You are on page 1of 19

TEMA:

Biotehnoloko uklanjanje mirisa u ivotnoj sredini

SADRAJ:
1.UVOD.3 1.1. Definicija mirisa i efekti na zdravlje ljudi...4

1.2. Metode za kontrolu mirisa4 2. BIOREMEDIJACIJA6 2.1. Mikrobioloke zajednice u procesu bioremedijacije mirisa.6 2.2. Bioreaktori..10 2.2.1. Biofilteri..10 2.2.2. Biofiltri u tretmanu otpadnih voda..12 2.2.3. Biotrinkling filteri13 2.2.4. Bioskruberi..14 2.2.5. Prednosti biotrinkling filtera i bioskrubera nad biofilterima..15 2.2.6. Membranski biofilteri..15

3. MODELI ZA DIZAJN BIOFILTERA....16 4. ZAKLJUAK ...19

Reference.20

1. UVOD

Biotehnoloki procesi su jedni od najekonominijih, i po ivotnu sredinu namanje tetnih procesa, i kao takvi postali su efikasna alternativa, tradicinalnim fizikhemijskim postupcima za uklanjanje mirisa u industriji, tretmanu otpadnih voda, poljoprivredi, stoarstvu itd.[1].

1.1. Definicija mirisa i efekti na zdravlje ljudi Miris moe da se definie kao nadraaj olafaktornih elija u prisustvu specifine komponente iz grupe Volatilnih Organskih Supstanci (VOS) ili Volatilnih Neorganskih Supstanci (VNS). Generalno, najvei problem predstavljaju smee ovih visoko isparljivih komponenti, od kojih se veina nalazi u koncentracijam niim od
3

detekcionog limita metoda koje se koriste za njihovu identifikaciju, to oteava njihovu kontrlu, odnosno uklanjan [1]. U VOS spadaju razliita hemijska jedinjenja koja mogu imati kratkorone ili dugorone efekte na zdravlje ljudi (US EPA). Tu spadaju alkoholi, amini, aldehidi, amidi, etri, estri, razliita aromatina jedinjenja i hlorovani ugljovodonici [1,2]. U VNS spadaju H2S, SO2, CS2, NH3. Nekoliko autora smatra da VOS zajedno sa H2S ine osnovni izvor mirisa u kanalizacionim cevima i aerobnom tretmanu otpadnih voda (Smat i van Langenhove 1998) [1].

1.1.1. Efekti na zdravlje ljudi Ljudi su mirisima izloeni direktno, putem respiratornog trakta ali i absorpcijom putem koe nakon ega se krvotokom prenose kroz organizam. Neprijatni mirisi izazivaju brojne tetne efekte na zdravlje ljudi, pri emu je najugroeniji respiratorni sistem to se manifestuje iritantnim kaljem, tekim disanjem, nedostatkom daha, stezanjem u grudima. Javljaju se i drugi simptomi, glavobolja, iritacija oiju, depresija, promene raspoloenja. Svi ovi efekti mogu da se javljaju u akutnom i hroninom obliku a u zavisnosti od koncentracija mogu imati jae ili slabije dejstvo. Jedinjenja koja najee dovode do pojave ovih simptoma su fenoli, p-krezol, NH3, aldehidi [1,3,4]. 1.2. Metode za kontrolu mirisa Da bi se primenjivao odgovarjui metod za kontrolu mirisa, potrebno je poznavati fiziko-hemijske karakteristike supstane koju elimo ukloniti. Za identifikaciju mirisa koriste se metode gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom kao metodom za detekciju (GC/MS) ili gasna hromatografija sa plameno jonizujuim detektorom (GC/FID). Vazduh se uzorkuje adsorpcijom mirisa na 2,6-difenil-pfenilen oksidu (Tenaks) i pamuku. Za kontrolu mirisa koriste se fizike, hemijske, bioloke metode [4].

1) Fizike: Kondezacija, primena membrana, maskiranje, absorpcija (skruberi), adsorpcija (silika gel, aktivni ugalj, zeolit, aluminijum silikat).

2) Hemijske: Oksidacija (katalitika, termalna), precipitacija, tehnologija plazme.

3) Bioloke: Biofiltri, biotrinkling filtri, bioskruberi, membranski bioreaktori, fotohemijski bioreaktori.

Prilikom izbora odgovarajue metode potrbno je uzeti u obzir protok i koncentraciju supstanci. Za otpadne gasove visokih koncentracija i protoka, potrebno je primeniti neku od fizikih metoda. Ostali vani faktori pri izboru metode su temperatura, sadraj kiseonika, rastvorljivost komponenti, operativni plan, ekonomski faktor i uticaj primenjenog postupka na ivotnu sredinu [1].

2. BIOREMEDIJACIJA

Pod bioremedijacijom podrazumeva se proces razlaganja razliitih jedinjenja u ivotnoj sredini od strane mikroorganizama, koji ta jedinjenja koriste kao izvor hranljivih elemenata (C, S, N, P i dr.), energije ili elektrona. Proces bioremedijacije je posledica normalnih ivotnih funkcija mikroorganizama koji metaboliu tetne materije u jedinjenja nie toksinosti i tetnosti po ivornu sredinu (organska do CO2 i H2O a neorganska do odgovarajuih kiselina ili oksida) [1,5]. Bioremedijacija ima svoja ogranienja a to su osetljivost na velike koncentracije zagaivaa,osetljivost na inhibitore i druge otrovne zagaivae kao to su teki metali, niska degradabilnost nekih takvih zagaivaa kao hlorovani rastvarai, potencijal stvaranja produkata koji su toksiniji od poetnog jedinjenja [5].

2.1. Mikrobioloke zajednice u procesu bioremedijacije mirisa Obzirom da mirisi predstavljaju smeu razliitih gasovitih supstanci, zbog ega se u procesu bioremedijacije tretiraju kao otpadni gasovi, za njihovo uklanjanje neophodno je koristiti vie grupa mikroorganizama zajedno, ukljuujui gljive, kvasce, alge, protozoe (Cotax al.1997). takodje postoji i podatak o krienju kulture gljiva i grinja u biofiltraciji hidrofobnih polutanata (van Groenstijn 2001). Ovi mikroorganizmi zajedno ine mikrobnu zajednicu koja se sastoji od primarnih i sekundarni degradera i predatora. Primarni degraderi prevode jedinjenja u CO2, H2O i jedinjenja potrebna za rast i razvoj. Sekundarni za rast koriste produkte primarnih degradera a predatori produktima sekundarnih i primarnih degradera [6]. Rast mikroorganizama je kompleksan proces koji podrazumeva brojne anabolike i katabolike procese. Od mogunosti korienja odredjenog supstrata u anabolikim procesima kao i od brojnih fiziko-hemijskih faktora kao to su dostupnost kiseonika, nutrijenata, temperatura, pH, salinitet, % vlage zavisi opstanak mikroorganizama i njihova aktivnost. Inhibicija biodegradacije moe biti prouzrokovana bilo kojim od ovih faktora uoliko nisu optimalni. Zapravo, ovi parametri imaju regulatorske efekte na razvoj biocenoze.

Kiseonik je veoma znaajan za obim i nivo degradacije u aerobnim uslovima, koja je mnogo bra nego u aerobnim. Temperaturni opsezi za rast mikroorganizama kreu se izmedju 50-75C sa optimumom od 20-40C, pri emu svaka vrsta ima tano definisanu donju i gorjnju granicu na kojoj rast staje. to se pH vrednosti tie, bakterijam pogoduju neutralne vrednosti, mada brojne bakterije ive i razmnoavaju se u irokom opseku pH vrednosti od kiselih do baznih. Kvasci i gljive bre rastu u kiselim uslovima. Sami mikrobioloki procesi dovode do promene pH vrednosti sredine eliminacijom kiselih i baznih produkata njihovog metabolizma. Takodje, opstanak mikroorganizam zavisi od koliine vode. Pri veim sadrajima vode difuzija kiseonika je ograniena to smanjuje aerobnu aktivnost. Pri niskim sadrajima dostupnost vode postaje limitirajui faktor za rast. Brojne vrste bakterija koje se koriste u bioremedijaciji pripadaju rodovima Pseudomonas, Alceligenes, Bacillus, Corynbacterium, Sphingomonas, Xanthomonas, Nocardia, Mycobacterium, Rhodococcus, Xanthobacter, Clostridium i Enterobacter. (Arnold et. Al. 1997) Gljive koje se koriste su Phanerochate chrysosporium, Trantes versicolor, Pleurotus ostreatus, Bjerkander adusta i Exophiola jeanselmei (Braun-Lullemaun et.al.1997). Generalno, gljive su su otpornije na ekstremne uslove u ivotnoj sredini i pogodne za uklanjanje hidrofobnih komponenti kao to su alkilbenzeni i stiren. Izbor mikrobioloke zajednice odredjen je karakteristikama zagadjivaa koje treba ukloniti. U sluaju mirisa, heterotrofni organizmi dobijaju energiju oksidacijom organskih molekula, gde se deo ugljenika inkorporira u biomasu. Ukoliko polutant sadri sumpor, azot ili halogen oni se akumuliraju u sistemu. Neorganski zagadjivai (H2S, NH3), tretiraju se autotrofnim mikroorganizmima. U sluaju hidrofobnih zagadjivaa primenjuju se gljive jer gljivini micelijumi popunjjavaju otvore u reaktorima za bioremedijaciju, znaajno poveavajui dodirnu povrinu ( Garci Pena et.al,2001) [1].

Kontaminanti Benzen

Toluen

Stiren

Aceton Butanol

Izopropanol Metanol

Mikroorganizmi Pseudomonas putida, Phanerochaete chrysosporium Pseudomonas putida, Phanerochaete chrysosporium,Scedosporium apiospermum Exspohiala jeansalmei, Phanerochaete chrysosporium, Sphingomonas capsulate, Xanthomonas sp Rhodococcus sp., Corynebacterium sp., Pseudomonas fluorescens, Corynebacterium rubrum, Micrococcus luteus Pseudomonas fluorescens, Rhodococcus Pseudomonas fluorescens

Reference Braun-Lullemann et.al.(1997) Ergaes et.al. (1995), Oh et.al.(1998), Garcia-Pena et.al.(2001) Arnold et. al.(1997), Braun-Lullemann et.al.(1997), Cox et.al (1997) Juneson et.al.(2001) Kirchner et.al. (1987), Wubker i Friedrich et.al.(1996) Kirchner et.al. (1987) Kirchner et.al. (1987), Shaerfeedeen et.al.(1993) Ergaes et.al. (1994) Sly et.al.(1993) Speitel i McLay et.al.(1993) Jensen i Webb et. al. (1995), Chung et.al.(1997) Stepanov i Korpela et.al.(1997), Kim et.al. (2000) Cox et.al. (2001) Smet at.al.(1997)

Dihlormetan Metan Trihlormetan Vodonik sulfid

Hyphomicrobium sp., Pseudomonas putida Methylomonas fodinarum, Methylosinus thricosporium Chlorobium limicila, Thiobacillus sp., Xanthomonas sp. Alcaligenes, Arhtorbacter, Pseudomonas, Nitrosomoas,Nitrobacter, Vibrio Candida guilliermondii, Saccharomyces cerevisiae Hyphomicrobium sp.

Amonijak

Etanol Dimetil sulfid

Tabela 1. Mikrobioloke kulture koje se koriste u bioremedijaciji nekih zagadjivaa.

2.2. Bioreaktori Bioremedijacija se sprovodi u bioreaktorima. Postoji nekoliko vrsta bioreaktora, ali svi imaju slian princip rada koji se zasniva na tome da se smea isparljivih jedinjenja prenosi kroz reaktor i iz gasovite faze prevodi u tenu ( u kojoj se nalaze zajedice mikroorganizama) gde bivaju degradovani od strane mikroorganizama. (Pameroy 1957) [1,2]. Osnovni tipovi bioreaktora koji se koriste su: 1. 2. 3. 4. Biofilteri. Biotrikling filteri. Bioskruberi. Membranski filteri.

2.2.1. Biofilteri U poslednjih nekoliko decenija uticaj vazdunog zagdjenja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu doveo je do poveane panje javnosti u vezi sa ovim problemom. Kao rezultat toga, ali i sve intezivnijih zakonskih obaveza iz ove oblasti, dolo je do razvoja novih tehbologija za kontrolu zagadjenja. Biofiltracija emitovanih gasova je jedna od jeftinih, energetsko efikasnih i efektivnih tretmana niskih koncentracija biodegradabilnih komponenti. Intezivno se koristi poslednjih 40 godina za kontrolu neprijatnih mirisa. Posebno se koristi poslednjih par godina u Severnoj Americi za tretiranje veih zapremnina vazduha, niskih koncentracija irokog spektra zagadjivaa (Pomeroy 1957).

U upotrebi su otvoreni i zatvoreni biofiltersistemi. Uobiajena konstrukcija otvorenih biofiltera podrazumeva iskopavanje rupe dubine 1m i odgovarajue veliine, koja je obloena slojem ljunka i napunjena zemljom ili kompostom. Osnovne komponente ovih biofiltera su medijum i sistemi cevi koji su napravljeni od nerdjajueg elika zbog korozivnosti otpadnih gasova. Pre nego to dospe u biofilter, ulazni gas se navlai da bi se obezbedio optimalni nivo vlage u sistemu. Karakteristike filtera od znaaja su da obezbede veliku vlanu povrinu, optimalan protok mirisa, otpornost na sabijanje i fiziko propadanje. Uglavnom se primenjuju u stoarstvu gde je dominantn miris NH3 iz uree i H2S nastao razlaganjem proteina.
9

Zatvoreni biofilter sistemi su skuplji ali omoguavaju biodegradaciju veih koliina kontaminanata i efikasnije praenje celog procesa. Oni sadre sisteme za odstranjivanje praine, ovliva i pakovanu kolonu sa imobilisanim mikroorganizmima kroz koju se proputa struja vazduha pomou sistema pumpi. Voda sa nutrijentima se raspruje iznad kolone (sadraj vode treba da iznosi 50-60%). Sistem poseduje drenane kanale za odvod otpadne tene faze. U vodi nerastvorna jedinjenja mogu se ukloniti predhodnom adsorpcijom na aktivnom uglju [1,2].

Slika 1. Otvoreni biofilter sistem.

Slika 2.Zatvoreni biofilter sistem.


10

2.2.2. Biofiltri u tretmanu otpadnih voda Ovi biofilteri se uspeno koriste u Evropi osam godina iako orginalni dizajn ima dimenzije ahtova u Americi. Biofilteri za ovu namenu su obeeni o prsten od nerdjajueg elika ispod poklopca otvora za aht. Fleksibilna gumena zaptivka zatvara otvore izmedju rama ahta i biofiltera. Mirisi iz otpadnih voda ulinih odvodnih kanala ulaze u filter kroz njegovo perforirano dno gde se voda preisti od mirisa koji tako preieni odlaze u atmosferu kroz ispusne ventile na vrhu. Filter je pokriven da bi se spreila kontaminacija medijuma prainom, peskom ili uljem. Filter poseduje drenanu cev za odvodjenje otpadne vode preiene od neprijatnih mirisa u kanalizacioni sistem. Potrebnu vlagu biofilteri obezbedjuju iz otpadne vode ili iz vazduha, zbog ega se ne mogu koristiti u oblastima sa suvom klimom, mada je mogue obezbediti plan odravanja I svakih 4-6 nedelja u filtere runo sipati 4-7.5l vode. Vek trajanja filtera dosee i do 7 godina, nakon ega se relativno jednostavno mogu zameniti a materijal kompostovati. Ogranienje ovog sistema jeste to njegova veliina zavisi od dimenzija ahta. Efikasnost uklanjanja mirisa pri unosima srednjih koncentracija je 95%, dok je pri veim koncentracijama neto nia [1].

Slika3. Biofilter za odstranjivanje mirisa iz otpadnih voda.


11

2.2.3. Biotrinkling filteri Biotrinkling filtracija je jedna od obeavajuih tehnologija za kontrolu mirisa. Za razliku od biofiltera koji su obino pakovani nekom vrstom organskog materijala i funkcioniu sa minimumom slobodne vode, biotrinkling filteri su iskljuivo pakovani neorganskim medijumom preko koga se nakapava tena faza. Zahvaljujui tome mogua je kontrola pH, soli i nutrijenata za procesne kulture. Najvie se upotrebljavaju za kontrolu H2S. U filterima kontaminirani vazduh je primoran da prodje kroz kolonu od inertnog materijala kao to je otpadna plastika, staklena vuna, iseckane, automobilske gume, staklene perle ili keramika. Pakovanje obezbedjujepotrebnu povrinu za vezivanje biofilma i za gas/tenost kontakt. Zap vreme tretmana tena faza se reciklira kroz kolonu to oslobadja nutrijente i vlagu. U toku samog procesa tenost se dopunjuje nutrijentima (N,P,K i elementi u tragovima) Koliina ovih nutrijenata vrste, koncentracije i broja prisutnih zagadjivaa.Mikroorganizmi odgovorni za uklanjanje zagadjivaa u biotrinkling filterima su uglavnom aerobni jer se radi o dobro aerisanim sistemima. Ipak, preporuuje se da dublji delovi biofilma u kojima preovladavaju anaerobni uslovi mogu biti koriteni za ovaj tip biodegradacije.Biofilm u biotrinkling filterima raste do odredjene debljine kada postane neaktivan zbog ogranienja prenosa mase kroz biofilter. Tada aktivni primarni degraderi ine samo manju frakciju ukupne populacije u biofilmu i za degradaciju su odgovorni sekundarni degraderi i predatori koji se hrane primarnim degraderima i igraju bitnu ulogu u redukciji akumulirane biomase [1]. Slika 4. Biotrinkling filteri

12

2.2.4. Bioskruberi Bioskruberi su trofazni fluidizovani bioreaktorski sistemi u kojima mikroorganizmi rastu suspendovani na flokulama u vodi i sadre sistem za fiziku separaciju ili absorpciju VOS u absorpcionoj koloni a zatim bioloki tretman u drugoj fazi ( u bioreaktoru). Tenost koja naputa bioreaktor recirkulie kroz sistem i dospeva na vrh absorpcione jedinice omoguavajui efikasno ienje gasa od, u vodi visokorastvornih komponenti. Biocenoza u bioskruberima je manje kompleksna nego u reaktorima sa biofilmom. Po potrebi u bioreaktor se dodaju hranljive supstance i regulie pH. Problem kod bioskrubera moe biti stvaranje biofilma na fiksnim unutranjim delovima kolone to moe dovesti do blokiranja rada bioskrubera. Njihova efikasnost zavisi od absorpcije mirisa u tenu fazu i uspeno se primenjuju za uklanjanje H2S [1,7].

Slika 5. Bioskruber sistem.

13

2.2.5. Prednosti biotrinkling filtera i bioskrubera nad biofilterima Tena faza u biotrinkling filterima i bioskruberuima je lako dostupna i bitni parametri procesa kao to su pH, sadraj soli, nutrijenti, intermedijeri ili krajnji produkti degradacije se mnogo lake analiziraju i kontroliu. Takodje i sam sadraj vode je lake kontrolisati jer istraivanja pokazuju da 50-75% problema konvencionalnih filter je u vezi sa loom kontrolom sadraja vlage. Biofilteri zahtevaju estu zamenu medijuma, kod njih esto dolazi do opadanja pH vrednosti, troenja nutrijenata ili intezivnog rasta biomase, sadraja soli ili naglog pada pritiska [1].

2.2.6. Membranski biofilteri Razvoj membranskih biofiltera je posledica nedostatka uklanjanja u vodi slabo rastvornih komponenti biotrinkling filterima i bioskruberima [1,8]. U tipinom membranskom filtru gas tee kroz cevastu uplju membranu, obloenu biofilmom u vodenoj fazi. Kontaminanti u gasnoj fazi prolaze kroz membranu i bivaju razgradjeni od strane biofilma. U zavisnosti od poroznosti membrane, postoje reaktori sa mikroporoznom membranom ( prenik pora <0.2m) i gustom membranom (prenik pora <2m). Reaktori sa mikroporoznom membranom slue za mehaniko razdvajanje otpadnog gas i mikroorganizama u njihovom vodenom okruenju. Masa se prenosi gradijentom pritiska. Kod filtera sa gustom mreom mehanizam prenosa mase vri se difuzijom i neophodno je da postoji gradijent koncentracije kontaminanta sa obe stranemembrane.

Slika 6. Membranski biofiltri.


14

Odravanje biofilter sistema podrazumeva dnevnu kontrolu komponenati sistema cevi, pumpi i ventili, praenje pH, rastvoreni kiseonik, temperatura, nivo hranljivih materija kao i praenje protoka. Meseno se kontroliu koncentracija tetnih materijai gustina aerobnih heterotrofnih bakterija [5].

3. MODELI ZA DIZAJN BIOFILTERA

Bioloki trtman kontaminiranog vazduha ukljuuje kompleksnu kombinaciju fizikih,hemijskih i biolokih procesa. Zbog ovoga je veoma teko razumeti i integrisati suptilne detalje fenomena koji se odvija zap vreme procesa bioremedijacije. ak i jednostavno predvidjanje ponaanja biofiltera pod razliitim setom okolnosti moe da bude veliki izazov. Na sreu, kompjuterski matematiki modeli mogu da prate mnotvo kompleksnih veza koje postoje u ovim sistemima. Zato matematiki modeli predstavljaju koristan aparat zap dizajn biofiltera. Oni omoguavaju fundametalno rumevanje procesa i postizanje ininjerskih zadataka kao to je dizajn reaktora i optimizacija procesa. Postoje brojne prednosti modelovanja i simulaije procesa u bioreaktorima: mogunost sticanja uvida u dati proces, mogunost dobijanja informacija o varijablama koje je teko ili nemogue meriti (npr. koncentracija kontaminanta u biofilmu), niska cena i velika brzina izvodjenja virtualnih procesa mogunost automatskog izvodjenja brojnih simulacija u toku procesa.

Mana matematikog modelovaja je injenica, da ukoliko model funkcionie na eksperimentalnom nivou, ne znai da e funkcionisati u realnim uslovima. Takodje primena datog modela izvan opsega parametara u odnosu na koje je izvrena njegova validacija ili njegova primena na drugaiji istem dovodi do brojnih nesigurnosti i odstupanja.

15

Proces modelovanja podrazumeva neku vrstu prevodjenja celokupnog koncepta u jednainu koja moe biti reena. U veini sluajeva to ukljuuje bilans masa kontaminanata, kiseonika, produkata razlaganja i biomase generisane u svim fazama reaktora. Ovo ukljuuje i gasovitu i tenu fazu. U zavisnosti od koncepta i predpostavki, rezultujue jednaine mogu ukljuiti sl. Parametri: akumulaciju reaktivnih produkata u svim fazama, disperzione efekte u vazduhu, transfer mase izmedju vazduha i biofilma, difuzioni transfer biomase, adsorpcija na vrstom medijumu, rast i fizioloko stanje biomase itd.

Zbog svega ovoga rezultujui model se esto sastoji od kompleksnog seta parcijalnih diferencijalnih jednaina. Reavnje ovog sistema jednaina analitikim putem je sloeno, pa se za njihovo reavanje primenjuju kompjuterske numerike metode. Realistini matematiki modeli sadre veliki broj varijabli i izuzetno su kompleksni jer uzimaju u obzir i parametre koje je teko odrediti ili ne postoje u literaturi. Oni igraju znaajnu ulogu u naprednoj fundamentalnoj teoriji, ali je njihov primena onemoguena postojanjem velikog broja nepoznatih parametara u modelima. Umesto njih, a u cilju postizanja jednostavnijeg reenja, koriste se modeli kod kojih se kompleksnost redukuje uzimajui u obzir manji broj parametara kao to su: odnos izmedju kontakte povrine biofilm-vazduh, idealno meanje u tenoj fazi, prikljuak za protok gasne vaze, debljina biofilma, gustina biomase, rast biomase, dostupnost kiseonika, upotreba jednostavne kinetike za bioloku oksidaciju.

Ova pojednostavljenja omoguavaju ininjerima laka izraunavanja promenljivih i dizajn biofiltera ali u nekim sluajevima mogu da uine modele nerealistinim. Pored svega ovoga, pri dizajnu biofiltera neophodna su i precizna izraunavanja zapremnine medijuma, pada pritiska, veliine ventilatora, dimenzije reaktora, koliine vode za navlaivanje.
16

Jedan od najranije korienih biofilter modela razvijen je od strane Ottengray-a i van Oever-a i on predstavlja mkrokinetiki tip modela. Zbog svoje jednostavnosti iroko je primenjivan. Sistem podrazumeva prikljuak zap protok gasa i ravnu geometriju biofilma. Model zanemaruje otpor transfera gas-biofilm i predpostavlja da je zagadjiva u ravnotei na granici faza gas-biofilm i pokorava se Henrijevom zakonu. Transfer polutanata u biofilm odvija se procesom difuzije. Tako da su najznaajniji parametri ovog sistema Henijeva konstanta, difuzioni koefcijent, specifina medjupovrinska podruja po jedinici zapremnine. Makrokinetiki modeli su dosta jednostavni, ne podrazumevaju proraune pojedinanih procesa ve uzimaju u obzir operativne uslove kao to su koncentracija supstrata, protok, sadraj vlage i temperatura. Parametri za ovaj model odredjuju se eksperimentalno i kod njih je stepen degradacije u linearnoj korelaciji sa koncentracijom supstrata [1].

17

4. ZAKLJUAK

Zbog sve veeg rasta broja stanovnika na Zemlji a time i sve vee urbanizacije, razvoja industrije, poljoprivrede, farmi ali ekspanzija proizvodnje brze hrane uinili su da neprijatni mirisi postanu vodei problem u oblasti ivotne sredine. Zahtevi javnosti zap kontrolu i zatitu stanovnitva od tetnih uticaja mirisa nikad nisu bili vei. Biotehnoloki procesi kao efikasni, ekonomski isplativi, stabiln i po ivotnu sredinu bezopasni procesi, nameu se kao logino reenje ovih problema. Zbog toga se oekuje ekspanzija ovih metoda u budunosti.

18

Reference

[1]

Biotehnology and Air Polutin Control, Zarook Shareefdeen and Ajay Singh.

[2] Process Engineering of Biological Waste Gas Purification -Muthumbi Waweru,


Veerle Herrygers, Herman Van Langenhove, Willy Verstraete; Biotechnology Second, Completely Revised Edition H.-J. Rehm and G. Reed, A. Puhler, P. Stadler copyright WILEY-VCH Verlag GmbH, 2000

[3] Generic Environmental Impact Statement on Animal Agriculture: A Summary


of the Literature Related to Air Quality and Odor (H) - Larry D. Jacobson, Roger Moon, Jose Bicudo, Kevin Janni, Sally Noll, Gerald Shurson, Jun Zhu, David Schmidt, Charles McGinley, Philip Goodrich, Richard Nicolai, Charles Clanton, Kenneth Davis, Lisa Brosseau, Jill Bruns, Carlos Pijoan, Thomas Blaha; Literature Summary of the GEIS on Animal Agriculture UNIVERSITY OF MINNESOTA, prepared for the Environmental Quality Board 1999.

[4] Quantification of odors and odorants from swine operations in North Carolina Susan S. Schiffman, Jeanette L. Bennett , James H. Raymer; Department of Psychiatry, Duke University Medical School. Durham. NC 27710. USA Research Triangle Institute. Research Triangle Park (RTP). NC 27709-2194. USA Received 23 July 2000; received in revised form 5 January 2001; accepted 28 February 2001 AGRICULTURAL AND FOREST METEOROLOGY

[5] A comprehensive overview of elements in bioremediation - Asha A. Juwarkar ,


Sanjeev K. Singh, Ackmez Mudhoo; Published online: 29 August 2010 Springer Science+Business Media B.V. 2010.

[6] Microbiological Aspects of Biological Waste Gas Purification - Karl-Heinrich


Engesser, Thorsten Plaggemeier; Biotechnology Second, Completely Revised Edition H.-J. Rehm and G. Reed, A. Puhler, P. Stadler copyright WILEY-VCH Verlag GmbH, 2000.

[7] Bioscrubbers - Egbert Schippert, Horst Chmiel; Biotechnology Second, Completely


Revised Edition H.-J. Rehm and G. Reed, A. Puhler, P. Stadler copyright WILEY-VCH Verlag GmbH, 2000.

[8] Membrane Processes and Alternative Techniques - Martin Reiser; Biotechnology


Second, Completely Revised Edition H.-J. Rehm and G. Reed, A. Puhler, P. Stadler copyright WILEY-VCH Verlag GmbH, 2000.
19