VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA iNFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Marketing i internet marketing

Marketing na drutvenim mreama

Predmetni nastavnik: mr. Vladimir Simovi

Student: Marija Aleksi 02/08 Datum predaje 30.3.2011.

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Rezime
Tema ovog rada je Marketing na drutvenim mreama, njegov rast, potencijal, uticaj, kao i naini implementiranja u poslovanju, sa naglaskom na korienju Facebooka kao jednog od kanala komunikacije.

Kljune rei
Drutvene mree, marketing, oglaavanje na internetu, targetiranje korisnika, facebook, twitter, korporacijski nastup na internetu

2/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Sadraj

SADRAJ ............................................................................................2 KLJUNE REI ...................................................................................3 REZIME ..............................................................................................3 UVOD .................................................................................................4 DRUTVENE MREE RAZVOJ I ULOGA ..............................................4 BREND MENADMENT NA DRUTVENIM MREAMA .............................4 3.1 TARGETIRANJE KORISNIKA NA DRUTVENIM MREAMA .......................5 FACEBOOK KAO KOMUNIKACIJSKI KANAL .........................................6 3.2 FACEBOOK ADS KRATAK VODI .....................................................7 3.3 NAINI PLAANJA ...........................................................................8 KOMUNIKACIJA NA DRUTVENIM MREAMA PRIMERI ....................9 ZAKLJUAK ........................................................................................10 LITERATURA ......................................................................................11

3/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

1. UVOD
Internet je u poslednjih 10 godina pokazao ogroman rast u broju korisnika, i za kratko vreme na nekim razvijenijim tritima uspeo da bude medij sa procentualno najvie utroenog novca na oglaavanje. U vreme recesije je dolo do drugaije raspodele sredstava za oglaavanje- oekuju se brzi i merljivi rezultati, jefintinija ulaganja, i mogunost uskog targetiranja grupa korisnika, sve ono to Internet kao medij moe da prui.

2. DRUTVENE MREE RAZVOJ I ULOGA

Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina napravio revoluciju u korienju Interneta, postavivi fokus na interaktivnost. Posetioci sajtova vie nisu bili samo posmatrai, ve aktivni uesnici u stvaranju informacija, njihovom dopunjavanju, modifikovanju i prenoenju. Web 2.0 je zapravo sam poetak razvoja drutvenih mrea i Interneta kakvog ga danas znamo. Drutvene mree se moda najjednostavnije mogu opisati kao grupe ljudi okupljeni oko odre enih slinosti (kulturolokih, religioznih, ekonomskih) ili zajednikih interesa. Korisnici drutvenih mrea konstantno komuniciraju o proizvodima i uslugama razliitih kompanija, i upravo u tome se ogleda njihova prednost. Jedna od najboljih mogunosti koje drutvene mree pruaju je u ostvarivanju real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Tako se sajtovi za druenje pretvaraju u takozvani korisniki servis odre ene vrste, mesto gde se korisnici mogu dalje raspitati, uloiti reklamaciju ili dobiti uivo podrku od odre ene organizacije.

3. BREND MENADMENT NA DRUTVENIM MREAMA

Brend menadment (eng. brand management) predstavlja primenu marketing tehnika na odre eni proizvod, liniju proizvoda, ili sam imid odre ene organizacije. Upotreba drutvenih medija za ostvarivanje zadatih ciljeva organizacije (korporativno korienje drutvenih mrea) jeste osmiljavaje i sprovo enje razliitih metoda komunikacije putem odabranih medija, koje imaju za rezultat generisanje publiciteta.

4/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Pravilno vo enje korporativnog naloga na drutvenim mreama ogleda se u kvalitetnom postavljanju ciljeva i oekivanja. Stavke na koje treba obratiti panju pri definisanju tih ciljeva su: Koji je eljeni efekat predstavljanja brenda na drutvenim mreama Definisati budet za ovaj vid oglaavanja (imati u vidu da ovaj tip komunikacije mora biti konstantan) Odre ivanje kanala za komunikaciju, odnosno koje drutvene mree e sve biti koriene (Twitter, Facebook, Youtube, LinkedIn, forumi) Definisanje eljenog tona komunikacije i tipa sadraja koji e biti deljen putem mrea Odabir i obuka odgovornog lica koje e biti predstavnik brenda na mreama Pronalazak ciljne grupe na drutvenim mreama (postojei i potencijalni korisnici)

3.1

TARGETIRANJE KORISNIKA NA DRUTVENIM MREAMA

Kao to je gore napomenuto, jedan od bitnijih koraka u korporativnom nastupu na drutvenim mreama je pronalazak odogovarajue ciljne grupe korisnika. Ovde e biti opisano par naina. 1. Praenjem kljunih rei na Guglu. Radei svakodnevni monitoring kljunih rei vezanih za vau organizaciju i/ili prozvod/uslugu, dobiete korisne informacije ta, ko i kako pria o vama i vaim proizvodima. 2. Organizovanje nagradnih igara. Napravite zanimljivu igru sa jasnim i jednostavnim pravilima uestvovanja, i nagradama koje e biti prilago ene ciljnoj grupi na odre enom sajtu. Ako je dobro osmiljena, kampanja e privui kako postojee, tako i potencijalne korisnike/kupce. 3. Postavljanjem reklama na sajtovima. Detaljnija pretraga popularnih sajtova i informacija koje korisnici ostavljaju na njima moe dovesti do odre ene interesne grupe. Jedno od boljih naina ciljanog oglaavanja su Facebook ads, o kojima e biti malo vie rei kasnije.

4. FACEBOOK KAO KOMUNIKACIJSKI KANAL

Facebook kao trenutno najpopularnija drutvena mrea privlai jako puno panje kada je korporativni nastup u pitanju. Sa preko 500 miliona aktivnih

5/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

korisnika u svetu, i oko 2 miliona korisnika (okviran podatak) u Srbiji zanimljiv je mnogim organizacijama i marketing menaderima. Da bi nastup na Facebooku bio efektan, bitno je pre svega odabrati koji tip profila treba otvoriti za organizaciju. Profil strana je u startu lo izbor. Predstavljati se kao korporacija sa linim profilom ne unosi puno poverenja korisnicima. Profili su lina stvar, gde svako eli da kontrolie koje informacije e biti dostupne kojim ljudima. Potujui privatnost svojih korisnika, najbolje je odabrati zvanini vid predstavljanja na Facebooku fan stranicu. Posle profila, ostaje dilemma otvoriti fan stranicu, ili grupu. injenica je da sve ima svoje prednosti i mane, koje su sumirane na slici ispod:

Slika 1: Upore ivanje Facebook fan strane sa grupom Po svemu sudei, fan stranice su bolji izbor iz vie razloga vai postovi pojavljivae se u news feedu (na home stranama vaih korisnika), ne postoji ogranienje u broju fanova kao to je to sluaj sa grupama, i za kraj, aktivnost lanova je sasvim merljiva. Facebook insights (analitika dostupna administratorima fan stranica) prua uvid u:

6/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Vidljivost vaih postova Broj aktivnih korisnika na dnevnom, nedeljnom i mesenom nivou Ukupan feedback na odre eni post (komentari+lajkovi u odnosu na broj pogleda) Demografiku (pol, starost i geografsko podruje korisnika) Broj pregleda video/audio/photo sadraja

4.1

FACEBOOK ADS KRATAK VODI

Facebook ads, odnosno Fejsbuk oglasi predstavljaju plaene oglase koji se prikazuju korisnicima Facebooka. Njihova prednost je u tome to se oglasna kampanja moe sasvim precizno raspodeliti na vie tipova oglasa, koji e biti prikazivani svojoj ciljnoj grupi. Anatomija jednog Facebook oglasa izgleda ovako:

Slika 2: Sastavni delovi Facebook oglasa Ono to je najbolja stvar kod ovih oglasa je to su sasvim prilagodljivi. Pri pokretanju jedne oglasne kampanje za odre eni proizvod ili uslugu, svaki od pojedinanih elemenata moe se promeniti tako da komunicira sa ciljnom grupom kojoj je namenjen. Oglasi se mogu kreirati pratei sledee kriterijume za formiranje ciljne grupe: Lokacija (grad ili drava korisnika) Demografija (odre uje se prema godinama, polu, jeziku) Interesovanja (proraunato prema informacijama iz profila, pomou aktivnosti i lajkova korisnika)

7/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Obrazovanja i profesiji (studenti odre enih fakulteta, srednjokolci, ljudi zaposleni u odre enoj industriji)

4.2

NAINI PLAANJA

Sledei korak u kreiranju Facebook oglasa, posle targetiranja korisnika, je nazivanje celokupne kampanje i odabir naina plaanja. Postoje 2 naina plaanja, u zavisnosti od modela prikazivanja oglasa, koji su zasnovani na Google oglasima: 1. CPC model (Cost Per Click) odre uje cenu koja se plaa svaki put kada neko klikne na va postavljeni oglas, dok se kod 2. Cost Per Thousand Impressions (CPM) modela plaa odre ena suma po broju ljudi koji su videli va oglas. Svaki od navedenih modela ima svoje prednosti i mane, i treba paljivo odabrati koji model vise odgovara eljenom efektu kampanje. Daily budget (dnevni budet) predstavlja maksimalnu koliinu novca koju ste spremni da potroite u toku jednog dana. Time osiguravate da se celokupni budet za jednu kampanju ne istroi prebrzo. Lifetime Budget (ivotni budet) sa druge strane predstavlja iznos odre en za celu kampanju. Jedna od njegovih prednosti je ta to se trudi da sam optimizuje odnos prikazivanja oglasa shodno sa reakcijama korisnika. Max bid (maksimalna ponuda) je najvea koliina novca koju ste spremni da izdvojite po kliku ili prikazu vaeg oglasa, u zavisnosti da li ste izabrali CPC ili CPM model. Ovo funkcionie po aukcijskom principu, to znai da trite odre uje cenu vae reklame. Ako ciljate najpoeljniju grupu korisnika u popularnom delu dana, cena oglasa e biti blizu maksimalne ponude.

5. KOMUNIKACIJA NA DRUTVENIM MREAMA PRIMERI

Poto smo se upoznali sa razliitim nainima dobijanja korisnika- prijateljafanova- pratilaca na drutvenim mreama, sledei korak je najbitniji: povezivanje sa njima. Komunikacija. Sa korisnicima treba pre svega voditi dijalog. Sluati, odgovarati, na sva pitanja i adekvatno reagovati i na pozitivnu i negativnu kritiku. Ono to se pokazalo kao najgora praksa je ignorisanje ljudi i automatsko postavljanje informacija o odre enoj kompaniji i nekom njenom produktu, odnosno spamovanje.

8/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Dobar primer oslukivanja i (brzog) reagovanja na korisnike statuse putem drutvenih mrea pokazao je domai proizvo a slatkia, Banini. Pratei spominjanje svog jo uvek mladog proizvoda na tritu, naili su na sledei tvit Galeba Nikaevia- obinog, zadovoljnog kupca:

I posle samo tri dana, adekvatno reagovali:

Kao rezultat usledilo je spominjanje ne samo proizvoda Zlatni cvetovi na mnogim blogovima, twitteru i Facebooku, ve same fabrike Banini kao nekog ko slua svoje kupce i brine o njima. Malim gestom dobili su viralni efekat, koji je obiao domau internet scenu u roku od nekoliko sati. Sa druge strane, neke kompanije jo uvek ne shvataju princip funkcionisanja drutvenih mrea. One se trude da dobiju to vei broj lajkova na Facebooku, pratilaca na Twitteru i poseta sajtu, a da uopte ne paze na kvalitet i nain dobijanja istih. Kada je kvantitet ispred kvaliteta, deavaju se kupovine fanova na Facebooku (prikriveni javascript kodovi koji automatski

9/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

vre neku drugu radnju), napadno follow-unfollow-follow ponaanje na twitteru (kada u cilju veeg primeivanja profila neko stalno iznova prati drugu stranu), slanje spam poruka, i slino. Sve to na kraju ispadne pogubno po kompaniju. Jer, korisnici su tu, gledaju i sluaju vae ponaanje na internetu, i ne libe se da ga komentariu. Tako su, na primer, korisnici twittera u vreme kada se dogodio zemljotres u Japanu direktno i otvoreno kritikovali Telenor Srbije to ne komunicira sa njima i ignorie njihove elje uvo enje opcije za donaciju Japanu putem sms poruke. Sa druge strane, Telekom je prvi reagovao i obavestio tviterae da je postavljanje broja u toku, za njim i VIP, dok se od Telenora i dalje ne uje nikakav glas.

Zakljuak
Drutveni mediji predstavljaju najnoviji trend u savremenom marketingu i dramatino menjaju nain na koji kompanije predstavljaju sebe na tritu. Pri uputanju u drutvene medije, kompanije moraju znati da su napravile korak posle koga nema nazad. Potrebna je stalna edukacija, praenje trendova i primera iz prakse da bi ostali u toku. Pravilno vo enje korporativnog korienja drutvenih medija ogleda se u kvalitetnom (realnom) definisanju moguih ciljeva (rauna se bar na godinu dana angaovanja bez nekih efekata), definisanju realnih oekivanja (koliko se dobije od drutvenih medija, toliko dodatno npr. ulaete u plaeno oglaavanje), i dobro se povede rauna o tome kako e se jednostavno budetirati angaman oko dodatnih poslova zaposlenih, koji trai korienje drutvenih medija.

10/11

Marketing na drutvenim mreama

Marija Aleksi 02/08

Literatura
1. http://www.eniax.net/diplomski/ (pristupano 28.03.2011.)

2. http://www.facebook.com/adsmarketing/index.php?sk=home (pristupano 28.03.2011.) 3. http://www.scribd.com/doc/34598145/Dru%C5%A1tveni-mediji-kaomarketin%C5%A1ki-alat (pristupano 28.03.2011.) 4. http://tamburix.posterous.com/pravi-primer-upotrebe-drustvenih-mreza-u-posl (pristupano 28.03.2011.)

11/11