You are on page 1of 11

1

UVOD

Da budem Menadžer Proizvodnje možda će bude moja sledeća profesija.
Mi znamo da proizvodnja je temelj ljudskog napretka na ekonmskom kontestu.

Da znam kako upravljati proizvodnjom ja treba da studiram,da čitam mnogo knjiga,da
analiziram mnogo slučajeva proizvodnje kako u Opšinu Preševo tako i u okruženju.

Ali ja da bi završio uspešno ovaj rad studiraću i čitaću ,tako da bi ove znanje bi mi
pomogao da znam gde treba intervenisati da bi ima preduzeće što više profita,i da uposli
što više ljudi i tako lančano i ekonomski stanatard u opštini bi se poboljšao.

Kad završim ovaj rad možda ću razumeti ko je problem što momentalno većina od
Fabrike u opštini Preševo ne rade i gde je bio problem što one su bankrotirale (išle su u
stečaj).

Iskreno se nadam!

3. 4.odnosno outputa i inputa naziva se funkcija proizvodnje .strategija i planova.2 KARAKTERISTIKE PROCESA MENADŽMENTA PROIZVODNJE Proces menadžmenta proizvodnje sastoji se od sledećih koraka: 1. Konkretnije rečeno pod menadžmentom proizvodnje podrazumeva se menadžment koji je usmenren na: • Angažovanje Inputa • Transformaciju Inputa u Autput i • Realizacija Autputa (realizaciju proizvoda ili usluga) I. trnsformaciju inputa u autput. MENADŽMENT PROIZVODNJE I. DEFINICIJA PROIZVODNJE Jedan od operativnih ciljeva je I proizvodnja.strategija i planova 2.Kontrolisanje tekućih procesa i rezultata. Za potrošnju je nužno osigurati dobra i usluge u procesu proizvodnje Proizvodnja predstavlja proces kombiniranja proizvodnih faktora s ciljem stvaranja proizvoda namenjenih zadovoljenju ljudskih potreba Odnos između proizvodnje i njenih pretpostavki.Preduzimanje aktivnosti koje su neophodne za realizaciju operativni ciljeva. Najveći broj tih definicija promoviše stav da pod Menadžmentom Proizvodnje treba podrazumevati process obavljanja aktivnosti koje su vezane.strategija i planova.znači što bolje da funkcioniše sistem proizvodnje. 2 I. II.Stvaranje organizacionih prdpostavki za realizaciju operativnih ciljeva.Definisanje operativnih ciljeva.1 DEFINICIJA O MENADŽMENTU PROIZVODNJE U literature postoje brojne definicije.

N) pri čemu je Q. 3 Q=f(L. Granični proizvod kapitala (MPK) i Granični proizvod zemlje (MPN) Granični proizvod rada (MPL). K. . pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se količina rada promeni za jednu jedinicu pod pretpostavkom da ostali faktori ostanu nepromenjeni Granični proizvod kapitala (MPK) pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se količina kapitala promeni za jednu jedinicu pod pretpostavkom da ostali faktori ostanu nepromenjeni Granični proizvod zemlje (MPN) pokazuje promenu ukupnog proizvoda ako se količina resursa promeni za jednu jedinicu pod pretpostavkom da ostali faktori ostanu nepromenjeni Zbog delovanja zakona opadajućih graničnih prinosa svaka dodatna jedinica inputa daje sve manji granični proizvod pa je stoga krivulja graničnog proizvoda opadajuća i negativnog nagiba Prosečni proizvod predstavlja ukupni proizvod po jedinici varijabilnog outputa u početnoj fazi proizvodnje u pravilu raste ali nakon točke u kojoj je jednak veličini graničnog proizvoda pokazuje tendenciju pada. graničnog i prosečnog proizvoda.količina rada. K. L.količina kapitala i N. Ukupni proizvod (TP) predstavlja ukupnu količinu dobara i usluga izraženu u fizičkim jedinicama što se prikazuje se grafičkim krivuljom koja polazi od ishodišta i raste po opadajućoj stopi u odnosu na povećanje inputa Granični proizvod (MP) predstavlja dodatni proizvod koji je nastao povećanjem inputa za jednu jedinicu uz pretpostavku da su drugi inputi ostali nepromjenjeni Stoga razlikujemo Granični proizvod rada (MPL).veličina outputa.količina prirodnih resursa Poznavanje funkcije proizvodnje je nužno za utvrđivanje ukupnog.

4 Ukupni. granični i prosečni proizvod .

Tehnološke promene pomiču krivulju ukupnog proizvoda prema gore U tržišnim ekonomijama u pravilu nije moguće tehnološko nazadovanje jer se inferiorne tehnologije zamenjuju superiornijima. Svaka promena tehnike proizvodnje izaziva tehnološke promene. promena ukupnog proizvoda će biti u skladu s ekonomijom razmera. odnosno uvođenjem novih proizvoda. One omogućuju veću proizvodnju starih proizvoda uz istu ili manju količinu inputa usavršavanjem proizvodnog procesa. Inovacija proizvoda se javlja kad se na tržište uvede novi ili poboljšani proizvod. veličina ukupnog prihoda. ali ne i fiksnih faktora proizvodnje. . Produzeća se prema veličini dele na mala. Ako se ukupni proizvod poveća po stopi manjoj od stope porasta korištenih inputa govorimo o opadajućoj ekonomiji razmera. Produktivnost može biti ukupna i faktorska Kod faktorske produktivnosti razlikujemo produktivnost rada koja se izražava količinom proizvodnje po jedinici rada i produktivnost kapitala koja izražava količinu proizvodnje po jedinici kapitala. Proizvodnja ovisi i o vremenu pa je posmatramo na kratki i dugi rok. Kao kriterijum podele poduzeća po veličini uzima se obim proizvodnje. Ako se ukupni proizvod poveća razmerno promenama svih inputa. Pod produktivnošću se podrazumeva odnos između ukupnog proizvoda i ponderiranog proseka inputa. Ako se ukupni proizvod povećava po stopi većoj od stope porasta korištenih inputa dolazi do rastuće ekonomije razmera. srednja i velika. 5 Ukoliko se povećaju svi inputi zajedno. Ekonomija razmera neposredno deluje na kretanje produktivnosti. zbog lakšeg pribavljanja proizvodnih inputa i financijskih sredstava i menadžmenta. tada govorimo o konstantnoj ekonomiji razmera. U tržišnoj ekonomiji se proizvodnja organizira u poduzećima kao temeljnim jedinicama svake privrede. U njima se proizvodnja organizira zbog postizanja veće efikasnosti masovne proizvodnje. Kratki rok se definira kao razdoblje u kojem poduzeća mogu prilagoditi proizvodnju menjanjem varijabilnih faktora proizvodnje kao što su rad i sirovine. Dugi rok se definira kao razdoblje koje je dovoljno dugačko da bi se svi faktori proizvodnje mogli prilagoditi -> na dugi rok ne postoje fiksni faktori proizvodnje. Javlja se kao inovacija procesa proizvodnje i kao inovacija proizvoda.broj zaposlenih itd.

razvoj . tehnološka priprema .postupak tehnočke selekcije i globalnog razvoja proizvoda . . i posredna vremena (transport i kontrola). Trajanje proizvodnog ciklusa Kao karakteristike procesa menadžmenta proizvodnje je i definisanje planova i strategije o trajanju proizvodnog ciklusa. Usaglasavanjem svih navedenih aktivnosti definisan je ciklus izrade jednog proizvoda . pribora i sredstava rada . Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa može se podeliti na: proizvodno i neproizvodno vreme. proizvodnja . Što se tiče našeg seminarskog rada i obrade teme trajanja proizvodnog ciklusa – tip organizacije je uzastopni tip.. Pod proizvodnim vremenom obuhvaćeni su svi vremenski delovi proizvodnog ciklusa koji su više ili manje povezani sa proizvodnim operacijama! Dalje se proizvodno vreme može raščlaniti na neposredna (priprema i završetak proizvodnih operacija i izrada). 6 Prednost malih i srednjih poduzeća je u njihovoj fleksibilnosti.prikupljanju informacija o proizvodu . U velikim poduzećima je obrnuta situacija te su teško prilagodljiva naglim tržišnim promenama. a nedostatak je u nemogućnosti pribavljanja većih financijskih sredstava. U neproizvodno vreme spadaju objektivna i neobjektivna. Proizvodni ciklus za izradu bilo kog proizvoda sastoji se iz sledećih aktivnosti : .stvaranje konstruktivne dokumentacije proizvoda .pokretanje izrade nulte serije . u koje treba uključiti raznovrsne prekide i zastoje u toku proizvodnje (zastoj usled kvara mašine.izrada tehnološke dokumentacije . energije. planska priprema .planiranje i obezbeđenje alata .postupak utvrđivanja prioriteta osvajanja proizvoda . Proizvodni ciklus obuhvata vremenski period od početka do izrade jedne količine proizvoda pa do potpunog završetka. zastoj usled nedostatka materijala. Za ostvarivanje navedenih aktivnosti angažuju se odgovarajuće službe u okviru radne organizacije i to : marketing .praćenje kvaliteta proizvoda u fazi korišćenja. S obzirom na vlasništvo poduzeća mogu biti u osobnom vlasništvu. služba kontrole i služba plasmana proizvoda na tržište . konstrukcija . alata . alata. partnerska i korporacije III.izrada tehnoekonomske analize proizvoda .obezbeđivanje potrebnog materijala za dati proizvod . kao i prekid zbog neusklađivanja procesa proizvodnje).

Merenje i normiranje rada Kao karakteristike procesa menadžmenta proizvodnje je i definisanje standarda i kontrolisanje dali su rezultati se priklapaju sa standardima koju su usvojila menadžment. operacijski listovi i standardni elementi rada ). na odgovarajući način . na osnovu odgovarajuće tehničko . Na osnovu tehnološke dokumentacije.pripremno . sa propisanim sredstvima rada na tačno određeni način . da pod normalnim uslovima rada . Vremenska radna norma .ukupna vremenska radna norma za jedinicu proizvoda TPZ .koeficijent gubitaka Izračunavanje vremenske radne norme za odgovarajuću operaciju . . tehnolog za radne norme sastavlja normativ za svaki proizvod po utvrđenim operacijama .ukupno vreme koje je potrebno da se izradi jedna jedinica proizvoda na posmatranoj operaciji Izračunavanje vremena TK vrši se prema obrascu : TK = ( Tm + Tpm + Tpr) x Kd gde je : Tm . sve radne operacije .pomoćno ručno vreme Kd .broj komada koji se izrađuje u seriji TK . sa svim potrebnim podacima koji ih potpuno određuju.pomoćno mašinsko vreme Tp . U tehnološkoj dokumentaciji za svaki proizvod razrađuju se .tehnološke dokumentacije ( tehnološki postupak . 7 IV.završno vreme po operaciji za seriju N .znači tražnja norme proizvoda za određeno vreme sa određenom kvalitetu.fizičko naprezanje obavi tačno definisan posao . utvrđuje se prema sledećem obrascu: TKU= TPZ / N + TK ( vreme / jedinica proizvoda ) gde je : TKU . za izradu jedinice proizvoda . određenih stručnih sposobnosti .mašinsko vreme Tpm . Sa standardom mi podrazumevamo i normiranjem rada. Pod radnom normom podrazumeva se vreme objektivno potrebno prosečnom radniku . uz normalno psiho . vrši služba tehnologije .

koje se izražavaju u vremenskoj jedinici ( minut. odnosno na pojedince . .iskustvene .količinske . u okviru kojih može da se vrši korekcija radne norme . Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti . m2 . Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti. . m3 ) i to za operaciju u određenoj vremenskoj jedinici ( čas . Smena Vreme 1 1 1 1 opažanja Mašina radi 80 70 55 45 Mašina stoji 10 30 20 15 .tehničke . evidentiranjem izvršenja rada . . . . koje se karakterišu time da posao samostalno obavlja pojedinac . a po pravilu se vrši revizija jedanput godišnje i to u IX ili X mesecu tekuće godine za narednu godinu . koje se utvrđuju na osnovu statističkih podataka . koje se karakterišu time da posao obavljaju dva ili više radnika koji rade na zajedničkom . istom ili sličnom poslu .za organizacionu celinu . odnosno drugim mernim jedinicama ( kg . koje se određuju na osnovu iskustva i upoređenja sa normama za iste ili slične poslove .individualne . u serijskoj proizvodnji. koje se utvrđuju na osnovu unapred utvrđenih standardnih elemenata rada . čas ) za izradu jednog komada ili operacije . vrši se do obavljanja 1/3 posla po datoj operaciji i predstavlja radnu normu privremenog karaktera .vremenske . koje se izražavaju u naturi brojem komada .grupne . u pojedinačnoj proizvodnji . koje se karakterišu time da posao obavljaju svi radnici te celine i to kada taj posao nije moguće ilinije racionalno razdvojiti na poslove za grupe radnika . Prema načinu organizacije rada mogu biti : . dobijenih u dužem vremenskom periodu . obavlja se u prvoj seriji izrade i u još dve tekuće serije . Prema načinu izražavanja mogu biti : . dan ili mesec ). Ustaljena radna norma može se menjati najranije posle 6 meseci od njenog ustaljivanja . Prema načinu određivanja mogu biti: . koga nije moguće ili nije racionalno razdvojiti na zadatke po svakom pojedincu . 8 Radne norme se razlikuju prema : a ) načinu određivanja b ) načinu organizacije rada c) načinu izražavanja.statističke .

Menadžment Proizvodnje usvoji i Standarde.što bolji kavalitet proizvoda da imamo itd.podrazumevamo skup aktivnosti da bi što manje imamo toškove u proizvodnji. 9 ZAKLJUČAK Sa Menadžmentom Proizvodnje koliko sam ja razumevao. Tako sam ja razumeo posao Menadžera Proizvodnje! .da kontroliše da li se radilo prema standardima .ako nije . Znači Menadžer Proizvodnje uzima dirktive od Taktičkog Menadžera ili Top Menadžera (ukoliko preduzeće gi ima)šta se traži da se proizvodi. I na kraju Menadžer Proizvodnje treba da meri što je proizvedeno.koji proizvod traži tržište i koji kvalitet i dizajn treba da ima proizvod.treba analizirati koje korektivne mere treba uzeti.Posle treba da operalizuje to što je planirano.a.treba u praktici da se ožive one planove i strategije. Kad prima direktive šta treba proizvoditi i u koju količini Menadžer Proizvodnje je dužan da bapravi plan I strategije kako treba da se odvija process proizvodnje da sa što manje troškova da proizvodi to što se traži od gornjeg menadžmenta.

10 .

11 S .