You are on page 1of 96

PANEVROPSK I U NIV ER

ZITET

FAKULTET POSLOVN E EKONO MIJE

MIRJANA TADI

U PRAVLJA NJE LIKVIDNOU I PLA TNIM PROMETOM BA NKE


DIPLOMSKI RA D

BANJA LUKA, JUL 2009.

PANEVROPSK I U NIV ER
ZITET

FAKULTET POSLOVN E EKONO MIJE

U PRAVLJA NJE LIKVIDNOU I PLA TNIM PROMETOM BA NKE


DIPLOMSKI RA D

STUDENT: Mir jana Tadi ori Inde x br. 58-08/R UM-S BANJA LUKA, jul 2009 .

M EN TOR : doc. dr B ogdana V . Glig

SADRAJ
U VO D ........................................................................................................................................ 5
1.1. K onc ept i z na aj l ikvidnosti ba nak a ..................................................................................... 7 1.2. P ol itika l ikvidnosti bank e ..................................................................................................... 8 1.3. De term ina nte (fak tori) l ikvi dnosti banke .............................................................................. 9 1.4. Opti pri stup def inisa nju izv ora likv i dni h res ursa ..................................................................11 1.5. Likvi dnos t i portf olio m enadment ......................................................................................12 1.6. Ba zelsk i pri nci pi i s mje rni ce upravl janja rizik om likvi dnosti ...................................................13 1.7. S trateg ija likv i dnos ti...........................................................................................................15 1.8. Likvi dnos t bank e i mje re preva zila enja ne likv i dnosti ba nk e .................................................16

2. UP RA VL JAN JE RIZIK OM LIK VI DN OST I ...................................................................... 18 3. IRO - RAUN ................................................................................................................... 23


3.1. Os nov ni podac i o irora unu .............................................................................................23 3.2 Otv ara nje, pla a nje i na pla ta irora una ..............................................................................25 3.3. Prohodnost i ro ra una ba naka ..........................................................................................29 3.4. Ne prohodnos t i ro ra una banaka ......................................................................................30 3.5. Moda li teti upravlja nja iro ra unom ba nke .........................................................................31

4. IN ST RUME NTI PLATN OG P ROM ET A ........................................................................... 34


4.1 Pojam i ka rakteris tik e platnog prom eta ................................................................................34 4.2. Ba nke nos ioc i platnog prometa ...........................................................................................37 4.3. Be zgotovi nski vi rma nsk i) pla tni na l ozi ..................................................................................40 4.3.2. P os e ba n na log za pre nos

.................................................................................................41 4.3.3. Akce ptni na l og ................................................................................................................42 4.3.4. ek ..................................................................................................................... ........ ....43 4.3.5. V rs te i ka rak teri stike obraunsk ih ek ova .........................................................................46 4.4. P ri jem kontrola i i zvravanje bezg otovi nsk ih na loga za plaa nje u banc i ................................47

O bli ci be zgotovinskog naina p la anja mo gu bit i ................................................................... 48


4.5. Gotov i nsk i pl atni nalozi ......................................................................................................50 4.5.1. Gotovi nski il i blagajni k i ek .............................................................................................50 4.5.3. P os e bna upla tni ca ...........................................................................................................51 4.5.4. Uputni ca ..................................................................................................................... .. ..52

L I T E R A T U R A ................................................................................................................ 54 SLI KE....................................................................................................................................... 56

Nij e dovol jno sam o znati, treba i ht jeti. Ni je dovo ljno sam o htjeti, t reba i ui ti Get e UVO D Da bi se je dna finan si jska inst ituc ija nazv ala bankom i uist inu bila banka, ona m ora ispunjavati odr e ene uslove, o dno sno m ora se bav iti odre enim poslovima. Banka m ora ispunjavati et iri osnovna kr it erija, da bi ona t o st varno bi la, a t o su:
1

da uest vuj e u kreir anj u novca; da im a za svoj u osnovn u dje lat nost uzimanje i davan je kre dit a; da predst avlja zn aajan finansij ski oslonac za ost varivanj e o snovnih cil jeva i za dat aka tekue i razvojne ekonomsk e polit ike zem lje, da im a m oguno st da r azvi ja, unapr euje p lat ni prom et i ubrz ava novan u cirkulac ij u. Bank e u est vuj u u pro cesu kreiranj a novca sa raspolo ivim likvi dnim sr edst vim a i plasm anima (o bim kre dit a i hartija o d vrij ednost i u posjedu banak a). N a st rani akt ive banke nalaz e se r ezerv e likvi dno sti, kre dit i i hartije o d vri jednost i, a na st rani pasive depo zit i po vienju. Ako banka st ekne depozit po vienj u (pa siva) u akt ivi e im at i likvidna sredst va. Likvi dna sr e dst va ,ko ja je primila u depozit , banka e i skori stit i da bi stekla akt iv u koj a dono si priho d (k am atu).
2

P ost oje dva o snovna po slovna ra una kod banke kao inst rum ent i plat no g promet a, a t o su: iro-ra un (t ransakcioni ra un) i t ekui ra un. Uprav ljan je iro-ra unom banke pre dst avlj a je dan o d na jvanijih poslova u svakoj banc i. Upr avlj anje iroraunom banke nije samo rutinsko i zvravanj e, odno sno pro sto praenje promjena poj e dinih poz icija ra una u banci. U praksi poznat ih svjet skih banak a se ovoj poslovno j fi lozofi ji posve uje pose bna panja, jer se preko ra una banke mjere svi pozit ivni i n e gat ivni ef ekt i strat egij sko g upravl janj a bankom.

T akoe, od ve like vanost i je proho dno st rauna banke, jer se preko ra una banke m jeri njena: likvidnost , profit abilnost i solvent nost . Dakle likvi dno st igr a znaajn u ulogu u procesu upravljanja iro-ra unom banke. Zn aaj likvi dno st i se ogle da u t ome to ona ust vari
1

Pro f.dr.N enad M. Vunjak, P ro f.dr . Ljubo mi rD. Kova evi: Bankarstvo-ban karski menadment,

Subotic a 2006. godine 2 u ri dr. U ro: Marketing poslo vne banke , Novi Sad 2007. godine

predstavlja sposobnost banke, ko ja je u uloz i dunika, da novan e o bav eze izm iri u roku njihovo g do spij ea. Najzn aa jnij i fakt ori koj i ut iu n a sposo bno st banke su fakt ori ul aganj a sredst ava u sop st veni ra zvoj i f akt ori plasiran ja sre dst ava sam im klijent ima banke.

Iskust va, bi lo da su prakt ina ili teori jska, pokaz uj u nam da po stoje dva met oda plasiranja i ula ganja, a to su: ula ganj e i pl asiranj e sr e dst ava pr ema ronost i i konzervat ivni nain ul a ganja i pl asiranja sre dstava

Za m et od koj i se oslanja na rono st , m oemo rei da po laz i o d inj enice da se dugoron a ul a ganj a i pl asm ani re ali z uju isk lju ivo iz dugoronih izvora sre dst ava. Konzerv ativni met od ula ganja i p la siran ja pol azi o d injenice da se ula gan ja i p lasm ani pokrivaj u iz dugoronih i zvora sr edst ava, dok se nov ana sre dst va i prenosive hart ije od vrije dno sti pokrivaj u iz kr atkoronih sre dstava. P ore de i ova dva m et oda veina a ut ora daj e prednost konzervat ivnom met odu, m ada se upot re bom konzervat ivnog met oda sm anj uj e st epen rent a bilno st i banke.

P ored svega n ave deno g, likv i dnost banke zavi si i od t okova pr imanja i iz dav anj a novanih sre dst ava, odnosno ako je ta din amika pril iva uskl a ena sa dinamikom odl iva ta da j e probl em odrav anja l ikvi dno st i lake rje iv. Veom a je vano za same banke da se ne pot cjenj uje kol iin a pot rebnog novca raspolo ivo g na ra un u banke jer se est o i veoma lako m oe de sit i da se ugrozi princip renta bi lnosti.

U savremenim uslovim a poslovanj a, za svak u bank u je o d iz uzet ne vanost i da se st ara, u svako vrij eme i na svaki nain, o svom raun u odno sno o t okovim a novca na njemu. P oslovanje banke nee bit i pozitivno uko liko se menadment banke ne ponaa pr ema ra unu na dom ain ski na in. Ra d po slovnih banak a se m oe o cjen iti na n ajj e dnost avni ji nain uvi dom u njihov e raun e, t j pre gle dom njihovo g st anja.

Bank a m ora vo diti ra una o tome, da j e u svakom trenut k u l ikvi dna jer je t o u velikom di jel u i sut ina sv ako dnevno g poslovanja komercijaln ih banaka. Nelikvi dnost banke u savremenom okruenj u poslovanj a rij e dak sl uaj. Ka da postoji sit ua cij a da j e banka nelikvi dn a du e o d 30 dana, za takvu banku moem o re i da j e neso lventna, o dno sno nespo so bna da p la a svo je o bav eze.

Na in na koji se banke mogu borit i prot iv nesolvent nost i se uglavnom ogle da u t ome da banke mij enja ju i pre isp ituj u svoju poslovn u polit iku. Osim t oga, pot rebno je ot krit i uzroke nast anka ne likvi dno sti kako bi se ista sanir ala. 1. LIKVID NO ST BA NA KA

1.1. Kon ce pt i z naaj lik vidn osti banak a Znaa j l ikvi dno sti za bankar sko poslovanj e proist ie iz injeni ce, da bank a m o e prest ati sa ra dom u slu aj u nelikv i dnosti, a ako posl uje sa gubit kom to ne m ora uv ijek da bude sl u aj. Raz lo g t ome je, t o se gubit ak u poslovanj u m oe pokrit i sre dst vim a fondov a banke il i sana cionim post upkom , a u sl uaj u da se ne obe zbij ede do dat na sre dst va, nakon iskor ienj a prim arnih i sek undarnih rezerv i likvi dnost i, bank a e prest at i sa radom u propisanom roku.

M oguno st prest anka r ada banke uslj ed nelikvi dno st i predstavlja jedan o d o 3 snovni h rizika u bankar skom poslovanj u. Sto ga j e bit an f akt or likvi dno st i banke spr em nost banke da u svakom t renut ku o dgovori do spj elim obave zama, bilo da se ra di o zaht ijevu deponenat a z a povlaen jem svojih depoz ita, zaht ij ev u kom itenata za povl aenjem sredst ava i z odo br eno g kredit a, ili o izvr avanj u o bave za po o snov u otplate pret hodno uz et ih kredit a. U akt ivi bi lansa banke, na laz e se inst rument i sa razli it im st epenom likvidno st i. N a je dnom kraj u sk ale nal aze se najl ikvi dni je pozicije, a na drugom , na jnel ikvi dni je pozi cij e. St ruktur a akt ive pokaz uje pozic ij u l ikvi dno st i banke. U pa siv i bi lansa banke nek e o baveze banke su likvidn e, t o znai da pov jerioci mo gu u svakom moment u ili u krat kim rokovima da t rae novac u vezi sa depoz it ima ili kredit ima. U pa sivi su i o baveze banke sa duim rokovim a vraanja, bi lo da se ra di o depozit im a ili prim ljenim kre ditim a. P ozic ija likvi dno st i banke proi stie iz kom parativno g odnosa likvidnost i akt ive i pa sive bilan sa banke. Fakt ori likvi dno st i, o kojima vodi rauna banka u koncipiranju poslovne polit ike , vezani su za ponaan je kom itenat a pri obavljanju novan ih t ransakcij a i z a spec ifinost uslova u ko jima po sluj u banke ( broj kom itenat a i o bim nj ihovih m euso bnih nov anih t ransak cija, st epen privr e dne razvi jeno st i podr uj a na kojem posl uje bank a, sezonski karakt er proizvo dnj e na podr uj u po slov anja banke, kao i makroekonom ski ut ic aj privrednog si st ema, u sm isl u otrine sankcija prema nelikvi dnim bankama).

Ve i st epen likvidnost i, a t ime i povoljnij u bi lan snu pozi cij u, im aj u one banke:

Dr Srboljub Jovi , Bankarstvo, Naun a knjiga ,Beograd 1990 . godine , str . 246 -247

1. ije aktive im aj u povol jnij e rone i trine perfom anse, u sm isl u kr aih pro sjeni h rokova dospi je a i / ili v ii st epen t ri ne t ransveri bilnost i pozicija akt ive; 2. banke sa prosjeno duim rokovima do spi jea o baveza; 3. banke sa stabilnim depo zit nim pot encijalom, t j. banke koje imaj u v ei koef icijent dugoron ih depozit a prema krat koronim depo zit ima; 4. banke sa diver sifikovanom st rukt urom pl asm ana, u sm isl u ro nosti, sekt orsko- kom itent skih odnosa, bolj e g bonit et a kom itenata i povoljnij e kam at onosne st rukt ur e.

Osim navedenih uo bia jenih sit uac ija kada banka ul azi u zon u nel ikvidnost i tj. kada ne m oe isp un it i t ekue o baveze i operativne nalo ge, za banku j e n ajt ea pozi cij a ka da ona istovrem eno ue i u zon u nesolvent nosti, kada nij e u st anju da o dgovori uk upn im o bavezama 4 prem a akcionar ima, a poneka d i pr em a depo zitarima. Net o bla i o bl ik neravnot ee je ka da je bank a likv i dna, ali nesolventna, t o se moe prevazi i sana cijom takve banke, preuzim anjem ili likv i dac ijom . Najblai oblik neravnot ee je ka da je banka solvent na al i nelikvi dn a. U t om slua ju mogu bit i efika sne pravovr em ene krat korone t ransakci je u prav cu uskla djivan ja likvi dnog potencijal a.

P ose bno j e zna ajan ut icaj Cent ralne banke n a likvidnost poslovnih banaka preko v ee ili m anje r estriktivnost i m onet arne polit ike koj u vo di. P re d Cent ralnom bankom obi no se javlj a di lem a, san irat i krat koronu ili dugoron u nelikvidnost . P ri t ome, krat korona likvi dno sna ner avnot ea nast aje kao poslje dica kratkoronih nesinhronizov anih priliva i odl iva nov anih sre dst ava. U t om sl uaj u post oji vei o dliv od pril iva, tj. krat koroni def icit likvi dnih sr dst ava, koj i se ubrzo kompenzira veim prilivom od odliva. Banka e povrem eno imat i defic it ne i suf icit ne gepove, pri em u e biti prim arno da krat koronim pozajmicama popunj ava deficitne gepov e. Razvijeno novano t ri te veoma efik asno izravn ava deficit ne i sufic itne likvidnosne gepove i zmedju poje dinih banaka u razli it im vrem enskim takam a.

1.2. Pol i tik a lik vidn osti banke P olit ika likvi dno st i banke se za sniva n a defin isanju a dekvat ne met odologije m jer enj a likvi dno sti i ut vrdjivan j u st ope likvi dnost i i, na osnovu toga, opt imizacij i rezerv i. M jerenj e likvi dne pozicij e i ut vrdjivanje adekv atne st ope likvi dnost i je ot e ano neizvje snou ut vrdjivanja budu ih pot reba banke za likvi dn im sredstvima. Im ajui u vi du specifinost

Dr Miod rag Jovanovi , Osnovi monetarno kreditne teorije i politike, Ni 1980 . godine str . 225

likvi dno sti banke, kao izra zit o in divi dua lizov ano g problema, m etodolo gija se mora z asn ivat i na kvant ificir anim st opama i i skust venom promilj anj u m ena dm ent a banke.
5

Kao najznaajniji kv ant it at ivni indikat ori likvi dnost i o bino se korist e: 1. st opa likvidnost i, koja odr aav a vezu krat koronih izvora sre dstava, z avi sno od njihove rono st i i dosp jelo st i, prema novanim sre dst vim a i drugo j likvi dno j akt ivi (npr.;odnos kre dit a i depozit a; l ikvi dna akt iva i krat koroni izvor i sre dst ava; do spje lost plasm ana do 1 go dine i m anj e; o d 1-5 go din a; o d 5-10 godina i preko 10 godina); 2. obavezna rezerva, koja pore d o bez bje djenja l ikvi dno st i ban aka, sl ui i kao inst rument za re guli sanj e koli ine nov ca u opt ica j u o d st rane Centralne bank e.

t o je v ea kre ditna st opa, t o je sla bi ja likvidn a pozici ja banke, jer su kredit i n ajmanj e likvi dni pla smani. T o znai da, ako se depoziti u zn aajnijoj m jeri ve u za kredit e t a da e do i do zna ajnog smanj enja l ikvi dno g pot enci jala banke. Na osnovu dugorono g iskust va poje dina ne banke defini u o dno s kre dit a i depo zit a, a da pri t om e ne ugro avaj u likvi dn i pot encijal. Uko liko banka, iz odr edjenih razlo ga, odst up i od isk ust venih st opa i povea kredit nu st op u ui e u zon u nelikv idnost i, jer e poveat i uee ne likvidn e aktive u odnosu na ue e likvi dn e akt ive. U bankarst vu r azvi jenih t ri nih pr ivre da post oji dugorona t endenc ija pora sta kreditnih st opa, naroit o kod veih ban aka. Na primjer, kredit na stopa u amerikim bankama je 1950. izno sila 34%, da bi sre dinom 70-ih go dina poveal a na 72%.

Osnovn a z amjerka kre dit nih stopa se o dnosi n a nj en u st at inost , j er ne uva ava st rukt ur u i kva litet kredit a, kao ni st abi lnost i st rukt uru depozit a. N a prim jer, poveana kredit na st opa m oe bit i kompenzirana st a biln ijom st opom depozit a i poveanim ula gan jima bank e u p lasm ane sa v eim st epenom likvi dno sti, zbo g ega se n e pove ava rizik nelikvi dnost i. 1.3. Dete rmi nan te (fak tori ) l ik vi dnosti ban ke Vodei a dekvat n u polit iku likvidnost i, banke na stoje da ut vrde tranj u z a likvi dnim sredst vima i na in pokrivan ja t ako ut vrdj ene t ran je. Osnovu za utvrdjivanje likvi dn ih pot reba bank e ine ravnot eni (re lativno sta bi lni i pr edvidiv i) koefi cij ent i rast a depoz it nih izvora i kredit nih plasm ana. Do ravnot enih koefic ijen at a se dolazi inkorporac ijom em pirijskih st opa, koje su rez ult at uprosje avan ja sezon skih, ciklinih, 6 al i i dugoronih ten den cij a. Osnovn i fakt or koji je relevant an za vo dj enje po litike l ikvi dnost i jeste faza privre dno g cikl usa, k ao ambij ent u kojem funkcion ie neka banka. S o bzirom da se u razvi jenim t rinim privredama naje e vodi anticikl ina monet arna polit ika u f unkc iji sta bi lnosti cijena, post oje asim et rini
5 6

Dr Srboljub Jovi , Bankarstvo str. 249 Rizici u bankarskom poslovanju, Centar z a ekono mska istra ivanja Udru ene Beog radske bank e, B

eogr ad, dece mbar 1988 . godin e, str. 50.

t rendovi u t ranji kredit a i form iran im st opam a depoz it a. Formirane st ope t ranj e kredita bie izna d dugorono g t ren da u periodu konjukt ure, da bi se u per iodu privre dne depresi je smanjil e ispo d ravnotenih st opa. Za razlik u o d t oga, form irane stope rast a depoz it a im ae nat prosjen u dinam ik u u uslovima privre dne rec esije, dok e u uslovim a privr ednog prosperit et a imat i dinam ik u ispod ravnot eno g nivoa.

Imaju i u vi du r everz i biln e st ope rast a kredit a i depoz it a, banke konc ipira j u pol it iku likvi dno sti koja uvaava faz e pr ivre dno g cikl usa. Konkret no t o zna i, da u uslovima privrednog prosper it et a banke pri bjegava j u slo enijim i kom pleksnij em inst rum ent arij umu za pokrivanje likvi dne tranje. T ako dje, t o zna i da je u p erio du, rece sionih privr ednih kret anj a dovol jno korist it i konvecionalne m et ode o bez bje djenja l ikvi dnih sre dst ava. No, ak i u ovom sl u aj u, koncip iranj e polit ike likv idnost i je veoma kompleksan problem , s obzirom da j e likvi dno st izraz it o indivi dua lizovan pro blem svake bank e, kao i da post oje brojne interakcione i asimet rine bilan sne i van bi lansne t ransakcij e. Im ajui u vi du poslovn u a ut onom ij u poje dina nih banak a, kao i nezavisnost centralne banke u vodj enj u m onet arne polit ike, koncept politike l ikvi dno sti poje dinan ih ban aka odra ava ant icipat ivnu m o banaka u predv idjanj u zaokret a u m onet arnoj polit ici, kao i f leksi bi lnost i operat ivnost sam e banke u nagla avanj u nekih od banke pref eriran ih a spekat a l ikvi dnost i.

Kvant ifikacij a likvi dn ih pot reba banke moe se utvr dit i korienj em tabelarno g pregleda koji sa dri mjese ne promjen e depo zit a i kredit a, dok kum ulativni nivo deficit a il i sufic ita reflekt uje pot rebe z a likvi dn im sredst vim a, ili form iranje vikova likv idnih resursa. Ukoliko j e zabil je en kum ulat ivni defi cit pot rebno je obezbj edit i do dat na likv i dna sre dst va, a u sl u aj u kumulativnog suf icit a po stoji pot reba nje govog kam at onosnog pla siran ja.

Je dna o d savremeni jih met oda ut vrdjivan ja nov anih t okova j e pro cedura baz ine linij e formiranja depoz it a , kojom se prvo ut vrdj uje dugoro na baz ina l inija rast a depo zita, oko koje se prikaz uju krat korone f l ukt uabilne lin ije depozit a. K ada je flukt ua biln a l inij a ispo d ba zin e, t o je signal za bank u da pri stupi obezbj edjenj u do dat nog likvi dno g potencija la.

Respekt uju i empirijska iskustva i t eorijske i m etodolo ke pri stup e u proc jen i dinamike depoz it nih izvora i kredit nih plasm ana, banke poje dinano, svaka za se be, ident ifik uju pot rebne likvi dne resur se i odgovara j uu st opu likvi dno sti, uva avaj ui odr edjene injenice. P rvo, post oji am ort izuj ui efekat o bav eznih rez ervi, jer e se po osnovu net o odliva depo zit a po vidjenj u oslobo dit i proporcionalan dio o bave znih rezervi. Suprotno od toga, net o priliv depozit a bie kori govan o bavezom iz dv ajan ja, o bav eznih r ezervi.

10

Drugo, prom jene u st opi obaveznih rezervi nalaze se u o brn ut o proporcion alnom odno su prem a prom jenama st ope rezervi likvi dno sti. Uko liko je vea st opa obaveznih r ezervi, pot rebna je manja st opa rezerv i likv idnost i, i o brn uto. T ree, s obzirom da je bank a dinamian poslovni sist em izloen iznena dnim rizic ima, da ima obave z u pokrivan ja iznena dne i ekscesne t ran je kr dita od njenih zna ajnih kom itenata, iz t ih razlo ga e neke banke o bez bje diti i do dat ne re zerve likvi dnost i u odnosu na prosjene. N a vee re zerve o d prosjen ih obino se odl u uj u manje bank e i banke sa konzervativnom poslovnom polit ikom . et vrto, ve nav edene a sinhrone vari jacije depozit a i kre dit a, povezano sa sezon skim i cikli nim privre dn im kret anjim a, ubl aav aju pr it iske na likvidn e potenci jal e, to omogu uj e form iranje net o ni ih st opa rezervi likvi dnost i. Empirij ska i st raivanja pokaz uju, da se sezon ski ili c ikli ni maksimum privre dne akt ivno st i efektuir a u maksim um u t ranje kredit a i m inimuma depozit a, t o naje e ima za poslj edicu da se u nar e dnom krat koronom periodu smanji pr it isak na likv i dnost. Naim e, ubr zo po sl ije vrha privredne aktivnost i na st ae suprot na kret anja depozit a i kre dita, u smisl u da e depozit i bre r ast i a kredit i sve spor ije. Suprotno od t oga, se zonski ili ciklini m inimum privre dne akt ivno st i formirae smanjen u f unk cij u t ranj e kredit a i poveanu f unkcij u depozita, t o e nakon t oga ubr zo bit i efektuir ano kao povean i prit isak na likv i dnost, jer se m oe oekivat i oivljavan je privre dn e akt ivnost i i sve to ona znai. P et o, s obzirom da se monit orski i supervi zorsk i sistem cent ralne banke z asn iva na rigoroznim sist emima prema nelikv i dnim bankama, one su prin udjene da i z t og r azlo ga form iraju n eto vee st ope rezerv i likv idnost i od prosjenih. Ukoliko post oji li ber arni si st em kont role nad bankama, on e formirat i st ope rezervi likv i dnosti i spo d pro sje nih.

1.4. O pti pristup defin isanju iz vora l ik vidnih resu rsa P oslij e ut vrdjivanja pot rebnog nivoa likvi dno sti, banke pri st up aj u plan iranj u izvor a i st rukt ur e likvi dnog pot encij ala. I ako se ra di o in div i dual izovan im rjeenjim a, post oji pravilo da m anje banke zna ajniji dio svojih l ikvidnosnih rezervi dre ko d centralne banke, ili kod korespon dent nih banaka, dok v ee banke ve i dio svoj ih likvi dnih re sursa o bez bjedj uj u dinaminim uskl adjivanjem dij elova k amat onosne akt ive i o baveza.

P ri form ulisanj u t ehnolok ih i met odolok ih rjeenja z a planir anje izvora i st r 7 ukt ur e likvi dno g pot encijal a, banke se osl anja j u na etiri t eorijska pri st upa:
7

t eorija komercij alno g kredit a ili realna mjenin a dokt rina, t eorija preno sive (unov ive) akt ive t eorija anticipat ivnog dohot ka, i

Dr . Srboljub Jovi , Bankarstvo , op. Cit. St r. 257-258.

11

t eorija uskla djivanj a obave za.

P rva tri t eorijska pri st upa se z asn ivaj u na upr avlj anj u akt ivnim bilan snim pozi cij ama, dok se etvrt a t eorija za sniva n a upravl janj u p asivom . P rem a t eoriji komerci jalno g kre dita l ikvi dno st banaka se aut om atski o bez bjedj uj e ukol iko banke dr e najve i dio pl asm ana u obl iku krat koronih kredit a, koj i do spi jeva j u u roku uo biaj eno g poslovno g cikl usa ili o brt a an gaov anih resursa (u rok u o d 90 dana). S obz irom da je ova doktrina relevant na sam o ako banka o do brava i skl j uivo kr at korone kredit e, a t o je v eom a rij et ko u savr em enim uslovima, moe se rei da n e po st oje realni uslov i za a ut om at sko o be z bje djenj e l ikvi dno sti preko priro dnih t okova ot plat e kr e dit a. Ova teorij a nem a rjeen ja kada, m a iz kojih razlo ga, ne do dje do otplate kredit a (npr. rece sije), a nij e relevant na ni ka da se po sm atra likvidnost bank arskog si st em a kao cj elin e.

T eorija prenosivost i im a u vi du manj u il i ve u sposo bno st banke da izvri t rin u konverzij u poj e dinih o blik a aktive u got ovinu kao najlikv i dnij i oblik. Uva ava se trina m ogunost k upopro da je r azl iitih pot ra ivanj a bank e, uz uslov da post oji za dovoljavaj ua t ranja i vi sok stepen pok lapanja knjigovodstvene i t rine vrije dnost i akt ive. Kao i prva t eorija, i ova, nije relevant na za formiranj e potre bnih rezerv i na nivo bankarsko g si st ema kao cjel ine. Naime, u uslovim a opt e nelikvi dno st i nema ko da kupi ponudjena potra ivanj a banaka. To bi je dino mogla da bude cent ralna banka, ukoliko bi se t o ukl apalo u nj enu m onetarnu polit iku.

1.5. Li k vidn ost i portfol i o menadm en t P od likvi dno u se podr az umijeva spo sobnost banke da izm iri blagovremeno (o roku) dospjele obave ze. Za osi guranj e likvi dno sti koristi se gotovina i ostal a likvi dna akt iva.
8

Za ocjen u l ikvi dno sti banke ra zvij en je si stem racio broj eva, a k ako slij edi:

Prvi racio (pok az atel j) li kvi dnosti banke se ut vrdj uje kao odnos izm edj u pro sje ne got ovine i krat koronih ef ekat a i pro sje ne ukupne akt ive. On pok az uje dio ukupne akt ive koja se dri u form i likvidn e aktive ( got ovina, kratkoroni efekt i, potraivanja od depo zit ara po o snov u ul aganj a i r ezerve). Likvi dnost banke je utoliko vea t o je vei udio likvi dne akt ive u uk upnoj akt ivi. Kod ovo g ra cio broja (kao i kod o st alih) operie se sa prosjenim veliinama, a ne sa st varnim veliinama na kraj u posm at ranog p erio da. Pro sje na v eli ina (npr. uk upna aktiva) se ut vrdj uje t ako t o se saber u vrije dno st i na po etku i na kraj u dato g vremenskog perioda i podijele sa broj em dva.

Dr . Radojko Luki, Bankarsko ra unovodstvo , Beograd 2006 . godine , op . cit. 243 -246. str.

12

Dru gi raci o lik vi dn osti banke se ut vrdj uje kao o dno s prosj ene got ovine i krat koronih efekat a i pro sjenih depozit a. Likvidnost banke je ut oliko v ea t o je vei i znos likvi dne akt ive po j e dnom dol ar u depoz it a. Tre i raci o li k vidn osti banke se ut vr djuj e kao o dno s izm edj u prosjeno g n eto zajm a i prosjenih depoz it a. Net o zajam je j ednak raz lici izm edj u ukupno g zajm a i nenapla eno g za jm a (gl avnice i kamat e). Ako je dat i racio broj ve i o d 1, t o znai da se bank a za du uje za potrebe davanja zajmova. Ri zik likvidnost i banke je v ei ka da je on je dnak i li manji od jedin ice. e tvrti raci o l ikvi dn osti banke se ut vrdj uje kao odnos i zm edj u prosje nih o bave za i prosjene ukupne akt ive. Dat i rac io l ikvi dno st i banke pok az uj e koji je dio ukupne akt ive finan siran kr at koronim obavez am a. Ako se on pove ava iz perioda u period, to znai da banka kori st i do dat ne krat koroe zajm ove (kao pasiva) za f inan siranje novih sopst venih za jmova (kao akt iva).

Racio port folia mena dment a se ut vrdj uje kao o dno s izme dj u t ri ne vri je dno st i efekata i knjigovodstvene vrije dno st i efekat a. On poka z uje ponaanje port folia na promjene trinih uslova. U n ael u, pov ean je t rine vrije dno st i efekat a u odno su na njihovu knji govo dst ven u vri jednost znak je po bolj anj a uspje nost i bank e.

1.6. Baz elsk i pri nci pi i sm jernice upravl jan ja ri zik om lik vidn osti Bank a, kao f inan sij ska inst it uci ja, ima privile giju da javno prikup lja slo bodna novana sredst va, dok njezini vl asn ici dion iar i banke preko svo jih predstavnika t a sre dst va dalj e plasiraj u. P osl uj u i s bankom, svaki depon ent pot pisuje ugovor prema kojem e m u banka, u pravil u, po i stek u o dre dj eno g vrem ena vr at it i ulo ena sre dst va, kao i nakna du u obliku kam at e za t o. Vl asn ici banaka, odnosno njihov i i za brani pre dstavnici, o dl u uju kako p la sirati sredst va i gdje ih uloit i. I sk ust va najr azvi jeni jih dr ava pok aza la su da su vl asnici banak a nerijet ko skloni vi sokim ri zic ima ula ganja, t uih sr e dst ava, s c ilj em ostvarenj a t o vee dobit i (moraln i hazar d).

Kako visok i riz ik ne pro izvodi sam o veu do bit, nego vee v isok e gubit ke koj e snose i dion iar i, ali i t edi e i drava, bi lo je neopho dno posebnom regulat ivom zat it iti sve ula gae od neodgovorn ih post upaka vla snik a il i njihov ih pre dstavnika. Na ov aj nain se, u sut ini, tit i st abilno st i bez bje dnost uk upnog finansij sko g si stem a je dne dr ave ko d t ranzi cij skih drava koje imaj u slabo razvi jeni finan si jski sist em, t zv. bank arski dom inant an sist em. Pot reba za t im uve ala se bankarskim kri zama i propa danjem banaka na svi jet skom nivou. Tako j e u SA D- u nast ala v elik a bank arsk a kriz a na po et ku 80.-t ih, kada j e propalo h ilja du t edn ih banaka, 13

njem ake bankar ske kri ze sre dinom 60. t ih, a 90.- t ih godina javlja ju se kr ize u bankar skim si st emim a Velike Brit ani je i Fran cuske sve do najnov ije kri ze japan skih banaka. I dana s imam o prim jere propadanja po jedin ih banaka.

Sve nave deno rez ultiralo j e stvaranjem medjun aro dne in stit ucije koja je o dre dil a st andar de, smjerni ce i prin cipe z dravog bankar sko g po slov anja, koje su u svoj e zakonodavst vo ugr adil e sve z em lje lan ice t e in stit ucije. T ime se osi gura lo st abilno i profit abi lno bankar st vo. Guverner i cent ralnih banaka gr upe de set dr ava poznatih po d im enom G-7 osnovali su 1975. go din e Baze lski odbor za supervizij u banaka pri Meunarodnoj ban ci z a poravnanj a u Bazel u. Taj odbor sast oji se o d vie pr e dst avnika t ij ela bankovne superviz ije i centralnih banaka iz Belgije, Kana de, Franc uske, Njemake, It alije, Japana, L uksemburga, Ni zozemske, ve dske, vicarske, Ve like Br itanije i SA D. Od svo g o sniv anja, pa do danas Baze lsk i o dbor za superviz iju ban aka odreuje osnovn e princ ipe, sm jernic e i stan dar de za djelotvornu supervi ziju banaka.

Bazel ski odbor po sebno se usre dot oio na riz ik l ikvi dno sti u bankama, t e doni o odre djene st an darde za uprav ljan je r izikom likv i dnost i u bank ama. T i st andardi obavez uj u uprav e banaka, ali i nacion alne superv izore da u ine sve u svrh u bol je g upravljanja r izikom likvi dno sti, kao i spre avanj u prop a danja banaka z bo g dj elovanja tog rizika.

Upravljanje rizikom likvi dno st i banaka, za razl iku od dr ugih elemenat a kojima se treba uprav ljati, spe cifi no je zato to ne post oje dvi je banke na koje bi se m ogle primjenj ivat i iste pol it ike i procedur e l ikvi dno st i i je dnaku or gani zac ij u t ih poslova. Z ato sa a spekt a supervi zora likvi dno st i upravljanje ri zikom likvi dnost i ima pose ban zn aa j. Tijela supervi zij e koja kontroliu banke t rebaju razraenim t ehnikam a pokuati ocjenit i da li uprav a banke i njezino r ukovo dstvo ra z um ije pot rebe banke z a l ikvi dno sti. Oni pro cjen j uj u, da li j e banka na ispravan na in organizova la proc e dure ve zane uz pra enje, mjerenj e, ana liziranj e po dat aka i razli it ih koefici jenata likvidnost i, t e donosi li pravodo bne o dl uke i pri la go av a pl anirane cilj eve. Ovakav prist up likv i dnost i bit an je jer ne po st oje ut vrena pravi la, a n i koefi cijent i u m jerenj u koji bi bili in dikatori i z a procj en u st anja likvidnost i raz li it ih ban aka. O dre ena pozicija l ikvi dno st i se moe ra zlikovat i o d banke do banke, ali se moe razlikovat i i za ist u bank u u razli it im vrem enskim per iodima. Uprava i r ukovo dstvo sv ake banke mora r az um jet i osnovne principe i provoditi dobre prak se za uprav ljan je likvi dno st i. Tek tada st vorit e se pret post avke za donoenje polit ika i proce dur a koje su primjerene kar akt erist ikama banke.

14

Bank a je duna razvit i or ganiza cij u i sist em mjerenj a likvi dnost i kako bi o be z bje dil a da se zahtjevi za likvidnost i provode, ana liziraj u i kontroliu sist emi int ernih kontrola koji e s dr uge st rane oc jenj ivat i int erna revi zij a. Gl avni cil j supervi zij e banaka sa aspekta sup ervizor a t rebal a bi biti kont in uiran a supervi zija i procj ena likvidnost i banke i na in or gan iza cij e uprav ljan ja t im rizikom . Z bog vanost i ri zika likvi dno st i u bankarst vu, k ao i pro blema koj i su vezani za uprav ljan je t im rizikom, Baz el ski o dbor za sup erviz ij u ban aka je 2000. go din e iz dao dok ument koji o buhvat a 14 princip a koje bi svak a bankarska or ganizacija t rebala po t ovati i njihov dio koji je primjenj iv na nj u ugradit i u svoje polit ike i pro ce dure upravl janj em rizikom likvi dno sti.

et rnae st nae la z a upr avlj anje rizikom likvi dnost i u bankarsk im organiza cij ama gr upirana su u se dam osnovnih gr upa i to: razvij anje st rukt ure z a upravljanje likv i dno u, m jerenje i pr aen je net o obave znih sre dst ava, uprav ljan je pri st upom t rit u, alternat ivno planiranje uprav ljan je dev iznom likvi dno st i, interne kont role za upravljanje rizikom likvidnost i, uloga objav ljivanja podataka u po bolj anj u likvi dnost .

1.7. S trategi ja li kvi dn osti U ovom dijel u izlo ene su st ate gije likvidnost i u tri nim ekonom ijam a po redo slije du n jihove dom ina cij e u bankarst vu r azvi jenih zemalja. S trategi ja k ratkoron i h k omerci jal nih z ajmova bil a je dominat ni koncept banaka koje odr avaj u svoj u so lvent nost i likvi dnost , uko liko depozit ni pot encijal pla sira ju isklj uivo, u o blik u krat koronih kre dit a privre di. Rij e je o krat koronim bankarskim kredit im a do 90 dana koji, su pokriveni robnim mjenicama. Kom erc ijalne banke da ju krat korone kredit e pre duz eima, tako t o kupuju robne m jeni ce i t ako post aju m jenini povjerioc i, s t im, da u roku dospij ea nap lauj u m jenice od m jen inih dun ika. Tu je post ojala mo guno st da banka moe da izvri rediskont ro bnih m jen ica, odnosno, da ih pro da prije roka do spi je a nekom dr ugom povjer ioc u i li cent ralnoj ban ci. S trategi ja u tri vi h ak tiva nast al a je poet kom XX v eka na bazi razvoj a finan si jsko g t rit a i pose bno novanog tri ta. Time su banke do le u sit uaci ju da svoj u re zervnu akt ivu m ogu da diver zifik uju. Pored prim arne rezervne akt ive, formiral a se i sek undarna rezerv a u koje ulaz e vrije dno sni papir i, koji se lako mogu prodat i na sekundarnom t rit u bez gubit ka. Uvo enj e sekun darne rezerve akt ive ko d banaka zna ilo je r evoluc ionarn u promjenu u pogl e du odr avanja likvidnost i bankar skih in stit ucija. Banke su sada u stanj u da dre znat no vee rez erve likvi dnost i iz ra zloga t o se vei dio rezervne akt ive sast oji iz kam at onosnih rezevnih aktiva. P rim arne rezervne akt ive, u princip u su nekam at onosne, pa banke kao t rine inst it uc ije, t ee da minim iziraju t akav o bl ik rezervne akt ive. Usvajanje st rate gije

15

ut rivih akt iva pove zano j e sa st varanjem dovoljno duboko g t rit a. Be z dovol jno dubokog finansij skog trit a ne bi bilo mogu e aktiviran je sekun darnih re zervnih akt iva. St rate gija ut rivost i aktiva ne bi m orala da bude o grani ena sam o na pro daj u di jela port folija vrije dno snih papir a od st rane banak a, ve bi m ogla da sa dri i prodaj u dij ela port folija zajm ova. Strategi ja li kvi dnosti na baz i pl asmana sa anti ci pi ranim dohotk om post ala je dom inant na u razv ijen im zemljam a posl ije Dr ugo go g svjet skog rat a. O snova ove bank arske st rat egi je je u tome, da su banke post ale u znat no veoj m jeri orij ent isan e na davanje srednjoro nih i dugoro nih zajmova privr e di i st anovnit vu, i to na baz i jako g porast a t edn ih i oroen ih depo zit a. Ko d srednjoro nih i dugoro nih zajmova vr aanje se o bavl ja n a o snovu anuit et nih program a. Anuit et i sa dre ot plat ne rate i kamat e, s t im da preduzea pl aa ju anuit et e bankam a na e st omjesenoj il i go di njo j osnov i, dok graani anuit et ne zajm ove za kupovin u n ekret nina i li t rajnih pot ron ih dobara ot pla uje u m je senoj dinamici. 1.8. Li k vidn ost ban ke i m jere prevaz il aen ja n eli k vi dnosti banke M jere za preva zilaenje nel ikvi dno st i banke, z avi se o d t oga da li j e u pitanj u t 9 ren ut na ili t rajn a ne likvi dno st banke. Trenut na ne likvidnost banke naj ee n ast aj e z bog di sparit et a izmedj u t okova priliva i odl iva novanih sredst ava ( gotovine). Nel ikvi dnost t rajnog kar akt era banke n ast aje kao re zult at neso lvent nost i banke (nesposo bnost i zmirenja o bave za). Ukol iko j e u p it anj u t renut na ne likvi dno st, banka prvo pret vara hart ije od vrije dno sti u got ov novac (one hartije od vri je dno st i koj e su unov ljiv e), a zatim povlai svoja pot ra ivanj a o d dr ugih ban aka.

Nel ikvi dnost bank e se m oe izazvat i ispa danj em likvidnih sre dstava i z f unkc ij e (sum njiva i sporna pot raivanj a). St oga banka ima obave z u da preisp ita: a) uslov e plasm ana sre dst ava, b) na in obe zbjedjenj a napl at e pot raivanj a, c) kredit nu spo sobnost kori snika sredstava i sl.

U sv akom sl uaj u bank a m oe odr at i svoj u likvi dno st , ako prat i plan novanih t okova i vri svako dnevnu korekc ij u pl ana, k ako bi se na vrij em e ot klonio disparit et izme dj u pril iva i odl iva nov anih sr dstava.

Pro f. dr Nen ad M . Vunjak , Pro f. dr Ljubomir D. Kov aevi, Ban karstvo-bankarski m enadment , Subotic a

2006. godine , op. cit. 345-351. str.

16

Ukoliko se banka nal azi u trajnoj nelikv i dnosti (neprek i dno nelikv i dna od 15 do 30 dana), t o znai da j e ne solv ent na, odno sno da je n espo so bna da pl aa. Banka je t ada duna da : a) preisp itat i svoju poslovn u polit iku, b) i dent ifik uj e uzroke ne likvi dno sti, c) preduzm e hit ne m ijere za ot klanjan je uzroka nel ikvi dno sti. Uzrok t rajne nelikvi dnost i banke po st oji z bog neuskla djeno st i ron e st rukt ure sre dst ava i izvora sr edst ava. T o znai, da odo br eni kr edit i i dr uge vr ste pla smana do spjevaj u ka sni je o d o bav eze koje se nalaz e pred bankom .

Nel ikvi dnost banke moe na st up it i i u slu ajev ima kada su t rajna ul aganj a banke (ula ganj a u osnovna sre dst va banke i ul a ganja u dr uga pravna l ica), vea od izno sa kapit al a bank e. Nelikvi dnost banke, u nave denom sl uaj u, proizi laz i iz injeni ce da se t rajna ul aganj a pokrivaj u samo jednim dij elom iz dugoronih izvor a sr e dst ava. Likvi dnost banke j e mogue ponovo uspo st avit i, ukoliko se pove aj u dugoron i izvori sre dst ava u izno su u kojem su dugoron i pl asm ani sr e dst ava pokriven i i z krat koronih izvor a sredst ava. I st o t ako, likv idnost bank e je mogue ponovo uspo staviti, ako se povea kapit al banke u iznosu u kojem su t rajna ul aganj a pokrivena dugoronim izvor ima sre dstava.

Na o snov u prim jer a iz prak se dom icilnih banaka t rajn u nelikvidnost banaka je m ogue ot klonit i na sle dei n ain: poveanj em depozit a po vi dj enj u i pr i do bijanjem novih deponenat a i z sekt ora privrede, naplat om dospij elih pot rai banja (kre dita, kamat a, naknada) o roku njihovo g dospijea, bez m ogunost i pro du avanj a roka pl asiranih sredstava, prijevrem enom naplat om pot raivanja ( dogovoreno ili put em mjenice), ukol iko su krat koroni pla smani sre dstava mnogo ve i o d krat koronih i zvora sr e dst ava uz dovo dj enje istih u nivo bilansne r avnot ee, uvodj enjem novih izvora sredst ava (krat koronih i dugoronih), i ugovarnj em ist ih na du i vremenski rok o d ugovor eno g roka kratkoronih i dugoro nih p la sm ana sredst ava, st avljan jem u prvi plan principa akt ivnost i na d princ ipom rentabilno sti, to znai da se usmjerava aktivnost na likv i dnost banke, emit ovanjem blagajni kih zapisa sa do spij eem o d 30 do 90 dan a, sa iz uzet no at rakt ivnom (st imulativnom ) pasivnom kamat om , ponudom komit ent ima svih oblika kla sine i r entne t e dnj e, sa stim ulat ivnom pasivnom kamat om i zat it om od obezvre djivanja glavn ice t ednog ulo ga (prim jenom principa r ast a c ijen a na malo), ponudom kom it ent ima at rakt ivnih uslova u vez i oroavan ja depozit a (u c ilj u zadrav anja nivoa post ojeih avist a depozit a), odno sno privre dnim subjekt ima van si st ema bank e ( u ci lj u pribavlj anja nov ih oroenih depoz it a), pret varanjem u got ov nova c (novana sredst va) onih hart ij a o d vr ije dno sti koj e se m ogu n a trit u novca brzo i ef ika sno unovit i, izmirenjem odredjenih o bave za pr eko pr e bij anja i kom penzaci je u o dnosu na pot raivanje

17

selekt inim prila zom novim pla sm anima, pr i em u t reba dati prioritet kratkoronim plasm anima sa t o kraim rokom dospijea i sa t o ve im st epenom nj ihovog efekt uir anja (vee k amate), odla ganj em ugovorenih invest icion ih ul a ganja i reali zac ijom ist ih u perio du i zla ska bank e iz zone ne likvidnost i. To su samo neki o d na ina ko ji om oguavaj u ot klanjanje ne likvi dno st i banke.

2. UP RA VLJANJ E R IZIKO M LIKVID NO STI Uci lj u efika sno g upravljanja rizikom likvidnost i, A geni cja za bankar st vo je donij el a O dl uku o m inim aln im st andar dima za upravl janj e riz ikom likvi dnost i banak a. Ovom o dlukom se blize propisuj u m inimalni st andardi koje je banka duna da o bez bij e di i odr ava u procesu uprav ljan ja rizikom l ikvi dno st i. Minimalni st andar di za kre iranj e i provo enje politike likvi dno sti, t reba da budu uspo st avljen i t ako, da obez bj e uj u sposo bno st banke da pot puno i bez o dla ganja izvr ava sve obaveze n a dan dospij ea. P roce s uprav ljan ja ri zikom likvi dno st i bank e ine akt ivno st i koje o be z bje uj u uskla enost str ukture akt ive i pasive bi lan sa i vanbilan sa ( u da ljem t ekst u:akt iva i pa siva) bank e o dnosno njenih nov anih t okova (priliva i odl iva) i koncent raci ja i t reba da je za snovan na kontinuiranom planir anj u pot encijalnih buduih likv idnosn ih pot reba uz imaj ui u obzir prom jene u operat ivnim, ekonomskim, regulat ivnim ili ost alim uslovim a poslovno g okr uen ja bank e.

Planiranj e pot reba banke z a likvi dnim sre dst vim a m ora da ukl j ui i dent ifika cij u poznatih - redovnih (oek ivanih) i vanredn ih (neoek ivanih) nov anih odliva i m oguu st rat egi j u z a uprav ljan je aktivom i pa sivom za osi gur anje spo so bno st i banke da ost var uj e odno sno ra spola e nov anim pril ivim a koji su u svakom t renut ku a dekvat ni njen im t ekuim pot rebam a.

Nadzorn i o dbor banke je o dgovor an da osi gura da banka im a i provo di a dekvat an pro gram za uprav ljan je ri zikom likvidnost i (u dal jem t ekst u: progr am ). Da bi isp un io svoj u odgovornost na dzorni odbor je duan, kao m inim um , da : done se progr am koji uklju uje i politike likvi dno st i ( u dal jem tekstu: polit ike) na o snovu prij e dlo ga upr ave bank e; u oblast i likvidnost i banke obe zbij edi provoe we zakon a, ove odluke, drugih propi sa , program a i polit ika; perio dino anal izir a program i polit ike, pr ilago ava ih promjenama ekonom skih i t rinih uslova, a najmanj e jedanp ut polugodinje; 18

na osnov u prije dlo ga uprave banke propi e sa dr aj i rokove izvj et avan ja Na dzorno g odbora po p it anjima likv idnost i banke; obez bij e di do bi janj e pot rebn ih informaci ja i izvj et aj a o pitanjim a l ikvi dnost i banke o d uprav e, sist ema int erne kont role i internog revizor a; obez bij e di selekci j u i imenovanje kvalifikovanih i kom pet ent nih lanova uprave za obav ljan je f unkc ije upr avlj anja likvidno u banke; i u Pro gram u utvrdi o bav ez u upr ave banke da kont inuirano prati, kont roli e i adekvat no uprav lja strukt urom i t okovima akt ive i pasive banke. Uprava banke j e, kao m inim um , duna da: priprema i na dzornom o dboru daje pri jedlo ge pro gram a, pol it ika i m jera za upr avlj anj e rizikom likvi dno st i; provodi pro gram , polit ike i m jere koje je donio na dzorni odbor, odnosno da pr at i, uprav lja i kont rolie likv idnost banke ; ut vrdi m etod za t an u procjenu t ek ue i projekci j u budue likvi dnost i banke ; obez bij e di kreir anje i uspost avl janj e odgovaraj uih sist em a izvj et avan ja koj i uklj uuj u sa dr aj, o blik i periodino st informacija vezan ih za pozi ciju likvi dno st i bank e na nain koj i daje mogunost za sv eobuhvat nu ana liz u, uspje nu kontrol u i oprezno upravl janj e teku im i moguim pot encija lnim pot rebam a banke za likvi dnim sredst vima; najm anje je dnom kvart alno izvje t ava nadzorni o dbor o st anj u i perspekt ivama likvi dno sti banke; prat i ekonomske i dr uge uslove u okr ue wu koji su bit ni za pro gnoz u buduih (pot encijaln ih) pitanja i likv idnosn ih potreba banke; i obez bij e di uslove da si stem int erne kont role i interna revizija banke m ogu da prate, pregleda j u i proc jenj uj u pro gram i polit ike, t e nj ihovo provo enj e; P rogram banke mora bit i sain jen u pi sano j formi i da kao m inim um sa dri: 1. st rat egij u l ikvi dnost i banke kao osnovn e pretpostavke za njen u o drivo st i uspjeh na finansij skom t rit u, z asnovan u na sa dr aju i cil jevima nj ene poslovn e polit ike i uslovima ekonom skog okr u enja, ko ja uklj uuje i adekvat nu strat egij u z a uspo stavljan je i rj eavanj e pitanja likv i dnosti i t o: za upravl janj e uskla eno u akt ive i pa siv e; za upravl janj e likvi dnou aktive; v) za upravl janj e pa sivom u kontek stu l ikvi dno st i; 2. racionalne i oprezne pol it ike banke - polit ike za realiza cij u st rate gija iz t ake 1., a najmanj e u skla du sa o dr e dbama ove odl uke; i 3. efika sne proc e dure i t ehnike za pro jekc ij u, ocjenu, pra enj e i kont rol u likv idnost i banke.

P olit ike banke moraju i dentifikovati izvore i obim likvi dn ih sredst ava, koja su pot rebna za obez bje enje njeno g kont in uirano g i sta bi lno g poslovan ja, k ao i z a z a dovolj enje propisanih 19

zaht jeva pr i em u se, u re gul isanj u svoj ih dosp jel ih o bav eza, banka ne moe o slanjat i na pose bnu kat egorij u likvidn e akt ive koj u kao o bave zn u rezerv u dr i ko d Cent ralne banke Bosne i Her cegovin e ( u da ljem tekstu: CB Bi H) osim iskl juivo k ao vanr edn u (neo ekivan u) i privremenu kr at koronu m jer u. U defini san j u i provo enj u pol it ika likv idnost i, banka j e dun a da kontin uirano pro cjen j uje : ronost akt ive i pasive banke (t eku e i budu e); obim u kome su, u odre enom buduem vremenskom periodu, novan i odliv i pokriveni nov anim priliv ima uz ana lizu stavki akt ive koje do spijevaj u za naplat u sa procjenom vjerovat noe z a njihov u n aplat u i raspoloivih nov anih sr e dst ava i ost al e likvi dne akt ive u i st om periodu; obim u kome bi pot enci jaln a l ikvi dno sna n e usk laeno st m ogl a bit i pokrivena m ogunost ima banke za po zajm lj ivanj em iz ra spoloivih finansi jsk ih izvor a na t ri tu; i oekivan e novane t okove net o do bit i. U voenju pol itike likv i dnosti osnovn a aktivnost banke t re ba da bude usm jerena na provoen je pr incip a ra ciona lne diverzifika cije pori jekl a i rone st ruct ure izvora njenih sredst ava i plasmana, uzim aj ui u obzir da prik upl jeni depozit i pre dst avlja ju prim arni i zvor kredit nog pot encijal a sa najviim st epenom u est alost i priliva i o dliva.

Bank a je duna da kreira, provodi i o dr ava j asn e i r acionalne polit ike, koj e o bez bje uj u da njene st avke akt ive, o dno sno pla smani i ula gan ja ( u da ljem t ekst u: plasm ani) ni su prev ie koncent risan i uzimaj ui u o bz ir najmanje slij e de e el ement e: st rukt ur u (vr ste) inst rum enat a akt ive i p asive bank e; velike st avke p asive, po se bno depoz it a i deponenat a banke, i je je organi enj e propisanom odre dbama Zakona o bank am a; st rukt ur u st a biln ih i ne st abilnih st avki p asive, pose bno depozit a I deponenat a banke; st avke pasive bank e sa ponovo ugovoren im rokovima dosp ije a i stavke za koje se osnovano o ek uje daljn ja m ogunost ponovno g ugovaran ja; st rukt ur u cij ena i po stojano st cijen a in st rumenata pasive, pose bno depozit a bank e; valut nu st ruktur u instr umenat a akt ive i pa sive banke; i raspoloive i pot encijalne r e giona lne i glo baln e t rin e izvor e sr e dst ava banke. Bank a je duna da poslovne t ransakcije knji govo dst veno evi dentira i st og dana kada su obav ljen e i da kr eira a dekvatne inform acije ko je omoguava j u provo enj e polit ika i proce dur a bank e vezanih za pr ipremu st rat egije razvo ja poslovan ja zaj e dno sa strat egi jom razvoja izvor a sredst ava da bi : iz bje gla planove ra st a bez poznate i izvjesne f inan sij ske podlo ge; i ogran ii la st rukt urne neuskl a eno st i izme u ra zli it ih profi la dospjea aktive i obav eza.

20

P ri uprav ljan ju l ikvi dno u banke uprava banke je, duna da kont inuirano pripr ema projek cij e buduih pril iva i odliva, ko je m oraj u biti z asnovane na : a urnom i t anom evident iranj u svih knji govo dst venih op erac ija ; i adekvat nom inform acionom sist emu za snovanom prven st veno na govodst vu bank e. knji

Bank a je duna da def inie, primjenj uje i kont inuirano r azvi ja det al jne i efik asn e proce dur e za praenj e, kont rolu i upravl janj e likvi dno u banke u skl a du sa usvo jenim polit ikama i n jima pripa daj ui informacioni si st em. Banka koj a im a f ilijal e u ino st ranst v u i li kont roli e n eku dr ugu bank u k ao svoje subsi dijarno lice, du`na je da u o bzir uzima po litike likvi dno st i i informacione si stem e i t ih filij ala i/i li ban aka.

Si st em upravlj anja likvidno u banke m ora bit i podvr gn ut kont inuir anim i povremenim kont rolama od strane si st ema int erne kontrole i int erne reviz ije banke. Banka j e duna da obav ije st i A gencij u za bankar st vo Rep ublike Srpske o im enovanj u o dgovornog lica sa opisom njegovo g ranije g i sk ust va, a koje je odgovorno z a: predlagan je i provoenj e pol it ike likv i dnosti banke ve zane za t eku u pozi cij u likvi dno sti banke i dono en je, z a t o vezanih, svako dn evnih o dluk a; praenj e razvoja u o bl ast i l ikvi dno sti banke; i kont rolu uprav ljan ja likvi dno u banke po sebno novan im sre dstvima I drugom visoko l ikvi dnom aktivom koja poveava t rokove banke. Da bi o be z bij e dilo st a bi lnost u o dr avanj u likv idnost i banke upr ava banke je duna da preduzim a za t it ne mjere u skla du sa pol it ikom banke po laz ei, k ao minimum, od: principa za t o vee osl anjan je na sta bi lne izvore sre dst ava, odno sno ugovorene rokove dospi je a; principa za maksim aln u diver zifik aci j u izvora sr edst ava po do spij e u, vr sti i broj u kom itenata, t ritu i in st rum ent ima; organ iza cionih mjera z a uspje no uprav ljan je likvi dno u vezan ih z a: imenovanj e kom pet ent nih lica odgovornih za pit anja likvi dno st i, uspost avlj anje efik asn e kont role likvi dno sti od st rane int erne kont role, odnosno interne r eviz ije i pit anja subsi dijarnih lica ; st epena uklj uenost i banke u t rit a novca i ra zvoja krat koronih hartija od vri je dno st i i njenog market inga; jasn ih defin ici ja nj enih po slovnih politika zaj edno sa plan iranj em si gurnih o dnosno izvje snih izvora za planove razvoj a i minimiziran ja bilo kakvo g st rukt urno g ne skla da izmeu dospj ea dijelova aktive i pasive; redovno g pripr emanja planova za v anredne (neo ekiv ane) sit uacije i udar e koji m ogu da ugroze likvi dnost banke, uklju uju i gl avne sm jernice ra da bank e, nj ene akt ivnost i, rezerve l ikvi dno st i i m ogu e aktivnost i za osi gur anje likvidnih sredstava po raz li it im situacijama.

21

Bank a je duna da uspostavi i o dr ava inform acioni si st em koji j e a dekv at an njeno j pot rebi za uprav ljan je likv i dno u, konzi st entan obimu i slo enost i njen ih akt ivnost i i koji m ora da obuhvat i akt ivu i p asiv u banke pr ema sle deim element im a, odno sno krit erij ima: dospij e u st avki akt ive i pasive sa fiksnim rokovima dosp ije a; oekivanom ponaanj u akt ive i pasive sa fiksn im rokovim a dospi je a uzim aju i u obz ir rea lna oek ivanj a banke da deponent i refin ansiraj u svoj e depozit e na dan njihovo g dospje a; iskust vu o pona an j u gr upa depon enat a po d o dre enim uslovima; st epenu likv i dnosti stavki aktive m jerenom prema mogunostima: a) da se iskorist e kao r aspo loivi novac za pot encijalna pla anja; b) da se tren ut no pret vore u novac; c) v) da se t ren ut no prodaj u na finan sijskom tritu po cijenam a pri bli nim njihovoj t rino j vrije dno sti, ili po cij enama koje su j ednake ili vie od njihov e knjigovodstvene vri je dno st i; d) g) da se pro da j u i li sm anji njihov a vri je dno st zaj edno sa sm anjenj em vrije dno st i s njom povezane p asive (potre bne rezerve) ; vrst i i st epen u pr euzetih van bilansnih (pot enc ijalnih )o bav eza ; valut i u kojo j su akt iva i pasiv a i zra ene sa pose bn im osvrt om na njihov u st r ukt uru: dom aa v al ut a, konvert i biln e il i nekonvert i bi lne st rane val ut e; zemljam a na koj e se akt iva i p asiva odnose; ident itet u vla snika r auna i vrst i in strumenata u kojim a su obaveze banke na stale. O baveza banke je da or gan izuj e st al an, re dovan i po uzdan informacion i t ok koji za na dzorn i odbor i upr avu banke o bez bje uje t an e i kva litet ne informacije o pozi cij i likvi dnost i bank e.

Bank a je duna da o pozic iji svoje likvi dno sti deka dno izvjet ava A gen ciju za bank arst vo Rep ublike Srpske n ajka sni je 5 (pet ) kalen darskih dana o d poslje dnje g dana i zvje t ajne deka de i kvartalno o ronoj uskl aeno sti aktive i pasiv e i st r ukt uri najv eih izvora, u roku 30 dana od poslj ednjeg dana izvje t ajnog kvartal a, na o brascima ko je prop isuje A gen cij a za bank arst vo Rep ublike Srpske. Izvj et aj o ronoj uskla enost i akt ive i pasive i st r ukt uri najv eih izvor a za zadnji kvart al pret hodne godine, priprem lj en na osnov u prel iminarnih podat aka, banka j e dun a da A gen cij i za bankar st vo Rep ubl ike Srp ske do st avi do 31.jan uara tekue go dine za predhodn u godin u.

22

3. IRO - RA UN 3.1. O sn ovn i podaci o iro-raun u iro ra un ( engl. giro a cco unt , nj em. Girokonto, Bankkont o, Kont okorrent ) je ra un preko kojeg vla snik ra un a pl aa svo je o baveze i preko ko jeg n apla uje svoja pot ra ivanja. Sal do iro-ra una mora uvij ek biti akt ivan (vl asn ik m oe ra spol agat i samo sre dst vim a s pot rane st rane ra un a). P ravne oso be (pre duzea, o stale or gani zac ije) ot vara j u ga kod organ iza cij ske jedinice svo g po dr uja. Ako po iro-ra unu pravn ih oso ba post oje nepodmiren e o baveze i pla anj a, iro-ra un se m oe blokir at i sudskom odl ukom i li upravnim post upc ima. Fi zik e osobe ( gra ani) ot varaj u svoj e iro-ra une ko d banaka i po dl ije u nadzoru po osnovu o bavez a gra an a.

iro ra un je KM-ovsk i poslovni ra un domaih i stranih f izi kih oso ba, iji se prihodi od samostalnog ra da zakon ski moraj u evi dentirati preko rauna u ban ci, u o bl ik u uplat e u got ovini i li pak doznakom sre dstava o d fi zik ih il i pravnih o soba. iro-ra un je ra un koji Banka ot vara u sk la du sa Zakonom o porez u na doho dak , dom aim i st ranim fiz ikim oso bam a, ka da ostvaruj u doho dak od obavlj anja t rajne il i povremene dje latnosti. iro-ra un mo gu ot voriti fizike oso be koje s osnov a o bav ljan ja t rajne ili povremene djel at nost i ost varuju prihod o d poljoprivrede i um ar st va, od pr uanj a intelekt ualnih usluga, dav anja u zak up n ekretnina il i pokretnina, t e u dr ugim sl uaj evima sukla dno propisima ka da im je i st i pot re ban radi obavljanja odreene sam ost alne dje lat nost i ili pl aan ja z a izvreni posao il i usl ugu po duzete s namjerom ost varivan ja dohot ka.

iro-ra un se sv ako dnevno o dobrava il i zaduuje za n ast al i priliv i o dliv, i raz lika izmedj u njih da je saldo koj i uvij ek m ora bit i akt ivan sa gl e dit a vlasn ika. Ovo st oga t o se ne m oe ispl at it i sa iro-ra una vi e, nego onoliko koliko j e na njem u raspoloiv ih novanih sredst ava.
10

Za nosioce p lat nog prom et a (banku) po sao po iro-ra unima spa da u pa sivn e poslove, s obz irom da se banka ko d ovih po slov a pojav ljuj e kao dun ik prem a vlasniku iro-ra una. U bi lan su stanj a banke, kao no sioc a plat nog promet a,iro-raun komit ent a je ra un pasive. Bank a ima obavez u prem a vl asn icim a iro-ra una po o snov u deponov anih sre dst ava na njem u. U bi lan sima st anj a kom it enta (kao vlasn ika) iro-ra un je r aun akt ive. Vlast it i iro- raun banke je, takodje, raun akt ive bil ansa st anj a, kao pose ban oblik imovine. Ona ima pot raivanje po osnov u deponovanih sre dstava na nj emu ko d o dgovara j ue g nosioca plat nog prom et a. P rema t ome, sal do na vlast itom iro-ra unu je akt ivan, a na t udj em iro-ra unu pasiv an. Vl astit i iro-raun se vodi u svom knjigovo dst vu. iro-r a un kom itent a, kao t udji se

10

Dr . Radojko Luki, Bankarsko ra unovodstvo , Beogr ad 2006. godin e

23

vodi u knji govo dst vu kod odgovaraj ue f ili jal e banke koja se pojav lj uj e kao o snovni no sioc plat nog prom et a.

Ako se i stovrem eno posmat ra iro-ra un u knji govo dst vu uesnika i no sio ca p lat nog prom et a, sal do je j e dnak n uli. Ovo st oga to se po i st om osnovu, pl at nom nalogu, knji i i st a vrije dno st, ali recipronog karakt era. Upl ata raznih priho da se knj ii ko d kom it ent a na st rani duguj e na iro-ra unu, a kod no sioc a plat nog promet a na st rani pot ra uje. Isplat a raznih rasho da sa iro-ra una se knjii suprot no kod kom itenta i nosioca platnog prom eta.

P rivredn i subjekti (pravna lic a) m ogu, prema va e im zakonsk im propisim a, otvorit i samo je dan iro-r a un ko d odgov araj ue g nosioca pl at nog prom eta. Ot varanje se vri uz podnoenje pose bn e prij ave na baz i koje se ut vrdj uje da li su uslovi z a ot varanje iro-ra una predv idjeni vaeim zakon skim propi sima. Raspo laganje sre dst vima na iro-ra un u m oe bit i indivi dua lno il i kolekt ivno u zavisno st i o d t oga da li je pravno l ice, kao v lasnik iro-ra una, ovlast ilo (pr ijav ilo) samo jedno il i vi e l ica. Di spoz ici ja sredst ava po iro-ra un u m oe se vrit i samo do vi sine akt ivno g sa l da ko d komit ent a, odno sno pa sivno g sal da ko d nosioca plat nog prom et a.

Ako trenut na i spl at a prevazila zi stanje nov anih sredst ava na iro-ra un u, ona se odl ae za ka sni je, sve dok se n e ostvari dnevni pri liv sre dst ava na ovom raun u uplat om po raznim osnovama. U slu aj u da due vri jeme (npr. 60 dan a) nem a dovo ljno novanih sredst ava na iro-r a un u, o dno sno da su ve i o dlivi (po o snovu k upovin e ro ba, usl uga, isp lat a linih doho daka, i splat a soc ija lno g osi guranja, por eza i dopr inosa, ot plat a kamat a i primljenih kredit a, itd) ne go pril ivi (od pro daj a ro ba i usl uga, pr imanja po osnovu premij a, regr esa, poreskih olaki ca, naknada, ot et a i dr), , sprovo di se bloka da iro-ra una. Ovo je za vlasnika iro-ra una nepovo ljno, tj. negativno se o dra ava na nje gov u poslovnu rep ut aci j u, l ikvi dno st i kredit nu spo so bno st , st oga t o je iro-raun o gle dalo priliva i odliva novan e im ovine, odno sno ir alno g novc a vla snika dat o g raun a. K ada se je dnom iz gubi po slovni ugle d t e ko ga j e ka snij e povrat it i. Za vrijem e t rajanj a bloka de iro-ra una, vlasnik dat og raun a je za svoje po slovne part nere nel ikvi dan, nj egovi i splat ni devi zni nalo zi ost aj u neizvreni, samo se izvravaj u up lat ni nalo zi u kori st iro ra un, bez o bzira po kom osnovu.

Ako se u o dredjenom vrem en skom perio du, pre duz imanjem o dgovara j uih l ikvi dni h m jera, kao t o su o dl a ganj e i zmirenja obave za pr em a povjeriocima ( do bavlj aim a za ro be i usluge) z a odre djeno vrijem e, ubrz anje napl at e svojih pot raivan ja o d dunika (kupac a robe i usluga) vo djenj em selekt ivne kre ditne polit ike, do bi janj em krat koronih kre dita za oivlj avanj e od ban aka i dr ugih kredit ora i sl., ne de blokira iro-ra un, sprovo di se san acion i post upak. Ako i t a da odre en i privre dni subj ekat , iji je iro-r a un blokiran, ne post ane

24

finansij ski rent a bil an i likv idan, jer ne po st oje nikakvi opr avdani razlozi za t o, onda se on gasi. P ravna i fizik a lic a m ogu, pore d iro-ra una, da posjeduj u i t ek ui ra un. T o je knji govo dst veni ra un (konto) preko koga se knj ie sv e tek ue promjene koje svako dnevno nast aj u i z m nogo st rukih transak cij a i zmedj u banke i vlasn ike tek u eg ra un a. I splat e se kn jie na lijevo j st rani tek ueg ra una kao dugovan ja. Naplat e se knjie na de snoj st rani t eku eg rauna kao pot raivanj a. P laanje se vri u gr anic ama raspolo ivih sre dstava na t ekuem raun u.

T ekui r aun m oe bit i prost i re ciproan. On je prost kada sam o j edna st rana preko njega vri up lat e i isplat e,a primjenj uj e se o bi no izme dj u bank e i njenog kom it enta. Tekui raun j e recipro an ka da o bje st rane preko nje ga vri up late i isplat e, i prim jen j uje se i zmedj u dvi je banke. Teku i ra un j e za snovan na ugovor u u pi smenoj form i kojim se reguli e: vr st a poslova,koji e se obavlj at i prko t ekueg ra un a, t rajanje ugovor a, nain nje govog otkaza, kam atna st opa, uslovi valut iran ja i dr. Na osnovu izvoda t ek u eg ra una vl asnik u ugovorenom roku sazn aje kakav je sal do: poz itivan ili nagativan. On pi smenim put em pot vrdj uje nje gov u i spravno st, kao p unovan i uslov pot raivan ja i zm edj u uesnika konkret nog spor az uma. Osnovn a razl ika izm edj u iro-ra una i teku eg rauna j e u t ome t o se na irora un u vode samo pot raivan ja povjerilac a prem a banc i ( iraln i nova c), dok se na t ekuem ra unu vode i nj egova dugovanja. Razl ika izm edj u t ekueg ra una i iro-ra una je dak le u karakt er u salda. iro-r a un ima samo pozit ivan sa ldo. T ekui ra un m oe im at i pozit ivan i ne gativan sal do, t j. P rem a karakt eru sal da m oe bit i pa sivn i i aktivni. Voenj e iro ra una je besplat no. 3.2 O tvaran je, plaan je i n apl ata i ro-rauna Bank a je duna da ue snicima pl at nog promet a ot vori raune, ako su i spunj eni uslovi propisan i Z akonom i Odl ukama minimalno g st andar da aktivnost i banak a na 11 spre avanj u pranja novca i finansir anja t erorizm a. Ot varanjem iro-ra una kod banke o st varuje se m ogunost vrlo efikasnog i po uzdano g upravl janj a finan si jsk im sre dstvima.

Na alt erim a bank e m ogue je ot voriti jedan o d sledeih ra una, u zavisno st i od pot reba kori snik a: Ra un za re dovno poslovanj e pravnih lica i pre duzet nika, Ra un pravnih lica za o bavljanje p lat nog prom et a or gani zac iono g dij ela pr avno g li ca,
11

Slu be ni Glas nik 12/03

25

Ra un iz dvo jenih sredst ava, Ra un javn ih priho da. Ot varanje ra una kod bank e vri se na osnov u ugovora, pod uslovom da su i sp unj eni zakonom predvi eni uslovi. Kod otvaranja ra una ue snici u pl at nom promet u podnose pism eni z aht jev na propi sanom obrasc u i zakonom propisan u dok um ent acij u.

Uz zaht jev za otvaranje iro-ra una neopho dno je da pravno lic e pr ilo i i sle dea dok umenta: Rjeenje o upisu u sudski re gist ar, odnosno re gist ar na dl eno g or gan a, St at ut ili pravila vla snika r auna ko ji se ne up isuj u u sudski r e gi st ar, Akt nadl enog or gana o osn ivanj u, ako pravno lice n ije osnovano nepo sre dno po osnovu propi sa, O bavjet enje Republ ikog z avo da z a st at ist ik u o razvrst avan j u prem a dje lat nost ima, Kart one deponovanih pot pi sa li ca ovl at enih z a pot pisiv anje na loga ra di deponovanj a sredst ava sa ra una, O brazci OP -ovjereni pot pisi lic a ovla en ih za zast upan je od st rane ovl enih inst it uc ija, U govor o deponovanj u sre dst ava izme u pravnih lic a i Bank e, Izjava ovlat eno g li ca o nepost ojanj u ra una na d ko jim a je o dreena mjera zabrane raspola ganj a novan im sre dst vima, P ot vrda o re gist racij i o d Poresk e uprave, Uz otvaranj e raun a samostalnog privredn ika pri la e se: Rjeenje na dlenog suda o dozvol jenom obavlj anj u dj elat nost i, Kart oni deponovan ih pot pisa lica ovlat enih za pot pi sivanje na lo ga radi raspola ganj a sr e dst ava sa r auna, O brazac OP lic a ovlat enih za zast upanje o d st rane ovlat enih instit ucij a, P ot vrda o re gist racij i ko d P oreske uprave.

Sl u benik o dre en za ot varanje r a una kont roli e svu pot re bnu dok ument acij u za ot varanje raun a, provjer u i spravnost i prilo enih dokumenat a, ovjer enih od st rane suda i nadlen ih or gana. Ukoliko uoi ne ispr avnosti dok um ent acij e komit ent se upo zorava na nedo stat ke i upu uj e se da prik up i o dgovar aju u dok ument acij u. P osl e provjer e dok umentacije pot rebno je utvrdit i identit et komit ent a.

Kada je kom it ent nerezi dent banka t reba uvj ek da po st avi p itanje i se bi i kom it entu: zat o je t akav komit ent izabrao bank u u st ranoj zemlji ili ent it et u. Nakon kont role dok umentacije prist upa se dodjeljivanj u broja ra una pravnom licu i u itavanj u i st og t ako da pravno lice moe ra spolagat i do dije ljen im broj em ra una i st i radni dan. Sa kl ijentom se sklapa U govor o ot varanju i vo enj u ra una kao i do dat ni

ugovori za Elektronsko bank arst vo i plaanje put em Int ernet a. Bank a j e duna da za svakog ue snik a u platnom prom et u ot vori 26

dosij e. Je dan u esn ik pl at nog promet a kod je dne banke t re ba da im a samo je dan dosi je, bez razlik e na vei broj ot vorenih po slovnih ra una. Izvravanje n alo ga za plaanj e vri se do visin e pokria sa iro-ra una banke. P od pokri em rauna podra zumijeva se st anje sre dst ava na njenom raun u o d predhodnog dana uve ano za prisp jel a sre dst va u t oku dana i um anjena za izvr eno plaanje, sve do m om ent a ut vrivanja pokri a iro-ra una banke. Sredst va ut vrena na ovaj nain t re ba da su dovol jna za ne smet an rad ban inih depon enat a, kao i same bank e. Uko liko su dnevna sredstva formirana na iro-ra unu banke dovoljn a, kako z a plaanj e deponenata t ako i za plaanje same banke, tada banka nesmet ano obavl ja svoju akt ivno st . P rvenst veni z adatak banke j e da se obezbi jedi ne smet an rad njenih deponenata. Banka na ba zi i skustva i procjene oc jenj uje kol iko je pot rebno izdvoj it i sre dst ava za o braun ski rad koji t ereti raun banke pa tek on da preost al u r azl ik u kori sti za svoje re dovno poslovanje. Redovno po slovan je banke podrazumij eva: pl asman sr edstava, izmiren je o bave za prema dravi i njenim do bav lja im a, pl aanje svojih o bave za po pasivnim kam at ama, povrat oroenih sre dst ava, pla anj e li nih primanj a zapo slenih u ban ci.

Slika broj 1, Tok kre tanja nov anih sredstava i do kum entacije kod banke

27

Prema prezent ovanoj sli ci br.1, u vari jant i A, kli jent (ue snik p latnog prom et a ot vara iro-ra un kod no sio ca p lat nog promet a ( banke). Dost avljanjem dokumentaci je ist a se obra uje, z a drava dok um ent acij u u prir unom arhivu, a kroz prvi i zvo d ra un a do bij a se informacija o broj u dot ino g iro-ra una. U var ijant i B, klij ent vri pla anja p utem got ovine, pri em u se u refer at u likvi dat ure pre uzim a gotovina, preno si u bla gajn u, prebro java i prenosi u trezor banke. Dok um ent a koja i du uz got ovin u ( uplat nic a ili ek) o bra uju se i preno se u referatu uno sa podat aka i v izir anja dok um enat a. P ut em viziranj a, se provjerava da li banka na obra unskom raun u ima dovoljno sredst ava za rea lizacij u naloga. Ukoliko n em a dovol jno sredst ava, t ada dot ini nalozi o st aj u na li st i ekan ja sve dok se ne o bz bije di novano pokrie nalo ga. Uko liko im a dovoljno sredst ava na o bra un skom raun u banke, t ada se naloz i upu uj u u r efera du obra de podataka, pri emu se jedan prim jerak dost avlja u priruni arhiv, a dr ugi primjerak se p ut em izvo da iro-ra una dost avlja kli jent u banke. I zvo d se moe do st avit i klijent u banke elektronskim put em ili fizikim p utem (preuzim anj em izvoda na alt er u bank e). Ako je u pit anj u bezgot ovinski platni promet , t ada su mogui sl uajevi pla anj a sa dospjelim inst r umentim a plaanja (na lozima za pl aan je) i li sa n e dospjel im inst r um ent ima plaanja (v arij anta C1 i C2). Ne dospjeli in st rument i plaanj a se pre uzim aj u od klij ent a u alt er sal i, isti se deponuj u u t rezor i t o do dana do spj ea plaanja. P o dosp ije u plaanj a inst rument u plat no g prom et a se, uz rever s, iz da j u likvi dat uri koja pregl e da ispr avnost inst rument a i pokrie za njihovo i zvrenje. L ikvi dat ura inst rum ent e plaan ja up uuje u referate: unosa nalo ga, viziranja nalo ga, prir unog arhivir anja nalo ga, iskazivan ja naloga u izvo du raun a uesnika u plat nom promet u.

Dosp jel i inst rum ent i p latnog prom et a se po pre uzim anj u na alt er u banke up uuj u u referate: likvi datur e, unosa nalo ga, viziran ja nalo ga, obra de po dat aka nalo ga, prir unog arhiviran ja nalo ga, reklam ac ije nalo ga i evi dentiranja izvrenja na lo ga u izvo du ra una uesn ika u plat nom promet u. U ovom sl uaj u tok kret anja naloga j e ne t o kra i ne go t o je t o bi lo u pre dho dnom sluaju.

U varijanti D, kl ijent banke pol ae sre dst va u trezor, ist a se prenosu u r eferat u banke (gdj e se pr e brojavaj u), zat im se polae u trezor, a u izvodu iro-r auna se evi dentira st anj e poloenih sre dst ava od strane klijenat a banke.

Ukoliko je u pit anj u rek lam aci ja o d st rane kli jenata bank e, t ada se ne prel azi ceo t ok kret anja kao ka da su u pit anj u pl aan ja, ve se propust t rai u prirunoj arhivi i o ist oj se obav jet ava kli jent banke. P ost up ak ot varanja ra una i reklamacije u plat nom prom et u predstavljaj u povremen u akt ivnost i kl ijenat a kao u esnika i banke kao nosioca palt nog prom et a.

28

Ukoliko su u pit anj u pr inudne naplat e, po o snov u sudskih n alo ga, carinskih nalo ga i uprav e javn ih priho da (por ezi), ta da po st up ak t oka naplat e po inj e o d refer at a unosa po dat aka, pa sve do izvo da iro-r a una klijenat a bank e. P rinudna naplat a im a prioritet sve dok se ne naplate sva pot ra ivanj a po izdat im reenjima (raun se svako dnevno pr azni do n ul e). Efika sno sprovoenje pl at nog prom eta put em poslovnih banaka po dra zum ijeva, vi soko organ izovan, st ruan i kvalit et an ra d o d st rane mena dment a banke.

3.3. Proh odnost i ro-rau na banaka P rohodnost ra una banke je o d iz uzet ne vano st i za svak u bank u, j er se preko ra una bank e m ijer i nj ena: likvi dnost , profit abi lnost i solvent nost . M ena dm ent banke se dnevno anga uj e na prohodno sti ra una i prav ilno g usmjeravan ja (plasmana) vika slo bodnih novanih sr e dst ava privre di i st anovnitv u. Dosa danj a iskustva banaka iz razv ijen ih zem alj a t rinog tipa privre djivanja uk az uj u, da sa iror a unom banke, k ao i sa dr ugim ra unima bank e upravlja t op menadment bank e, na prije dlo g isk usnih i provj erenih pozn avaoca 12 cije lokupno g poslov anja bank e. Poznavaoci iro-ra una banke, duni su u sv akom t renut ku pravilno odr eagovat i ( u kori st banke) i prepoznat i sline i li iste f inan sij ske t ransak cije koj e su banci u prolost i doni jel e profit . Zat o t reba poznavat i cjel in u ra da i po slov anja bank e u funkc iji ost varivan ja vee g dnevno g priliva o d o dliva nov anih sre dst ava i proho dnost i iro- rauna banke. I st o t ako je v ano po znavat i tehnologij u izvr avan ja nalo ga za p laanje sa iro- rauna u uslovima prohodnost i banke, kao i prev azi laenja neproho dno sti iro-ra una banke. Izvravanje nalo ga za pl aanje sa iro-ra una banke, vr i se do visine pokria na iro-ra unu bank e. P od pokr iem raun a banke po dr azum ijev a se, st anj e sre dst ava na njenom ra un u od pret hodnog dana uveano z a prispjela sr e dst va u toku dana i um anjen a za i zvreno plaanje, sve do m om ent a ut vrdj ivanj a pokria iro-r a una banke.

Zala ganje mena dment a banke t re ba da i du u pravc u uspo stavljanja dnevne prohodno st i iro-ra una banke. Ukoliko su dnevn a sredst va na iro-r a unu banke dovo ljna za plaanja depon enat a i za pla anja banke, t a da banka nesmet ano obavlja svoj u poslovnu akt ivnost . Dakl e, ako post oji dnevna prohodnost iro-ra un a banke, ta da se sre dst va prenose na obra unsk i raun banke koji im a funk ciju evi dent iranja prom jena na ra unima deponenat a bank e. T okom dana taj ra un se finan sij ski dozira sve do pokria n a iro-ra un u banke. Ako se i t a sr e dst va pot roe, tada se pre laz i na kor ienje o bav ezne r ezerv e, pa t ek potom na kre dit za novo pokrie o do bren od strane cent alne banke. Od izuz et ne vano sti j e, da m ena dm ent

12

Na in provje re kome povj eriti upr avljanje iro-r aunom bank e ide ne samo u pr avcu stru nosti, v e i u prav cu analize dosad anjeg rada strunj aka u ban ci, kao i linog ophodj enja pre ma sopstveno m budetu. P ozitivnu ocjenu i povj erenj e za upravljanje i ro-r auno m b anke ne moe dobiti lice koje s e ne ponaa ra cionalno,

e fik asno i pro fitabilno pr ema sopstvenom kapitalu. Mat erijalna motivacija za rad ovih stru njaka je n a n ajvie m nivou u banci. Njihova ene rgija mor a biti ma ximalno usmje ren a na z adovoljenje zahtijev a koji s e odnose na prohodno i profitabilno upravljanj e iro-rauno m.

29

bank e n a vrij eme prekine spiral u zaduivanj a banke, da na vrijeme uo i na finan si jskom trit u gornji pra g m ogue g za duivanja banke.

Ukoliko banka st ekne nepovj erenje od strane svojih kl ijenat a dol azi do t oga da deponent i ne preno se sredst va na iro-ra un banke,ve ih dr e na svoj im t ekuim ra unima, ugovaraj u za njih povol jnij u kamat u, ra unaj ui da e od banke odst upit i i prenij et i depo zitni raun u nek u dr ugu banku, ukoliko m atina bank a- dunik poka e znake t rajne ne likvi dno st i. T akvim ponaanjem kli jenat a produbl j uje se nelikv i dnost, neproho dno st ili dj elimina prohodno st bank e.

M enadment banke gr ije i, k ada vrst o st oji n a stanovi tu da l ikvi dnost nema cijen u, odnosno da t re ba po drat i likvi dnost banke po sv aku cij enu. Ovakvo st anovit e je neodr ivo, pose bno u uslovim a ka da se l ikvi dno st bank e veim dijelom odr ava i z sk upih t udjih izvora, koji se st avlja j u u f unkci ju prohodnost i iro-r auna radi izm irenja zara da zaposlenih u banci i izm irenja dospje lih pa sivn ih kam at a. Dakle, odrav anje likvidnost i banke t reba da ima svoj n ivo ci jena do ko jeg j e oprav dano ulaz it i u zaduenje banke.

3.4. Neproh odn ost i ro-raun a banaka Neproho dno st iro-ra una bank e je st anj e iro-ra una banke na koj em nem a dovoljno sredst ava ni za izvr enje naloga uesnika, ni z a izvrenje o bave za banke. U t akvim sl u ajev ima banka kori st i vie m ogunost i i preduzim a vie mij era za odr avanje svoj e dnevne likv i dnosti. Banka kori st i sre dstva o bavezne rezerv e u skla du sa o dlukam a cent ralne bank e. T ereenj e sre dst ava obavezne rezerve u korist ra una banke prisut no je u sl uaj evima kada banka nem a dovo ljno sre dst ava za nalo ge deponenat a, kao i za pokrie sre dst ava koj a nedo staj u za ne smet an rad bl a gajn i i pla anja koj a t reba da izvr i po nalogu vlasnika t ekuih rauna gradj ana. Ne t reba izgubit i iz vida injenicu da se pod kori enjem obavezne rezerve 13 smat ra obra unat a,a ne izdvoj ena o bav ezna r ezerv a.

Ka da je iro-ra un banke neproho dan pot rebno je pre duzet i sle dee mijere : prodat i bla gajnik e zapi se cent ralno j banci (koje j e bank a-dunik emit ovala) i prije roka n jihovo g do spij ea, prodat i cent ralnoj banc i o bveznice (koje je banka- dunik emit ovala) i pr ije roka njihovo g dosp ijea, prodat i c ent ralnoj ban ci o dredjene hart ije od vri je dno st i (npr. m jenice), pronai i povui na ra un nedo st aj u i izno s sredst ava na novanom t ritu,
13

Obavezna r ezerva se obra unava i izdvaja kod C entralne bank e 5 -og u mijes ecu za protekli mijes ec

na osnovu prosjenog stanja dina rskih sredstava (stopa od 18 %) i deviznih s redstav a (stopa od 38&).

30

obe z bij e dit i nov ana sre dst va po dnoenjem z aht ijeva za odo brenje kre dit a za nono pokrie. Kre dit za nono pokrie povl ai se do vi sine nedost aju ih sredstava za potrebe rada deponenata, sa v ano u do nare dno g dana. Kr ecit se m oe o dobrit i pol a ganj em efektivnog st ranog novc a u depo i na osnov u devi za polo enih u depozit cent ralne banke. Uko liko se kredit ne vrati do 12 sati nar e dno g dana, c ent ralna banka ima pravo da se sama namiri i z zalo eno g efekt ivno g st ranog nov ca.

Ka da bank a iskor isti mogunost i za o drav anje dnevn e likvi dno sti, a pri t om e nema pokria za izvr ene nalo ge depon enat a i za izvrene nap lat e po ekovim a gradjana, sm at ra se da banka t og dana nij e obezbj e dil a sr e dst va z a pokrie iro-ra una. Nosilac p latnog prom et a bank e je u obavez i da nare dno g dana ( uj ut ro) obust avi izvr avan je sv ih nalo ga deponenat a nelikvi dn e banke. Banka koja nem a pokrie na iro-ra unu, ne moe o do brav ati ni p ut at i u teaj kre dit e i dr uge p la sm ane, nit i davat i av ale, garanc ije, otvarat i akre dit ive ili vrit i dr uga plaanja sa svo g iro-raun a. Nosilac plat nog promet a nee izvr avat i n i dr uge nalo ge, ko jima dr ugo l ice izvr ava plaanje za t u bank u il i pak t a banka izvr av a plaanje za drugo lice. Ovakav st av j e sasvim isprav an zbo g pot re be obaveznog usmjerav anja pr iliva od st rane dun ika na raun banke, kako bi se t o prije omo gui la prohodnost , prije sve ga, iro-ra una deponenata banke, k ao i proho dno st plaanj a sam e banke. P oznav anje t ehnolo gije ra da iro- rauna banke ini sam o do bar pre duslov za nje govo operat ivno upravl janj e i pre duzimanj e m ijera u pravcu povr at a neproho dno g u proho dan iro-ra un banke.

3.5. Modal i teti upravl jan ja i ro-rau nom banke St rat e gi ja upravljanja iro-ra una banke ne moe bit i zasnov ana samo na tudjim izvorima, bi li oni u obliku oroen ih il i av ist a depozit a, u dinar skom ili deviznom obliku, sa kraim ili duim rokom dospi je a, T udj im izvorim a sre dstava se m oe samo pot pom oi uprav ljan je iro-ra unom banke. St r at egija upravl janj a iro-ra unom bank e t reba da j e usmjerena k a nje govom punjen j u i pra njenj u.

S t oga je o d iz uzet ne vano st i i upravl janj e t rokovim a u banci. Svako nekont roli sano st varanje duni ko-povjer ilakih odnosa t renut no il i u nekom narednom vremenskom perio du, pre dst avlja op asno st za iro-r a un bank e. Menadment bank e grijei, ka da st avlj a akcenat i skl j uivo na st varanj e pr iho da banke, ne vo dei ra una o m oguim t rokovim a i ugro avan j u ost varenih pr ihoda u banci. Zasnivanj e duni ko-povjer ilakog odnosa na

krai rok o d m ogu eg, kao i l ikvi dno izmirenje trokova o roku, pre dst avlj a udar na iro31

raun banke. P red menadmentom banke se po stavlja pit anje : kako u rea lne rokove sve st i t rokove banke (suvine iz bj ei, n un e prihvat it i) i rono ih t ako projekt ovat i, da se m ogu dnevno pokrivati naplaenim prihodima, a da se ne ugrozi prohodnost iro-r a una banke.

Dosa da nja isk ust va pokazuj u, da je neopho dno odvoj it i fiksne o d var ijabilni h t rokova, izvrit i njihov u raciona lizaci ju a potom dnevno mijerit i ost vareni uinak priho da (kam at nu m aru, nakn a du, provizi ju) u o dno su na stvorene t rokove. 14 M enadm ent banke t reba da usm jeri po sebn u pan j u ka dnevnom prilivu sr e dst ava ( din arsk ih i dev iznih) na iroraun banke. T o znai da pl asm ane, kamat e, naknade, provi zij e treba napl aiv ati u m oment u njihovo g do spi jea, be z moguno st i za prolongiranj e njihovih rokova. P rojekt ovnu likv idnost t reba tako post avit i, da je dnevni pril iv sr edst ava vei o d dnevnog odl iva sre dstava. Dnevno st anje n a iro-raun u banke t reba kont in ue lno prat it i, kako bi se dnevn e o scilac ije mogl e (manji pril iv sr e dst ava) an ulirati napl atom potraivanja (i prij e roka do spi je a), kori st ei pr i t ome sve inst rum ent e napl at e i inst rum ent e obezbj edjenja nap lat e pot raivan ja.

Upravljanje iro-raunom banke po dra z um ijeva akt ivan ra d i sa hart ijama o d vrije dno sti na t rit u kapit ala, k ao i u r ela cijama sa cent ralnom bankom. Hartije od vr ije dno st i koje je emit ovala cent raln a banka mo gu se k upit i i drat i u port felj u banke sve do m oment a njhovog do spij ea ili proda je (pro daj e cent ralnoj banci) ra di odravan ja dnevne likvi dno st i bank e. Mena dment banke, je uspjean, ukoliko do bro definie iznos i vrijeme na koje e angaovati slo bodn a novana sre dst va u hart ije od vrije dno st i emit ovane o d st rane cent ralne bank e. P rodajom hartij a od vri jednost i na t ri tu kapit al a pomae se upravl janj e iro-raunom bank e.

P ravilno uprav ljan je iro-r a unom banke po dra zum ijeva spo sobnost mena dment a bank e da hra brije zakorai u t erminsku kupovinu i proda ju devizn e efekt ive. Dakle, m enadm ent bank e m oe t erm inski prodavat i ili k upovat i devi zn u efektiv u, u cilj u popunj avanj a min usa na iro-ra un u bank e, i li an gaov anja vi ka slo bodnih novanih sredst ava sa iro-ra un a banke. M ena dm ent banke t reba da je pose bno oprezan ka da kup uj e deviznu efektiv u i vrst o provjeri : da li prodavac ef ekt ive ima osnov da sa njom raspo la e u m om ent u dosp ijea terminske kupoprodaj e. Svaki prom aa j u procjeni m oe se ne gat ivno odra zit i na st anje iro-raun a banke.

Upravljanje iro-r aunom banke po draz um ijev a dnevno pr et varanje dinar skih u devizna sre dst va i obrn uto. S t oga je iz uzetno vana ne sam o projekcija pl ana dinarske, ve i projekci ja p lana devizne likv i dnosti banke, u posm at ranom vrem enskom perio du. Dnevne

14

Pro f. dr . Nenad Vunjak, P rof. d r. Ljubo mir D. Kova evi, Bankarstvo-ban karski m enadment, Subotic a 2006. godine , op. cit. 379-382. str.

32

t ransakci je i zm edj u din arskog iro-ra una i devi zno g ra una bank e st varaju mogunost za ve u likv idnost banke.

Upravljanje iro-ra unom banke po dra zum ijeva n aplat u dosp jelo g potra ivanja u ro bi i nekretninam a. U takvim sl ua jevim a se po se ban zna aj da je subsidi jarnim preduzeima banke i efikasnom prelask u iz ro bn ih u nov ane t okove. Svaka usporena t ransform acija ro bn ih u novane t okove moe direkt no ugrozit i l ikvi dnost banke i proho dnost nj eno g iro-r auna. Ist o t ako, projektovanom t ransformacijom robnih u novane tokove, m oe se za bank u u krit inim moment im a odrat i prohodno st njeno g iro-raun a.

Upravljanje iro-ra unom banke podr az umijeva kontrolu nad depoz it nim raun ima klijen at a banke. Uko lik menadment bank e uspost avi sinhronizovano pl aan je izm e dj u svojih deponenata, ta da se nivo depozit a n e m ijen ja, a nema promjena ni na irora unu banke. Medj ut im, ako p la anje izm edj u deponen ata iz laz i i z si st ema banke, ono i zaziva p a d depo zit a kod jedne banke i ra st depoz it a kod dr uge banke. S toga se u praksi banke zala u za m edj uso bno povezivanje deponenata u okvir u banke, kako bi stanj e na depoz it nom raunu bi lo neprom jenj eno, a samo bi se m jenjao dugovn i i pot rani sa l do kod deponen at a banke.

T akodje, prav ilno upr avlj anje iro-ra unom bank e podr az umijeva an gaov anj e m enadm ent a banke u pravc u preno sa nam jenskih sr e dst ava sa t eku eg ra una klijenat a banke na iro-r a un bank e, kao i ispl at u zara da i dr ugih l inih pr imanja r adnika pr eko iro-ra una bank e. Ukoliko klij ent deponent banke vri i splat u z arada i drugih li nih primanj a svojim radn icim a pr eko iro-ra una banke, t ada depon ent prenosi kod nosioc a pl atnog prom et a nam jenska sre dst va sa svog ra una na irora un bank e. Depozit na sre dst va kli jent a deponent a se smanj uj u, a to povlai za so bom sm anjenje depozit nog ra una u banci, uz poveanj e sredst ava na iro-r aun u banke. Sredst va upl aen a na iro-r a un se ra sknji avaj u na t edne knji ice i t eku e ra une, p lat ne kart ic e zapo slenih r adnika pre duz ea- deponent a bank e. Upl atom sredst ava na iro-r aun banke, pove ava se nivo sre dstava, a isplat om sredst ava p ut em t ednih knj ii ca, t ek uih ra una i platnih kart ica se sm anj uje nivo sre dst ava na iro-r a unu bank e. Ako su sredst va ost ala na iro-ra unu banke, ta da je m ena dm ent bank e obavio korisnu bankarsku t ransakcij u, jer nije dozvolio direkt an odliv sr edst ava i z bank e, a nap lat io je prov izi j u za izvrenu bank arsk u uslugu.

U svakom sl ua j u, upravljanje iro-ra unom banke podr az umijeva vr stu finansi jsk u di sc iplin u, u prvom re du, o d onih koji su o dgovorni z a dnevn u prohodnost irora una banke. Finan si jska di sc iplina ne po dra z um ijeva samo ekspe dit ivan ra d u tehnici p un jenj a i pranj enja iro-raun a banke, ve i a urnu dnevn u saradnj u svih po slovnih lini ja u banci,

kao podr ku funkc iji o dl uivanja, n a realiz aci ji projekat a proho dno sti iro-ra una banke. 33

4. INS TRU MENTI PLATNO G PRO META 4.1 Pojam i karak teri stike pl atn og prometa

P od pojmom plat nog promet a se podraz um ijev aju sv a got ovinska i bez got ovin ska plaanja koja se vre izme u pravnih lica, pravn ih i fizikih li ca, fi zikih lic a m euso bno, preko novca. P lat ni prom et moe bit i dom icilni i meun aro dni. Domic ilni plat ni promet posm at ramo u uem i irem smislu. U irem smisl u, obuhvat a sva plaanja un ut ar je dne zemlje, bez obzira da li se o bavl jaj u il i ne posr edstvom neke instit ucij e. U u em smislu, dom ai plat ni prom et podraz umjeva sam o ona plaanj a izm eu ue snika u plat nom prom et u koja se o bavl jaj u pr eko ra una, koji se vo de kao nosioci plat nog promet a.

Plat ni prom et klasifik uj e se prem a: nainu plaanja posre dni i nepo sre dni, vrst i plaanja got ovin ski i bezgot ovinsk i, i mjestu plaanja doom ici lni i me unaro dni. Be z got ovinski p lat ni prom et m oemo podijel iti u tri grupe: iro promet , ekovni plat ni prom et ,i plat ne kart ice. Nova konc epci ja plat nog prometa na t erioriji RS i BIH poela se u bankar st 15 vu prim jenjivat i od 2001 . godin e. Saglasno Z akon u nosioci p lat nog promet a su: CBBI H, poslovne banke, i preduze a pt t saobr aa ja. Na in ra da unut ra nje g plat nog prometa usk la en je sa sledeim zakon ima: Zakon o Zakon o Zakon o Zakon o Zakon o Zakon o Zakon o finansi jskom poslovanj u, un ut ranj em plat nom promet u, plat nim transakcijama, mjenic i, ek u, spr eav anj u pranja novca, bankam a,

15

Slubeni glasnik br. 2, od 04.02 .2000 godine

34

Nare dba o upl aiv anj u o dre enih priho da budet a republike, opt ina i gradova, bud etskih fondova, O dl uka o m inim alnim uslovim a koje banke t reba j u ispun it i za o bavl janj e unut ranj eg plat nog prom et a. U un ut ranj em plat nom prom etu razl ikuj u se t ri grupe pl atnih t ransakc ija: T ransakcije niskog nivo a riz ika, T ransakcije sre dnj e g nivoa r izik a,

Ue snici u plat nom promet u su: pr avna lica, fi zika lica, preduzet nici ko ji o bavl jaj u plaanja preko svojih r auna kod nosioc a plat no g prometa. Agent i u pl at nom promet u m ogu dj elovat i u ime banke i u sk ladu sa ovl at enj im a banke, k ao posr e dnici u obavljanj u odreenih poslova. Sa draj po slov a u dom aem plat nom promet u je: otvaranje, voenje i ga en je ra una u esn ika plat nog promet a, izra da i dost avl janj e naloga za pla anje no si laca plat nog promet a, prijem i kontrola naloga za plaanje nosio ca plat nog promet a, izra du i evi dent iran je podat aka iz nalo ga z a plaanj e, izvje t avanj e uesnika u platnom promet u o izvrenim naloz ima, praenj e likvi dnost i u esn ika i no si lac a platno g prom et a, i meubankar ski obr aun i k lirin g p la anja. reklamacije i ispor uke nast alih gre ak a, arhiviran je dok ument acij e i po dat aka p lat nog promet a.

Koji su t o uslov i koje nosi lac p lat nog promet a t reba da i spuni ? T o su slede i uslovi : da im a ot voren ra un ko d CB, da po slov e vodi u skal du sa zakonima i propisima, da uspj eno posl uje i o drava svoj u likvi dnost , da a urno vo di knji govodst vene raun e svojih kl ijen ata, da ra spol ae savrem enom informacionom tehnologi jom i inform acionim si stem om za obav ljan je poslova p lat nog promet a, i da im a pozit ivno m iljenje od revi zorsk e k ue. Svaki p lat ni prom et t reba da sadri t ri glavna element a: autorizacij u i inicija liz acij u plaanja ( ue snik ko ji p la a a utorizuj e banke da izvre prenos novc a onom e kome se pl aa), razm jen u in st rumenat a pla anj a (i zm eu banak a koj e ue st vuj u u prenosu novanih sredst ava inst it uci ja kl irin ga k ao net o obr a una), i 35

plaanje izme u banaka uesnika u prenosu nov anih sre dstava ( banka klijenta koj i plaa je u o bav ezi da na dokna di po st ojee nei zm irene o bavez e u novcu, banci kli jent a kom e se pla a).

Koncep cija funk cionisanja novog sist ema dom ici lno g platnog prom eta podraz umijeva prim jenu principa plat nih si st ema koje je donij ela banka za me djunaro dno poravn anje i z Bazel a. Principi se o dno se na sara dnj u c ent ralnih banaka i bri prot ok meunaro dnih transakcija. Ba zelski pr incip i vezani z a sist em plat nog promet a ukaz uju da: si st em t reba da ima dobr u pravn u o snovu, pravila i procedure plat nog sist ema treba da su raz um lj ive, si st em t reba da im a ja sno defini sane proce dure za upravl janj e kre dit nim rizikom i rizikom likvi dno st i, si st em t reba da obe zbje di t ren utni finaln i obra un na dan v alut e (najka snij e na kraj u dana), si st em baziran na m ult ilat era lnom obra unu t reba da o bez bje di o bra un ue snic ima najka snij e na kra ju radnog dan a, obra un t reba da se vri u novc u, si st em t reba da im a visok st epen si gurno st i i oper at ivne pouz dano st i (t reba da ima proce dure z a vanre dne sit ua cij e), si st em t reba da o be z bje di razli ite naine plaanj a, si st em t reba da im a objekt ivne i javno dost upne kriterijum e (prave dan pri st up plaanj u), uprav ljan je si st emom t reba da je kvalit etno i odgovorno. Primjer funkc iona sanj a dom ae g p lat nog promet a na primjeru izvrenja na lo ga za plaanje moe se pre zentovat i slikom broj 4:

Slika b roj 2 ,P rim jer funkc ioni sanja dom aeg platnog p rom eta 36

Upravl janj e si st em a plat nog promet a zavisi od po zicije i u ea centralne banke. Za cent raln u bank u se ka e da j e vla snik RT GS si stem a (za duivan je i o do bravanj e raun a u cent ralnoj banci u r ealnom vremenu). St oga centralna banka t reba ja sno da def ini e svoj e cilj eve i ulo gu u platnom sist emu. Za daci c ent ralne banke u plat nom sist emu odnose se na nadgledanje operat ivno g izvr av anja za dat aka platnog prom et a i sara dn j u sa drugim cent ralnim bankama u o bla sti plat nog promet a.

Implem ent acija plat no g prom eta u poslovne banke pre dst avlja n unost u na stupaj uim konkurentnim t rinim uslovima, vrem enu demonopoliza cij e i svjetsk e st an dar diza cije. P redpost avke m odel a pola ze o d interesa ue snika u pl at nom prom et u, koji se zasnivaj u na m ogunost da ue snic i im aj u vi e raun a (t ekui, iro) kod poslovn e banke kao nosioca plat nog prom et a. Na ova j na in se izme u uesnika plat no g prom et a uvodi konkur enci ja, koj a e ut icat i na pobol janje kvalitet a o bavl janj a poslova pl at nog prom et a.

4.2. Ban ke n osi oci pl atnog prome ta Bank e su no sio ci svih o bl ika pl at nog prom et a: int ernog pl atnog prom eta izme u kli jenata koj i im aju ra une u ist oj banc i, meubankar sko g plat nog promet a koji se obavlja preko RT GS si st em a i iro kliring sist ema i cent ralne banke, meunarodnog pl at nog promet a koji se obavlj a sa ino st ranst vom preko SWIFT si st ema, odnosno preko ra una dom ici lnih ban aka ot vorenih u ino st ranim bankama. Bank a t reba da po sj e duje li cenc u da bi m ogla da o bav lja poslove pl at nog 16 promet a. P renosom plat nog prom et a u banke ot vara se mogunost : da k lij ent korist i usl uge elekt ronskog bank arst va, da se o bez bj edi di skre cija kli jent a- za tit a podat aka, i da se f inan sijske t ransakc ije o bavlj aj u tren ut no .

16

Pro f. Dr . N enad M. Vunjak, P rof. d r. Ljubo mi r D . Kova evi , Bankarstvo-bankarski m enadment , Subotica 2006. godine . Op. cit. 542-547. str.

37

Model poslovno g si st ema dom a e g platno g prom et a sa dri: pravnu r e gulat iv u, operativne proce dur e, informacion u t ehnologij u, i kom unikac ione mree.

U sistem u dom ae g platno g prom eta ukl j uen i su: plat ni si stem klirin ga (n et o obra un) ekova iz dat ih po t eku im ra unim a graana, plat ni si st em klirin ga (net o obra un) km plaanja po osnov u iz datih plat nih kart ica, i plat ni si stem klirin ga (o br aun) i t r govina Ho V. Prinudna n aplat a se vr i na osnov u: izvrnih rje en ja pore skih i car insk ih organa, izvrnih sudskih r je enj a, i nalo ga povj eril aca po o snovu dospje lih HoV.

P rim jer post upka prin udn e naplat a u sist emu plat no g prom eta u Republici Srpsko j m oe se pre zentovat i kao na slici broj 5:

Slika b roj 3, Postupa k prinudne naplate

38

Medj ubankarski platni promet obuhvat a sva plaanja koja se reali z uju preko banaka i njihovih klij enat a, o dno sno dr ugih ue snik a u me djun aro dnom plat nom promet u posre dst vom RT GS sist ema i iro klir in g sist ema cent raln e banke. RT GS si st em plaanj a obuhvata sva plaanja ko ja se trenut no i zvravaj u ( u rea lnom vrem enu) bez o bzir a da li su u pit anju mala ili vel ika pla anja. K lirin ka plaanja su sv a plaanj a do 20.000 KM koj a se i zvravaj u u procesu net o poravnanj a u odre djenom odloenom vremenu. Ve lika pla anja ili RT GS plaanja pre dst avlja ju sva pla anj a ij i je iznos ve i od odredj eno g limit a (t renut no 20.000 KM), kao i i znos ko ji j e m anji od lim ita, a izvr ava se u r ealnom vrem en u. U RT GS si st em plaanja spa daj u pla anja koja se emit uj u por ukom SWIFT format a, u zavi snost i od t oga ko inicir a nalo g i kolik i je izno s plaanja.

SWI FT poruke mo gu bit i u obliku: MT 103 - klijent banke A pl aa klij ent u bank e B, MT 202 - banka A p la a banc i B, i MT 102 mala plaanja u re alnom vremenu koja izno se do 20.000 KM i koj a inicir a kli jent banke A kli jent u banke B. P oruke t reba da su jasne, krat ke i konkret ne. Transakcije RT GS si st em a se obrauj u i izvravaj u sam o do v isine pokr ia na o br aun skom raun u poslovne banke. T ransak cij e plaanja se mogu o bavljat i sv ako g ra dno g dana, sem ne de ljom i danima dr avnih pr aznika. RT GS sistem je po godan pri izvr enj u v elik ih naloga, k a da su u pit anj u plaanja i st og dana. Mala pl aan ja se nazivaj u pl aan jim a u klir ingu i izvravaj u se odlo eno u t ri klirinka cikl usa u t oku poslovnog dana RT GS i k lirin g sistem a banke. Da bi se o bav io klir ing, neophodno je da se u k lirin kom cent ru za svaku bank u ot vori o bra unsk i raun.

P od inst rum ent ima platnog prom et a podraz umjeva j u se o bra sci, koji se kor ist e pr i sprovoenj u nov anih t ransakc ija u korist ili n a t eret klijent ovog ra una. In st rument i doma eg plat nog promet a su je dnoo br azni. Svaki in st rum ent platnog prom et a im a: naziv, broj anu oznaku i svrstan je u dekadn u grup u, djel e se na: got ovinske inst rument e 1.nalo g z a uplat u i 2. na lo g za isp latu Nalo g z a up lat u pr e dst avl ja got ovinski in strument koji se korist i za upl ate u gotovom novcu u kor ist ra una, kao to su upl at e dnevnog pazara, plaanje o bave za u gotovom novcu i druge uplat e u kor ist raun a. Nalo g za i splat u predst avlj a got ovinski inst rum ent sa kojim pravno ili fiziko lice podi e sa svog ra una sredstva u got ovom novcu ili kojim na t eret svo g ra un a na lae ispl at u u got ovom novcu primaoc u ko ji nema ra un kod banke.

39

4.3.Bez gotovinski virm anski ) pl atni nal ozi U prak si su najva nij i be zgot ovinski (virm ansk i) plat ni nalo zi. P ut em njih se, u ci lj u plaanja prenosom (virmanisanjem ) odre djeno g izno sa nov anih sr e dst ava sa ra una plat ioca (nalo go davc a) na r aun kor isn ika, reali zuje preko 90% p lat nog prom et a. Opta je t endenc ija u svij et u da se to manje vr e gotovin ska pla anj a. Dakl e, na scen u st upa el ekt ronsko 17 bank arst vo. Najva nij i be zgotovinski plat ni na lozi (in strumenti plat nog promet a) u n aoj zamlji su: op t i nalo g z a preno s (virman), akc ept ni nalog i bariran i ek. 4.3.1. O pti n al og za pre n os

Opt i na log za prenos (virm an) j e bez got ovin ski inst rum ent plat nog promet a pom ou koga se, u cilj u pl aan ja i zvje snih novanih obave za, vri preno s sre dst ava sa iro-ra una nalo godavc a na iro-ra un kori snika nez avi sno o d t o ga da li se vo de kod i st og i li r azliit og nosioca plat nog promet a. P om ou nje ga se na i sti nain vri i prenos sre dst ava sa t eku eg rauna nalo godavc a na tek u i ra un kori snika. Op t i nalo g za preno s se kr ee n a relac iji : iz davalac-no si lac p lat nog promet a (banka) kori snik. On se korist i za sv a plaanja k ad incij ativa za izm irenje novan e obave ze, pot ie o d dunika.

Opt i na lo g za prenos sadr i: naziv i sj edi te organiz acion e je dinice nosioca plat nog promet a, naziv i sj edi te nalo godavca, broj r a una n alo godavca, poziv na broj (za du enje), svrh u doznak e, ifru pl aan ja, visin u iznosa, naziv i sj edi te prim aoca u ij u se kori st vri pr enos sredst ava, broj r a una prim aoca u ij u kori st se vr i pr enos sredst ava, poziv na broj (o dobr enje), peat i potpis na logo davca, oznak u kont role, i m jesto i dat um iz dav anja.

Opt i nalog za prenos se sa st oji iz je dno g pr imjerka ko ji o staje ko d no sioca p lat nog prom et a, kao dokum ent o zaduenj u iro-ra una dun ika i o dobr enj u iro-raun a kori snika.

17

Dr Radojko Luki, cit. d elo str. 32-38.

40

U ci lju praktine i l ust acije knji enj a preno sa sredstava pomou op t eg naloga za prenos sa ra una na logo davca na ra un korisnika pret post avimo da je fi lijala bankezavoda za obra un i p laanjre pr imila op ti nalo g za preno s o d komit ent a A, kao dunik a, na i znos od 10.000 KM, u korist kom it ent a B, kao korisnika, a ij i se iro-ra un t akodje vodi kod nje. Ovim nalogom se izmir uje nov ana o bavez a po osnov u k upljene ro be. U knjigovo dstvu dat og nosioca platnog prom eta ova novan a (plat na) operacij a e se proknjiit i t ako to e se za 10.000 KM zaduit i ra un kom itent a A (dunika), a o do bri e se iro-ra un komit ent a B (kor isn ika).

U dnevnik u e se, dakle, i zvriti sle dea knjienja u ve zi sa datom plat nom operaci jom:

iro-ra un, kom it enta A....................10.000 iro-ra un, kom it enta B.....................10.000 Knj ienje p reno sa novanih sredstava optim nalogom za prenos sa i ro- rauna dunika na i ro-raun kori snika.

Ova plat na sit uacija je, dakle, utica la sam o na sm anjenje st anja nov anih sr edst ava na iro-ra unu kom itenta A i n a pove anje st anja odnosnih sredstava na iro-ra un u komit ent a B.

Ukupna obavez a no sioc a pl at nog prom et a (bank e) prema komit ent ima ost ala je ist a, a prom jenila se samo st r ukt ura, pove ale su se obaveze prem a komit ent u B, a 18 smanji le su se prem a komit ent u A.

4.3.2. Pose ban n al og z a pren os Pose ban n alog za prenos kori sti se z a i st e namjene kao i opt i na log za prenos k ada je nalo godavc u potreban jedan prim jer ak ovo g n alo ga za n jegove pot rebe i li kao dokaz o izvrenom prenosu sre dstava. On ima ist i sadr aj kao i opt i nalo g z a preno s. Sa st oji se iz dva
18

Kupac, kao dunik, knjii kupovinu robe na kredit (direktno) tako to zaduuje raun roba , a odobrava raun dobavljai u zemlji . P laanje virmano m knjii tako to zaduuje r aun dobavljai u ze mlji , a

odobrava ra un iro-raun . P rodava, kao povjerilac, knjii prodaju robe n a kredit tako , to zaduuje ra un kupci u zemlji a odobrava r aun realiz acija rob e . Naplatom vir mana knjii tako to zaduuje r aun iro ra un , a odobrava raun kupci u ze mlji .

41

prim jerka: pose ban na log za prenos i i zvje t aj o preno su. Poseban n alo g (prvi primjer ak) ostaje ko d nosioca pl at nog promet a kao dok ument o z a duenj u r a una dunik a i odo brenj u rauna povjerioca. Izv je t aj o prenosu (dr ugi prim jerak) vra a se, ovjeren o d nosio ca plat nog prom et a, nalogo dav cu za n jegove pot re be ili za svrhu dokaz ivanj a izvreno g plaanja.

4.3.3. Akce ptn i n al og U sa danjoj praksi, koju kar akt erie izra ena ne likvidnost privre dnih subjek ata, u ci lj u osiguran ja n aplat e pot raivanja po bilo kom osnovu kori sti se akcept ni n alo g. Akc ept ni na log je in strument be zgotovinskog plat nog promet a koji se kori st i u sl ua jevim a kada povjer ilac eli, sagl asno ovlaenj ima, osi gurat i naplat u svoj ih pot raivanj a o roku do spi jea bez obzir a po kom osnovu. Ak cept ni nalo g i z daj e dunik koji, pore d ostal ih elem enat a, upi suje dat um i m jest o izdavan ja n alo ga i datum nj egovo g dosp ijea, potpisuje ga, ovjer ava i uru uj e povjerioc u. Akcept ni na lo g sa dri : a. broj i sje dit e or gani zac ione je dini ce no sioca plat nog promet a, seri jski broj, m jest o i dat um iz dav anja n aloga, dat um do spij ea, naziv i sj edi te dunika, broj r a una dunika, poziv na broj (za du enje), svrh u pla anj a, ifru pl aan ja, iznos, naziv i sj edi te prim aoca u ij u kori st se vr i pr enos sredst ava, broj r a una prim aoca sre dst ava, poziv na broj (o dobr enje), pot pis i pe at dunika-akceptant a, pot pis i pe at podno sioc a nalo ga-primaoca, dat um i vrijeme pri jema naloga u or ganizac ionoj j edinici nosioc a plat no g promet

Akcept ni n alog se kre e na rel acij i: iz dav ala c kor isnik banka. On se sastoji od j ednog prim jerka, koji o st aje ko d nosica plat nog prom et a kao dokum ent o zaduenj u r auna dunika, odno sno odo brenju r a una pov jerio ca.

42

U cilj u praktine il ust racij e knjienja pla anja akcept nim nalogom pret post avim o da je kom itent povjerilac po dnio ak cept ni nalo g na n aplat u o rok u dosp ijea ko d 19 nosioca plat nog prom et a kod koga se vo di iro-ra un dun ika (komit ent a A). Akcept ni nalog j e prim ljen po osnovu prodat e robe u i znosu o d 30.000 KM. iro-r aun komit ent a A i komit ent a B se vode kod i stog no sio ca pl at nog prom et a.

Ova dat a op eracija e se, pr i dat im pret post avkama, proknjiit i u dnevnik u kod nosioca plat nog prom et a (banke) na sl e de i na in:

iro-ra un, kom it enta A............................60.000 iro-ra un, kom it enta B............................60.000 Knji enj a su dakle ist a kao i kod preno sa sr edst ava sa je dno g iro-r auna na dr ugi opt im nalogom za prenos.

4.3.4. ek ek je vrij e dnosni papir iz dat u st ro go propi sanoj zakonskoj form i, kojim i z dava lac eka (tra sant ) daje bez uslovni nalo g banc i (t rasat u) da n a teret kod nje deponovanih novanih sredst ava i splat i oso bi u ij u kori st je izdat ek (remit ent u) u ek u nazn aen u vrij e dnost . On sl u i iskljuivo kao plat eno sredst vo, plativ j e sam o po vi djen j u, i om oguuj e pl aanje bez upot rebe got ovine (t j. isklj uivo i z opt ica ja got ov novac), sm anj uje t rokov e pl atnog prom eta, velik u brzin u u cirk ulac iji nov ca i ve liku si gurno st u pl aan jim a. U moment u izdavaj a eka, iz davalac eka mora imat i pokrie na r aun u kod banke kod ko je je deponovao novana sredst va. Depo zit izdavaoca eka (pokrie) m oe bit i dvojak: orgina lan, ako pot ie i z njegovih deponovanih novan ih sre dstava, i poza jmljeni, ako m u ga j e banka st avila na raspola ga bj e u vidu kre dit a. U tom e je, pored st o gost i zakon a o ek u, si gurnost u plaan jima ekovim a. U svim zem ljam a svi jet a i z davan je ekova bez pokri a kanj ava se po z akonu kao prevara.
20

P rilikom isp lat e eka pose bn a pa nja mora se o brat it i da li je ko jim sl ua jem ek falsifikovan. Princip ije lno, banka (trasat ) snosi o dgovornost ako i splat i lani ek. St o ga ona zaht ijeva da joj se svi ne upotre blj eni i makulirani ( umrljani) ekov i vrat e, da pr ilikom
19 20

Dr . Radojko Luki, Bankarsko raunovodstvo , Beogr ad 2006. godine , op . cit. 34 -36. str. Pro f. dr . Nenad M. Vunjak, Ljubo mir D . Kova evi , Bankarstvo -bankarski menadment , Subotica

2006 . godine, op . cit. 553 -555. str.

43

iz davan ja ekova n a vee iznose bude avizovana (o bav je t ena), da se na bl anketim a eka st avlja ifra i sl. U ci lj u spreavanj a zlo upotre be svak i ek no si o dgovarajui seri jsk i broj.

P rem a zakonu o ek u, ek t reba da sa dri sle de e element e: oznaka da je ek, napisan u sam om slo gu rijei ( ili, ako j e i sprava n api sana na st ranom jezik u, t a da izra z koji n a t om jezik u o dgovara po jmu eka), bez uslovni uput da se plat i odre djeni izno s novca iz t rasantovog pokria, ime lica koje tre ba da p lat i (trasat ) izno s na eku, m jest o gdje t reba izvrit i uplat u eka, oznaka dan a i m jest a iz dav anja eka, pot pis lic a iz davaoc a eka. Element i eka koji ost aju u ekovnoj knji ic i trasant a (t alon) su: dat um iz davanja, iznos sre dst ava, naziv ili ime rem it enta, i svrha doznake.

ek se sa st oji iz je dno g primjerka, koj i ostaj e kod banke kao dokument za za du enj e rauna t rasanta. Dio ek a t alon zadrava iz davalac eka u ekovnoj knji ici, ko ji sl ui k ao evi denc ija o iz dat im ekovima. ek se m ora po dni jeti na n aplat u u o dre djenom z akonskom roku, koj i je ut oliko dui t o je udaljenije mje st o iz davanja (npr. 70. dana ako je ek izdat u nekoj z emlji i zvan Evrope). U t om roku i z davalac eka ne mope ga opo zvati, t ek po njegovom ist ek u.

Bank a kao t rasant m oe isp lat it i ek i po i stek u roka napl at e. Im alac ek a j e me dj ut im po ist eku roka za podnon je eka na napl at u li en prava re gr esa, t j. prava podnoen ja e ak iz davao c u eka na i spl atu, u sl u aj u da bank a ne ispl at i ek, (npr. u sl uaj u bankrot a banke, it d.). ekovi se m ogu iz davat i na ime, po nar edbi i na donosioca. Ko d ekova n a ime oznaeno je ime rem it enta na samom ek u. P ore d im ena r em itenta kod ekova po nar e dbi (na dono sioc a) stoji i ozn aka po nar edbi i je dan i dr ugi ek se (njihovo pravo) prenosi na dr ugo g, indo sament om . Kod ekova na donosioca ni je ozna ena rem it entna kla uz ula po nare dbi , ne go sam o oznaka donosioc , i pvavo iz eka se preno si n a dr ugo g prost om predajom iz r uke u r uk u.

U SA D i Veliko j Brit anij i vel ika je upot reba eka kao plat enog sre dst va. U na o j zemlji on se, u novije vrij eme sve vie korist i kao sredst vo pla anja kako od strane pravn ih, 44

tako i fizikih lica, s o bzirom na t o da se njim e ostvaruje i zvje sna si gurno st u plaanj u, kao i neka vrst a kre dit a . Bitan element eka j est e m jest o plaan ja. Ukoliko m jest o pla anja nij e nave deno, ek je prem a zakon u pl at iv u mjestu koj e je naznaeno pored t rasatovog imena. ek mora da sadri el em ent e: dana, m jese ca i go dine iz dav anja, jer se na o snov u njih ut vrdjuj u rokovi pr ezent iran ja eka na isp latu.

U m edj unaro dnom plat nom promet u prisut na je prak sa, da pot pis na ek u moe bit i u obl ik u: para grafa, simbola ili ut isn ut mehanikim put em (ovakva primjena eka je pr isut na u angloam erikom ekovnom si st em u). P ored osnovnih elem enat a eka, post oje i m anje van i elem ent i eka, bez kojih ek i da lje zadrava p unu v ano st. Ti elem ent i se na zivaj u klauz ul ama.
21

Naj e e pr imjenjiv e klauz ule eka su: kla uzula po naredbi, zna i da je ek prenosiv po n are dbi r em itenta, odnosno da se m oe indosir at i s j e dno g na dr ugo l ice, kla uzula be z o bav eze, zna i da se o dre djeni ekovni dunik m oe oslobo dit i odgovornost i za isplat u eka i izvr it i preno en je eka (novane sume) na novo lice bez pret varanja rani jeg povj erioca u ekovno g dunika, kla uzula rekta , znai ne po nare dbi, tako da se sa njom zabranjuj e prenoenje eka . Ona se m oe unijet i odmah po izdavanju ek a. K arakt eri stino j e da em itent t akav ek ne m oe indosirati na dr ugo lice. Ovakvi ekovi ni su u praksi dovol jno zast upljeni, kla uzula s izvj et aj em ili bez i zvjet aja , znai da t rasant (emit ent ) st avlja do zn anj a t rasat u ( dunik u) da i zvri ispl at u po pr ijem u po sebnog izvj et aja, odnosno da t rasat izvri i splat u eka bez oek ivanj a da dobij e pose ban izvje t aj od trasant a. Ova klauz ul a nema posbnu vanost , jer nema ekovno pravno dej st vo, s obz irom da su sv i ekovi pl at ivi po vi djenj u i da t reba da imaju pokr ie, kla uzula bez prot esta ili bez t rokova, znai da se u sluajevima o dbij anja ispl at e eka od t rasata, ne mora izvr it i prot est da bi trasant i indo sant i dal je imali prav a po eku, kla uzula o val uti , znai sa blie o dr e djen je val ut e u kojoj e se izvr it i ispl at a ekovno g i znosa. Ona se kor ist i u medj unaro dnom plat nom promet u, uz navo djenje, plat it e efekt ivnih....eur a. Kla uzula se moe prim jenit i pod uslovom da trasant raspolae ko d t ra sat a t u vr st u novc a, a) kla uzula o deviznom k ursu , se javlja ko d ekova u medjunaro dnom plat nom prom et u i unosi je t rasant pri izdavanj u eka. Ukoliko se ek ne i spla uje u va lut i na koju gl asi, t ada se naj ee na dan pl aanja primjenjuje k upovni k urs banke trasat a gdj e se i vr i pl aan je, b) kla uzula z a obra un, znai da se i splata eka vr i o dobr enjem ra una kori snik a eka, a ne preko gotovinskog pla anja i i stu uno si t rasant kod iz dav anja eka il i im ala c eka.

21

Pro f. dr . Nenad M. Vunjak, P rof. d r. Ljubo mir D . Kova evi; Bankarstvobankars ki m enadment, Subotica 2006. godine str. 553555

45

Rije i se isp isuj u izme dju dvij e paral elne lini je koje pol aze iz donje g l ijevo g u gornj i desni ugao (ek je pozn at pod nazivom bariran i ek). 4.3.5. Vrste i k arak te ri sti ke obraun ski h ekova ekovi se m ogu po dijel iti prem a: oblik u, nam jen i i krit erij umim a koji bli e odr edj uj u njihov sa dra j. Uko liko s kriteriji podje le ekova: oblik i nam jena, t a da se ekovi di jel e na: got ovinske (i splatne) ekove, obra unske (virmanske) ekov e, barirane ekove, akceptirane ekove, cert ificir ane ekove, bank arsk e ekov e, put nike ekove, euro ekove, cirk ularn e ekov e, loro ekove, nost ro ekove, privat ne ekove, konvert ibilne kl irin ke ekove.

Got ovinski ek slui z a isplat u got ovine i zdavao c u ek a. O bra un ski ek j e suprot an got ovinskom ek u, jer preko ovog ek a t rasant i z daj e nalo g t rasat u ( banci) da i zvri za duenj e njegovo g ra un a za odr e djeni novani izno s, a u kor ist ra un a remit ent a. O bra un ski ek treba da sadri k lauz ul u samo za obra un, ra di o bra un a, nij e naplativ u gotovom . Klauz ulu na obr a un ski ek unose ili t rasant kod iz davanj a eka il i neko od korisn ika. S obzirom da se un ijet a kla uz ula n e m oe ponit iti, zna i da se ni obra unsk i ek ne moe ponit iti, odnosno da se o bra unsk i ek na m oe pretvorit i u got ovin ski ek. Nje ga i sklj uivo iz daje dunik i t o na t eret svog ra una a po nalo gu povjer ioca. Za ra zlik u od dr ugih ekova, o br aun ski ek se ne m oe iz dati na dono sioc a. Bar irani ek se moe naplat it i preko neke druge banke kao posr ednika. On m oe gl asit i: a) na im e, b) na donosioca. ek j e pre crt an sa dvj em a paralelnim linijama koje po laze di ja gona lno iz donj e g li jevog u gornji de sni ugao. Izmedju para leln ih lini ja upi san je sadra j klauz ul e. Barir ani ek moe biti opt eg i pose bno g karakt era. Ko d opt e g barir ano g eka, nit a nij e up isano izme dju dvi je parale lne lin ije dija gon alno post avl jene n a ek u, dok se kod pose bno g barir ano g eka izme dju para leln ih lini ja unosi ime banke posr ednika preko koje se eli izvr it i naplat a eka. S o bzirom da ko d op t eg barir ano g eka n em a upisanog im ena bank e, napl at a novane sum e se m oe izvr it i preko bilo koj e banke. Akcept irani ek sa dri sam o pot pis t rasat a eka. P rem a Zakon u o eku, ne vr i se isklj uiv a z a brana akc ept iranja eka. U praksi se est o susre u ekovi s pot

pi som trasat a (bank e), to ukaz uje na ve u si gurnost da e ek biti i spla en. 46

Cert ificiran i (pot vrdjeni) ek t re ba da sadr i vizu (pot vrdu) t rasat a da je ek pokriv en i da e bit i pokriv en sve do momenta njegove i spl at e. Kl a uz ula koja se upisuje gl asi: goo d , cert ifie d, approv ed i sl. Bank arsk i ek ima kar akt erist ik u da se kao t rasat i t rasant pojav lj uj u r azl iit e ili i ste bank arsk e or gani zac ije. Nj e gova primjena je zna ajna u m edj un arodnom platnom prom et u. P ut niki ek (t revel ler s che que) je, u velikoj mjeri, prisut an u prak si. Kor isnik eka u m om ent u preuzimanja eka o d banke t rasant a im a njegovo pokrie, na osnovu e ga je banka obav ezna i zvrit i isplat u eka preko m ree svojih fi lij ala il i korespo denata u svijet u. P ut nik i ekovi pr uaju mno gost ruke pogo dno sti, kako za kor isn ike eka i a gente ( banke i t ur ist ike agencije) t ako i za banke koje ih i z daj u. Mo gunost falsifikata ek a je sve dena na minim um, 22 jer se potpisuj u na dva m je st a. K arakt eri stika p utnikih ekova je st e, da se iz daj u na odre djene apoene ko ji su unapri je d ut isnut i na lic u eka. Euro ek je karakt eri st ian za me dj unarodni plat ni prom et. P rim jenom ovih ekova je omogueno imaocima ekova da i st e korist e u razli it im zemljam a i u razli itim valut ama. Vla snici euro ekova o bavezno dobij aj u od ban aka gar ant ne kart ice koj ima dokaz uj u svo j ident itet i pokrie po ekov ima. Garant ne kart ice t reba da sa dre: a) oznak u banke koj a iz daj e ekove, b) ime vlasn ika kart ic e, c) broj ra una, d) bro j kartice, e) rok vaen ja kartic e it d. Cirk ularni ek je veom a sl ian bankarskom i put nikom ek u. Ovak av ek iz daj e bank a, s ov la enj em rem itent a da ga m oe naplat it i od nj enih fi lij ala ili korespodenat a u svij et u. Loro ek je vrst a bankarsko g eka, koji je izdat u ino stranst v u, a plat iv j e u dom ic ilno j zemlji i li ino st ranst v u. Nost ro ek je vr st a bankarsko g eka, koj i je iz dat u domic ilnoj z emlji a plat iv je u inost ranst vu. Privat ni ek je vr st a ek a koji naje e iz daj e fiziko lic e, a sam o ponekad pravno l ice (ali nika da bank a) i odr e djena ust anova. Si gurnost nje gov e napl at e u medj unaro dnom plat nom prom et u je dal eko m anji ne go t o je t o sl uaj kod bankar sko g ek a.

4.4. Pri jem kon trol a i izvravanje be zgotovi nski h n al oga z a pl aanje u ban ci Ue snici u plat nom promet u imaj u o bave zu da i spo st ave nalo ge za p la anje put em je din stvenih in st rum enata plat nog promet a. Bez got ovinski o blik pl aan ja podra zumijeva ona plaanja koj a se vre posre dst vom depo zit nog, ira lno g i obra unsko g novca.

22

Pro f. dr . Nenad M. Vunjak, P rof. d r. Ljubo mir D . Kova evi; Bankarstvo-ban karski menadment , Subotica 2006. godine , str.555

47

Obli ci bez got ovinskog na ina pla anja m ogu bit i prenosom sre dst ava sa ra una na r aun, naplatom sa ra una, obra unskim prebijanjem (kom pezovanjem ).

Ako je u p itanj u prenos sre dstava sa r auna, t ada se ist i vr i i z davan jem nalo ga vlasn ika poslovnog ra un a. U esn ik u platnom promet u podnosi n alo g Banc i da bi pren eo sredst va sa ra una jednog uesnika na ra un dr ugo g ue snik a il i neki sop st veni dr ugi ra un. Napl ata sa raun a sprovodi se p ut em iz dav anja n aloga povjer ioca ili zakonom ovla enih lica. Ovakvi nalo zi se na je e sprovo de n a osnov u: ot vorenih akredit iva, iz dat ih ekova, m jenica, garanci ja i sudskih nalo ga.

Inst rument i koji su najvi e pri sut ni u bez got ovinskom platnom prom et u odnose se na : nalo g za pr enos, nalog z a napl at u, bar irani ek, akr edit iv, nalo g za o bra un.

Plaanj e sa ra una ue snika plat no g prom et a sprovodi se t ako da banka kao nosi lac plat nog prom et a obavlj a sle de e akt ivnost i: vri pri jem nalo ga ( inst r um enat a plat nog prom et a), vri i dent ifikac iju u esn ika u pl at nom promet u, vri kont rol u popunjeno st i i formalne ispr avnost i prim lj enih nalo ga, vri kont rol u pokri a na ra un u dunik a i rezerva ciju sre dst ava, vri uno s primljenih naloga.

Ue snik plat no g prom et a je u o bavezi da pore d pot pisa na nalo gu (od st rane ovlat eno g lica), st avi i pe at koji je o blika i sa dr aja k ao to je i st i deponov an kod Banke. Ukoliko ni su u skla du sa propi sim a podneti nalozi, t ada je Banka u o bavezi da n alo ge vrat i nalo godavc u. Na zaht jev nalo go dav ca, Banka j e u o bavezi da nare dno g dana o d dana podnoenja nalo ga pi smeno obra zlo i razlog vra anj a nalo ga. Nuno je i stai da sa jednim ispi sivanjem naloga nalogodav ac pop unj ava sve primjerk e instr umenat a plat nog prom eta. N um eriki podaci se unose u n alo g na t ano n azna ena pr edpolj a.

P rijem nalo ga o d st rane banke po draz umij eva formalnu kont rol u i spravno st i dot ini h nalo ga. Form alnom kontrom se ut vruj e: da li j e nalo g odtam pan od st rane ovl aene t am parije, da li su u nalogu svi po daci na propisan na in i sp unj eni, da li su precrtavani, dopisivan i i i sprav ljen i unijet i u n alo g,

48

da li j e podnijet a odgov araj ua dok um ent acij a, da li su t ani une sen i po dac i, da li j e nalo g pot pi san o d st rane ovla eno g li ca i pot vren va e im peatom .

Smat ra se da n alog za plaanje im a pokri e, ukol iko nalogo davac r aspo la e sa vi im iznosom sre dst ava nego t o je iznos upi san na in sr umentu p lat nog promet a. Uplat a got ovog novca m oe da slu i za pokr ie na ra unu dunika.

S o bzirom da se pokr ie n a raun u dunika unosi p utem t erminala , svaka t ehnika greka se na vri jem e si gn alizira. Ukoliko po stoji pokri e na raun u dunika, tada se na log prim a u plat ni promet , ovjerava i a lje u o bradu n a izvrenje. Obavez a je no sioca plat nog prom et a da drugi pr imjerak naloga vr at i uesniku plat nog promet a. Bank a kao nosi lac plat nog prom et a im a obavez u da po prijem u nalo ga za pl aanje i zvri rezervac iju sre dst ava za iznos naznaen u nalo gu i t o prema dat umu val ut e plaanja. Unosom broja ra una sa kog se vri plaanje (z a duenje) ot vara se ekranza uno s nalo ga pla anj a. Istovrem eno se isk azuj u i rezervi sani izno si za primljene naloge pla anj a dotinog radnog dana. P o ist ek u radno g dana, Bank a vr i pripr em u un ijet ih na lo ga za arh iviran je. P ripr ema un ijet ih n aloga se sprovo di t ako, t o se i zvla i list a unijet ih nalo ga za p laanje sa pr ilo gom odgov araj uih na loga.

23

Napl ata sa raun a u bez got ovinskom plat nom promet u je prisut na u sl uajevim a ka da nalo ge n e i spost avlja uesnik plat nog promet a (dunik), ve povjer ilac i li zakonom ovla eno lice. U ovim sl uajevim a vri se i dent ifika cij a ispravnost i na loga za pla anje pri spj elih put em pot e il i don ijet ih n a alt er banke. Kont rola i spravno st i nalo ga vr i se na osnovu rj eenja o prinudno j naplat i (sud, uprav a priho da, c arina i sl). Takoe se vr i i kont rola in strumenat a obez bje enja p alanja po o snov u koj ih su izdat i na lozi za nap lat u.

Nalo zi se m ogu kla sifikov ati kao: nalozi prvo g re da prior it et a (sud, uprava pr iho da, c arina) nalozi dr ugo g r e da prior it et a (akt redit iv, do spjele hart ije o d vrij e dnosti i sl). Bank a j e duna, da sve ovakve pr ispjel e nalo ge evi dent ira prem a redu pr iorit et a njihovo g i zvrenja, odnosno prem a vrem en u pri jem a. P rij e akt ivir anja n alo ga za plaanje, bank a je duna pro u it i ispr avnost rjeenj a o izvrenj u nalo ga. Ukol iko nalog o prenosu sredst ava ne sa dr i zakonom defin isane element e, ist i se vra a dotinom or gan u, uz proprat no pism o u kojem se navo de nedo st aci, ra di otklanj anja i st ih. Bank a sprovodi na lo g za izvrenj e t ako, t o bez sa glasnost i dunika vr i pl aanje nj e govih o bav eza saglasno iz dat om, rjeenj u.

23

tj. unos om broj a r auna du nik a

49

Izvrenje naloga je mogu e sprove sti i u obrocima ka da i st i do spij evaju per io dino . Bank a m oe po r je enj u u cjelini izvr iti i napl at it i od sol i darnih dunik a i t o prema re dosl e du dun ika koji je odr e en u rjeenj u o njihovom izvrenj u. Ukoliko prvi soli darn i dunik nema dovol jno sre dst ava za pokrie obavez a, naplat a se vri o d prvog sle dee g dun ika nave denog u rj eenj u o i zvrenj u.

Bank a m oe i o dlo iti izvrenje n aloga z a pla anj e ukoliko prim i o d suda rje enje da se n a predlo g dun ika odlae izvrenje nalo ga za p la anje. U t akvim sl uaj evima vr i se iz dvajanje o dgovar aju eg izno sa sre dst ava dunika n a pose ban ra un radi obez bj eenj a sredst ava za naplat u u vrem en u ka da izvr enj e naloga bude na st avlj eno. Ra un t reba ot vorit i na im e dunika po sl u benoj dunost i, bez n je govo g zaht jeva (saglasno sti). Bank a kao nosilac plat nog promet a m oe izvr it i i za st oj u naplati, ukol iko do bije o d povjerioc a pism eno o bavj et enje da o dustaj e o d da lje g izvren ja nalo ga (nje gova pi sm ena izjav a pred sudom). Banka je duna primjenit i m jer u pr in udne n aplate sa ra una dunika koj i je nave den u o snovi z a napl atu ili sa raun a drugih pravnih lica, uko liko su ist i pravn i sledbenic i. 4.5. Gotovi nski pl atni nal oz i P lat ni nalozi kod kojih se gotovina pojavlj uje ili na po etku il i na kraj u procesa plaanja, pa se sto ga nazivaju i pol ugot ovinski , korist e se pri pla anj u u sl uaj u ka da iro- raun nemaj u ni pl at ac ni korisnik ili o bo jica. Najee se kori ste sle de i plat ni na lozi : got ovinski il i bla gajni i ek, uplat nica i up ut nica.

4.5.1. G otovi nski i li bl agajni ki ek Got ovinski i li blaga jniki ek izda je t rasat kao ue snik u p lat nom promet u, kada na teret svog iro-ra una nala e i spl atu odre djeno g iznosa novanih sre dst ava (i spl ata zara da, podi zanj e gotovinei dr.) odr edjenom li cu i li dono sioc u. Sa dr i ist e po dat ke kao i bar irani ek i sa st oji se i z ist og broj a primjeraka. On vri obrn ut u f unkci j u od uplat nic e, kojom se got ov novac pretvara u iraln i, a njim e se virmanski nov ac pret vara u gotovin u.

50

4.5.2.O pta upl atni ca Opt a up lat nica je got ovinski in st rument plat nog promet a koj a se pr imjenj uj e pri svim plaanjima kada pl atac nema, a korisnik im a iro-raun. Njom e se m ogu polagat i iznosi u neogr anienom iznosu i u kori st sopst venog iro-ra una (uplat a dnevno g p azar a, pret varanj e got ovog nov ca u virmansk i). Opt e uplat nic e se upot rebljav a i kao be z got ovinski inst r um ent plat nog prom et a pri obraun u po bariranim ekovima, koja t ako dj e m ora bit i bariran a.

Opt a uplat nica sa dr i: broj pot e, naziv i a dre su uplat ioc a, svrh u doznak e, ifru pl aan ja, iznos sre dst ava, naziv i sj edi te prim aoca u ij u kori st se vr i uplat a sr e dst ava, broj r a una prim aoca u ij u kori st se vr i uplat a sr edst ava, naziv i broj (odo brenje), oznak u kont role, m jesto i dat um uplat e, podat ke o pri jem u novca (naplaena na dokna da, broj dnevnika, p eat i potpis)

Opt a upl at nica se sa st oji iz dv a primjerka : priznanic e i i zvje taja za arh ivu. Priznan ica se vr aa uplatioc u kao doka z o izvr enoj uplat i. I zvje taj za arh iv u o st aje ko d nosioca plat nog prom et a kao dok um ent na osnovu koje g je izvrena uplat a.

4.5.3. Pose bna u pl atni ca P ose bna upl at nica se kor ist i kao gotovinski in st rument plat nog promet a za i st e nam jene kao i opt a up lat nica k ada je pot rebno doka zivan je prim aoc u sredst ava da je izvr ena upl at a na n je gov iro-r aun. Ona sadri i ste po datke k ao i opt a uplat nic a. Sa st oji se o d tri prim jerka: 1) priznanice, koja se vraa uplat iocu kao dokaz o izvr enoj upl at i, 2) izvje t aja o upl at i koji se ovj eren od nosioc a plat no g prometa vraa uplat ioc u, 3) izv jet aja za arhiv u koji o st aje kod nosioca plat nog prom et a kao dokum ent o izvreno j uplat i.

51

4.5.4. Uputn ica Uput nica je got ovinsk i in st rum ent platnog prom et a pomou koje nalo go davac, koj i ima otvoren iro-ra un, vri na teret ovog r a una i splate u got ov u onima (fi zik im ili pravnim licim a) koji nem aj u odgov araj ue ra une ko d no sio ca plat nog promet a, kao t o j e sl uaj sa ispl at om st ipendi ja stipendi stim a preduze a, penz ija p enzion erim a i sl.

Ona sa dri sle dee po dat ke: naziv i sj edi te organiz acion e je dinice nosioca plat nog promet a kod koga se vo di ra un nalo godavc a, naziv i sj edi te nalo godavca, broj r a una n alo godavca, poziv na broj (za du enje), m jesec za koj i se vri i splat a, osnov i splat e, ifru pl aan ja, iznos sre dst ava, ime prim aoca i splat e, ispl at ne uslove, oznak u likv i dat ure, podat ke o i splat i (broj dola ska i broj dnevn ika), m jesto i dat um isplat e, pot pis primaoca. Sast oji se o d t ri prim jerka : uput nice z a got ovinsk u i spl at u, i zvje t aja za arhiv u i izvje taja primaocu. Up ut nica z a got ovinsku i spl atu je dokument na osnov u ko ga se i spla uj e odre djeni iznos nov anih sredstava. P rij em novca pr imalac pot pisuj e na o dre djenom mjest u uput nice za got ovinsku isp lat u, ko ja se k ao i spla ena vr aa nalo go dav c u. Izvj et aj za arh ivu ostaje ko d nosioca plat no g prom eta kao dokum ent o izvrenoj i splat i. Izvj et aj primaoca ur u uje se o dre djenom licu pr ilikom i splat e.

Osnovn a raz lika izme dj u uplat nice i up ut nice j e u t om e t o se uplat nicom upu uj e got ovina na iro-raun, t j. got ovinski novac se pret vara u virmanski, a uput nicom se ona ispl a uj e, o dno sno virm an ski nov ac pr et vara u got ovin u. Knji enje pla anj a uput nicom kod nosioca pl at nog prometa je specifino u o dno su n a o st ale in st rument e pl at nog prom eta, naroit o ako se ona i spla uje ko d dr ugo g nosioca plat no g promet a i li pot e, k ao nosioca plat nog prom et a.

52

ZAKLJ U AK

Obavljaj ui funkc ij u finansij skog po srednik a, banke se izl a u razli it im oblic ima rizika. U bankar skom poslovan ju rizi ci su n eizbjen i, pa u skl a du s tim t reba znat i njima upravl jat i. Menadment banke ima obavez u da ri zike identifikuj e, procj enj uj e, kont rolie i finansira k ako ne bi do lo do poremeaja u poslovanju banke. Jedan o d rizika j e i riz ik l ikvi dno st i koji se suprotst avlja ci lju ost varivan ja t o vee profit a bilnost i. Imaj ui u vi du specifinost likvi dno sti, banka je duna razv it i organ izac ij u i sistem m jerenja likvi dnost i kako bi obe z bje dila da se zaht jevi za likvidnost i provode, ana liziraju i kont roliu sistemi int ernih kont rola koji e s dr uge st rane ocjenjv ati interna revi zija. Banka, kao i svako dr ugo pre duzee, pribavlj a sre dst ava i usmjerava ih u razl iit e oblike akt ive. Neoekiv ani novan i tokovi po pozicijama bil ansa banke, mogu bank u izloit i riz ik u likvi dnost i. Vein a bankarskih poslova zavi si o spo sobnost i banke da obe zbjedi likvidnost svoj im komit ent ima. Zbo g okruenj a u kojemu posl uj u, banke t rebaju usm jeravat i posebn u panj u na upravl janj e svojom likv i dnou jer likvi dnost predst avl ja o gle dalo sposobnost i banke. I zne sene injenice n ameu pre d sv aku poje din u bank u pot rebu razv ijan ja m odela upravl janj a ri zikom likv i dnosti kako bi svoj e poslovan je uinila bez bjednim . St o ga, su odre dj eni pose bn i st an dar di za upravljanje r izikom likvi dno sti koji obavez uju uprave banaka, a li i nacionaln e supervi zore da uin u sve u svrhu bol je g upra ljan ja ri zikom likvi dno st i banke.

O d iz uz et ne vanost i je i uprav ljan je t rokovima u banci, t j. da se oni m ogu pokriv at i dnevnim prilivom (nap la enim prihodima), a da se ne ugrozi proho dno st iro ra una banke. Menadment banke tre ba usm jerit i po se bnu pa nj u ka dn evnom priliv u sre dstava na iro raun banke, t o zna i da plasmane, kamate, naknade, provi zij e treba naplaivati u m oment u njihovo g do spi jea. Projekt ovanu likvi dno st t reba t ako post avit i da je dn evni pril iv vei od dnevnog odliva.

Upravljanje iro-ra unom bank e po dra zum ijeva vrst u finan sijsk u di scip lin u, u prvom redu, o d on ih koj i su o dgovorn i za dnevnu proho dno st iro-r a una banke. Fiansi jska di sc iplin a ne po draz um ijeva samo r ad u t ehni ci p unjenj a i pran jenj a iroraun a banke, v e i aurn u dnevnu sara dn j u svih poslovnih linija u banci, kao po drk u f unkc iji o dl u ivanj a, na reali zac iji projekta prohodnost i io-ra una banke. Da bi banka uspje no po slov ala, n eopho dno je da ra zradi svo j st rat eki plan koji t re ba da podje o d kreir anja vizij e bank e, i z bora st rat e gij e bank e i razra de akciono g progr ama banke.

U t rin im uslovim a po slovan ja, kada je me dj u bankam a pri sut na ot ra konkurent ska bor ba, o d pose bne je vanost i da bank a ima st alnu vez u sa svoj im okruenjem kao i odgovar aju u po slovnu or ijent acij u na t ri ne segment e i kori snik e bankarskih usl uga.

53

Bank a je spon a koja, kroz kvalit etan servis i dobar o dabir profit abi lnih projek ata, pom ae sebi a li i k lij ent im a, t ako t o e nj ihov novac ra diti z a njihovu budunost . Dakl e povjerenj e j e dnih u dr uge, je nezao bil azan faktor, bez ko g u sekt oru bankar stva nema r azvoj a i sta bilno st i.

54

LI TERA TUR A

1. P rof. dr.Nenad M. Vun jak, P rof. Dr. Lj ubomir D. Kova evi : 2. Bankar stvo-bankarki m ena dment , Subotic a 2006. godine 3. Dr. Borko . Krsti Bankarst vo , Ni, 2003. godine 4. Dr.A lek san dar ivkovi ,Dr. Gra dim ir Ko etanac: Monet arna Ekonom ija, 5. Beo gra d 2005. godine 6. Dr. Radojko Luki Bankar sko ra unovo dstvo Beogr ad 2006. godine 7. Mr. Vuk Ognjanovi, dr. Vojin Bje lic a , St evan Lap evi dipl.e cc, 8. m r. Milenko An di i m r. Mirjana Bla goj evi 9. ur i dr Uro: Market ing poslovne bank e, Novi Sa d 1997. godine 10. P rof.Dr. Dra gut in M it rovi : Bankarsko pravo, Bi jel jina 2005. go dine 11. Zbornik radova: Raunovo dst vo i fin ansiranj e u pro cesu re strukt uriran ja pre duze a i banaka, Save z godine. 12. Zbornik radova: Finan sije i ra uniovo dst vo u kriznom ambij et u, Sav ez raunovo a i revizora Srpske, 7. sim pozi jum , 2003.go dine Rebublik e ra unovoa i revizora RS, 6. simpozij um, 2002.

Linkovi: 1. www.ra zvo jn abank a.com 2. www. uni za ba.h r 3. www.ra iffei sen b ank .ba 4. www.abr s. ba

Ostalo : 1. Zakon o bankam a RS 2. O dl uka o minim aln im st andar dima upravl janj a riz ikom likvi dno st i banaka 3. Zakon o plat nom prometu.

55

S LIKE

Slik a broj 1, T ok kret anja nov anih sredst ava i dokument aci je kod bank e Slik a broj 2, P rim jer f unk cionisan ja dom ae g p latnog prom eta Slik a broj 3, P ost upak pr inudne nap late

56