Teslas Time Spiral

Velimir Abramovi:

METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAUCNIKA NIKOLE TESLE "Ne radim vie za sadanjost ve za budunost!" rekao je Tesla okupljenim novinarima u NJujorku pre vie od sedam decenija, "Budunost je moja!" Izumitelj neizmenine struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na ijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naunom objanjenju kosmikih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to uinio u svojim praktinim pronalascima. Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i me unarodnu jedinicu za merenje jaine magnetnog polja. Mnoge injenice o njegovom ivotu i neobinom stvaralakom daru pale su u zaborav. Najplodnije razdoblje svog stvaralatva Tesla je proveo u Sjedinjenim Amerikim Dravama.Patentirao je preko 300 pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante energije,( US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) o ijim principima rada i konstrukciji se nita pouzdano ne zna, osim da nije u pitanju konvertor energije kosmikih zraka, kakav je danas mogu. Vrio je istraivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 - 1900 u posebno za to izgra enoj laboratoriji u Kolorado Springsu, a dve godine kasnije otpoeo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim dovrio. Ovaj eksperiment finansirao je ameriki magnat elika J.P.Morgan,Teslin lini prijatelj. Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlai u naunu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu NJujorker, ne traei lekarsku pomo. Poslednjih godina ivota Tesla nije objavljivao nita drugo izuzev novinskih lanaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj period njegovog ivota nikako nije protekao uzaludno i lien novih saznanja. Upravo tada, ve kao zreo naunik, on dolazi do presudnih generalnih zakljuaka koji e sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad god se nauna misao na e u krizi, na bespuu, naunici se okreu idejama iz prolosti, traei inspiraciju i putokaz. U ovoj kratkoj studiji pokuaemo da odgovorimo na vie vanih pitanja:

(1) Na koji nain je Tesla dolazio do svojih otkria, kao to su takodje, upliv veoma-nisko fekventnih
elektromagnmetskih talasa na bioloke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih vatrenih lopti iz indukcionih polja primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i vetakih medijuma, takozvani beini prenos energije, i drugih.

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji nain one proistiu iz njegove metafizike, i kako
ih je on primenjivao u svojim fizikim eksperimentima?

(3) Zato su teoretiari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da
rekonstruiu Teslinu teoriju fizike realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naroito emo se truditi da odgovorimo na to zato Tesla nije formulisao svoju naunu teoriju i objavio je.

(4) Da li Teslina shvatanja etike komponente naunih otkria moe da poslui za oduhovljenje savremenih
prirodnih nauka - posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti naunog razvoja u sutini proistie iz univerzalnosti karaktera
slovenskog miljenja, t.j. je li to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentistiko-tehnoloke ere (naroito izraeno u Teslinim lancima Problem poveanja ljudske eneregije i Kako kosmike sile oblikuju ljudske sudbine.

(6) ta se u bliskoj i daljoj budunosti moe oekivati od prouavanja Teslinih ideja? (7) Da li je preterano zakljuiti da je Tesla zasnovao globalno informatiko drutvo svojim uvenim tekstom
iz 1900. Godine Svetski sitem, da li je to tehnika i tehnoloka osnova onoga to se danas zove novi svetski poredak, i najzad

(8) da li je Tesla duhovni osniva nove scijentistiko-tehnoloke civilizacije, nazovimo je - Tesliana, ija e
vladajua tehnologija biti inenjering vremena, a jedini i neiscrpni izvor energije - vreme, odnosno, asinhronicitet razliitih nivoa fizikih procesa. TESLINA HEURISTIKA METODA Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tadanjoj provinciji mone Austrougarske. Tu su godine 1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni svetenik i majka Georgina, zvana uka, iz poznate porodice Mandi, dobili etvrto po redu dete - Nikolu. Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odvanosti da donese bilo kakvu vrstu odluku. Oseanja su mu nadolazila naizmenino i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao izme u dve krajnosti - oduevljenja i tuge. "elje su mi imale razornu mo", sea se on, "a umnoavale su se poput Hidrinih glava". Bio je opsednut razmiljanjem o bolu u ivotu, o smrti, o verskom strahu. "Sujeverna ube enja su me razdirala, iveo sam u stalnom uasavanju od zlog duha, od utvara, od dinovskih ljudodera i ostalih satanskih udovita mraka. A onda je, odjednom, nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom". U to doba u njemu su se razvile mnoge udne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumae spoljnim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjanjive. Bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne neto nalik na napad. Nasuprot tome, opinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta otrih ivica i ravnih povrina.Dobijao je groznicu kad god bi ugledao breskvu, a ako bi se deli kamfora nalazio bilo gde u kui, to je u njemu izazivalo najmuniju nelagodnost. "Jo i danas", pie on ezdeset godina kasnije, "osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadraaja. im spustim etvrtaste komadie hartije u posudu s tenou, redovno u ustima osetim neki neobian i neprijatan ukus". (N.Tesla, My inventions, Electrical experimenter, N.Y.,1919.) Knjige je voleo vie od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probu enu italaku strast. Otac se, me utim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao da ita nou. Sakrivao je od sina svee jer nije eleo da kvari oi. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke tapove lojanica, i iz noi u no, poto bi zapuio kljuaonicu i sve pukotine, itao je esto do zore. Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naroito otac koji je od njega zahtevao da ui za svetenika. Oseajui duboko u sebi svoj neugasivi ivotni poziv elektroinenjera, Nikola se teko razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je oito da nee preiveti, otac je konano odobrio sinovljevu elju. Kao nekim udom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao pronalazakim matanjima. Prenapregnutog uma, poeo je da pati od udnog poremeaja "pojavljivanja ivih slika koje je esto bilo praeno jakim bljeskovima svetlosti, to je, moe se rei, karakteristino za ljude obdarene parapsihikim moima. Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti". Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija.

Objanjavajui ta mu se doga alo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbu uje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila nou kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim ak i kad bi pokuao da je skloni rukama. Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje "udnih realnih slika" unosilo u njegovu duu, on je pokuavao da se u tim trenucima koncentrie na prizore iz svakodnevnog, "obinog" ivota. "U nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano traio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao - prizore iz kue i najblie okoline. Nakon to sam vie puta primenio ove mentalne operacije, pokuavajui da oteram svoje vizije, primetio sam da "obini ivot" gubi bitku, a realnost vizija postaje sve vra. Zatim sam instiktivno poeo da vrim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u poetku vrlo maglovite, nejasne, i beale kad bih ja pokuao da usredsredim panju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadrim. One su dobile na snazi i jasnoi i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje oseam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam poeo mentalno da putujem. Svake noi i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo esto, u nova mesta, gradove i zemlje, iveo tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, injenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama." (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.) Na svoje zadovoljstvo primetio je da moe sa velikom jasnoom i preciznou da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu neophodni eksperimenti, modeli ili crtei. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku izme u ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiu generalizovanjem iskustva, induktivno. "Momenat kada neko konstruie zamiljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obino je defektan (... ) Moj metod je drugaiji. Ja ne urim da se upustim u materijalni rad. Kada primim ideju, odmah poinjem da je dogra ujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim poboljanja i ukljuujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. ak primetim ako neto smeta u pravilnom radu. (...) Na ovaj nain ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotiui nita rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogue poboljanje i vie nigde ne vidim nikakvu greku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konani produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvek tano kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se doga ali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. (...) Teko da ima naunog izuma koji moe biti unapred predvi en iskljuivo matematiki, bez vizualiziranja. (...) Sprovo enje u praksu nedovrenih, grubih ideja je traenje energije i gubljenje vremena." Izuavajui mehanizme svog psihikog ivota,Tesla je otkrio da je niz slika iz "druge realnosti" uvek u vezi sa doga ajima u "pravoj realnosti" i da tu postoji prilino pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznena enje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. "Ne samo misli, ve i akcije izazivaju se na isti nain. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savreno oigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogunou kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktini rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkrie teleautomatske kontrole ijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrenih ideja. "(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.) Za razliku od Ajntajna koji je isticao presudni znaaj "kinestezije" i "saglasnosti sa unutranjim oseajem tanosti i potpunosti" neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlai imaginaciju izuma kao psiholoki razlog formulisanja iskaza predvi anja u matematikom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ovako neto ne moe rei jer se on, budui bez znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje. U spisima, Tesla esto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje priroda. Ova uro ena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazau kao difuzan psiholoki pritisak, kompulzivna nuda, uzrokujui oseanje nedostajanja budueg pronalaska, tj. onoga ega u pronalazaevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo

pronalazakog htenja uopte, ve i jedan dokaz vie delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz oveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra poetkom saznajnog akta predvi anja. Iz shvatanja da nauni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nauna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma Demsa Dinsa - um, a kao i za filosofa Lajbnica - iv u svim svojim delovima. Po Teslinim reima, u njemu se odre eni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim razumevanje principa i fiziko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izraavanja tehnikih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizikom modelu. Shodno linom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je drao da rad vre prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriu on pre svega podrazumeva borbu za mentalno proienje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i ulnih sadraja optereenih detaljima koji zamrauju jasnost slike principa i oteavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata. Teslin postupak shvatanja principa zavren je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija matematikih i fizikih elemenata. Otkrie je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identinosti nezavisnih lanova matematikog algoritma i njihovih fizikih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fiziki zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije ije matematiziranje vodi konano do fizikog modela. Induktivno predvi anje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopte i ima, i karakter takvog predvi anja strogo je podsticajan, tj. utie samo na promenu miljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvi anja koji poinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u treem koraku obrazuje tzv. opti stav izraen matematiki, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobiajen hipotetiki stav koji se odnosi na nepoznatu injenicu, na primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd. Teko je dobro razumeti injenice na kome Tesla odluno insistira u opisima naina kojim je vrio izume, a to je da jasna slika izuma prethodi ak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam kae, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavrio da je bio u mogunosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizike probe, to svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada iji obim, obzirom na naune ili bar tehnike novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje. U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvi anja samih principa rada, Tesla je postavio i teoriju o iskljuivo spoljanjem stimulansu ovekovog miljenja i pamenja, a oslanjajui se delom na Rene Dekarta zakljuuje o kosmikom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopte. Ali kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu moe biti stvaralaki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadraja) to on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak moe neprestano da produkuje nove sadraje, misli i slike, jer je broj nadraaja iz okoline neogranien. Najzad, za Teslu su, miljenje, pamenje, kretanje itd. samo povratni (feed - back) procesi, pa se moe primetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalazatva ujedno utemeljio pankosmiki, tj. idealan stav kibernetike. Verujui da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obino smatra (tj. biohemijski, odnosno biofiziki) ve da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljanji stimulans. Zaista je neobino da ovek poznat po retko dobrom pamenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Jo znaajnije je, naravno, da neko sa vie stotina naunih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje vie tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog

svetenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najblii Budizmu. Kasnije, Tesla se Budizmu sve vie pribliavao, ak i praktino: vebao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te rei, upranjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka iveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac. Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontrolie konkretne vizije ispred svojih oiju i zamenjuje ih drugaijim slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obino pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbu en. "U nekim momentima vi ao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima ivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, poveavao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici, doslovno svedoi naunik, "imao sam oseaj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi". (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.) "Ovi svetlosni fenomeni", pie Tesla u svojoj 65-oj godini, "jo uvek se manifestuju s vremena na vreme, naroito kad mi neka nova ideja otvori do tada nesluene mogunosti, ali su relativno malog intenziteta". U stanjima relaksacije, pre nego to bi zapadao u san, Tesla je tako e imao zanimljive vizije. "Kada zatvorim oi, uvek prvo primetim tamnu i jednolinu plavu pozadinu, slinu nebu u vedroj noi bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, ure enim u nekoliko slojeva koji mi se pribliavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna ara od dva sistema paralelnih linija, me usobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju uto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven takama mirkajueg svetla. itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajui za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je oigledno da pokuavaju da se uoblie u ive likove. udno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego to scena u e u drugu fazu." " Svaki put pre spavanja", pria Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih oiju. Kad ih vidim, znam da u ubrzo izgubiti svest. Ako su odsutni i odbijaju da do u, to uvek za mene znai no bez sna". Dugo vreme Tesla je posvetio reavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom ivotu. "Samo jedanput u svojoj dosadanjoj egzistenciji", kae on, "imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: leao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da e mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonu sa mojim pokojnim prijateljem, engleskim naunikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Moda ne bih obratio panju na drugog oveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podloan njegovim argumentima, seajui se njegovog epohalnog rada o "radiant matter" (zraeoj materiji) koji sam itao kao student i koji je uinio da zavolim karijeru elektroinenjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda "iza" vrlo dobri, jer je moja majka bila ena posebno obdarena moi intuicije. itave noi svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iekivanju, ali nita se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili moda zadremao, i video oblak kako nosi an eoske figure boanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iezlo, i ja sam naglo bio probu en neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve rei ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina." (M. Cheney, TESLA, MAN OUT OF TIME, N.Y., 1984.) Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i jo uvek bolestan. Ova dva naunika godinama su se dopisivali, ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno sa itavom Kruksovom zaostavtinom 1918. godine. Ogroman Kruksov nauni materijal sadravao je brojne beleke sa strogo nauno-eksperimentalno vodjenih spiritualistikih seansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razliitih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu sauvano je Kruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku zavojnicu koja emanira polje

u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno utie na nerve medijuma, to sve zajedno olakava eksperimentisanje. U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpoeo sa naunim prouavanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu otpoeo i Mendeljejev, sedamdesetih godina prologa veka. Osnovana je u Petrogradu komisija strunjaka, koja je nakon kraeg istraivanja, odravi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuak da je re praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji nauka se praktino deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj. korisnu nauku komercijalnog znaaja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti. Koliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u toku ivota naneli mnogo "kosmikog bola", kako je Tesla nazivao svoje oseanje tu ih neprilinih radnji i namera, toliko se sa neobinom panjom bavio golubovima, brinui se o njihovoj ishrani i bolestima. O jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim priaju Teslini prijatelji O'Nil i Vilijam Lorens, nauni novinar Njujork Tajmsa. Oni su zabeleili nesvakidanju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker. Don ONil, lan mnogih okultnih drutava, primetio je neke mistine simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada ispovedio neto to e Lorens i drugi kasnije nazvati " jedinom ljubavnom priom iz Teslinog ivota". "Hranio sam golubove, na hiljade njih, ve godinama", rekao je, "Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Me utim, bio je jedan golub, divna ptica, isto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio neto drugo. Bila je to enka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli enu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, oseao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog ivota. Ako sam joj bio potreban, nita drugo nije bilo vano. Dok sam nju imao, imao sam i svoj ivotni cilj. A onda, jedne noi dok sam u mraku leao na krevetu i kao i obino reavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopti neto vano pa sam ustao i priao joj. Gledao sam je i znao da eli da mi kae - da e umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih oiju - snaan snop svetlosti." Tesla je zastao, i zatim, kao da je oekivao pitanje, nastavio. "Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bljetava, zaslepljujua svetlost, snanija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, neto je nestalo iz mog ivota. Do tada sam bio sasvim siguran da u zavriti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje ivotno delo okonano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konano, ko zna..."(J. O'Neill, Prodigal Genious, p. 309-10) TREI PUT U FIZICI U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uoiti tri razliita puta miljenja. I kvantni mehaniari, i relativisti, i tradicionalista kao Tesla, (u stvari jo uvek neprepoznat naunik budunosti) pokuavali su da dokue istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naroito, da objasne sutinu kretanja. Pre nego to se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principa Tesline fizike, pokuajmo da to tanije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naunih koncepcija. Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredjenosti, Paulijev princip i redingerova talasna funkcija bili su glavni teorijski instrumenti kvantno-mehanikog pristupa kosmikim dogadjajima. Glavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije i imenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju nuklearne lanane reakcije i razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teke, ostala je tajna i van tehnike kontrole.

Razvojno gledano, moe se zakljuiti da je pokretaka snaga osnovnih pojmova kvantno mehanike fizike iscrpljena. Pokazuje se da pojave kao to su vreme i prostor moramo ponovo istraiti i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bi smo pomou njih adekvatno odredili prirodu fizikih procesa. Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajntajna nastala je u Bernu, u vajcarskoj i objavljena je 1905. Godine u nemakom asopisu Annalen der Physic. Ovo je oznailo prekretnicu u teorijskoj fizici. Koristei etvorodimenzionalni prostorno vremenski kontinuum Minkovskog kao model fizike realnosti, Ajntajn je uspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske koordinacije. Logika posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatraa, bila je akauzalitet. Dogadjaje koji su se dogodili kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je mogue videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka. Kao glavnog informatora kosmikih zbivanja Ajntajn je oznaio svetlost i postulirao konstantnost i konanost njene brzine u vakuumu. Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budui da nema ni jednog fizikog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kree odredjenom konstantnom brzinom, posmatrai na svim fizikim sistemima koji se kreu brzinama razliitim od svetlosti imae svoje karakteristino lokalno vreme. Tako ni jedan od njih nee objektivno percepirati dogadjaje, ve samo relativno. Koristei radove uvenog irskog matematiara Hamiltona, Ajntajn je stvorio takav sistem izraunavanja stvarnih parametara fizikih dogadjaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematiki tano opisivali realnost. U Optoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. Godine Ajntajn je pomou tenzorskog rauna i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izrauna putanju planete Merkur oko Sunca tanije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije. U svom uvenom epistemolokom defektu, na samom poetku Opte teorije relativnosti, Ajntajn pokazuje mogunost da se kugla koja miruje spljoti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzom rotiranju druge kugle na kojoj je posmatra koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodjenjem tako zvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takodje, izjednaavanjem inercione i gravitacione mase on je objasnio lebdenje nebeskih tela t.j. njihovu dinamiku ravnoteu bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i reakcije. Samu materiju Ajntajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem. uvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: Ako bi smo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor. Trei pristup razumevanju fizike realnosti bio je Teslin. Oslanjajui se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustikih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujue rezultate. Njegov glavni aksiom bio je da celokuna energija jednog fizikog sistema potie iz spoljne sredine. Po njemu, ekscitacija, odnosno medjusobna komunikacija fizikih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne moe izbei u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moi percepcije i sveu. U matematici bio je pobornik realistikih gledita, po kojima postoji identitet matematikih i fizikih objekata, odnosno postvarenost matematike. U nainu postavljanja problema uzor mu je bio grki mehaniar Arhimed, koji je tvrdio da vreme treba izbaciti iz fizike kao suvian pojam. (Jo u devetnaestom veku naunici Hajnrih Hertz i D Alamber pokuali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokuaj okonan neuspehom; ruski naunik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-eksperimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nereen problem.) Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuivo u otkrivanju dubinskih zajednikih karakteristika fizikih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetski oscilator - Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedniko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovog realistikog shvatanja matematike proistie da se fiziki proces moe ne samo matematiki opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vri se predvidjanjem, a tano predvidjanje omoguava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje buduih dogadjaja. Ova njegova

teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemogua, ve se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematikog opisa. Razlike Tesle i Ajntajna u stavovima o fizikoj realnosti su fundamentalne: 1. za Ajntajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan; 2. za Ajntajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizikoj realnosti, a za Teslu fizika realnost je univerzalna i proima sve nivoe kosmike egzistencije, t.j. spoznaja istine ne moe se izbei ni na koji nain; 3. za Ajntajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmike stvarnosti, a matematika je ist gnoseoloki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizikoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proistie iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora; 4. za Ajntajna etar ne postoji kao stvarni entitet, ve je to plod pogrenih miljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija; 5. za Ajntajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenou, za Teslu sila je niz matematikih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizikog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za veinu drugih naunika, kao i za Ajntajna, obrnuto, tj. sila ima matematiki karakter; 6. za Ajntajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fiziki entitet, ve se utvrdjuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizike sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar. 7. Za Antajna je najvea brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograniena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu mogu trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehanikih i elektrinih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajntajnovu brzinu svetlosti u vakuumu. U razgovorima sa prijateljima Tesla je esto pobijao mnoge Ajntajnove tvrdnje, najee onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povredjen zakon akcije i reakcije: Ako se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja. Ajntajn je bio ovek iste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajntajn je Tesli estitao njegov 75. rodjendan, istiui kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenine struje, to su po svemu sudei Teslina manje znaajna otkria. TESLINA IDEJA NOVOG SVETSKOG PORETKA IZ 1900 GODINE Nema sumnje da je Teslu proimalo snano oseanje jedinstva prirode i kosmikog reda. Osnove svog "Svetskog sistema", objavljenog 1900 godine, on je saeo u dvanaest taaka koje sve odreda poga aju sutinski smisao tehnike i tehnoloke mree dananjih svetskih telekomunikacija. Ovaj sistem ujedno je i tehnoloka osnova za uspostavljanje globalnog informatikog drutva ija tendencija svetskog ujedinjenja ve uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju ivota naroda izazvanog ukidanjem klasinog dravnog suvereniteta. "Svetski sistem" Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao to su: Teslin transformator, t.j. aparat za stvaranje elektrinih vibracija specijalnih karakteristika; Uveliavajui predajnik, odnosno transformator naroito podeen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti znaaj kao teleskop u astronomiji); pomou ovog izuma Tesla je ostvario elektrina kretanja jaa od onih to ga imaju munje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou osvetli vie od dve stotine sijalica raspore enih po zemljitu u okolini laboratorije; Teslin beini sistem koji obuhvata izvestan broj

usavrenih aparata i danas je jedini poznat nain za ekonominu transmisiju elektrine energije na razdaljinu, a bez posredstva ica; aparat za individualizaciju signala koji je u pore enju s primitivnim usaglaavanjem signala, (ovaj metod je na alost jo uvek u upotrebi), isto to i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izraavanjem; zahvaljujui tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke, niti ovi mogu njih omesti; svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet; praktino neogranien broj stanica i instrumenata moe da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupi ni najmanje uzajamno ometanje; stacionarni Zemljini talasi (popularno objanjeno, ovo izvanredno otkrie znai da Zemlja reaguje na elektrine vibracije odre ene frekvencije, isto kao to zvuna viljuka hvata specifine zvune talase; ove posebne elektrine vibracije koje su u stanju da snano ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj naina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavren i ni izdaleka ne iscrpljuje naune i prirodne mogunosti). Ciljeve "Svetskog sistema" Tesla formulie na takav nain da je jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mree svih oblika i nivoa treba da poslui humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na poetku dvadesetog bio vizionar dvadeset prvog veka, jer prava metafizika problematika u teorijsku fiziku prodire tek sada sa kosmogonijskim pitanjima o poreklu sveta i ontolokoj prirodi vremena i prostora. Dakle, Tesla se jo davne 1900. Godine zalagao za: 1) Uspostavljanje veze me u postojeim telegrafskim stanicama ili centrima irom sveta; (ostvareno) 2) Organizovanje tajne dravne telegrafske slube iji rad nije moguno ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju) 3) Uspostavljanje veze me u postojeim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno) 4) Univerzalna distribucija optih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno) 5) Osnivanje slube na principima "Svetskog sistema" za dostavljanje obavetenja iskljuivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mreom, tj. Internetom ) 6) Uspostavljanje me uveza svih telegrafskih aparata na svetu; (davno ostvareno) 7) Osnivanje slube za distribuciju muzike pomou ovog sistema; (ostvareno) 8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinim asovnicima koji sa astronomskom preciznou oznaavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno) 9) Prenoenje irom sveta znakova, slova, zvunih signala itd., bilo da su kucani na maini ili rukom ispisivani; (ostvareno - precizan opis telefaksa) 10) Osnivanje svetske slube za potrebe trgovake mornarice koja navigatorima svih brodova omoguuje da besprekorno pilotiraju bez kompasa, da tano odre uju lokaciju, as i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd.; (ostvareno) 11) Uvo enje svetskog sistema tampanja na kopnu i moru; (ostvareno) 12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crtea ili pisanih tekstova koji bi se otpremali irom sveta; (ostvareno) Mada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenoenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristei njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korienja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije, Tesla je smatrao da je svako naruavanje kosmikog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proistie iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etika komponenta nauke oliena u dobroti koju donosi samo vie saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera. oveanstvo, koje ivi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inae je u opasnosti da uniti svoje jedino kosmiko vozilo. Najzad, jo u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, inenjerima, koji nisu shvatali da svaka kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poetku izgledati kao greka. Posebno strunjaku, jer je njegovo uverenje da zna jae nego u drugih, pa mu je i propusna mo za novitete smanjena. Da bi dokazao kako njegova naizmenina struja na odre enim frekvencijama nije opasna po ivot, Tesla javno sam sebe ukljuuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenine struje i postie fantastian efekat: vri elektrino pranjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu itavo telo svetli, izgledajui kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plaviastog plamena.

Godine 1892 . u Londonu je odrao uvena predavanja pred Britanskim Kraljevskim naunim drutvom. Pored gore pomenutog eksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao to je paljenje lampe beinim prenosom energije. Zapravo, jednostavno je stavio vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona je zasvetlela.. Tim izvanrednim predavanjima na temu "Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni" Tesla je u Engleskoj stekao veliki ugled i mnoge prijatelje u naunom svetu kao to su pomenuti ser Vilijam Kruks, ser Oliver Lod i lord Kelvin. Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveuje problemima radio-tehnike, teledirigovanja i beinog prenosa energije na velike daljine bez gubitaka. U Koloradu Springsu uspeno eksperimentie sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskim talasima i beinim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sauvan i publikovan, prave naune rezultate zadrao je za sebe. Ali to to je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obea svetski sistem za beini prenos sile i inteligencije. Ova planetarna transmisija informacija i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znaajnih pronalazaka i otkria kao to je Teslin rezonantni transformator bez gvozdenog jezgra, i Uveliavajui predajnik od koga je naunik posebno mnogo oekivao. Bio je to svojevrstan transformator naroito podeen da ekscitira planetu Zemlju. Pomou njega on je jo u Koloradu ostvario elektrina pranjenja jaeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou osvetli vie od dve stotine sijalica raspore enih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegove koncepcije beinog prenosa energije, tj. dejstva na daljinu. Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. godine, on se vraa u Njujork i zapoinje pripreme za izgradnju prve stanice svog svetskog sistema za beini prenos energije, Kule Vordenklif (Wardencliffe Tower), koju s velikim uspehom testira tri godine kasnije.. Tehnike karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne moe se tano rei ta je bila njena prava namena. Posle neobine noi 15. Jula 1903.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom ve i nad nepreglednim prostranstvom Atlanskog okeana, Tesla 1905.g. iznenada naputa svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Vardenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada ak nije ni proao kroz taj kraj. I to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme pojavile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je 1908 godine izazvao snanu i po osobinama veoma udnu eksploziju u Tunguziji. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parence. Istina je da je u to vreme kula Vordenklif jo uvek bila tehniki ispravna i da je Tesla aljui energetske talase kroz Zemlju bio u stanju da akumulira i odjednom isprazni ogromnu koliinu energije na bilo kom mestu na planeti. Uostalom, to je bilo u potpunom skladu sa njegovim dugogodinjim radom i prouavanjem Zemljinih osobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

TEORIJA KOJA NEDOSTAJE Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove, rezonatne elektromagnetike. Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscilacija organizovanih po matematikom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najoptiji prirodni zakon koji eliminie vreme i distancije i da se sve veze me u fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama prostih i sloenih rezonancija (vibracija fizikih sistema) ija je osnova iskljuivo elektromagnetska. Najzad, umesto Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala i Maksvelove teorije polja, u svojim proraunima Tesla je koristio jednostavnu matematiku starogrkih mehaniara, pre svega Arhimeda, uspostavljajui tako mehanike analogije u elektromagnetici. Ne moe se dovoljno podvui savremeni znaaj ovakvog naina razmiljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnost potpune fizike interpretacije elementarnih matematikih pojmova, formula i sistema i povratak realistikim pogledima u matematici, zapravo mistinom matematikom pitagorejstvu. Po svemu sudei, prouavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. U njegovom radu ne treba traiti prevashodno ideje tehnoloke moi, ve i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralatva i postojanja nauke uopte.

NAUNI PUT NIKOLE TESLE EKA DA BUDE SHVAEN I NASTAVLJEN Sadraj podrobnog istraivanja Teslinog dela, obuhvatio bi sloenu i duboku problematiku vie oblasti. Gledano sa stanovita logike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedoanstava o nainu kojim je otkrivao nove tehnike i naune principe, jer bi to moda otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio i problem definisanja elemenata i formulisanja sintakse logike strukture miljenje Tesle kao izumitelja. Ako bi smo i sve ovo uspeno okonali, tek onda bi smo se nali pred najveim zadatkom, razumevanjem metapretpostavki Teslinog originalnog nauno istraivakog metoda i otvorenim teorijskim pitanjima pronalazatva koje nije nita drugo do ljudska duevna i praktina egzekucija jo uvek nepoznatih kosmolokih naela, tj. veza ostvarena sa svetom ideja. Mogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centara mozga na retinu (mrenjau oka), preusmeri jednosmerne jonske struje, zapravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnih mrea, i na taj nain, voljnim obrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka mrenjai ukloni spoljni prizor i zameni ga svojom psiholokom slikom. (ovek obino svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni odlaze do centra u mozgu gde se formira predstava.) Tesla je svoje impulse slao iznutra. Zvao je to umnom laboratorijom. I to je bio njegov glavni i osnovni metod eksperimentisanja. Bio je u stanju, (to je bez pandana u istoriji fizike, pa i itave nauke), da matematike principe Platonovog sveta ideja, transformie u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi "popravio", ili "podesio" aparat, da "radi". Kada bi ga kasnije napravio od pravih ica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoi, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fiziki prototip. Njegova metoda je u pore enju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, slino Ajntajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetiki predoseaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri emu je doivljavao neku vrstu psihikog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo ivim, gotovo vatrenim bojama, to je redovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemiar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i doao na ideju da benzolov prsten (ciklini ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanino nastala stereo hemija, u snu. Ali ovo se deavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i samo u odre enim trenucima. A Tesla je bio u tom psihikom stanju itavog svog ivota, decenijama i decenijama, jer je uvebao da neprestano odrava odre enu duhovnu i kreativnu permeabilnost. Ovu mo stekao je posle one teke i udne bolesti koju je jedva preiveo u detinjstvu. Godinama posle uporno je praktikovao kontrolu svojih nervnih puteva i to ne samo u psiholokom smislu ve i fiziolokom. "Verujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama" govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog nebia, Bog ujedno i tvorac beskonanosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmikog zakonodavstva. Tesla je bio ovek ija osnovna filozofska logika i aksiomatika miljenja uopte ne pripada savremenoj epohi. Kao misaono bie Tesla se moe datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grke kosmoloke filozofije. Nije sluajno to je on ro en na Balkanu gde je itava Antika civiizacija i nastala neto malo junije, tako e na Balkanu. Re je o istom geomagnetskom informatikom polju, odnosno algoritmu zajednikom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Platona, Zenona i Tesle. Razumevanje Tesline fizike zahteva potpuno drugaije shvatanje matematike, u sutini jedno mistiko shvatanje matematike pitagorejskog tipa. Pitagora je smatrao da su brojevi stvarni, da brojevi i stvari imaju biunivoknu korespodenciju simetrijskog tipa, odnosno da se mogu poistovetiti. Iz toga sledi ideja o postojanju generike matematike, one iz koje neposredno proistiu i materija i njena promena. I manje paljiv istraiva odmah e uoiti da u Teslinim radovima nema infinitezimala. Za Maksvela, tvorca teorijske elektromagnetike, Tesla je sa razumevanjem govorio da je pesnik i da su njegove elegantne diferencijalne jednaine - poezija. Ali, u Teslinoj biblioteci naiiemo na Maksvelova dela, jer je on svoje radove prvi put objavio kada je Tesla imao dvadeset godina i dok je jo studirao u Gracu. Nema drugog razloga to ih Tesla nije koristio sem onog najdubljeg i najozbiljnijeg: otkrio je jednostavniji i efikasniji metod i imao bolju fiziku interpretaciju matematikih pojmova kojima je predvi ao tok i ishod eksperimenata. A oigledno da

je on bio ovek takve snage i dubine da je bio u stanju da se odvoji od svih autoriteta i od savremene nauke. Nije sluajno da nije diplomirao. To je tako e jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta, kako bi se moglo u prvi mah pomisliti. Njegov nain rada ga je mogao odvesti u sasvim drugom pravcu. U pravcu duevnog poremeaja. Ali nije. Znai uspeo je da uspostavi kontrolu nad prirodom psihikih slika, i drugih svesnih i podsvesnih sadraja svesti - to je osnova kreativnosti. Onog trenutka kada je uspeo da savlada efekte impulsa koji su dolazili spolja, uspeo je da niz naoko sluajnih psihikih promena podvrgne voljom kontrolisanoj percepciji i analizira ih. On je uspeo jednom strahovitom linom vebom da se uzdigne do nivoa oveka koji nije vie zavisio od impulsa spoljnog sveta, nego pre svega od svojih unutranjih psihikih sadraja. A sutina njegove genijalnosti bila je u tome to ti osveeni sadraji koje su spoljna polja proizvodila u njegovoj podsvesti nisu bili nita drugo do slike kosmolokih principa, odnosno sami prirodni zakoni. To ga je tako jasno razlikovalo od drugih ljudi. O svom indukcionom motoru iji rotor poinje da se okree pod uticajem promene spoljnjeg polja, rekao je: "Ja sad znam kako radi kosmos". Odatle proistie i njegova teorija o ljudima kao automatima kosmikih sila. Dodamo li tome Teslin aksiom da sva energija jednog sistema dolazi iz spoljnje sredine, dobiemo razlog njegovog uverenja da itav kosmos iskljuivo radi na principima vibracije i rezonancije. Najzad, ako definitivno prihvatimo to da sva energija jednog sistema nastaje spoljnom indukcijom, tj. dejstvom na daljinu, onda je lako obrazovati Teslin kosmoloki model kao niz koncentrinih obrtnih magnetnih polja. Pogledajmo je li tako! Okree se Galaksija, okree se Sunev sistem oko centra Galaksije, okree se Zemlja oko Sunca, molekuli, atomi i elektroni... Sve to nije nita drugo nego niz obrtnih magnetnih polja i moe da se predstavi jednim jedinstvenim zakonom, istim onim koji pokree i sam Teslin indukcioni motor . Setimo se da je Tesla, (poput Mocarta koji je u bljeteem vazduhu pred sobom vidjao partiture svojih dela i samo ih zapisivao), bio u stanju da zamisli svoj model u najboljem obliku tako da je mnoge od njegovih patenata nemogue dalje usavravati. Imao je uro eni dar uoptavanja, odnosno dar redukcije na generalni zakon, a taj gnosoloki princip u nauci je najvaniji. Uvek se komplikovani entiteti nieg reda, svode na jednostavnije entitete vieg reda. Otvoreno je pitanje Teslinog pravog shvatanja prostora i vremena. Sa sigurnou se moe rei da se Tesla u eksperimetima emitovanja niskofrekventnih elektromagnetskih talasa kroz Zemlju nije susretao sa problemima koje u tumaenju odnosa sile i prostora ima, na primer, Opta teorija relativnosti. Ova teorija ima posebne tekoe sa fizikim tumaenjem diferencijalnih jednaina kojima opisuje karakteristike prostora zakrivljenog razliitim intenzitetima gravitacione sile. Intezitet gravitacije po ovoj teoriji moe toliko da poraste da poinje da deluje i na samo vreme, vraajui doga aje unazad i naruavajui kauzalitet. Nije odgovoreno ni na pitanje da li je za eksperimentisanje fizikim prostorom neophodno zamisliti da on ima vie od jedne dimenzije. Posebno je teko logiki usaglasiti shvatanje da su i prostor i vreme u isti mah beskonani. Ako bi to bila istina, onda bi ili morali da se uvedu pojmovi bar dve beskonanosti razliitoga kvaliteta, ili da se koegzistencija dveju ili vie beskonanosti proglasi logiki neodrivom, ili, naravno, da se usvoji da izmedju prostora i vremena nema ama ba nikakve razlike, tj. da su oni podudarni, to je najmanje verovatno. Sluei se matematikom onoliko jednostavnom koliko se ui u osnovnoj koli, Tesla je izvodio svoje zapanjujue eksperimente, smejui se komplikovanim teorijskim radovima uenih kolega, koji su jedva uspevali da natimuju matematiki opis po nekogi fizikog doga aja. Poznato je da je jo Njutn u delu Principia Matematica i prostor i vreme smatrao jednakovrsno beskonanim i na taj nain uinio osnovnu logiku greku preklapanja sadraja pojmova, ali mu to niko nije zamerio jer niko nije umeo bolje. Uz to ljudima je to izgledalo u skladu sa iskustvom. Dekart, kada je konstruisao svoj koordinatni sistem, on je jednom te istom geometrijskom predstavom, tj. pravom linijom, prikazao i prostor i vreme, kao da me u njima nema nikakve razlike. Da li je na to imao pravo? I apscisa i ordinata su prave neograniene linije, i u geometrijskom smislu radi se o jedinstvenoj predstavi. Sa druge strane, prostor i vreme su dve veoma razliite fizike pojave iju prirodu ne poznajemo dovoljno. Ni ovo nikome naroito ne smeta. Najzad, apcisa i ordinata razdvojene su uglom koji nema direktnu fiziku interpretaciju. Ali, ovako velikoduno geometrijski predstavljajui fizike pojave, moe se desiti da potpuno iskljuimo kriterijum realnosti iz provere matematikih hipoteza.

Nema sumnje da je Tesla svojim fizikim eksperimentisanjem otkrio u nauci jo uvek nejasnu fundamentalnu vezu fizike i matematike i primenjivao je sa takvom lakoom i jasnovidnou, da je i laiku i strunjaku podjednako oigledno da je u pitanju precizno znanje. Ali ta su obine matematike cifre, deljenje ili mnoenje, poneki prirodni algoritam ili kvadratni koren, zaista znaili u Teslinim eksperimentalnim radovima, to je danas veoma teko otkriti. Fizikalno tumaenje matematikih pojmova, a naroito jednoznano, na granici je onoga to nazivamo transcendentalna matematika, ili matematika mistika. Ipak, samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnose elektromagnetskih polja, onda je teorija koja najpogodnije izraava sutinu tih odnosa, izvesno - matematika. S druge strane, ako elektromagnetske oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom, to je Tesla otkrio u Kolorado Springsu i to se i danas neprestano eksperimentalno potvr uje u neuronaukama, onda sledstveno tome i sam mentalni plan, budui da se podvrgava zakonu rezonancije, mora imati istu prirodu. Namee se zakljuak da su brojevi samo program organizacije elektromagnetskih polja u posebne psihe, tj. individualne duevne matrice. Teslina istraivanja kao da dokazuju istinitost Platonove teorije saznjanja u kojoj se tvrdi da je matematika veza izme u sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara mistina predanja slono govore: materija je samo zgusnuta svetlost, a to je upravo Teslina sveproimajua kosmika substancija - luminoferozni etar. VOJNI BROD KAO VREMEPLOV Postoji pria, objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je 1943. Godine, u oktobru, amerika mornarica izvela neobian eksperiment sa ciljem da naini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno je trebalo da brod pomou jakih magnetskih generatora emituje oko sebe snano polje koje bi skretalo svetlost, kao i emisije radarskog zraenja, i onemoguilo neprijatelju da tano locira i pogodi objekat. Bilo je to samo 6 meseci posle Tesline smrti i nestanka znaajnih naunih dokumenata iz njegove sobe. Doga aj se zbio u mornarikom doku luke Filadelfija. Kada su generatori ukljueni na maksimum desilo se ono to niko nije oekivcao. Niz snanih magnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razara "Eldridge DE-173" je privremeno iezao, a onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj od najveih mornarikih baza u USA, u Norfolku, luci u jugoistonoj Virginiji, na obali Atlantika, oko 350 km udaljenoj od Filadelfije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo materijalizovao u luci iz koje je krenuo, u Filadelfiji. Najudnije stvari zbile su se sa posadom. Polovina mornara zauvek je iezla. Neki su poludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni preiveli tvrdili su da su "promenili svet" i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim biima. Samom iezavanju broda prethodila je udna zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su ukljuene jake elektromagnetne maine za proizvodnju intenzivnih i fokusiranih elektromagnetskih polja. U eksperimentu su uestvovala tri broda. Pomenuti razara je bio u sredini, a oplate druga dva broda sluile su kao laserska ogledala. Radi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum i iji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, i to kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio u svojoj laboratoriji u Njujorku jo u 19. veku osvetljavajui prostoriju bez ikakvih lampi, iskljuivo pobu ivanjem vazduha da svetli. Vratimo se znaenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899-1900. i pogledajmo ta su pravi rezultati njegovog rada tamo. Eksperimentiui sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana ivih ljudi, takodje i umrlih (sa ime se danas vre mnogobrojni ogledi, bez pravog uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidjanje esto neprecizno). Najverovatnije, on je, primenjujui vrlo visoke frekvencije uspeo da proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih dua i na taj nain osvojio tehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencije biolokih organizama. Ako u Teslinim belekama i ima izraunavanja koja se na ovo odnose, ona savremenom strunjaku izgledaju beznaajna, jer su isuvie jednostavna i prema tome su bez detaljnog objanjenja neshvatljiva. Moe ih razumeti samo um koji isti predmet musli na isti nain.

TAJNA VATRENIH LOPTI Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi sloene energetske strukture, koje je nazvao vatrene lopte. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao kuglaste munje. Njih je, pored Tesle, prouavao i ruski akademik Pjotr Leonidovi Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. Danas, fiziari braa Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih ekspperimenata i uspevaju da dobiju, pri gaenju transformatora, vatrene lopte koje traju vrlo kratko i iji je prenik svega oko tri milimetra. Prema podacima i injenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio kuglaste munje veliine fudbalske lopte, drao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo vie nego dananja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru. ta mu je omoguilo da stvara ovakve sferine strukture? Bila je to ideja etarskog dijametra, tj. pretpostavka da su materija i prostor u sutini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedniku strukturnu jedinicu, a ono to ih zapravo razlikuje je vremenska koordinacija. Tesla je time uao u jednu oblast u koju niko pre njega nije uao - u inenjering vremena. Isticao je takodje da njegovi elektromagnetski talasi nisu hercijanski, tj. da je talasna duina njegovog emitovanog talasa identina magnitudi distancije na koju se prenosi, odnosno udaljenosti od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bila samo oscilatorna kola aparata koji uestvuju u prenosu, ve je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnim elektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znai da oscilator koji pone da emituje jednostavno odsee etar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristino stojee polje. Tako se isprva formira nosei talas koji sam po sebi ne moe da prenosi energiju zato to ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla bi ukljuivao niefrekventno polje, tj. proputao bi talase koji su predstavljali nie harmonike osnovnog noseeg polja i to u odnosu 1:4. Na taj nain projektovao bi energiju na eljenu razdaljinu i postizao bi snano i neprestano elektrino pranjenje u odredjenim zonama, stvarajui zid jonske plazme. Kroz ovaj energetski zid nije moglo da prodje nita, a da se ne dezintegrie u molekule ili atome. TESLA KAO JASNOVIDAC Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono to bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke. I pored vie od 150.000 dokumenata koje danas uva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naunog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio u odre ena psihika stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari moe da se poredi samo sa slinim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o emu priaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog oveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, itavim svojim ivotom i radom postavio je osnove posthrinske civilizacije Treeg milenijuma I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali e to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budunosti dobiemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuvie ispred i iznad dananjih naunih metoda. Poznati hinduistiki uitelj Vivekananda, lan Ramakrinine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogunost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorkoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujui susret sa Teslom sa strahopotovanjem i bezrezervnim divljenjem: Ovaj je ovek sasvim drugaiji od svih zapadnjaka (...) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega ivo bie i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (...) Radi se o visoko spiritualnoj linosti. On besumnje poseduje duhovnost najviega nivoa i u stanju je da prizove sve nae Bogove (...) U njegovim elektrinim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi nai Bogovi: Vinu, iva...a osetio sam prisustvo i samog Brame. (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznou glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrininoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije. TESLINA VREMENSKA FIZIKA Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora iskljuivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo oigledno pokazuje da je mogue postii promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom istog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez

dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje jo jedan dokaz vie u prilog tvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna optekosmika sila? Iz Kolorado Springsa Tesla pie u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u "krabotinama" visokofrekventnih elektromagnetnih pranjenja otkrio um i kako e uskoro on, Johanson, moi svoje pesme da ita Homeru, dok e sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istraivanja susreu se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, to se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraivanja paralelnih svetova sam, u tiini, ne objavljujui rezultate. Po svemu sudei, izradio je aparat za podeavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nain uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima. Ova njegova otkria otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, ve ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: prouavao je s podjednakim uspehom fiziku osnovu psihe kao i psihiku osnovu fizike. Tako je doao do presudnih generalnih zakljuaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najoptiji prirodni zakon - zakon rezonancije i da se sve veze me u fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama rezonanci ija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske sutine tih odnosa - matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi - program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraivanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjanjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kae da je matematika veza izme u sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistina predanja slono govore: materija je samo zgusnuta svetlost. Tesla je verovao da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima. Tako e je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obino smatra, ve da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljanji stimulans. Jo vanije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naunih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je vrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove line sveanosti i vie je liila na svesno preseljenje due u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog obinog slavnog oveka, zbunjenog i uplaenog pred samooslobo enjem. Na dva dana pred as diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu traei da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad uli, zatekli su ga elegatno odevenog kako lei mrtav ruku prekrtenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hriansku i budistiku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen. Lino duboko verujem da matematike i fizike istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u sutini da koncidiraju, inei osnovu jedinstevene kosmologije na ijem smo pragu. Neki je zovu "Nova nauka", ali je, mislim, adekvatniji naziv "Jedinstvena nauka", jer temelj naeg Kosmosa ini jedinstven fiziki kontinuum, koji je ista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima. Teslina elektromagnetna teorija bila je poetak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizikog sveta. On je toliko mnogo uinio praktino i lino, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, moda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci. Prouavanje Tesle nije samo nauno pitanje, u njegovom radu ne treba traiti prevashodno tehnoloka reenja. Tesla je praktino ono to je Euklid teorijski, spona zapadne i istone civilizacije. Na njegovom radu moe da se zasnuje nova duhovnost oveka koji e shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematikih zakona) i prodreti u savrenije nivoe kosmikog postojanja. To je, prema mojim istraivanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zato je tek danas dolo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.

TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA est posetilac Tesline laboratorije u nonim asovima bio je i uveni pisac Samjuel Klemens, iji je pseudonim po kome je u knjievnosti ostao poznat, bio - Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o jo ivom prisnom prijatelju. Pisac Tven umro je 1910. godine, a est godina posle toga objavljena je njegova udna novela "Tajanstveni stranac". U njoj se govori o An elu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susree sa grupom deaka sa kojima se igra i pouava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a lik An ela zameni Teslom, dobie se sjajno objanjenje veoma udne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izraene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. An eo govori o oseanju moralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaa, i nesrei prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih doga aja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja. Ljudska slobodna volja, prema njemu, je ista zabluda ula, sve je predodre eno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ogranien broj moguih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi doga aja, i ovek se moe prebacivati zi niza u niz voljom viih bia. An eo, na primer, uini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodre eno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slae sa Teslinom idejom o oveku kao automatu kosmikih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturkim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego to An eo naputa svoje prijatelje, seoske deake, uvodi ih u poslednju kosmiku tajnu koja ih je uasnula, tajnu Nebia: "Sve je samo misao" kae on, "nita ne postoji", "i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira"... TAJNA KULE WARDENCLIFF Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu. Naii emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. Prijatelju Johnsonu pie o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Zainje se biofizika osnova neurologije. Neposredno posle toga, 1901. godine poinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o sloenom emiteru elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje: teleautomatsku kontrolu, beini prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamiku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristinu gravitacionu konstantu, specifino G), kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje nova fizika. Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lei u osnovi izvo enja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na as mistiku Dordu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govorei o vibratu on istie da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se nai ljudi koji ive lieni muzike i plesa. Pre vie od 2500 godina Pitagora je rekao uenicima da je kamen zale ena muzika. Poznato svojstvo svake estice u fizikom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to znai od njenog pevanja. Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar sluanja otvara nam mogunost seanja naeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svih stvari. Vibrato nam pomae da ujedno istraimo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izvirua iz tona moe da nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnije u ljudskom ivotu. Vibrato koji pobu uje unutarnje ljudske tonove moe biti i duboko erotian. Kod laganog stava Bahovog etvrtog Brandenburkog koncerta, svi drveni duvaki instrumenti jednog orkestra i ice ponu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osea neko u enje da tako jedan intiman zvuk moe da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objanjava se injenicom da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje izme u bu enja i spavanja kada

je odsutna uobiajena kontrola uma. Sanja, budei se, esto ima oseaj pristupanosti svih izvora memorije i stvaranja. Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematiar Poenkare spazio pred samo utonue u dubok san: matematike ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajui se kao materijalne i kombinujui u rezultat koji je dugo traio. Tako e, snaan i dugotrajan muziki vibrato, hvatajui ritam sa naim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti. Nain kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i doga aja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih estica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju jo bri. Vibracije svih energija zraenja - radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. - mogu da se svrstaju u red. Blektromagnetski spektar, tako posmatran, ima vie od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo je samo jedan opseg tog reda. Kao i u muzici, elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonine gornje tonove, a postoje i izvesne slinosti koje se pojavljuju me u intervalima oktava. Zakoni muzike harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje elektrine rezonatore. Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunevog sistema iva i da je na svakoj od njih nastanjen njen an eo uvar koji uje njemu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveu brzinu, peva pitavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi dubokum snanu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mol est, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranman zvukova, to ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slinosti i razliitosti, to je i nain kako stari rastu i trule, propadaju, kao i nain kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog. Holandski naunik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva asovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili vie oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da ponu pulsirati tano u isto vreme. Oni se ponaaju prema zakonu ekonominosti i naelu minimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajednikog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritminog ili suprotnog. To usaglaavanje svuda je prisutno ali ga retko primeujemo. Moglo bi se ak rei da su sve ive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmiki. I najjednostavniji jednoelijski organizam oscilira u velikom broju harmonino sloenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subelijskom i elijskom nivou. U komplikovanom organizmu kao to je ljudski, raun tih frekvencija je veoma sloen. Nai unutranji ritmovi vrsto su me usobno povezani, ali nita manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-nonim ciklusom kao i u kosmikim ritmovima koji dananja nauka nije jo odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se oseaj nelagodnosti to je predznak oboljenja. Dve galaksije mogu da pro u jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji me usobno udaljene distancama jednakim milionitim umnocima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Kolizija je malo verovatna. Naem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240 miliona godina) da opie krug oko galaksije mlenog puta. Talasi u centru toma vibriraju 10 na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Ceo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko 10 na etrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko 10 na deveti stepen ciklusa u sekundi. ive elije na direktnu stimulaciju reaguju sa oko 1000 ciklusa u sekundi a svoje interne cikluse podeavaju prema danu od 24 asa (rotaciji Zemlje), lunarnom kalendaru i Sunevoj godini. Komplikovana grupa elija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kod aktivne koncentracije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmiki talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa u drugi. Talasi vidljivog svetla pulsiraju izme u 390 triliona i 780 triliona u sekundi, to ini tano jednu oktavu, jedno dupliranje frekvencije. Ljudsko oko moe da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrste retinalniih elija razlikuje oko 10 miliona boja.

Ljudsko telo generie svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate naine, utiu elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da naini prve vee korake u pravcu ovog izuavanja.. Nae fiziko telo manitestacija je naeg unutranjeg pulsa koji je ujedno i na identitet, naa pozicija u Kosmosu. Takozvano mistino astralno telo ima u sutini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Ceo ivot neke jedinke ima odre enu ritmiku emu koja preivljava fiziku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo due koja se ponovo reinkarnira. Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste umanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i ine polje stojeih talasa u kanalu izme u zemljine jonosfere i njene povrine; oni su takorei na prirodni elektromagnetski omota, najbolje ih oseamo na morskoj obali ili u umi, budui da more i uma apsorbuju druge, esto tetne frekvencije). Deava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji u e u stanje rezonancije i tako biva mogue vi enje na daljinu. To je kontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne duine (oko 38000 km) prenos je gotovo trenutan. S obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogu blokirati obinim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari, vrlo esto mi ulazimo u fazu sa njima, me utim, problem je to talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo informacija u nekom odre enom vremenu, tako da esto ne moemo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo. Ovo se moe ipak reiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nain nieg harmonika tj. na odgovarajuoj jo nioj frekvenciji, da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje modanog engrama mogla oitati informacija. U stvari radi se o tehnikom skraivanju vremena telepatskog prijema. Moderni holistiki pristup objanjavanju Univerzuma ima zapravo mistinu tradiciju u svakoj velikoj religiji; Hinduizam, Islamizam, Budizam, Jevrejska vera, ili Hrianska sadri eksplicitno tvr enje da svaki deo kosmosa u izvesnom smislu sadri celinu. Znalcu je suvino i napominjati da to ima duboke veze sa holografijom gde svaki deo holograma moe celog da ga reprodukuje. tavie, smatra se da je svaka estica u svemiru toplija od apsolutne nule i neprestano proizvodi i odailje karakteristina polja svojih talasa, tako da je mogue nainiti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj taki, uzimajui u obzir potenciju beskonanog niza zraka koji se presecaju. Formiranje ovog holograma, me utim, trajalo bi veno i stoga mislim da ta koncepcija nije do kraja promiljena. Hologram oveka nije nita drugo do fizika osnova savrenog ritma kosmosa. Dua ija je odlika svesnost pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmike namernosti, onaj primordijalni. Pravi ovek na pravom mestu je taj ije su namere usaglaene sa kosmikim ritmovima. Svesna namera ima veliku mo i na glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja. Uopte uzev, treba stvoriti drugaiju sliku tela kao sklopa elegantnih eterinih polja udruenih u odnos ritma i praznine, talasa i prostora. Pokuajmo da sumiramo do sada iznete teze: sainjeni smo od talasa, a ne od materije zvane "vrsta"; sve ono to nazivamo stvarima i doga ajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih talasa; svako od nas ima svoj svemirski jedinstven identitet koji je izraen odre enom funkcijom talasa od kojih se sastoji; svako od nas ima hologram koji sadrava univerzalnu informaciju o vremenu; namernost ili vektor identiteta jeste osnovni element u svemiru, veoma mona osobina subjekta, kojom on utie na sve mnogim i naizgled neobinim nainima i budui da smo hologram in potentia, znamo sve u svemu. U svetlu iznetih optih postavki podsetimo se, pre ikakvog zakljuka, injenica o radu Nikole Tesle, injenica koje se odnose na Toranj Vardenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa Marsom (ili moda vanzemaljskim inteligentnim biima). Tajna Vordenklifa duboka je i o pravoj nameni Tornja nemogue je govoriti u Teslinom odsustvu. Me utim, mnoge tehnike injenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Island-u (u to vreme omiljenom njujorkom izletitu) praktino bio daleko ispred onoga o emu savremeni naunici samo mataju. Bio je to

uspeno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i ivotinjama, palio atmosferu, uspostavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao vreme (rasprujui ili kondenzujui oblake odgovarajuim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principima etarske tehnologije. I pored svih navedenih dejstava Tornja Vardenklif koja je veliki majstor Tesla demonstrirao pred mnogobrojnim svedocima (nikad ne objavljujui kompletne rezultate i ne otkrivajui svoje naune principe), njegov pravi razlog za izgradnju ovog gigantskog elektromagnetnog i mehanikog oscilatora bio je dublji ozbiljniji i znaajniji nego to se moe i pretpostaviti. 16. januara 1901. godine na prvoj strani New York Times-a pojavio se izvetaj profesora Pikeringa (Pickering) sa Harvardske Observatorije pod naslovom: "Bljeskovi svetlosti sa Marsa". "Rano u decembru prole godine primili smo telegram sa Lowell observatorije u Arizoni da je primeen jak snop svetla projektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta. Lowell observatorija je specijalzovana za istraivanje Marsa, a posmatra koji je bio na dunosti je paljiv, poverljiv i iskusan ovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga to on tvrdi. Ove fakte odmah smo telegrafisali u Evropu i po itavoj Americi. Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske take na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema nita posebno. ta god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspoloenju da to bilo kako sipitujemo. Da li je to znak postojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne moe rei pouzdano. Za sada, ova je pojava potpuno neobjanjiva." U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. Upravo se bio vratio iz Colorado Springs-a gde je itavu prethodnu godinu vrio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnim poljima udnim rezonantniih svojstava. (Teslina laboratorija u Koloradu bila je tano na vrhu Pike's Peak. Koincidencija je da taj vrh Hopi Indijanci oboavaju kao spiritualni Pol Sveta). Ohrabren moda onim to je primeeno sa Lovel observatorije u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istraivanja u Koloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad on nagovetava da je ve konstruisao prototip aparata pogodnog za me uplanetarnu komunikaciju i da e ga i dalje usavravati. "(...) nikad neu zaboraviti prva oseanja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neim to e imati neprocenjive i nesagledive posledice za oveanstvo (...) to to sam primetio uplailo me je, kao da je bilo na delu neto misteriozno, da ne kaem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam prvi koji uje pozdrave jedne planete drugoj (...)" (Nikola Tesla, "Talking with Planets", Current Literature, March 1901, p. 359). Reakcija naune javnosti na Teslin kratki lanak bila je neuobiajeno otra i negativna. Prvi ga je demantovao profesor Holden, direktor Lick observatorije u Kaliforniji. Gotovo ljutito, profesor Holden rekao je reporteru sledee: "Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poremeaji njegovh aparata - nita manje nego elektrini signali primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglaavajui da ne dolaze sa Sunca, Tesla misli da su signali planetarnog porekla, najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno. Pravilo razmiljanja je da se istrae svi mogui uzroci jednog novog fenomenan pre nego to se uvedu oni nemogui. Svaki normalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla uinio greku i da pomenuti poremeaji dolaze od struja u atmosferi ili zemljinom tlu. Osim toga, kako neko moe sa sigurnou tvrditi da te elektrine promene ne dolaze sa Sunca? Fizika Sunca je jo uvek nepoznata. U stvari, nije jasno o emu Tesla uopte govori. Zar nema kometa koje su mogle da poslue kao objanjenje za izazvane pravilne elektrine poremeaje? Zar instrumenti nisu mogli biti pobu eni sazve em Velikog Medveda, Mlenim putem ili svetlom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek ansa za nova otkria, ali je mogunost da se novi fenomeni objasne starim zakonima jo vea. I dok gospodin Tesla ne pokae svoje aparate drugim eksperimentatorima i ubedi ih kao samog sebe, do tada mirno moemo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa Marsa". (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901, p. 4.col. 2.).

Smatrajui totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa ivim biima vanzemaljskog porekla, uvaeni profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra. Radei sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo visoke frekvencije (to se sa vaeom teorijom nikako ne slae jer se porast frekvencije vezuje iskljuivo za smanjivanje talasne duine, ali Teslini talasi nisu bili isti kao Hercovi i rasprostirali su se brzinom daleko veom od svetlosti). Pojam energije shvaen u dananjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su raunima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (sloen sistem frekvencija u me usobnom harmonijskom odnosu). Tesla je otkrio ne samo zakonitost njihovog beinog prenosa kroz Zemlju i atmosferu bez ikakvih gubitaka, nego je isprobao i dokazao i njihovu izvanrednu prodornost kroz kosmika prostranstva. Postoji nepotvr ena legenda da je on bio prvi koji je ka zvezdama poslao periodine signale kodirane po aritmetikom algoritmu odre enih teorema geometrije kao to su Talesova i Pitagorina teorema i Arhimedova formula sume harmonijskoga niza (radi se o sabiranju reda 1+1/2+1/4+1/8..., ija je suma broj dva, ali je broj lanova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranje mora da traje veno. Problem je postavio jo filozof Zenon tvrdei da usled beskrajne deljivosti prostora Ahil ne moe sustii kornjau jer je ova pola pre njega). Nakon tri dana, na svoje najvee zaprepatenje, registrovao je odgovor. Shvativi princip po kome je uzvraena poruka bila kodirana, ucrtao je odgovarajue take na koordinatni sistem i dobio - pravilan ljudski lik. U prvi mah nije mogao da odgonetne da li su oni iju je emisiju primio nacrtali ljude, elei da pokau kako naa civilizacija za njih nije tajna, ili sebe, u nameri da nas poue kako u Kosmosu ima jo slinih bia. Ako je sve ovo tano, jasno je da je, svestan potpunog nerazumevanja na koje bi naiao, Tesla odustao od bilo kakve javne rasprave o svom otkriu. Ali se ubrzo dogodilo neto to je itavu stvar vratilo ponovo na prve stranice amerike tampe. 1902. godine Ameriku je posetio uveni engleski fiziar Lord Kelvin, koji se posle razgovora sa Teslom u potpunosti sloio sa njim i rekao kako je Tesla sasvim u pravu, ali da svi detalji komunikacije, razumljivo, nisu za javnost. Posle banketa odranog u njegovu ast, Lord Kelvin pohvalio je Nju Jork: "To je najbolje osvetljen grad na svetu i jedino mesto na Zemlji vidljivo sa Marsa". I kao da je naglo bio inspirisan, na kraju je uzviknuo: "Mars je signalizirao Nju Jorku!" (Philadelphia North American, "Lord Kelvin Beleives Mars is Signalling America", Maj 18, 1902.) Ovog puta nije bilo ni jednog glasa protesta. utao je ak i uporni profesor Holden. Starom i veoma uglednom Lordu Kelvinu bilo je vie nego nezgodno protivreiti. Umesto toga, kao neposredni zakljuak diskusije pojavi se lanak Teslinog zagovornika, publiciste i pisca Dulijana Hotorna koji je Kelvinovu senzacionalnu potvrdu Teslinih navoda razvio u pravcu fantastike: "Oigledno", pisao je Hotorn, "ljudi sa Marsa i drugih starijih planeta godinama su poseivali nau Zemlju i paljivo pratili razvoj zemaljske civilizacije, neprestano izvetavajui kako mi za njih jo nismo spremni. Me utim, ro enjem Nikole Tesle stvari su se promenile. Mogue je, zato da ne, da ljudi sa zvezda upravljaju njegovim duhovnim i naunim razvojem. Ko to moe pouzdano znatai?" (Julian Hawthorne Papers, Bancroft Library, University of California) U vreme najee polemike oko Marsovaca, povuen, u tiini, Tesla je predano i u poetku gotovo neprimeen radio na svom najveem ivotnom delu, grandioznom projektu Tornja Vordenklif, koji je trebalo da preokrene svetsku istoriju i izvri tako radikalne promene u razvoju nae civlizacije, da je o tome zaista teko govoriti uverljvo. PLANETA ZEMLJA KAO REZONANTNI SISTEM Odluivi da otpone gradnju emisione stanice, Tesla je prvo kupio zemlju na Long Ajlendu, a potom se obratio za pomo uvenom industrijalcu Morganu koji je bio lan mnogih mistinih drutava i ovek posebnih svojstava, takorei genije poslovne organizacije. Ali treba znati da je Morgan ve tada bolovao od

raka i da je potajno gajio nadu da e Teslina nauka uspeti da mu omogui da preivi. Od Tesle, on je oekivao da ga nekako prikljui na kosmike izvore energije i tako da ga uini zdravim i mladim zauvek. Daleko od toga da je Tesla raunao sa Morganovim slabostima. Naprotiv, injenice ukazuju da je Teslino insistiranje da ba Morgan bude taj koji e podrati itav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim optim shvatanjem determinisanosti ivotnih postupaka i predodre enosti ljudi za pojedina dela. Pregovori oko Vardenklifa izme u starih prijatelja bili su tajni i teki. Ne zna se pouzdano ni kada je Tesla konano odluio da pristupi izgradnji Tornja, ni ta je Morgan kao iskusan poslovni ovek od toga oekivao. Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome ta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi tako e beini), a potom je promenio priu i govorio o svetskom sistemu beinog prenosa energije kroz Zemlju. Tehnike karakteristike Vardenklifai ne potvr uju ni jedno ni dugo. Trag istine nalazi se moda u jednom od pisama Morganu: "To to sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe ica, nego pre transformacija itavog globusa u oseajno bie, kao to to globus i jeste, koji moe da osea svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak..." (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress) Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuivali su Morgana da je uskratio finansijsku pomo Tesli ba onda kada je ovaj bio na pragu svoje najvee naune moi, kada je trebalo da zavri i pusti u pogon svoje remek-delo - Kulu Vardenklif. elim da istaknem da sam istraio predmet i doao do sledea dva zakljuka: prvo, Teslin projekat transmitera na Long Ajlondu nije zavisio samo od Morganovih subvencija; novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodajui medicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. Drugo, Kula Vordenklif je u osnovi zavrena i isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju elektrine centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. U autobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno kae: "Uprkos onome to svet pria, Morgan je izvrio sve svoje obaveze preuzete prema meni. Moj projekat bio je odloen prirodnim zakonima. Svet za njega jo nije bio spreman. Bio je isuvie ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju e preovladati i projekat e biti ponovljen uz trijumfalan uspeh". (My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919). Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. Jula 1903, poevi tano u pono. Gra ani Nju Jorka prisustvovali su te noi manifestaciji daleke naune budunosti. Zaslepljujue bljetavi pramenovi elektrine plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vardenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrauju i podnaslovom "ali on nee da nam kae ta to pokuava sa tornjem", The New York Sun izvestio je sledeeg dana: "(...) susesdi koji ive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu vie su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa beinim prenosom. Prole noi bili smo svedoci neobinih fenomena kao to su munje raznih boja koje je Tesla po volji putao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj povrini koje je no povremeno pretvaralo u dan (...) deavalo se i da itav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlou (...) izgledali smo sami sebi kao duhovi". Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet Kula, istih takvih kao to je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu, trea u Kini, a etvrta i peta na Severnom i Junom polu. Ovaj plan odgo en je iz razloga koji tek treba da se istrauju. Najzad, da je sve predvi eno i ura eno, ta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se moglo jednostavno upravljati pomou telefonskih komandi ija funkcija bi bila stavljanje u pogon odre enih oscilatora za proizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zraenja. Ovaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen jo i sistemom za mehaniku rezonanciju sa Zemljom, koji se sastojao iz tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidraulikih pumpi koje su tako e sluile kao oscilatori.

Sinhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematikim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razre ena stratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tena i vrsta struktura itave nae planete. Pre nego to pre emo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog doga aja, navedimo jo dve bizarne injenice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za ve pomenuti New York Sun, Tesla produbljuje enigmu: "Ljudi oko Vardenklifa koji se toliko ude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto to su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objaviu podatke o neemu to nije opisano ni u bajkama". I posle neobine noi u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad NJu Jorkom ve i nad nepreglednim prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla iznenada naputa svoju laboratoriju, 1905. godine, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Verdenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada nije ak ni proao tim krajem. I to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Bila je to krucijalna taka njegovog javnog naunog rada. iveo je jo etrdeset godina, radei neprestano, ali prijavljujui samo patente izi mehanike i objavljujui iskljuivo novinske lanke. TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA Tesla je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji pobu uje potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno beskonaan i kompaktan (apsolutno homogen) etar. Radi se o principu osamostaljivanja delova u beskonanoj celini jedinstevenog fizikog continuum-a (u dananjoj naunoj upotrebi je vie pojmova koji svi znae istu fiziku pojavu: nula, continuum, kontinuitet, etar, beskonanost, celina, Elejsko Bie, Euklidova taka, vacuum, itd.). Delovi continuum-a nastaju po posebnom algoritmu koji ih izdvaja tako da ne naputaju celinu, tj. beskraj, i oni su to to nazivamo elektromagnetnim entitetima ili klasino - svetlost. Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmikog medijuma, sledi ne samo da je centar kosmosa svuda, tj. neodre en ve sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran sa zakonom koji definie relacije taaka na homocentrinim sferama. (Ovde nije mogue ulaziti u dublju analizu tog zakona ija sutina zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i matematike. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dovrio i iskazao u ovom obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na savremenoj fizici potpuno nedokuivim principima. Re je o etarskom generatoru, tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom elektropotencijalu bez obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim o asinhronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunevog sistema (motor sam poinje sa radom u izvesno doba godine, reagujui na odre enu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i lebdilicu, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jaine gravitacije na datom terenu.) Etarski medijum beskonaan je u svim pravcima, ima jednu jedinu karakteristiku - r (radius) koji (po sfernom zakonu) useca sferne delove u kontinuum, delove ije su povrine diskontinualne, odnosno punktualne. Delovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezonantni, i asinhroni. U prvom sluaju dolazi do kondenzovanja subatomskih estica kao to su elektroni, protoni i neutroni. Ove estice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim principima po kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru. Asinhroni delovi etera, dakle, nerezonantni, jesu prostor u kome rezonantni fotoni grade materiju. Teslin Toranj Varadenklif bio je pitagorejski oscilaator. Matematika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa specijalnih karakteristika bila je identina sa tajnom stvaralakom matematikom Pitagorejaca. Simboli koje je Tesla pisao u svojim jednainama imali su jednoznanu fiziku interpretaciju. Principi Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmike egzistencije sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama Kula, nego princip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera je tako moan da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje reavaju svi kljuni problemi savremene fizike i posebno konverzije energije.

Pomou svoje takozvane otvorene vacuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizikog continuum-a, stvarajui ih na bilo kojoj udaljenostei. Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do odre enog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja estica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veliina elektrona, protona i neutrona tako e niim nije bila ograniena. Upravo razlika u njihovoj veliini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja me u paralelnim svetovima, koji inae svi pripadaju istom osnovnom continuum-u. Oslanjajui se na pretpostavku o Teslinom zapanjujuem i u nauci jo nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se zamisliti nad tim kakve je tehnike zadatke i sa kakvim moguim posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvri? 1) Da osciluje jonosferu; kako naponska razlika izme u zemljine povrine i jonosfere iznosi oko dve milijarde volti, to bi Kula neprekidno oscilujui viim i niim harmonicima frekvencije jonosfere, najzad ula s njom u fazu (rezonanciju) i ispraznila je slino kao to se prazne obini elektrini kondenzatori. S obzirom da bi se takvo pranjenje izvrilo trenutno, postojala je realna opasnost unitavanja Njujorka. Jer pranjenje bi izgledalo ovako: iz jonosfere odjednom bi se sruio visokoenergetski stub plazme velikog prenika, moda i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom prostoru bilo bi dezintegrisano, spaljeno na nain kako se u Biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore. Naravno, Tesla nije hteo da uniti Njujork, ve kratkim intervalima oscilovanja samo da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji je zahtevao minimalni napon od sto miliona volti. Kao aparat za vrlo kratko oscilovanje Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih lampi raspore enih na vrhu kupole. 2) Da uzima energiju iz etera; oscilovanjem nerezonantnih elektromagnetnih polja mogue je pomeriti vremensku koordinatu i reciklirati energiju iz prolosti i budunosti, a da se ne naruava elektromagnetna stabilnost okoline. Svakako, to se mora raditi po strogo kauzalnom matematikom zakonu koji odnose frekvencija odre uje sasvim precizno, inae efekti izlaze izvan kontrole i deava se neprevi eno dekomponovanje materijalnih objekata ili njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta nae realnosti, kao u Filadelfija Eksperimentu. 3) Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima; kako paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu talasnih duina i frekvencija razliitih od naeg sveta, mogue je kompleksno-harmoninim elektromagnetskim oscilovanjem uspostaviti parcijalnu vezu izme u frekvencije naeg sveta i frekvencija tih drugih svetova, tako da pojedini prizori iz njih postanu vidljivi u naim uslovima na Zemlji, i obrnuto. 4) Da ubrzava mentalnu evoluciju oveanstva; uspostavljanjem konstantnog polja vie frekvencije, harmoninog kolektivnom elektromagnetnom polju ljudi, vri se postepeno poveavanje moi percepcije i proirivanje mentalne sposobnosti prijema ideja. Zraenje ovih frekvencija moe biti i tetno, ako je neprecizno. Svaka disharmoninost polja (nerezonantnost) izaziva u oveku delimino razdvajanje mentalnog i fizikog plana to se u blaem vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga oboljenja.Potpuno razdvajanje je, naravno, smrt jedinke. (Na istom principu funkcioniu i virusi, bakterije, kao i promena u Kosmosu uopte.) Vano je napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odloenim efektima. Usled nedostatka pravog znanja, ljudi svoju elektromagnetsku okolinu sve vie zaga uju radio-talasima, radarskim mikrotalasnim zraenjem (radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno dokazano) i drugim negativno interferirajuim elektromagnetnim zraenjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama ivih bia i informatikim poljem naeg Sunevog sistema. 5) Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realnosti; da je dovrio svoj sitem od pet emitera i pustio ih u rad, Tesla bi bio u mogunosti da itavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifino za neki drugi segment realnosti i tako nas fiziki premesti u paralelni svet. Ovim aktom on je verovatno eleo da izvri mutaciju ljudske vrste, ubrza putovanje civlizacije kroz vreme i na taj nain naglo je unapredi tehnikim putem. Ai s obzirom na univerzalnu uskla enost frekvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. Ulaenje Zemlje u fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim svetom trajalo bi suvie dugo i deavale bi se katastrofe poput one iz predanja o Atlantidi. Napustivi fiziki plan Tesla nam je ostavio svoj dragoceni nauni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata, uglova i interpretacija istina nikada ne moe potpuno sagledati, kao to se ni continuum ne moe sagraditi iz diskretnih delova. Priroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u celini

ili nikako. Podsetimo se samo Dekartovog otkria da beskonano prethodi konanom i Spinozine beskrajne supstancije, koja je ono to prirodu ujedinjuje sa Bogom. Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objanjenja fizikog krije u metafizikom. I dokle god naa nauka bude zaslepljena istraivanjem iskljuivo materije, dotle emo biti u ovom nepodnoljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavrene svesti. Kljuni prodor sadanjeg ljudskog saznanja mora se uiniti, i uinie se, u fizici. Jer gra u materije, zakone njene kreacije i njenu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi se ljudski um oslobodio i osposobio za prava duboka kosmoloka istraivanja. Rukvodioci Filadelfija eksperimenta, ma ko da su bili, otkrili su nam egzistenciju do tada nepoznatih naunih problema. U smislu fizikih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje, mo i pravo da u pogon stavljaju njene principe - izjednaeni su. Ali ta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da isti kosmiki principi vladaju i naunicima, kao delovima Kosmosa? ta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom obliku moe razviti u takozvane elektromagnetske spektre i iz njih povratno sintetisati po egzaktnim matematikim zakonima? Zar onda etika pravila ne gube svoj iskljuivo ljudski karakter i ne zadobijaju univerzalnu matematiku podlogu? Nije li etika onda samo kosmiki princip distribucije energije? U tom smisluona zadobija snagu prirodnog zakona. Teko emo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu pomerenih svetova zato naim reaktorima i akceleratorima izazivamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i zato uopte eksperimentiemo na nain koji i nas same nepredvidljivo menja i razara. Ako je etika u sutini harmonija, a dobrota energetski ekvilibrijum, onda u svetu nuno deluje matematika kosmika etika. A nad matematikim principima nasilje se ne moe vriti. ("Nema kraljevskog puta u geometriji!" - rekao je Euklid kralju Egipta, dok se muio da rei jedan geometrijski problem.) Kosmos je zavreni eksperiment na koji razum postavlja pitanja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, ro ena iz defektne, a nesavitljive teorije, ono ega se pravi filosof i naunik prvo mora odrei da bi shvatio neto od rada kosmikog mehanizma. Evolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do isto inenjerskih i od inenjerskih do metafizikih, kao i Teslin lini ivot, paradigme su pravog osnivaa nauno-tehnoloke civilizacije. Njegov odnos prema ljudima kao i prema samom sebi posledica su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao oveku; ni prema sebi, ni prema drugima nije imao lini odnos i zato je tako malo greio u ivotu. U savremenoj nauci Tesla se sve vie citira. Poeli su da ga prouavaju i naunici koji do sada nisu poimali tekoe elektromagnetske teorije zasnovane iskljuivo na Maksvelu, posebno oni koji se mue ujedinjenjem elektromagnetizma, gravitacije i jake i slabe nuklearne sile. Da li je materija beskonano deljiva ili nije? Je li prostor beskonano deljiv? Najzad, ta je sa ulogom vremena u fizikim procesima, njegovom jednoznanom i ontoloki zasnovanom definicijom kao i njegovim dejstvom? Naravno, bez definicije vremena ne moe se dati nikakva hipoteza o njemu kao aktivnom faktoru fizike realnosti. Ili je vreme samo mera, neka vrsta ljudske fikcije, obina kordinata, kako se danas preutno uzima u fizikim teorijama, postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici... Ljudsko neznanje je neizmerno i odbacivanje Tesliniih ideja o etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor i materiju dovelo je do zaustavljanja miljenja u fizici, do kruenja u koncepcijama, do neprestanog vraanja na stare, ve ispitane i prevazi ene ideje. Re je, pre svega, o Ajntajnovoj neadekvatnoj matematici (mnoenje negataivnom duinom u specijalnoj teoriji relativnosti, iz ega proistiu vremenska nesaglasnost opaaja u translatornim sistemima i skraivanje duine tela u pravcu rasprostiranja, zatim, mnoenje nulom u optoj teoriji relataivnosti, iz ije korekcije je proizila najvea besmislica moderne kosmologije: big-bang teorija, tj. naizmenino eksplodiranje i saimanje kosmosa). U pravim naunim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe rizik obrazovanja nove fizike, Tesline koncepcije sve vie se prouavaju i uvaavaju. U ovom trenutku su u toku eksperimenti sa ekstra niskim i

ekstra visokim frekvencijama specifiniih modulacija,(HARP projekt), kojim se zrai jonosfera. Sve posledice tih dejstava se jo ne znaju. Medju njima su i upravljanje metereolokim pojavama, naroito uraganima i atmosferskim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja, elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim emiterima. Pokazalo se da je tehnoloki sasvim mogue imitirati elektromagnetsku osnovu ljudskih misaonih radnji, tako da subjekat ima utisak da je to njegova originalna misao ili odluka njegove slobodne volje. Upravo to je i glavni stav Tesline kibernetike: "ovek je automat kosmikih sila" istie on u vie lanaka i predavanja. Jo lake je, kau eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem jonosfere, koja je samo kompleksna mrea niih harmonika kolektivno nesvesnog itavog oveanstva. Jonosfera je klju za upravljanje masovnim oseanjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio svestan jo daleke 1899. Godine, u Koloradu. Univerzitetska nauka, posebno srpska nauna zajednica, je protiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato to ih ne razume. Drugi jak razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj proceni da e njena primena u tehnologiji trajati kratko i da kvantna mehanika nema ozbiljnu naunu budunost. Zar akceleratori nisu ve prevazi ene stare maine, dobre jo samo za Muzej nauke i tehnike? Tesla - kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju: "Aristotel je uio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokree i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnua, ono nas veno privlai, ja oseam njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hou da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokuavam da ga shvatim duhovno onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru osea se snaan, rad mu ini radost jer se i sam osea jednim tonom u sveoptoj harmoniji". ZAKLJUAK ILI O PERSPEKTIVI TESLINE NAUKE Ne samo ljubitelji i fiziari - amateri, koji nastavljaju Teslin rad, ve i svi ljudi koji duboko misle o nauci, slau se u jednom: uenje savremene fizike u osnovi je skup neloginih stavova, jedan kontradiktoran sistem. S jedne strane gledano, vreme je relativno i zavisi od posmatraa, a s druge strane tvrdi se da vreme kvantnog skoka nije merljivo. Na katedrama na kojima se prouava nuklearna fizika, odnosno raspad atomskog jezgra, vai pretvaranje materije u energiju bez ostatka i u fisionim raunima sve se slae. Na katedrama za astrofiziku, me utim, pretvaranje materije u energiju ne uzima se ozbiljno, ve se masa rauna preko jaine gravitacije, koja se opet izraunava preko Doplerovog pomaka, tako da na papirima nedostaje preko devedeset posto materije u Kosmosu. Umesto da se menja teorija, ovo se u kolama naziva "defekt mase". To jest, kriva je masa to nedostaje, jer ef katedre i profesori "misle dobro i predaju istinu". Oni su "drava za katedrom". Naalost, stvari se od Galileja i ordana Bruna nisu mnogo izmenile. Tesla je radio i na specijalnoj "vakuumskoj cevi sa otvorenim krajem" koja slui kao projektor estice na neograniene daljine. Ciljanje se vri elektrostatiki, du elektrostatikih slojeva atmosfere, koji se mogu videti i golim okom: to su upravo oni slojevi po kojima klize oblaci. Pokazuje se da su polifazni sistem, indukcioni motor i generatori naizmenine struje - manje znaajna Teslina otkria. Najvanije je svakako ono to se iz njegovih eksperimenata sa etrom i vremenom moe izvui kao potpuno nova, kosmoloka fizika, utemeljena na energetskoj rezonanciji etra i rezonantnim efektima vremena, i postaviti umesto fizike zasnovane na plitkom i nejasnom konceptu "sveopteg i venog kretanja izazvanog silom". Teslina glavna otkria su: prenos energije na proizvoljnu distanciju (zapravo, superprovodljivost prirodnih medijuma), njegove vatrene lopte (fuzija strukturnih elemenata etra u materiju), Teslin visokofrekventni rezonantni oscilator za njegove talase nehercijanskog tipa sa takozvanom bonom modulacijom (to jest svojevrsne majnd-maine, koje proizvode polja takvih karakteristika da neposredno interferiraju sa elektromagnetskim poljima ljudskog mozga, priguujui modane oscilacije ili menjajui samu prirodu oscilovanja, to u emocionalnom segmentu indukuje razna oseanja i raspoloenja, kao i izmenjena stanja svesti, kao to su kreativnost, hiperpercepcija, hipermnezija, sve do hiperkognicije u kojoj se pojavljuju relativistike anomalije u vremenskom domenu), dinamika teorija gravitacije (diferencijalna teorija po kojoj svaki element Mendeljejevog sistema ima svoje G, svoju gravitacionu konstantu; Tesla je ovde nastavio

Etveove radove i izveo niz potvrdnih merenja), i napokon, to je Teslina elektromagnetska teorija, nikada objavljen ai javno formulisana koja ne koristi uobiajene pojmove kao to su "energija", "talasna duina", "frekvencija" i druge, ve umesto njih vae pojmovi: "kriva rasporeda", "vibracija sistema zavojnica", "elektrini pritisak", "proporcija prenosa", "etar", "dinamika elektrinog fluida", "geometrijske mogunosti cevi" itd. Od moderne matematike Tesla je koristio samo Furijeove nizove da bi razvijao elektromagnetske entitete u vie i nie harmonike, jer se to slagalo sa njegovom osnovnom pretpostavkom o istovremenosti svih delova beskonanog fizikog kontinuuma. Jasno je da se beskonanost ne moe sastojati od neistovremenih delova. Teslina kosmologija je najoptijeg tipa, vai za izotropni i beskrajni, jednom reju, celokupni Kosmos, dok je Maksvelova elektromagnetika vaea za mala rastojanja; u sutini Maksvel je izvrio matematizaciju Faradejevih depnih i sobnih eksperimenata, ne konceptualizujui problem do kraja. Nedostatnosti Maksvelove teorije proizvele su kao posledicu velike tekoe u Specijalnoj teoriji relativnosti (odnos energije kvanta i brzine svetlosti u drugom postulatu; sam Ajntajn zanemario je u foto-efektu relativistike promene prostora i vremena u kretanju, jer ako se energija menja sa brzinom, nikakvog efekta ne moe ni biti, ukoliko nema energetske ekvivalencije putanje izbijenog elektrona i upadnog fotona. U optoj teoriji relativnosti, nedostaci Maksvelove teorije doveli su do ideje svetske linije (zapravo do pankosmike ekstrapolacije Faradejevih magnetskih linija sila, koje opisuju gvozdeni opiljci na laboratorijskom stolu), najzad do predstave o konanom svemiru, koji se povremeno sabija u bezdimenzionalnu taku (problem singulariteta) i eksplodira. Na sve ovo ne bi se smejao samo Tesla, nego sa njim i mnogi antiki filosofi i naunici jasnog uma: Euklid, Platon, Pitagora i drugi. Nikola Tesla sa svojom naukom isto je toliko znaajan i neprocenjivo veliki za savremeni svet planetarnog telekomunikacionog sistema i razreenje duboke krize vrednosti nauno-tehnoloke civilizacije, koja trai svoju filosofsku ontologiju, kao to je za Hriansku civilizaciju bio znaajan mit Isusa Hrista. Interesantno je da smo tokom stotina i hiljada godina imali toliko mnogo velikih naunika, ali ni jedan od njih nije dobio svoju crkvu kao to je ima Tesla u Kaliforniji, u San Dijegu, upravo u centru svetske nauno-tehnoloke moi. Ni Plank, ni Ajntajn, ni Bor, ni Pauli, ni NJutn, ni Torieli, i pored bavljenja alhemijom i teologijom (Njutn), ili astrologijom (Kepler), ili mistikom (Laplas), nisu ubedili kolektivno nesvesno oveanstvo u transcendentalnu dimenziju svojih naunih pogleda. Hrianska civilizacija je metafora oslonjena na patnju, rtvu i iskupljenje, na tajnu krtenja, uskrsnua i zagrobnog ivota, ona je trajno obojena ovekom i njegovom oseajnou. S druge strane, scijentistiko doba ima Teslu kao humani simbol jedinstva duha i materije, a umesto mitologije i religijske metafore uspostavlja veru u naune principe i jasno vi enje najdubljih kosmolokih zakona. U istorijskom smislu, Tesla fundamentalno menja oblik religioznosti na planetarnom nivou. Dakle, on nije obian naunik, pa ni samo genijalan ovek, ve svetsko-istorijska pojava najvieg ranga, koja duhovnost teologije zamenjuje duhovnou nauke. Uostalom, savremena fizika ve je postala filosofija novog doba jer se otvoreno bavi strukturom materije, genezom kosmosa, a od skora i etikom. Kvantna mehanika kopenhagenkog kruga oko Bora, Hajzenberga i Paulija, nije reila pitanje osnovne strukturne jedinice materije i principa fuzije (napokon i samu fisiju matematiki opisuje jednaina koja se naknadno i nasilno izvodi iz Lorencovih transformacija (E=mc2), relativistika teorija nije reila problem naune, tj. substancijalne definicije vremena (vreme je..., pa ta je), a tako e nije objasnila ni sadrinu koncepta sile (u optoj teoriji relativiteta Fundamentalni tenzor sa malim korekcijama ima istu vrednost kao Njutnova sila (F) i ne daje nikakvo drugo objanjenje za putanje planeta oko Sunca, sem to se neobrazloeno tvrdi da planete moraju imati putanje kakve imaju zbog oblika prostora, ija se zakrivljenost, opet, ne moe drugaije ustanoviti nego po obliku tih istih putanja; radi se o krunom dokazu, koji ne dokazuje nita i ne prua pravo objanjenje gravitacije i pravu operacionalnu teoriju iz koje bi proisticala mogunost konverzije gravitacione sile u lokalnu rotaciju i njeno korienje). Teslina fizika realnog fizikog kontinuuma ili etra i njegova nauna misao naslonjena na predsokratovsku antiku kosmologiju i pitagorejsku generiku matematiku, (a ne na elektromagnetiku devetnaestog veka), nije odmah mogla da bude nastavljena, pre nego to su se pokazala sva ogranienja drugih nastojanja da se jedinstvenom fizikom teorijom obuvhate zbivanja u fizikoj realnosti. Posle ernobila svakom je jasno da bez prave koncepcije vremena i bez dubljeg poznavanja strukture materije, razbijanje atomskog jezgra nije nita drugo do neodgovorno zlo eksperimentisanje na nivou empirijskih metoda. ernobil je poetak sloma infantilnih vizija kvantnih mehaniara po kojima su i rotilj, mlin za kafu i maina za pranje vea trebalo da

rade na atomski pogon. A tragedija space-shutle elendera podsetila je ljudski rod na injenicu da nije ovladao pravim principima putovanja kroz beskrajni kosmiki prostor i da se reaktivnim motorima dua putovanja ne mogu preduzimati. O medicinskim problemima me uzvezdanih putovanja i da ne govorimo. Teslina fizika prua odgovore i ukazuje na intelektualni instrumentarijum kojim se ovi problemi mogu reavati. Ona se najkrae moe opisati kao interdimenzionalna stacionarna kosmologija i jedina je aktuelna teorija ije mogunosti nisu ispitane. Deava se da izraz koji mi danas upotrebljavamo za neki fiziki pojam nije ni postojao u Teslino vreme. Isto je tako i sa nainom pisanja matematikih iskaza i znakova raunskih radnji. (Od velike je koristi za mladog elektroinenjera, koji je, na primer, mnogo puta ve uo da je Julius Robert Majer otkrio zakon o odranju energije, da se iznenadi kada, itajui original, otkrije da Majer nigde i ni u kom smislu ne upotrebljava re energija; ili kada kod Arhimeda i Galileja, koji su sve izvodili matemataikim putem, ne na e ni jedan znak raunskih radnji; ili kada vidi da ak i Njutn, koji je ve bio pronaao infinitezimalni raun, jo uvek sve dokazuje geometrijski, isto kao Euklid i svi drugi naunici u vremenskom razmaku izme u njih dvojice.) Za razumevanje Tesle je apsolutno neophodno ne samo itanje njegovih originalnih tekstova, ve i razjanjavanje sadraja termina njegovog naunog jezika, da i ne spominjem ifrovani deo zaostavtine gde je jedan te isti pojam korien u razliitim kontekstima, tako da ima n-faktorijal kombinacija semantikih izvoda. Bez jasne hipoteze Tesline teorije i podudarnog obrasca miljenja, ovo je praktino nemogue razumeti. Avangardna svetska nauka polako se okree Tesli. Nisu u pitanju ni komercijalni, ni univerzitetski segmenti naunog miljenja, ve javnosti nepoznati pikovi svetske moi, vorovi difuzne mree svetskih upravljaa globalnog informatikog i scijentistikog oveanstva, u kome su svi pojedinci povezani sa svim drugim pojedincima kanalima svetskih telekomunikacija i to na samo dva opta principa: srodnosti ideja i nivoa inteligencije.Medjutim, ono to ih sve spaja fundamentalno jeste subjektivna relacija prema vremenu kao sutini nove civilizacije. Sve dosadanje civilizacije zasnovane na ontosu prostora (tj. na prostoru kao njihovoj sutini) samo su istorijske injenice. U Teslinom planetarnom drutvu sva e energija biti crpljena iz nepotroivih i besplatnih prirodnih izvora. On je ukazao na to da je Zemlja jezgro ogromnog generatora i da rotacijom elektrie sporiju jonosferu milijardama volti i ampera, da zapravo, oveanstvo ivi u sfernom kondenzatoru neizmerne snage, koji se sam od sebe neprestano puni i po elji se moe prazniti. Postoji jonosfera (faza), dielektrik (atmosfera) i Zemlja (nula). Imamo, dakle strujno kolo koje daje prirodni elektricitet neograniene snage, to jest istu energiju, koja ne trpi nikakvu konverziju: izvri rad i u istom obliku vrati se u prirodnu sredinu, u sistem planete Zemlje. Postoje i Teslini linearni akceleratori u obliku otvorenih vakuumskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj temperaturi i iji se energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor ve je navo en elektrostatikim karakteristikama cilja, tako da na bilo koju distanciju moe da se prenese bilo koja koliina energije indukcijom. To su Teslini uveni "zraci smrti" napravljeni prema modelu funkcionisanja Sunca. Kenet Korum, koji je ponovio Teslin eksperiment u Americi i dobio efekte ipak nije shvatio poentu: Tesline estice ne putuju kroz prostor kao loptice ili Hertzovi talasi, ve nastaju iz indukcionih polja, ba kao i njegove ve spomenute "vatrene lopte". Radi se o Teslinoj originalnoj teoriji kosmikog zraenja, koju je i eksperimentalno dokazao. Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno vaenje. Naprosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske oseajnosti, istina matematikog tipa, ija ideja se neposredno ostvaruje u svakoj instanciji kosmikog Bia. Usu ujem se da zakljuim da ni Teslin indukcioni motor, takozvani asinhroni, nije konceptualno dovoljno prouen. U njemu se nalazi jo neotkrivena tajna rotacije nebeskih tela i rotacije uopte. Ubrzano kretanje Teslinog jajeta proistie iz promene geometrije polja, a ne iz dodavanja kvantuma magnetske sile. Rad ovog motora izgleda jasan, ba kao to je nekada, pre Galileja i Njutna, svakome izgledalo jasno da je teina tela uzrok njegovog slobodnog pada.

Od drugih Tesliniih enigmi, neprouene su: radio-tehnika (vie neometanih emisija na istoj frekvenciji) sa dvanaest u sutini neprimenjenih patenata); struktura materije ("Obiavao sam da razbijam atom ne osloba ajui nikakvu energiju" - izjava N. Tesle iz 1923. g.); gravitacija (model gravitacionog motora sa olovnim rotorom i statorom od stakla, koji radi jednom godinje, reagujui na konstelaciju planeta); teorija etra (materija se struktuira iz etra i opnovo rastvara u etar, po jednostavnim matematikim zakonima, ali neto vie materije nastaje, nego to nestaje - odatle povremene kosmike katastrofe); Teslini medicinski aparti i dejstvo Teslnihi niskofrekventnih talasa na rad mozga (izazivaju kontrakciju i dilataciju subjektivne vremenske baze, tj. promenu psiholoke sekunde). Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o ja kao o iluziji. Zaista, govorio je, mi nismo nita drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi ieznu, iza nas ne ostaje nita... Nema individualiteta. Ne moe se rei da talas u okeanu ima individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili jue; i ja sam samo niz priblinih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, slino pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrena predstava o mom realnom ivotu. Kada zamiljam Teslu, ne vidim ga nasmejanog, nego alosnog zbog onoga to ljudi sami sebi ine, u svojoj neizmernoj podre enosti nepoznatim prirodnim silama.

Literatura (1)Tesla, N., How Cosmic Forces Shape Our Destinies, New York American, Febr., 7. 1915. New York, USA (2) Tesla to R.U. Johnson, Aug., 16. 1899., microfilm letter, Library of Congress, Washington, D.C. (3) Rakovi, D., Osnovi biofizike, Grosknjiga, Beograd, 1995, poglavlje 5. (4) Raki, Lj., Brain and Thought in Neurobiological Context, u Consciousness, Scientific Challenge of the 21st Century, ECPD, Beograd, 1995. (5) Rakovi, D., Brainwaves, Neural Networks and Ionic Structures u Consciousness, Scientific Challenge of the 21st Century, ECPD, Beograd, 1995. (6) Tesla, N., Science and the Discovery re the great Forces which will lead to the Consummation of the War, The Sun, Dec., 20., 1914, New York (7) Rakovi, D., Hijerarhijske neuronske mree i modani talasi: na putu ka teoriji svesti, u Svest, nauni izazov 21. veka, Zbornik radova sa ECPD seminara, 27-28 septembar, Beograd, 1996. (8) ONeill, J., Prodigal Genius, New York, David McKay Co., 1944, (9) Arhiv FBI, 1943, Washington, D.C. USA, oslobodjeno 1993 na osnovu Freedom of Information Act. (10) Tesla, N., My Inventiones, Electrical Experimenter, 1919., New York (11) Tesla, N., Problem of Increasing Human Energy, Century Illustrated Monthly Magazine, June, 1900., New York (12) Tesla to J. P. Morgan, September, 13th, 1901., microfilm letter, Library of Congress, Washington, D.C.