You are on page 1of 41

PERCEPCIJA

/OPAANJE KAO KLJUNI REGULATIV POSLOVNOG PONAANJA


Predavanje i prezentaciju pripremila Prof. dr Mirjana Franceko

Saznajni procesi Opaanje = percepcija


Proces kojim se ovek orijentie meu pojavama

i stvarima spoljnjeg sveta naziva: SPOZNAJNI PROCES Spoznajni proces ine: oseti, percepcija, miljenje, uenje, pamenje
Kako da se orijentiem?

ta su oseti? ta je percepcija?
Oseti su odrazi pojedinih svojstava predmeta i pojava

spoljnjeg sveta u naoj svesti


Percepcija je aktivan proces organizovanja, integrisanja

i interpretiranja osetnih informacija koji nam omoguava upoznavanje i prepoznavanje znaenja predmeta, pojava i dogaanja u naoj okolini
Primer nain izgovora: .................

Od ega zavisi nae opaanje?


Fizikalni faktori: intenzitet, trajanje i struktura podraaja Fizioloki faktori: osobine osetnog analizatora i opte

stanje organizma Psiholoki faktori: osobine koje ine psihiki ivot pojedinca i u skladu sa kojima on tumai podraaje iz okolnog sveta, daje im znaenje i interpretira ih. Faktori subjektivnih razlika u percepciji. Primer individualnih razlika: percepcije psa na ulici; percepcija ljudi koji prelaze granicu; kako percipiraju granicu oni koji je stalno prelaze i oni sa iskustvom od pre 15 godina? Kako percipiraju carinike stanovnici EU, a kako nai graani?

Neki zakoni percipiranja


Nemaki naunici Getaltisti /getalt =celina, struktura/ Formirali zakone percepcije koje vae za sve ljude na zemlji bez obzira na razlike u kulturama

ta vidite na slici?

ta vidite na slici?

Zakon lika i pozadine

Vidimo u zavisnosti od toga ta smatramo likom, a ta pozadinom!

ta vidite na slici?

Princip blizine

Sline strukture koje su meusobno blizu doivljavamo kao celinu!

ta vidite na slici?

Reite zadatak Kroz 9 taaka treba proi s

etiri ravne crte ne diui olovku sa papira

Reenje
1

Princip zatvorenosti
Meusobno udaljene strukture doivljavamo

kao celine Problem sa takama i linijama predstavlja potekou zbog principa zatvorenosti i dobre forme. Pogled na 9 taaka nam odmah stvara sliku kvadrata i traimo reenje u okviru kvadrata to niko nije rekao pri postavci zadatka.

ta vidite na slici?

Princip istovrsnih znakova

Sklonost da istovrsne znakove

doivljavamo kao strukturu za koju je nekako samo po sebi razumljivo da njezini elementi idu zajedno. Zato vidimo redove, a ne kolone

ta vidite na slici?

Princip dobre forme

Svaka od krivulja pokazuje neku svoju

pravilnost, loginost ili dobru formu Primena: ako se prvi grafik znaajno je da svaka linija bude drugaija kako bi se mogla percipirati kao celina

Jo neke zanimljive pojave vezane za percepciju


Mehanizam perceptivne udeenosti tendenicja da

potvrujemo svoje hipoteze. Kad ovek oekuje da e se neto desiti, on zbivanja oko sebe percipira, tumai i ponaa se u skladu sa tim oekivanjima. Na primer: ljubomoran momak ili devojka; carinik koji oekuje da su Romi verceri........primeri studenata Fenomen kontrasta: ako smo imali iskustva sa nekoliko loih studenata prosean odgovor studenta emo doiveti kao odlian; odlazak iz siromane i srednje razvijenu zemlju i slino.

Jo neki fenomeni percepcije


Koja je linija dua?

Muller-Lyerova iluzija

Koja je linija dua?

Oppelova iluzija

Zadatak za vebu percepcije

U parovima popriajte o mogunostima

ta bi to bili znaajni predmeti vae percepcije u buduem zanimanju. Ideje /vizije/ zapiite pa emo ih prokomentarisati zajedno

Definicija percepcije /opaanja/


Percepcija ili opaanje je proces koji senzornim informacijama daje znaenje, povezuje ranije iskustvo i aktuelno doivljavanje, omoguava uspostavljanje i odravanje unutranje kohezivnosti i jedinstva znanja o relevantnim delovima spoljanjeg sveta ili stvarnosti u celini.

Subjektivnost percepcije
Ona uvek ima karakter pravljenja linog

1. 2.

3.
4.

izbora to je uvek neki vid ograniavanja vienja sveta inioci koji uslovljavaju subjektivnost percepcije su: Upadljivost Disponiranost Stavovi Shvatanje samog sebe

Dodatna objanjenja
Upadljivost:subjektivan oseaj vanosti onoga

to se opaa Disponiranost:sklonost izvesnom neposrednom, trenutnom reagovanju na dati objekat ili dogaaj koji je uslovljen nekom prethodnom situacijom Stavovi: relativno dugotrajan + ili- emocijama obojen odnos individue prema odreenim zbivanjima ili osobama koje su objekat opaanja

Nastavak:
Shvatanje samog sebe (Self-koncept):

vienje samog sebe tj. neka vrsta samoopaanja kako se razvija; uloga drugih ljudi u tom procesu /fenomen etiketiranja u organizacijama/ Linost: utie na opaanje /primer autoritarne osobe/

Znaajni predmeti opaanja u organizacijama


Opaanje radne uspenosti

Opaanje organizacijskih uloga


Opaanje linosti Opaanje pojedinih grupa ili kategorija lanova

organizacije Zajedniko obeleje = socijalna percepcija utie na meuljudske odnose, saradnju, konflikte itd.

Razlike u opaanju fizikih objekata i socijalnih entiteta

Razlike se ogledaju u: PRIRODI OBJEKTA

Osobe
Akteri su iste vrste

Fiziki objekti
Razliiti od opaaa

Poseduju fizika svojstva (spolja) i osobine (unutra) Promenjivi i dinamini, mogu da uzvrate

Poseduju samo fizika svojstva Relativno stabilni

2. odnosu izmeu opaaa i objekta opaanja

Osobe Fiziki objekti Pojaan afektivan ton /odnos Afektivan ton je definisan poloajem aktera/ Opaa se onaj deo linosti Dostupnost svih elemenata koji se manifestuje

Stav ima osoba koja opaa, ali i ona koja je opaena

Odnos je uvek jednosmeran

3. Razlike u procesu opaanja


Osobe
O unutranjim osobinama se zakljuuje na osnovu manifestnog ponaanja ili od treeg izvora

Fiziki objekti
Nemaju to svojstvo

4. Znaaj konteksta opaanja/organizacija


Primer Aova istraivanja veba sa studentima

Pitanje tanosti opaanja


Pristrasnosti u socijalnoj percepciji: 1. Implicitne teorije linosti:

Koje su osobine sutinske, kako su povezane, kako se ispoljavaju i sl. Kao neki vid gotovosti za odreeni nain opaanja Za njihovo funkcionisanje nije presudno da ih osoba bude svesna

Ova verovanja mogu se opisati sa est dimenzija: 1. Poverenje nepoverenje 2. Altruizam sebinost 3. Nezavisnost konformizam 4. Snana volja i racionalnost potinjavanje spoljanjim uslovima i iracionalnost 5. Meusobna slinost meusobna razliitost 6. Sloenost jednostavnost
Primeri: Rezultati istraivanja odnosa implicitnih teorija linosti i stila rukovoenja

Rajtsman verovanja o ljudskoj prirodi

Halo-efekat
Pojava opteg tona u ocenama raznih

aspekata jedne osobe Ako rukovodilac jednu osobinu radnika proceni veoma visoko, vrlo verovatno e tako oceniti i druge njegove osobine Poreklo halo efekta: - Nedovoljan uzorak ponaanja za zakljuivanje o osobi oslanja se na optu impresiju i ne uoava eventualna odskakanja

Kako kontrolisati uticaj haloefekta?


Raspolaganjem veim uzorkom ponaanja

osobe bolje poznavanje Da se vri procena na osnovu aktuelnog ponaanja /izbegavanje iskrivljavanja na osnovu seanja/ Ocene vie procenjivaa kroz voenu grupnu diskusiju socijalna objektivnost /bez voene diskusije ocene drugih mogu biti izvor halo efekta/

Neosnovane generalizacije
Vrste uoptavanja: 1. Temporalna ekstenzija osoba opaa osobinu koju osoba akter ispoljava u jednom momentu shvata kao trajni atribut te osobe znaajno proveriti /primer dijagnoza tekih ljudi/ 2. Metaforika generalizacija nedostatak informacija prevazilazi se zakljuivanjem po analogiji 3. Funkcionalna analogija kada se na osnovu funkcija koje imaju pojedini delovi tela i lica, ili na osnovu stvari koje poseduje zakljuuje o trajnim osobinama linosti

Nastavak:

4. Zakljuivanje po slinosti ako pri susretu sa osobom kod nje uoimo neku izraznu crtu koja nas podseti na nekoga koga dobro poznajemo skloni smo da toj osobi pripiemo i osobine osobe koju dobro poznajemo 5. Stereotipi uproena i relativno stabilna slika o pojedinim kategorijama ljudi Veba o stereotipima za pojedina zanimanja.......

Preterana uverenost u tanost sopstvenih sudova

Istrajnost prve impresije Samouverenost eksperata na primer: lekari,

psiholozi, iskusni menaderi, u smislu precenjivanja svoje kompetentnosti Izazivanje odreenog ponaanja u cilju potvrivanja vlastitih sudova

Osnovna atribuciona pristrasnost


Fenoment atribucije na primeru skale; znaaj

poznavanja u organizaciji
Sklonost da ponaanje drugih pripisujemo

njihovim trajnim osobinama, a sopstveno ponaanje uticaju sredine = fundamentalna atribuciona greka /naroito u situacijama neuspeha/

Drugi znaajni objekti opaanja u organizaciji


Opaanje: - Celine organizacije - Organizacijskih ciljeva i vrednosti - Sadanjeg funkcionisanja i poduhvata - Rezultata, dostignua i ishoda, naroito zarade i

nagraivanja /materjalnog i nematerjalnog pohvale, poverenje..../

- Ova vrsta percepcije utie na radni moral, proces

identifikacije, zadovoljstva i nezadovoljstva pojedinca sa organizacijom

Jo neki znaajni objekti opaanja u organizaciji

Opaanje proizvoda i usluga organizacije

Ova vrsta percepcije utie na potroako ponaanje

Znaajno je

Poznavanje i praenje svih oblasti opaanja

unutar organizacije kako bi se mogle usmeriti informativne i promotivne aktivnosti