrole od strane centralnog procesora. Tendencije u računarskoj tehnici su takve da ulazno-izlazni procesori u fizičkom i logičkom smislu . DMA kontroler poseduje sopstvene logičke mreže i sopstvene registre. 4. U minimalnoj varijanti ulazno-izlazni procesor treba da obavlja funkcije DMA kontrolera. 6. U slucaju konfliktnih situacija kada i DMA i procesor zahtevaju iste resurse istovremeno prioritet se daje DMA kontroleru iz razloga što on po pravili zahteva manji broj obraćanja operativnoj memoriji od procesora. Kod savremenih računarskih sistema DMA kontroler prerasta u poseban procesor koji nazivamo ulazno-izlazni procesor. Odrediti adrese lokacija u memoriji.

Kod velikih računarskih sistema ulaznoizlazni procesori poseduju znatno veći stepen autonomnosti. Programsko upravljački signali prekida planiraju se programom. bajt. Da bi se obezbedilo dovoljno prostora za novi ulazno-izlazni prenos podataka formira se lanac podataka tj.Veličina oblasti se zadaje standardnim jedinicama (bit. Poredeći broj podataka koji su prošli kroz kanal sa brojem datih upravljačkih reči ulazni-izlazni procesor vrši proveru da li je dostignuta granica oblasti memorije. Lanac podataka 3. Pri izvršavanju ulazno-izlaznih operacija ulazno izlazni procesor formira adrese uzastopnih memorijskih lokacija počevši od one zadate u upravljačkoj reči. Na osnovu početne adrese i veličine oblasti formira se upravljačka reč kanala. Čest je slučaj da u operativnoj memoriji računara na raspolaganju novom ulaznoizlaznom procesoru stoji vise manjih lokacija. Pojava signala programsko upravljačkog prekida označava da su neke odre ene faze ulazno-izlazne operacije završene i da postoji mogućnost aktiviranja programa za obradu prenesenih i upisanih podataka u operativnu memoriju. Takvi ulazno-izlazni procesori mogu da obavljaju sledeće funkcije: 1. Lanac operacija 5. niz upravljačkih reči u kojima se upisuje jedna oblast memorije (početna adresa i veličina oblasti). 2. Mogu se pojaviti u bilo kojoj fazi izvršavanja ulazno-izlazne operacije. Definisanje oblasi memorije 2. Signali prekida koji obaveštavaju procesor o završetku ulazno-izlazne operacije mogu biti: 1. Ulazno izlazni procesori obaveštavaju procesor o razlicitim fazama izvršavanja ulaznoizlaznih operacija. signali prekida koji obaveštavaju procesor o zavrsetku ulazno-izlazne operacije. Cilj izvršavanja ovakve operacije bez intervencije procesora u upravljačkoj reči koju formira ulazno-izlazni procesor upisuje se indikator koji obaveštava o potrebi izostavljanja podatka. 5. sopstvenom memorijom i sopstvenom softverskom podrškom. Prilikom izvršavanja operacije ulaza neki podaci se ne upisuju u operativnu memoriju.prerastaju u samostalne procesore sa sopstvenim logičkim mrežama. Moćni računari mogu da obave lanac operacija bez posredstva procesora. Time se sprečava da se u memoriji pregaze sadržaji registra namenjen drugim poslovima. Prekidanje ulazno-izlaznih operacija 1.Ulazno-izlazni procesori formiraju signale prekida. programsko upravljački 2. Obaveštavaju procesor o normalnom završetku operacije. oni mogu biti 1. 4. Lanac operacija Računarski sistem može da bude projektovan tako da izvršavanje svake nove ulaznoizlazne operacije zahteva intervenciju procesora. itd). 3. Izostavljanje podataka 4. Lanac operacija ostvaruje se formiranjem niza od nekoliko upravljačkih reči od kojih svaka definiše ulazno-izlaznu operaciju. Definisanje oblasti memorije koja se koristi prilikom izvrsavanja ulazni-izlaznih operacija podrazumeva odre ivanje posebne adrese i veličine oblasti. . Te manje lokacije su na različitim mestima u memoriji pa je potrebno izvršiti njihovo funkcionalno povezivanje. i lokacija sledeće oblasti.

Znak se formira u vidu tačkice. Često se koristi za personalne računare. . Selektorski ulazno izlazni procesor namenjen je za opsluživanje jedne periferijske jedinice. Svaka periferijska jedinica nalazi se u neposrednoj vezi sa ulazno izlaznim procesorom u relativno kratkom vremenskim periodu. LINIJSKI ŠTAMPACI Linijski štampači sa dobošem ili trakom sadrže doboš ili traku sa ugraviranim znacima. Igla se naziva Pin. Dele se prema konstrukciji i principu rada na: 1. Postiže manje brzine štampanja od linijskog štampača. ulazno izlazni procesor odabira jednu od njih sa unapred utvr enim prioritetom. Selektorski Multipleksni ulazno-izlazni procesori omogućavaju opsluživanje nekoliko periferijskih jedinica koje se nalaze u paralelnom radu. ili prekida. Izme u doboša i čekića nalazi se papir.2. SERIJSKI ŠTAMPACI Serijski štampac štampa znak po znak i sluzi za štampanje manjeg broja kratkih izveštaja. programa pod čijom kontrolom se vrši prenos podataka. Fizičko-hemijske. Jedna vrsta serisjkog štampača je matrički štampač. Kontrolu nad radom računara ostvaruje operativni sistem i periferijski procesor odnosno ulazno izlazni procesor. U slučaju greške i. 1. red čekića. Kod velikih računara štampači nisu pod direktnom kontrolom centralne jedinice. ŠTAMPACI Štampači služe za prikazivanje obrade na papiru. Periferijske jedinice se sukcesivno obra uju što znači jedna za drugom od strane ulazno izlaznog procesora. Svrha je prenos podataka izme u periferijske jedinice i memorije. traku za formiranje otiska (ribon). Tačkica se dobija udarom igle iz pokretne glave štampača. izvršavanje ulazno-izlazne operacije najčešće se ponavlja. Elektromehanički upisuju znake na papir mehaničkum udarom čekića. Izvršavanje ulazno-izlazne operacije i. Linijski štampač štampa red po red. ili prekida ulazno-izlazne operacije. Ukoliko je više periferijskih jedinica spremno da stupi u kontakt sa ulazno izlaznim procesorom. i postiže velike brzinie štampanja. Postoje dva tipa ulazno-izlaznih procesora. Da obaveste procesor da je doslo do nekih grešaka i. 2. nastaviti. ili obaveštava operater i programer o greškama.U toku štampanja može se stopirati.Elektromehaničke. U slučaju normalnog završetka ulazno-izlazne operacije nastavlja se izvršavanje programa u operativnoj memoriji tj. može se preskočiti proizvoljan broj strana itd. Multipleksni 2. ponoviti od početka ili od bilo koje pozicije. Ostale periferijske jedinice čekaju da dodju na red za opsluživanje. Papir je često sa vodilicama sa strane. Fizičko-hemijski štampači upisuju znake na papir na osnovu elektrohemijskih ili fotoelektričnih reakcija.

Na taj način se stvara mogućnost upravljanja računarom putem govora. modem. Terminal je sličan personalnom računaru. Štampači sa prskalicama (ink jet) imaju dve bočice – tonere pa kombinacijom tonera se dobijaju solidni izgledi štampanog dokumenta. . Može biti internet i tada je to hardverska kartica u računaru ili eksterni kada je to zaseban ure aj. Današnji personalni računari uglavnom rade sa modemima čija je brzina 56000 bita/s. sadrzi memoriju. TEHNICKI ŠTAMPAČI Tehnički štampač spada u grupu fizičko hemijskih štampača jer sadrži glavu sa otpornicima koji greju termoosetljivi papir. Najvažnija osobina modema je brzina prenosa podataka i izražava se brojem bita/s. ULAZNO IZLAZNI URE AJI Ulazno izlazni ure aji mogu biti: terminal. PLOTERI Ploteri su izlazni ure aji koji proizvode sliku ili crtež na papiru. Modem služi za povezivanje računara na veću udaljenost.Tehnički štampači zahtevaju skupi termoosetljivi papir i ne mogu istovremeno da štampaju više kopija. Folija može biti plastična ili metalna.Glavna mana mu je nemogućnost štampanja nečeg što nije predvi eno na lepezi. Zvučne kartice tako e sadrže A/D i D/A konvertere jer omogućavaju pretvaranje signala sa mikrofona u signalni zapis na računaru i pretvaranje zapisa sa računara u prirodni signal na zvučnicima. Ove štampače odlikuje pouzdanost u radu i niska cena pa se koriste za štampanje velike količine podataka gde kvalitet štampe nije bitan. Modem sadrži A/D i D/A konvertere jer mogu obezbediti prenos podataka na daljinu u oba smera. Karakteriše ih niska cena štampača ali visoka cena jednog štampanog dokumenta. Ploteri su veoma precizni. tastaturu i kućište ali nema procesor pa koristi procesor velikog računara. U serijske štampače spadaju i štampači sa lepezom koji imaju znake ugravirane na obodu jednog kotura. zvučna kartica. foliji. LASERSKI ŠTAMPAČI Laserski štampači su najbrži štampači i obezbe uju najveći kvalitet.Pa se po broju igala menjaju i štampači od 9-pinskog do 24-oinskog. ploteri sa mastilima različitih boja. Podaci se prenose sa računara na komunikacijsku liniju i obrnuto. sa izlazom na mikro film itd. Kada su veliki računari u pitanju koriste se modemi sa većim brzinama prenosa jer je količina podataka veća. jer štampaju celu stranu ili deo strane. Postoje različite vrste plotera: Horizontalni za crtanje na pojedinim listovima. fotopapiru.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful