Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale-Tehnološki fakultet Zvornik

INFORMATIKA

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

inţenjerske ili tehničke nauke Pojam informatika je nastao 1962. god. i stvorio ga je francuski naučnik Philippe Dreyfus

(information automatique)
nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju, prenošenju, primanju, slanju, obrađivanju i upotrebi

nauka o izgradnji,Informatika je nauka koja proučava strukturu i svojstva funkcionisanju i strukturi informacija, kao informacionih sistema i zakonitosti informacione delatnosti,

informacije, informacione sisteme i obradu, BIRO ZA prenos i korišćenje informacija za dobrobit INFORMATIKU Informatika je naučna disciplina koja se bavi načinima prikupljanja, čovečanstva
skladištenja i pronalaženja informacija pomoću računara

svega pomoću automatskih mašina, tako da se informacija smatra disciplina kao proučava fenomen naučna nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti MEĐUNARODNI tehnike, ekonomije i društvenih nauka

njenu teoriju, istoriju i organizaciju naučna disciplina kojainformacione tehnologije, kao osnove se bavi načinima informatika se odnosi na prikupljanja,razvoj i primenuiinformacionih sistema skladištenja pronalaţenja zanauka o racionalnoj obradi informacija , pre Informatika je

informacija pomoću računara

postoje regionalne razlike o tome što sve spada u polje informatike

INFORMATIKA

Računarska nauke
(engl. Computer science)
Bavi se računarom kao sloţenim tehničkim sistemom i razmatra način njegove konstrukcije i osnovnih principa rada

Infomaciona nauka

Pojam informatike (INFORMATIK) u Kod mnogih autora pojam nemačkom govornom informatika podrazumeva i području npr. ne pokriva pojam računarska nauka sve teme koje spadaju pod (engl. Computer science), pojam computer science u jer se većina informacija i engleskom jeziku. Dok se podataka obrađuje uz reč informatika u podršku računara. nemačkom sastavlja od reči informacija i automatika, pojam computer science ima drugo poreklo.

(engl. Information science)
Računar se posmatra samo kao efikasno sredstvo za obradu informacija. Teţište je usmereno na jedan sistemski pristup u prikupljanju, prenošenju, obradi i prezentovanju informacija.

matematikom. a posebno elektronskih računara. TEORIJA GRAFOVA TEORIJA ALGORITAMA TEORIJA STRUKTURE PODATAKA MATEMATIĈKA LOGIKA SINTAKSA I SEMANTIKA VEŠTAĈKIH JEZIKA TEORIJA AUTOMATA . Informatika se razvila primenom modernih tehničkih sredstava za obradu podataka. teorijom informacija i elektronikom.Informatika je interdisciplinarna sa formalnom logikom.

kao savremenih sistema za obradu informacija primena ovih računara u raznim drugim oblastima u realizaciji tzv. Znanje i sposonost rada i upotrebe računara za neke osnovne primene naziva se OSNOVNA INFORMATIČKA PISMENOST .Danas preovlađuje trend da se pod informatikom podrazumeva: proučavanje računara. računarski baziranih obrada podataka i informacionih sistema INFORMATIKA SA ASPEKTA PRIMENE kompjuterska grafika poslovna informatika (informacioni sistemi za različite oblasti poslovanja) programski jezici baze podataka itd.

automata. teorija formalnih jezika.U nju spadaju matematičke i logičke osnove informatike. optimizacija softvera. kako za prirodne tako i za društvene nauke . hardvarske arhitekture.Tu spadaju: tehnika programiranja i programski jezici. U to spadaju npr. OBLASTI INFORMATIKE bavi se tehničkom osnovom informatike ili hardverom. veštačke inteligencije. bavi se rešavanjem problema koji nastaju iz upotrebe računara. mikroprocesorska tehnika. komunikacija itd. baze podataka i njihova tehnika i optimizacija itd. teorija proračunljivosti itd. bavi se primenom informacionih i računarskih tehnologija u razne naučne svrhe.

god.god.PRAPOĈETAK (pre 1800. 1621.god. . Izumitelj Vilijam Otred (William Oughtred) Smatra se prvim analognim računarskim uređajem KRUŢNI KLIZNI LENJIR.) Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih aritmetičkih operacija ABACUS KLIZAJUĆI LENJIR 1600.

mnoţi i deli. .) BLAISE PASCAL-ov SABIRAĈ 1642. Prvi automatski kalkulator.Izumitelj Blez Paskal (Blaise Pascal) PRAPOĈETAK (pre 1800. oduzima. Mehanički kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira. koji je zasnovan na zupčanicima Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz) LAJBNICOV TOĈAK 1673. nazvan Paskalina.god.god.

kartice su se koristile da propuste određene niti. Naime.god.posle 1800. a da blokiraju ostale. Ova ideja sa bušenim karticcama kasnije se proširila i na muzičke instrumente. Izumitelj Ţozef Ţakar (Joseph Jacquard) SISTEM BUŠENIH KARTICA. 1804. Ovaj sistem se koristio u uređaju za tkanje. Ideju bušenih kartica je kasnije preuzeo Čarls Bebidţ kao prvi mehanički metod unošenja informacija u računar. .

god. Izumitelj Čarls Bebidţ (Charles Babbage) Koristi bušene kartice slične Jacquard-ovoj mašini. Bila je toliko osetljiva da se češće kvarila nego što je radila. pa je premijer izjavio da je jedina namena ove mašine da izračuna ogromnu količinu novca koja je potrošena na njenu gradnju. upotrebu. . Namena Babbage mehaničke mašine je bila da rešava polinomne jednačine i da računa i štampa karte i tabele za vojsku. BABBAGE-ova MEHANIĈKA MAŠINA Izgradja uređaja je bila finansirana od strane britanske vlade. ali nikada nije puštena u ZA DIFERENCIRANJE. 1820.posle 1800.

Danas to zovemo upravljačka jedinica. Tada su to bili čitači kartica. Babbage je uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. Danas monitori.. BABBAGE-ova Babbageov-a mašina se smatra predhodnicom ANALITIĈKA MAŠINA. Ulzni i izlazni uređaj.Izumitelj Čarls Bebidţ (Charles Babbage) posle 1800. skeneri. printeri. Mašina se sastojala od 4000 1835. Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. mehaničkih delova.. . On je definisao da automatska mašina za računanje mora da ima: Medijum za smeštanje brojeva za obradu koje je Čarls Bebidţ nazvao MEMORIJA Uređaj koji će da sprovodi aritmetičke operacije.CPU).god. central processor unit . a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. koje je on nazvao RAČUNAČ. savremenih računara. teţila je preko tri tone i bila je na ručni pogon.

koji postaje osnova svih savremenih računara. NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI. pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer. a time i binarnog sistema. . Prvi put da je koncept računarskog programa bio predloţen.god. Boolova algebra sa svoja dva stanja (istina-laţ) vrlo dobro je primjenjivana binarni sistem koji takođe poseduje samo dva moguća stanja("1" i "0"). Teoretska osnova logičke algebre.posle 1800. god. 1850. 1833. BOOLOVA ALGEBRA. Augusta Ada (grofica od Lavlejsa) Geoge Bool Logička algebra je poseban deo algebre koji se bavi matematičkim opisom logičkog zaključivanja.

SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAŠINOM ZA OBRADU PODATKA. 1924. ova mašina nije obavljala artimetičke operacije već je obrađivala podatke. 1886. . International Business Machines (IBM). kompanija je postala Ovaj uređaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. jer bi ručno brojanje trajalo čitavu deceniju. god. Za razliku od dotadašnjih pokušaja. 1896.posle 1800. Pronalazač Herman Holerit (Herman Hollerith) MAŠINA ZA RAČUNANJE koje je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. godine (u Americi). Jedina aritmetička operacija koju je obavljala ova mašina bila je sabiranje ili brojenje podataka koji su se nalazili na bušenim karticama. godine. nakon nekoliko spajanja i preuzimanja.

Tjuring je razvio tzv.posle 1900. Tokom drugog svetskog rata. 1936. ”bombe” (mehanički uređaji). a zatim “kolose” (električni uređaji) koji su razbijali nemačku šifru (ENIGMA MAŠINA). god. . Alan Tjuring (Alan Turing) Postavio temelje modernog računarstva “TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru.

1939-1942. svaka reč po 22 bita. koji se sastojao od 2600 releja. čitača bušene kartice i sklopa za upravljanje kalkulatorom.Dizajneri dr Dţon Astanasov (Dr. Atanasoff-Berry Computer) posle 1900. koje su do tada računale uz pomoć stolnih mehaničkih kalkulatora. 1941. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na drţavnom univerzitetu u Ajovi (engl. a zamenjivao je 30 ţena. Iowa State University). Kalkulator je bio u stanju da pomnoţi dva broja za 2 do 5 sekundi. god. sijalice • teţina – 1 tona • potrošnja struje – 4 kW Memorija ovog modela. Pronalazač Konrad Zuse Računar Z3. (engl. god. . 3 Hz • ulaz – decimalna tastatura • izlaz – 4 cifre. bila je veličina 64 reči. ABC računar • 600 releja u numeričkoj jedinici •1600 releja u memorijskoj jedinici • frekvencija rada 5.

. preko njih se u okolinu prenose rezultati programa moţe izvoditi instrukcijama zadate aritmetičke i logičke operacije posle 1900.John von Neumann 1945.god. Izlazni delovi Aritmetičkologička jedinica Ulazni delovi preko njih se u računar unose podaci i informacije Upravljačka jedinica instrukcije iz memorije dekodira i na osnovu toga upravlja aritmetičko – logičkom jedinicom. i ulaznim i izlaznim delovima.

do 1970. do danas 1970. veštačka inteligencija i prirodni jezici Visoko integrisani sklopovi 1980. do danas Neuronski ili paralelni računari Područja istraţivanja: ekspertni sistemi.1985. do 1958. do danas 1967. Integisana kola Tranzistor Elektronska cev 1946. do 1964. 1959. .

Electronic Numeral Integrator and Computer). godine. Sastojao se od 17. Korišten je za proračune prve hidrogenske bombe. Mauchly-a. ENIAC (engl. godine.Smatra se prvim elektronskim računarom Razvijen je na američkom univerzitetu Moor School. na predlog John W. a trošio je 174 kw električne energije. bioje teţak 30 tona.468 elektronskih cevi i 70000 otpornika. Pušten je u rad 1945.god. a bio je u upotrebi do 1955. 1943. .

imao 5KHz i koristio 4. 5 KW.COLOSSUS. Kompjuterski program je morao da bude startovan povezivanjem ţica što ju e zahtevalo višečasovni rad.god. Čitao je 5000 karaktera u sekundi. . u Engleskoj elektronski programabilni kalkulator Sluţio je za dekodiranje nemačkih šifara tokom rata. 1943.

Korišćen je na Harvardu 15 godina. – 150000 raznih komponenti – 5 tona .Prvi računar u kome se nalazio digitalni program MANCHESTER RAĈUNAR. 1948. 1944. MARK I – prvi računar opšte namene.

ulazno/izlazni uređaji (tastatura. . 1951. bušene kartice. Prvi uspešni komercijalni računar Glavni konstruktori Mauchly i Eckert 1952. Universal Automatic Computer). štampač) 54000 elektronskih cevi UNIVAC (engl.god.– – – – KARAKTERISTIKE: programi smešteni u memoriju (1000 memorijskih ćelija). Korišćen je za predviđanje predsedničkih izbora u SAD. uređaj spoljne memorije na magnetnoj traci. god.

Logika tranzistora Walter Bratain. John Bardeen i William Schockley u Bell laboratorijima u SAD-u PREDNOSTI TRANZISTORA: smanjenje dimenzija smanjenje potrošnje el. energije povećanje brzine povećanje pouzdanosti električnih uređaja – – – – .god. 1947.TRANZISTORI.

Teletype Veliki MAIN FRAME kompjuteri sa diskretnim tranzistorskim kolima Kompjuterska soba Tipičan predstavnik – IBM 1401 • 4 KB memorije • ulaz .prekidači .Modem Prvi miš – 1964.

god. Prednosti integrisanih kola: • smanjenje dimenzija • smanjenje potrošnje • ubrzanje rada Prvi prototip je razvio John Kilby iz kompanijeTexas Instruments Nastala je nova tehnološka grana koja se danas zove MIKROELEKTRONIKA (danas se mikroelektronski sklopovi upotrebljavaju za izgradnju svih elektronskih uređaja).god.INTEGRISANO KOLO. Robert Noyce iz kompanije Fairchild je patentirao planarnu tehnologiju proizvodnje integriranih kola. 1959. 1959. .

god. proizvedeno prvi računar sastavljen od integrisanih kola Mini kompjuter Tipičan predstavnik – IBM System/360 – tastatura. do 6 MB Komercijalna mašina . magnetna jezgra.1971. diskovi – 8-bitna memorija.

PREDNOSTI: • smanjenje dimenzija. 1970. • smanjenje potrošnje • ubrzanje Mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inţenjer Ted Hoff) Tipičan predstavnik – IBM PC računar: – 8086 mikroprocesor – 64 KB memorije (max 640 KB) – 360 KB flopi disk – 10 MB hard disk .god.milioni komponenti u integrisanim kolima MIKROPROCESOR.

PC) smatra se računar kompanije ALTAIR 8800 Ime 8080 8088 80286 80386 80486 Pentium Pentium II . Personal Computer .5 1. Datum 1974 1979 1982 1985 1989 1993 1997 Tranz-.33 (prvi IBM PC) 1 (12 MHz AT verzija) 5 (eventualno 33MHz) 20 (eventualno 50MHz) 100 (eventualno 200MHz) 400 (eventualno 450MHz) .35 Brzina 2MHz 5MHz 6MHz 16MHZ 25MHz 60MHz 233MHz Data bits 8 bit 16 bit 16 bit 32 bit 32 bit 32 bit 32 bit MIPS 0. Microni 6000 29000 134000 275000 1200000 3100000 7500000 6 3 1.8 0. .Prvim računarom za ličnu (personalnu) upotrebu (engl.5 1. .64 (prvi kućni kompjuter) 0.0 0.

KOMPJUTERSKA ARHITEKTURA Deli putanje podataka za transfer instrukcija i podataka Koristi isti uređaj za čuvanje instrukcija i podataka .

• Virtuelna realnost.KARAKTERISTIKE: • Izraziti paralelizam. • Intenzivan razvoj računarskih mreţa. • Primena veštačke inteligencije. parallel computers – pralaleno proceiranje je skup procesora koji mogu zajedno da rade da bi rešavali sloţene probleme .

• Biočipovi KARAKTERISTIKE: • Dramatičan razvoj računarskih mreţa – poboljšanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.• Optika. .

HVALA NA PAŢNJI .

.

Za prikupljene i ATRIBUTIVNI kodirane podatke nema ISKAZ značaja ko ih je registrovao ili zabeleţio Počinju da egzistiraju kada su NEKOG ENTITETA KODOVANE ĈINJENICE činjenice registrovane ili POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u zabeleţene kompjuter (bazu podataka) pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav način se ne mogu ni posedovati POSLOVNI PODACI NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU VREDNOSNO ZNAĈENJE .

koja frekventnost za operacije obrade višekorisničku namenu i uključuje sam podataka u aktuelnost informacija podatak Preciznost. DIMENZIJA INFORMACIONOG RELEVANTNOSTI KVALITETA .tačnost. Jasnoća ili razumljivost. i vrednosno kontekstu koji značenje koje se konciznost. relevantnost. efektivnost daje vrednost Podatak kome je dobija njegovom DIMENZIJA obima i efikasnost autputu. modele koji SADRŢAJA imaju sadrţajno. značenje. vremensko i celovitost ili fragmentarnost – formalno DIMENZIJA detalji u skraćenoj formi. VREMENA performansi informacije dato vrednosno Podaci uređeni u DIMENZIJA značenje. pridruţeno ili obradom. FORME tekstualnost i transmitivnost ili način skaldištenja informacija DIMENZIJE na mediju. raspoloţivost za upotrebu (dostupnost u trenutku potrebe). Interpretacija Grupa atributa iz podataka.

Informacija je percepcirani podatak koji predstavlja INKREMENT znanja Informacije se odnose na telo činjenica koje su u obliku pogodnom za donošenje odluka PODACI editovanje i kodiranje .“ANATOMSKA” ILI “ARHITEKTONSKA” RAZLIKA IZMEĐU PODATAKA I INFORMACIJA INFORMACIJE PODACI polje istraţivanja Podaci su jednostavno zabeleţene mere određenih fenomena.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful