You are on page 1of 5

Standardne topologije Svi mre ni dizajni poticu od cetiri osnovne topologije: ¦ magistrale ¦ zvezde ¦ prstena ¦ vi estrukih puteva

Magistrala je topologija u kojoj su racunari u nizu povezani jednim zajednickim kablom. Kada se racunari povezuju pojedinacnim kablovima koji se granaju iz jedn og cvori ta ili haba, to je topologija zvezde. Kru no povezivanje racunara kablom ko ji je u obliku petlje naziva se topologija prstena. Kod topologije vi estrukih put eva (engl. mash topology) svi racunari su uzajamno povezani posebnim kablovima. Ove cetiri topologije mogu da se kombinuju na razlicite nacine.

opologija magistrale Topologija magistrale (engl. bus) cesto se naziva i linearna magistrala" zbog tog a to su racunari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i najrasprostran jeniji nacin povezivanja racunara u mre i. Na narednoj slici prikazana je tipicna t opologija magistrale. Sastoji se od kabla koji se zove stablo, kicma ili segment (engl. trunk, backbone ili segment), koji, u jednoj liniji, povezuje sve racuna re u mre i. Komunikacija u magistrali U topologiji magistrale, racunari komuniciraju obracajuci se konkretnom racunaru , a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala. Za potpuno razumevanje komunikacije u magistrali, neophodno je i poznavanje slede cih koncepata i pojmova: ¦ slanje signala ¦ odbijanje signala

Mre ni adapteri Mre ni adapteri, koji se cesto skraceno oznacavaju i sa NIC (Network Interface Car d), imaju ulogu fizicke veze izmedu kablova i racunara. Oni se instaliraju u slo tove za pro irenje svakog racunara i servera u mre i. Kada se adapter instalira, u njega se prikljucuje mre ni kabl i, na taj nacin, ost varuje fizicka veza izmedu racunara i mre nog kabla.

Windows 98. Novellov NetWare je najpopularniji primer prve vrste. kada se mre ni softver dodaj e postojecem operativnom sistemu personalnog racunara. U mre nom okru enju racunari klijenti. U zavisnosti od proizvodaca. prostor na disku. Ostvaruje odredeni nivo bezbednosti kontrolom pristupa podacima i perifernim uredajima. Operativni sistem racunara uskladuje interakciju izmedu samog racunara i aplikac ija koje na njemu rade. kao memorija. tako da svi delovi mre e mogu pravilno da funkcioni u. Mre ni softver koji je instaliran na serverima. Uskladuje funkcije racunara i perifernih uredaja. ¦ terminator Slanje Signala Podaci se u vidu elektronskih signala alju svim racunarima u mre i.Mre ni operativni sistemi Kao to racunar ne mo e da funkcioni e bez operativnog sistema. Operativni sistem kontroli e raspodelu i kori cenje resursa. periferni uredaji. isto tako ni racunarske mre e ne mogu da funkcioni u bez odgovarajuceg mre nog operativnog sistema. Windows 95 i AppleTalk. ili je integrisan sa tim sistemom. ali ih prihvata . mre ni softver mo e da bude ugraden u operativni sistem personalnog racunara . preko servera. Windows NT Server/Windows NT Workstation. Takode. nacin utro ka procesorskog vremena. Bez mre nog operativnog sistema zajednicko kori cenje bilo kakvih resursa nije moguce. mre ni softver se ili dodaje operativnom sistemu pers onalnih racunara. i tada su oba ova sistema neophodna za rad racunara u samostalnom i mre nom okru enju. to su: Softverske komponente Mre ni operativni sistem ima sledece funkcije: Povezuje sve racunare i periferne uredaje. pristupaju mre nim resursima. Operativni sistemi mre e i kli jenata su uskladeni. Dve osnovne komponente mre nog softvera su: Mre ni softver koji je instaliran kod klijenata. a primeri ove vrste su: Windows 2000 Server/Windows 2000 Professional. a njihov mre ni softver omogucava kori cenje tih resursa.

a samim tim i sporiju mre u. ili elektronski signal. na oba kraja kabla se nalazi komponenta nazvana terminator. do prekida rada mre e.samo onaj racunar cija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u originalno posl atom signalu. ili u konektor. to nema uticaja na ostatak mre e. na performanse mre e ce uticati i sledeci faktori: ¦ mogucnosti hardvera umre enih racunara ¦ ukupan broj prijavljenih komandi koje cekaju izvr enje ¦ vrste aplikacija sa kojima se radi u mre i ¦ vrsta kabla upotrebljenog za umre avanje ¦ udaljenost umre enih racunara Racunari u magistrali ili prenose ili oslu kuju podatke poslate u mre u. a pr ima je racunar oznacen kao 02608cl33456. Svaki otvore ima terminator da bi se sprecilo odbija je pravilna upotreba terminatora u topo Prekid mre ne komunikacije Ako se kabl fizicki presece. Kraj kabla mo e biti ukljuc potrebno da se kabl produ i. Oni nisu od govorni za preme tanje podataka sa jednog na drugi racunar. Ako se jedan racunar po kvari. u krajnjoj liniji. prakticno beskonacno. U oba slucaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemaju terminatore) i. taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla. Odbijanje Signala Zbog toga to se podatak. Zbog toga signal mor a da se zaustavi cim stigne do predvidene adrese (racunara). Veci broj racunar a u magistrali. U istom trenutku samo jedan racunar mo e d a alje poruku. Oba kraja svakog kabla moraju biti za ne en u racunar. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajuce signale i da na taj nacin oslobodi kabl za nove elektronske signale. i na taj nac in bi sprecavao druge racunare u mre i da po alju svoje poruke. ukoliko je ni kraj koji nije nigde ukljucen mora da nje signala. podrazumeva i veci broj racunara koji cekaju da po alju svoje poda tke. Ukoliko ne bi bio sprecen. to prikljucena. Zbog toga to u magistrali u jednom trenutku samo jedan racunar mo e da alje podatke. Uz broj racunara u magis trali. Terminator Da bi se sprecilo ovo odbijanje signala. Na sledecoj sl ici prikazana je situacija kada poruku alje racunar oznacen kao 0020afl51d8b. . ili se jedan njegov kraj iskljuci. alje kroz celu mre u. performanse mre e direktno zavise od broja racunara u magistrali. Performanse mre e ne zavise iskljucivo od broja racunara. Svi ostali racunari ne obracaju pa nju na te podatke. nastaje prekid. on putuje od jednog do drugog kraja kabla. Na narednoj slici prikazana logiji magistrale.

u tom slucaju. Topologija zvezde U topologiji zvezde. Sa druge strane. ka da su racunari bili povezani sa centralnim mainframe racunarom. k onektori slabe signal. Signal kroz petlju putuj e u jednom smeru. do svih racunara u mre i. ne mogu medusobno da komuniciraju. racunari su kru no povezani jednim kablom. Signal se prenosi od racunara koji je poslao. Ova topologija je nastala u ranim danima umre avanja. dok god je kabl prekinut. pa ih treba umereno koristiti. kroz hab . da zajednicki koriste resurse. a sami racunari mogu da se pona aju kao repetitori i da ga pojacavaju. u stvari. Repetitor je bolje re enje i od konektora i od dugog kabla zbog toga to omogucava slanje signala na ve ce daljine i njihov korektan prijem. U t opologiji magistrale kablovi mogu da se produ e na jedan od sledecih nacina: ¦ Dva kabla mogu da se povezu komponentom zvanom BNC nastavni konektor. ali. Kvar jednog racunara mo e da ima uticaj na citavu mre u. ovde nema krajeva sa terminatorima. njen veliki nedostatak je neophodnost velike kolicine kablova. Ovakva mre a ne mo e da funkcioni e zbog pojave odbijanja signala. od racunara do racunara. ¦ Za povezivanje dva kabla u jedan mo e da se koristi i uredaj koji se zove repetito r. Ostatak mre e. Repetitor. Ako se pokvari jedan racunar. cela mre a pada. « Topologija prstena U topologiji prstena. ukoliko centralna jedinica zaka e. odnosno. to ce bitno smanjiti performanse radne stanice. Racunari iskljucenog de la mre e ce sve vreme poku avati da uspostave vezu. irenje mre e Fizicki rast lokacije (kompanije) koju mre a pokriva zahteva i irenje same mre e. Mnogo je bolje imati jedan du i kabl nego vi e kracih povezanih konektorima. Medutim. samo ce on biti iskljucen iz mre e. Za razliku od top ologije magistrale. IDevice Icon NAPOMENA: .Na sledecoj slici prikazana je topologija magistrale sa iskljucenim kablom. Racunari mogu da na stave da funkcioni u samostalno. Kori cenje velikog broja konektora mo e da dovede do nepravilnog prijema signala. ili njegov kabl. funkcioni e normalno. pojacava signal pre nego to ga po alje. Takode. svi racunari su segmentima kabla povezani sa centralnom kom ponentom koja se zove hab. Topologija zvezde pru a prednosti u smislu centralizovanih resursa i upravljanja.

tako da kada je jedan kabl u kvaru. Prosledivanje tokena Jedan od nacina preno enja podataka kroz prsten je prosledivanje tokena. . dok ne stigne do racunara koji treb a da po alje podatke. nacin na koji se signal pren osi kroz kabl. ali je velika kolicina neophodnih kablova cini relativno skupom. podacima prikljucuje elektronsku adr esu primaoca i alje token dalje kroz mre u. Nakon ver ifikacije prijema podataka. Taj racunar menja token. Novi token kru i kroz mre u sve dok sledeca radna stanica ne po alje nove podatke. posebna serija bitova (sekvenci) koja putuje kroz mre u. Racunar koji je primio podatke uzvraca porukom da su podaci primljeni. Ti podaci prolaze kroz svaki racunar do k ne stignu do racunara cija adresa odgovara adresi poslatih podataka. Vrlo cesto se ova topologija koristi u kombinaciji sa nekom drugom spajajuci se tako u jednu hibridnu topologiju. svi racunari su medusobno povezani odvojenim kabl ovima. saobracaj preuzimaju drugi ka blovi. Token je. Na sledecoj slici prikazana je prstenasta mre a sa tokenom. a logicku. Svaka mre a mo e i mati samo jedan token. Topologija vi estrukih puteva U topologiji vi estrukih puteva. u stvari. racunar koji je prvobitno poslao podatke pravi novi t oken i alje ga da cirkuli e kroz mre u. Ova topologija omogucava izuzetnu redundantnost i pouzdanost.Fizicku topologiju predstavlja sam kabl. Topologija vi estrukih puteva olak ava uocavanje i otklanjanje problema i povecava p ouzdanost. Ovde postoje redun dantni putevi. Token se prosleduje od racunara do racunara.