You are on page 1of 2

Zakljuak

Kratki XX vek,kao olienje sukoba kapitalizma i socijalizma (Zlatnog doba i Staljinove vladavine) je period kvantitativno i kvalitativno drugaiji od onoga to Hobsbaum naziva dugim XIX vekom u najmanje 3 kategorije:

1) Odsustvo evropocentrizma Ovaj vek je doneo opadanje i pad Evrope,koja je kada je vek poinjao,jo uvek bila neosporni centar moi,bogatstva,intelekta i "zapadne civilizacije".Evropljani i njihovi potomci su sada smanjeni od moda jedne treine oveanstva na najvie jednu estinu,manjinu koja se i dalje smanjuje i koja ivi u zemljama u kojima se stanovnitvo jedva obnavlja,ako se uopte i obnavlja,a koje su okruene siromanim regionima i te zemlje u veini sluajevasa nekim svetlim izuzecima kao to su SAD(do 90-ih godina)-podiu barikade protiv pritiska imigracije iz okolnih regiona bede.Industrije koje je Evropa zasnovala,emigrirale su negde drugde. "Velike sile" iz 1914.godine,koje su sve bile evropske,nestale su poput SSSRa,naslednika carske Rusije,ili su svedene na regionalni ili provincijalni status,sa moguim izuzetkom Nemake.Sam pokuaj da se stvori nadnacionalna "evropska zajednica" i da se izmisli oseaj evropskog identiteta,koji je trebalo da joj odgovara,da nadomesti staru odanost istorijskim nacijama i dravama,pokazao je dubinu ovog opadanja.

2) Planeta kao jedinstvena operativna jedinica Izmedju 1914. i ranih 90-ih godina,planeta je sve vie postajala jedinstvena operativna jedinica,to nije bila,niti je mogla biti 1914.godine.Ustvari,planeta je danas u veini sluajeva primarna operativna jedinica,to se posebno zapaa u poslovanju privrede,a starije jedinice kao to su "nacionalne ekonomije",definisane politikom teritorijalnih drava svedene su na smetnje transnacionalnim delatnostima.Faza u stvaranju "globalnog sela"-fraze skovane 60-ih godina,koja je ostvarena 90-ih godina,nee izgledati jako poodmakla posmatraima iz sredine XXI veka,ali je ve preobrazila ne samo odreene privredne i tehnike aktivnosti kao i delovanje nauke,ve i vane aspekte privatnog ivota,najvie nezamislivim ubrzanjem komunikacija i transporta. Moda je najupadljivija karakteristika kraja XX veka napetost izmeu ubrzanja procesa globalizacije i nesposobnosti i drutvenih ustanova i kolektivne svesti ljudi da taj proces prihvate.Dosta udno,individualna ljudska svest je imala manje nevolja pri prilagoavanju svetu satelitske televizije,elektronske pote,praznika na Sejelima i svakodnevnog transokeanskog putovanja.

3) Dezintegracija starih obrazaca socijalnih odnosa i pucanje veza izmeu generacija (prolih i sadanjih) Ovaj proces je bio naroito vidan u najrazvijenijim zemljama zapadne verzije kapitalizma,u kojima su vrednosti jednog apsoluta-socijalnog individualizma bile dominantne,kako u zvaninim,tako i u nezvaninim ideologijama,iako oni koji se dre tih vrednosti esto optuuju njihove socijalne posledice.Meutim,ove tendencije su prisutne i drugde,pojaane erozijom tradicionalnih drutava i religija,kao i razaranjem,ili samounitavanjem drutava "realnog socijalizma". U praksi,ovo novo drutvo nije ilo putem potpunog razaranja svega to je nasledilo od starog drutva,ve putem selektivnog prilagoavanja naslea prolosti sopstvenim potrebama.

Na kraju ovog veka prvi put je bilo mogue videti kako moe da izgleda svet u kome je prolost,ukljuujui i prolost prisutnu u sadanjosti,izgubila svoju ulogu.Hobsbaum je,kroz ovo kapitalno delo,pokuao da nam to potpunijim i objektivnijim podacima ukae na lice,ali i nalije XX veka, i da objasni fenomen doba najveeg naunog i kulturnog prosperiteta,ali i najrazornijih ratnih sukoba koji su prekrajali granice i gde su upotrebljavana najsavrenija sredstva unitenja.Izbegavajui predvianja,ovaj znameniti istoriar,ukazuje na injenicu da je u ovo doba oveanstvo izgubilo kompas,i da je dolazak treeg milenijuma putovanje za koje "ne znamo ni gde e nas odvesti,a ni gde treba da nas odvede".