You are on page 1of 51

ELEKTRINA MERENJA

(beleke za nastavu 2006/07 deo 1)

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Elektrotehniki fakultet, Beograd, 2006

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

UMESTO PREDGOVORA
Beleke za predavanja iz predmeta Elektrina merenja su nastala u cilju pojednostavljenja pripremanja ispita iz predmeta Elektrina merenja na drugoj godini Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu na optem odseku 1998. godine. Od tog vremena tekst je pretrpeo razne izmene. Sadraj rukopisa pokriva vei deo programa predmeta, ali je neophodna dopuna ovom rukopisu za pripremanje ispita i materijal sa laboratorijskih vebi koji je dat u Uputstvima za laboratorijske vebe koji su pripremili Jelena erti, Milo Petrovi, Nadica Stojanova, i Slobodan Kovaevi u saradnji sa Predragom Pejoviem, a izdao Elektrotehniki fakultet u Beogradu vie puta od 1998. godine, i deo o osciloskopu koji je napisao Prof. Predrag Pejovi. Deo beleki su i delovi teksta iz udbenika Metrologija elektrinih merenja opti deo, autori Dr Petar Pravica i Dr Ivan Bagari, kao i Metrologija elektrinih merenja merenja i merna instrumentacija, autor Dr Ivan Bagari koje je izdala Nauka 1993. i 1996. godine. Preporuujemo svim zainteresovanim itaocima da u cilju boljeg i detaljnijeg razumevanja materije, posle prouavanja teorije elektrinih kola, analogne i digitalne elektronike koriste celokupan rukopis navedenih udbenika. Takoe, preporuujemo zainteresovanim da za bolje razumevanje merenja koriste i udbenik Fiziko tehnika merenja autora Prof. Dragana Stankovia, koji omoguuje lake razumevanje merenja neelektrinih veliina. Svesni smo da beleke ukljuuju i tamparske, a moda i neke druge greke, ali verujemo da to nee uticati na upotrebljivost materijala za pripremanje ispita, a jo manje na rezultate na ispitu. Unapred se zahvaljujemo itaocima beleki koji nam ukau na nedostatke, da bi sledee verzije bile bolje. Autori Beograd, 2006.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

UMESTO PREDGOVORA ....................................................................................................... 2 1. UVOD U METROLOGIJU.................................................................................................... 5 1.1 Merenje - definicije .......................................................................................................... 5 1.2 Metrologija ....................................................................................................................... 5 1.3 Definicije:......................................................................................................................... 5 1.4 Opte o merenjima ........................................................................................................... 6 2. MERNA SREDSTVA............................................................................................................ 8 2.1 Upotrebne karakteristike mernih instrumenata ................................................................ 8 2.2 Merni opseg i raspon ........................................................................................................ 8 2.3 Statike karakteristike ...................................................................................................... 9 2.4 Dinamike karakteristike mernih ureaja ...................................................................... 12 2.5 Znaajne cifre u merenjima................................................................................................ 13 3. GREKE MERNIH SREDSTAVA ..................................................................................... 14 3.1 Najvea doputena greka mernog sredstva................................................................... 14 3.2 Klasa tanosti ................................................................................................................. 16 4 Statistika obrada rezultata merenja...................................................................................... 17 4.1 Standardna devijacija ..................................................................................................... 19 4.2 Standardna devijacija populacije i uzorka...................................................................... 20 4.3 Standardna devijacija aritmetike sredine...................................................................... 20 4.4 Grafiko predstavljanje raspodele rezultata merenja ..................................................... 21 4.5 Parametri verovatnoe rezultata merenja ....................................................................... 22 4.6 Normalna raspodela verovatnoe rezultata merenja ...................................................... 23 4.7 Standardizovana normalna raspodela............................................................................. 24 4.8 Raspodela 2 (Hi kvadrat) .............................................................................................. 24 4.9 Studentova raspodela verovatnoa rezultata merenja .................................................... 25 4.10 2 kvadrat test............................................................................................................... 25 4.11 Koeficijent korelacije ................................................................................................... 26 5. Merna nesigurnost ................................................................................................................ 28 5.1 Fiziko znaenje standardne nesigurnosti...................................................................... 29 5.2 Kombinovana standardna nesigurnost uC: ..................................................................... 30 5.3 Odreivanje nesigurnosti direktnih merenja .................................................................. 30 5.4 Merna nesigurnost tipa B za pokazne analogne instrumente ......................................... 30 5. 5 Merna nesigurnost tipa B za pokazne digitalne instrumente ........................................ 31 5. 6 Procena nesigurnosti merenja tipa A............................................................................. 32

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

5.7 Procena nesigurnosti indirektnih merenja...................................................................... 33 6. ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI ............................................................................ 35 6.1 Opte karakteristike........................................................................................................ 35 6.2 ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI ZA JEDNOSMERNU STRUJU .................. 36 6.3 Ampermetar sa pokretnim kalemom .............................................................................. 37 6.4 Voltmetar sa pokretnim kalemom .................................................................................. 39 6.5 Ommetar sa pokretnim kalemom ................................................................................... 40 6.6 Instrumenti sa unakrsnim kalemovima .......................................................................... 41 6.7 Galvanometri.................................................................................................................. 42 7. INSTRUMENTI ZA MERENJE NAIZMENINIH STRUJA I NAPONA ....................... 43 7.1 Ispravlja ........................................................................................................................ 43 8. INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM ............................................................... 46 9. ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI.......................................................................... 48 9.1 Elektrodinamiki ampermetar ........................................................................................ 49 9.2 Elektrodinamiki voltmetar............................................................................................ 49 9.3 Elektrodinamiki vatmetar ............................................................................................. 50 10. ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI ........................................................................... 51

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

1. UVOD U METROLOGIJU
Merenje je nastalo kao rezultat potrebe za kvantitativnim karakterisanjem prirodnih pojava, a direktno je rezultat opaanja i potrebe za poreenjima. U anglosaksonskoj literaturi preovlauje miljenje da je do kvalitativne promene na relaciji posmatranje merenje dolo u 17. veku kada je Frensis Bekon (francuski filozof) rekao da se bez mogunosti ostvarenja kvantitativnih merenja, nauka nee razvijati.

1.1 Merenje - definicije


MERENJE je skup eksperimentalnih postupaka koji imaju za cilj odreivanje jedne veliine, ili MERENJE je proces poreenja vrednosti nepoznate veliine sa veliinom koja je uzeta za jedinicu mere.

1.2 Metrologija
Nauka o merenjima je logina posledica razvoja prirodnih nauka i tehnikih disciplina. Danas se pod nazivom metrologija podrazumeva nauka koja se bavi metodama merenja pre svega fizikih veliine, realizacijom i odravanjem etalona fizikih veliina, razvojem i izradom mernih sredstava i obradom i analizom izmerenih rezultata. Metrologiju moemo podeliti na: zakonsku regulativu, industrijsku, i naunu metrologiju. Zakonska metrologija je oblast metrologije koju, zbog opteg znaaja, regulie drava zakonima i propisima. Zakonska metrologija obezbeuje: merno jedinstvo u zemlji, razvoj metrologije u skladu sa tehnolokim razvojem zemlje, poveanje kvaliteta roba i usluga, zatitu potroaa u kupoprodajnim odnosima, i kontrolisanu zatitu ovekove ivotne i radne sredine. Industrijska metrologija omoguuje da se industrijski, poljoprivredni i drugi proizvodi izrauju u skladu sa meunarodnim i regionalnim (jugoslovenskim) standardima. Industrijska metrologija je nerazdvojivo vezana za standardizaciju, pa samim i tim i garantovanje kvaliteta. S obzirom da kvalitet proizvoda predstavlja skup osobina proizvoda kojim se ostvaruje kvalitet rada i ivljenja jasno je da ocenjivanje kvaliteta predstavlja u sutini odreivanje karakteristika veliina, odnosno merenje. Nauna metrologija je oblast koja objedinjuje razvojni i nauno istraivaki rad u oblasti metrologije, i koji ukljuuje merenje najvee tanosti i preciznosti, u metrolokim laboratorijama.

1.3 Definicije:
Fizika veliina je osobina pojave, tela ili supstance koja moe da se razlikuje kvalitativno i odredi kvantitativno. Osnovna fizika veliina je jedna od veliina u sistemu veliina, koja je dogovorena kao nezavisna od bilo koje druge veliine. Izvedena fizika veliina u sistemu veliina se moe definisati kao funkcija osnovnih veliina tog sistema. Merna jedinica je odreena veliina, usvojena dogovorom, koja se koristi za kvantitativno izraavanje veliina iste dimenzije.

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Oznaka merne jedinice je dogovoreni simbol kojim se oznaava merna jedinica. Vrednost veliine je veliina izraena brojnom vrednou i odgovarajuom jedinicom.
Osnovna veliina Osnovna merna jedinica Naziv vreme duina vreme elektrina struja termodinamika temperatura svetlosna jaina koliina materija sekund metar kilogram amper kelvin kandela mol Oznaka s m kg A K cd mol

Tabela 1: Osnovne merne jedinice SI

Metar je duina putanje koju u vakuumu pree svetlost za vreme od 1/299792458 sekunde (1983) Kilogram je jednak masi meunarodnog prototipa kilograma (1889) Sekund je trajanje od 91192631770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 (1967) Amper je jaina stalne struje koja, kad se odrava u dva paralelna pravolinijska provodnika neograniene duine, zanemarljivo malog poprenog preseka koji se nalaze u vakuumu na meusobnom rastojanju od 1 metar, proizvodi silu koja je jednaka 2.10-7 Njutna po metru duine. (1948) Kelvin je 1/273.16 termodinamike temperature trojne take vode. (1967) Kandela je svetlosna jaina izvora koji u odreenom pravcu, emituje monohromatsko zraenje frekvencije 0.540 mikrometara ija je energetska jaina u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu. (1979) Mol je koliina materija sistema koji sadri onoliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0.012 kilograma ugljenika 12. (1971)

1.4 Opte o merenjima


Prema Sidenhemu (P.Sydenham) postoje tri tumaenja postupka merenja: popularno, matematiko i informacijsko. Prema popularnoj definiciji, merenje je kvantitativno odreivanje vrednosti merene fizike veliine, poreenjem sa unapred odreenom vrednou te iste veliine, koja je prihvaena kao jedinica. Matematiku predstavu merenja je postavio Finkeltajn (L.Finkelstein) koji smatra da je merenja postupak kojim se svojstvu neke manifestacije objekta pridruuju objektiv brojevi, na takav nain, da opisuju tu manifestaciju. Prema informacijskoj predstavi, merenje se tumai kao tok informacija, a svaki istraivaki proces i objekat, izvor su beskonano mnogo latentnih informacija. Za merenje je osnova merni senzor, koji se posmatra kao informacijski filtar i koji omoguuje razlikovanje korisnih informacija.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

Jedan od vanih elemenata dobrog merenja je planiranje eksperimenta. Planiranje ukljuuje sledee elemente: Koje fizike veliine treba da budu izmerene? U kojim opsezima je potrebno meriti fizike veliine od interesa? U koliko mernih taaka je potrebno meriti pojedine fizike veliine, posmatrajui svaki merni opseg i svaku mernu taku posebno? Da li se potrebna merna oprema moe komercijalno nabaviti, ili je potrebno da neki deo opreme ili pribora bude posebno izraen za ovaj zadatak? Koje su bezbedonosne mere neophodne, ako je prisutna opasnost u toku merenja? Da li su predviena merna sredstva kalibrisana od strane ovlaene metroloke laboratorije? Koji su finansijski izvori na raspolaganju, i da li se trokovnik uklapa u budet? Svako merenje sa sobom unosi nesigurnost, odnosno postoji odstupanje izmerene veliine u odnosu na tanu vrednost. S obzirom na ovu neminovnost potrebno je znati i alternativne metode merenja koje e u sluaju da je osnovna metoda nesigurna, poboljati merenje. Za svaku metodu merenja je potrebno proceniti nesigurnost, uzimajui u obzir tanost svakog predvienog mernog sredstva. Izbor mernog sredstva je jedan od centralnih elemenata dobrog merenja. Pre svega je neophodno identifikovati fiziku veliinu koja se meri, proceniti najveu i najmanju merenu vrednost. Neophodno je takoe proceniti da li se radi o periodinoj, prelaznoj, ili sluajnoj veliini. Ako se radi o periodinoj veliini potrebno je proceniti frekvencijski opseg pojave. U sluaju da postoje prelazne pojave treba proceniti da li i kod njih postoje periodini signali, i koliki moe da bude obim premaenja u odnosu na najveu vrednost. Pri izboru se mora voditi rauna o tanosti, osetljivosti i drugim elementima mernog instrumenta. Ovaj kurs je posveen pre svega merenjima elektrinih veliina, i to elektrine struje, elektrinog napona, otpornosti, kapacitivnosti, induktivnosti i frekvencije. S obzirom da je merenje ovih veliina relativno jednostavno u odnosu na neka druge merenja (neelektrinih veliina) bie rei i o pretvaraima (senzorima) koji omoguuju pretvaranje neelektrine veliine u elektrinu veliinu, tj. omoguuju procenjivanje neelektrinih veliina merenjem elektrinih veliina. Koncept merenja se poslednjih godina menja najvie zbog vrlo brzog razvoja raunarstva i elektronske tehnologije. Cena raunara i elektronskih komponenti se smanjuje nepredvidljivom brzinom zbog proizvodnje vrlo velikog broja komponenti, minijaturizacije, i napretka tehnolokih postupaka proizvodnje. Raunar se relativno jednostavno povezuje u merni sistem primenom odgovarajueg interfejsa i analogno-digitalnog konvertora koji elektrine analogne veliine pretvara u brojeve pogodne za prikazivanje, uporeivanje i dalju obradu rezultata na raunaru. Raunarska merenja su danas integrisana i u specijalizovane instrumente, pa tako danas naprimer i Tectronix i Hewlett Packard proizvode skoro sve specijalizovane instrumente kao digitalne instrumente, sa mogunou prikazivanja u digitalnom ili kvazi-analognom obliku. Ovaj raunarski koncept merenja omoguuje razvoj novih instrumenata za sasvim specijalizovane namene.

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

2. MERNA SREDSTVA
Merno sredstvo je aparat sa normiranim karakteristikama koje reprodukuju ili memoriu (uvaju) jednu ili vie mernih jedinica. Merna sredstva se dele na: materijalizovane mere, merne instrumente, i merne pretvarae. Materijalizovane mere su sredstva koja se koriste za reprodukovanje mernih jedinica etaloni Materijalizovane mere su naprimer: etalonski otpornik od R = 1 , Vestonov naponski element od U = 1.018 V, dekada otpora, i slino. Karakteristike materijalizovanih mera su: robustnost konstrukcije, jednostavnost manipulacije i stabilnost u radu. Za materijalizovane mere treba znati: nazivnu vrednost, stabilnost mere i referentne uslove merenja. Merni instrumenti su aparati koji samostalno ili u sklopu sa drugim aparatima slue za merenje. Merni instrumenti mogu biti pokazni (npr. ampermetar, vatmetar, termometar), ili registrujui ("grafije", memorije). Instrument moe da prikazuje trenutnu vrednost, kumulativnu (integrisanu) veliinu, i njen izvod (detektori "pika"), itd. Prikazivanje ili memorisanje moe biti analogno ili digitalno. Merni pretvarai su aparati koji pretvaraju jedne fizike veliine u druge, a namenjeni su merenju. Posebno vani za merenje su analogno digitalni (A/D) i digitalno analogni pretvarai (D/A) koji omoguuju prevoenje kontinualnih ne diskretne veliine i obrnuto.

2.1 Upotrebne karakteristike mernih instrumenata


Normalni uslovi odreuju granice merene veliine unutar kojih se moe primeniti merni ureaj. Granini uslovi su granine vrednosti normalnih uslova, tj. vrednosti merene veliine za koje je jo uvek mogue merenje bez degradacije instrumenta. Referentni uslovi su tano zadati uslovi u kojima se mora obaviti merenje - badarenje.

2.2 Merni opseg i raspon


Merni opseg je skup vrednosti merne veliine za koje je greka merenja unutar dozvoljenih granica. Primer: voltmetar koji meri od 0 do 100 V, ampermetar koji meri od 0 do 10 mA, itd. Za digitalni instrument je opseg odreen brojem cifara. Instrument sa 4 cifre omoguuje merenje najvee vrednosti iskazane brojem 9999, a ako su dve poslednje cifre decimalne to daje zapravo najveu vrednost od 100. esto se koriste ureaji koji ukljuuju i prvu cifru koja ili ne postoji (0), ili je 1. Takvi ureaji se kae da imaju n cifara (npr. 4 cifre). To zapravo znai da merni ureaj moe da meri do 9999, a ispred devetki je mogue da se nalazi cifra 1, pa se opseg poveava na 0 do 19999, odnosno udvostruava. Dinamiki opseg merenja se odreuje kao odnos najmanje i najvee vrednosti koje mogu da se mere. Npr. ako je minimalna vrednost 1 mA, a najvea vrednost 1 A, tada je Imax/Imin = 1000. Ovaj opseg se iskazuje u dB, tj. 20 log (Imax/Imin). Za sluaj najmanje vrednosti 1 mA, i

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

najvee 1000 opseg je 60 dB. Merni raspon je razlika gornje i donje granine vrednosti opsega.

2.3 Statike karakteristike


Statika kalibracija ureaja se odnosi na poreenje poznatih ulaza i izlaza. Tekoe pri ovakvim merenjima su to je ponekad teko dovoditi uvek isti ulaz, pri tome se menja izlaz, ili je za promenljivi ulaz izlaz isti. Za karakterisanje posmatramo: TANOST, PRECIZNOST, RAZLAGANJE, LINEARNOST, OSETLJIVOST, OKRETLJIVOST, STABILNOST, PONOVLJIVOST, HISTEREZIS i ULAZNU I IZLAZNU IMPEDANSU 1) Tanost je sposobnost aparata da pokazuje vrednost blisku pravoj vrednosti. Pri tome je uobiajeno da ne znamo pravu vrednost, pa koristimo konvencionalnu ili dogovorenu vrednost. S obzirom na korienje dogovorene vrednosti neophodno je pri definisanju tanosti govoriti o greci. 2) Preciznost je sposobnost da aparat pokazuje vrednosti koje su meusobno bliske. Nain koji na najbolji nain pokazuje preciznost je standardna devijacija. Standardna devijacija je statistika mera ponovljivosti merenja i definie se kao

1 N 2 ( xi - x ) n i=1

Vano je razlikovati preciznost od tanosti kao sto je grafiki prikazano na slici.

TANO i PRECIZNO

NETANO i PRECIZNO

TANO i NEPRECIZNO

NETANO i NEPRECIZNO

3) Razlaganje mernog sredstva je sposobnost razlikovanja bliskih vrednosti. Ako se radi o ureaju sa analognom indikacijom onda je najmanji podeok mo razlaganja, a ako se radi o digitalnom oitavanju, tada je jedinica poslednje cifre karakteristika razlaganja. Potrebno je uvek definisati razlaganje u odnosu na opseg merenja, npr. 1 V u odnosu na U=1.35 V. esto se taj odnos definie kao odnos najmanje mere i opsega instrumenta, odnosno skretanja pune skale u procentima. Kada se radi o digitalnom instrumentu tada je od interesa jedinica poslednje cifre u odnosu na broj cifara. 4) Linearnost je mera linearne zavisnosti ulaznih i izlaznih veliina u opsegu u kome je predvieno da ureaj radi. U nekim sluajevima, izlazni signal ne zavisi od ulaznog signala (levi dijagram na slici), u drugim sluajevima izlazni signal ne prati linearno promene ulaznog signala nego su promene proporcionalne ulazu (dijagram u sredini), ili delimino proporcionalne (dijagram desno).

10

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Kvalitetni ureaji moraju da budu linearni, i kod njih ne sme da zavisi izlazni signal od opsega u kome se meri. Greka linearnosti se odreuje maksimalnim odstupanjem od optimalne prave. Greka linearnosti se definie kao

Gi =

max | y i - ( a xi + b ) | * 100 y max

U poslednjoj jednaini je yi izmerena i-ta vrednost za xi ulaz, ymax najvea vrednost izlaza koja moe da se izmeri ureajem, a a i b nagib i odseak optimalne prave. Optimalna prava (linearna regresija) se dobija izraunavanjem parametara (nagib a i odseak b) koristei metod najmanje kvadratne greke (least square method - LSM): min i = min [ yi - ( a xi + b ) ] 2
i=1 i=1 N N

Na slici je prikazan skup merenja i optimalna prava dobijena metodom najmanjih kvadrata u sluaju diskretnih (levi dijagram) i kontinualnih merenja (desni dijagram)

5) Osetljivost mernog sistema Osetljivost mernog sistema ili ureaja se dobija iz:
K= y x

Osetljivost moe da bude konstantna (linearni sistem) ili da zavisi od veliine merne veliine. U drugom sluaju osetljivost sistema je promenljiva (desni dijagram). Npr., ako sistem ima prenosne "kvadratne" karakteristike, onda je osetljivost kriva linearno promenljiva, tj. kriva prvog reda.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

11

6) Pokretljivost mernog sistema. Pokretljivost mernog sistema je odreena pragom, odnosno veliinom promene ulaznog signala koja e dovesti do inicijalnog pomeraja. U tom smislu se definie najmanji merni opseg i razlaganje. Za digitalni ureaj, naprimer, koji meri napon sa etiri cifre imamo 100mV 1 / 10000 = 0.01mV

7) Stabilnost Stabilnost mernog ureaja se definie u odnosu na razne promene, ali se pre svega odnosi na promene u vremenu. Govorimo o dugotrajnim grekama stabilnosti, npr. 2 10-8 godinje, a i kratkotrajnim grekama, npr, 1 10-10 na 10 sekundi.
6 5 4 3 2 1 0

f/f 10

-10

Kratkotrajna greka stibailnosti Dugotrajna greka stibailnosti

10

15

20 sati

8) Ponovljivost. Pri analizi ponovljivosti posmatramo greku koja se dobija kada na ulaz dovodimo vrlo precizno istu vrednost:
x - x min * 100 x max

9) Histerezis

Histerezis je pojava koja dovodi do neponovljivog pokazivanja instrumenta u zavisnosti od naina promena ulazne veliine pri merenju. Karakteristino je da pri poveanju ulazne

12

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

veliine imamo vea pokazivanja u odnosu na pokazivanja koja dobijamo kada se smanjuje ulazna veliina, kao to je to prikazano na slici. Mera histerezisa je maksimalna razlika izlaznih vrednosti koje se dobijaju za istu ulaznu vrednost.
GH = y g - yd y max * 100

gde su yg i yd izmerene vrednosti za isti ulazni signal. 10) Ulazna impedansa Pri merenjima u kojima posmatramo prostoperiodine signale, a i pri drugim merenjima u kome je ulazni signal promenljiv definie se pojam ulazne i izlazne impedanse mernog ureaja. Od interesa je ulazna impedansa ureaja za merenje, i izlazna impedansa materijalizovane mere. Najjednostavniji nain za razumevanje je posmatranje jednostavnog rednog elektrinog kola, u kome se merena struja i mereni napon funkcija unutranje impedanse izvora, prikljuene impedanse i efektivne vrednosti signala. U prikazanom kolu su napon U i struja I odreeni jednainama:

U =

E Z ul Z ul + Z E + Z

un

I =

ul

un

Greka pri merenju se direktno dobija poreenjem struje pri variranju odnosa prikljuene i unutranje impedanse. Izlazna impedanse treba da je mala, i standardno je 50 , 75 , ili 600 , dok je ulazna impedansa obino velika i iznosi i do 100 M za merenje napona. Ureaj za merenje struje ima malu ulaznu impedansu i ona je obino reda 1 sa paralelno vezanom induktivnou reda 15 H.

2.4 Dinamike karakteristike mernih ureaja


Model instrumenta, tj. matematiki izraz koji povezuje ulaz i izlaz se moe aproksimirati linearnom kombinacijom izvoda ulaznog signala:
n di y = x ai bo i i = 1 dt

Red n odreuje red prenosne funkcije merenja. Za n = 0 dobijamo nulti red tj.
y= b0 x a0

i koeficijent b0/a0 se naziva statika osetljivost. Ako je red n=1, dobijamo funkciju prenosa prvog reda, i ona daje
a1 dy b + y= 0 x dx a0 a0

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

13

Ista jednaina se moe napisati i u obliku ( K = bo / ao , = a1 / ao )

y + y = K x
a reenje je:

y = K X h (t) (1 - e-t/ ), za x = X h(t)


gde je h(t) jedinina odskona funkcija. Na slici je prikazana izlazna funkcija za tri razliite vrednosti .

Za vrednost n=2, posmatramo sistem drugog reda (vrlo est sluaj pri merenjima), i imamo (sistem drugog reda se moe modelirati kao elektrino kolo prikazano na slici).

a2

2 dy d y + a1 + a0 y = b0 x 2 dt dt

2 Uvodei smene: n = a o / a 2 , = a1 / 2a o a 2 , K = b0 / a 2 koje nazivamo prirodna uestanost i odnos priguenja respektivno dobijamo jednainu oblika:

y + 2 n y + 2 y = K x n
Reenje ove jednaine zavisi od parametara. Ako je ulazni signal jedinina odskona funkcija dobijaju se priguene oscilacije ili pseudoperiodini izlaz koji se stabilizuje na vrednosti K x. Da bi na najjednostavniji nain opisali ponaanje sistema posmatramo karakteristike ove prenosne funkcije pored vremenskog i u frekvencijskom domenu (slika). U tom sluaju govorimo o amplitudskoj, i frekvencijskoj karakteristici.

2.5 Znaajne cifre u merenjima


Pri merenju sve cifre u rezultatu su sigurne ako su dobijene pokazivanjem instrumenta. Cifre koje su dobijene procenom nazivamo nesigurne cifre. Nula u nizu nije znaajna cifra, pa tako 0.00125 ima smo tri znaajne cifre, a 34000 ima dve znaajne cifre. Nula je znaajna cifra kada se radi o tanoj vrednosti i svim sigurnim ciframa to se mora posebno naglasiti, pa tako na primer 34000 (tano) ima pet znaajnih cifara, kao i na primer 5.7008. Pri raunanju se moe dogoditi da se dobije vei broj cifara u odnosu na broj cifara (naroito pri deljenju i mnoenju), pa u tom sluaju obavezno treba zaokruiti rezultat na vrednost odreenu brojem koji ima isti broj sigurnih cifara kao i merena veliina i najvie jednu nesigurnu cifru.

14

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

3. GREKE MERNIH SREDSTAVA


3.1 Najvea doputena greka mernog sredstva
Najvea doputena greka mernog sredstva je najvea greka mernog sredstva, dozvoljena tehnikom specifikacijom mernog sredstva, metrolokim propisima, ili drugom regulativom, vezanom za dato merno sredstvo. U tehnikoj specifikaciji mernog sredstva, koja je sastavni deo uputstva za rad, koje izdaje proizvoa mernog sredstva, obavezno se daje najvea doputena greka mernog sredstva. Time, u stvari, proizvoa garantuje da ce se sva merenja, koja se vre datim mernim sredstvom obavljati sa grekom manjom ili jednakom najveoj doputenoj greki. Zadatak metrolokih laboratorija je upravo u tome, da proveri da li je greka pokazivanja mernog sredstva manja, jednaka, ili vea od najvee doputene greke. Ova metroloka karakteristika mernog sredstva moe biti data na vie naina i to kao: isto relativna greka u obliku
G nd = X % pv

gde oznaka "pv" znai "od pokazane vrednosti , od oitane vrednosti ili od ulazne vrednosti za merne instrumente tj. "od postavljene vrednosti za generatore i od nazivne vrednosti za mere. U uputstvima za rad na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake of input, of reading, i of setting. Prema tome, u ovom sluaju najvea doputena greka je data u obliku relativne greke pa se moe preciznije nazvati najvea doputena relativna greka mernog sredstva. Ako se ova relativna greka, za svaku vrednost merene veliine posebno, prerauna u apsolutnu greku, moe se dobiti odgovarajua najvea doputena apsolutna greka mernog sredstva, koja nije konstantna unutar mernog opsega kao najvea doputena relativna greka, ve je promenljiva, zavisi od merene veliine i proporcionalna je sa njom. Najmanja je na poetnom delu opsega, a najvea na kraju opsega. Na slici je prikazan dijagram najvee doputene relativne greke jednog voltmetra, Gndr = f(U), za konkretnu vrednost X = 1, kao i dijagram odgovarajue (pretvorene) najvee doputene apsolutne greke, Gnda= f(U), koja se dobija pomou relacije Gnda = Gndr x. gde je x merena veliina, odnosno ulazni napon. Pretpostavlja se da voltmetar ima tri opsega: 1, 10 i 100 V. isto apsolutna greka u obliku
G nd = Y %ks

gde oznaka ks znai od kraja skale, od pune skale, ili od opsega. Na engleskom jeziku ovome odgovaraju oznake of end scale, of range, i full scale. Prema tome, u

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

15

ovom sluaju najvea doputena greka zavisi iskljuivo od kraja skale tj. od postavljenog opsega merenja na mernom sredstvu, i u apsolutnom iznosu greka je konstantna unutar jednog mernog opsega. Jasno je da je u ovom sluaju, najvea doputena greka jednaka najveoj doputenoj apsolutnoj greci mernog sredstva. Odgovarajua (preraunata) najvea doputena relativna greka u ovom sluaju je promenljiva i opada posmatrajui od poetka ka kraju mernog opsega gde ima.najmanju vrednost. Na slici je dat dijagram najvee doputene apsolutne greke, Gnda tog voltmetra za konkretnu vrednost Y = 1, kao i dijagram odgovarajue najvee doputene relativne greke, Gndr, koja se dobija pomou relacije
G ndr = G nda 100 x

gde je x merena veliina, odnosno u odabranom primeru ulazni napon. Svi proizvodai analognih mernih instrumenata ne preporuuju korienje instrumenta u prvoj treini skale, dok neki ak to ni ne predviaju tehnikom specifikacijom. Kako je najvea doputena greka ovakvih analognih instrumenata upravo ona data na prethodnoj slici, analizom levog dijagrama sa prethodne slike se vidi razlog ovakvoj preporuci. Dijagram za najveu doputenu relativnu greku pokazuje nagle skokove na poetku svakog mernog opsega. Da bi se izbeglo ovo enormno pogoranje kvaliteta merenja, proizvodai su uveli vei broj mernih opsega kod analognih instrumenata (npr. 1 V, 3 V, 10 V, 30 V, 100 V). Ovim sistemom mernih opsega tipa 1-3-1, obezbedilo se da druga i trea treina svakog mernog opsega pokrivaju celokupan merni opseg instrumenta. Tako je omogueno da se izbegnu merenja u prvoj treini, tj. upravo u onom delu opsega u kojem su ekstremne greke merenja.
Kombinovana greka u obliku Gnd = (X% pv + Y% ks) predstavlja kombinaciju prethodno opisanih greaka. Jasno je, da od vrednosti X i Y tj. od njihovog odnosa, zavisi oblik dijagrama greaka, mada se vidi da u optem sluaju dijagrami greaka za kombinovanu greku, vie tee dijagramima greaka za isto apsolutnu greku kao to je to prikazano na slici na narednoj strani.

Na ovom mestu se postavlja pitanje, zato je potrebno izraunavati najveu doputenu relativnu greku u procentima za pojedine merne take ili ak i izraivati dijagram ove greke. Radi se o tome da za sve kombinacije najvee doputene greke koju daje proizvoa, korisnik mernog sredstva nije u stanju da na osnovu njih izvri procenu podobnosti predmetnog mernog sredstva za konkretno merenje, ve je prinuen da izvri transformaciju apsolutnog, kombinovanog i sloenog oblika najvee doputene greke u odgovarajuu jedinstvenu najveu doputenu relativnu greku za svaku mernu taku ponaosob. Da bi se izvrilo poreenje ovog podatka sa mernim mogunostima mernih sredstava koji su na raspolaganju, potrebno je da se njihove najvee doputene greke svedu, takoe, na relativan, odnosno procentualan oblik.

16

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Sloe na greka u obliku za analog ne (voltm etre)

Gnd = (X% pv + Y% ks + Z1 mV) , tj.


za digitalne instrumente Gnd = (X% pv + Y% ks +Z2 dig) .

gde zadnji sabirak u obe relacije za najveu doputenu greku oznaava dodatnu najveu doputenu apsolutnu greku datu kao fiksan broj jedinica merene veliine (npr. u V ili mV za voltmetre) kod analognih instrumenata, ili kao fiksan broj cifara (digita) za digitalne instrumente. Na ovom mestu mogu se matematiki definisati X, Y, i Z
X % pv = x x0 x x0 100 , Y %ks = 100 , Z 1 mV = x x 0 (mV) , Z 2 dig = x x 0 (dig) x0 x max

gde je x izmerena vrednost, x0 usvojena prava vrednost, a xmax kraj skale. Moe se postaviti pitanje, zato je najvea doputena greka komponovana upravo na ovaj nain. Razlozi potiu od sledeih elemenata: pojedini delovi mernog instrumenta razliito doprinose ukupnoj greki merenja. Na primer, ulazni pojaava unosi relativnu greku od 0.l % pv, ulazni atenuator takoe relativnu greku od na primer 0.2 % pv, meutim analogni indikator unosi apsolutnu greku od na primer 0,2 % ks zbog umova. Znajui ovo, formira se sveukupna najvea doputena greka koja neminovno ima oblik dat prethodnom relacijom. Na slici su prikazani dijagrami najvee doputene apsolutne i relativne i greke koji odgovaraju konkretnom sloenom obliku za analogni voltmetar Gnd = (1% pv + 1% ks + 10 mV).

3.2 Klasa tanosti


Klasa tanosti je klasa mernog instrumenta koji zadovoljava odreene metroloke zahteve potrebne za odravanjem greaka u odreenim granicama.

Klasa mernog instrumenta se definie jednainom

K =|

G nda | 100 x max

i na primer prema jugoslovenskim standardima za pokazne instrumente (JUS L.G1.020) merni instrumenti se svrstavaju u klase tanosti 0.1; 0.2; 0.5; 1; 1.5; 2; 2.5; i 5.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

17

Primer za utvrivanje karakteristike mernog instrumenta: Neka je voltmetar klase 0.5, i skala od 0 do 150 V. Meri se napon od 75 V, pa moemo odrediti najvee greke:

G nda = K G ndr =

xmax = 0.5 * 150 = 0.75V 100 100

G nda * 100 = 0.75 * 100 = 1% x 75

4 Statistika obrada rezultata merenja


Zadatak statistike obrade rezultata je procena prave vrednosti merene veliine i procena merne nesigurnosti korigovanog rezultata merenja. Procena prave vrednosti merene veliine ukljuuje: 1) odreivanje najverovatnije vrednosti merene veliine, za koju se pokazuje da je jednaka aritmetikoj sredini rezultata merenja; i 2) korigovanje ove vrednosti za poznate sistematske greke merenja. Procena merne nesigurnosti ukljuuje odreivanje njene sluajne komponente na osnovu ponovljenih merenja, i sistematske komponente kao posledice nepoznatih (neiskljuenih) sistematskih greaka. Ponavljajui merenja jedne iste veliine pod istim uslovima, koristei pri tome isto merno sredstvo sa dovoljno velikom rezolucijom dobijamo razne vrednosti rezultata. Poi emo od pretpostavke da su sve sistematske greka eliminisane. U tom sluaju aritmetiku sredinu rezultata merenja smatramo pravom vrednou. Aritmetiku sredinu definiemo kao

x=

1 n

x
i=0

gde su xi rezultati merenja, a n je broj merenja. Ako koristimo apsolutnu greku

x i = x i - x0
gde je xo nepoznata prava vrednost i saberemo sve apsolutne greke dobijamo
n n

x =
i i=1 i=1

x i - n x0

Prava vrednost merene veliine je prema tome

x0 =

1 n

i=1

xi -

1 n xi n i=1

Prvi lan sa desne strane jednaine je srednja vrednost x , a drugi lan moemo obeleiti sa i on je

1 n

i=1

xi

aritmetika sredina stvarnih apsolutnih greaka pojedinanih merenja. S obzirom da je verovatnoa pojavljivanja pozitivnih i negativnih apsolutnih greaka (ako su sistematske greke eliminisane) podjednake moemo napisati

x0 = x
Prema Gausovoj teoriji sluajnih greaka, pri prouavanju sluajnih greaka na rezultate merenja, treba poi od dve pretpostavke:

18

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

1) pri velikom broju ponovljenih merenja jednako verovatno nastaju sluajne greke jednakih vrednosti ali suprotnog znaka; i 2) verovatnoa pojavljivanja malih greaka vea je od verovatnoe pojavljivanja velikih greaka. Na osnovu prve pretpostavke moe se zakljuiti da je lim = 0, to znai da je pri velikom broju ponovljenih merenja aritmetika sredina rezultata merenja jednaka pravoj vrednosti merene veliine. U teoriji greaka se prethodna konstatacija vezuje za Gausovu metodu najmanjih kvadrata, odnosno za odreivanje veliine A tako da izraz.

f (A) = ( x i - A )2
i=1

ima minimalnu vrednost. Pri ovome je ( xi - A ) kvadrat odstupanja i-tog rezultata merenja od veliine A, koja sa najveom verovatnoom predstavlja najbolju aproksimaciju prave vrednosti merene veliine. U praksi se esto umesto termina aritmetika sredina koristi "srednja vrednost" (mean). Treba da uoimo da strogo gledano N merenja (uzoraka), gde N , ini populaciju, a da mi pri merenjima posmatramo samo deo populacije koji ima n lanova. Aritmetika sredina se definie za populaciju

1 N

i=1

xi

n merenja treba da bude reprezentativan uzorak, a to znai da uzorkovanje treba da bude sluajno. Zadatak statistike je da matematikim razmatranjem proceni karakteristike populacije, iz koje je uzet uzorak, tj. da prema poznatom uzorku proceni vrednost nepoznatog parametra populacije.
Pretpostavljajui da je raspodela greaka sluajna moemo sa grafika jasno uoiti merenje u kome je prisutna sistematska greka (levo), u odnosu na merenje u kome su eliminisane sistematske greke (desno). U sluaju merenja u kome postoje sistematske greke aritmetika sredina populacije nije jednaka pravoj vrednosti merene veliine i odstupanje je jednako sistematskoj greci, a greke merenja su jednake zbiru sluajne i sistematske greke.

Aritmetika sredina populacije i merenja se uvek razlikuju, jer je broj uzoraka u populaciji

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

19

mnogo vei u odnosu na uzorak, pa greke pri merenju uzorka zapravo na ispunjavaju ranije navedene osobine sluajne veliine. Bliskost srednjih vrednosti populacije i uzorka se kvantitativno odreuje koristei standardnu devijaciju.

4.1 Standardna devijacija


Veliina 2 se naziva varijansa ili disperzija i jednaka je aritmetikoj sredini kvadrata apsolutnih greaka.

2=

1 n ( xi - x0 )2 n i=1

Standardna devijacija , koja se jo naziva i standardno odstupanje ili srednja kvadratna greka, se definie kao odstupanje koje bi je javila u svih n merenja ija je veliina takva da je kvadrat ukupne greke jednak ukupnom zbiru kvadrata greaka merenja, tj.

1 n

x
i=1

2 i

Standardna devijacija se izraava u istim jedinicama kao i merena veliina. Definie se i relativna standardna devijacija kao odnos standardne devijacije i prave vrednosti merene veliine

r=

x0

U praksi, kao to je ve reeno, ne znamo vrednost merene veliine, ve moemo da odredimo samo najverovatniju vrednost, odnosno srednju vrednost uzorka. S obzirom na to moemo da koristimo umesto tane apsolutne greke prividnu apsolutnu greku

i = xi - x
gde je x srednja vrednost uzorka. Cilj nam je da odredimo varijansu, odnosno standardnu devijaciju koristei vrednosti merenja. Izraunaemo kvadrat zbira apsolutnih greaka
( xi ) = ( x1 + x 2 + ... + x n ) = x + 2 xi xi+1
2 2 i i=1 i=1 i=1 n 2 n n

Drugi sabirak je mnogo manji u odnosu na prvi koristei definiciju sluajnosti greka pa je prema tome
( xi )2 = xi
i=1 i =1 n n

Ako napiemo da je apsolutna greka


xi = i + ( x - x0 )

pri emu je izraz u zagradi konstanta, kvadriramo prethodnu jednakost i saberemo od 1 do n dobijamo

xi2 = i2 + 2 ( x - x0 ) i + n ( x - x0
i=1 i=1 i=1

20

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Zbir prividnih greaka, tj. zbir u srednjem lanu sa desne strane jednakosti je nula, pa imamo

xi2 = i2 + n ( x - x0
i=1 i=1

Razliku izmeu srednje i prave vrednosti moemo izraziti koristei stvarne apsolutne greke merenja
x - x0 = 1 n

x
i=1

pa dobijamo

x = n - 1
2 i i=1 i=1 2 s =

2 i

to zamenom u formulu daje varijansu s2


1 n-1

i=1

2 i

Standardna devijacija se definie kao kvadratni koren iz varijanse, tj.


s= 1 n-1

(x
i=1

- x )2

4.2 Standardna devijacija populacije i uzorka


Standardna devijacija populacije se definie sa
=
1 N
N

(x
i=1

)2

U ovoj definicija je pretpostavljeno da je broj merenja N vrelo veliki, i da je s obzirom na to srednja vrednost populacije jednaka pravoj vrednosti merene veliine.

4.3 Standardna devijacija aritmetike sredine


Ve je vie puta reeno da aritmetika sredina merenja x nije jednaka pravoj vrednosti merene veliine x0. Odstupanje aritmetike sredine u odnosu na pravu vrednost je . Pretpostavljajui da su greke merenja male moemo da napiemo
n s 2 = ( xi - x0 )2 = (
i=1 n n n

( x -x
i i=1

) )2

( x i - x0 ) = x i = s n
i=1 i=1

Na osnovu prethodnih jednaina je


x0 = x s n

Drugi lan sa desne strane jednaine se naziva standardna devijacija aritmetike sredine, i on

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

21

opada sa recipronom vrednou korena iz broj merenja. Standardna devijacija aritmetike sredine je
sx =
n s 1 2 = ( xi - x ) n(n - 1) i=1 n

U prethodnoj jednaini je s standardna devijacija, a n broj merenja. Iz napred navedenog sledi:


x - | s x | x0 x + | s x |

Definisani interval se esto naziva interval poverenja (confidence interval). Ako greke ispunjavaju navedene Gausove uslove (sluajni proces) verovatnoa da se mereni rezultat nae u intervalu poverenja je 67%. Standardna devijacija aritmetike sredine je manja od standardne devijacije pojedinog merenja. U praktinim uslovima nema smisla poveavati broj merenja preko n=10.

4.4 Grafiko predstavljanje raspodele rezultata merenja


Pri ponavljanju merenja iste veliine pri istim uslovima, s obzirom da koristimo merni instrument odreene tanosti izmeriemo istu vrednost vie puta, sto znai da e se ista greka merenja ponavljati. Posmatrajmo skup diskretnih vrednosti (merenja), i na horizontalnu osu nanesimo izmerenu vrednost, a na vertikalnu broj merenja pri kojima je izmerena ta vrednost (slika levo). Broj ponavljanja pojedine vrednosti nazivamo uestanost rezultata merenja (f1). Koristei uestanost rezultata merenja moemo napisati da je aritmetika sredina merenja
1 x= n
m

f
i=1

xi , m n

Pri ovome je

i=1

f i= n

Slino tome na ordinatu moemo nanositi i relativnu uestanost rezultata merenja (fi/n) kao to je to pokazano na desnoj slici. U sluaju da merimo veliinu koja je neprekidna, skup merenja ini diskretni skup koji se razlikuju za diferencijalno male prirataje. Grafiko predstavljanje ovih merenja je najpogodnije histogramom.

22

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Histogram je grafiki prikaz rezultata merenja u kojem apscisa pokazuje skupove rezultata merenja unutar opsega merene veliine, a ordinata uestanost njihovih ponavljanja. Prva faza je grupisanje rezultata merenja u grupe (intervali histograma), u odnosu na ukupan interval merenja R(x)=xmax-xmin, gde je xmax rezultat merenja sa najveom brojnom vrednou, a xmin rezultat merenja sa najmanjom brojnom vrednou. Pri izboru intervala histograma moramo voditi rauna da budu obuhvaene sve izmerene vrednosti, i da svaki pojedini rezultat merenja mora da odgovara (pripada) samo po jednom intervalu. Broj intervala histograma je m n +1. Pri crtanju dijagrama na apscisu se nanose intervali histograma, a na ordinatu uestanost intervala, relativna uestanost intervala ili procentualna uestanost intervala. Uestanost intervala je broj merenja koja pripadaju intervalu histograma, a relativna uestanost intervala odnosu broja koji pripada pojedinom intervalu u odnosu na ukupan broj merenja. U nekim sluajevima crtamo normalizovani histogram kod koga se uestanost intervala deli sa irinom intervala histograma.

4.5 Parametri verovatnoe rezultata merenja


Osnovni parametri koji karakteriu verovatnou rezultata merenja su: 1) gustina raspodele verovatnoe merenja f(x); i 2) funkcija raspodele verovatnoe rezultata merenja F(x). Posmatramo proces merenja sa velikim broj ponavljanja, tako da broj merenja n , irina intervala histograma se moe smanjivati tako da zapravo postaje x 0 . Obvojnica histograma je u ovom sluaju neprekidna funkcija (prikazana na prethodnoj slici) i obeleavamo je sa f(x). Ova nenegativna, realna i neprekidan funkcija je definisana za svaki prirodan broj x i nazivamo je gustina raspodele verovatnoe merenja. Ova funkcija se matematiki definie jednainom
f ( x )= lim x 0 P ( x i < X < x i+1 ) x

pri emu je P ( xi < X < xi+1 ) verovatnoa da se rezultat merenja nae u intervalu ( xi , xi+1 ) . Integracijom gustine raspodele verovatnoe rezultata merenja u nekom konanom intervalu ( x1 , x 2 ) dobijamo verovatnou da rezultat merenja bude u tom intervalu. Sasvim je jasno da ako su granice intervala ( x1 - , x 2 ) verovatnoa postaje P=1. Ako naemo vrednost F(x1)

Beleke sa predavanja Elektrina merenja


x1

23

F ( x1 ) =

f ( x )d x

dobijamo funkciju raspodele verovatnoe rezultata merenja. Dobijena je neopadajua realna funkcija, definisana za svaki broj, koja ima vrednosti od 0 do 1. Koristei gustinu raspodele verovatnoe moemo napisati aritmetiku sredinu populacije i standardnu devijaciju populacije pomou sledeih jednaina

( x- ) f ( x )d x

= lim

1 T f ( x)dx T 2T T

4.6 Normalna raspodela verovatnoe rezultata merenja


Kao sto je ve reeno greke prilikom velikog broja merenja su sluajni, nezavisni uzorci, i ako su one male onda se oni rasipaju prema poznatoj normalnoj raspodeli verovatnoa, koja se jo naziva Gausova raspodela
(x - )2 1 f ( x )= e 22 2

gde su parametri aritmetika sredina populacije, i standardna devijacija populacije. Najvanije osobine normalne raspodele su: 1) Gausova funkcija gustine raspodele je pozitivna i neprekidna za svaku realnu vrednost promenljive x; 2) strmina zvonaste Gausove krive zavisi od tako to se smanjenjem poveava strmina; 3) maksimalna vrednost zvonaste krive ima kooridinate ( , 1 / ( 5) povrina ispod krive je jednaka 1; 6) verovatnoa da se rezultata merenja nae na intervalu ( x1 , x 2 ) je
1 P ( x1 < X < x 2 ) = 2
x2

2 ) ;

4) zvonasta kriva je osno simetrina u odnosu na vertikalu kroz maksimum;

x1

( x - )2 22

dx

7) funkcija raspodele je odreena jednainom


1 F ( x1 ) = 2
x1

( x - )2 22

dx

Na slici je prikazana Gausova funkcija za 3 vrednosti standardne devijacije.

24

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

4.7 Standardizovana normalna raspodela


Uvoenjem nove promenljive Z =( X - ) / Gausova funkcija dobija oblik z2 1 ( z )= e- 2 d z 2 koju nazivamo gustina standardizovane normalne raspodele verovatnoe. Ova funkcija ima maksimum odreen koordinatama ( 0 , 1 / 2 ) , i ima standardizovanu strminu. Koristei funkciju ( z ) moemo odrediti verovatnou nalaenja rezultata merenja u odreenom opsegu, kao i funkciju raspodele u odreenoj taki ve ranije pokazanim jednainama. Za odreivanje vrednosti integrala koji odreuje verovatnou, odnosno funkciju raspodele koristimo Laplasovu funkciju (u engleskoj terminologiji "error function") koja se definie sa
2 ( z )= 2

e- 2 du
0

u2

i koja se est odaje tabelarno. Za detaljnije razmatranje ove funkcije treba konsultovati neku od udbenika merenja (npr. "Metrologija elektrinih veliina" P.Pravica i I.Bagari, Nuka, Beograd, str. 190 i dalje).

4.8 Raspodela (Hi kvadrat)


Formirajmo novu promenljivu d od kvadrata n standardizovanih sluajnih promenljivih Z 1 , Z 2 , ... , Z n koje imaju normalne raspodele
2

= Z i2
2 d 1

gde je d broj stepeni slobode odreen brojem linearno nezavisnih sluajnih promenljivih Zi, pri emu je d n - 1 . Ukoliko se radi o jednoj seriji nezavisnih merenja d=n-1, a ako se radi o vie serije d<n-1. Naprimer za dve nezavisne serije merenja sa n odnosno m merenja je d s = (n - 1) + (m - 1) = n + m - 2 . Polazei od standardizovane Gausove krive moe se pokazati da je gustina raspodele 2 verovatnoe sluajne promenljive d
f ( 2 )= d 1 2 (
d 2

d ) 2

( 2 ) d

d -2 2

2 d
2

gde je poznata gama funkcija


( d ) = e - x x d -1 d x
0
2 U ovom sluaju je aritmetika sredina populacije = d , a disperzija = 2 d . Na slici je

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

25

prikazana raspodela za 6 razliito vrednosti d=2,4,6,1,20,30. Sa slike se sasvim jasno vidi da sa porastom stepeni slobode kriva dobija sve vie oblik normalne raspodele, i za vrednosti d>20 kriva se moe aproksimirati krivom normalne raspodele.

4.9 Studentova raspodela verovatnoa rezultata merenja


Ovu raspodelu je definisao matematiar W.S. Gosset, koji je koristi pseudonim Student. Raspodela se odnosi na sluajnu promenljivu koja ima oblik
t= z

2 / d d

Za ovako definisanu 2 promenljivu dobijamo da je uz pretpostavku da vaze standardizovana i d raspodele gustina raspodele verovatnoe f(t)
1 f(t) = d ( d +1 ) 2 t d +1 2 ( 1 + )- 2 d d ( ) 2

gde je gama funkcija, a d=n-1 broj stepeni slobode. Na slici je prikazana studentova raspodela za d=5. Za detaljnije razmatranje ove funkcije treba konsultovati neku od udbenika merenja (npr. "Metrologija elektrinih veliina" P.Pravica i I.Bagari, Nauka, Beograd, str. 204 i dalje).

4.10 kvadrat test


2 test se koristi za utvrivanje saglasnosti rezultata merenja sa teorijskim zakonom
raspodele. Naprimer, ako merimo n puta, i smatramo da rezultati merenja zadovoljavaju Gausovu raspodelu, onda moemo da posle merenja proverimo da li je pretpostavka o 2 sluajnoj raspodeli tana koristei test. Za poreenje razliitih delova posmatrane raspodele izvri se podela rezultata merenja u m intervala i odredi uestanost ponavljanja merenja ua svakom intervalu. Smatrajui da merenja odgovaraju Gausovoj raspodeli uradimo sledeu proceduru: 1) izraunamo aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju rezultata merenja; 2) za svaki interval izraunamo standardizovane veliine z g i z d za gornju i donju graninu uestanost; 3) pomou tabele, odnosno raunara, odredimo vrednosti integrala ( z ) , odnosno verovatnoe nalaenja u intervalima Pi ( z g < z < z d ) za svaki interval (i=1,2,..,m);

26

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

4) mnoenjem dobijene verovatnoe Pi sa ukupnim brojem rezultata merenje n dobija se oekivana uestanost ponavljanja rezultata u i-tom intervalu. Posle odreivanja oekivanih vrednosti po intervalima odreuje se gde je m broj intervala, r broj konstanti korienih u izraunavanju oekivanih uestanosti zavisan oekivane raspodele (za ravnomernu raspodelu r=1, za binomnu raspodelu r=2, za normalnu raspodelu r=3, za Puasonovu raspodelu r=2), a broj stepeni slobode je m-r=d. Pri ovome fpi i foi su posmatrane i oekivane uestanosti pojavljivanja rezultata. to je manja vrednost dobijene vrednosti to su rezultati merenja blii pretpostavljenoj verovatnoi raspodele merenja. Prihvatljivi su rezultati u kojima je odstupanje manje od 0.1, ili 0.05.
2

4.11 Koeficijent korelacije


Koeficijent korelacije pokazuje odnos dve veliine. Ako je koeficijent korelacije velik radi se o jakoj korelaciji i vezu te dve veliine nazivamo funkcionalna veza, a ako je koeficijent mali vezu nazivamo stohastika (sluajna). Skup statistikih metoda koje utvruju oblik i smer povezanosti, kao i njenu jainu, nazivamo teorija korelacije, a osnovni pokazatelji su jednaina optimalne prave i koeficijent korelacije.
Optimalna prava je jednaina koja se praktino odreuje koristei metodu najmanjih kvadrata. Praktino ako imamo skup od n parova (xi,yi), i=1,2,..,n, tada moemo da potraimo jednainu prave y= a x+b

koja ispunjava uslov da je zbir kvadrata odstupanja

( a x +b - y
i i=1

) minimalan.

Ako potraimo parcijalne izvode izraza za zbir kvadrata odstupanja po a i b dobijamo sistem

a=

n x i y i - xi y i
i=1 i=1 i=1 i

n xi2

-(x
i=1

b=

x y i - x i xi y i
2 i i=1 i=1 i=1 i=1 i

n xi2

-(x
i=1

dve jednaine sa dve nepoznata koji se svodi na Posle odreivanja koeficijenata a,b moemo lako da odredimo rezidijumsku greku sy,x
s y,x = 1 n
2 y i - a xi y i - b y i i=1 i=1 i=1 n n n

Jednakost
sy = sy ,x n-2

se naziva nesigurnost izlazne veliine Y. Izlazna veliina Y=ax+b.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

27

Koeficijent korelacije se odreuje koristei jednainu r= 11 n

sy ,x 2 sy

sy =

( y - y
i i=1

Za izraunavanje koeficijenta korelacije moe se direktno koristiti i jednaina


1 n

r=

( x - x
i i=1

) ( yi - y )

1 n 1 n 2 2 ( xi - x ) n ( y i - y ) n i=1 i=1
n n n

koji se svodi na
n xi y i
i=1

r=

- x y
i i=1 i=1

i n

n x - ( x
2 i i=1 i=1

)2 n y i2
i=1

-(y
i=1

)2

Koeficijent korelacije se kree izmeu -1 i 1.

28

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

5. Merna nesigurnost
Merenja su od posebnog znaaja za praktino sve oblasti elektrotehnike, ali i sa veinu aktivnosti u ivotu. Merna nesigurnost tip A i tip B, kombinovana merna nesigurnost, merna nesigurnost pri primeni analognih instrumenata sa kazaljkom i digitalnih instrumenata, nesigurnost indirektnih merenja, greka u metodi merenja i korekcija. Merenje ima za cilj da nam pokae kvantitet pojave od interesa. Rezultat merenja nije kompletan ako sa sobom ne nosi informaciju o tanosti. Klasini oblik izraavanja tanosti koristi termin greka merenja.
( x) = X ( M ) X ( S ) apsolutna greka

( x) = ( X ( M ) X ( S ) ) / X ( M ) relativna greka
U prethodnim jednainama je X(M) izmerena vrednost, a X(S) tana vrednost. Osnovni problem u ovoj definicije je to tana vrednost nije poznata. Evaluacija merne preciznosti merna tanost Razliite pojave koje deluju na proces merenja u trenutku merenja prouzrokuju razliku izmeu tane i izmerene vrednosti. Ako su uticaji na merenje sistematski i njihov uticaj je poznat, onda je mogue korigovati rezultat. Tana vrednost se sa nekom verovatnoom nalazi u opsegu oko izmerene vrednosti. irina tog opsega je informacija i mernoj nesigurnosti. 1993 je Internacionalna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization ISO) izdala Vodi za prikazivanje nesigurnosti merenja (Guide to the Expression of Uncertainty of Measurements) u kome su definisane osnovne oznake i relacije, kao i primeri primene. Definicije: Izmerena veliina je centralni element seta koji reprezentuje mernu veliinu. Merna nesigurnost je parametar koji se pridruuje rezultatima merenja. Mernu nesigurnost karakterie disperzija vrednosti koja odgovara standardnoj devijaciji za koju se definie nesigurnost. Nesigurnost merenja u optem sluaju ukljuuje nekoliko komponenti: a) Komponente koje se odreuju is statistike raspodele izmerenih vrednosti i mogu da budu karakterisane eksperimentalnom standardnom devijacijom (ove nesigurnosti u osnovi odgovaraju sluajnim grekama u klasinoj terminologiji).
Standardna nesigurnost tipa A (oznaavamo je sa uA) se odreuje statistikom analizom rezultata koji su odreeni ponavljanjem merenja. Postojanje standardne nesigurnosti se smatra neodreenim i veliina se smanjuje pri poveanju broja merenja. Standardna nesigurnost tipa B (oznaavamo sa uB) se odnosi na komponente nesigurnosti koje nastaju zbog oekivanih dogaaja, tj. Oekivane verovatnoe pojavljivanja (npr.,

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

29

nesigurnost pri oitavanju vrednosti sa instrumenta, nesigurnosti pasivnih elemenata pri merenjima). Ove nesigurnosti odgovaraju sistematskim grekama u klasinoj terminologiji. Ove nesigurnosti treba minimizirati. Standardne nesigurnosti tipa B se odreuju drugaijim postupcima od statistike analize rezultata dobijenih ponavljanjem merenja. Ove nesigurnosti se odreuju pojedinanom analizom merenja, i one ne zavise od broja ponavljanja merenja.

5.1 Fiziko znaenje standardne nesigurnosti


Standardna nesigurnost merne veliine x postoji ako:

a) rezultati merenja imaju normalnu raspodelu, tj. ako se u intervalu odreenom dvostrukom varijansom 2 u odnosu na srednju vrednost merenja x nalazi dve treine rezultata merenja (66.6%). Normalna raspodela, koja se esto naziva i Gausova raspodela, je karakterisana verovatnoom nalaenja rezultata datom jednainom:
1 f ( x) = e 2 (x x)2 2 2

Sluajna raspodela je karakteristika sluajnih dogaaja i karakterie merne nesigurnosti tipa A. b) rezultati merenja imaju uniformnu raspodelu ako sve izmerene vrednosti pripadaju intervalu 2x u odnosu na srednju vrednost merenja x . U ovom sluaju 58% rezultata merenja pripada intervalu 2 u odnosu na centralnu vrednost x , i vai jednaina

= x / 3

Uniformna raspodela esto obuhvata merne nesigurnosti tipa B.

30

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

5.2 Kombinovana standardna nesigurnost uC:


Standardne nesigurnosti tipa A i B su ortogonalne pa je rezultujua nesigurnost data jednainom
uC ( x ) = u 2 A ( x ) + u 2 B ( x ) Proirena nesigurnost. Verovatnoa da se rezultat merenja nalazi u intervalu 2 je relativno mala (66.6% u sluaju normalne raspodele i 58% u sluaju uniformne raspodele). Proirena nesigurnost se definie jednainom U ( x) = kuC ( x) U kojoj su: U proirena nesigurnost, k faktor proirenja, uC kombinovana standardna nesigurnost, i x merna veliina. Shodno tome menjajui faktor proirenja k utiemo na sigurnost da vei broj merenja pripada intervalu koji smatramo sigurnim. Za vrednost k=2 i sluajnu raspodelu dobijamo da je 95% rezultata merenja pripada intervalu 2. Napomena: Merne nesigurnosti mogu da se izraavaju i kao relativne veliine u odnosu na merenu veliinu. U ovom sluaju relativna nesigurnost se dobija kao kolinik apsolutne merne nesigurnosti i srednje vrednosti merenja. Ovo je mogue u svim sluajevima kada je srednja vrednost razliita od 0.

5.3 Odreivanje nesigurnosti direktnih merenja


Odreivanje nesigurnosti tipa B. Procena se zasniva na postojeim informacijama: Specifikacije proizvoaa (klasa tanost elektromehanikog instrumenta, parovi parametara koji karakteriu tanost digitalnog instrumenta, tolerancija pasivnih elemenata), Podaci o kalibraciji na osnovu sertifikata o mernom ureaju Nesigurnosti referentnih podataka iz uputstava za upotrebu Pri svemu ovome se podrazumeva da se merenje vri pri propisanim uslovima!

5.4 Merna nesigurnost tipa B za pokazne analogne instrumente


Greka instrumenta definisana na klasian nain definie mogue odstupanje rezultata merenja od stvarne vrednosti. Ova nesigurnost je: P = K M 100

U ovoj jednaini je K klasa tanosti, a M maksimalna vrednost koju moe da pokae instrument. Odreivanje standardne nesigurnosti oitavanja: Interval {-zmax, zmax} e da ukljui rezultate koji se pojavljuju sa verovatnoom u intervalu {-P, P}. Pri ovome pretpostavljamo da postoji uniformna raspodela. Nesigurnost itanja se odreuje is jednaine:

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

31

uB = =
Primer:

z max k / 100 = M 3 3

Odrediti proirenu mernu nesigurnost voltmetra sa pokretnim gvoem. Pri ovom smatrati da je klasa tanosti K=0.5, maksimalno pokazivanje instrumenta (opseg merenja) M=130 V, i da je faktor proirenja k=2. Pri merenju pokazana vrednost napona je bila 71.1 V. S obzirom da na merenje mogu da utiu temperatura, magnetsko polje, i druge pojave, vano je da se obezbedi da pri merenju sve te smetnje budu u propisanim granicama. Proceniemo prvo standardnu nesigurnost tipa B:

uB =

z max k / 100 0.5 / 100 = M= 130 = 0.375 3 3 3

S obzirom da se radi o merenju napona, merna nesigurnost je u Voltima. Koristei zadati faktor proirenja k=2 dobijamo da je

U x = 71.1 0.75 V .
Ova merna nesigurnost se moe prikazati i kao relativna vrednost. Merna nesigurnost se dobija deljenjem merne nesigurnosti i merenog napona, pa dobijamo da je ona 1.1%.

5. 5 Merna nesigurnost tipa B za pokazne digitalne instrumente


Greka instrumenta P u klasinom smislu se definie kao najvee odstupanje prikazane vrednosti od talne vrednosti. Greka u procentima oitavanja 1 i greka u procentima od opsega 2. Greka pokazivanja je

x =

1
100

X+

2
100

gde je X izmerena vrednost, a M opseg merenja (najvea vrednost koju moe da pokae instrument). Greka u procentima od oitavanja 1 i broj kvantizacionih koraka N. Greka pokazivanja je

x =

1
100

X + NR

gde je R rezolucija instrumenta, tj. vrednost veliine izraena kroz broj kvantizacionih koraka. Interval {-zmax, zmax} e da ukljui rezultate koji se pojavljuju sa verovatnoom u intervalu {-X, X}. Pri ovome pretpostavljamo da postoji uniformna raspodela. Nesigurnost itanja se odreuje iz jednaine:
z u B = = max = 100 3
Primer: Odrediti proirenu mernu nesigurnost digitalnog ampermetra. Pri ovom koristiti podatke proizvoaa (opseg merenja M=200 mA, relativne greke: 0.1% od itanja, 0.05 od opsega). Pri ponavljanja merenja dobijen je

X+

100 3

1 X + NR z max 100 or u B = = = 3 3

32

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

rezultat Ix=60 mA Proceniemo standardnu nesigurnost tipa B:

1
u B = 100

X+

100 3

0 .1 0 .2 60 + 200 100 = 100 = 0.09 mA 3

Ako ukljuimo i faktor proirenja, npr. k=2, dobijamo:

I x = 60.0 0.18 mA, k = 2


Ako mernu nesigurnost izrazimo kao relativnu veliinu dobijamo da je nesigurnost merenja struje od 60 mA 0.3%.

Pokazaemo sada kako se ukljuuje u ovu procenu broj cifara pokazivanja. Potrebno je odrediti mernu nesigurnost tipa B ako je opseg instrumenta M=200 mA, greka oitavanja je 0.1% od broja, a ekran ima 4 cifre. Pokazivanje instrumenta i u Ovom sluaju je Ix=60 mA.

1
u B = 100

X + NR 3

0 .1 2 60 + 200 2000 = 100 = 0.15 mA 3

Shodno tome sa faktorom proirenja 2 dobijamo konano:

I x = 60.0 0.3 mA, k = 2


U ovom sluaju dobijamo da relativna nesigurnost pri merenju struje od 60 mA iznosi 0.5%.

5. 6 Procena nesigurnosti merenja tipa A


Procena nesigurnosti tipa A je slina evaluaciji sluajne greke u klasinoj metrologiji. Procena nesigurnosti je bazirana na statistikoj analizi n nezavisnih i jednako tanih ponovljenih merenja (n1). U ovom sluaju pretpostavljamo da je tana vrednost veliine od interesa jednaka srednjoj vrednosti (aritmetikoj sredini) pojedinanih rezultata merenja. Merna nesigurnost je shodno tome:
u A ( x) = ( X ) =
n 1 1 n ( xi x ) 2 , x = n xi n(n 1) i =1 i =1

Gde je n broj ponavljanja merenja veliine x. Ova procedura ima smisla samo ako je broj merenja vei od 10.
Primer Odrediti mernu nesigurnost ako su u toku ponavljanja merenja napona dobijeni sledei naponi: 5.0009, 5.0019, 4.9992, 4.9998, 5.0011, 4.9989, 5.0007, 5.0003, 4.9995, 5.0014 u Voltima. Opseg mernog instrumenta je M=10 V, tanost oitavanja je 0.01%, a tanost opsega je 0.005%. Procenjena tana vrednost merenja je:

UX =

1 n U i = 5.00037 5.0004 V n i =1

Procenjena merna nesigurnost tipa A je:

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

33

u A,U X = ( X ) =

n 1 (U Xi U x ) 2 = 0.00032 V n(n 1) i =1

Procenjena merna nesigurnost tipa B je:

1
u B ,U X = 100

X+

100 3

0.01 0.005 5.0005 + 10 0.0005 + 0.0005 100 = 100 = = 0.00058 V 3 3

Kombinovana nesigurnost je:

uC ,U X = u 2 A,U X + u 2 B ,U X = 0.00032 2 + 0.000582 = 0.00066 V


Ako se ovaj rezultat proiri (k=2) dobijamo proirenu nesigurnost

U X = 5.0004 0.0013 V; k = 2
Konano, moemo napisati i da je izmereni napon UX = 5.000037 V sa nesigurnou od 0.026%, i faktorom proirenja k=2.

5.7 Procena nesigurnosti indirektnih merenja


Indirektna merenja su procedure pro kojima nam rezultati merenja veliine X omoguuju da primenom poznate relacije Y=f(X) odredimo veliinu Y. Pri ovome veliina od interesa moe da zavisi od N veliina Xi, i=1,2, .., N. Ako je Y = f ( X 1 , X 2 ,.., X N ) tada postoji i funkcionalna jednaina y=f(x1,x2,..,xN), gde su x1, x2, .., xN procenjene vrednosti veliina X1, X2, .., i XN. U ovom sluaju je merna nesigurnost za meusobno nekorelisane promenljive

uy =

( x
i =1

u xi ) 2

gde je uy kombinovana standardna nesigurnost promenljive y, a uxi je kombinovana standardna nesigurnost veliine xi.
Primer: Procena merne nesigurnosti otpora koristei voltmetar i ampermetar. Digitalni voltmetar moe da meri u opsegu od 200 mV, 0.1% je tanost oitavanja, a 0.05 tanost opsega. U toku merenja napon je Ux=150 mV. S obzirom na podatke je merna nesigurnost voltmetra

0 .1 0.05 150 + 200 100 = 0.14 mV ili 0.1% uU = 100 3


Analogno ampermetar moe da meri u opsegu do 1.2 A, klasa tanosti je K=0.5, i struja u toku merenja je Ix=0.4 A. Merna nesigurnost ampermetra je

ui =

0.1 1.2 = 0.0034 A ili 0.87% 3

Standardna nesigurnost merenja otpornosti V-A metodom je:

34

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

uRx = (

(U / I (U / I U 1 uU ) 2 + ( u I ) 2 = ( uU ) 2 + ( 2 ui ) 2 = 3.2 m ili 0.88% U I I I

Ako uvedemo i proirenu nesigurnost sa koeficijentom proirenja k=2 dobijamo da je veliina od interesa: Rx= U/I = 0.375 6.4 m; k=2, ili Rx= 0.375 sa tanou od 1.7% i faktorom proirenja k=2.

Primer: Odrediti mernu nesigurnost merenja snage trofazne mree: Px = P1 + P2 + P3. Vatmetar koji se koristi za merenje ima opseg od 2400 W, klasa tanosti je 0.5, a snage koje se mere su P1 = 1600 W, P2 = 1200 W, i P3 = 2000 W. Prvo emo odrediti standardi nesigurnost instrumenta:

u P1 = u P2 = u P3 =

0.5 2400 = 6.9 W 100 3

Standardna nesigurnost snage je ako koristimo tri vatmetra:

u Px = (

( P + P2 + P3 ( P + P + P3 ( P + P + P3 1 u P3 ) 2 = 12 W u P2 ) 2 + ( 1 2 u P1 ) 2 + ( 1 2 P P2 P3 1

Uzimajui i faktor proirenja 2 dobijamo da je PX=P1+P2+P3=4800 W 24 W, ili ako se koristi relativna nesigurnost PX=4800 W sa nesigurnou od 0.5%.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

35

6. ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI


Analogni elektrini merni instrumenti pretvaraju energiju koja potie od elektrine ili magnetske sile u mehanika ili termika dejstva. Najee se primenjuje elektromehaniko dejstvo elektrine struje, kod kojeg elektrina struja i magnetsko polje generiu mehaniku silu koja na pogodan nain pokree kazaljku u odnosu na skalu na kojoj se oitava vrednost elektrine veliine.
Vrsta Magnetoelektrini Primena Za merenje struje jednosmerne Dejstvo Izmeu struja i stalnog magneta Primeri Instrument sa pokretnim kalemom Instrument sa unakrsnim kalemom Instrument sa pokretnim magnetom Instrument sa pokretnim gvoem Elektrodinamiki instrument Ferodinamiki instrument Instrument sa zagrevanom icom Bimetalni instrument Instrument sa termopretvaraem Kvadratni elektrometar

Feromagnetski Elektrodinamiki Termoelektrini

Za merenje jednosmerne i naizmenine struje Za merenje jednosmerne i naizmenine struje Za merenje jednosmerne I naizmenine struje

Izmeu struje i komada gvoa Izmeu dve struje Termiko dejstvo struje

Elektrostatiki Indukcioni

Za merenje jednosmerne i naizmenine struje Za merenje jednosmerne i naizmenine struje

Elektrostatiko polje Naizmenino polje elektromagnetsko

Multicelularni voltmetar Indukcioni instrument

Tabela II: Osnovne vrste elektrinih mernih instrumenata

U ovom izlaganju je panja posveena instrumentima sa pokretnim kalemom, instrumentima sa pokretnim gvoem, i elektrodinamikim instrumentima.

6.1 Opte karakteristike


Na instrumentu su uobiajeno navedeni osnovni elementi o instrumentu: klasa tanosti, vrsta struje koju instrument meri (jednosmerna, naizmenina), probojni napon, poloaj instrumenta pri merenju, i slino. Konstrukcija ovih instrumentacija je jednostavna, i oni su vrlo pouzdani u primeni. Neki instrumenti su specifino namenjeni merenju pojedine elektrine veliine (ampermetar, voltmetar, ommetar, logometar - odnos dve elektrine veliine). S obzirom da se pravilnim povezivanjem za pasivne elektrine veliine relativno lako pretvara Ampermetar u Voltmetar ili Ommetar se koriste multimetri (multimetri i avometri) koji menjaju svoju namenu jednostavnom promenom poloaja preklopnika.

36

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

6.2 ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI ZA JEDNOSMERNU STRUJU


Instrumenti sa pokretnim kalemom koriste mehaniko dejstvo merene veliine na pokretni deo instrumenta. Ovo dejstvo rezultuje relativnim kretanjem pokretnog dela sa kazaljkom koja je kruto spojena sa pokretnim delom u odnosu na nepokretni deo instrumenta. Otklon kazaljke zavisi direktno od merene veliine. Da bi kazaljka bila stabilna neophodno je mehanikom konstrukcijom obezbediti da pri delovanju elektrine sile kazaljka ostane u poloaju ravnotee. To se postie ugradnjom mehanizma koji rezultuje otpornim momentom. To se najee realizuje mehanikom oprugom. Otporni moment 1 kazaljka, 2 skala, 3 stalni magnet, 4 vraa kazaljku u nulti poloaj kada su ulazi podeavanje nultog poloaja kazaljke, 5- spiralna opruga, 6 pokretni kalem, 7 jezgro od mekog otvoreni, tj. kada na ulaze instrumenta ne dovodimo elektrinu veliinu. U instrument gvodja, 8 leaj osovine pokretnog kalema se ugrauje i sistem koji priguuje oscilacije kazaljke, a dejstvo tog sistema nazivamo priguni moment. Umesto materijalne kazaljke u nekim instrumentima se koristi svetlosni mlaz, jer se time umanjuje inercija pokretnog dela to je vrlo povoljno za merenje jako malih elektrinih veliina. Vrlo je vano da se pri merenju kazaljka posmatra upravno da ne bi dolo do greke u oitavanju. Da bi se obezbedilo da pre merenju posmatranje bude upravno postavlja se ogledalo, kako bi posmatra menjao ugao gledanja sve dok se ne poklope kazaljka i njen lik u ogledalu. U instrumente vee tanosti (npr. klasa tanosti 0.5 ili manja) se uvek ugrauju vrlo tanke kazaljke (npr. nit, svetlosni sistem). Skale mogu biti badarene na razne naine u zavisnosti od potrebe (linearne, eksponencijalne, logaritamske, kvadratne i slino). Linearna skala ima sasvim jasne prednosti, a treba oitati pokazivanje instrumenta u drugoj i treoj treini skale. Za merenje malih veliina je pogodna logaritmska skala. Za oitavanje u treoj treini je vea rezolucija kvadratne skale u odnosu na linearnu. Za merenje jednosmerne struje koriste se instrumenti sa pokretnim kalemom i nepokretnim magnetom, i instrumenti sa unakrsnim kalemovima (magnetoelektrini logometri). Instrumenti sa pokretnim magnetom se ponaaju slino kao i instrumenti sa pokretnim kalemom: razlika je to je pokretni deo magnet, a nepokretni deo namotaj. Instrument sa pokretnim kalemom reaguje na interakciju magnetskog polja stalnog magneta (2) i magnetskog polja koje nastaje kada postoji struja kroz namotaj (1) koji se nalazi u polju stalnog magneta. Deo (3) je od magnetskog materijala. Na slici su prikazane linije magnetske indukcije B. Pokretni deo je sklop kruto vezane kazaljke i namotaja. Kalem ima pravougaone strane i popreni presek namotaja moe da ima razliite pravce u odnosu na linije magnetske

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

37

indukcije koja potie od stalnog magneta. Na namotaj deluje sila koja se moe izraziti formulom:
F=N I Bl

gde je N broj namotaja, B magnetska indukcija koja potie od stalnog magneta, I jaina struje kroz namotaj, i l duina strane pravougaonika koja je upravna na radijalno magnetsko polje. Ako je duina stranice pravougaonika koja je paralelna sa radijalnim poljem h, magnetski moment je dat jednainom:
M 1= F h = N I B l h

S obzirom da je fluks magnetske indukcije kroz povrinu namotaja 0 = N l h B = N S B dobijamo da je magnetski moment koji deluje na pokretni deo instrumenta M l = 0 I proporcionalan jednosmernoj struji kroz kalem. Magnetskom momentu se suprotstavlja otporni moment (opruga oznaena brojem 5 na slici) koja se bira tako da momenat bude linearno zavistan of ugla okretanja. Shodno tome je momenat je M 2 = D , gde je D krutost, a ugao obrtanja kalema. U ravnotenom poloaju je zbir momenata u odnosu na osu obrtanja M 1 + M 2 = 0 pa dobijamo da je ugao skretanja kazaljke proporcionalan struji I: Odnos C i = D/ 0 de naziva strujna konstanta i izraava u A/rad. Strujna osetljivost instrumenta Si je reciprona vrednost strujne konstante i izraava se u radijanima po Amperu. Ako se ovakav instrument koristi za merenje promenljive struje kazaljka e samo ako su
I= D 0

= Ci

promene spore pratiti promene. Samo pri vrlo sporim promenama instrument e pratiti pozitivnu poluperiodu promena sa grekom koja zavisi of dinamikih (inercijalnih) karakteristika ureaja. Ako su promene struje brze instrument e pokazivati srednju vrednost struje. Pri primeni ovakvog ureaja za merenje naizmenine (prostoperiodine struje) srednja vrednost je nula, pa e instrument pokazivati manje ili vee oscilacije oko nule.
ica namotaja je uobiajeno od bakra iji je temperaturni koeficijent otpornosti pozitivan (0.4 %/K), tj. otpornost kalema Rk se poveava za 0.4 procenta pri poveanju temperature ice za 1 K. U primeni ureaja promene temperature su vee (npr. 10%), pa se otpornost instrumenta menja i za nekoliko procenata. Neophodno je kompenzovati ove promene. Kompenzacija se vri otpornikom R g koji se redno povezuje na namotaj kalema, a ima otpornost nekoliko puta veu od otpornosti samog namotaja. Zbir otpornosti namotaja i kompenzacionog otpora je unutranja otpornost instrumenta ( RG = R g + R k ).

6.3 Ampermetar sa pokretnim kalemom


Kalem instrumenta je od tanke bakarne ice, pa je otpornost vrlo mala, i maksimalna struja kojoj odgovara punom otklonu kazaljke se kree od 10 A do 1 mA, a samo u retkim sluajevima do 25 mA. Unutranja otpornost instrumenta RG je za te instrumente u opsegu od 5 do 5000 . Da bismo mogli da merimo vee struje neophodno je instrumentu paralelno povezati otpornost. Tu paralelnu otpornost nazivamo ant. Otpornost anta treba da bude manja od unutranje otpornosti instrumenta da bismo mogli da merimo vee struje od gore

38

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

navedenih vrednosti. Na slici je prikazana ema instrumenta sa pokretnim kalemom. Kao to je ve reeno unutranja otpornost instrumenta RG je zbir otpornosti otpornika za temperatursku kompenzaciju Rk i otpornost namotaja Rg. I0 je struja maksimalnog otklona. R je otpornost anta koji ja paralelno vezan instrumentu. Sada je otpornost anta odreena maksimalnom strujom koju elimo da merimo I: Uobiajeno se prave instrumenti sa vie opsega, a opsezi se biraju preklopnikom. Od nekoliko poznatih elektrinih ema najvie se koristi univerzalni ili Eyrtonov ant, koji je prikazan na
R = R0 I 0 I - I0

slici. Jednostavnim algebarskim operacijama koje se dobijaju primenom Kirhofovih zakona ili na drugi nain se mogu odrediti otpornosti koje treba koristiti da bi se dobili odreeni opsezi za merenje. Takoe, koristei prikazanu emu u praksi je mogue proiriti ili smanjiti opseg merenja koristei otpornike koji se postavljaju izvan instrumenta. Otpornost anta kada je preklopnik u poloaju 3 je: R = R 1 + R 2 + R 3 = R G
I0 I3 - I0

U poloaju 2 vai jednaina

( R1 + R 2 )( I 2 - I 0 ) = ( R3 + R0 ) I 0
U poloaju 1 vai jednaina

R1 (I - I 0 ) = ( R 2 + R3 + RG ) I 0 .
Koristei prethodne jednaine mogue je za zadate vrednosti struje I, poznatu unutranju otpornost RG i struju maksimalnog otklona I0 odrediti otpore Ri, i=1,2,3. Pri merenju struje vano je potovati sledea pravila: 1) ampermetar vezivati redno u merno kolo; 2) potovati polaritet prikljuaka; 3) na poetku merenje ampermetra postaviti u opseg za merenje najveih struja, a zatim po potrebi smanjivati opseg; 4) merenje obavljati u poslednjoj treini skale.
3

2 1

Ampermetri se prave za razliite opsege merenja od 0.1 A do 20 A, a za posebne potrebe i za mnogo vee opsege. Za merenje veih struja tzv. ant otpornik se postavlja van kuita, dok je za manje struje ant i kuitu instrumenta. Klasa tanosti je ampermetra sa pokretnim kalemom je uobiajeno u opsegu 0.1 do 2.5.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

39

6.4 Voltmetar sa pokretnim kalemom


Instrument sa pokretnim kalemom se moe iskoristiti za realizaciju voltmetra za merenje jednosmerne struje, ali je potrebno poveati unutranju otpornost instrumenta. Merenje napona se iskljuivo vri paralelno potroau, pa je potrebno da unutranja otpornost bude mnogo vea od otpornosti potroaa, da bi struja kroz potroa zapravo bila nepromenjena. Naponski opseg samog ampermetra za jednosmernu struju je U 0 = RG I 0 , pa koristei napred navedene vrednosti za maksimalnu struju otklona I0 i unutranju otpornost instrumenta RG dobijamo U0 u opsegu koji je manji od 1 V. Povezivanjem otpornika Rp dobijamo proireni otpor za merenje, i on iznosi
U = ( R p + RG ) I 0

odakle se lako izraunava otpornost Rp koje treba iskoristiti za proirenje opsega. Koristei oznake na slici, prethodna jednaina dobija oblik
Rp= RG ( U -U 0 ) U0
Rp= U I0 - RG

Pri ovome je U0 je napon punog otklona ampermetra za jednosmernu struju sa pokretnim kalemom. Kolinik RG/U0 nazivamo karakteristina otpornost voltmetra. Ova veliina se izraava u /V i odgovara otpornosti predotpornika kojim se postie puno skretanje mernog opsega voltmetra za 1 V. Tipine vrednosti karakteristine otpornosti su izmeu 200 /V do 200 k/V, koje odgovaraju struji punog otklona od 5 mA do 5 A. Ove vrednosti pokazuju veliku pogodnost primene magnetoelektrinih instrumenata u kolima male potronje. Slino ampermetrima i voltmetri se prave tako da rade u vie opsega, a na slici je prikazana najea ema povezivanja predotpornika. Ve je reeno da treba koristiti to je veu moguu otpornost voltmetra da se ne bi menjao reim rada u strujnom kolu u kome se meri napon, ali to moe da dovede to toga da skretanje bude u prvoj treini u kojoj su greke najvee, pa zato treba izmeriti napon u vie opsega i proceniti greku koju unosi voltmetra pri merenju.
U max ( poloaj 3) = ( R1 + R2 + R3 + RG ) I 0 max U max ( poloaj 3) = ( R1 + R2 + RG ) I 0 max U max ( poloaj 3) = ( R1 + RG ) I 0 max

Voltmetri za merenje jednosmernog napona se koriste za merenje napona od 50 mV do 500 V sa predotpornicima koji su ugraeni u kuite, dok se za merenje veih napona koriste posebni prikljuci na voltmetru koji omoguuju primenu spoljnih predotpornika.

40

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Klasa tanosti ovih jednosmernih voltmetara sa pokretnim kalemom je uobiajeno od 0.1 do 2.5. Pri merenju treba uvek voditi rauna o polaritetu, a merenja treba obavezno zapoeti sa preklopnikom u poloaju koji omoguuje merenje najveih napona tj. na najveem opsegu.

6.5 Ommetar sa pokretnim kalemom


Ukoliko se u rednom elektrinom kolu nalaze: 1) izvor koji se ponaa kao idealan naponski izvor, 2) ampermetar, i 3) otpornik tada e skretanje kazaljke ampermetra zavisiti samo od vrednosti otpornika, poto su svi ostali elementi nepromenljivi. Skretanje instrumenta, tj. struja koju meri ampermetar je odreena Omovim zakonom, I=U/R. Ova injenica omoguava da primenjujemo ampermetar sa pokretnim kalemom u kolu jednosmerne struje za merenje otpora, i da pri tome direktno itamo vrednosti otpora na za to badarenoj skali. S obzirom da je otpornost nepoznatog otpornika R inverzno proporcionalna struji, skala instrumenta je nelinearna. Instrument pokazuje otpornost R=0 kada merno kolo koje sadri pomenuti naponski izvor i ampermetar je i kratkom spoju. U ovom sluaju imamo puno skretanje, pa struja maksimalnog otklona odgovara otporu R=0. Struja minimalnog otklona, tj. I=0 odgovara otvorenom kolu. Jednostavna konstrukcija prikazana na slici ukljuuje i otpornik Rp u rednom kolu, kao i prekida. Postavljanjem prekidaa u poloaj "1" formiramo redno kolo u kome podeavanjem promenljivog otpornika Rp podesimo da skretanje bude maksimalno, tj. pokazivanje ampermetra unutranje otpornosti Rg jednako struji maksimalnog otklona. Prekida u poloaju "1" je ekvivalentan prikljuivanju spoljnog nepoznatog otpora koji ima otpornost 0, tj. R=0. Prebacivanjem preklopnika u poloaj "2", odnosno otvaranjem prekidaa ostaje nam kolo u kome struja odgovara ukupnoj otpornosti koja ukljuuje i nepoznatu otpornost R. Na osnovu ovih razmatranja imamo sledee jednaine:
I0= U U , I= R + R p + Rg R p + Rg

Ako obeleimo odnos struje I u kolu kada je prekida u poloaju "2", i struje I0 sa (ugao skretanja kazaljke instrumenta), tj. = I / I 0 , i izrazimo otpornost podeljivog otpornika Rp preko napona izvora, struje maksimalnog otklona i unutranjeg otpora (nepromenljivih veliina u kolu) R p = U / I 0 - R g > 0 dobijamo konani izraz za nepoznatu otpornost U 1- R= I0

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

41

Koristei ovu jednainu vri se graduisanje (badarenje) skale instrumenta sa pokretnim kalemom tako da na skali direktno itamo vrednosti otpora. Umesto potenciometra Rp esto se u instrument ugrauje komad mekog gvoa kojim se menja osetljivost instrumenta. Ovo meko gvoe se naziva magnetski ant i njime se menja procep u magnetskom kolu u kome se nalazi pokretni kalem. Podeavanje instrumenta je obavezno pre poetka merenja, specijalno zbog toga to primenjena baterija u toku vremena menja napon. Slino ampermetrima i voltmetrima, i ommetri se prave sa vie opsega. Tipina konstrukcija ommmetra sa tri skale je prikazana na slici.

6.6 Instrumenti sa unakrsnim kalemovima


Kod instrumenata sa unakrsnim kalemovima (magnetoelektrinih logometara) pokretni deo se sastoji od dva kruto vezana kalema pomerena za ugao 2 , koji zamenjuju ranije opisani jedna kalem. Ovi kalemi se nalaze u polju stalnog magneta kod koga su nastavci od mekog gvoa tako projektovani da magnestko polje bude nehomogeno, pa to rezultuje neravnomernim fluksom kroz geometrijski iste povrine. Gustina magnetskog fluksa dostie maksimalnu vrednost u sredini procepa, dok prema krajevima opada po priblino kosinusnom zakonu. S obzirom na ovu pojavu obrtni magneto-elektrini momenti nisu jednaki na dva namotaja. U optem sluaju je
M 1 = k1 I 1 f 1 ( ) , M 2 = k 2 I 2 f 2 ( )

gde su k1=S1N1, i k2=S2N2 proizvodi povrine i broja zavojaka kalema 1 i 2, a f1(), i f2() funkcije koje definiu promenu gustine magnetskog fluksa du vazdunog procepa. U poloaju ravnotee momenti se izjednae, pa dobijamo da je ugao skretanja sistema od dva kalema odreen jednainom = f ( I 1 / I 2 ) . Ovi instrumenti su od posebnog interesa za merenje odnosa dve veliine, jer ugao skretanja direktno zavisi od tog odnosa. Potronja ovih instrumenata je neto vea s obzirom na prisustvo dva kalema. Uticaj temperature, stranog magnetskog polja, i drugih poremeaja je vrlo slian instrumentima sa jednim pokretnim kalemom. Na slikama su prikazani instrumenti sa unakrsnim kalemima za merenja otpornosti, i to ema na levoj strani za merenja veih, a ema na desnoj strani za merenje manjih otpornosti. U rednom spoju na desnom panelu slike su struje
I1= U R p ( I1 + I 2 ) R1 + R e , I2= U R p ( I1 + I 2 ) R2 + R x

42

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

Pri ovome je Re poznata etalonska vrednost otpornika. Sada direktno dobijamo da je skretanje instrumenta = f ( I1 / I 2)

+ = f ( R2 R x ) R1 + R e
U paralelnom spoju na levom panelu slike je
I1= U ( R x + R1 ) U , I2= R1 R p + R x R p + R x R1 ) R2

pa se za ugao skretanja dobija


= f (
R2 ( R x + R1 ) ) R1 R p + R x R p + R x R1

6.7 Galvanometri
Galvanometri su izuzetno osetljivi elektrini elementi koji su upotrebljivi za merenje jako malih struja (10-12 A) i jednosmernih napona (10-9 V). Pri ovome je potronja instrumenta vrlo mala i dostie 10-11 W. Koriste se kod metoda direktnog poreenja jednosmernih struja i napona (kompenzacione metode) ili kao osetljivi indikatori ravnotee (nul-detektori).
Galvanometar sa pokretnim kalemom se u sutini ne razlikuje od ranije opisane konstrukcije. Analizirajui izraz sa osetljivost uoavamo da poveanjem magnetske indukcije B, brojem namotaja N i smanjenjem krutosti opruge D poveavamo osetljivost. Osim poveanja broja navojaka ostale elemente je sloeno poveati, pa je reenje naeno u mehanikoj konstrukciji. Produena je kazaljka tako da je rezolucija jako poveana, a istovremeno je smanjena njena inercija - svetlosna kazaljka. Balistiki galvanometar je po konstrukciji slian galvanometru sa pokretnim kalemom, ali je povean moment inercije pokretnog dela. Na taj nain balistiki galvanometar moe meriti vrlo male koliine elektriciteta koje prou kroz zavojke kalema za vrlo kratko vreme, na primer pri punjenju ili pranjenju kondenzatora. Posmatramo maksimalni otklon, jer e se sistem vratiti u ravnoteu. Smisao vee inercije je da instrument sa kanjenjem prikae veliinu, ali se zadri na maksimumu dovoljno dugo da moemo oitati vrednost. Ovaj maksimalni otklon nazivamo balistiki otklon. Fluksmetar je ureaj kod kog je otporni moment zanemarljivo mali, i moemo smatrati da ne postoji. Komponenta priguenja je u ovom instrumentu takoe jako mala. Teimo da

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

43

komponenta elektromagnetskog momenta bude to je mogue vea, to postiemo minimizacijom otpora namotaja i spoljnog otpora. Na ulaz ovog instrumenta se postavlja dodatni kalem sa N navojaka kroz koji merimo fluks. Instrument meri promenu fluksa. Instrument e ostati na novoj vrednosti koja kasni u odnosu na promenu fluksa, i nova promena se moe oitati tek kada se promeni fluks kroz probni namotaj vezan na ulaz instrumenta. Razlika u skretanju instrumenta na poetku i na kraju merenja je proporcionalna razlici promene fluksa kroz N navojaka probnog kalema.

7. INSTRUMENTI ZA MERENJE NAIZMENINIH STRUJA I NAPONA


Jedan od oblika promenljivosti struje i napona koji je od posebnog znaaja je harmonijska, tj. prostoperiodina funkcija. Takoe, s obzirom da je mogue svaku sloenu funkciju aproksimirati algebarskom sumom prostoperiodinih funkcija ovo razmatranje ima i iri znaaj. Napon koji se menja u skladu sa prostoperiodinom funkcijom se moe opisati jednainom:

u ( t ) = U m sin t

U jednaini je Um maksimalna vrednost promenljivog napona, kruna uestanost, t vreme, a u(t) trenutna vrednost napona. Za prostoperiodino promenljivi napon definiemo srednju i efektivnu vrednost u toku pozitivne poluperiode.
U sr = 2U m T
T/2

sin tdt =
0

2U m

, U ef =

T/2

sin t
2 0

dt =

Um 2

Ako bi posmatrali srednju vrednost u toku cele periode, ta vrednost bi bila Usr=0. Da bismo mogli da primenimo instrument sa pokretnim kalemom za merenje ove vremenski promenljive elektrine veliine obavezno je da struju ili napon, koja povremeno menja smer a stalno menja intenzitet pretvorimo u jednosmernu vremenski promenljivu veliinu.

7.1 Ispravlja
Jedna od najjednostavnijih elektronskih komponenti koja se najee realizuje kao spoj jednog poluprovodnika u kome su dominantni nosioci struje upljine (p - tip) i drugog poluprovodnika u kome su dominantni nosioci elektroni (n - tip) se naziva dioda (sl. 1). Dioda ima usmerako dejstvo. Praktino, u idealizovanom obliku moemo diodu zameniti zanemarljivo malim otporom ako je na krajeve doveden napon koji je vei od polarizacionog napona p-n spoja (u0.6 V), tj. beskonano velikim otporom ako je na krajeve doveden napon koji je manji od napona polarizacija spoja, ili je suprotnog polariteta. Na slici 1 je prikazan oblik struje koju registruje ampermetar koji je redno vezan u kolo sa diodom ako su promene napona spore u odnosu na sl. 1: ematski prikaz usmerakim elementom kola sa

44

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

inercijalne karakteristike sistema sa pokretnim kalemom. Treba primetiti da je u ovom kolu struja u fazi sa naponom, i da na izlazu napon postoji samo kada je primenjeni napon u(t) vei od napona polarizacije. Drugim reima periodu u kojima registrujemo struju odgovaraju periodima u kojima je napon u(t) > 0.6 V. Ako smatramo da je napon brzo promenljiv u odnosu na inercijalne karakteristike instrumenta sa pokretnim kalemom, instrument e pokazivati srednju vrednost struje u kolu.
sl. 2: Trougaoni periodini signal

Srednja vrednost struje je proporcionalna kvadratu efektivne vrednosti prikljuenog napona za male napone polarizacije diode. U oblasti napona U < 0.5 V statika karakteristika diode se moe aproksimirati kvadratnom funkcijom:
i= 1 R0 (u + k u 2 )

U prethodnoj jednaini je i trenutna vrednost struje, u trenutna vrednost napona, R0 otpornost diode za napon u=0, i k konstanta diode. Ako je prikljueni napon prostoperiodina funkcija (sl. 1), srednja vrednost struje je: Ako zamenimo izraz za struju u jednainu za srednju vrednost dobijamo:

I sr =
I sr = 1 R0 (

1 T i dt T 0

2 T T kU 2 k U2 Um m m=k U0 2 t d t )= sin t d t + sin 2 R0 T T R0 0 0

Pri ovome smo koristili da je U efektivna vrednost prikljuenog prostoperiodinog napona. U oblasti veih napona karakteristika diode je priblino linearna, pa je srednja vrednost struje koju bi registrovao instrument
1 Um I sr = ( T Rp
T/2

Um sin t d t + Ri 0

T/2

sin t d t ) =

Um

R p Ri

2U U sr = , Ri R p 2 Rp Rp

U prethodnoj jednaini je zanemaren lan koji sadri recipronu vrednost otpora inverzno polarisane diode, jer je taj lan mnogo manji od lana koji sadri recipronu vrednost otpora direktno polarizovane diode. Pokazivanje instrumenta je shodno tome srazmerno efektivnoj vrednosti prikljuenog napona. Koristei ovaj rezultat moemo badariti skalu instrumenta prikljuivanjem prostoperiodinog napona poznate efektivne vrednosti. Pri ovome treba voditi raina da ovako badaren instrument pokazuje tane vrednosti samo ako se mere prostoperiodini signali, dok za druge periodine signale unosi sistematsku greku. Kvantitativna procena sistematske greke se izraava koristei tzv. faktor oblika. Faktor oblika se definie kao odnos srednje i efektivne vrednosti signala. Za prostoperiodini signal je faktor oblika /2 2 1.11 . Za drugaije signale faktor oblika ima druge vrednosti. Posmatraemo primer testerastog napona prikazanog na slici 2. da bismo ukazali na potencijalnu greku pri merenju. U ovom sluaju srednja i efektivna vrednost su:

Beleke sa predavanja Elektrina merenja


T T

45

U 1 U2 U 1 , U ef = 2 t 2 dt = U sr = U / T t dt = 3 T 0T 2 T0

Prema tome dobijamo da je faktor oblika za testerasti napon jednak 1.5. Sistematska greka tj. faktor izoblienja u odnosu na prostoperiodini signal, se definie kao relativno odstupanje od faktora oblika za prostoperiodini signal:

k - k pp 1.5 - 1.11 = .11 = 0.35 1 k pp

gde je k faktor oblika za mereni signal (u prikazanom primeru testerasti napon), kpp faktor oblika za prostoperiodini signal. Vidimo da je odstupanje u odnosu na badarenu skalu reda 35%. Osnovno kolo sa jednom diodom nije primenljivo u praksi jer bi negativna poluperioda mogla da oteti instrument, pa se u kolo postavlja dodatna dioda (gornja slika) koja omoguuje da u toku negativne poluperiode struja postoji kroz otpornik RP, tj. kroz granu koja sadri instrument sa pokretnim kalemom nema struje. U ovom kolu struja kroz instrument postoji samo u toku pozitivne poluperiode. Jednostavnim povezivanjem dve ili etiri diode, i primenom transformatora sa dve diode, ili Grecovog spoja (etiri diode ili dve diode i dva otpornika) moemo da merimo dvostrano ispravljeni signal. Na slikama je prikazan Grecov spoj (etiri diode), ili dve diode i dva otpornika. Ovaj spoj omoguuje da u periodu pozitivne poluperiode vodi jedan par

sl. 7: ema voltmetra sa Grecom i instrumentom sa pokretnim kalemom

sl. 3: Voltmetar sa jednostranim ispravljanjem za merenje naizmeninih veliina; sl. 4: ema Grecovog spoja sa etiri diode; sl. 5: ema dvostranog ispravljaa sa dve diode i transformatorom; sl. 6: ema dvostranog ispravljaa sa dve diode i dva otpornika.

46

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

dioda, ili dioda i otpornik, dok u periodu negativne poluperiode provode preostale dve komponente u sistemu. U elektrinom kolu sa transformatorom provodi ili jedna ili druga dioda u zavisnosti od polarizacije. Pri merenju Grecov spoj ima prednosti u odnosu na druga dva reenja, iako postoji pad napona na diodama (napon direktne polarizacije na dve redno vezane diode). Elektrina ema tipine konfiguracije komercijalnih voltmetara za merenje naizmenine struje je prikazana na slici. Potpuno analogno mernim instrumentima za merenje jednosmernih napona i struja i instrumenti sa pokretnim kalemom za merenje naizmeninih veliina se prave za vis mernih opsega, a i u ovom sluaju se koriste otpornici kao sto je to ranije pokazano (Eyrtonov ant). Komercijalni ampermetri i voltmetri omoguuje merenje struja u opsegu od 0.1 mA do 6 A, i napona u opsegu od 1 do 1000 V. Frekvencijski opseg ovih instrumenata je ogranien na priblino 20 kHz, pre svega zbog kapacitivnih smetnji u poluprovodnikim elementima. Najvei nedostatak ovih instrumenata je greka (klasa tanosti 1 do 5) i sistematsko odstupanje rezultata za signale koji su razliiti od prostoperiodinih signala. Za merenje malih signala je vrlo teko primeniti prikazane instrumente, a u nekim sluajevima i nemogue jer su smetnje (um) koje prate signal toliko velike da ih je pri merenju teko razdvojiti od merenog signala. U tom cilju pogodno je primeniti elektronske elemente za primarnu obradu signala, odnosno primeniti neke od elektronskih sklopova koji mogu da selektivno pojaaju eljeni signal.

8. INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM


Instrumenti sa pokretnim gvoem koriste efekat magnetskog polja koje stvara elektrina struja u kalemu. Magnetsko polje kalema pokree meko gvoe koje je postavljeno tako da se moe obrtati oko ose. Pomeranje (obrtanje) je rezultat odbijanja istoimenih polova magneta (jedna magnet je nepokretan i uvren za kalem, a drugi je obrtan. Meko gvoe postaje magnet u magnetskom polju. Kod ovih instrumenata opruga obezbeuje uravnoteenje koristei konstrukciju koja je ve opisana kod instrumenata sa pokretnim kalemom. Pri merenju jednosmerne struje I energija magnetskog polja je
W m= 1 L I2 2

gde je L induktivnost kalema. Pri obrtanju mekog gvoa menja se induktivnost pa imamo da je magnetski moment
M 1= d Wm 1 2 d L = I d 2 d

Istovremeno usled promene ugla dolazi do promene momenta koji stvara opruga M 1 = - D , pa dobijamo da je ugao obrtanja

=
Instrument sa pokretnim gvoem

1 2 d L I 2D d

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

47

Ugao skretanja kazaljke je srazmeran kvadratu merene jednosmerne struje, pa je zato potrebno skalu badariti koristei kvadratnu podelu. Konstrukcijom ureaja moe da se utie na oblik i relativni poloaj mekog gvoa u odnosu na namotaj, i u tom sluaju je mogue napraviti i ureaj kod kog je linearnost obezbeena u opsegu od 20% do 100% od punog skretanja. Pri merenju naizmenine struje i(t) trenutna vrednost momenta usled struje kroz kalem je:
m1 ( t ) = 1 2 dL i 2 d

Jednaina pokazuje da brzina promene magnetskom momenta odgovara brzini promene struje i(t) u sluaju sporih promena. Pri brzim promenama struje, a s obzirom na inerciju pokretni deo instrumenta ne moe da prati promene, ve zauzima poloaj odreen srednjom vrednou momenta usled magnetskog polja i opruge. Srednja vrednost magnetskog momenta je:
M 1= 1 T
T

m ( t ) d t= 2 I2
1 0

dL d

pri emu je struja I efektivna vrednost promenljive struje. U poloaju ravnotee je

1 2dL I 2D d

Prethodna jednaina ukazuje da je skretanje instrumenta srazmerno kvadratu efektivne vrednosti bez obzira da li se radi o prostoperiodinoj ili nekoj drugoj zavisnosti struje. Ovakvi instrumenti nose oznaku true rooth mean square (RMS), ili tana efektivna vrednost, za razliku od ranije opisanih instrumenata koji prikazuju fake RMS, ili potencijalno netanu efektivnu vrednost. Ovi instrumenti se koriste za merenje struja i napona malih uestanosti zbog pojave histerezisa i gubitaka usled vihornih struja. Instrumenti su tani za naizmenine struje, dok je greka pri merenju jednosmernih veliina vea. Potronja ovih instrumenata je do 1000 puta vea od potronje instrumenata sa pokretnim kalemom. Primena instrumenata za merenje struje je u opsegu od 10 mA do 50 A, a pri merenju napona u opsegu od 1 V do 800 V. Instrumenti sa pokretnim gvoem se primenjuju za industrijska merenja (klasa tanosti 1 do 4), i za laboratorijska merenja (klasa 0.1 do 0.5). Instrumenti sa pokretnim gvoem se uobiajeno prave sa vie opsega za merenje koristei ranije objanjene antove.

48

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

9. ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
Elektrodinamiki instrumenti se realizuju primenom dva kalema. Osnovna razlika u odnosu na ranije opisane instrumente je to u ovom sluaju magnetski moment potie od uzajamnog dejstva dva polja, oba nastala kao posledica promenljive u mernim kalemovima. Jedan kalem je nepokretan, a drugi pokretan. Struje u kalemovima su nezavisne. Nepokretan kalem koji generie magnetsko polje u kome se okree pokretan (manji) kalem se konstruie tako da formira skoro homogeno magnetsko polje i ravnomeran fluks bez obzira na poloaj pokretnog kalema. Ravnotea pokretnog kalema se obezbeuje spiralnom oprugom koristei ranije opisanu strukturu. U ovom sluaju je energija koja potie od struja u kalemima
W m= 1 1 2 2 L1 i 1 + L 2 i 2 + M i 1 i 2 2 2

gde su L1, L2 i M sopstvene i meusobna induktivnost nepokretnog i pokretnog kalema respektivno, a iii i i2 struje kroz kalemove. Trenutna vrednost magnetskog momenta je
m1 ( t ) = d Wm dM = i1 i 2 d d

jer su sopstvene induktivnost kalema praktino nepromenljive pri obrtanju pokretnog kalema. Ako se mehanikom konstrukcijom postigne da promena koeficijenta meusobne induktivnosti bude konstantna pri obrtanju (u ogranienom opsegu obrtanja) dobijamo da je trenutna vrednost magnetskog momenta proporcionalna proizvodu trenutnih vrednosti struja kroz kalemove
m1 ( t ) = k i1 i 2 , k = dM = Const. d

Zbog inercije instrument ne moe da prati brze promene struja pa e skretanje odgovarati srednjoj vrednosti obrtnog momenta koji je
M 1=
T 1 kT m1 ( t ) d t = i 1 i 2 d t T T 0 0

Ako su struje u kalemovima prostoperiodine, a njihove efektivne vrednosti I1 i I2, i fazna razlika dobijamo

Princip rada elektrodinamikog instrumenta (bez gvoa) prikasuje nepoikrean kalem koji generie magnetsko polje i obrtni kalem na koji deluje sila F. Na desnoj strani je skicirano magnetsko polje elektrodinamilog instrumenta sa kratkim nepokretnim kalemom.

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

49

M 1 = k I 1 I 2 cos

Otklon kazaljke elektrodinamikog instrumenta je odreen sa M 2 = - D pa je

k I 1 I 2 cos D k I1 I2 D

Ako posmatramo jednosmerne struje, fazna razlika je nula, pa dobijamo direktno

9.1 Elektrodinamiki ampermetar


Elektrodinamiki ampermetar se realizuje tako to se nepokretni i pokretni kalem instrumenta redno poveu. S obzirom na rednu vezu struje u kalemima su jednake (i1=i2=i), a fazna razlika je = 0 , pa dodijamo

k 2 I D

Ista formula vai i pri merenju jednosmerne struje. Otklon kazaljke je proporcionalan kvadratu efektivne vrednosti naizmenine veliine. Ovaj instrument se koristi kao miliampermetar, jer je struja u kalemima ograniena na 200 mA, to je znatno vie u odnosu na instrumenata koji su realizovani sa pokretnim kalemom. Ogranienje po maksimalnoj struji nastaje zbog tankih provodnika kojima se dovodi struja na kalemove instrumenta. Za merenje veih vrednosti struje instrumentu se dodaju otpornosti R1 i R2 redno sa nepokretnim i pokretnim kalemom. Elektrodinamiki ampermetri, kao i voltmetri, se uglavnom izrauju za precizna merenja naizmeninih veliina (klasa 0.05 do 0.2) sa osnovnom namenom za kalibraciju industrijskih ampermetara, odnosno voltmetra. Osetljivost elektrodinamikih instrumenata je mala i iznosi od 10 /V do 30 /V za razliku od instrumenata sa pokretnim kalemom gde iznosi do 2x104 /V. S obzirom da su elektromagnetska polja koja stvaraju kalemovi mala, instrument je osetljiv na spoljno magnetsko polje.

9.2 Elektrodinamiki voltmetar


Elektrodinamiki voltmetar se realizuje u skladu sa emom prikazanoj na slici. I u ovom

sl. 19: ema elektrodinamikog voltmetra

sl. 18: ema elektrodinamikog ampermetra

50

Dejan Popovi i Predrag Pejovi

sluaju su kalemovi redno vezani (leva slika), a otpornost Rp ima cilj da povea maksimalni napon koji moe da se meri ovim voltmetrom. Ugao skretanja je proporcionalna kvadratu efektivne vrednosti prikljuenog naizmeninog napona. Ista formula vai i za jednosmerne napone:

k U2 , Rv = R p + R k 2 D Rv

Pri ovome je Rk otpornost kalema, Rp otpornost prikljuenog otpora za poveanje opsega primenljivosti, a U efektivna vrednost primenjenog naizmeninog napona. Prikljueni otpor ima pored proirenja opsega i dve druge funkcije: smanjenje greke usled promene temperature, i smanjenje uticaja induktivnost pri merenju naizmeninih veliina visokih uestanosti. Opseg merenja je od 5 V do 600 V, a potronja je relativno velika u odnosu na instrumente sa pokretnim kalemom.

9.3 Elektrodinamiki vatmetar


Elektrodinamiki vatmetar (merenje aktivne snage prijemnika je ureaj koji je ematski prikazan na prethodnoj slici (desno). U ovom sluaju je

k k U k 1 I cos = P I 1 I 2 cos = D D D RW RW

to znai da je otklon kazaljke proporcionalan aktivnoj snazi prijemnika. Instrument ima linearnu skalu. Sline napomene vae kao i za merenje jednosmerne struje. Kada se vezivanje vri prema emi nacrtanoj isprekidanom linijom dobija se tzv. strujna veza ampermetra

Beleke sa predavanja Elektrina merenja

51

10. ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI


Elektrostatiki instrumenti zasnivaju svoj rad na dejstvu elektrostatike sile i zato su jedini instrumenti koji "odgovaraju" tj. mere elektrini napon, za razliku od ranije opisanih instrumenata koji mere elektrinu struju. Veina elektrostatikih instrumenata zasniva svoj rad na primeni kondenzatora kod kojih se relativnim pomeranjem delova menja kapacitivnost (promena povrina ploe, geometrijska promena dielektrika u kondenzatoru, promena rastojanja izmeu ploa, itd.). Slike prikazuju princip povezivanja promenljivog kondenzatora za merenje elektrinog napona.

Elektrostatiki voltmetar sa promenljivom povrinom ploa (levo): 1 - nepokretna ploa; 2 pokretna ploa; 3 osovina; 4 opruga; 5 kazaljka; i 6 skala. Elektrostatiki voltmetar sa promenljivim rastojanjem izmedju ploa (desno): 1 nepokretne ploe; 2 pokretna ploa; 3 metalna traka; 4 tap; 5 osovina; i 6; kazaljka nad skalom.