You are on page 1of 35

Univerzitet u Istonom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale-Tehnoloki fakultet Zvornik

INFORMATIKA

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

inenjerske ili tehnike nauke Pojam informatika je nastao 1962. god. i stvorio ga je francuski naunik Philippe Dreyfus

(information automatique)
nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju, prenoenju, primanju, slanju, obraivanju i upotrebi

nauka o izgradnji,Informatika je nauka koja prouava strukturu i svojstva funkcionisanju i strukturi informacija, kao informacionih sistema i zakonitosti informacione delatnosti,

informacije, informacione sisteme i obradu, BIRO ZA prenos i korienje informacija za dobrobit INFORMATIKU Informatika je nauna disciplina koja se bavi nainima prikupljanja, oveanstva
skladitenja i pronalaenja informacija pomou raunara

svega pomou automatskih maina, tako da se informacija smatra disciplina kao prouava fenomen nauna nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti MEUNARODNI tehnike, ekonomije i drutvenih nauka

njenu teoriju, istoriju i organizaciju nauna disciplina kojainformacione tehnologije, kao osnove se bavi nainima informatika se odnosi na prikupljanja,razvoj i primenuiinformacionih sistema skladitenja pronalaenja zanauka o racionalnoj obradi informacija , pre Informatika je

informacija pomou raunara

postoje regionalne razlike o tome to sve spada u polje informatike

INFORMATIKA

Raunarska nauke
(engl. Computer science)
Bavi se raunarom kao sloenim tehnikim sistemom i razmatra nain njegove konstrukcije i osnovnih principa rada

Infomaciona nauka

Pojam informatike (INFORMATIK) u Kod mnogih autora pojam nemakom govornom informatika podrazumeva i podruju npr. ne pokriva pojam raunarska nauka sve teme koje spadaju pod (engl. Computer science), pojam computer science u jer se veina informacija i engleskom jeziku. Dok se podataka obrauje uz re informatika u podrku raunara. nemakom sastavlja od rei informacija i automatika, pojam computer science ima drugo poreklo.

(engl. Information science)


Raunar se posmatra samo kao efikasno sredstvo za obradu informacija. Teite je usmereno na jedan sistemski pristup u prikupljanju, prenoenju, obradi i prezentovanju informacija.

Informatika je interdisciplinarna sa formalnom logikom, matematikom, teorijom informacija i elektronikom. Informatika se razvila primenom modernih tehnikih sredstava za obradu podataka, a posebno elektronskih raunara.

TEORIJA GRAFOVA TEORIJA ALGORITAMA TEORIJA STRUKTURE PODATAKA

MATEMATIKA LOGIKA SINTAKSA I SEMANTIKA VETAKIH JEZIKA

TEORIJA AUTOMATA

Danas preovlauje trend da se pod informatikom podrazumeva:


prouavanje raunara, kao savremenih sistema za obradu informacija primena ovih raunara u raznim drugim oblastima u realizaciji tzv. raunarski baziranih obrada podataka i informacionih sistema

INFORMATIKA SA ASPEKTA PRIMENE kompjuterska grafika

poslovna informatika (informacioni sistemi za razliite oblasti poslovanja) programski jezici


baze podataka itd.

Znanje i sposonost rada i upotrebe raunara za neke osnovne primene naziva se OSNOVNA INFORMATIKA PISMENOST

U nju spadaju matematike i logike osnove informatike, teorija formalnih jezika, automata, vetake inteligencije, teorija proraunljivosti itd.
bavi se reavanjem problema koji nastaju iz upotrebe raunara.Tu spadaju: tehnika programiranja i programski jezici, optimizacija softvera, baze podataka i njihova tehnika i optimizacija itd.

OBLASTI INFORMATIKE

bavi se tehnikom osnovom informatike ili hardverom. U to spadaju npr. hardvarske arhitekture, mikroprocesorska tehnika, komunikacija itd.

bavi se primenom informacionih i raunarskih tehnologija u razne naune svrhe, kako za prirodne tako i za drutvene nauke

PRAPOETAK (pre 1800.god.)

Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih aritmetikih operacija

ABACUS KLIZAJUI LENJIR 1600.god.

Izumitelj Vilijam Otred (William Oughtred)

Smatra se prvim analognim raunarskim ureajem

KRUNI KLIZNI LENJIR, 1621.god.

Izumitelj Blez Paskal (Blaise Pascal)

PRAPOETAK (pre 1800.)

BLAISE PASCAL-ov SABIRA 1642.god.


Prvi automatski kalkulator, nazvan Paskalina, koji je zasnovan na zupanicima

Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz)

LAJBNICOV TOAK 1673.god.


Mehaniki kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima, mnoi i deli.

posle 1800.

Izumitelj ozef akar (Joseph Jacquard)

SISTEM BUENIH KARTICA, 1804.god.


Ovaj sistem se koristio u ureaju za tkanje. Naime, kartice su se koristile da propuste odreene niti, a da blokiraju ostale. Ova ideja sa buenim karticcama kasnije se proirila i na muzike instrumente.

Ideju buenih kartica je kasnije preuzeo arls Bebid kao prvi mehaniki metod unoenja informacija u raunar.

posle 1800.

Izumitelj arls Bebid (Charles Babbage)


Koristi buene kartice sline Jacquard-ovoj maini. Namena Babbage mehanike maine je bila da reava polinomne jednaine i da rauna i tampa karte i tabele za vojsku.

Bila je toliko osetljiva da se ee kvarila nego to je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove maine da izrauna ogromnu koliinu novca koja je potroena na njenu gradnju.

BABBAGE-ova MEHANIKA MAINA Izgradja ureaja je bila finansirana od strane britanske vlade, ali nikada nije putena u ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god.
upotrebu.

Izumitelj arls Bebid (Charles Babbage)

posle 1800.
Babbage je uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On je definisao da automatska maina za raunanje mora da ima: Medijum za smetanje brojeva za obradu koje je arls Bebid nazvao MEMORIJA Ureaj koji e da sprovodi aritmetike operacije, koje je on nazvao RAUNA, a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU). Ureaj koji e da upravlja operacijama maine. Danas to zovemo upravljaka jedinica.

BABBAGE-ova Babbageov-a maina se smatra predhodnicom ANALITIKA MAINA, savremenih raunara. Maina se sastojala od 4000 1835.god. mehanikih delova, teila je preko tri tone i bila je na runi pogon.

Ulzni i izlazni ureaj. Tada su to bili itai kartica. Danas monitori, printeri, skeneri...

posle 1800. NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRAVAO U ANALITIKOJ MAINI, 1833.god.


Prvi put da je koncept raunarskog programa bio predloen, pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer.

Augusta Ada (grofica od Lavlejsa)


Geoge Bool

Logika algebra je poseban deo algebre koji se bavi matematikim opisom logikog zakljuivanja. Boolova algebra sa svoja dva stanja (istina-la) vrlo dobro je primjenjivana binarni sistem koji takoe poseduje samo dva mogua stanja("1" i "0").

BOOLOVA ALGEBRA, 1850. god.


Teoretska osnova logike algebre, a time i binarnog sistema, koji postaje osnova svih savremenih raunara.

posle 1800.

Pronalaza Herman Holerit (Herman Hollerith)

MAINA ZA RAUNANJE koje je koristila buene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god.

SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAINOM ZA OBRADU PODATKA. Za razliku od dotadanjih pokuaja, ova maina nije obavljala artimetike operacije ve je obraivala podatke. Jedina aritmetika operacija koju je obavljala ova maina bila je sabiranje ili brojenje podataka koji su se nalazili na buenim karticama.

1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. 1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala

Ovaj ureaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi runo brojanje trajalo itavu deceniju.

International Business Machines (IBM).

posle 1900. Alan Tjuring (Alan Turing)


Postavio temelje modernog raunarstva

TJURINGOVA MAINA rad o hipotetikom digitalnom raunaru, 1936. god.

Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio tzv. bombe (mehaniki ureaji), a zatim kolose (elektrini ureaji) koji su razbijali nemaku ifru (ENIGMA MAINA).

Dizajneri dr Don Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na dravnom univerzitetu u Ajovi (engl. Iowa State University).
(engl. Atanasoff-Berry Computer)

posle 1900.

1939-1942. god. ABC raunar

600 releja u numerikoj jedinici


1600 releja u memorijskoj jedinici frekvencija rada 5, 3 Hz ulaz decimalna tastatura izlaz 4 cifre, sijalice teina 1 tona potronja struje 4 kW

Memorija ovog modela, koji se sastojao od 2600 releja, itaa buene kartice i sklopa za upravljanje kalkulatorom, bila je veliina 64 rei, svaka re po 22 bita. Kalkulator je bio u stanju da pomnoi dva broja za 2 do 5 sekundi, a zamenjivao je 30 ena, koje su do tada raunale uz pomo stolnih mehanikih kalkulatora.

Pronalaza Konrad Zuse

Raunar Z3, 1941. god.

John von Neumann 1945.god.


preko njih se u okolinu prenose rezultati programa moe izvoditi instrukcijama zadate aritmetike i logike operacije

posle 1900.

Izlazni delovi

Aritmetikologika jedinica

Ulazni delovi
preko njih se u raunar unose podaci i informacije

Upravljaka jedinica

instrukcije iz memorije dekodira i na osnovu toga upravlja aritmetiko logikom jedinicom, i ulaznim i izlaznim delovima.

1985. do danas

Neuronski ili paralelni raunari Podruja istraivanja: ekspertni sistemi, vetaka inteligencija i prirodni jezici Visoko integrisani sklopovi

1980. do danas
1970. do danas 1967. do 1970. 1959. do 1964.

Integisana kola Tranzistor Elektronska cev

1946. do 1958.

Smatra se prvim elektronskim raunarom

Razvijen je na amerikom univerzitetu Moor School, na predlog John W. Mauchly-a.


Puten je u rad 1945. godine.

Sastojao se od 17.468 elektronskih cevi i 70000 otpornika, bioje teak 30 tona, a troio je 174 kw elektrine energije. Koriten je za proraune prve hidrogenske bombe, a bio je u upotrebi do 1955. godine. ENIAC (engl. Electronic Numeral Integrator and Computer), 1943.god.

COLOSSUS, 1943.god. u Engleskoj

elektronski programabilni kalkulator Sluio je za dekodiranje nemakih ifara tokom rata. itao je 5000 karaktera u sekundi, imao 5KHz i koristio 4. 5 KW. Kompjuterski program je morao da bude startovan povezivanjem ica to ju e zahtevalo vieasovni rad.

Prvi raunar u kome se nalazio digitalni program MANCHESTER RAUNAR, 1948.

MARK I prvi raunar opte namene, 1944. Korien je na Harvardu 15 godina. 150000 raznih komponenti 5 tona

KARAKTERISTIKE: programi smeteni u memoriju (1000 memorijskih elija), ureaj spoljne memorije na magnetnoj traci, ulazno/izlazni ureaji (tastatura, buene kartice, tampa) 54000 elektronskih cevi

UNIVAC (engl. Universal Automatic Computer), 1951.god. Prvi uspeni komercijalni raunar Glavni konstruktori
Mauchly i Eckert 1952. god. Korien je za predvianje predsednikih izbora u SAD.

TRANZISTORI, 1947.god.

Logika tranzistora
Walter Bratain, John Bardeen i William Schockley u Bell laboratorijima u SAD-u PREDNOSTI TRANZISTORA: smanjenje dimenzija smanjenje potronje el. energije poveanje brzine poveanje pouzdanosti elektrinih ureaja

Modem

Prvi mi 1964.

Teletype

Veliki MAIN FRAME kompjuteri sa diskretnim tranzistorskim kolima

Kompjuterska soba

Tipian predstavnik IBM 1401 4 KB memorije ulaz - prekidai

INTEGRISANO KOLO, 1959.god.

1959.god. Robert Noyce iz kompanije Fairchild je patentirao planarnu tehnologiju proizvodnje integriranih kola.

Prednosti integrisanih kola: smanjenje dimenzija smanjenje potronje ubrzanje rada

Prvi prototip je razvio John Kilby iz kompanijeTexas Instruments

Nastala je nova tehnoloka grana koja se danas zove MIKROELEKTRONIKA (danas se mikroelektronski sklopovi upotrebljavaju za izgradnju svih elektronskih ureaja).

1971.god. proizvedeno prvi raunar sastavljen od integrisanih kola

Mini kompjuter

Tipian predstavnik IBM System/360 tastatura, diskovi 8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB

Komercijalna maina

milioni komponenti u integrisanim kolima MIKROPROCESOR, 1970.god.

PREDNOSTI: smanjenje dimenzija, smanjenje potronje ubrzanje

Mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inenjer Ted Hoff)

Tipian predstavnik IBM PC raunar: 8086 mikroprocesor 64 KB memorije (max 640 KB) 360 KB flopi disk 10 MB hard disk

Prvim raunarom za linu (personalnu) upotrebu (engl. Personal Computer - PC) smatra se raunar kompanije ALTAIR 8800
Ime
8080 8088 80286 80386 80486 Pentium Pentium II . . .

Datum
1974 1979 1982 1985 1989 1993 1997

Tranz-. Microni
6000 29000 134000 275000 1200000 3100000 7500000 6 3 1.5 1.5 1.0 0.8 0.35

Brzina
2MHz 5MHz 6MHz 16MHZ 25MHz 60MHz 233MHz

Data bits
8 bit 16 bit 16 bit 32 bit 32 bit 32 bit 32 bit

MIPS
0.64 (prvi kuni kompjuter) 0.33 (prvi IBM PC) 1 (12 MHz AT verzija) 5 (eventualno 33MHz) 20 (eventualno 50MHz) 100 (eventualno 200MHz) 400 (eventualno 450MHz)

KOMPJUTERSKA ARHITEKTURA

Deli putanje podataka za transfer instrukcija i podataka

Koristi isti ureaj za uvanje instrukcija i podataka

KARAKTERISTIKE: Izraziti paralelizam. Primena vetake inteligencije. Virtuelna realnost. Intenzivan razvoj raunarskih mrea.

parallel computers pralaleno

proceiranje je skup procesora koji mogu zajedno da rade da bi reavali sloene probleme

Optika. Bioipovi

KARAKTERISTIKE:

Dramatian razvoj raunarskih mrea poboljanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.

HVALA NA PANJI

Za prikupljene i ATRIBUTIVNI kodirane podatke nema ISKAZ znaaja ko ih je registrovao ili zabeleio Poinju da egzistiraju kada su NEKOG ENTITETA

KODOVANE INJENICE

injenice registrovane ili POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u zabeleene kompjuter (bazu podataka) pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera

Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav nain se ne mogu ni posedovati POSLOVNI PODACI NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU VREDNOSNO ZNAENJE

tanost, raspoloivost za upotrebu (dostupnost u trenutku potrebe), Interpretacija Grupa atributa iz podataka, koja frekventnost za operacije obrade viekorisniku namenu i ukljuuje sam podataka u aktuelnost informacija podatak Preciznost, relevantnost, i vrednosno kontekstu koji znaenje koje se konciznost, efektivnost daje vrednost Podatak kome je dobija njegovom DIMENZIJA obima i efikasnost autputu. pridrueno ili obradom. VREMENA performansi informacije dato vrednosno Podaci ureeni u DIMENZIJA znaenje. modele koji SADRAJA imaju sadrajno, Jasnoa ili razumljivost, vremensko i celovitost ili fragmentarnost formalno DIMENZIJA detalji u skraenoj formi, znaenje. FORME tekstualnost i transmitivnost ili nain skalditenja informacija DIMENZIJE na mediju. DIMENZIJA INFORMACIONOG RELEVANTNOSTI

KVALITETA

ANATOMSKA ILI ARHITEKTONSKA RAZLIKA IZMEU PODATAKA I INFORMACIJA INFORMACIJE

PODACI
polje istraivanja
Podaci su jednostavno zabeleene mere odreenih fenomena.

Informacija je percepcirani podatak koji predstavlja INKREMENT znanja Informacije se odnose na telo injenica koje su u obliku pogodnom za donoenje odluka

PODACI
editovanje i kodiranje