G. D. Dilevskij, V. Z.

Pašĉenko

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI
Preveo s ruskog Ivan Dolĉenko 1974

SADRŽAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voćaka, jagodastog voća i vinove loze na okućnici 2. Rastojanje izmeĊu voćaka 3. Ugledna šema iskorišćavanja okućnice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voćaka, jagoda i vinove loze na okućnici I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI 7. Sorte voćaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte krušaka 10. Sorte dunja 11. Sorte šljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte trešanja 15. Sorte višanja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VOĆNJAK 18. Organi voćaka 19. Razmnoţavanje voćaka 20. Podloge voćaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voćaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-koštica PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saĊenja i saĊenje voćaka 27. Rezidba sadnica posle saĊenja 28. PresaĊivanje starijih voćaka NEGA VOĆAКA 29. Nega mladih voćaka
Odrţavanje meĊuredne površine Obrada zemljišta oko voćaka Đubrenje Zalivanje Formiranje krune Odrţavanje zemljišta u voćnjaku

35.

30.

Nega voćaka u rodu
-

-

Navodnjavanje voćaka u periodu plodonošenja Zimsko zalivanje Đubrenje voćaka Rezidba jabuka i krušaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba višanja Rezidba trešanja Rezidba šljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Skraćivanje visine krune

31.

Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
-

32.

Rekonstrukcija krune voćaka
-

33. 34.

Nega stabla Prekalemljivanje voćaka 35. Podupiranje voćaka (ĉatlovanje) 36. Zaštita voćaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreĉavanje neredovnog plodonosenja 39. Voćke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voćke 41. Podizanje voćnjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljišta 45. Đubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljištima i zemljištima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOĆE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI 57. Sorte groţĊa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groţĊa za dobra crna vina 60. Sorte groţĊa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvaţnije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. Ĉokot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI 67. Razmnoţavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba
ProreĊivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraćivanje lastara ProreĊivanje listova VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI

strana 2 / 80

-

Letnje skraćivanje lastara

72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.

Dopunsko oprašivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu Đubrenje Primena giberelina Berba groţĊa Formiranje ĉokota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreĊene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem ĉokota Prekalemljivanje vinove loze PodmlaĊivanje korena vinove loze Zaštita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
Pokrivanje ševarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje ĉokota u proleće Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME 86. Ĉuvanje voća 87. Ĉuvanje groţĊa VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste Ċubriva
90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska Ċubriva Mineralna Ċubriva Suzbijanje štetoĉina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehaniĉke mere Biološka metoda Hemijske mere borbe Naĉin ţivota najvaţnijih štetoĉina i borba protivu njih Vaţnije bolesti voćaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i štetoĉina Spremanje i primena razblaţenih sredstava za suzbijanje bolesti i štetoĉina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeĊenja pri korišćenju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
PrevoĊenjem ove knjige nismo ţeleli da naše ĉitaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umešnošću gaje voćke i vinova loza na okućnici, već smo to uĉinili i radi praktiĉnih koristi koje se mogu izvući iz iskustava uzbekistanskih proizvoĊaĉa. Knjiga je prvenstveno namenjena našim voćarima i vinogradarima-amaterima, što ne znaĉi da od nje neće imati koristi i profesionalni proizvoĊaĉi, tim pre što je knjiga u velikoj meri prilagoĊena i našim uslovima, tako da je dobila karakter priruĉnika za praktiĉan rad i pod našim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uĉinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voćaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u našoj zemlji. Izvršene su izmene, ukoliko je to bilo nuţno, i u odeljku o zaštiti voćaka i vinove loze od raznih bolesti i štetoĉina, s obzirom na to što pojedine bolesti i štetoĉine ne ugroţavaju u istoj meri voćnjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zaštitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da ništa nije izgubio već je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za naše ĉitaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, — na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraĊivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krstić

UVOD RASPORED VOĆAKA, JAGODASTOG VOĆA I VINOVE LOZE NA OKUĆNICI
Pod okućnicom podrazumevamo površinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa voćkama, vinovom lozom, povrćem i cvećem. Kuća se obiĉno podiţe u sredini ili na jednom kraju okućnice. Pred kućom je cvetnjak s raznobojnim
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 3 / 80

cvećem, zatim voćke niskog rasta, dţbunasto parkovsko drveće i ukrasno šiblje. Lepa ograda i ulaz u okućnicu, asfaltiran, poploĉan ili pošljunĉen i uvaljan putić pred kućom i ornamenti na kući — još više ulepšavaju izgled okućnice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na ţalost, tu i tamo još uvek mogu naći, ne samo da ne ulepšavaju okućnice i naselja, već nanose i štete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i štetoĉina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor prašine, koju vetar raznosi i zagaĊuje vazduh naselja. Zato ovakve ograde više nigde ne treba podizati, a tamo gde ih još ima valja ih zameniti ogradama od pletene ţice, letava, gvozdenih šipki, ili ţivom ogradom od glediĉja, duda, ligistruma i drugog drveća i šiblja.

RASTOJANJE IZMEĐU VOĆAKA
Voćni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voćaka mogu pruţati duţ cele okućnice. Prilikom podizanja voćnjaka veliku paţnju valja obratiti odreĊivanju rastojanja izmeĊu voćaka. Ako sadnice posadimo suviše gusto, kad se razviju, njihove grane će se preplitati i voćke će se meĊusobno gušiti, što će se negativno odraziti kako na duţinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voćke sade na okućnici, najpovoljnije odstojanje meĊu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruške i trešnje 6x5 m; breskve 4х3m; šljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saĊenja jabuke, kruške i kajsije, voćke ne zasenjavaju celu površinu koja je njima namenjena, zato se preporuĉuje da se izmeĊu redova gaje voćke slabije bujnosti i kraćeg veka, koje poĉinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno treće godine ovakve voćke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a već oko dvanaeste godine poĉinju da odumiru. Osim breskve, izmeĊu redova jabuka, krušaka i kajsija moţe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruška na dunji. Na ovaj naĉin se još gaje i šljiva, nar, smokva, višnja i druge slabo bujne vrste i sorte. MeĊu kulture se obiĉno sade u redovima.

UGLEDNE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA OKUĆNICE
Na okućnici se površina pod voćkama i sortni sastav utvrĊuju po sopstvenoj ţelji. Da bi ĉitaocima olakšali ureĊenje okućnice i razmeštaj vrsta voćaka u voćnjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih šema.

PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduţenog pravougaonika (duţine 60, širine 22 m, a površine 1.320 m2. Po ovoj šemi, na zemljište pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorište ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za voćnjak 660 m2. Razmer voćnjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Voćnjak treba podizati po šemi 6x6. IzmeĊu visokostablašica (osnovna sadnja) sade se voćke niskog rasta, slabije bujnosti i kraćeg veka kao meĊukultura (sadnja izmeĊu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala — visoko stablašica sade se: jabuke — 10, kruške — 2, kajsije — 2, trešnje — 2. Radi boljeg iskorišćavanja zemljišta mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voćaka: 3 šljive, 3 višnje i 6 bresaka. Umesto šljiva, višanja i bresaka mogu se posaditi, kao što je već reĉeno, jabuke na Mpodlogama i kruške na dunji. IzmeĊu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povrće. Na celoj parceli rasporeĊuje se 37 stabala. Prvo poĉinju donositi plod
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 4 / 80

Vinova loza se gaji u špaliru. a red od reda 3 m. U sluĉaju da se za jagode i povrće odreĊuju posebne površine. po prvoj varijanti. jedna kruška. kada one poĉnu da daju pun rod. Kroz nekoliko godina. docnije kad voćke porastu toliko da poĉnu zasenjavati jagode. Ako se. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voćaka za podizanje voćnjaka na okućnici. Razume se. (Pгimedba гedakcije NOLIT) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 5 / 80 . prilikom odabiranja vrsta i sorata. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreĊene za pojedine rejone. Neke sorte mogu se ĉuvati do januara. pri ovakvoj sadnji stonih sorti. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna.breskve. Umesto bresaka u meĊuredovima moţemo gajiti jagode jer. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablašica: tri jabuke. a manji deo površine odreĊen je za povrtnjak. terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Na okućnici. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodišnjih kultura. Na izdvojenoj parceli podignut je špalirni voćnjak. posavetujete sa poljoprivrednim struĉnjacima ili iskusnim voćarima — praktiĉarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vašem kraju najbolje uspevaju. dok se na ostaloj površini moţe po volji gajiti povrće ili neki drugi usev. mesto ovih u meĊuredovima se gaji povrće. sade vinske sorte. kao i u Uzbekistanu. I kod nas u Jugoslaviji. 1 Sasvim je гazumljivo da je sortiment voćaka i viпove loze u Uzbekistaпu u mnogome drukĉiji od onog u Jugoslaviji i zato smo пama nepoznate ili malo poznate soгte zameпili soгtama koje se gaje kod nas i samim tim smo kпjigu uĉinili korisnijom i za naše ĉitaoce. Duţ ograde sadi se malina ili ribizla. a sadnice nabavljati u rasadnicima. tada na voćnjak otpada pola okućnice. od meĊurednih voćaka prvo uništiti breskve. Mogu se ĉuvati 7—15 dana. stane svega 47 ĉokota vinove loze. i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. jesenje i zimske. dok je kod voćaka ovo veoma teško. U ovom sluĉaju na okućnici se rasporedi 66 ĉokota vinove loze. tako da tokom cele sezone imamo sveţih plodova. u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata. prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliĉitih voćnih vrsta i sorti. jedna trešnja i jedno stablo kajsije. U ovom sluĉaju greška koja se uĉini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. Za meĊurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja. DRUGA VARIJANTA U ovom sluĉaju okućnica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. onda se one gaje u špaliru. Za gajenje stonih sorti po mišljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasiĉnog ĉokota. U meĊuredovima ovakvih voćnjaka prve godine moţe se gajiti i povrće. Ĉokoti se sade na rastojanju 2 m u redu.5 m izmeĊu redova. Prve godine povrće se moţe proizvoditi i izmeĊu voćaka. odnosno. Sem opisanih varijanti. Pri ovom naĉinu gajenja ĉokoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m. IZBOR SORTI VOĆAKA. a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povrća. tako da na okućnici doĊe ukupno 14 stabala. Ispred kuće obiĉno se sade višnje. i šljive. I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI SORTE VOĆAKA1 Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruške se dele na letnje. One već na stablu dobijaju odgovarajuću boju i ukus karakteristiĉne za sortu. Voćke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeĊu redova. U sredini okućnice nalazi se kuća za stanovanje veliĉine 8 x 8m. navodi se šema gde su za voćnjak i vinograd površine odreĊene. već u zavisnosti od zemljišnih. a kad voćke još više porastu i razgranaju se pa poĉnu onemogućavati i gajanje povrća prelazi se na setvu trava. JAGODA I VINOVE LOZE Dugoveĉnost i rodnost voćaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja voćnjaka i vinograda treba obratiti veliku paţnju na izbor sorti. Vinograd se moţe zasaditi stonim ili vinskim sortama. u sluĉaju pogrešnog izbora sorti lako ih je zameniti drugima. breskve ili nar. dve višnje i ĉetiri breskve. a 2—2. Mogu se upotrebljavati za jelo 15—30 dana posle berbe. pak. pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voća. zatim višnje.

Plod je srednje krupan. svetlo-ţutu pokoţicu. Dolazi u obzir za gajenje u vlaţnim podruĉjima. Delišes crveni. Plod je sitan do srednje krupan (100— 120 g). Veoma je rodna sorta. a plodovi se mogu ĉuvati do aprila. Jabuka je otporna prema mrazu. nakiselo. Poreklom je iz Engleske. slatko. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. zlatno ţute boje. U nas se gaji u savremenim plantaţama Stablo ie umereno bujno. Stablo je bujno. Plod je srednje krupnoće (110—130 g). Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaĉaja su sledeće sorte: Starkova najranija. Dosta je rasprostranjena u svetu. Sazreva polovinom avgusta. Meso je ĉvrsto. SORTE JABUKA Jabuka ima razvijenije stablo. Dţems griv. bledoţućkaste boje. Zbog lošijeg kvaliteta slabo se gaji. Šarlamovski. srednje je bujnosti. boje zlatnoţute i prekriven narandţasto-crvenkastim pramenovima. ţućkasto-belo. Budimka. Bledoţuti su sa crvenim pramenovima sa sunĉane strane. rano i obilno raĊa.Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. To je naša domaća sorta jabuke. prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. bledo-ţute bojie Izvrsnog je kvaliteta. Poreklom je iz SAD. Ova vrsta traţi vlaţnija podruĉja. meso je soĉno. Plod ima glatku. sa izraţenim mirisom na bananu. Berba je u oktobru. sjajnu. Stablo je umerene bujnosti. okruglasti. Poreklom ja iz SSSR. Ova sorta je osetljiva na jabuĉni smotavac. soćno i slatko s malo kiselosti. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. soĉno. Plod je osrednje krupan (140—150 g). Poreklom je iz SAD. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Jonatan je rodna sorta. Meso je ruţiĉasto. je ĉvrsto. Plodovi se ĉuvaju dve nedelje. Poreklom je iz SAD. nedovoljno soĉno. slatko-kiselog ukusa. Boskopka. sa crvenim prugama na sunĉanoj strani. suva. ţućkaste je boje. naroĉito u Pomoravlju. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. Ĉvrst je. zelenkasto ţute do bledo ţute boje. ima ukus slatnog vina. u mladosti ĉak izrazito bujno. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom ĉuvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano „jonatanove pege". Parmenka. god. Meso je ĉvrsto. U nas se gaji od 1930. slatko-kiselog ukusa. Pokoţica ploda je zlatnoţuta sa izraţenim sitnim sivkastim taĉkama. okruglasto-konusan. Plod je vrlo krupan (220—250 g). Pokoţica ploda je debela. Pokoţica mu je tamna. Zlatni delišes. Meso joj je ĉvrsto. a moţe se ĉuvati do marta. Lepog je izgleda. Plod je srednje krupnoće (150-200 g). ali podnosi i loše zemljište. koje umanjuje vrednost plodova. Meso je belo. Berba je u oktobru. slatkog osveţavajućeg ukusa. Poreklom je iz SAD. Duţim ĉuvanjem plodovi postaju brašnjavi. redovno i dobro raĊa. sa sunĉane strane bledo-rumena. rapava. U nas se gaji od 1930. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe. Plod je srednje krupnoće. sa razgranatom krunom. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Plodovi se mogu ĉuvati do marta. oskudno kiselinom. Poreklom je iz Holandije. Pokoţica ploda je debela. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. izuţeno-konusnog oblika. U nas je naroĉito rasprostranjen u Sloveniji. u Jugoslaviji. ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Bere se krajem septembra ili poĉetkom oktobra. Ima je dosta u našoj zemlji. gde se ubraja u najvaţnije sorte. Plodovi su srednje krupni do krupni (180—220 g). razliĉitog oblika — okruglastopljosnat ili asimetriĉan. Ĉuva se do 2 nedelje. Meso jé soĉno. oblika izduţeno-kupastog sa izraţenim rebrima oko ĉašica. Berba je krajem septembra i poĉetkom oktobra. a najbolje uspeva na plodnim zemljištima i u krajevima sa dosta vlage. Dobra je za proizvodnju sokova. plodovi su sitni (80—100 g). Stablo je veoma bujno. Vrlo je rana sorta. plodovi se ĉuvaju do maja. nakiselo. Poreklom je iz Engleske. ĉvrsto i odliĉnog kvaliteta. glatka. riĉared i dr. Sazreva u prvoj polovini jula. ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. Dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. Delišes redovno i obilno raĊa. i u nas. Pojedine sorte mogu se ĉuvati do nove berbe. ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. okruglasto-pljosnatog oblika. Veoma rasprostranjena sorta u plantaţnom gajenju. Sazreva polovinom avgusta. soĉno. Ima polen koji dobro klija. Meso. zelenkastoţućkasta. Ima dugu peteljku. Koks oranţ. Stablo je srednje bujno. ĉesto nepravilnog. soĉan. Dobre rezultate daje kada se sadi u špalirima. godine. u osnovi svetloţuta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliĉitih nijansi. Poreklom je iz Engleske. Stablo je umereno bujno. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama. Plod je srednje krupnoće. prekriven intenzivno crvenim prugama. Ovaj delišes ima svoje mutante: starking. najĉešće rĊaste boje. Rasprostranjena je u celom svetu. Poznata je u celom svetu i u nas. odliĉnog kvaliteta. nakiselo i beliĉaste boje. Stablo je srednje bujno. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 6 / 80 . soĉno. soĉan. Bere se u septembru i ĉuva do aprila. Jabuke visokostablašice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. Jonatan. ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke.

Sazrevaju u julu i u avgustu. dilova. topi se u ustima. Meso je ĉvrsto. cilindriĉno-kupastog oblika. prelivena rumenilom sa sunĉane strane. topi se u ustima. odliĉnog kvaliteta. Pored navedenih sorti krušaka gaje se još i sledeće: karamanka. Meso je belo. Sazreva krajem avgusta. kruškastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na površini. Odlikuje se umerenom bujnošću. Rasprostranjena je naroĉito u Engleskoj i u Holandiji. ĉak i vrlo krupan (200 — 300 g) izduţenokruškastog oblika. Plod je vrlo krupan (400—500 g). Polen je slabo klijav. Pokoţica ploda je sivozelena. prozeto zelenkastim konĉićima i kiselog je ukusa. Gajenje viljamovke se naroĉito poslednjih godina naglo širi u plantaţama. Boskova boĉica. plod je krupan (200—300 g). Inaĉe plod se moţe ĉuvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. prijatne arome. okruglastog oblika sa dugaĉkom peteljkom. a moţe biti i malo rumena na sunĉano] strani. Poreklom je iz Francuske. Ima je dosta u okolini Beograda. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. SORTE DUNJA Leskovaĉka. topi se u ustima. Pokoţica ploda je svetloţuta sa karakteristiĉnom rĊastom trakom koja se pruţa od peteljke ka ĉašici. Berba je poĉetkom oktobra. Meso jebelo. U nas se gaji oko Beograda. prekrivena ĉaĊastom prevlakom. Bere se u oktobru. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost. zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluĊerka je najraširenija zimska sorta krušaka. Plod je srednje krupan ili krupan (150—250 g). Meso je bele boje. Trevuška. mirišIjava. Poreklom je iz Francuske i spada u najraširenije letnje sorte krušaka u svetu. soĉno. Spada u red najboljih letnjih sorti krušaka. Klapovka. Odlikuje se srednje bujnim stablom. izduţenobokastog oblika. Pokoţica ploda je maljava. maslovka. u našoj zemlji ima je najviše od svih sorti krušaka. Ima je i kod nas. Dosta je rasprostranjena u svetu. svetloţuta sa crvenim prelivom sa sunĉane strane. Pokoţica ploda je tamnoţuta sa crvenim prelivom. Berba je krajem oktobra. Pokoţica ploda je svetlo-ţuta. pošto sa dunjom nema dobar afinitet. Nepoznatog je porekla. izduţeno-kruškastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Poslednjih godina se nešto više proizvodi u našoj zemlji. Pokoţica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunĉane strane. Plodovi su srednje krupni (120—150 g). mada se smatra našom sortom. Stablo je srednje bujno. Viljamovka. Sem ovih. Poreklom je iz SAD. neredovne plodnosti i teţeg oploĊavanja. Plod je krupan i vrlo krupan (250 — 350 g). Poreklom je iz Engleske. Poreklom je iz Francuske. Stablo je bujno i vrlo rodno. ravan ili sa slabo izraţenim rebrima. slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. Plod je srednje krupnoće (80 — 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve više gaji posle rata. lako nema meso visokog kvaliteta. Meso je belo sa ţutom nijansom. Meso je neţno. topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. plodovi se ĉuvaju do maja. Ubraja se u red dobrih sorti krušaka što leti sazrevaju. Meso je bledoţuto i soĉno. belo. Dosta je odomaćena u našoj zemlji. te se preporuĉuje za proizvodnju. Sazreva poĉetkom avgusta. okruglastog ili malo izduţenog oblika. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 7 / 80 . sazreva poĉetkom jula. kolaĉastog oblika. Plod je krupan. Preporuĉuje se za plantaţno gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. svetloţuta. tetovka i druge. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Pokoţica je bledoţuta. Pokoţica je svetloţuta.Kolaĉara. ţućkasto. soĉno. šumatovka. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti krušaka u nas i u svetu. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate. zimska dekonkinja i druge. Berba se obavlja oktobra. jajastog oblika. Poreklom je iz Francuske. s rĊastim prelivom. Rasprostranjena je u svim jabuĉarskim predelima. Pokoţica ploda je debela. Meso je belo sa ţutom nijansom. Boskova boĉica spada u najbolje sorte. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). a meso je belo. a moţe se ĉuvati do februara. Sazreva krajem septembra. dok na sejancu daje odliĉne rezultate. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umereno bujno i rodno. Stablo je slabo bujno. bez izraţene arome. postoji još veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka. Ne gaji se mnogo zbog lošijeg kvaliteta. Meso je visokokvalitetno. a moţe se ĉuvati do januara. Pokoţica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju veći deo ploda. Klerţo. Bolje uspeva na sejancu. KaluĊerka. Krasanka. SORTE KRUŠAKA Julska šarena. dosta rasprostranjena i poznata kao „dunja". soĉno. To je domaća sorta. moţe se ĉuvati u skladištima do januara meseca. te dolazi u obzir za proizvodnju. ali obilnö rodi.

okruglast ili izduţeno okruglast. Pokoţica ploda je zelenkasta. Sklona naizmeniĉnom raĊanju. Meso je ţuto. kruškastog oblika sa izraţenim rebrima. plodovi su znatno sitniji. Sazreva u drugoj polovini jula. špringtajm. topi se u ustima i slatko. U poslednje vreme uvode se još ranije sorte kao što su: madlen. kiselastog ukusa i prijatne arome. pa se preporuĉuje za gajenje u blizini većih potrošaĉkih mesta. Kalifornijska plava. soĉno. Poreklom je iz Francuske. Pokoţica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. soĉno i slatkog ukusa. Pored navedenih sorti. Poţegaĉa je sorta koja je najviše zastupljena u Jugoslaviji. koje ĉine 90% od svih sorti dunja u našoj zemlji. ĉvrsto. Domaća sorta. prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. ţutog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Pored navedenih sorti. naro-ĉito ako se ne probiraju. Zbog osobine da ĉesto prerodi. SORTE ŠLJIVA Rut geršteter. Plod je krupan (30—35 g). Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Nepoznatog je porekla. Pokoţica je maljava. Stablo je bujno i vrlo rodno. ukusno i odvaja se od koštice. moravka. Plod je pogodan za transport. soĉno. malo crveno oko koštice. Od nje se dobija odliĉna rakija. prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 8 / 80 . lako se odvaja od koštice. Poreklom je iz SAD. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. okruglastog oblika. Pokoţica ploda je plava. tanka. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Leskovaĉka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu. Sazreva sredinom avgusta. sa crvenim taĉkicama i izraţenim pepeljkom. Mezokarp je zlatno-ţute boje. tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. Sazreva krajem oktobra. Plod je srednje krupnoće (80—100 g). drenovka. vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Plod je srednje krupan (25—30 g). Pokoţica je zatvorenoplava. Plod je krupan (teţine 30—35 g). znatno krupniji od leskovaĉke. Meso je ţuto. Poţegaĉa. ĉvrsto. Poreklom je iz Italije. Veoma je zastupljena u našim novim plantaţama bresaka (oko 50 %). Odlikuje se umereno bujnim stablom i odliĉnom rodnošću. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveţu upotrebu tako i za razne preraĊevine. kirke. SORTE BRESAKA Majski cvet. poznate su još i sledeće: šampinjon. Najviše se koristi za sušenje. Pokoţica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. Meso je zlatnoţute boje. poznata u narodu kao „dunjac". Vrlo je kvalitetno i odvaja se od koštice. Postoji veliki broj formi poţegaĉe. Mana joj je što ima dosta sitne plodove i što je osetljiva prema šarki šljive. Meso je ţuto. prozraĉna. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaĊenje. Odliĉna je za sušenje. prekoĉisima moretini i druge. slatko. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno.Sazreva krajem oktobra i moţe se ĉuvati do februara. Meso je zlatnoţuto. altanova renkloda. Plod je vrlo krupan (500—1000 g). Pokoţica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Vranjska. pošto plodovi imaju manji broj kamenih ćelija. Stablo je umerene bujnostj i odliĉne rodnosti. Mezokarp je bele boje a ispod pokoţice ima crvenkastu nijansu. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. Pokoţica ploda je tamnocrvena i maljava. japanska dunja i druge. Poreklom je iz SAD. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Meso je bledoţuto. Redheven. Krupna zelena renkloda. Poreklom je iz SAD. Poreklom je iz SAD. Plod je krupan (25— 30 g). Mezokarp je bele boje i delimiĉno se odvaja od koštice. Sazreva krajem jula. portugalska. vrlo ukusno i odvaja se od koštice. Sazreva u drugoj polovini juna. Pokoţica ploda je plavo-crvenkasta. ana špet.Pokazuje dobre osobine stone sorte. Meso je ţuto. Sazreva u julu. Poreklom je iz Nemaĉke. Plod je srednje krupan ili krupan (150—200 g) i okruglastog oblika. jajastog oblika. preradu i stonu upotrebu. proizvode se i sledeće: bilska rana italijanska šljiva. belošljiva i druge. ali se taj nedostatak lako otklanja poboljšanom agrotehnikom. Pokoţica ploda je prekrivena rumenilom na sunĉanoj strani. Moretini. Ima bujno stablo. Plod je srednje krupan ili krupan (130—160 g). limunastoţute boje. pokrivena rumenim taĉkicama sa sunĉane strane. dok je meso bedoţute boje. Halenheven. okruglastog oblika. Plodovi su srednje krupni (100—150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. dosta cvrsto. trnovaĉa. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u našim voćnjacima. Sazreva poĉetkom avgusta. ne odvaja se od koštice. Samooplodna je. soĉan ĉvrst sladak i lako se odvaja od koštice. metlaš. soĉno. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovaĉke. Sazreva sredinom septembra. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raĊa. Diksired. Sazreva krajem juna. Plod je srednje krupan (70— 80 g) i okruglastog oblika. Poreklom je iz SAD. odmah posle majskog cveta. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Azenka. puaje. Plod je srednje krupan (18—22 g) i jajastog oblika.

a sa sunĉane strane rumena. Ima svestranu upotrebu. kod liske. Stablo je bujno i rodno. Plod ie krupan (180—200 g). svetlocrveno i vrlo kvalitetno. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u našoj zemlji dosta zastupljena. soĉno. pravilnih simetrija.Elberta. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Koštica se odvaja od mesa. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Sazreva sredinom juna. Ima gorku jezgru. triodţem. Na pokoţici se vrlo ĉesto zapaţaju mrke taĉke karakteristiĉne za ovu sortu. sjajna i svetlo-crvene boje. a ispod pokoţice i oko koštice crvenkaste boje. slatko. Poreklom je iz MaĊarske. Pored navedenih sorti kajsija. svetloţuto. Droganova ţuta. Sazreva krajem avgusta i poĉetkom septembra. Pokoţica ploda je maljava. Poreklom je iz Nemaĉke. Plod je krupan (100—140 g). Odvaja se od koštice. Pokoţica ploda je narandţasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. Luizet se ubraja u najistaknutije sörte kajsije u svetu. nalaze dva izraţena zaliska. Jezgra je takoĊe slatka. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. Poreklom je iz Francuske. ispod pokoţice rumeno. pljosnatog i nesimetriĉnog oblika. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sоrti kajsije u nas. Sazreva u drugoj polovini jula. diksidţem. Poreklom je iz SAD. MaĊarska najbolja. Sazreva u drugoj polovini jula. Meso je zlatnoţute boje. sa sunĉane strane je narandţastoţute boje Meso je ţuto. Plod je vrlo krupan (200— 250 g). Sazreva krajem juna ili poĉetkom jula. Keĉkemetska ruţa. Nepoznatog je porekla. Lijabö se naroĉito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Poreklom je iz Francuske. holubova. Udeo koštice u ukupnoj teţini ploda je mali. Meso je bedo-ţuto. odvaja se od koštice. Meso je slatko. Meso je meko i tamno-crvene boje. pavijot i dr. Poreklom je iz Nemaĉke. kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Stablo je bujno i umereno rodno. U nas je naroĉito raširena oko rejona Subotica-Horgoš. MeĊutim. izduţenog oblika. Sazreva u prvoj polovini maja. rana elberta. Plod je krupan i vrlo krupan (6— 6. jajastog oblika i spljošten sa strane. bledocrveno. Odlikuje se bujnim stablom ümerene rodnosti. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajućom rodnošću. Plod je srednje krupan (40—50 g). elbert fej itd. Pokoţica ploda je svetlonarandţasta sa intenzivno crvenom bojom na sunĉanoj strani. Meso je narandţasto. okruglastog oblika. Poreklom je iz Nemaĉke. Pokoţica ploda je bledoţuta. Plod je krupan do vrlo krupan (6— 6. Meso je ĉvrsto. Ima obojen sok.5 g). Zbog dobre rodnosti plodovi su ĉesto sitni. a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. Poreklom je iz SAD. prijatnog ukusa. dok je sa sunĉane strane prekrivena rumenilom. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiĉu se svojim kvalitetima: dţersilend. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu. soĉno i aromatiĉno. jajastog oblika. prijatnog ukusa i ĉvrsto. Ima gorku jezgru. feirheven. odvaja se od koštice. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. SORTE KAJSIJA Krupna rana. Lijabo. Oblika je okruglastog i simetriĉnog. Naroĉito se ceni zbog poznog sazrevanja. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveţu upotrebu. Ima slatku jezgru. Poreklom je iz MaĊarske. što se smatra manom. Poreklom je iz Francuske. a ponekad je i jajast. redskin. okruglasto-srcastog oblika. Meso je ţuto. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. Plod je srednje krupan do krupan (50 — 70 g). Pokoţica ploda je intenzivno ţuta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. ĉvrsto. Sazreva polovinom jula. Plod je srednje krupan (45— 65 g) i okruglastog oblika. sautheven. Pokoţica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. a ponekad dostiţe i do 800 g. Sve se meĊusobno razlikuju. SORTE TREŠANJA Trţišna rana. preradu i sušenje. u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće: breda. ambrozija. Hedefingenska. ĉesto asimetriĉan. Pokoţica je tanka. srcastog oblika. Pokoţica ploda je bledoţuta. Jezgra je gorka. ĉvrsto. a oko koštice crveno. Sazreva krajem juna meseca. Plod je krupan VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 9 / 80 . Haleova pozna. Meso je narandţasto. rio oso gem i dr. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknaĊuju slabiju rodnost. Sazreva sredinom juna. Zapaţeno je da neke forme ove sorte imaju morfološku besplodnost (defektne tuĉkove). Luizet. Germersdorfska. Meso je ĉvrsto. Postoji veći broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta. topi se u ustima. Plod je krupan (60—80 g). Pokoţica je svetloţuta a sa sunĉane strane rumena. Plod je sitan do srednje krupan (2. Pokoţica ploda je zatvoreno-crvena.5 g). rojal. glatka. Stablo je bujno i rodno. te se zbog ranog sazrevanja najviše i ceni. Mana joj je što je osetljiva na mraz i što polen teţe klija.5— a g) i nepravilno srcastog oblika.

ananasova reneta. U drugim podruĉjima naše zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji. Za stonu upotrebu nije pogodna. agrumi. malo gorko. lukasova. krasanka. dok se druge. unakrsno oprašivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loši oprašivaĉi. pa je zbog toga i berba neravnomerna. odnosno oploĊavanja i zametanja plodova. osthajmska. starkig. Smatra se da je poreklom iz Nemaĉke. lambert. ruţiĉasto. okruglastog oblika. Meso je meko. U loše oprašivaĉe se ubrajaju: kanatka. Pored navedenih sorti. slatki badem. hajmonov rubin i druge. šampanjka. evropske kupine i neke sorte maslina. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 10 / 80 . lepocvetka. Do sada je dala dobre rezultate. Rano prorodi. Pokoţica ploda je tamnocrvene boje. soĉno. dok su osobine plodova sliĉnije višnji.5 g). pa i onih malih na okućnicama. Stablo je umereno bujno i rodno. bing. naroĉito kada su obezbeĊeni dobri oprašivaĉi. umerene rodnosti. kod jabuke kao dobri oprašivaĉi smatraju se sledeće sorte: zlatna parmenka. zlatni i crveni delišes. već moramo odabrati najmanje dve. rukovoditi i mogućnošću oprašivanja. a u loše: kaluĊerka.5—3. Raširena je u Dalmaciji i van toga podruĉja nema veliku privrednu vrednost. Sok je ruţiĉaste boje. klerţo. Plod je krupan (5—6 g). Španska. kako bi se obezbedilo meĊusobno uspešno oprašivanje. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera „maraskino". dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu voćnu vrstu.(5. jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. Plod je srednje krupan (4—5 g). Meso tamno-crvene boje. dve ili više sorti.5 g). soĉno i odvaja se od koštice. Kereška. Verovatno je poreklom iz Španije. gotovo sve sorte lešnika i većina sorti maslina. Ovo zbog toga što se sorte nekih voćaka mogu oprašivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte). Tako. kruške. SORTE VIŠANJA Majurka (petrovaradinska). riĉmorensi. kraljica hortenzija. londonski peping. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka treba imati na umu da za meĊusobno. ĉvrsto. Maraska. lepa od šatneja. dilova. sue. Plod je sitan ili srednje krupan (2. boskopka. moraju oprašiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). većina sorti šljiva. budimka. van. okruglastog oblika. pored ostalog. koje ćemo gajiti radi proizvodnje plodova. amajliška i dr. odabraćemo prvo po svom ukusu jednu. viljamovka. Sazreva krajem juna. ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće sorte višanja: lotova. a zatim ćemo odabrati oprašivaĉe koji najbolje odgovaraju glavnim sortama. Samobesplodne su jabuke. Pri izboru samobesplodnih sorti. soĉno. gijatova itd. Imajući sve ovo u vidu. Od sorti krušaka u dobre oprašivaĉe spadaju: karamanka. a samim tim i obimna rodnost. Stablo je bujno i dobre rodnosti. Plod je srednje krupan do krupan (4. pri podizanju voĉnjaka u kome će se gajiti samobesplodne voćke. bigaro.5—6 g) i okruglastog oblika. baumanova reneta itd. Neki struĉnjaci ih ubrajaju u višnje. Sazreva krajem juna i poĉetkom jula. osenĉena marela i druge. debela i ĉvrsta. tanka i za vreme kiše puca. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Sok bledoţućkaste boje do bezbojan. a još sigurnije tri ili više sorti koje se meĊusobno dobro oprašuju i obezbeĊuju obilan i kvalitetan rod. Pri podizanju voćnjaka. Pokoţica ploda je svetloţuta (sliĉna ćilibaru). Meso je crvenkasto. Sazreva u drugoj polovini juna. pozna marela. bobovec. IZBOR SORTI Pri izboru sorti za podizanje voćnjaka treba se. ne moţemo se ograniĉiti samo na jednu sortu. kongresovka. dobre su i sledeće novije sorte trešnje: emperor francis. na primer. grafenštajnka. Meso je bledoţuto. klapova. Poslednjih godina naglo prodire u plantaţne voćnjake. štreken. majska višnja. trešnje. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnološku upotrebu zbog ţutog mesa. malo spljošten sa strane. Pokoţica ploda je crvena. Pokoţica ploda je crvena do tamnocrvene. Za marele je karakteristiĉno uglavnom to štö im stablo podseća na trešnju.5—5. Meso je tamnocrveno. tetovka i dr. višanja i ribizla. U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka. okruglastog oblika. Sazreva krajem juna. hajmanova konzerva. ontarior crveni i beli astrahan. i dr. lebrenova. Stablo je srednje bujno do bujno. posebnu paţnju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka. Ova sorta višanja je dosta raširena u okolini Petrovaradina i u severnoj Baĉkoj. zatim orasi. izduţeno-okruglastog oblika. Pokoţica ploda je tamno crvena do crna. Poreklom je iz MaĊarske. da bi se oplodile. Sazreva krajem maja ili poĉetkom juna. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela. SORTE MARELA Marele su hibridi trešnje i višnje. kaselka.

Iz ovih osnovnih grana izbijaju boĉne grane ili kako se još nazivaju — pomoćne ili grane drugog reda. sem nekih sorta — piramidalnora obliku. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. tako da mogu imati dve funkcije. Krute rodne VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 11 / 80 . odnosno za upijanje vode iz zemljišta i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka sluţe korenove dlaĉice. koji sluţe za izgradnju skeleta voćke. Obiĉno se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meĊusobno dobro oprašuju. nemaju debla. Veliĉina. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produţetka. a pupoljci su delom lisni. i nalazi se izmeĊu korena i krune. a kod jabuĉastog. što je vrlo znaĉajno. rodni kolaĉi i sloţeno rodno drvo. jer su im ĉlanci veoma kratki. Sam razmeštaj sorti u voćnjaku moţe biti razliĉit. krune jabuke. tlelom cvetni. U drugoj godini ovi mladari se završavaju cvetnim pupoljcima. krute rodne granĉice. da budu dobro prilagoĊene lokalnim uslovima. Pored toga sorte oprašivaĉa treba da imaju pribliţno isti vek kao i glavne sorte i. kajsije. nazivaju se osnovne. u svom prirodnom obliku. kvalitetan i obilan rod. karakteristiĉni su za svaku vrstu posebno. krute rodne granĉice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lišća. Središni deo voćke koji predstavlja produţetak stabla naziva se voditeljica. Dok se kratki mladari nalaze u unutrašnjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast. V O ĆN JAK ORGANI VOĆAKA Organi voćki su: koren. dugi mladari obiĉno nose lišće i drvne pupoljke. odnosno u lišće voćke gde se ova hrana preraĊuje i tako preraĊena putem debla vraća se u koren. ţilica i korenovih dlaĉica. a delom i za stvaranje rezervi hrane. poloţaj. Pored ovih grana u kruni voćaka razlikujemo kratke i duge mladare. u kruni voćke postoje dve vrste mladara: drvni. voditeljice.Kao oprašivaĉe valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omogućuje dobru oplodnju. prstenaste bodlje. višegodišnje. ali uvek takav da omogućuje pravilno oprašivanje. odnosno cvetnih pupoljaka. Tako. a nešto duţe od prstenastih bodlji. Deo hrane koja će sluţiti kao rezerva zadrţava se i u samom deblu. šljive i trešnje najĉešće naginju okruglastom obliku. dok kruna bresaka po obliku podseća na kišobran. kad su glavne sorte izrazito loši oprašivaĉi onda se sa dobrim oprašivaĉima smenjuju posle svaka dva reda. Kratki mladari su. kao što su maline. kao što su — podloga. Svi ovi delovi korena zajedno ĉine korenov sistem. Voćke ţbunastog oblika. Deo ove preraĊene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu. Za ishranu voćaka. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraĊenu hranu koju korenove dlaĉice s vodom izvlaĉe iz zemljišta i sprovodi je u krunu. Zadatak korenovog sistema je da uĉvršćuje i hrani voćku. Deblo Deblo je središni uspravni deo voćke. ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. Krute rodne granĉice su nešto kraće od vite rodnih granĉica (5—15 cm). Lišće je na njima u obliku rozete. kupine. ogrozd i ribizle. Kod jabuĉastog voća. onda se smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova. oblik i struktura. a višnje na ţalosnu vrbu. zemljište. pa zato i dostiţu veću duţinu. Koren Koren je podzemni deo voćke i sastoji se od osnovnog korena. Rodno drvo je kod koštiĉavog voća jednogodišnje. kruške. 3). Drugim reĉima. Delovi krune. Kod koštiĉavog voća drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiĉu i drugi ĉinioci. Iz grana drugog reda izbijaju grane trećeg reda itd. tako da ih skoro i nema. Za razliku od ovih poslednjih. kao što se vidi već i po samom nazivu ograniĉenog rasta. na primer. a ĉesto sluţi i za razmnoţavanje putem izdanaka i reznica. meĊutim. drvni mladari nemaju rodnih. deblo i kruna. dok po celoj svojoj duţini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. što mu omogućuje dalji razvitak. duţina debla itd. Kruna Kruna je nadzemni deo voćke i nasaĊena je na deblu. ramene ili skeletne grane. MeĊutim. Rodno drvo ĉine: vite rodne granĉice. Vite rodne granĉice su mladari dugi do 20 cm. Za razliku od kratkih mladara. i rodni mladari. uglavnom.

Kod koštiĉavog voća rodno drvo ĉini kratke i duţe rodne gran-ĉice i kitice. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka. Na nekim granĉicama su svi boĉni pupoljci cvetni a samo je vršni pupoljak lisni. U sluĉaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vršni pupoljak prstenaste bodlje ne moţe da pretvori u cvetni. dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granĉica. Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granĉica razvijaju mladari koji na vrhu takoĊe imaju cvetne pupoijke. pak. S obzirom na ovakvu rezervu hrane. Ukoliko ih. ukoliko. Prstenaste bodlje i izraštaji su kratko rodno drvo dugaĉki svega 2—3 cm. Breskve imaju dve vrste rodnih granĉica: prave i laţne. što je ĉest sluĉaj kod starijih voćaka (sl. Ukoliko je ovaj vršni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se još tokom leta pretvara u cvetnik. Rodne granĉice koštiĉavog voća imaju drugaĉiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuĉasto voće. a drugi cvetni. Do proširenja ovog dela granĉice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. a u suprotnom — u jednoj od narednih godina (sl. prstenasta bodlja se nešto izduţuje i postaje nerodna granĉica. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 12 / 80 .granĉice izbijaju pod pravim uglom. naredne godine se na ovim proširenira mestima gran-ĉica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. a na vrhu — cvetni pupoljak. a nastaju prošire-njem dela granĉica na kome su ostali oţiljci od obranih plodova. Na ovaj naĉin za nekoliko godina se rodne granĉice više puta razgranavaju stvarajući kratke rodne granĉice i rodne kolaĉe. tzv. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta. ovaj vrški pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granĉicama ĉesto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. Ove kitice su duge svega 2—4 cm i na vrhu imaju po 3—8 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. jedan je uvek drvni. onda su krajnji pupoljci cvetni. kajsije. Rodni kolaĉi javljaju se kod jabuke i kruške. 6). Ukoliko su uslovi povoljni. Na rodnim granĉicama koštiĉavog voća rodni pupoljci su boĉni. nema ovih delova. 5). 7). trešnje i višnje. odnosno sloţeno rodno drvo krivudavog oblika. 8). Duţ ovih granĉica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka. Rodne kitice koštiĉavog voća karakteristiĉne su za šljive. a srednji drvni. pak. 4). a na vrhu lisni pupoljak. nerodna prstenasta bodlja (sl. ima tri. ovaj cvetni pupoljak se rascvetava još prve godine.

višlje stablo i obimniju krunu. D. Za dunje većeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog). bilo da su razmnoţene semenom ili izdancima. Miĉurin je govorio: „Podloga — to je temelj plemenite voćke". Njih nije potrebno kalemiti. a za patuljaste oblike — vegetativne podloge VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 13 / 80 . docnije stupaju u rod. po celoj duţini imaju samo cvetne pupoljke. I. Voćke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem. mogu da se gaje i u obliku špalira. kao što su petrovaĉa. daju kvalitetnije i veće prinose po jedinici površine. poţegaĉa i crvena ranka. Na taj naĉin posaĊena sadnica u voćnjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaĉice) i na njoj nakalemljene kalem-granĉice ili samo jednog okca plemenite sorte. Zato se u savremenom voćarstvu voćke razmnoţavaju vegetativnim naĉinom. od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. ribizla i vinova loza razmnoţavaju se reznicama. Oţiljenim letorastima razmnoţavaju se maline. Pri razmnoţavanju poloţnicama. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i krušaka. kraći vek. izdancima (vegatativne podloge). takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presaĊuje. a kruške na podlozi vegetativno razmnoţene dunje. na koje se onda kaleme kulturne. breskve. U voćarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama. najĉešće podiţu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. B. E. G. Za trešnje i višnje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trešnje („vrapĉare"). letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na površini ostane svega nekoliko pupoljaka. Vegetativni naĉini razmnoţavanja mogu biti: reznicama. Laţne rodne granĉice. srašćivanju s vijokom. zahtevima prema zemljištu. U jesen. koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. RAZMNOŢAVANJE VOĆAKA Voćke se razmnoţavaju semenom. a jedan lisni. korenjacima. F. moraju da vode raĉuna. Za razmnoţavanje jabuke. Najpogodnije su za ovu svrhu belošljiva. višnje. kojih ima raznih tipova: A. o ĉemu proizvoĊaĉi kalemova. šljive. U sušnim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljištu. ali zato rano prorode. kada se obrazuju ţile. rodnost i kvalitet plodova voćaka. vlazi i drugim uslovima i osobinama. Sliĉno rodno drvo je i u kajsije. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domaće sorte šljiva. poloţnicama. a zbog manjeg rasta lakše se štite od bolesti i štetoĉine i lakše se beru. imaju plići korenov sistem. EM podlogama. ali raĊaju obilno po jednom stablu i dugoveĉne su. crnošljiva. dugoveĉnost. višnje i dunje. kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okućnicama. crvena ranka i petrovaĉa. obiĉno se za podloge koriste sejanci. oţivljavanju.Prave rodne granĉice po celoj svojoj duţini obiĉno imaju tri pupoljka. trešnje i drugih vrsta seje se seme divljih voćaka da bi se dobile divljake (podloga). Voćke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oţilili se odvajaju se u proleće i presaĊuju. V. Podlogom se zove deo voćke na kojem je nakalemljena plemenita sorta.). PODLOGE VOĆAKA Za razmnoţavanje voćnih vrsta upotrebljavaju se podloge. pa se ovi poslovi obavljaju brţe i s manje radne snage. dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granĉice s listovima koje liĉe na materinsku biljku. Reznicama posaĊenim u zemlju potrebna je odreĊena vlaga i temperatura zemljišta da bi se omogućilo oţiljavanje. pitome sorte. C. manje su otporne prema negativnijim ĉiniocima. smokva. kruške. kalemima. za razüku od pravih. izdancima i dr. Podloga utiĉe na dubinu oţiljavanja. U toplim lejama mogu se kod nekih voćaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr. a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domaće sorte koje se razmnoţavaju izdancima. bujnost. Ali ovim naĉinom se sortna svojstva obiĉno ne prenose u celini na potomstvo. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti. zato se izboru podloga kao i izboru sorata posvećuje velika paţnja. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte šljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuĉivo koriste sejanci dţenarike. a i kupci. Za oţiljavanje se uzimaju obiĉno odrvenele reznice. od kojih su dva cvetna. a lisne samo na vrhu. Nar. Kao podloge za breskve najĉešće sluţe generativne podloge.

Za stratifikovanje se uzima 3—4 dela krupnozrnog peska. Seme voćaka moţe se sejati u jesen i u proleće. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele. a u proleće se nestratifikovano seje. a za slatki. a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. pošto ono taj period provede u zemlji. KALEMLJENJE VOĆAKA OKULIRANJEM U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oĉenjem. zatim se odgovarajućim alatom napravi brazdica i u nju polaţe seme na 2 cm jedno od drugog. dunje u januaru. jabuka na mladice i divljaĉice jabuke. kruške i dunje se ne stratifikuje. Seme višnje i trešnje moţe se stratifikovati već poĉetkom avgusta dţenerike poĉetkom septembra. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 1—2 cm ispod korenovog vrata. Seme se suši u senci. kruška na dunju. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 14 / 80 . Po pravilu. trešnja. posle nicanja biljke se proreĊuju na odstojanju 15—20 cm. breskve. mahalepske višnje u oktobru. koji se ispere u ĉistoj vodi i dobro pomeša s jednim delom semena (kod krupnog semena — kajsije i breskve — uzima se 5—6 delova peska). ZasaĊene divljake oreţu se na visini 25 — 30 cm. breskve. Kod jesenje setve seme kajsije. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica. Zemljište okolo divljake dobro se nagazi. već tek kroz godinu dana. s razmakom 60—70 cm izmeĊu redova. uništavanju korova i zalivanju.(dunja EM-A). U toku leta zemljište u meĊuredovima i u redovima se okopava 5—6 puta da bi se uništio korov. kulturni badem kao podloga sluţi gorki badem. Seme se razmešta u brazde na odstojanju 10—12 cm. One se seju stratifikovanim semenom. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi. Dobro izmešano i pokvašeno seme stavi se u sanduĉiće i ĉuva u podrumu. dţenarike i višnje niĉe dobro i divljaĉice rastu brzo. Ovo se ĉini zato da bi se ţile razvijale u stranu. Seme za setvu mora posle berbe da proĊe kroz izvesno . kruške i dunje prvo se odgaje divIjake. PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voćaka. jabuku i krušku 100-120 dana. Na istoj parceli se sade divljake jabuke. Seme jabuke. trešnja i višnja na sejance trešnje. breskve i kajsije u novembru. moţe se seme na vreme pripremiti za setvu. u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7°C. Pomešano seme moţe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 30—35 cm. Setva semena koštiĉavih voćaka Seme koštiĉavog voća — kajsije. Za razliĉito seme potrebno je i razliĉito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci. S vremena na vreme seme se kvasi i meša da bi do njega dopro vazduh odreĊene temperature. krušкe i dunje prema zategnutom kanapu.dozrevanje" — da bi se u njemu odigrali neki sloţeni hemijski procesi. kruške i dunje seje se na dubinu 2—3 cm. Setva se obavlja na zemljištu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 20—25 cm. Ovaj naĉin se zove stratifikacija ili peskovanje. jabuke i kruške u decembru. višnju i trešnju 200-250. šljive. za dţeneriku 150-200. Razlika je u tome što se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 5—6 cm. Setva semena jabuĉastih voćaka Za dobijanje sadnica jabuke. MeĊu redovima razmak treba da je 20—25 cm. MeĊuredno odstojanje iznosi 50—60 cm. jabuke. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuĉastih voćaka. za badem i orah 45—60 dana. kruška na sejance kruške. Ako se ĉuva u toku zime. te se mogu kalemiti iste godine kada je izvršena setva. okuliranje se moţe obaviti bilo u proleće na terajući pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajući pupoljak (avgust-septembar). Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. gde će dozrevati bez ikakvog mešanja. Kod koštiĉavih voćaka. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 — 10 cm. gde se kaleme. onda ono u istoj godini ne niĉe. najbrţi i najjevtiniji naĉin kalemIjenja. breskva na vinogradarsku breskvu. Ako divljaĉice gusto izniknu vrši se proreĊivanje i ostavlja razmak od 3—5 cm izmeĊu njih. koja moţe da smeta pri nicanju divljaĉica. Setva se vrši u jesen ili u proleće. Zaliva se 10 do 12 puta pomoću plitkih jarkova. ranije se okuliraju vrste s koštiĉavim plodovima od onih s jabuĉastim plodovima.. dunja na dunju i šljiva na dţenariku. Duţ prekopanog zemljišta prvo se zategne kanap. U pogledu vremena. kajsiju i breskvu 90-100. Divljaĉice treba dobro Ċubriti i ĉesto zalivati. Za orah se obiĉno kao podloga koriste sejanci crnog i domaćeg oraha. dok se prerasle (debele) divljake u proleće moraju kalemiti u procep kalem-granĉicom sa 2 — 3 pupoljka. Stratifikaciju traţe višnja. Divljake se sade u redove na odstojanju 20—25 cm. jer je to najjednostavniji. Nega se sastoji u okopavanju. Pred sadnju ţile divljaka se oreţu na duţinu 12—15 cm. Ako se daju ovi rokovi. koji se prave meĊu redovima. za lesku — sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meĉije leske (za bujnije obike leske). dţanarika i mahaleb. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i šljiva na sejance ili klonove domaće šljive.

bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode. a ostavlja samo lisna dršкa od 1 — 1. maja do 10. Pri kalemljenju kalem-granĉicu treba drţati u levoj ruci. U proleće. i pri tome se pazi da se ne dodiruje površina reza. već tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. zatim se obmotava iznad njega i onda redom. slabiju biljku treba ukloniti. Za vezivo sluţe rafija. Posle dve nedelje vrši se kontrola kalemljenja. No. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (8—10 cm). pri ĉemu obavezno ostaviti list iz ĉijeg pazuha je izrasla granĉica. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. kalem-granĉice se ĉuvaju na prohladnom mestu u vlaţnom materijalu (krpe ili novine). trešnja.KOŠTICA Neki voćari gaje breskvu na okućnici proizvedenu od koštice bez kalemljenja. ali to treba raditi oprezno. Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Odseĉeni pupoljak uzima se za lisnu dršku prstima leve ruke. kajsija i breskva. formiranju krune i orezivanju mladih voćaka. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreĉni rez na podlozi. To je okuliranje bez drveta. U svaku jamu stavljaju se dve koštice breskve. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u voćnjaku. Voćne vrste koje zahtevaju više svetlosti su kruška. U jesen patrljak podloge treba odseći. Tupom stranom kalemarskog noţa oprezno se odvoji kora i uvlaĉi pupoljak tako da on sam sebi napravi leţište. Da bi se. kod podloge se noţem uklanjaju granĉice sa stabla do visine 25 — 30 cm iznad površine zemlje.5cm duţine. Ali ovaj naĉin je sloţeniji i sporiji. dok se vezivo nepodveţe ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. U toku porasta okulanta na njemu poĉinju da se razvijaju boĉne granĉice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. Postoji i drugi naĉin okuliranja. Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi oštrim kalemarskim noţem.Okuliranje oraha obiĉno se vrši krajem jula i poĉetkom avgusta. odnosno izvesno zasenjavanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 15 / 80 . juna. a donje ukloniti. Ċubrenju. kajsije. a poĉinje neposredno ispod pupoljka. a pupoljak osuši. Ruke treba da su ĉiste. naroĉito kod višnje. lika ili gumice. ruţe. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni ĉvrsto.5—3 cm duţine. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljišta. Patrljak se moţe odrezati i u proleće iznad samog pupoljka. Ono se stavlja u jame duboke i široke po 40 cm. a slabije elberta i stark. PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA . U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 75—80 cm da bismo podstakli porast boĉnih granĉica. Vezivo se omotava spiralno. MeĊutim. zalivanju. posle nicanja. sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. Nega kalemova Sledeće godine rano u proleće 15—20 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odseći. dok nešto manje svetlosti. Od razvijenih granĉica treba ostaviti 6—7 gornjih. Breskve pripadaju vrstama koje ĉesto daju semensko potomstvo s pribliţnim osobinama materinske voćke. pošto su oni najzreliji. Ako ne moţe odmah da se obavi kalemljenje. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. Sa odseĉenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci. pri odreĊivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voćara iz tog kraja. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta. jaĉe razvijenih. a na sam dan kalemljenja stablo se obriše krpicom da bi se uklonila zemlja. limuna i drugih. Zatim se kalemarskim noţem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. Da bi se pupoljak nove sorte još brţe razvijao. treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 40—50 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 boĉnih grana. da se mladar ne bi oštetio. uništavanju korova i zalivanju voćaka. PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA IZBOR MESTA Mesto predviĊeno za voćnjak pre svega treba da je dobro osunĉano. Pri dobroj nezi kalema jabuĉastih i koštiĉavih vrsta voćaka moţe se još prve godine pristupiti formiranju krune. Njegovo preimućstvo se sastoji u tome što se moţe bolje priljubiti pupoljak. i to sa stabala koja već daju rod. Dalja nega se sastoji u okopavanju voćnjaka. Kod neprimljenih kalemova kora se smeţura. otpornije su prema gljiviĉnim bolestima. Dve do tri nedelje pre kalemljenja. pak saĉuvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi naĉin uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega. Za kalemljenje treba imati dobro naoštren noţ i operaciju obavIjati ĉistim rukama. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja. Sa kalemgranĉice se kalemarskim noţem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2. treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi. Formiranje krune obavlja se od 25. Ovaj list sluţi za debljanje stabla okulanta. Jame se popune zgorelim stajnjakom. šljive. a desnom rukom pomoću kalemarskog noţa odsecaü pupoljke s delom kore. koje se formiraju po spratovima ili po razraĊenom spratnom sistemu. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. Voćke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast. ali kasnije stupaju na rod (3—4 godine). Za kalem-granĉice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine.

Takve ţile se skraćuju oštrim noţem ili makazama do zdravog mesta. ukoliko se prime. da je letorast-voĊica prav i da je dug dvadesetak santimetara. ne kraće od 35 cm. pokrivene tankim ţilama i korenovim dlaĉicama. Priprema sadnica za sadnju Pri vaĊenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ţile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati. a dubina oko 70 cm.5 cm. koju treba ĉesto menjati. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 25—30 cm duţine. pošto ono svojom senkom zagušuju voćke. Stablo ovih sadnica moţe biti samo malo iskrivljeno. Sadni materijal u rasadniku moţe se nabaviti u jesen. Koĉići se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. a donji. pa na juţnoj strani kanala. onda širina jame treba da je 1. tako da posle presaĊeno stablo boluje. Po izvršenom razmeravanju pravac redova kontroliše se pobodenim koĉićima. Posle trapljenja. treba ih pre trapljenja drţati dva-tri dana u vodi. a zatim izriljati na dubinu 25—30 cm. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad. Taĉno je da ovako stara stabla. ranije prorode. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presaĊuju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ţile. Pri kopanju jama sluţimo se daskom za sadnju dugaĉkom 1. dok su sadnice koštiĉavih vrsta najbolje kao jednogodišnje. a u krajeve daske nameštamo male kontrolne koĉiće koji pri saĊenju sluţe kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su široke 100—120 cm i duboke 60—70 cm. U zamenu za izbaĉeno zemljište u jamu unosimo zemlju iz meĊuredova i dodajerao 15— 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata.5 m.podnose šljiva i jabuka. onda krajeve ţila ni u kom sluĉaju ne treba seći i obnavljati rez. radi zaštite od vetra i povreda za vreme prevoza. manje plodan. ali treba raĉunati i s tim da se prilikom presaĊivanja takvih stabala obiĉno veoma povreĊuju ţile. Do sadnje u proleće sadnice se ĉuvaju utrapljene. a ĉesto se i osuši. a širokom 12—15 cm. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame. Ţile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlaţnom zemljom i popune sva prazna mesta izmeĊu njih. Ţile treba skraćivati do zdravog mesta ako su na krajevima poĉele truliti. a duţina osnovnih granĉica treba da je 30—40 cm. Kvalitet voćnjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do ĉetiri glavne ţile. debljine i— 2. Pred transportovanje ţile sadnica se stavljaju u razblaţenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom. da duţina boĉnih grancica iznosi 60 cm. da se kruna sastoji od 3—4 osnovnih grana nakon proreĊivanja po etaţnom sistemu. PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU Površinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadrţavala. usled ĉega podleţu truljenju. U širokoj jami voćka bolje raste i brţe se razvija. Zemljište na kome se podiţe voćnjak treba da bude plodno i obezbeĊeno vodom za zalivanje voćaka. Ako su sadnice povreĊene od mraza. treba ih izvesno vreme drţati u prohladnoj prostoriji. Ne treba saditi povreĊene. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. ţile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne trećine duţine. Pred riljanje unosi se 6—8 kg stajnjaka i 80—100 g superfosfata po 1 m2. dekorativnog drveća. Jamu popunjavamo gornjim slojem meĊurednog zemljišta pomešanog sa kofom zgorelog stajnjaka. Ako voćnjak zasnivamo na šljunkovitom zemljištu. 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase. pod uglom od 45°. razbacuje u meĊuredove. IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA Starost voćnjih sadnica Sadnice jabuĉastih vrsta mogu biti i jednogodišnje i dvogodišnje. da im je stablo pravo i zdravo. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljišta parcelu treba razmeriti. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. Ako u putu sadnice sluĉajno više uvenu. ako je zemlja suva. napravi škarpa i po to] škarpi razmeštaju sadnice jedna pored druge. Za obeleţavanje mesta sadnje pobija se koĉić koji pokazцje sredinu gde će se iskopati jama. ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje voćnjaka. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koĉić. pošto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen već su potpuno srasli. a zatim utrapiti.5—2 m. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 16 / 80 . U tom cilju duţ parcele treba zategnuti kanap i pomoću metra obeleţiti odstojanja koja su utvrĊena za sadnju odreĊenih vrsta voćaka. Ako su sadnice bile izvaĊene u jesen. U ţelji da dobiju što ranije plodove mnogi Ijubitelji-voćari sade ĉak i stara stabla od ĉetiri i više godina. zakrţljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. U svakom sluĉaju voćke ne treba saditi pored visokog.

Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez boĉnih granĉica. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomešanom sa zgorelim stajnjakom. oko sadnice se napravi ĉinija od 100 do 120 cm širine. tj. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju šupljine. zbog ĉega će stablo lagano rasti i kasno doneti plod. od 20—25 marta u juţnim krajevima i do 1. pak. Skraćivanje grana je neophodno zato što je potrebno uspostaviti ravnoteţu izmeĊu ţila. komposta ili lišća 8—10 cm debljine. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se naĊe duboko u zemIji. Rano u proleće. Zemljište za saĊenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ţilice dospevajući u plodno zemljište brzo povratile snagu. ţile se lako ogole pa sadnica moţe uginuti od isušivanja. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drţeći je u ruci i povlaĉiti je naviše da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeĊu ţila. Jama u koju se voćka presaĊuje mora biti dobro naĊubrena stajnjakom. Neposredno pre saĊenja ţile sadnica treba umoĉiti u kašu napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal širok 20—30 cm i dubok 60—70 cm. PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA Stabla stara 5—10 godina presaĊuju se sa busenom zemlje širine 1—1. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude nešto malo ispod površine zemlje. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Voćna sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. ĉak ni pri oblaĉnom vremenu. Prolećnja sadnja obavlja se ranije. oslabljenu presaĊivanjem. REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA Posle sadnje treba granĉice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duţine. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene. treba zajedno podseći sve ţile uokvirene kanalom. u novembru. SaĊenje izvode dva ĉoveka — jedan drţi sadnicu. onda ga skraćujemo na 70—80 cm da bi izrasle boĉne grane krune. a centralnu granu — voĊicu skratiti manje. izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predviĊeno mesto. Obod ĉinije se izdiţe 8—10 cm iznad površine zemljišta. koje su oslabile prilikom presaĊivanja i nadzemnog dela sadnice. a kruna voćke orezana na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 17 / 80 . Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomešan sa zgorelim stajnjakom i tu smešu sloţiti na dno jame u obliku konusa — male humkice. Pri prolećnjoj sadnji granĉice krune treba orezati odmah. Pri plitkoj sadnji. Pošto se jama do vrha napuni zemljom. a drugi zatrpava ţile. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 2—3 kofe vode. Ĉiniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka. Na razmaku 50— 60 cm od jame treba iskopati kanaliĉ 18—20 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeĊu redova radi zalivanja sadnica. jer će posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom.VREME SAĐENJA I SAĐENJE VOĆAKA Vreme saĊenja Voćne sadnice se sade u jesen i u proleće. ĉim dozvoli vlaţnost zemljišta. Za ovu svrhu treba iskopati jamu. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseĉenim ţilama izrastu sitne ţilice. bez obzira na vlaţnost zemljišta. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Istim rastvorom stabla se kreĉe u jesen.5 m koja se pripila uz ţile. Ako se granĉice ne sкrate one ce imati mnogo listova. da je ne bi voda pri zalivanju upropastila. Savetuje se da se ceo busen sa ţilama voćke opšije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ţila. U jesen se sade posle opadanja lišća. razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka. pre poĉetka vegetacije. tj. što omogućava pojavu plesni na ţilama. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 2—3 navrata. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. SaĊenje se završava kada poĉne otvaranje pupoljaka. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjište u jami se ravnomerno sleţe. Na parcelama s teškim zemljištem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 4—6 cm iznad površine zemlje. pa će samim tim i isparavanie vode biti veće. dok pri jesenjoj sadnji to se ĉini u proleće. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je proleće kasno ili rano. Za prolećnu sadnju jame treba iskopati u jesen. a kamoli na suncu i vetru. Pri tome ţile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. onda zemlju oko jame dobro nagaziti. izloţene vazduhu. aprila u severnim krajevima. jer se tako zemlja ĉuva od naglog sušenja. a zajedno s njim sleţu i ţile sadnice. Sem toga. rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. ostavljajući je duzor od boĉnih grana za 15—20 cm. Da bi se starije stablo pripremilo za presaĊivanje. Kanal se puni dobro nakvašenom zemljom. tako za ţile neće biti u stanju da iz zemljišta izvlaĉe onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreĉiti rastvorom gašenog kreĉa i gline (tri dela kreĉa i jedan deo gline razmućene u vodi do gustine milerama). SaĊenje voćaka Pri sadnji voćaka ne treba dozvoliti zasušivanje ţila sadnica.

u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 16—20. i to oprezno. Na primer. crveni patlidţan i plavi patlidţan. maju i junu. MeĊutira. — kupus. Posle saĊenja stablo treba uĉvrstiti pomoću zategnutog kanapa ili sliĉnog veziva. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati. onda se u jesen daje 4—5 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu. Docnije. do ĉetvorogodišnjeg uzrasta voćke uopšte ne treba Ċubriti. pravilno neguje. da se spreĉi razvijanje korova koji voćkama oduzima hrahljive materije. U toku leta zemljište oko voćaka okopava se 3—4 puta na dubinu 10—12 cm. da se ne bi povredile ţile. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodiĉno prskati. prve godine gaje se dinje lubenice. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 8—10 puta.5m pa i više. Na okućnicama blizu grada mogu se meĊu redovima gajiti i jagode 4—5 godina. Pri riljanju ašov treba drţati malo ukoso da bi se izbeglo veće presecanje ţila. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno Ċubriva u jamu. Zalivanje Prve godine po sadnji voćke se zalivaju 10—12 puta: po dva puta u aprilu. a kod višnje i dunje. Zemljište oko voćaka prekopava se ujesen. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljišta. s tim da se posle treće godine zaore. što ĉesto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. Korov se uništava ĉestom obradom zemljišta i herbicidima. u toku 5—6 ĉasova. Sa starenjem voćaka obraĊena površina oko voćaka se svake godine povećava za pola metra.5 m. Mineralna Ċubriva treba davati svake godine. pasulj i grašak. a u proleće se daje amonijumsulfat. Malĉ dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju meša se sa zemljom. jer grudve bolje upijaju i zadrţavaju vlagu. Voćke starije od 4 godine. a u trećoj godini na 5—6 puta. Na ĉiniji oko voćke ne treba ništa sejati. Kod dvogodišnjeg drveta ĉinija oko voćke treba da iznosi 2 m u preĉniku. ako je širina krune 1 m. Đubrenje Radi boljeg porasta voćaka neophodno je Ċubrenje. kod petogodišnjeg 3. Ako pri saĊenju Ċubrivo nije bilo uneseno. a u proleće se unosi još po 100 g amonijum-sulfata. onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. Navodnjavanje voćaka vrši se kanalima i voda se pušta u ĉinije polako. NEGA VOĆAKA NEGA MLADIH VOĆAKA Odrţavanje meĊuredne površine Voćno stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se. Zalivanje voćaka treba da se prekine poĉetkom septembra. koje su već poĉele da raĊaju. suncokret i duvan. a stajnjak svake druge ili svake treće godine po 1—2 kg na 1 m2. crni luk. Prvih godina izmeĊu redova mladih voćaka obiĉno se seje povrće. inaĉe oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime. 150— 200 g amonijumsulfata i 200—250 g superfosfata. 15—20 g superfosfata i 5—6 g kalijeve soli po 1 mr. pošto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voćaka i zakašnjenje sazrevanja letorasta. jer kasnija zalivanja produţavaju vegetaciju i zbog toga mogu voćke izmrznuti preko zime. posle opadanja lišća: kod jabuke i kruške na dubinu 20—25 cm. krastavci i tikve. izmeĊu redova se ne sme sejati kukuruz. Ne treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 18 / 80 . Ċubre se sa 20—25 g amonijumsulfata. onda pod svako stablo treba uneti 4—6 kg zgorelog stajnjaka. Ako se zemIjište malĉira slamastim stajnjakom ili strugotinom. zalivanja i pojave korova. ako se ţile nalaze blizu površine zemljišta. Na primer. a koliĉina vode se smanjuje. druge godine krompir. kada se zemlja prosuši zalivne kanale treba prekopati. Korov koji se pojavi treba ĉupati ili uništavati herbicidima. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta. kod ĉetrogodišnjeg 3 m. mrkvu i druge. pošto oni iscrpljuju zemljište i štetno utiĉu na voćke. dubina obrade je 18—20 cm. Pod malĉom se zemljište manje savija i bolje se ĉuva vlaga.5 m itd. katkad i lucerka. treće godine mrkva. bostan i bob. ţile rastu do l. Rokovi kopanja zavise od padavina. onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla — kada letorasti dostignu 60—70 cm i više Ċubrenje se ne obavlja. ako je priraštaj manji od 50 cm. Ako povećanje letorasta dostiţe 70—80 cm. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture. MeĊu redovima moţe se sejati i lucerka. sledećih godina. kod trogodišnjeg 2. pod mlade voćke unosi se Ċubre zavisno od intenziteta porasta. cvekla. Za rast voćaka neophodno je da zemljišteoko voćaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage. Posle svakog navodnjavanja.polovinu duţine grana. Površinu oko voćaka dobro pokrivati (malĉovati) sveţim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. Obrada zemljišta oko voćaka Prve dve-tri godine po saĊenju ţile voćaka rastu jedan i po put brţe nego grane krune.

ona se skraćuje. što kvari strukturu zemljišta. onda se voćke zalivaju ruĉno. U novembru voćnjak se navodnjava 1—2 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljištu (zimsko zalivanje). pa tek kad se voda upije. NEGA VOĆAKA U RODU Odrţavanje voćaka u što duţem donošenju visokog (obilnog) prinosa moguće je samo ako svake VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 19 / 80 . uklanja se 35—40 cm letorasta. koja uporedno prikazuje dve ĉetvorogodišnje voćke. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava. Ponekad voĊica raste slabo. i izdanka produţivanja. Ako rastu pod oštrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. Posle formiranja poslednjih grana. a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. orezuju se za 1/4. a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3. Ako se izmeĊu redova voćaka nalazi neki usev on se zaliva posebno. Letorasti koji izrastu izmeĊu osnovnih grana orezuju se u jesen. a ponekad i više. formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat.dozvoliti da se zemljište u kanalima presuši pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve. Osnovna grana treba da je stabilna. jer stvaraju gustu krunu.centralnu voĊicu treba odseći. Za jedno dvogodišnje stablo za jedno zalivanje potrebno je 4—7 kofa vode. Drugi spratsezasnivana visini 40—60 cm od prvog sprata od jedne. onda se boĉne grane više izduţuju. a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonošenje. Ako se voćka ne obrezuje. Ako neka grana preraste ostale. i ne dolazi do korenovog sistema. Pri formiranju krune treba imati u vidu da će prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta — svega 30—40 cm. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje. ali s malim koliĉinama vode. jer suvišna voda istiskuje vazduh i uništava mikrofloru. zavisno od starosti voćaka. pošto ona mora zauzimati poloţaj za formiranje drugog sprata grana. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuću duţinu kao u drugoj godini. da bi se na njoj mogao odrţati veći rod. Sem prolećne rezidbe. jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. odnosno grane drugogreda. a drugo u junu. kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiţu duţinu 60—100 cm. U ĉetvrtoj godini se formiranje krune uglavnom završava. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. Kod ruĉnog zalivanja voda se ne upija odmah. Isto tako i višak vlage u zemljištu štetan je za voćke. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voĊice) raste bujno i ometa voĊicu. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvišne. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i trećeg reda. Prilikom orezivanja voĊicu treba skratiti manje nego boĉne grane. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. i u skladu s njegovim potrebama. U proleće druge godine. posle sadnje. U ovom sluĉaju. da bi se formirao sprat krune. pa se moţe zameniti konkurentskom granom. Treće i ĉetvrte godine. njih takoĊe rezati na 15—20 cm. pored toga se skraćuju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Ona mora imati šest do osam grana. stabilan i dugoveĉan. treba orezivati kao u drugoj godini. skraćuju za 15—20 cm. kad boĉne grane izrastu 70 cm. U tom cilju sve grane i voĊicu treba skratiti na pola. Rokovi ruĉnog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomoću kanala. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju boĉne grane. Kod neravnomernog razmeštaja grana rezidba je iznad boĉnog pupoljka. Kod formiranja krune treba granĉice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupaĉna svetlost i vazduh. U jesen. Tu moţemo zapaziti da na orezivanoj voćki ima mnogo rodnih granĉica. stvarajući manje oštar ugao. U voćarskoj praksi postoje mnogi naĉini formiranja krune voćaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. gde je potrebno usmeravati rašćenje. Takvo zalivanje treba izbegavati. dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. doliva se još nekoliko kofa. tj. Prvo pinciranje izvodi se u maju. tj. Granu sa oštrim iiglom saviti pomoću drvene rasponke. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45°. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljište dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Prvi sprat se ĉešće formira od tri suprotne grane. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voĊicom ne prave oštar ugao. zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge). Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. Na voĊici se takoĊe pojavljuje izdanak produţenja. u proleće. Ovo se moţe videti i na fotografiji. odnosno dve grane. Jednovremeno sa orezivanjem boĉnih grana skraćuje se i centralna vodeća grana voĊica. rezidba se obavlja i u leto. Ponekad se voćke zalivaju ĉesto. Sledeće grane se rasporeĊuju reĊe po dve ili po jedna na odstojanju 40—50 cm. zato se u kanal lije 1—2 kofe.

Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meĊuredovima voćaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Zimsko zalivanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 20 / 80 . kasni krompir i sl. Voda teĉe takvim kanalima 24 ĉasa. Na bugarski naĉin zalivaju se deonice s malim nagibom. zatim od podzemnih voda. Prvi put se zaliva voćnjak pred cvetanje voćaka ako je proleće bilo šüvo. pošto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. Broj zalivanja i koliĉina vode zavise od mehaniĉkog sastava zemljišta (glinovito. dok u juţnim. Pri riljanju zemljišta oko šljiva. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voćaka. plodovi ostaju sitni i gube soĉnost. višanja i dunja. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Navodnjavanje voćnjaka u periodu plodonošenja Kad nema dovoljno vlage u zemljištu. u meĊuredovima se prave kanali duboki 15 — 20 cm na razmaku od 100 — 120 cm. Neprekidan naĉin zalivanja se primenjuje i u zimsko doba. Ĉesto se izmeĊu redova voćaka koje su u plodonošenju gaje i povrtarske kulture — crveni patlidţan. onda se zalivanje podešava prema zahtevima dotiĉne kulture. Zalivanje voćnjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 15 — 17 puta. a u juţnim krajevima od 10 do 15 septembra. Ako se u voćnjaku nalazi neka meĊukultura. Kultiviranje se prekida krajem avgusta. Infiltracioni naĉin smatra se najboljim. Ako se primenjuje ovaj naĉin na teškom zemljištu. dok se krune voćaka ne sastave. zalivanjem. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova. koja daje u sezoni tri otkosa. Od višegodišnjih trava najviše se koristi crvena detelina. oko voćaka. Svakim zalivanjem zasićuje se zemljište vodom u kome se nalazi veći deo korenovog sistema. Odrţavanje zemljišta u voćnjaku Kod rodnih voćaka ţile se proširuju izvan projekcije krune. Zato u starijim voćnjacima zemljište svake godine treba odrţavati u crnom ugaru ili zatraviti. dubina mora biti 4—5 cm manja. dok voĉke samo 5—6 puta. ĉetvrti put u julu. na naĉin ĉaše i infiltracijom. starosti voĉaka i drugih uslova. Pri zalivanju po sistemu ĉaše. Voćke se u takvom sluĉaju zalivaju kanalima sa obe strane reda. a na glinovitim manji. a u meĊuredovima 1—2 puta. Kao što je već reĉeno. peti put u poĉetku avgusta i šesti put krajem avgusta ili poĉetkom septembra. ako nema dovoljno vlage voćke treba zalivati već od proleća. Zato. U proleće zemljište treba usitniti. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim površinama cele deonice. U severnim rejonima s nešto više vlage u vreme vegetacije.). u njihovim meĊuredovima moţemo gajiti razne poljoprivredne kulture. voćke slabo rastu. smanjuju rodnost. gde je manje vlage. Ali agrotehnika crvenog patlidţana se ne poklapa sa agrotehnikom voćaka. a na lakom zemljištu 60— 70 cm. Zato se nega zemljišta mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeĊenje voćaka hranljivim materijama.godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. treći put u poĉetku juna. U jesen zemljište u voćnjaku treba prekopati na dubinu 20—25 cm. Crveni patlidţan treba u toku leta zalivati 15—18 puta. preĉnilta 15—20 mm. Pri ovom naĉinu voćke se zalivaju lanĉano. meĊutim. Takav prirast moţe se obezbediti pravilnom obradom zemljišta. voćnjak se zaliva 4 — 5 puta. ali s nešto manjim koliĉinama vode. imati na umu da je višak vlage štetan. a na dubini najmanje 1 metar. pošto kvari vazdušni reţim zemljišta. drugi put u aprilu u vreme cvetanja voćnjaka. borba sa bolestima i štetoĉinama itd. Voćnjak u periodu rodnosti moţe se zalivati na više uaĉina: na bugarski naĉin. Kod starih voćaka zemljište meĊu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Ako se površina izmeĊu redova voćaka zatravi. 5—6 puta. Potrebno je. U tom cilju zagraĊuju se zalivne površine sa svih strana bedemom od 20— 25 ćm. da bi se stablo što bolje spremilo za zimu. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. Ovaj naĉin se preporuĉuje pri sadnji voćaka na terenima s većim nagibom i kada se ne raspolaţe dovoljnim koliĉinama vode. onda se povećava koliĉina opadnutog voća. ali ne prevrtati zemljište. Tok vode se reguliše ubacivanjem vode u brazde pomoću gumenih cevi dugih 100 — 110 cm. posle većeg opadanja zametnutih plodova. Obrada zemljišta oko voćaka u vreme proleća i leta izvodi se najmanje 3—4 puta. Prolećna obrada se vrši do dubine 10—12 cm. okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ĉaše u koje se pušta voda. onda se zemIjište oko voćaka obraĊuje 2—3 puta u toku leta. Ċubrenjeni i negom voćaka (orezivanje. Obrada se izvodi ašovom ili dubokim oranjem. Na peskovitom zemljištu broj zalivanja mora biti veći. pritiskivanjem ovih cevi pomoću specijalnih štitova ili s jako zatravljenim i ţiliĉastim busenjem. peskovito).

Mineralna Ċubriva u ĉistom stanju se ne puštaju u promet. Ako gazdinstvo raspolaţe većim koliĉinama stajnjaka ili komposta. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskorišćava. a naroĉito u rejonima gde nema dovoljno vlage. kada su potrebe biljaka za vlagom naroĉito velike. U ovim sluĉajevima povećava se prinos i naglo se smanjuje periodiĉnost u plodonošenju jabuka i krušaka. Na primer. Na gomilu se slaţu razni otpaci. Dejstvo stajnjaka traje 2—3 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljištu. sadrţaj azota u amonijum-nitratu iznosi 34—45%. Koliĉina unošenja komposta u zemljište nešto je veća nego stajnjaka. inaĉe voda se neće upiti. i u karbamidu 46%. Đubrenje voćnjaka Za normalan porast i rodnost voćke traţe kao dopunu zeraljišnim hranljivim materijama najviše azota. Mineralna Ċubriva. stajnjak se slaţe i dobro sabijene gomile visoke 1—1. koji se unosi u zemljište prilikom osnovne. ono se moţe unositi u većim koliĉinama. Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjišta. U poslednje vreme industrija sve više proizvodi mešana. koriste se samo lako rastvorljiva Ċubriva. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Ţivinski izmet. Ovo je najbolje Ċubrivo za voćke. 25% se unosi u jesen. Ako je rod 120—150 kg po jednom stablu. Duţina i širina gomile su proizvoljne. a u superfosfatu 16—20 kg fosfora (aktivne materije) itd. Za Ċubrenje voćnjaka koriste se sledeća Ċubriva: Stajnjak.Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjišta. Zimskim zalivanjem uništavaju se štetoĉine koje se nalaze u zemljištu. domaćeg smeća. manje fosfora i kalijuma. a ostatak se koristi za prihranjivanje voćaka. odnosno kompleksna Ċubriva. i visoka je 1—1. onda koliĉinu azota pomnoţimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrţajem azota u nitratu (34%). utoliko se više unose Ċubriva. cime. zavisno od nagomilavanja otpadaka. svake godine se unosi 35—40 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 8—10 g stajnjaka na 1 m2. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voćke. a super-fosfata i kalijeve soli 250—300 grama. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu.5 m. Pri upotrebi većih koliĉina Ċubriva. duboke obrade.5m. kuhinjskim pomijama ili osokom. amonijum-nitrata na 1 ha. potrebno pri Ċubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Gomila se s vremena na vreme gazi. fosfor ili kalijum. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomešati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljište. u pepelu od drveta 6—20% itd. Kompost se spravlja od opalog lišća. 50%) rano u proleće. U suvom obliku koristi se u koliĉini od 150—200 gr / m2. Sadrţaj fosfora u superfosfatu iznosi 16—20%. Stajanjak je najbolje unositi u zemljište svake druge godine. Doze Ċubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Ovo Ċubrivo bolje je unositi u zemljište u teĉnom obliku. Komposna gomila stvara se postepeno. Od kalijevih Ċubriva obiĉno se uzima kalijeva so koja sadrţi 40% kalijuma (aktivne materije). Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. Potrebna koliĉina Ċubriva u mešanom stanju odreĊuje se na sledeći naĉin: ako je. u natrijum-nitratu 16%. Od fosfornih Ċubriva najĉešće se upotrebljava granulirani super-fosfat. Radi brţeg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama.5—2% (u odnosu na teţinu stajnjaka) super-fosfata. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 21 / 80 . Ukoliko je veća rodnost. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom. nego se spravljaju mešana sa odreĊenim procentom aktivne i neke inertne materije. strugotine drveta itd. Da ne bi gubio od kvaliteta. Fekalije razblaţene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. i to u slojevima na svakih pola metra debljine. Veliki znaĉaj ima pravilno ĉuvanje stajnjaka. pa se zato moţe delimiĉno unositi u zemljište i u toku jeseni. Ovo znaĉi da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota. Da bi se postigla veća rodnost povećaju se koliĉine mineralnih Ċubriva 2—6 puta. Stajnjaku se dodaje 1. i to u slojevima. i to po mogućstvu zajedno s mineralnim Ċubrivima. na primer. a koliĉina stajnjaka za 4—5 po 1 m2. kuhinjskih otpada. Đubriva se unose u zemljište u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voćaka u toku vegetacije. u amonijum-sulfatu 16—20%. Kompost. Đubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeĊu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljište. Nagomilavanjem vlage u zemljištu stvaraju se rezerve za period ranog proleća. Teţina jedne pivske ĉaše amonijum-nitrata iznosi 150 g. prašine sa puteva. Sadrţina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Veštaĉka ili mineralna Ċubriva sadrţe samo jednu ili više hranljivih materija: azot. a još manje mikroelementa. ili 35 gr / m2. Pri suvoj jeseni zalivane povećava otpornost voćke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva.

Glavni uslovi za efikasno delovanje Ċubrenja bili bi: unošenje mineralnih Ċubriva zajedno sa organskim Ċubrivima. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeĊene.5% rastvorom amonijum-nitrata i 1—3% rastvorom superfosfata. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljišta. bakar. Hranljive materije mogu dospeti u voćke ne samo posredstvom korenovog sistema veĉ i kroz listove i grane voćaka. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku. normalno zalivanje biljaka. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 15—18 cm na odstojanju 150—160 cm od stabla voćke. Razmak izmeĊu otvora iznosi I m. unošenje u jesen fosfornih Ċubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 40—50 cm. redovno uništavanje korova. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbuše rupe na dubini 50—60 cm i u svaku ubaci odreĊena koliĉina teĉnih Ċubriva. Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliĉini 1—1. Zelenišna Ċubriva. nego se samo dopunjuje ishrana. unošenje azotnih Ċubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata. jod. nije dovoljno samo unositi Ċubrivo u zemljište. brazde se zatrpavaju i ravnaju. Stajnjak u jami treba stalno mešati da se ne bi nataloţio na dno jame. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaţenog Ċubriva na 2—3 duţinska metra brazde. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. Ova Ċubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. reguliše rast grana i daje im potreban pravac. fosfornim i kalijumovim. koja rastvara i odnosi Ċubriva do voćaka. kobalt i mangan. Stajnjaka se dodaje 2—3 kg na 1 m2. Seju se poĉetkom movembra po krajevima pristablovog kruga. ţivinski izmet i dr. molibden. cink. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno Ċubrenje voćaka. Industrija mineralnih Ċubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje voćnih stabala. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u proleće. Pri proreĊivanju krune uklanjaju se grane i granĉice koje zasenjuju jedna drugu i prepliću se meĊu sobora. Najbolje je ako se Ċubrivo unosi u kanale duboke 20—25 cm ili u iskopane rupe. godine. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Skraćivanje vrhova letorasta i granĉica omogućuje stvaranje boĉnih grana. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka. fekalije sa 3—4 puta više vode i ţivinski izmet sa 10—12 puta više vode. pa voćke mogu izmrznuti u toku zime. superfosfat i kalijeva Ċubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. poboljšavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima. REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA Postoje dva naĉina rezidbe voćaka skraćivanje grana i granĉica i proreĊivanje. Ova Ċubriva treba razrediti: osoku sa 2—3 puta većom koliĉinom vode. Duţ jame se pušta voda. pravilna obrada zemljišta. povećavaju prinos. 1/2 u proleće pre cvetanja voćaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od proleća do poĉetka jula. obavezno unošenje organskih Ċubriva svake 2. Da bi se postigao veći efekat. Fosforna Ċubriva se unose u obliku granula. jer pospešuju kasnu vegetaciju. nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do ĉetiri puta sa 0. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 22 / 80 . spreĉavaju zaslanjivanje zemljišta itd. U proleće grašak obrazuje veliku zelenu masu. Bakterijalna Ċubriva. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. iako u sasvim malim koliĉinama. ili 3. Mikroelementi ubrzavaju rašćenje. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska Ċubriva narodnim naĉinom „šarvot". kao što su zimski grašak i ozima grahorica. Voćke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima. Ovim naĉinom Ċubrenja rodnost se povećava. Granulirano fosforno Ċubrivo zemljište ne upija tako brzo i ono ostaje duţe pristupaĉno korenovom sistemu. razblaţene fekalije. Đubrenje preko lista — folijarno Ċubrenje. Zato se voćke prskaju rastvorima mineralnih Ċubriva — azotnim. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Posle prihranjivanja voćke treba obilno zalivati. Tablete sadrţe: bor. onda se one Ċubre nezavisno od Ċubrenja voćaka. Posle unošenja razblaţenih Ċubriva. srednju i dugaĉku.5g na 1 m2. druge brazdice kopaju se na odstojanju 75—100 cm i treće brazdice u širini krune.Stajnjak. koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljište. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna već i organska Ċubriva i mikroelemente. Na poĉetku zalivnog kanala u voćnjaku iskopa se jama duţine 1 m i dubine 50—60 cm. Po veliĉini zahvata pri skraćivanju letorasta rezidba se deli na kratku. ali samo ako su i organomineralna Ċubriva u dovoljnim koliĉinama unešena u zemljište. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u proleće pred cvetanje i drugi put po završetku cvetanja. Đubriva se mešaju sa zemljorn i unose pod voćke. Biljke za primeriu zelenišnih Ċubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima. Veliki znaĉaj za povećanje prinosa ima duboko unošenje Ċubriva za prihranjivanje. Skraćivanje letorasta i proreĊivanje krune obavlja se jednovremeno. Ako se u meĊuredovima gaje povrtarske kulture. Unošenje Ċubriva u ĉistom obliku dovodi do sušenja voćaka. Obe ove operacije treba pravilno obaviti. Ova Ċubriva se sastoje od ĉistih kultura zemljišnih mikroorganizama koji poboljšavaju uslove ishrane biljaka.

Nastupa momenat kada voćka prestaje normalno da prirasta (25— 30 cm). grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. tj. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajući bolje razgranjavanje. Zato se podmlaĊivanje primenjuje u krajnjem sluĉaju.. na kratkim rodnim granĉicama tipa buketa i na prstenastim granĉicama. Takve grane orezujemo jaĉe i samim tim ujednaĉujemo krunu. Stare rodne granĉice uklanjaju se sve do raĉve za 1/3— 1/2. grane koje su rasporeĊene gore moraju biti slabije od niţe rasporeĊenih grana. Ako se letorasti oreţu kratko. broj zalivanja mora se povećati. U takvim sluĉajevima voćku podmlaĊujemo na taj naĉin što sve vrhove dvogodišnjih i trogodišnjih grana reţemo na 15— 30 cm. onda nije potrebno ni podmlaĊivanje pošto već i jedna rezidba dosta oslabi voćke. Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granĉica. ostane manji deo godišnjeg izdanka. Pinciranje se vrši prvi put u maju a drugi put u junu. potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. Kod dugaĉkog orezivanja na izdanku će ostati mnogo pupoljaka iz kojih će se razviti nekoliko slabih boĉnih izdanaka. i 3. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 23 / 80 . a kod dugaĉke ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duţine jednoletnjeg prirasta. redovnim Ċubrenjem. koje povećavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove. Stare granĉice slabo raĊaju. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta. Na vrhovima grana ĉesto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta. Pri podmlaĊivanju sloţenih plodnih granĉica (rodnih kolaĉa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolaĉi. Ako ovo iz nekih razloga ne moţe da se obavi. kada voćke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove. Jaĉe orezivanje primenjuje se na stablima 8—10 godina starih. Ipak. reda. Voćke koje su predviĊene za podmlaĊivanje Ċubre se godinu dana ranije sa 180— 200 kg stajnjaka. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune. Pri takvom osnovu matiĉne grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se poveća vegetativni prirast. 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Isto tako. Ako letorasti dostignu duţinu 50 cm. Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Stablo treba da saĉuva sposobnost stvaranja novih grana i granĉica. tj. Dejstvo srednje rezidbe skoro je sliĉno kratkom orezivanju. stvarajući oštar ugao. skraćivanju letorasta ako dostignu duţinu 60—70 cm. Ako nisu bile definitivno formirane grane 2. Ako je rodnost velika. Rezidba jabuka i krušaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 4—5 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 2—3 listića. onda ih u proleće pri rezidbi treba skratiti na 1/3. a dugaĉku rezidbu kada ţelimo da povećamo koliĉinu plodnih granĉica. zalivanjem voćaka i obradom zemljišta. Ako je stablo mlado i još nije poĉelo da raĊa ne treba letoraste suviše skraĉivati. Kod voćaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreĊivanju krune. Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godišnji porast letorasta od 30 do 50 cm. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 4—5 godina. pa ih treba stalno razreĊivati. Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granĉica i bolje razgranjavanje. treba reći da se pri lakom podmlaĊivanju ne pomaţe uvek porast stabla. Vrlo ĉesto gornje grane jaĉe rastu od donjih. Na rodnijim stablima jabuke i kruške izrastaju svake godine mnoge rodne granĉice. a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove. proreĊivanje krune i orezivanje grana vrši se posle svake 2—3 godine starosti da bi se pojaĉao porast. ostaje 1/4 godišnjeg prirasta. Veće skraćivanje primenjujemo samo kod veoma dugaĉkih letorasta (više od 1 m) da bismo pojaĉali razgranjavanje i izjednaĉavanje grana. Lako podmlaĊivanje obavlja se jedanput u toku 4—5 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. Zato se kod kajsije skraćuju letorasti i primenjuje jako proreĊivanje krune. Ovo je osobito vaţno kada rodnost voćke sa starošću poĉne da opada.Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodišnji prirast se skraćuje za 3/4 duţine. posebno rodnih granĉica (rodni kolaĉi). uklanjanju suvišnih grana koje rastu unutar krune. Veliko skraćivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlaţe se donošenje ploda za 1—2 godine. Dobijanje novih izdanaka postiţe se pravilnom rezidbom. Prilikom podmlaĊivanja voćaka obavezno treba prekopati zemljište u meĊuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 1—2 kg slajnjaka na 1 m2. a još duţi ĉak na 1/2. kada granĉice dostignu 20 cm. Prilikom podmlaĊivanja rodnih granĉica treba pojaĉati Ċubrenje i zalivanje voćaka. onda u proleće sledeće godine na njima će izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. Ponekad donje grane ugušuju centralnu voĊicu i grane koje se nalaze iznad nje. Takva stabla zalivaju se 6—7 puta u toku vegetacije. Rezidba kajsija Veći deo plodova kajsije zameće se na dugaĉkim letorastima. Letorasti dugi 50—60 cm skraćuju se na 1/3. Prilikom orezivanja treba obratiti paţnju na uravnanje grana. i to jedanput u 3—4 godine. osnovnih grana. njih formiramo sledećih godina. Ako je priraštaj letorasta manji od 30 cm.

Centralna grana (voĊica) u rasadniku ili voĉnjaku skraćuje se u drugoj godini. Zato se preporuĉuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova. Ukoliko stablo stari letorasti se manje skraćuju. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 40—50 cm jedna od druge u raznim pravcima. Izdanci srednje duţine orezuju se radi zamene tako da ostanu 2—3 donja pupoljka. Dţbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 25—40 cm. jake letoraste skraćujemo da bi bolje rasle boĉne granĉice. na slabim i nerazvijenim. Centralna voĊica izraţena je u ĉetvrtoj ili petoj godini. pošto se od njih oĉekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos. Kod trešnje je obavezna letnja rezidba — pinciranje letorasta. slaĊi su i ukusniji. ostavljaju se 2—3 granĉice drugog reda. Na dvogodišnjim letorastima. Kod mladog stabla letoraste skraćujemo tako da ostanu 45—50 cm dugi. manje se skraćuje. Sa starošću drvo se proreĊuje i ogoljene grane skraćujemo. Pri rezidbi breskve moţe se ostaviti više letorasta. Kruna breskve se formira najĉešće u vidu ĉaše (kotlasta kruna). kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina. Kod ĉašiĉnog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju. praksa je pokazala da pri dobroj nezi višnje povoljno reaguju na orezivanje. a isto tako i slabe granĉice. iz kojih će izrasti mladice. Kod bujnih stabala ostavljaju se duţi letorasti nego kod slabih stabala. Na osnovnim granama. pa je pri rezidbi potrebno paţljivo razreĊivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su završile raĊanje. letorasti se skraćuju za 1/4 ili za polovinu. odnosno u trećoj godini rezidbe. Na duţim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. Kod guste krune. Rezidba bresaka Breskve rano poĉinju da donose plod i veoma se razgranavaju. da bi se mogao razvijati mladi izdanak. ostave se 10—12 pupoIjaka. i to na visini 35—40 cm. a staro drvo se odstranjuje. Isto tako skraćuje se i voĊica da bi bila 25—30 cm veća od skeletnih grana. MeĊutim. 9). Sledeće godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 10—12 pupoljaka. Plodovi su uglavnom na jednogodišnjim letorastima i buketnim granĉicama. Pri obnavljanju zasada višnje ostavljaju se mladari iz korena. Breskve imaju mnogo granĉica. dok su letorasti jaki i dugaĉki. tada krunu podmlaĊujemo. Kod bujnih sorti višnje deblo je formirano na visini 40—50 cm. obavlja se podmlaĊivanje i jednovremeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 24 / 80 . takozvani izdanci. na odstojanju 20—30 cm. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeĊuju se 4—5 osnovnih grana na odstojanju 15—20 cm. Rezidba višanja Ranije se smatralo da višnju ne treba orezivati zbog slabog zarašćivanja rana i pojave smolotoĉine. Rezidba šljiva Oblik šljive se formira isto kao i kod trešnje i bujnih sorti višnje. Ali kad voćka ima ovaj oblik ĉesto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane. U osmoj i devetoj godini voćke se podmlaĊuju. a gornji tako da rodi. ostavi se jedan najbolji. a slabi letorasti se ne skraćuju. oni su uglavnom rodni. a od dva izdanka donji se reţe na dva do tri pupoljka. Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaĊivanje krune. Ako su letorasti kraći od 25 cm. Starija stabla orezuju se jaĉe nego mlada. Ovo se vrši sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. na deblu se nalaze 8—9 debljih grana pojedinaĉno ili u 4 grupe. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. proreĊuju se na odstojanju 10—15 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana. Kod mladih stabala. U periodu uzgoja trešnja daje mnogo letorasta duţih od 50—60 cm. s tom razlikom što kruna ima 5—8 dobro rasporeĊenih grana. Pri formiranju ĉaše ostave se 3—4 grane. a na donjem samo 2—3 (sl. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod. Ako letorasta ima mnogo. Rezidba trešanja Trešnju orezujemo isto kao i bujne sorte višnje. U trećoj godini rodnu granĉicu treba odrezati do osnove. Rodnost šljive zavisi od jednogodišnjih granĉica i majskih buketa. Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka. okopavaju i orezuju. kruna se proreĊuje radi boljeg osvetljavanja. U ovom sluĉaju sve dvogodišnje i trogodišnje grane se reţu do osnove. Ostavljenim mladarima poklanja se veća paţnja: uredno se zalivaju.Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju ĉesto ih pozni mrazevi oštete. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti. tj. Dok su stabla mlada. Zavisno od razmeštaja rodnih pupoljaka. i to 2—3 jaĉa i bliţa starom drvetu. Kada mladari poĉnu da donose plod. podmlaĊivanje se vrši postupno u toku 2—3 godine.

Kada grane sklapaju oštar ugao. dašĉice i dr. Da bi se izbeglo zgušnjavanje grana vrši se proreĊivanje krune. širine 2—2. pa se uklanjaju voćarskim testerama.uklanjaju stare rodne grane. Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeĊenih grana. a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik. Treba se uvek rukovoditi time da se ograniĉi visina stabla i poboljša osvetIjavanje cëntra krune. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni). S donje strane grane se zasecaju voćarskom testerom na razmaku 3—4 cm s tim da ne bude više od 4—5 reza dubokih 1/4 debljine grane.5—2 m. REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA Visoka kruna voćaka zahteva više rada prilikom orezivanja. ĉoju. Ako su stabla veća. Kod voćaka starih 8—9 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voĊica. 11). ili se podvlaĉe pod donje grane i daje im se horizontalan pravac. Skraćivanje visine krune VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 25 / 80 .5—2 m. Osim toga. Povoljnom agrotehnikom voćke postiţu svake godine dobar prirast (u smislu povećanja grana). 10). Krunu voćki starih 5—6 godina ne treba rezidbom mnogo proreĊivati. Kada porast grana i letorasta prestane i grane poĉnu da ogoljevaju. Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Ako je meĊuredno odstojanje kod mladih voćaka malo grane su stisnute i zgusnute duţ reda. te je potrebno više vremena na transport hranljivih materija u drvo. skeletne grane ako su kraće od 1. ako je veća kruna voćke onda je i veće odstojanje izmeĊu lišća i ţila. glomaznu aparaturu i visoke potpiraĉe. jer usled savijanja veoma slabe (sl. jer bi timé ojaĉali porast voćaka a umanjili plodnost.5—3 m visoko od zemlje. obavlja se podmlaĊivanje. treba podmetnuti pod ţicu gumu. Zbog toga je prvorazredan zadatak voćara da poboljša osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori više aktivnog lišća. Nauĉnim istraţivanjem je dokazano da se kod voćaka s krunom većih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1. a ostali izdanci se rasporeĊuju i savijaju naniţe. veća je i kruna. Izdanci. pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60°. Savijene grane kroz godinu-dve se priĉvršćuju u istom pravcu i sa njih se moţe skinuti vezivo (ţica. jake su i teško se usmeravaju u pravcu redova. Granama drugog reda daje se pravac duţ redova pod uglom 50—60° po vertikali.5 m. da bi se izbeglo da ih ţica ne zaseĉe.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune. berbe i oteţava prskanje a takoĊe iziskuje više hemijskih sredstava za zaštitu. Lišće koje je dublje u kruni troši na disanje više produkata asimilacije nego što ih proizvodi procesom fotosinteze. Ostale grane usmeravaju se duţ redova pod uglom 50— 60° i uĉvršćuju ţicom za koĉićima pobijenim u redove. koji rasrtu vertikalno i dostiţu visinu više od 1 metar skraćuju se ili potpuno uklanjaju. U današnje vreme preporuĉuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u špalirnu krunu i sniţavanje njene visine. ponovo se zaseca (sl. Rastu u meĊurednom prostoru. Pri savijanju grana voćaka na okuĉnici granama se daje pravac sever-jug. Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri. TakoĊe ne treba savijati debele. zatim se uĉvršćuju i vezuju za donje grane papirnim kanapom. što umanjuje i rodnost voćke. VoĊica se pušta da raste 2. kanap i drugo). no tada je relativno manje produktivnog lišća. Pri vezivanju grana. one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. U tom pravcu voćke se bolje granaju i kruna se ravnomernije osunĉava sa svih strana.

pa je potrebno periodiĉno proreĊivanje. uz povećane doze Ċubriva. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri temperaturi ne niţoj od minus 3—4 °C. osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod oštrim uglom (sl. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 26 / 80 . Pet-godišnje grane isto se teško savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. uz dobru obradu voćnjaka i uredno suzbijanje bolesti i štetoĉina. treba sve grane skratiti na duţinu skraćene voĊice. Na okućnicama se vrlo ĉesto mogu sresti voćke s veoma dugaĉ-kim granama. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutrašnjim delovima voćke. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. Posle takve rezidbe. Grane treba savijati pod uglom 50—60° od vertikale. U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Ograniĉavanje visine krune završava se savijanjem centralne voĊice horizontalno ili u obliku luka. Orezivanje bresaka. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema razgranjavanja. Odstojanje izmeĊu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 12—15 cm.S obzirom da visoke voćke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-ĉavanje njihove visine. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune. Sniţavanje krune odjednom vrši se onda kada su voćke 8—10 godina stare i kada su poĉele da donose obilnji rod. trešanja i jabuka obavlja se u proleće. Grane se savijaju u osnovi dok se ne ĉuje slabo pucketanje zbog delimiĉnog cepanja vlakana grane. Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. Pri skraćivanju krune potrebno je imati u vidu sledeća opšta pravila.5 m. od kojih će se docnije dobiti plodne granĉice. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastiĉne grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako krše. ali se poboljšava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajućih pupoljaka. Pri skraćivanju krune voĊicu treba odseći na visinu 3—3. na kojima je vrlo malo granĉica drugog i trećeg reda. 13). Postepeno skraćivanje krune vrši se na sledeći naĉin. Ograniĉavanje treba poĉeti kod 4—5 godišnjih voćaka istovremeno sa savijanjem grana. povećao prinos i smanjio rast voćaka. ali treba paziti da se grana ne skrši. teţe dvogodišnja a još teţe jednogodišnja. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara. treba ih postaviti u horizontalni poloţaj. jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva. unutar krune će izbiti mnoštvo mladara. Pravilno savijanje grana omogućuje da sunce dobro prodire u sredinu krune. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni. VoĊica se moţe otseći tek kad stablo poĉinje da daje rod. Ovakvim naĉinom rezidbe postiţe se neznatno sniţavanje krune. Iskustva poslednjih godina u skraćivanju krune pokazala su dobre rezultate. skratiti na dva naĉina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. Višak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odseći. Ove voćke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lišća. U proleće rezidbu treba završiti pre nego što krenu sokovi u biljci. Krunu moţemo sniziti. Najbolje vreme za rezidbu je proleće. Grane pod oštrim uglom treba saseći do samog stabla. U poĉetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune. Skraćivanje krune moţemo obavljati samo uz visoku agrotehniku. Ako se grana nije savila defornacija se pojaĉava. Da bi se rodnost ovakvih voćaka povećala. izazivajući na taj naĉin boĉno razgranjavanje. Da bi one to postale. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saĊenja. tj. Lakše se savija 3 godišnja grana. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uĉvršćivanjem za donje grane. 12) Savijanje grana vrši se da bi se ubrzalo plodonošenje. da bi svetlost i vazduh dospeli do unutrašnjih delova krune. treba krunu sniziti.

Kora se uklanja oprezno. Ovaj vosak moţe spraviti svaki voćar od jednakih koliĉina kalafonija. Zatim se u rascep umeće kalem-granĉica nove sorte obraĊene u vidu klina. a zatim se reţe odozgo. Orezivanje voćaka se vrši oštrim i ĉistim voćarskim makazama i voćarskom testericom. pod koru i sliĉno. PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA Posle podizanja voĉnjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinaĉna stabla sa sortom slabog kvaliteta. Pošto smo umetnuli kalem-granĉice. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci. da se ne povredi ţivo tkivo drveta i ne naprave rane. Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. Takvu koru treba svake godine specijalnim noţevima skidati i spaliti. Postoji nekoliko naĉina prekalemljenja: u procep. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju. Oĉišćenu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti.Prvo se orezuju suve. sa 5% rastvorom plavog kamena. Posle ĉišćenja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati kreĉnim mlekom pomešanim sa 20— 25% gline. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola ĉasa. grane obešene nadole i grane koje rastu unutar krune. Kalem-granĉice moraju imati tri pupoljka. Tako se uništavaju mnoge štetoĉine i njihova jaja. Podloga se priprema VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 27 / 80 . loja i pĉelinjeg voska. ne nanoseći povrede drvenom delu debla. zatim dezintifikovati. Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduţno paranje kore na deblu i skeletnim granama. povreĊene i bolesne grane i granĉice. Na njima se mogu pojaviti štetoĉine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. a potom šupljinu popuniti cementom. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granĉice preporuĉuje se da se kalemljeni deo zaštiti platnom u vidu „kapu-Ijaĉe" ili da se napravi luk od vrbovog pruta. Takve voćke se prekalemljuju u samom voćnjaku odgovarajućom sortom. a potom se mešavina ohladi. polomljene. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Kalemljenje u procep vrši se u proleće. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin. izumiru i sluţe za utoĉište mnogira štetoĉinama. Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez. Ako je drvo debelo. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noţa oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše. Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj naĉin podigli krunu voćke. a zatim se uklanjaju grane koje su se meĊusobno isprepletale i taru se jedna o drugu. Zatim kalera-granĉice treba ĉvrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. trule. NEGA STABLA Na deblu i osnovnim granama stabla površinski slojevi kore pucaju. Boĉne grane treba rezati do kraja (na kolut). Kalem-granĉice se umeću u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granĉice i podloge poklopio. Ĉesto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voćku. treba ih dobro oĉistiti. Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. Ostavljaju se samo pravilno rasporeĊene jake grane. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine). koji se usled toga steţe i na taj naĉin umetnuta granĉica priĉvršćuje. 14). Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. vadimo klin iz procepa. onda se umeću dve kalem-granĉice. Za ovu svrhu granu stabla treba odseći popreko i presek dobro zaravniti voćarskim noţem. kad krenu sokovi. jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više. što kasnije moţe preći i na deblo.

Za podizanje ţiĉanog podupiraĉa za jedno stablo se utroši 100—120 g ţice debljine 5—8 mm. U toku rasta grana ţiĉana potpora se produţuje. jer se ispod nje skupljaju гazni insekti. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oĉenjem. potrebno je oko 12—20 podupiraĉa. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granĉice. Kalemljeno mesto veţe se rafijom i premazuje kalem voskom. Da se grane ne bi ozledile ţicom. prvo se obmo-taju gumom ili nekom staгom tkaninom. Radi toga se uzimaju motke sa raĉvom. Ţiĉani podupiraĉi. Posle berbe motke se uklanjaju i smeštaju u kupe. tako da na jedan podupiraĉ dolazi po desetak kilograma roda. zavisno od rodnosti i sorte. Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta. Postoje i drugi naĉini podupiranja: u obliku kišobrana i pomoću ţice. onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke priĉvrsti komad gume širine 5—8 cm pomoću koje se uĉvršćuje grana. po jedna sa obe strane podloge.na isti naĉin kao i za kalemljenje u procep. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granĉica bolje priIjubljuje. Priljubljene kalemgranĉice pomoću eksera sigurnije se primaju.5 do 3 mm. Tehnika oĉenja opisana je ranije. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 28 / 80 . Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inaĉe bi se vrh grane odlomio). Kalem-granĉice se do kalemljenja ĉuvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule. Za stablo jabuke stare 20—25 godina. Tanke kalem-granĉice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. inaĉe grane mogu da se slome pod teţinom plodova. Zatim se sa strane duţ podloge zaseĉe kora i oprezno odvoji od drveta. U avgustu se odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. Mesto kalemljenja kalem-granĉicom moţe se kalemiti i pupoljkom. PODUPIRANJE VOĆAKA (ĈATLOVANJE) Ako voćke obilno rode moraju se podupreti. U tom sluĉaju se uz stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto priĉvršćuju tanje motke kojima se podupiru rodom opterećene grane. pa se preko toga vezuje ţica na oko 1/4 od kгaja grane (sl. da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. a u sluĉaju da je motka bez raĉve. Za podupiranje u vidu kišobrana potrebno je manje motki nego na obiĉno. Na kalem-granĉici se pravi kosi rez i kalem-granĉica stavlja pod koru. 15). 65 Pre postavljanja podupiгaĉa sa motki se skine kora. koji docnije pгelaze i na voćke. Oĉenje se obavlja u avgustu ili u proleće kada se kora lako odvaja. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani. U središtu krune uĉvršćuje se metalni obruĉ (prsten) od kojega zrakasto polaze ţice kojima se pridrţavaj'u гodom preopterećene grane. Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. Metalni obruĉ ima 10—12 cm u preĉniku i za пjega se pгiĉvršću-ju ţice debljine 2. Ekser brzo urašćuje u drvo.

granĉice drveta. podiţe plod lagano. jer gube u teţini. ove gomile treba potpaliti. Beraĉ uzima plod u šaku. Rodne grane ţive 8—15 godina i ako se pri berbi plodova izlome. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu. Osim toga. Korpe se okaĉe za grane u toku berbe pomoću kuki duţine 15—20 cm. Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duţine. površina krune se manje zagreva i stablo kasnije poĉinje vegetaciju. Umesto starih porašće mlade. i ako je za pun rod plodova neophodno svega 10—15% tih cvetova. MeĊutim. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. stavlja kaţiprst na peteljku. Ovo se objašnjava time što se pri velikim prinosima hranljive materije troše na porast plodova. što znaĉi da će takvo drvo davati plodove svake godine. Za ovu zaštitu se u voćnjaku ranije pripreme gomile sveţeg stajnjaka. a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana. U borbi protiv mrazeva moţemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. Azotna Ċubriva povećavaju zametanje cvetnih pupoljaka. kopljastim rodnim granĉicama i na rodnim kratkim granĉicama. Ovo se moţe postići prskanjem voćaka kreĉnim mlekom. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 10—25%. postepeno upijanje vode u ćelije i uspostavljanje njihove ţivotne sposobnosti.5 m. to im smanjuje rodnost narednih godina. Dim se rasprostire po voćnjaku i smanjuje hlaĊenje voćnih stabala. Pri reĊanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreĊeni plodovi. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati već u toku istog dana. imaju bolji ukus i lepšu boju. Vodeno ogledalo (led) na voćkama koje se stvara zalivanjem sluţi kao zaštita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voćaka. za 85% cvetova stablo nepotrebno troši hranljive materije. Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliĉini (kalibriraju). Posle ovog prskanja. Plodovi se beru u korpe ili kofe. Oštećeni plodovi (crvljivi. pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. U ovo doba plodovi su teţi. Gomile su specijalnog oblika. BERBA PLODOVA Za berbu plodova koriste se lestvice. pošto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda. Najprostiji naĉin zaštite voćaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje voćnjaka. treba u rodnoj godini povećati zametanje cvetnih pupoljaka. Polomljena peteljka je na prelomu oštra pa moţe da povredi dodirnute plodove u korpi. Obiĉno pred zoru. I obratno. slama. Pri izlasku sunca gusti dim omogućuje postepeno topljenje leda u meĊućeliskim prostorima grana. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini. Za jedno stablo spremi se 1—2 gomile ovog materijala. Pri berbi ne treba kidati dršku ploda. koje poĉinje u junu. Da bi omogućili da voćke svake godine donose rod. Ako je izdanaka malo. pošto se tako oštećuje kora i lome rodne grane. strugotina. raĉunajući na litar vode 80 g kreĉa. jer pri duţem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule.ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH MRAZEVA U nekim krajevima su ĉesti kasni prolećni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voćaka. druga polovina će roditi iduće godine. a zatim oprezno pritiskuje kaţiprstom peteljku i odvaja plod od granĉice. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 °C stradaju zameci plodova. Zato je zadatak voćara u krajevima sa ĉestim prolećnim mrazevima da što duţe u voćaka zadrţi kretanje vegetacije i odugovlaĉi cvetanje voćaka. Zato se u proleće VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 29 / 80 . 5 g sapuna i 30—50 g gline. Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. zatim smeštati ugajbice ili u gomile. nove i produktivnije grane. posle nerodne godine voćke obilno cvetaju. lišće i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima. Radi privlaĉenja grana sa plodovima beraĉ treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 1—1. kad temperatura padne izmeĊu plus 1 i 0 °C. Ovo se moţe postići ako se naizmeniĉno uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaĉima i na kopljastim i rodnim granĉicama. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se ne povrede ni plodovi ni rodne granĉice. Dimljenje treba da traje još 2 sata posle izlaska sunca. a u nerodnoj smanjiti. Ovim naĉinora moţe se zadrţati razvoj pupoljaka tri do pet dana. onda se grane skraćuju na dvogodišnje ili trogodišnje drvo. zgnjeĉeni) preraĊuju se ili se odmah upotrebljavaju. Plodovi iz korpe ili kofe paţljivo se vade da se ne oštete. Zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru i poĉetkom oktobra. okreće ga desno i levo. brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost ĉuvanja. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune. vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta. visine 50—60 cm. Ova mera je neophodna da bi se pojaĉao vegetativni rast i na taj naĉin umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. Ubrane plodove treba paţljivo slagati u korpe ili kofe. Jabuka i kruška donose rod na rodnim kolaĉima. SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA Jabuka i kruška posle obilnog roda sledeće godine u većini sluĉajeva ne daju rod.

dusen i dunja. Sve ove podloge su za jabuku. Razmnoţavanje vegetativnih podloga Zemljište za saĊenje matiĉnih podloga treba da je što plodnije rilja se na dubinu 35—40 cm. Tip A najbolje srašćuje se vijokom kruške. najzad. IV i V i drugi. ali je manje bujnosti. Pošto je izvršena vegetativna selekcija meĊu varijitetima dusena i paradisa više se u voćarskoj literaturi ne pominju njihova imena. Preimućstvo patuljastih voćaka je u sledećem: patuljaste voćke donose prvi rod 2—3 godine ranije od drugih. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka. tj. u jesen superfosiata 30 g. Voćke se zalivaju ĉetiri do šest puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. (Ali. Ostali tipovi dunje (D. V i VII. zalivanje) moţe se svake godine imati dobar rod. bujnije — I. a u manjoj meri i tip C. koji se. E. a varijiteti paradisa — vrlo slabom bujnošću. samo stablo brţe ulazi u punu plodnost. kada dostignu visinu od 10—15 cm. priliĉno je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C.E. Za kruške niskog oblika kao vegetativna podloga za kruške sluţi dunja. tako da daju veće prinose po jedinici površine. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 50—60 cm i u meĊurednom rastojanju od 120 cm. odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnošću. Nedostatak potuljastih voćaka ješto one zahtevaju mnogo veću i savršeniju agrotehniku.C. a stabla nije potrebno podupirati. malo bujni—II. U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledeće doze Ċubriva: amonijum-nitrata 70—80 g predcvetanje i u maju-junu 20—40 g/m2. već tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI. Reznice treba da su duge 10—12 cm. Kao najbolji pokazao se tip A. Ü julu treba uneti organska i mineralna Ċubriva. Dţbunovi se zalivaju 9—10 puta (meseĉno 2 zalivanja). 25— 30 g superfosfata i sa 5—6 g kalijumove soli.D. Đubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40— 50 g amonijum-nitrata. a u jesen superfosfata 60 g. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte. jer se na malim površinama moţe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. kalijeve soli 8—10 g i stajnjaka 2 kg po m2. PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE Od podloga za patuljaste voćke. od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A. kod kojih je donošenje ploda stabilno. sade se gušće. VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA Patuljaste voćke ranije poĉinju da donose rod od visokih voćaka. Glavniji su: paradis tip VIII i IX. IV i VI i najbujniji — X. zatim odreĊene postupke — osobito u špalirnim voćnjacima.5—1 kg. a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste. Patuljaste voćke i srednjebujne voćke su sliĉne. ogrću do polovine sitnom zemljom. od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi. preporuĉljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voćke azotom i fosforom od maja do avgusta. Uz naroĉitu negu (orezivanje. koji se razlikuju po bujnosti. Da bi prinos u voćnjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku. koji se dosta razlikuju jedan od drugog. Tipu A sliĉan je tip B. Zahvaljujući malom rastu na ovim voćkama se lakše obavlja rezidba. F i G) zbog slabog srašćivanja s vijokom — izbaĉeni su iz proizvodnje. Sem toga. Prilikom saĊenja voćaka treba odabirati sorte koje raĊaju svake godine. mada se od njih dobija manji rod po stablu.F i G. ХII i XVI. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis. U proleće sledeće godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 2—3 pupoljka. Voćnjak treba podizati na patuljastim podlogama. Ċubrenje. Pre riljanja nanosi se 7—8 kg stajnjaka i 150— 180 g superfosfata na 1 m2. Oko dţbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 25—30 cm. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 30 / 80 . III. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dţbuna i ravnomerno razmestiti izmeĊu izdanaka. Na okućnicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voćke. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obiĉno su patuljaste. pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. kalijeve soli 6—8 g i stajnjaka 1—2 kg po 1 m2.Ċubriva unose kasnije. dolaze u obzir paradis i dusen. dusen tipovi II. da bi se uništilo 70—80% cvetova. pa je zato za gajenje ovih voćaka potrebno veće struĉno znanje i iskustvo. Izdanci se seku i zabadaju u zemljište a ostavljaju 2—3 pupoljka iznad površine zemlje iz kojih će u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. Najĉešće se patuljaste voćke gaje na podlogama paradisa i dusena. borba protiv štetoĉina i berba plodova.B.2 Postoje mnogi tipovi patuljastih podloga. 2 Varijiteti. amonijum-nitrata З5—40 g i zgorelog stajnjaka 0. ali zato patuljaste voćke zauzimaju i manju površinu. Umesto mineralnih Ċubriva moţe se svake godine unositi s jeseni 6—8 kg po 1 m2 stajnjaka. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 2—3 puta. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreĊivanje cvetova tretiranjem voćke sa DIOK. U jesen se dodaje 5—6 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2. tj. pa se zato i ne koristi. kada se postavlja pitanje. Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX. kao što je već reĉeno. neophodno je podvući osobinu voćke i odreĊeno navesti na kojoj je podlozi).

stvaraju se ţile na podlozi. Narednih godina postupak je isti kao što je već opisano. zemljište treba da je bogato hraniljivim materijama. kao što je sluĉaj kod bujnih podloga — ravnja sa površinom zemljišta. parmenka zimska zlatna i dr. neprirodni i zanimljivi oblici koji ĉesto imaju dekorativni znaĉaj (sl.5 m. Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuĉljive su sledeće sorte: delišes. Patuljaste voćke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja — a ne do korenovog vrata. Slobodna kruna je sliĉna kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna. Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. FORMIRANJE OBLIKA KRUNE Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i veštaĉki oblici (oblik špalira). Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom. Postoje oblici špalira sa podupiraĉima (talijanska palmeta) i bez podupiraĉa (ruzinska palmeta). U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duţine 20—25 cm.U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaĉem skinu oţiIjeni izdanci. 16) Neki put kod preduboke sadnje (naroĉito kod krušaka) plemenka se i sama oţili i prelazi na sopstveni korenov sistem. Voćnjaci u obliku špalira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana. PODIZANJE VOĆNJAKA PATULJASTIM VOĆKAMA Izbor mesta Imajući u vidu da patuljaste voćke imaju korenov površinski sistem. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 31 / 80 . a za paradis i dunju na dubini oko 1. Kod špalira se formira pljosnata kruna u vidu zida. Izbor sorti Nisu sve sorte preporuĉljive da se gaje kao patuljaste voćke. U takvom sluĉaju posle dve-tri godine potrebno je izvršiti rezidbu ţila izbilih iz plemenke. kako bi bilo najmanje zasenjivanje. kada cela podloga ide u zemlju. paradis i dusen. a na dusenu poboljšana piramidalna kruna (sl. tj. (sl.0 m. U proleće ove reznice se sade u pripremljeno zemljište. Reznice seĉene u proleće sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oţivljavaju. zato redove voćaka treba usmeravati u pravcu sever-jug. 18). Ovo je povezano sa formiranjem razliĉitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik.2— 1. S jednog matiĉnog stabla mogu se oţiIjeni izdanci proizvoditi 10—12 godina. 17). Osobina veštaĉkih oblika je u tome što se intervencijom voćara kruni mogu dati vrlo raznovrsni. Samo neke patuljastë podloge podnose malo zaslanjena zemljišta — dunja. SaĊenje voćaka SaĊenje patuljastih voćaka neznatno se razlikuje od naĉina opisanog za voćke gajene na bujnim podlogama. jonatan. viljamovka i dr. Ţile na matiĉnom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom. Pri dubokoj sadnji. što omogućava stabilnost voćke. Podzemne vodé ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1. ali se opet ostave 3—4 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledeće godine. Od krušaka: klapova.

a na dusenu 3. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suviše oštrim uglom. Prilikom sadnje razvijeni jednogodišnji letorasti skraćuju se na 1/3. Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produţenju. Prl formiranju palmete naroĉita se paţnja poklanja stvaranju ĉvrstog i stabilnog kostura s pribliţno jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaĉa od donje. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu naviše treba saviti i vezati za donju ţicu ili za donje skeletne grane. koji se pravi ili u obliku ţiĉanog špalira. Talijanska palmeta. Veštaĉke oblike moţemo uslovno deliti na sledeće grupe: kordunice. Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 30—35 cm od osnove grane. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granĉica od osnovnih grana (granĉica se moţe udaljiti najviše 20 cm). koji rastu naviše. Visina špalirnih voćaka iznosi: na paradisu 2. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. Savijaju se 3—4 granĉice rasporeĊene na 10—20 cm jedna od druge. Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru. Od ovih grana stvara se prvi sprat. Tehnika formiranja poboljšane piramidalne krune ista je kao j za bujne voćke. Kruna se formira na visini 35—40 cm dok se osnovne grane mogu rasporeĊivati jeclna naspram druge pa se moţe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10— 15 cm jedna od druge. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granĉice suprotnog smera i sa produţnicom. Ostali letorasti.5—3 m. Treći sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane. o ĉemu smo ranije govorili. 19). bez nagomilavanja. ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ţice). Odstojanje meĊu spratovima osnovnih grana: na paradisu 30—40 cm. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu naviše savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim kanapom. palmete. a na dusenu 60—70 cm.5—4 m. S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba ţuriti. već saĉekati da sadnica ojaĉa i dobije potrebnu visinu. Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii ţicu i tako se dobija ţeljeni oblik. U toku dve-tri godine formira se treći i ĉetvrti sprat. jer na izdancima koji rastu naniţe formiraju se cvetni pupoljci. jer se takve grane prilikom savijanja lako lome. Voćke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljšane piramidalne krune s visinom stabla od 50—60 cm. rasporeĊenih na razmaku 35—40 cm od grana drugog sprata. Grane treba savijati dva puta godišnje: rano u proleće i u junu. vaze. Ovde se većina plodova stvara na osnovnim granama. Špalirski oblici.Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 35—40 cm. Špalir. a to je druge godine. Centralna grana-voĊica po završetku formiranja savija se ka ţici. a postoje i razni drugi dekorativni oblici. na koji se uĉvršćuje letva. skraćuju se na 10 cm. Za vreme ranog prolećnjeg savijanja izvestan broj granĉica se odseca da ne bi došlo do VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 32 / 80 . kao sto smo vec rekli u suštini nije ništa drugo nego patuljasta voćka s krunom plosnatog oblika u vidu zida ĉiji se razvoj i raĊanje regulišu i rezidbom i savijanjem grana i granĉica (sl. Druga osobina ovih oblika je naĉin orezivanja. VoĊica se skraćuje na visinu od 80—100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete. Veštaĉki oblici Kao osnova za ovaj oblik sluţi naslon. Ovaj sistem treba da ima ĉetiri do pet grana prvog reda.

onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka. pa se one proreĊuju.5 m. Duţina siubova je 3—3. Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad ĉetvrtogpetog lista ili ako su duţi saviti i vezati. one se podmlaĊuju jaĉim zimskim orezivanjem. za koje se grane privremeno vezuju. Dok su voćke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i više santimetara tokom vegetacije. Kod takvog razmeštaja moţemo savijati osnovne grane na potreban ugao. Za sadnju se uzimaju sadnice ĉija su debla visoka 45—50 cm i imaju tri granĉice — dve boĉne koje su usmerene duţ reda u suprotnim pravcima i s jednom produţnicom (voĊicom). Za zatezanje ţice neophodno je da se ona nalazi više od prvog sprata skeletnih grana. Tako se isto postupa i sa boĉnim granĉicama koja su dugaĉke 20—30 cm. Kod voćaka u špaliru nije dozvoljeno prekoraĉenje rokova pojedinih operacija. Ukoliko je površina popunjenija više će biti roda. izrastaju vodopije. Ako drugi sprat poĉne da pretiĉe prvi. a na dusenu 3— 3. treba uzimati one koje se ne razgranjavaju. pošto se granĉice koje rastu duţ reda vezuju meĊu sobom stvarajući tako neprekidan zid. Savijanje novo izraslih letorasta produţava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledeće godine. Voćke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu. a kruška na dunji. nastojeći da on bude na drugoj polovini povijene grane. Sa starenjem voćke smanjuje se i njen vegetativni porast. nego treba pojedine radnje obavljati promišljeno. Ove grane se posle sadnje skraćuju na 1/3. tako da se grane ukrštaju. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obiĉnog špalira. Ukoliko su ostavljena dva letorasta. Ruzinska palmeta. a takoĊe se seku do osnove i zadebljale grane. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste. Ako se grane ne mogu ukrstiti. Nije preporuĉljivo da se na paluljastim voćkama operacije sprovode po šablonu. Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Nije uvek lako naći oformljenu jednogodišnju sadnicu za špalir.5 m. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaĉa i najbolje rasporeĊena i pustiti da slobodno rastu. Druge godine letoraste duţe od 40—70 cm treba savijati polukruţno i vezivati jedan za drugi i sa jedne i sa druge za grane susednih voćki. a za bujne 40—50 cm. već nam samo zgušnjavaju rid. Rastojanje meĊu redovima kod ruzinske palmete treba da je 3—3. POSTAVLJANJE NASLONA Za voćke na patuljastim podlogama koje će se gajiti u obliku špalira neophodni su nasloni. Da bi se ubrzao porast grana prvog sprata. a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voćke. Rastojanje meĊu središnjim stubovima je 15—18 m. od njih se bira onaj koji je bolje rasporeĊen i od njega se formira osnovna grana. a koĉevi se uklanjaju.zgušnjavanja. debljina u gornjem kraju 8—10 cm u preĉniku a kod središnih stubova 5—6 cm.5 m. One treba da zavise od razvoja voćke. onda ga oslabljujemo povećavanjem ugla nagiba. Jako razvijene vodopije se savijaju.5 m. Prostije je i lakše dobiti patuljaste VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 33 / 80 . pošto se on ne urezuje u drvo. Rastojanje meĊu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voćke 30—40 cm. s unutrašnje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupiraĉi ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ţica priĉvršćena za koso pobijeni kolac. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu. Kad voćke završe svoj porast. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu. Stvoren rodni zid mora biti širok oko 1 m. Iduće godine rano u proleće sprovodi se drugo vezivanje. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. VoĊica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. Jabuke na paradisu i kruške na dunji sade se u redovima s rastojanjem 2—2. U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Ako ima jalovaka i ako ih ne moţemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. a ako se zagušuju treba ih u osnovi odseći. inaĉe je potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granĉica. Ako se rezidba vrši u leto. Kod voćaka na patuljastim podlogama deo teţine prinosa oslanja se na skelet naslona. onda se pobijaju koĉevi. U nedostatku iskustva prinuĊeni smo da prilazimo gajenju ovih voćaka s većom obazrivošću. U toku leta voćkama se pruţa dobra nega — zalivaju se. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom. Na stubove se zateţe 3—4 reda ţice u razmaku od 50—60 cm. Pri orezivanju paţnja se obraća na gustinu granĉica. Formiranjem špalira teţi se stvaranju zida debljine 100—150 cm. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu ili rano u proleće sledeće godine. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. Tehnika nameštanja stubova ista je kao i u vinogradu. obraĊuju i Ċubre. Izdanci za osnovne grane koji su dugi 70—80 cm ostavljaju se za narednu godinu. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Da bi se ţica mogla jaĉe zategnuti. Na savijenom luku tokom leta izraste mnoštvo letorasta. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. U tom cilju treba što brţe popuniti slobodna mesta meĊu spratovima osnovnih grana. od kojih treba odseći one koje no moţemo koristiti za savijanje.1 do 2 m.

Kod zalivnih kanala. a ostatak poĉetkom jula. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. Ako se ovo tada ne uĉini. Zalivanje obavljati ĉešće i u malim dozama. 4 kofe vode na 1 kofu fekalija. Rano u proleće zemljište se obraĊuje na dubinu 12—15 cm. Kalemljenje u avgustu vrši se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u proleće treba kalemiti kalem-granĉicom. znaĉi da je vlage u zemljištu malo. Sa starenjem voćaka brazde se prave izmeĊu redova na 1 m jedna od druge. ukloniti oĉenjavanjem. Najbolje je koliĉinu vlage odreĊivati laboratijski. Naroĉito osteljive na zaslanjena mesta su sledeće vrste: orah. a zemlja ostavi u grudvama. a sadnice formiraju na ranije opisani naĉin. jer ono svojim ispravanjem sniţava podzemne vode. ali u svakom sluĉaju voćke treba posebno Ċubriti. Da bi se vlaga saĉuvala. Zalivanje U agrotehnici gajenja voćaka zalivanje ima veliki znaĉaj. u brazde. Pred zasnivanje voćnjaka parcela treba da je dobro nivelisana. a preostali plodovi ostaće sitni. kajsija i jabuka. koje su napravljene sredinom meĊuredova i to 1 kofa na 3 m duţinska. slabiji. U toku leta za voćke na paradisu potrebno je 7—8 zalivanja. Zalivanje se obavlja brazdama. jer su ţile kod patuljastih voćaka. pri stiskanju u šaku. Kad voćnjak poĉne da raĊa ne preporuĉuje se da se izmeĊu redova i dalje gaje povrtarske kulture. fekalije se unose u jesen. najbolje je ako se u novembru i decembru zemljište nakvasi do dubine 1. a letnja se obrada ne obavlja. onda treba zalivanje obaviti u martu. koji će sluţiti za sniţavanje nivoa podzemne vode. da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom — u protivnom so će izaći na površinu zemljišta. Ako se zemljište pod voćkama mulĉuje. Da bi se obezbedila dovoljna vlaţnost. ĐUBRENJE Visoki prinosi od patuljastih voćaka mogu se dobiti samo pri obilnom Ċubrenju. Voćnjake i vinograde na zaslanjenim zemljištiraa s plitkim podzemnim vodama treba Ċubriti s povećanim dozama mineralnih Ċubriva i stajnjaka. Prve dve godine mogu se izmeĊu redova gajiti povrtarske kulture. Ako se zemlja sa dubine 15—20 cm. Takvim naĉinom odgajivanja dobija se prednost od ĉitave godine. rasporeĊene površinski. Zbog visokih letnjih teraperatura poţeljno je oko voćaka ili pantljika mulĉovati zemljište slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 12—15 cm. Zato ne treba dozvoliti zasušivanje zemljišta u letnjem periodu. a okolo stabla na 8—10 cm. Đubriva se daju po 1 m2 u sledećim koliĉinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poĉetkom jula. Pri crnom ugaru takoĊe je potrebno obavezno u toku godine Ċubriti voćnjak organskim materijama. U avgustu će se se ove poloţnice kalemiti na spavajući pupoljak ili u proleće na budni pupoljak i odgajiti jednogodišnje sadnice na odreĊenim mestima bez presaĊivanja. Okopavanje oko voćaka je obavezno. Fekalije se moraju razblaţivati vodom.5—2 m. trešnja. onda se u jesen zemljište rigoluje na 15— 18 cm. Mogu se unositi i teĉna organska Ċubriva u vidu prihranjivanja: kokošiji izmet razblaţen sa 8—10 puta više vode u koliĉini 1—2 kofe na 1 m2. jer se time povećava nivo podzemnih voda. posle zalivanja zemljište se kultivira. Autor ove knjjge preporuĉuje da se na okućnicama u proleće sade patuljaste poloţnice po linijama budućeg špalira na odstojanju kao što je bilo prikazano za voćnjak.5%. Pred zasnivanje voćnjaka radi isušivanja zemljišta potrebno je iskopati kanal. inaĉe će doći do opadanja plodova. Površinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. višnja. zgorelog stajnjaka ili komposta 6—8 kg godišnje. Posle VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 34 / 80 . MeĊu redovima dobro je sejati lucerku pošto ona smanjuje koliĉine soli u zemljištu. OBRADA ZEMLJIŠTA Zemljište oko voćaka ili u pantljikama (kod špalira) obraĊuje se u jesen ili u proleće. breskva. a na dusenu 5—6. Bolje podnose zaslanjena zemljišta vinova loza. S obzirom na to patuIjasti voćnjaci rano poĉinju da raĊaju. nar. kalijumovih Ċubriva 20 g pred jesenje riljanje. ne pret-vara u grudvu već se raspada. Posle tri godine zemljište treba duboko preorati. Dobro je duţ kanala saditi drveće (ako ono ne zaseni voćke.poloţnice. a drugi. koje se povlaĉe na 40—50 cm od stabla. Od dva pupoljka treba ostaviti jaĉi. superfosfata 150 g u dva maha — pod jesenje riljanje 50%. Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrĊenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta. kao što je rani krompir. kao što smo već napomenuli. Ü toku leta treba obaviti tri do ĉetiri prašenja na dubini 10—12 cm. Na uzvišicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliĉine isparene vode. pa je nuţno unositi Ċubriva već od druge godine posle sadnje. šljiva i jagode. OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJIŠTIMA I NA ZEMLJIŠTIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA Voćke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljištima ako opšta zasoljenost ne prelazi 0. niti pak praviti stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje. smokva. koji se nalaze pored voćaka ne treba dozvoliti visok nivo vode.

200—300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. lako je nar samooplodna biljka. Kod nedostatka vode. Sorte nara su: ĉikdana. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljištu. kazake. Zato treba voditi raĉuna o tome prilikom orezivanja. Stari grmovi se podmlaĊuju od dobro razvijenih boĉnih razgranjavanja. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrštene grane. Posle deset godina matiĉna stabla se zamenjuju izdancima iz korena. a u juţnim krajem novembra. teţine 250— 300 g. Rodnost nara je 30—50 kg po jednom grmu. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Radi lakšeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 2—5 m. Pošto voćke kasno završavaju svoj ţivot. Dalje se teţi da na grmu bude po mogućstvu što više srednje razvijenih grana. zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. U proleće pod mladi nar treba uneti 250—300 g amonijumnitrata. koje se oreţu na 1/3. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meĊu njima mora biti donekle veće. sniţava prinos pošto plodovi pucaju. a ostali se odsecaju u trećoj godini. Nar se najĉešće formira u obliku grma sa ĉetiri do pet stabala. Isto tako. radi toga da bi se so isprala u dublje slojeve zemljišta. Kod zasnivanja voćnjaka na livadsko-moĉvarnim zemljištima. rizling. koje se oreţu na 1/3 do 1/2 prirasta. muskat maĊarski. ulfa. Radi boljeg zasenjavanja zemljišta koje smanjuje odlazak soli na površinu. Kazake. Sve su sorte nara po ukusu. a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine. ali ona stoji visoko — na površini zemljišta. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. Grm se proreĊuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma. a prestaje sa zalivanjem u avgustu. pa se odozgo opet pokriva slojem trske. Plodovi su srednje veliĉine. daje se stajnjak u koliĉini 2 kg/m2. pošto oni veoma iznuravaju grm. U voćnjacima na ovakvom zemljištu u jesen i u proleće obavezno je tzv. kzil. za sadnju se odabiraju sorte više otporne prema mrazu. AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR Nar je plod toplih predela. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. Plodovi sazrevaju u oktobru i ĉuvaju se do februara. pred zimsko riljanje. Nega nara ista je kao i ostalih voćaka. Plodovi se mogu ĉuvati 7—8 meseci. Prenose se veoma dobro. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata. ipak bolji prinos daje unakrsnim oprašivanjem. Pri berbi plodova treba voćarskim noţem odseći dršku ploda da bi drška ostala na grani. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije. ili poĉetkom aprila. Poĉinje sa plodonošenjem u trećoj godini. 60—70 g superfosfata i 25 g kalijumove soli. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 50—60 cm. a to su: kišmiš crni. podiţe i vezuje za kolac. U jesen. otresa se. a ostale odsecaju u trećoj godini. Zimska zalivanja se ne preporuĉuju. pošto su one plodonosne. vinova loza se obiĉno gaji na špaliru u obliku kose pergole. boji i veliĉini sliĉne. osobito u julu-septembru. povećanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. rkateli. pri podizanju vinograda na ovakim zemljištima treba birati otporne sorte. Razmnoţava se jednogodišnjim reznicama. trećeg i ĉetvrtog reda. Plodonosni nar zaliva se 10—12 puta u toku leta. pošto one na ovakvom zemljištu rastu sporije.svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljišta oko stabla i meĊu zalivnim trakama. Grmovi nara se odgrnu krajem marta. U prvoj godini mladice se zalivaju 12—15 puta. ostavljajući tri do cetiri izdanka. jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod. Ubrani plodovi suše se 2—3 dana u hladu. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma. ima sok zatvorenocrven. izuzev sledećeg: na takvim zemljištima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopšte ne obavlja. U ĉetvrtoj godini formiranje krune se završava. kiselo-slatkog ukusa. Radi toga se pod grm nara naĉini humka zemlje. na nju slaţu sitne trske ili slama. bjan širei. saperovi. Đubrenje se vrši i posle masovnog cvetanja radi dobijanja više plodova. pri ĉemu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana. ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. sem aĉikdana. kao i vodopije izrasle iz korena. s obzirom na klimu. a u puno plodonošenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. trećeg i ĉetvrtog reda. — Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. gde voda nije zaslanjena. a najmanje donji. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti. Grm nara mora biti pokriven zemljom. U Uzbekistanu. isto postoji mogućnost za podizanje voćnjaka i vinograda. koji moţe dostići 450—600 g. Druge godine po formiranju na matiĉnim stablima ostavi se 4—5 izdanka drugog reda koji se oreţu na 1/3. Sok je crven i nakiseo. Zatim se grm nara povija i polaţe na pripremljenu prostirku. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 35 / 80 . ispirno zalivanje. Nar se obiĉno Ċubri u jesen. mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra. Kad se grm oslobodi zemlje. sultanina i dr. Pri sadnji voćaka i vinograda na zaslanjenim zemljištima rastojanje meĊu pojedinim biljkama mora biti manje nego pri sadnji na obiĉnom zemljištu. tunelske pergole.

gde je manje izloţen mrazevima. smirnski crni i krimski N° 9. kadota. Unabi ne zahteva naroĉito zemljište. u obliku grma ili stablašica. Stona sorta. Prilikom izbora mesta treba voditi raĉuna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine. zbog ĉega mu cvetovi ĉesto izmrzavaju. U zasenjenim mestima drvo slabo raĊa. Smokva ne bira zemljište. RaĊa treće ili ĉetvrte godine. Uzbekska ţuta je rasprostranjena u svim rejonima. pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. jalovaci. amonijum-nitratom 50 g/m2. Sade se mešane sorte. HURMA (JAPANSKA JABUKA) Hurma je drvo koje brzo raste i dostiţe visinu 6—13 m. zato unabi treba saditi na mestima zaštićenim od vetra. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije više boĉnih grana. U Uzbekistanu se gaje sledeće sorte smokava: usbekska ţuta i crna. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. kao i kod breskve i ukoliko je veći prirast. a pun rod daje posle 10—12 godina. Pri velikoj vlaţnosti vazduha i zemljišta produţava se rok sazrevanja izdanaka. kolhozni. Dobro uspeva na lakim. Kruna je retka. Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeĊu redova s razmakom od 4 m u redu. lišće i granĉice sorte unabi koriste se za leĉenje grudnih. Kasno cveta.SMOKVA Agrotehnika smokve malo se ĉime razlikuje od agrotehnike nara. Plodovi. inaĉe letorasti ne sazrevaju. Zaliva se 4 puta leti i 1—2 puta zimi. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. Plodovi sazrevaju u septembru ili poĉetkom oktobra. da ne bi iz plodova iscurio sok. Badem traţi unakrsno oprašivanje. jaltinski. Sadi se na rastojanju 6x4 m. Badem se kalemi na gorki badem. Plodovi se brzo kvare. Sadi se na rastojanju 4x3 m. Plodovi se reĊaju drškom na niţe. septembru i oktobru. kiseline i vitamine C. Rodnost jednog stabla kreće se 20—40 kg. peskovitim zemljištima. Plodovi lako otpadaju. podnosi kratkotrajne mrazeve od —18 do —20°. Za badem treba traţiti terene okrenute jugu. godini. traţi plodno zemljište i veći broj zalivanja. Smokvu uzimljujemo na isti naĉin kao i nar. jedino se zaliva 8—10 puta. Agrotehnika za ovu voćku je kao i za druge voćke. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama. smanjuje se kvalitet plodova i povećava osetljivost na niske temperature. ĈILONŢIJDA) Plodovi su ukusni i hranljivi. Smokva poĉinje da rodi u 2—3. Rano u proleće poĉinje da cveta. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeĊu boju. UNABI (KINESKA URMA. crvene boje sa mesom ţućkaste boje. U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju. Rodnost grma smokve iznosi 15—20 kg. zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve i izukrštane grane. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadrţe malo šećera i pre vremena opadaju. Za berbu plodova upotrebljava se voćarski noţ za odsecanje peteljki. Plodovi se zameću na letorastima. Plod joj je cilindriĉan. manje podesna za sušenje. Zaliva se tri do ĉetiri puta u toku leta i jednom u toku zime. Preporuĉuju se sorte: prvenac. Podnosi mrazeve do —30°. moţe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljištima. seku se svi izdanci iz korena. RaĊa svake godine. skoro bez zalivanja. kalijevim solima od 15—20 g/m2. Kod rodnog drveta vrši se umereno orezivanje. a punu rodnost dostiţe osme godine. DRENJINA (DREN) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 36 / 80 . Preporuĉuju se sorte sa ţenskim cvetom. ţeludaĉnih i srĉanih oboljenja. belanĉevine. Sazrevanje plodova poĉinje odozdo. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. Plodni pupoljci zameću se na letorastima. utoliko je veća i rodnost. Zemlja se Ċubri svake godine stajnjakom u koliĉini 3—4 kg/m2. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voćke. godini dostiţe pun rod. suve grane i stare grane. pošto hurma zahteva unakrsno oprašivanje. najĉešće u martu. a moţe i na dţanariku i šljivu. a drugi put u avgustu. Plodovi se ostavljaju po mogućnosti što duţe na stablu da bi se osušili Odrasla stabla (15—20 godina) daju 50—60 kg plodova. Dvospolna je. ĉapla. Unabi je biljka koja voli unakrsno oprašivanje. a u 10—12. Sadrţe šećer. BADEM Badem poĉinje da raĊa ĉetvrte godine. a ponekad i pre. pošto se one razvijaju bez oprašivanja. Cveta krajem maja. P i A. Kruna unabija formira se u obliku ĉaše. masti. Raste koso i dostiţe 7—8 m visine. Grm smokve se formira sa 3—4 osnovne grane. pa se 4—5 ĉasova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se suše. superfosfatom od 40—50 g/m2.

odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka. U drvorednoj sadnji. Rano u proleće redove s jagodama treba oĉistiti od osušenog lišća grabuljama i ukloniti ostale ţiviće. a zatim zemljište kultivisati. Ţivići za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ţile duţine 3—4 cm i 2—3 listića s razvijenim gornjim pupoljkom. U tom sluĉaju manje se razvijaju korovi. Zivići se uništavaju u toku leta nekoliko puta. onda se na bokoru ostave najviše 2—3 rozete (dţbuna). a upotrebljavaju se i u sveţem stanju. ali roda u idućoj godini neće biti. u toku 5—6 dana. onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u idućoj godini. Za dvorednu sadnju brazdice treba da budu nešto dublje. Kroz 10—15 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. iduće godine moţemo dobiti pun rod. Nega jagode. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. šumska jagoda se prima. svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliĉinama vode. mada su to razliĉite vrste. ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok. izdancima. meĊu dva zbliţena reda ostavlja se 25 cm. Sade se više sorti jagoda. inaĉe će biljka uginuti. poĉev od ranih do kasnih. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljište se unosi amonijum-nitrat 30—40 g/m2. jagode napada siva truleţ. Tokom cele vegetacije zemljište izmeĊu redova se ĉisti od korova i odrţava u rastresitom stanju. Za vreme saĊenja na navlaţenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaţiprst i srednji) i u njih stavljaju ţile ţivića. Korov se uništava ĉim se pojavi. Na pripremljenoj parceli treba povući brazdice 20—25 cm duboke. Osobito se ceni crni dud. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. Zemljište predviĊeno za sadnju jagode treba izravnati i drţati u ĉistom ugaru. Kod ovog naĉina na 1 m rasporeĊuje se 8—10 biljaka. Sumsku jagodu moţemo saditi i u proleće. Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. U toku leta jagode se zalivaju 12—15 puta. Na ţivićima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Ako koristimo ovaj rok sadnje. Posle zalivanja po ovlaţenoj liniji sadi se rasad-ţivići. DUD Dud je veoma rasprostranjeno drvo. Ceni se pre svega zato što ima tvrdo drvo. dok se jagode ne prime. Ukorenjeni ţivići odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. s obzirom na veći broj biljaka dobija se i veći prinos. Ako su ţivići potrebni za razmnoţavanje. a meĊu 2 pantljikama 60 cm. Prvi put se zalivaju 5—7 dana posle prve berbe. Neke sorte traţe oprašivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. lako šumska jagoda voli vlagu. Druge godine jagode se Ċubre i sa 20—25 g/m2 superfosfata posle berbe. koja veoma sniţava rodnost. U tom sluĉaju na 2 m2 razmešta se šest biljaka. Plodovi se koriste u sveţem stanju. Ţile se u jamici ravnomerno razmeštaju i zemlja oko posaĊenog ţivića dobro pritisne. Lišće se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. Meso je kiselo i oporo. Najbolje vreme za sadnju je juli ili poĉetak avgusta. ali su bolje one koje se nalaze bliţe matiĉnom bokoru. SaĊena krajem avgusta. a ostale uklanjaju. Posle saĊenja. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brašna. bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meĊu redovima. Jagode se sade popodne. koji daje soĉne kiselo-slatke crne plodove. Na ţivićima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica. Zemljište za šumsku jagodu mora biti ĉisto i plodno. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suviše ţivića. Ako se sadi jednoredno. Dren je drvo ili grm visine 3 m. JAGODASTO VOĆE JAGODA Jagodu krupnih plodova i šumsku jagodu ćesto nazivaju baštenskim jagodama. Pri saĊenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom. da bi period sazrevanja bio duţi. Radi VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 37 / 80 . Plodovi su mu soĉne koštunice crvene ili ţute boje. Da bi biljka na ţivićima bila jaĉa. Zemljište se u toku leta praši najmanje 4—5 puta. ne podnosi visoko podzemne vode. Ovi ţivići bolje se primaju i daju veće prinose nego ţivići koji su uzeti od starih biljaka.Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okućnicama. Sumsku jagodu moţemo slobodno saditi izmeĊu redova voćaka. kada se smanji vrućina. dugaĉkim vreţama. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 5—7 dana. Pre saĊenja površinu treba prekopati na dubinu 25—30 cm i uneti po 4—6 kg/m2 stajnjaka i 80—100 g/m2 superfosfata. Ako se dvoredno sadi (saĊenje u pantljike). Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ţilice. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. Ako je biljka gusto saĊena u meĊurednom prostoru voćaka ako je proleće vlaţno. Za sadnicu se koriste ţivići sa 2—3 godine starih matiĉnih biljaka. Šumska jagoda se razmnoţava ţivićima. a sada je sasvim zaboravljena. ţiviće treba priljubiti uz zemlju. a isto tako ni zaslanjena zemljišta.

red pur. mada se zasad gaje samo na okućnicama. izduţeno kupast. okruglastokoniĉan. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. već prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora. jer prve godine posle sadnje prinos je 50—60%. odliĉnog kvaliteta. Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele. postoje i tzv. srednjeg kvaliteta. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku špalira. prijatnog ukusa. soĉan. noću. boji i veliĉini vrlö atraktivan. Zenga prekosana. zbog ĉega se i nazivaju dvorodne. Raspon sazrevanja oko 20 dana. Pisac knjige preporuĉuje sledeće sorte jagoda. pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okućnici. a kasnije sitan. zenga tigenga (rana sorta). Poslednjih godina selekcionisane su u Nemaĉkoj i sorte jagoda s visokim stablom. odliĉnog kvaliteta. sa sunĉane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven. svetlocrven. Zenga prekosa. MALINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 38 / 80 . — Vrlo rana sorta. Pokahontas (srednje stasna). izduţeno-kupast. pogodna za gajenje na okućnici. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan. ĉetvrte godine 80% i pete godine 60%. a to su: rana šumska. Plod joj je prve 2—3 berbe srednje krupan i ujednaĉen. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan. tamnocrven. Sasecati treba oprezno. okruglastokoniĉan. jagoda do jeseni neće biti.lakše berbe. ukusan. svetlocrven. soĉan. Meso aromatiĉno. pogodan za transport. Da bi se jagode zaštitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). zaliva se svaki drugi red. odliĉnog kvaliteta. pa i više). U jesen se moţe dobiti i drugi rod jagoda. Pored navedenih. (teţine 75 g. Vedensvil 7. Plod kupast. Po obliku. koje spadaju u jednorodne. Posle toga unosi se Ċubre. Vrlo rodna sorta. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lišće. uzbekistanska i krimska. taškentska. — Zri poĉetkom treće dekade maja. — Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. Siprajz de hal — Rana sorta: zri 2—3 dana posle zenge prekosa. jagodnjak zaliti. Vrlo rodna sorta. a potom zaliva i rilja zemljište. Raspon sazrevanja oko 25 dana. kao što su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima). MeĊutim. Plod vrlo krupan (30—55 g). vrlo dobrog kvaliteta. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Sorte jagoda su mnogobrojne. Posle završetka berbe. Raspon sazrevanja oko 30 dana. da se ne bi povredile ţile. Sorta 45/7. najĉešće okruglast. Jagoderano cvetaju i prolećni mrazevi mogu da ih oštete. gem elista i dr. boje ruţiĉaste s aromom šumske jagode. nepravilnog. nakiseo. — Vrlo rana sorta jer zri već poĉetkom maja. RaĊa dobro i redovno. lepe crvene boje. Plod okruglasto koniĉan. aromatiĉan. Zenga giganta. — Zri krajem druge dekade maja. ukusan. Da bi se povećala rodnost. Kad je podmlaĊena šumska jagoda. Posle berbe lišće se seĉe do površine zemljišta. zenga friktano (srednje stasna) i dr. Plod krupan. Vrlo rodna sorta. ukusno. Plod vrlo krupan. Zenga zengana. dosta nepravilnog oblika. Kvalitet odliĉan. — Zri sredinom maja. ali se rodnost iduće godine povećava. slatkonakiselog ukusa aromatiĉan. za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledeće sorte: Maherauhova rana. slatkokiselog ukusa. uneti Ċubre i zatim izriljati zemljište. druge godine 100%. jarko crven. Plod krupan. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Fin. Humi grande. Sanrajz. slatko. dobrog kvaliteta. svetlocrven. Raspon sazrevanja 15—20 dana. Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode. — Zri krajem druge dekade maja. verovatno. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Raspon sazrevanja oko 25 dana. srednje kiselog ukusa. ĉesto lepezastog oblika. parcelu treba zaliti. sa sunĉane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven. najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu. pred pojavu mraza. rohil. Šumske jagode ne treba drţati više od 4 godine na jednom mestu. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmšen. — Zri krajem druge dekade maja. sonjana humi i frapendula. jagodnjak se zaliva još 5—6 puta. — Zri krajem druge i poĉetkom treće dekade maja. primetno se sniţava oštećenje bokora od krpelja i bolesti lišća — bele flekavosti. Plod krupan. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Zri u prvoj polovini maja. Plod krupan. vrlo dobrog kvaliteta. Red gauntlet. To su perspektivne sorte. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust). Lišće ponovo brzo izrasta. Sem toga. Postoje i sorte koje tokom vegetacije raĊaju jedan put u proleće a drugi put u jesen. Madam mato. tamno crven. Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati. izduţenokoniĉan. perspektivne su i još neke sorte. Spada u srednje kasne sorte. Pogodan za transport. Raspon sazrevanja oko 25 dana. ukusan. koje su. Gorela. lepe crvene boje. intenzivno crven. Jagode se razrastaju stvarajući nove ţile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u visinu. Sem dosad spomenutih sorti. jagode se poĉev od druge godine podmlaĊuju. Plod vrlo krupan. do jeseni. ĉvrst. crven. — Zri sredinom maja. okruglasto koniĉan. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove. prijatnog ukusa. izduţenokupast. Jagode se beru rano ujutru ili uveĉe. Lišće je najbolje uklanjati krajem juna i poĉetkom jula. Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. — Zri sredinom treće dekade maja i spada u kasne sorte. Plod zatupastokoniĉnog do srcastog oblika. remontantne ili stalno raĊajuĉe sorte tokom jedne vegetacije. Plod krupan.

Sorte maline su takoĊe. bilardova). i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 30—40 cm od zemlje. na odstojaniu 40 cm zateţe se ţica i na nju postavljaju izdanci. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliĉitih sorti maline. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog. a na slabim 5—8. poglavito bez sneţnog pokrivaĉa. — Sazreva u junu. do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 10—12 puta. ukusan i pogodan i za jelo u sveţem stanju i za preradu. pa su ekonomski i najznaĉajnije svetlocrvene sorte maline. Ako je jesen duga i lepa. Zemljište za malinjak se obraĊuje na dubini 30 cm. smatraju se kao najkvalitetnije. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je raširena u malinarskim podruĉjima Jugoslavije. maline promis. tamno-crvene (purpurne) i crne. za vreme cvetanja dvaput. ostale izdanke treba uništiti. a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. Sazreva u junu. koje se dele na odvojene izdanke. a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Moling promis. Malina se razmnoţava korenovim reznicama. — Rodna sorta. purpurne boje i pogodni su za jelo u sveţem stanju i za preradu. a ni vrlo visoke temperature. Vegetacija poĉinje rano. Plodovi su ukusni. zato se izdanci odvajaju od matiĉnog dţbuna još u jesen i sade na odstojanju 1—1. Malinjak se Ċubri i mineralnim Ċubrivima. dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. trskom ili zemljom. Malinu moţemo gajiti dţbunasto i u špalirima. Plodovi su krupni. i preko 10000 kg po hektaru. purpurne sorte. Kod špalirskog oblika sa obe strane reda. Bere se ujutro posle rose i pred veĉe. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ţila koje se nalaze na dubini 20—25 cm. Dţbunje se veoma širi usled izbijanja izdanaka. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mestö (podrume ili nadstrešnice). Plodovi su ukusni. plod donose i izdanci iz tekuće godine. Spada u srednje-stasne sorte. a zatim tamnocrvene. Plod je nešto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. Plod maline je neţan i brzo se kvari. Daje priliĉno roda na vrhovima jednogodišnjih izdanaka i u oktobru. Malina traţi plodno zemljište i pozitivno reaguje na organska Ċubriva.5 m izmeĊu redova i 50—60 cm u redovima. po 2—3 kg/m2. a takoĊe je pogodan i za ĉuvanje u hladnjaĉama. najbolje rezultate postiţu. pošto su već dali rod. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. rodna je. Do cvetanja se zaliva jedanput. s obzirom na drugaĉije klimatske i druge uslove.Malina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Moling eksploit. mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoţute ili zlatne). Zlatna malina. ali bez sneţnog pokrivaĉa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od —18°C do —26°C. Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledeće godine obrazovale rodne granĉice. Jednorodna je. malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom. Dvogodišnji izdanci pošto donesu rod uklanjaju se. — Odliĉna je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve više širi u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). na primer. tamnocrvena bilardova i zlatna malina. Malinu svake godine treba Ċubriti stajnjakom ili kompostom. aromatiĉni i pogodni za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. — Spada u srednje rane sorte. Na jakim dţbunovima ostavlja se 12—15 jednogodišnjih izdanaka. ali u naroĉito povoljnim godinama moţe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 39 / 80 . Nega maline se sastoji u obradi zemljišta i uništavanju korova ĉim se on pojavi. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeĊu redova i zakopava do dubine 20—25 cm. vrlo brojne. Po boji se. Ima vrlo ši-rok areal rasprostranjenja. a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. pri dobroj nezi. Spada u jednorodne sorte. jer ne podnosi ni suviše niske temperature. uglavnom. ali joj najviše odgovaraju podruĉja s umerenom klimom. Zri vrlo rano i daje. Od sorti svetlo-crvene maline najznaĉajnije su maline eksploit. a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najviše odgovaraju. Kod dţbunastog oblika u središte dţbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci. crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g). Kultivisanje se vrši 4—5 puta za vreme vegetacije. a rano u proleće odgrće se i dţbunovi ispravljaju. U Uzbekistanu. koji se koriste za proizvodnju sadnica. Malinu je potrebno 12—18 puta zaliti. Tamnocrvena (stalnoraĊajuća. jer sazreva u drugoj polovini juna. Vilamet. — Ovo je takoĊe znaĉajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. Divlja evropska crvena malina i arktiĉka malina rastu i iza severnog polarnika. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). Iz pupoljaka ţila izbijaju izdanci. vilamet i gradina. Pre oranja unosi se 4—5 tona/ha zgorelog stajnjaka. Malboro. Sortiment maline se vremenom menjao. Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime. U Srbiji (Jugoslaviji). U pogledu rodnosti sliĉna je maling promisu. Na jednom mestu malina raĊa 8—12 godina. Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele. Izdanke za ţicu nije potrebno privezivati. Plodovi su tamnocrvene. pa se i preporuĉuju sledeće sorte: malboro. U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do — 35°C. Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba saseći.

Najbolje je oprašuju sorte: mesnata i slatka. Pogodna je i za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. U nešto većoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 8—10 kg po jednom dţbunu. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi. — Sazreva krajem maja. a i plod je manje aromatiĉan. Na dţbunu treba da ima 12—20 granĉica razne starosti. zlatne ribizle. — Ima crne i krupne plodove. Rodnost do 10 kg po dţbunu. Naime. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proširi i u drugim republikama SFRJ. Zato grane starije od ĉetiri godine valja ukloniti. Lišće nije mirišljavo. Ribizla se sadi na rastojanju izmeĊu redova od 2 m. koji se pojavljuju pri osnovi dţbuna. ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. Pri jakom porastu jednogodišnjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti pribliţno za 1/4. crvena i bela. drugo za vreme cvetanja. po 50 g/m2. Plodovi se mogu odrţati na dţbunu do kraja jula. veliĉini bobica. pojedine sorte groţĊa mogu se preko zime ĉuvati u specijalnim prostorijama još toliko VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 40 / 80 . ali slabo zameću plodove. od kojih su selekcionisane. a u redovima meĊu dţbunjem 1—1. veliki deo naše zemlje otpada na brdskoplaninsko podruĉje s većom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga — a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najviše pogoduju. rodnosti. koja se lako rastvara i ispira. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuĉuje prvenst-veno sledeće sorte ribizla: Uzbekistanska krupna ribizla. a plodovi su joj crni. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline. a isto tako se koriste i pri leĉenju bolesti srca i krvnih sudova. Postoje mnoge sorte crnih ribizla. koje se meĊusobno razlikuju po vremenu sazrevanja. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. Pri jesenjem Ċubrenju amonijaĉnu šalitru. U ove jame se stavija 8—10 kg zgorelog stajnjaka i 150—200 g superfosfata. nego plod crne ribizle. „Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd. sadrţe veliku koliĉinu vitamina C. Preimućstvo zlatne ribizle je u tome. U proleće rano kreće. zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi. izmeĊu drugih sorti. a u toku leta se tri-ĉetiri puta praši radi uništavanja korova i razbijanja pokorice. u Institutu Šredeka i sorte: mesnata. a samim tim najviše i forsiraju — sorte crnih ribizla. kompoti. U pogledu rodnosti sliĉna je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. što ona dobro raste na sunĉanim stranama njen list ne dobija oţegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dţbunu. Plodovi poĉinju sazrevati krajem raaja. veliki znaĉaj ima zalivanje. U Srbiji (Jugoslaviji) se najviše cene. krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama. vino. Pored pomenutih svojstava. bujne i rodne sorte. —TakoĊe spada u srednje rodne sorte. slatko. poreklu itd. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu širenja u Srbiji (Jugoslaviji). Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 12—14 puta. Ribizla se razmnoţava poloţnicama i razdvajanjem dţbuna Prorodi posle dve godine i dobro raĊa 10-15 godina. Radi ĉuvanja vlage dobro je da se zemljište okolo dţbuna mulĉira. Zemljište zasaĊeno ribizlama svake godine treba Ċubriti sa 50 g amonijaĉne šalitre i superfosfata. Ribizla se orezuje u jesen ili rano u proleće pre kretanja sokova. ostavljajući u zamenu ne više od 4—6 jednogodišnjih izdanaka. U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. Jedna polovina od ukupne koliĉine Ċubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u proleće posle cvetanja ribizla. To su vitalne. II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI SORTE GROŢĐA Pri izboru sorti za vinograd na okućnici teţi se da u vinogradu bude sveţeg groţĊa tokom tri-ĉetiri meseca. za neke sorte neophodno je unakrsno oprašivanje. S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaĉajnije sorte crvenih malina. širenju crne ribizle mnogo doprinosi to što u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. RIBIZLA Ribizla moţe biti crna. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja. purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) još nema dovoljno iskustva. Mesnata. Sem toga. dţem. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g).vegetacije. Sa sortama tamnocrvene. a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno širi. Pošto se ţile ribizle nalaze na dubini od 50—60 cm. Sem toga.5 m. uzbekistanska krupna i slatka. Zahteva oprašivanje. Gradina. List nije mirišljav. Orezivanjem treba prorediti dţbunove. duţini grozdova. Pri slaboj agrotehnici dţbunovi obilno cvetaju. Zemljište okolo ţbunova prekopava se u jesen i u proleće. i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. 7—8 g kalijeve soli i sa 8—10 kg zgorelog stajnjaka.

Najbolje rezultate daje ako se gaji špalirski sa dugom i mešovitom rezidbom. Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama. Kod nas se gaji mestimiĉno u Sloveniji. Peteljka je kratka i debela. soĉne. Dobre podloge su kober 5bb. Bobice su velike ili srednje veliĉine. šasla х berlandijeri 41b. Kratošija Domaća sorta. Hrvatskoj i Srbiji. crne boje sa izraţenim pepeljkom. dovoljno otporan na oidium i sivu plesan. Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na —22°C. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje izvrstan kvalitet. crna. Hrvatskoj i Srbiji. Oplodnja je redovna i potpuna. sok bezbojan. Oplodnja je normalna. na osrednje visokom i visokom stablu. Sok je bezbojan. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg groţĊa po ĉokotu. Srednje je otporan na plamenjaĉu. Dalmaciji i Makedoniji. Najbolje rezultate daje na visokom stablu. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Bolje sazreva na juţnim i jugozapadnim poloţajima. jugozapadni i jugoistoĉni poloţaj. Grozd je mali. a prema niskim temperaturama veoma dobra. Vinograd poĉne da raĊa već u drugoj ili trećoj godini posle saĊenja. Rana sorta. okrugle. Pokoţica je srednje debljine.vremena. daje dobre prinose. Kod nas se gaji u Istri. bez taĉaka. Bobice su sitne. Pupak je šiljast. kod zbijenog grozda jajaste. Kaberne frank Potiĉe iz Francuske. Cvet je hermafroditan. Najviše se gaji u Crnoj Gori. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identiĉna je sorti kaberne sovinjon. Ova sorta je pozna. teleki 8b. rodnost slaba. Valjkastog je oblika. Otpornost ove sorte prema plamenjaĉi i sivoj plesni je slaba. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postiţe se dobar prinos. na srednje visokom i visokom stablu. veoma retko rehuljav. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 41 / 80 . kratak. a pojedini vinogradari dobijaju i po 100—120 kg pa i više groţĊa po ĉokotu. Otpornost na niske temperature mu je dobra. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose. glatka. na kreĉnim i umereno suvim zemljištima. Gaji se u Crnoj Gori. Hrvatskoj i Srbiji. a pri dugoj i mešovitoj. bez taĉaka. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb. RaĊa redovno. Valjkastog je oblika i rastresit. Pokoţica je tanka ili srednje debljine. na sopstvenom korenu. Srednje je pozna sorta. sa izraţenim pepeljkom. Pozna sorta. sa dosta pepeIjaka. Pokoţica je tanka. okrugle. prema oidiumu dobra. Kišnih jeseni osetljiv je na sivu plesan. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. intenzivne boje. a prinosi su visoki. Cvet je hermafroditan. Sok je bezbojan. Najviše mu odgovara srednje kreĉno zemIjište i juţni. najĉešće zbijen i valjkast. Pokoţica je debela. teleki-8b i kober 5bb. SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA Vranac Domaća sorta. Bobice su male. Gaji se i nekalemljen. bez taĉkica. a kod nas se gaji u Sloveniji. Grozd je mali do srednji. tj. Po svim osobinama sliĉna je vrancu. Burgundac crni (burgunder) Potiĉe iz Francuske. Na plamenjaĉu je srednje otporna. a na oidium i sivu plesan slabije. plaviĉasto-crna. Peteljka je dugaĉka. zbijen. Vranac podnosi i dugu rezidbu i daje veći prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Game Poreklom je iz Francuske. Dalmaciji i Makedoniji. Najbolji kvalitet vina daje na kreĉnim i suvljim zemljištima i prisojnom poloţaju. Oplodnja je normalna i redovna. sa kratkom i ĉvrstom peteljkom. Kaberne sovinjon Potiĉe iz Francuske. Pupak je srednje izraţen. Cvet je hermafroditan. soĉne. neznatno jajastog oblika. Najbolje uspeva na umereno vlaţnim i umereno kreĉnim i plodnim zemljištima. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. okruglaste. Pogodne podloge su riparija х rupestris švarcman. Bobice su sitne. ĉvrste. a oselljiv je na oidium.

a prinosi su vrlo dobri. sa puno tanina. Vrlo je pozna sorta. okrugle. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjaĉu. Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na —16°C. Grozd je cilindriĉan. debela. SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 42 / 80 . Peteljka je kratka i zelena. Dobre su podloge koje podnose krševita zemljišta. Na plamenjaĉu. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b. SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA Prokupac Domaća sorta. Najbolje rezultate daje ako se gaji u špaliru na visokom stablu sa mešovitom rezidbom. Najviše se gaji u Srbiji i Makedoniji. a dosta otporan na niske temperature. plavocrne sa izraţenim pepeljkom. Najpogodnije zemljište je gajnjaĉa i kreĉna smonica. Vrlo je osetljiv na plamenjaĉu. Obiĉno se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica. Oplodnja je normalna i redovna. Prikladni su osojni poloţaji. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Bobice su srednje veliĉine. Sok je bezbojan. crna. Grodz je srednje krupnoće. Dobro podnosi suši. a takoĊe ne podnosi ni sušu. Na plamenjaĉu je osrednje osetljiv. srednje zbijen retko rehuljav. soĉne. Najbolje uspeva na plodnom zemljištu sa umerenom vlagom. Otporniji je na oidium i sivu plesan od obiĉnog gamea. Na gajnjaĉama se postiţu veoma dobri rezultati. Dobro uspeva i na ravniĉarskim terenima. a otporan na sivu plesan. Daje odliĉne i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. srednje zbijen ili zbijen. Sok je intenzivno crven. Pokoţica je tvrda. Cvet je hermafroditan. a kod nas se gaji u Sloveniji. srednje veliĉine. Pokoţica je tanka. Grozd je srednje veliĉine. kupast. Grozd je srednje krupan. a u bivšoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Plavac mali Predpostavlja se da je francuska sorta. zbijen. Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljištima. Ne trpi niska i vlaţna zemljišta. kao i u vinogradima Makedonije. malo pljosnate. Pogodna je za razne naĉine gajenja. Bobice su srednje veliĉine. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje bolji kvalitet. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. Peteljka i peteljĉica su zelene. Odgovara mu ţupski naĉin rezidbe. Cvet je hermafroditan. na kojoj se primenjuje duga ili mešovita rezidba. Pogoduje mu poloţaj okrenut jugu. takoĊe se mora rezati kratko. Oplodnja mu je normalna i redovna. jajaste. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Veoma je rodna sorta. Cvet je hermafroditan. Meso je soĉno i ĉvrsto. a u priliĉnoj meri i na niske temperature. Bobice su sitne do srednje veliĉine. Bobice su srednje veliĉine. ima izraţen pupak. Vrlo je pozna sorta. Dobro raĊa i pri kratkoj rezidbi. Peteljka je kratka i crvenkasta. Donosi plod na zapercima. Game bojadiser Potiĉe iz Francuske. oidium i sivu plesan dosta je otporan. Zahteva dugaĉku rezidbu. Cvet je hermafroditan. a prinos redovan. bez taĉkica. piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i juţnom Primorju. cilindriĉno-konusan. Prinosna je sorta. soĉne. meso dosta tvrdo. otporan je na oidium. okrugle. Oplodnja je normalna i redovna. Pokoţica je debela. na nekim ostrvima. Saperavi Bobice su mu tamnoplave. tamno plava sa izraţenim pepeljkom. Hrvatskoj i Srbiji. plavocrna sa mnogim taĉkicama i obilnim pepeljkom. srednje otporan na oidium. ĉesto raĉvast. sa izraţenim pepeljkom. Pozna je sorta. Oplodnja mu je normalna. Uspeva na umereno vlaţnim i slabo kreĉnim zemljištiraa.Merlo Potiĉe iz Francuske. Daje visokokvalitetno crveno vino. Najbolje prinose daje ako se gaji u špaliru ili ako se formira kordunica. srednje je zbijen ili nešto rastresitiji. Sok pri muljanju dobija nešto boje. Srednje je pozna sorta. Ako se formira kordunica. što je karakteristiĉno za ovu sortu. okrugle.

zeleno-ţuta. odrvenjena. zatim na krševitim i suvim zemljištima. Osetljiva je na plamenjaĉu i oidium. zbijen. Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim. Po svojim osobinama sliĉan je semijonu. Grozd je mali ili srednje veliĉine. na suncu ţuto-smeĊa. prinosna sorta. Cvet je hermafroditan. pepeljak je obilan. U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljištima umerene vlaţnosti. ali bolji kvalitet. Najviše odgovaraju juţni poloţaji. duguljaste. Muskat otonel (Mirisavka) Potiĉe iz MaĊarske. Naroĉito negativno reaguje na sušu u periodu intezivnog porasta bobice i u poĉetnoj fazi šarka. Peteljka je kratka. a ima je nešto malo i u Srbiji. Juţni poloţaji mu više odgovaraju od ostalih. prozraĉna. pupak je neizraţen. sa taĉkicama. dosta ili veoma zbijen. Pozna je sorta. neujednaĉene i okrugle. Semijon Potiĉe iz Francuske. brzo se širi i u juţnoj Srbiji. zelenoţuta. Oplodnja je normalna i redovna. Ako se kratko orezuje daje manji prinos. dosta zbijen. Pokoţica je debela. Najbolja su laka i srednje tešкa zemljišta. cilindriĉan. kod nas se najviše gaji u Sloveniji. ali podnosi i mešovitu rezidbu. pupak je slabo izraţen. okrugle ili neznatno jajaste. Poĉela se širiti po Makedoniji i na Kosovu. Peteljka je duga i tanka. Kod nas se gaji u Sloveniji. Pepeljak je obilan. Pokoţica je debela. Hrvatskoj i Srbiji. a na sunĉanoj strani bledorumenkastog preliva. prozraĉna. Pogodna je za gajenje na niskom. Najbolje rezultate daje na plodnim. Sovinjon (Muskatni silvanac) Potiĉe iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji. a veoma otporan na niske temperature. Pokoţica je ţiliĉasta. Dobra podloga je berlandijeri х riparija. debela. srednje visokom ili visokom ĉokotu. Na niske temperature je srednje otporna. Mestimiĉno se moţe naći i u Makedoniji i drugim krajevima. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 43 / 80 . piramidalan ili cilindriĉan. Bobice su male. a prinosi su visoki. kao što su razne kordunice. Voivodini a. Vrlo je prikladan za razvijene oblike ĉokota. a na suncu zlatno-ţuta. Oplodnja je redovna i normalna. Pepeljak je osrednji sa rĊastim taĉkicama. Cvet je hermafroditan. sok bezbojan. Najpogodniji su juţni poloţaji. Najviše se gaji u okolini Mostara. sa umerenom koliĉinom kreĉa. Traminac crveni Potiĉe iz Tramina u juţnom Tirolu. kupast. Dobre podloge su: berlanĊeri х riparija. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi. Sok je bezbojan. prozirna. cilindriĉan i najĉešće s jednim krilcem. a u zbijenog grozda neznatno jajaste. Hrvatskoj i Srbiji. Peteljka je kratka. Srednje pozna sorta. umereno vlaţnim i umereno kreĉnim zemljišlima. Cvet je hermafroditan. a kod nas se gaji u Sloveniji. zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruĉju Metkovića i Imotskog. a zadovoljavajuće otporna na sivu plesan. ponekad raĉvast. Bobice su sitne. Cvet je hermafroditan. peteljka je kratka. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Hrvats-koj. Oplodnja je normalna i redovna.Ţilavka Domaća jugoslovenska sorta. Srednje je otporan na plamenjaĉu i sivu plesan. Rizling italrjanski Potiĉe iz Francuske. a prinos nizak. a otporan na niske temperature. Pupak veoma izraţen. Ima pokušaja da se gaji i na uţem podruĉju Srbije. Pogodan je skoro za sve naĉine gajenja. kratak i zbijen. Oplodnja je redovna i normalna. okrugle. poluodrvenjena. a kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). Srednje je otporan na bolesti. zelenoţuta. Bobice su srednje veliĉine ili velike. Pokoţica je dosta debela. Polen autofertilan i interfertilan. Duga ili mešovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice. Grozd je mali. u poslednje vreme. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Srednje je pozna sorta. teleki 8b i kober 5bb. protkana sitnim ţilicama. posuta pepeljkom. Bobice su male. Sa stanovišta proizvodnje najprikladnija je duga ili mešovita rezidba. a prinosi srednji. Redovno raĊa. nije razgranat. Plodna i srednje plodna kreĉna zemljišta sa umerenom vlaţnošću su najpogodnije za ovu sortu. Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). crvenkasta. a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduţene. plodna i ocedna. Na sušu je otporan.

Pupak je slabo izraţen. a vrlo dobro podnosi mešovitu rezidbu. sa blagim mirisom muskata. Grozd je srednje veliĉine. lakim. a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja. slabo prinosna sorta. voštano-ţuta. Srednja teţina grozda je 200—250 g. posuta pepeljkom. Otpornost na niske temperature još je dosta slaba. okrugle. Najbolje rezultate daje na plodnim.Cvet je hermafroditan. srednje zbijen. Kardinal Poreklom je iz Kalifornije. Šasla crvena VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 44 / 80 . izduţen. Pokoţica je ĉvrsta. cilindriĉan. zelenkasta ili zelenkastoţuta. Oplodnja je normalna i redovna. a ponekad neznatno deformisana. Rodnost je neredovna. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. pokoţica je tanka. sa obilnim pepeljkom. a na sivu plesan manje. bez taĉkica. a na niske temperature srednja. Bobice su velike i jajolike. Sok je bezbojan. crvena ili crvenkasta. a prinosi srednji. Makedoniji i u Hrvatskoj. Pokoţica je dosta ĉvrsta. nije zbijen. Juţna i jugozapadna strana joj više odgovara. Dosta dobro raĊa ako je kratko orezana. Rana je sorta. Sok je muskatnog mirisa. srednje duţine. Grozd je mali ili srednje veliĉine. sa kratkom peteljkom. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. sa dosta jakom pokoţicom. Dobro reaguje na Ċubrenje. Dosta dobro raĊa ako se kratko oreţe. Uspeva na raznim zemljištima. Bobice su srednje veliĉine. bez taĉkica. Veoma rana sorta. daje dobar rod pri unošenju azotnih i fosfornih Ċubriva. Sok je veoma sladak sa izraţenim muskatnim mirisom. Srbiji i Hrvatskoj. bez taĉkica. Otporna je na mrazeve. Bobica je vrlo velika. Pupak je normalno izraţen. Kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj. Rkaciteli Bobice su zelenkasto ţute. Na oidium je dosta otporna. zbijen. Najbolje su juţne i jugozapadne strane. Vrlo dobra vinska sorta. Srednje pozna sorta. protkana ţilicama. sa bobicama jednake veliĉine. ali bolje rezultate daje na plodnim. cilindriĉan. Pogodna je mešovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Oblik mu je cilindriĉan ili cilindriĉno-konusan. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim. propusnim zemljištima. Srbiji i Sloveniji. Grozd je velik ili veoma krupan. Ne podnosi veliku vlagu. Pogodna je za razne naĉine gajenja. Bobica je srednje veliĉine i okrugla. prozirna. Na plamenjaĉu je slabo otporna. bez taĉkica. Cvet je hermafroditan. Zadovoljavajući prinos daje samo sa dugom rezidbom. Više joj odgovara srednje visok i visok ĉokot. propusnim i dovoljno toplim zemljištima. okrugla. ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljištima. ţuto-zelena (sa sunĉane strane zlatnoţuta) srednje prozraĉna. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna. RANE STONE SORTE Bela šasla Potiĉe iz Francuske. odnosno razni oblici kordunica. Pri hladnom i kišovitom vremenu slabo se oploĊava. Na peskovitim zemljištima takoĊe daje dobre rezultate. NAJVAŢNIJE STONE SORTE Carski biser (julski muskat) Potiĉe iz MaĊarske. Sazreva krajem jula. a podnosi mešovitu i dugu rezidbu. duţi nego širi. Srednje prinosna sorta. Otpornost na bolesti je slaba. Uspeva na raznim zemljištima. Bobice su srednje veliĉine ili male. Cvet je hermafroditan. Kod nas se najviše gaji u Srbiji. kratak. Oplodnja je normalna i redovna. Pokoţica je srednje debljine. Cvet je hermafroditan. Cvet je hermafroditan. Sok je izrazitog muskatnog mirisa. Sazreva nekoliko dana pre šasle. boje je ţutozelene. razgranat. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna. Kraljica vinograda Potiĉe iz MaĊarske. a sa sunĉane strane ima rĊaste taĉke i polja. propusnim i toplim zemljištima. Juţni poloţaj je najbolji. a mestimiĉno i u ostalim republikama. okrugle. gaji se u mnogim vinogorjima. posuta obilno pepeljkom. Oplodnja je normalna i redovna. Grozd je mali ili srednje veliĉine. konusan ili cilindriĉno-konusan. pupak nije izraţen. veoma je rana sorta.

Pokoţica je srednje debljine. Daje dobre prinose na srednje plodnim. Pokoţica je tanka. odnosno ćilibarţutu boju). Cvet je hermafroditan. Oplodnja je normalna i redovna. propusnira i toplijim zemljištima. Pokoţica je ĉvrsta. Grozd je veliki. POZNE STONE SORTE Italija Potiĉe iz Italije. jajaste. rastresit. a moţe se naći po neki ĉokot i u Srbiji i Hrvatskoj. Bobica je velika. Peteljka je duga. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba. Srednje pozna sorta. Vrio je prinosna sorta. Pogodnija je mešovita ili duga rezidba na srednje visokom i visokom stablu. zelenoţuta. Grozd je srednje veliĉine ili velik. krilast. zelenoţuta (na sunĉanoj strani dobija zlatnoţutu. Cvet je hermafroditan. Najbolje rezultate daje na plodnim. Osetljiva je na perenosporu i oidium. Oplodnja je normalna i redovna MeĊutim. Dosta je otporna na sušu. pogodnije su juţne i jugozapadne strane. Sok je bezbojan. Na niske temperature je srednje otporna. posuta je pepeljkom. prozraĉna. Pošto je pozna sorta. Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba na povišim i razvijenijim oblicima ĉokota. duguljasta. bolje se oploĊava polenom drugih rodnih sorti. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. Oplodnja je normalna i redovna. Prinos je manje-više redovan. Vrlo prinosna sorta. a izuzetno i rehuljav. rastresit i dosta rehuljav. Po svim svojim karakteristikama moţe se uporediti sa belom šaslom. Na ravnim terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunĉavanje bilo maksimalno. Cvet je hermafroditan. BESEMENE SORTE Sultanija (kišmiš beli) Potiĉe iz prednje Azije. Cvet je morfološki hermafroditan. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike. Kod nas. Grozd je velik. sa obilnim pe-peljkom. Sok je bezbojan. gaji se u svim vinogorjima. i to najĉešće zajedno s belom šasloma. normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rĊastim taĉkicama. izduţene. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. razgranat. Zimsko belo Gaji se ti Makedoniji. umereno vlaţnim. konusan. rastresit. plavocrna. Grozd je krupan. elipsaste. u Srbiji (Jugoslaviji). jajasta. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan. bez taĉkica i bez izraţenog pupka. propusnim i toplijim zemljištima. debela. Bobice su srednje veliĉine ili nešto krupnije. Najbolji prinos daje ako se mešovito ili dugo reţe. Pošto kasno sazreva. ĉesto krilast. a na sivu plesan je dosta otporna. Srbij'i i Hrvatskoj. Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. zatim mestimiĉno u Dalmaciji. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan. najĉešće konusan. juţna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju. Bobice su velike. Najbolji oblik ĉokota u Makedoniji je odrina. Vrlo je pozna sorta. sa sitnim rĊastim taĉkicama. bez semena. jednake veliĉine. Kod nas se gaji nešto manje u Makedoniji. U juţnim krajevima daje odliĉne rezultate na pergoli tendoni. U nas se najviše gaji u Makedoniji i Srbiji.Potiĉe iz Francuske. Mlado lišće je osetljivo na koncentrovanu bordovsku ĉorbu iznad 1%. Mesti-miĉno se gaji i u podruĉjima drugih repubiika. jajaste. Prikladniji je za više i razvijenije oblike ĉokota. izriĉito muskatnog mirisa. Bobica je mala do srednje veliĉine. Dugom i mešovitom rezidbom daje najbolje rezultate. a sa sunĉane strane ćilibar-ţuta. Pozna je sorta. posuta je sitnim taĉkicama i pepeljkom. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 45 / 80 . nalik na urmu. drvenasta. Vrlo prinosna sorta. Bolji kvalitet groţĊa se dobija na juţnoj i jugozapadnoj strani. ţutozelena. srednje zbijen iii rastresit. cilindriĉno-konusan. Najbolje uspeva na umereno plodnim. Oplodnja je normalna i redovna. propusnim i suvljim zemIjištima. vrlo je prinosna sorta. Podnosi i zalivanje. Srednje je pozna sorta. SREDNJE-POZNE STONE SORTE Muskat hamburg Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji. Sok je bezbojan i bezmirisan. muskatnog mirisa. Pokoţica je debela. manje-više jed-nake veliĉine. Afuz-ali Potiĉe iz prednje Azije.

Grozd je srednje veliĉine ili veliki. zeleno-ţuta ili zeleno-ćilibarna. Vrlo je pogodno za decu. rezidbu nazivamo srednjom. već samo troše hranu i time ometaju razvitak dubinskih ţila. naziva se izdanak. Moţe se iskoristiti još i za sušenje ili za preradu u vino. s retkim sitnim crnim taĉkicama. belanĉevina. Bobice su sitne. Perlet Nova. dobro podnosi prevoz. Rodna loza i ĉvor zamene nalaze se na istoj višegodišnjoj lozi i nazivaju se rodni ĉvor. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. koji dostiţu porast od 5—10 m duţine. koje su beznaĉajne za ishranu ĉokota. a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. Mlade ţile i ţilice usisavaju iz zemljišta vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima. zbijen ili rastresit. Boja bobica je ţutozelena. Lastari su jednogodišnji izdanci i sastoje se od ĉlanaka i kolenaca. Zbog toga joj najviše odgovara visoko stablo tipa kordunice. Ponekad se loza orezuje na samo 2—3 okca. na kojima se tokom rasta razvija lišće. ovi lastari se nazivaju ĉvorovima zamene (sl. ili pergola tendona. a ukoliko se proreĊuje cvasti i grozdovi. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa. dobiju smeĊu boju i tada ih nazivamo lozom. Na dubini od 20—25 cm razvijaju se boĉne. Na ovim granama rastu jednogodišnji izdanci. cvetovi. Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ţile. Na zelenim VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 46 / 80 . besemena stona sorta iz Kalifornije. rašljike. Vrlo dobro reaguje na Ċubrenje. Zavisno od strukture zemljišta i dubine podzemne vode. Kada je zametanje bobica normalno. razgranat. Površinske ţile nemaju znaĉaja za ishranu biljaka jer su suviše plitke i brzo se sasuše ĉim naiĊe period suše. Nadzemni delovi ĉokota Iznad površine zemljišta. Srednje prinosna sorta.Pokoţica je debela. na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava ĉokota na kojoj se dalje nalazi višegodišnja i druga loza u obliku takozvanih rukava. takvu rezidbu nazivamo dugaĉkom. cilindriĉan ili neznatno konusno-cilindriĉan. veoma rana. a ako se pojavi na staroj lozi. u severnim krajevima na zemljištima s plitkom podzemnom vodom glavne ţile se razvijaju na dubini od svega 40—60 cm. zato i treba pospešivati njihov razvitak sasecajući površinske ţile. Za ishranu ĉokota nemaju veći znaĉaj ni srednje ţile jer i sloj zemljišta u kome se one pruţaju leti ĉesto ostaje bez vlage. Grozd je veliki. Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i više okaca. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. zaperci. masti itd. Najprikladnija je duga rezidba. Površinske ţile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod površine zemljišta. U jesen ovi zeleni izdanci. 20). upija iz zemljišta vodu i u vodi rastvorene hranljive materije kojim se biljka hrani i sakuplja i ĉuva rezervne materije u obliku skroba. Koren Koren ĉokota uĉvršćuje biljku za tlo. ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI Ĉokotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. postaju srednje veliĉine. a ukoliko se na lastaru ostave samo 4—5 okca rezidba je kratka. izduţen. okca i grozdovi. Glavni delovi ĉokota su koren i stablo. pa i više metara. odrvenjavaju. s porastom ĉokota — koso i naniţe. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ţila starih više godina i mladih ţila i ţilica. Nizak ĉokot nije prikladan. Pupak je izraţen. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ţile. naziva se jalovak. Pozna je sorta. koje u poĉetku rastu horizontalno a docnije. zalivanje i proreĊivanje cvasti ili grozdova. jer nema semenki. razliĉita je i dubina do koje prodiru glavne ţile. GroţĊe je vrlo prijatno za jelo. srednje ţile. Zametanje bobica je neredovno. moţe dati veoma dobre prinose. Prinos je neredovan. ako se ostave 8—12 okaca. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. dok se u juţnim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljištima pruţaju i do dubine 2 do 4. da bi iduće godine od njih dobili jake lastare. koju onda preuzimaju glavne ţile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. na nestrukturnim i zbijenim zemljištima glavne ţile se takoĊe ne razvijaju duboko. jer su niţa okca nerodna. Inaĉe. Ako lastar izraste ispod glave ĉokota. Na tim rukavima nalaze se grane razliĉite starosti. obiĉno sa dva krila. Sazreva 5—7 dana posle julskog muskata. Najbolje odgovara visoki ĉokot sa dugom rezidbom.

Cvasti. Za ovu svrhu se zemljište u prporištu bagovremeno priprema. kako je ova loza stradala od filoksere. ali neke sorte imaju funkcionalno ţenske cvetove sa besplodnim polenom. a najĉešće i najviše radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno. na toj duţini lastar treba da ima najmanje 5—8 upotrebljivih okaca. što zavisi od sorte. to su vinogradi poĉeli da se podiţu kalemljenjem domaće pitome loze na podloge otporne prema filokseri. PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE Vinova loza se razmnoţava vegetativnim putem — neoţiljenim i oţiljenim reznicama i kalemljenjem. bikone (šasla napoleon) i crveni drenak. a za prporke samo radi podizanja vinograda na ţivom pesku. Za podizanje vinograda na ţivom pesku reznice takoĊe moraju da budu zdrave. pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni. pa se pretvaraju u spavajuće pupoljke. zato ove sorte. koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm. semenom. za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao oprašivaĉ pogodna je sorta zimsko belo. U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaĉetak budućih izdanaka. sluţe za proizvodnju prporaka. Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli. duţine 50 cm. koristi se samo u nauĉno-istraţivaĉkoj sluţbi radi stvaranja novih plemenitih sorta. drugog i trećeg reda. obiĉno u drugoj polovini marta. Lastar se obiĉno razvija iz glavnog. u odreĊenim agro-ekološkim uslovima. Cvet. pa se odsecaju do osnove. Tako. Za oprašivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ĉije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa ţenskim tipom cveta. a reznice II klase. tako da imamo pojavu od 2—3 izdanka (dvojna. Reznice za lozne podloge se skidaju s matiĉnih ĉokota obiĉno u jesen. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara ĉiji je preĉnik veći od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. i generativnim putem — semenom. 21). gde ne postoji opasnost od filoksere. Cvet ima pet prašnika i tuĉak. U proleće. MeĊutim. Obrazuju se na kolencima lastara i sluţe za uĉvršćivanje vinove loze za naslone. centralnog pupoljka (sl. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 47 / 80 . oni zarašćuju. Cvetovi vinove loze su dvopolni. Do pojave filoksere u Jugoslaviji. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matiĉnim vinogradima posebno gaje lozne podloge. ĉauš. Razvijena cvast ima oblik konusa. U jesen okce se pokriva Ijuspama smeĊe boje natopljenim smolastom raaterijom. trojna). kruţnog oblika. Od vinskih sorti funkcionalno ţenski tip cveta ima blatina i bagrina. a prporci loznih podloga u cilju podizanja matiĉnjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ĉega se kaleme na zeleno. rašIjika i cvasti. reznice se prpore. Formiraju se u zimskim okcima. moraju oploditi polenom neke druge sorte. izbijaju lastari ili zaperci. Rašljike. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim ĉlancima preĉnika 6 do 12 mm. Za ovu svrhu se biraju zdravi. direktno rodnih hibrida i loznih podloga. Porle oploĊenja cvetova.izdancima iz okaca. Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu. Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili više cvetova. Sastoji se od pet ĉašiĉnih i isto toliko kruniĉnih listića. Duţina ovih reznica treba da se kreće od 80 do 120 cm. bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte. listova. i dva za zamenu. na primer. Za bolje oprašivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red ĉokota zasaĊuje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom. dobro razvijene i zrele. Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoţavanje vinove loze. U osnovi zaperaka zameće se glavno okce. dobro razvijeni i zreli lastari. Duţina ovih reznica treba da je 40 cm. koja se nalaze u pazuhu lista. Ove reznice sluţe uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema filokseri. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i boĉnih izdanaka prvog. Reznice I klase sluţe za kalemljenje. Reznice domaće loze se skidaju sa matiĉnih ĉokota takoĊe u jesen. da bi zametnule plod. vinogradi su se podizali od domaće pitome loze. Ovaj poslednji naĉin razmnoţavanja. a posebno domaće sorte pitome loze. kao i u Evropi. a od stonih sorti madlen anţevin. Tuĉak se sastoji od plodnika i kratkog stubića sa ţigom. U Jugoslaviji se prporci domaće loze proizvode u većim koliĉinama samo u cilju podizanja vinograda na ţivom pesku. Ovi poslednji su meĊusobno srasli i zelene su boje. Kako reznice domaće loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopiće i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi oštetili.

Zategne se kanap i pobijaju koĉići na mestima gde treba da se zasadi kalem. Da do toga ne bi došlo kalemovi se do saĊenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlaţnim krpama ili slamom. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada. da ne bi neravnine smetale ravnomernom zalivanju. Sadnju obavljaju dva ĉoveka: jedan nasipa na dno jame malo trošne zemlje od gornjeg sloja zemljišta. bobice su sitne i kisele. 22). Zatim se unose Ċubriva: 6—8 kg/m2 stajnjaka. Nije preporuĉljivo ostavljati kalemove ĉak ni na kratko vreme nepokrivene. 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. Posle pripreme zemljišta obavlja se razmeravanje. Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preĉniku od oko 50 cm i do 70 cm dubine. već dobrom i plodnom zemljom. Ali najveći i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlaţnim i livadskim zemljištima. zemljišnih uslova i sistema formiranja ĉokota. pri dubini podzemnih voda od 1. Na ravnom zemIjištu redovi se usmeravaju od juga prema severu. prilikom odgrtanja sadnice. Priprema zemljišta Pred samu sadnju loze zemljište se dobro poravna. pa tek onda na nju ţile kalemova. U ovom sluĉaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim šljunkom. od njih se izdvajaju 2 najjaĉa i orezuju na 2 — 3 okca. kod sistema tunela sa Iuĉnim oblikora i kod poboljšanog sistema pergola rastojanje izmeĊu ĉokota u redu treba da je 2 — 2. male koliĉine zgorelog stajskog Ċubriva i vode. u obliku humke. a jaĉe — više. a ostali se uklanjaju (sl. kao i na zaslanjenim zemljištima. Na šljunkovitom zemljištu dubina jame povećava se i na 80 — 100 cm. Kod zasenjene vinove loze rod je mali. Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doĊe na same ţile. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati sveţi stajnjak. pored svake sadnice se pobije koĉić da bi u proleće. bile vidnije. zbog ĉega se umanjuje procenat primanja. u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka. Kod špalira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeĊu redova treba da je 2 m. Dubinu saĊenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 2—3 cm iznad površine zemljišta. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao sunĊer) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi.5 m. a donji na drugu. Na zdravim kalemovima se skraćuju ţile: slabije ţile se skraćuju manje. Rastojanje meĊu redovima i izmeĊu ĉokota u redovima utvrĊuje se zavisno od sorti sadnog materijala. jer bi inaĉe voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omogućila postepeno i dovoljno natapanje zemljišta. dok se natrule ili oštećene ţile potpuno uklanjaju. Zemljište se rigoluje na 25 do 30 cm a još bolje na dubinu 50—60 cm. naroĉito sitne. Na siromašnim zemljištima (šljunkovito) ostavlja se manje rastojanje. Osnovne ţile posle skraćivanja ne treba da budu kraće od 5 niti duţe od 12 cm. Ako kalem ima dva lastara njih orijentišemo u pravcu reda. Kada se 3/4 jame zatrpaju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 48 / 80 . a potom se nagrće zemlja iz niţih slojeva. kod sorti sa bujnim porastom —veće. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omogućuje dobro natapanje zemljišta pri zalivanju. Radi boljeg primanja i brţeg porasta kalemova vinove loze pri saĊenju na siromašnom zemljištu. zatim se vade i pregledaju. radi boljeg formiranja osnovnog oblika ĉokota i lakšeg rada. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu. kod špalira sa kosom pergolom 3 m.PODIZANJE VINOGRADA Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Ţile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u teĉnost-smeše od gline. Kod jesenje sadnje posaĊene ĉokote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 20—25 cm. Vreme i naĉin saĊenja vinove loze Vinovu lozu moţemo saditi u jesen i u proleće. razreĊujući ţile u sve pravce. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. Vinova loza moţe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i šljunkovitim zemljištima. Ako kalem ima nekoliko lastara. pošto se ţile brzo suše. SaĊenje vinograda Pred sadnju oţiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu drţe nekoliko ĉasova. U ovom sluĉaju. pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama. Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom.5—2 m. Na ovako duboko rigolovanom zemljištu vinova loza ranije prorodi i bolje raĊa. a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm. a drugi namešta na nju kalem.

posle toga se zemljište izmeĊu redova prekopava na dubinu 18—20 cm. Kod siromašnog zemljišta prve godine se u junu unosi po 10—12 gr amonijum nitrata na 1 m2. kao i kod oţiljenih kaleraova. 23). NEGA MLADOG VINOGRADA Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju. sipa se kofa vode. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeĊu redova se mogu sejati neke jednogodišnje kulture. ali nadalje pri dobroj nezi — razvijaju se skoro kao i oţiljeni kalemovi. dok se okca. Radi toga se uzimaju reznice 1. a oko tek posaĊenih biljaka naprave mala polukruţna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 20—25 cm. Posle nabijanja zemlje. I u ovom sluĉaju se 2 okca ostavljaju iznad površine zemljišta.5 m duţine. Za ovakav naĉin navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda. Ako se ĉokoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemoguće sprovesti vodu kanalima. Prve godine po saĊenju reznice donekle zaostaju u rašćenju. U ovom sluĉaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 50—70 cm duţine. Prilikom saĊenja treba strogo paziti da se kalemovi sade taĉno po redovima. Sadnja se moţe obavljati dugaĉkim reznicama u obliku obruĉa. Dva-tri dana posle zalivanja zemljište treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uništi korov. Đubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjište natopi u sloju od 80—100 cm. na odstojanju 50 cm od ĉokota naĉine brazde.0— 1. na vrh reznice iznad površine zemljišta se nagrće sitna zemlja u obliku omanje humke. julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. Nega posaĊenih reznica treba da je bolja i paţljivija. zatim jamu popuniti zemljom i obilno zaliü. visina humke je 10—12 cm. U jesen se po površini rastura stajnjak u koliĉini 3— 4 kg / m2. Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 10—12 puta. vlaţno i smoniĉavo onda 3— 5 cm iznad najvišljeg okca reznice. Na dno jame nasipa sa zemlja pomešana sa zgorelim stajnjakom. obradi zemljišta i Ċubrenju. Svaki ĉokot se zaliva sa po 2—3 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 49 / 80 .zemljom. junu. nego kod kalemova. pošto se one slabije primaju. koja će ostati ispod površine zemljišta. pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obruĉa i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. Navodnjavanje se obavlja brazdama — natapanjem zemljišta. Pred sadnju na 2—3 dana reznice se drţe u vodi. Bostan je najpogodnija kultura za ovu svrhu. Samo pri pravilnom sprovoĊenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem ĉokota moţemo oĉekivati da mladi vinograd brzo prorodi. zatim se u aprilu zaliva tri puta. posle ĉega se zemljište prerilja ili duboko prekopa. posle toga se jamić do vrha ispuni zemljom. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saĊenja. ĉija visina zavisi od tipa zemljišta: ukoliko je zemljište lako ili peskovito. Na šljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 16—18 puta. I reznice se takoĊe sade tako da najmanje 1—2 okca ostanu iznad površine. predhodno otklanjaju. Pre pojave jaĉih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajući humke visine 20—25 cm. a ako je zemljište teško. Vinograd moţemo podizati i reznicama. u maju. zalivanje se obavlja ruĉno. koje su skinute s donjeg dela lastara s komadićem dvogodišnjeg drveta.

Posle odgrtanja ĉokota u proleće krajem marta zemljište se prekopava na dubinu 20—25 cm. a oni koji leţe na zemlji dobijaju neprijatan ukus. IzmeĊu redova se moţe i narednih godina. u novembru ili februaru obavlja se i tzv. Ovaj sistem pruţa i bolje uslove za osvetIjavanje ĉokota: grozdovi se rasporeĊuju po površini zemljišta. U prvoj godini porasta ĉokota vinove loze najveću paţnju treba usmeriti na najbrţe formiranje osnovnih krakova kordunica. Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8. Ponekad se nameštaju dva-tri ovakva naslona. što ubrzava nagomilavanje šećera. Definitivna rezidba se sprovodi u proleće. koji se pobijaju pored ĉokota suprotno jedan drugome namešta se motka i na nju priĉvršćuju matiĉni krakovi kordunice. Za zimu vinova loza se ne zagrće. Ovo se ĉini da bi se loza malo odigla od tla. Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 5—6 okaca. U proleće se pristupa formiranju ĉokota. Gajenje vinove loze uz drvo. druge godine pored svakog ĉokota treba pobiti dva koĉića sa preĉkama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. a u trećoj godini na 6. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeĊuje se šest-sedam ĉokota. zimsko zalivanje.U jesen. jer omogućuje brţe punjenje dubokih jarkova velikim koliĉinama vode. a meĊu ĉokotima u redovima 2—3 m. U trećoj godini u vinogradu se formiraju špaliri. Ĉokoti se razmeštaju duţ bankina na odstojanju 2. nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. ako je porast ĉokota nedovoljno jak. Ovaj sistem omogućuje veliku rodnost. Ĉokoti su na visokim zemljanim bankinama izmeĊu kojih su rovovi dubine 1 m. Sem toga.8 m. koje se sastoje od 2 štafle nameštene na koĉevima duţ ĉokota i popreĉnih letava. Ako ima stajnjaka. na kojima će biti rasporeĊena rodna loza. Poneki put se ispod krakova kordunica nameštaju podupiraĉi: na dva rakljasta koĉića. mogu se popuniti prazna mesta u vinogradü oţiljenim kalemovima. Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lučnog oblika Kod kulture na tunelskom luĉnom naslonu ĉokoti se razmeštaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeĊu redova 4 m. Ċubri se sa 20—25 g amonijum nitrata po 1 m2. Pored toga cvetovi se slabije oprašuju i zbog toga su grozdovi rehuljavi. Stubovi su meĊusobno povezani popreĉno postavljenim letvama tako da imaju izgled rešetkaste stelaţe na kojima se nalaze kraci kordunica. kada moţemo odrediti donekle i rodnost. a ima izgleda da će i zima biti blaga. koji u ovom sluĉaju liĉe na leţeće lestvice. Širina bankina je 5—6 m. gajiti bostan ili neko povrće. Za njegovo drţanje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. dobijaju veću koliĉinu toplote. Kod horizontale pergole stablo moţe biti i do 2 m visoko. Da bi se mlada loza zaštitila od izmrzavanja. treba je do treće godine zagrtati pre pojave jaĉih mrazeva. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice. vinograd se Ċubri pojaĉanim dozama Ċubriva i povećava se broj zalivanja. a širine 2 m. Posle rezidbe. Nedostaci sistema su u tome što prolećni mrazevi ĉesto oštećuju vinovu lozu. a u jesen 25—30 g/m2 superfosfata i 3—4 g/m2 kalijeve soli. mladi vinograd se orezuje. ĉesta pojava bolesti zbog nemogućnosti dobre zaštite. onda je umesto mineralnih Ċubriva najbolje dati 3—4 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka. ĉime se poboljšava cirkulacija vazduha i spreĉava da grozdovi dodiruju zemlju. Radi boljeg razvića ĉokota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljišta. na kojima leţi ceo ĉokot. kao i prve. kad opadne lišće. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groţĊa. Grozdovi kod ovog naĉina slobodno vise na dole. a oteţana je i borba s bolestima i štetoĉinama. Ĉokoti se formiraju na visokom stablu sa 5—6 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljištu. Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po površini zemIjišta. Ako je vinograd posaĊen na siromašnom zemljištu i zakašnjava u porastu. štete od ptica i jako oteţana berba groţĊa. Preimućstvo ovog sistema je u tome što pojednostavljuje navodnjavanje vinograda. ukoliko je jesen lepa i topla. SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okućnicama se primenjuju sledeći sistemi gajenja ĉokota vinove loze. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 50 / 80 . a kad lastari ojaĉaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaţama. Kod mladih ĉokota pred zimu se skidaju lastari sa stelaţa i zazimljuju-pokrivaju zemljom. U tom cilju. Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi. Pergola — kosa i horizontalna Kod kose pergole stablo ĉokota je nisko ili ima visinu 50—70 cm.

Usled skraćivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniţava pa je nakon 3—4 god. jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova. ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog. brţe prorodi i dobro raĊa. gvozdeni. Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od ĉokota postavljaju stubovi na koje se zateţe ţica. armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji deo od gvoţĊa ili betona. svake godine nuţan je remont lukova i kolja. Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom ţicom. Visina stubova kod vertikalnog špalira je 3 m. a kraj ove ţice se izvodi na površinu i povezuje sa stubom. a deo stubova koji će biti u zemlji i 15 20 cm iznad površine zemljišta. treba zamenjivati novom. Na krajnjim stubovima ţica se uvrne. Blagodareći svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groţĊa. Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 60—70 cm. Za podupiraĉe sa unutrašnje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. pa se jama zaliva betonom (5 delova šljunka i 1 deo cementa). širine 30—40 cm i u nju se namešta stub duţine 3. Debeli kraj ovih motki se zaoštrava i pobija u zemIju na odstojanju 30—50 cm od ĉokota i 60—100 cm izmeĊu kolaca. profilisanog gvoţĊa i sl. Stubovi kod špalira obiĉno su drveni. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka preĉnika na debljem kraju 8—10 cm. Pred postavljanje sa stubova se skida kora.5 m. Radi povećanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi. kao što je to na slici 25 prikazano. naslon ima izgled galerije. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja. Posle nameštanja stubova duţinom redova treba što jaĉe zategnuti ţicu pomoću specijalnog oruĊa ili klešta. što ĉokoti imaju veliku površinu za svoje razmeštanje na lukovima. zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. treba premazati smolom. Kad se pogleda. komadi cevi) ili od armiranog betona. Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema. Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj popreĉnih i uzduţnih motki. Ĉokoti vinove loze razmeštaju se izmeĊu dva luka.Ĉokoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podsećaju na galerije. da ne bi brzo trulio. opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 °C. Kod nameštanja drvenih stubova na krajevima reda postavljaju se direci preĉnika 10—12 cm. kosi i špalir u obliku jasala. pa se kolje mora ili menjati ili skraćivati. Stubovi se u redovima rasporeĊuju na rastojanju 8 m. ali moţe dobro posluţiti i drugo drvo.5 m. a to omogućuje da se lišće bolje osvetljava suncem. tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. što je vrlo vaţno za bujne sorte. a na središnjim stubovima uĉvršćuje klanfama ili ekserima u obliku luka. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi. sem toga. Za uĉvršćivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm. Za ovu svrhu se moţe upotrebiti i svrdlo. Popreĉne motke se vezuju za kolje prućem. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ţice. tako da na 100 m2 moţemo posaditi 10 ĉokota. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. kod kojih je donji deo od gvoţĊa (šine u obliku I. Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju). dok su grozdovi dobro zaštićeni od sunĉevih opekotina. ĉiji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 51 / 80 . Prvi popreĉni red motkica je na visini 50—70 cm od zemlje. Vertikalni špalir Ovaj naĉin razmeštanja ĉokota vinove loze na podupiraĉima smatra se najboljim. Visina stubova je 2. Za špalire se upotrebljava ţica 2—3 mm debljine. tako da dobijemo 6—7 redova. Rastojanje izmeĊu redova iznosi 4 m. Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengerišu. Najbolji je onaj špalir koji odgovara lokalnim ekološkim uslovima. Raĉuna se da je za površinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za popreĉne redove. Naslon za vertikalni špalir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ţice zategnutih meĊu njima. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog ĉokota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. Duţina ovih trajnih delova je 1.5 m. a gornji u zasek na stubu na visini 1 m.5 m. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju popreĉnim motkama ili letvama preko kojih se zateţu ĉetiripet redova ţice. Preimućstvo ovog sistema sastoji se u tome. a druga na suprotnu stranu. Vinova loza na špaliru se dobro razvija. a u sredini na odstojanju 7—8 m postavljaju se direci preĉnika 6—8 cm. a kod kosog 3. Postoji nekoliko oblika špalira: vertikalni. a gornji deo od drveta. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 4—5 cm.

Kod vertikalnih špalira stavlja se 4 reda ţice: prvi red na visini 40—50 cm od površine zemljišta; drugi na 40—50 cm iz-nad prvog reda; treći i ĉetvrti red takoĊe. Kod jakog porasta ĉokota stavlja se i peti red ţice. Za formiranje kosih pergola moţe se obiĉnoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ţice dodati i kosi naslon u obliku nadstrešnice sa dva ili tri reda ţice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i središnji kolĉevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolĉevima drugog reda letvama deblji ne 6—8 cm. Umesto letava mogu se koristiti obiĉne motke. Letve za stubove priĉvršćuju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateţu 2—3 reda ţice na odstojanju 40—50 cm. Zategnute ţice i same su kose pergole. Obiĉno se kosa pergola postavlja tek nakon 5—6 godina posle saĊenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu špalira na rastojanju 60 cm zateţu se 3 reda ţice. Stubovi za špalire postavljaju se na odstojanju 25 cm od ĉokota, da bi se matiĉni krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto. Špalir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika povećava se skoro dva puta masa vinove loze na odreĊenoj površini i omogućuje bolje osvetljavanje, pa se zato povećava rodnost i poboljšava kvalitet groţĊa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nameštaju se stubovi visine 2,5—3 m. Krajnji stubovi se uĉvršćuju lengerima ili podupiraĉima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake štafne duţine 2 m. Od krajeva štafni naniţe zateţu se dvostruko upletene ţice i uĉvršćuju za stub na 20 cm od površine zemljišta i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ţica duţ redova stubova s jedne i druge strane trougla zateţe se 5 redova ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ţica stvaraju se dve površine. Loza se rasporeĊuje unutar ţiĉanih površina i vezuje redom, ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. Kod takvog razmeštaja loze i odstojanjima meĊu ĉokotima od 1,25 m svaki ĉokot na špaliru zauzima prostranstvo od 2,5 m. U poslednje vreme uĉinjene su i neke izmene dvopovršinskog špalira. Na vrhu stuba prikucavaju se štafne duţine 1,5 m. Od krajeva štafni zateţu se ţice naniţe i priĉvršćuju za stubove na visini 100 cm od površine zemljišta. Na vertikalnom delu špalira zateţu se dva reda ţice, a preko dvostruko upletenih ţica duţ redova još 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi višegodišnji delovi ĉokota vezuju se za ţice na vertikalnom delu špalira, a zeleni lastari za ţice na kosim površinama. Takav naĉin razmeštanja vinove loze poboljšava svetlosni reţim unutar ĉokota, uprošćuje vezivanje, berbu i orezivanje. Sve skupa povećava opštu rodnost ĉokota. Popravljanje špalira Prolećni radovi u vinogradu poĉinju sa popravljanjem špalira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateţu olabavljene ţice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luĉni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i špalirskog naĉina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti završeni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje ĉokota za naslone Po odgrtanju vinograda ĉokoti se povezuju za ţicu špalira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolećna rezidba ĉokota. Kod vezivanja jednogodišnjih lastara za ţicu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica ĉokota uz ravnomerno rasporeĊivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na špaliru. Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produţenja krakova kordunica. Kod vertikalnog špalira za donju ţicu vezuju se ostali rodni lastari, a za treću i ĉetvrtu ţicu zeleni lastari. Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu ţicu se vezuju matiĉni krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u horizontalnom poloţaju, zatim podiţu nagore i vezuju za prvu i drugu ţicu ili za popreĉne motke kod pergola u obliku luka. Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vrši u obliku osmice. Obrada zemljišta U jesen se u meĊuprostoru izmeĊu redova ĉokota zemljište obraĊuje na 25—30 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljište nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vrši u proleće i to posle odgrtanja ĉokota. U toku leta u redovima i meĊuredovima zemljište se dva-tri puta obraĊuje na dubinu 10—12 cm, što se obiĉno vrši posle zalivanja.

ZELENA REZIDBA
ProreĊivanje lastara U jesen za vreme rezidbe na ĉokotu se ostavlja više okaca, nego što treba zbog toga što se jedan deo okaca ne razvija u proleće. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvišni lastari, kad dostignu duţinu 10—15 cm, laĉe, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi ĉokota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari. Drugo laĉenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 52 / 80

lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvišnih lastara treba voditi raĉuna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odrţavanje osnovnog oblika ĉokota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predviĊeni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim ĉlancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluĉaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjaĉi. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomaţe ĉuvanje dobijenog oblika ĉokota vinove loze i stvara bolje uslove za razviće ostavljenih lastara. Pre no što poĉnemo s laĉenjem, potrebno je obratiti paţnju na opterećenost ĉokota lastarima. Ako na ĉokotu nema dovoljno zelenih lastara — laĉenje se ne sprovodi da se ne bi narušavao odnos izmeĊu korenovog sistema i nadzemne mase. Laĉenje završava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema ĉokot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvršiti redovnu rezidbu ĉokota u jesen. Pravilnim laĉenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i špalirima postiţe se bolje osvetljavanje i osunĉavanje svih delova ĉokota. Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeĊivanja na špaliru da ne bi došlo do meĊusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeĊenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meĊuredne obrade. Lastari se vezuju za ţicu u vertikalnom poloţaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiţu duţinu oko 35—40 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju. Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa ĉokota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ĉega se snaga ĉokota ne iskorišćava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u proleće 3—4 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su. Dobijanje rodne loze od zaperaka vrši se na sledeći naĉin: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim ĉvorovima. Poĉetkom cvetanja ĉokota ostavljeni lastari se skraćuju na 5—8 ĉlanaka. Kroz dve nedelje se sa prekraćenih lastara uklanja višak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 3—4 jaĉih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraćenim jalovacima formira rodni ĉvor. Rezidbu u rano leto moţemo takoĊe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaĊivanja ĉokota. Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka nepotrebno iznurava ĉokot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekraćuju ostavIjajući samo dva-tri donja lista radi bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo povećava rodnost iduće godine. Skraćivanje lastara Skraćivanje zelenih lastara moţe se obaviti na dva naĉina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i zalamanjem svih lastara na ĉokotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vrši se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji će se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji će se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najviše cvasti na lastaru ostanu 8—10 listova. Ovom merom se poboljšava ishrana rodne loze, pa se samim tim povećava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaĉaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj naĉin moţe povećati rodnost i preko 20%. Zalamanje svih zelenih lastara na ĉokotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ţele krupnije bobice groţĊa, a pred cvetanje ako se ţeli veći broj bobica u groţĊu. Pozno zalamanjë moţe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obiĉno primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekraćuju do visine kolca, tj. na duţinu 120—130 cm. Ukoliko se loza gaji na špalirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duţinom prevaziĊu najvišu ţicu naslona. MeĊutim, kod špalirskog naĉina gajenja loze najĉešće se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se puštaju da slobodno padaju, a kod niskih špalira lastari prerasli najvišu ţicu se povijaju po ovoj ţici. Zalamanje se obiĉno vrši rukom preko zglavka. Dobijanje roda na zapercima Ako je ĉokot oštećen mrazom rodnost moţemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se ĉokoti pojaĉano zalivaju i prihranjuju, što stimuliše porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi ĉokota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo opterećuju ĉokote. Na 15—20 dana pre poĉetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekraćuju, za najmanje 5—10 cm. Kao rezultat toga poĉinje pojaĉana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti. Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontrolišu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 53 / 80

Rodnost se odreĊuje po rašljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvišrii lastari skraćuju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari. Kod kasnog zalamanja ne postiţemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, već samo izdanci pojaĉano rastu na raĉun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 5—10 cm, pri ĉemu se pazi da se ostave najmanje 4 ĉlanka. Da ne bi, pak, došlo do zagušivanja ĉokota, izlišni neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skraćuju. ProreĊivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja grozdova. Listovi se proreĊuju onda, kada bobice poĉnu da omekšavaju. Ne preporuĉuje se uklanjanje velikog broja listova, već samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lišće na besplodnim lastarima. Üjedno sa lišćem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moţe izazvati opekotine na bobicama. Letnje skraćivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju ĉokote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skraćuju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time poboljša njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogući bolje osvetljavanje i provetravanje groţĊa. Pri špalirskom gajenju vinove loze lastari se skraćuju na 25— 30 cm iznad najviše ţice.

DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
Radi boljeg zametanja ploda, poboljšanja kvaliteta i povećanja rodnosti vrši se dopunsko, veštaĉko oprašivanje vinove loze. Sve sorte vinove loze koje nisu samooprašivaĉi, obavezno se oprašuju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inaĉe priliĉno rodne i pri samooprašivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprašuju polenom drugih sorta. Naroĉito dobre rezultate pri dopunskom oprašivanju daju sorte kišmiš crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, ĉauš, bikane i crveni drenak. Dopunsko veštaĉko oprašivanje se moţe vršiti i pomoću vrlo jednostavnog zaprašivaĉa. To je dašĉica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliĉine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zateţe se zeĉje krzno pomoću ekserĉića. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 —1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoće. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i pomoću raznih zaprašivaĉa, mehova i ĉetaka. Najbolji rezultati se postiţu dopunskim oprašivanjem smesom polena više sorta. Polen se prikuplja na taj naĉin što se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovlaš prevlaĉe lopaticom s krznom, poĉev od drške cvasti pa naviše, kao što je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zaprašivaĉa će biti kada se sakupi cvetni prah sa 15—20 cvasti. Cvetni prah se moţe prikupljati i na taj naĉin što se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vrećama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi sušenja. Pre oprašivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ĉašiĉnih listića. Ranije opisani zaprašivaĉ — lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moţe zaprašiti 20—25 cvasti, posle ĉega ga valja opet napuniti. Veštaĉko oprašivanje poĉinje onda kada pribliţno 50—60% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Oprašivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 ĉasova, ako je oblaĉno vreme preko ĉitavog dana, a u kišovitom danu u intervalima kada kiša ne pada i kada se zeleni delovi ĉokota potpuno osuše. Radi što boljeg oprašivanja i oploĊavanja preporuĉuje se da se dopunsko oprašivanje svakog ĉokota obavi u dva-tri navrata. Kada se zaprašivaĉi jako isprljaju treba ih zameniti ĉistim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osušiti. Pošto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moţemo prikupiti i saĉuvati da njime oprašimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe ĉuva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapuši vatom. Najbolje je da se polen ĉuva u eksikatorima smeštenim u friţideru. U tom sluĉaju se cvetni prah moţe ĉuvati mesec i više dana. Za dopunsko oprašivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500—900 grama cvetnog praha. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i ako se vinograd zaprašuje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazdušna struja iz mehova ili zaprašivaĉa koja rasprašuje sumporni prah istovremeno rasprašuje i cvetni prah i tako se dva vaţna posla obavIjaju jednovremeno i o jednom trošku.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 54 / 80

Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljišta i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljištu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 4—6 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu — po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je proleće vlaţno zalivanje u aprilu se propušta. Za zalivanje se izmeĊu redova prave 2—3 zalivne brazde u koje se pušta voda u odmerenim koliĉinama, da bi je zemljište bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim površinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20—25 cm. Zalivanje se vrši bez prekidanja. U poĉetku zalivanja u brazde se pušta veća koliĉina vode i kada voda doĊe do kraja brazde koliĉina vode smanjuje se da bi je zemljište bolje upilo i natapalo meĊuredove. U vinogradima s većim nagibom zalivne brazde su duboke najviše 15—20 cm. Vinogradi na šljunkovitom terenu zalivaju se 10—12 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 1—2 puta ili se uopšte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje saĉuvala, posle svakog zalivanja zemIjište treba usitniti. Kad se vinograd ruĉno zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki ĉokot. Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meĊu redovima), jer povećavaju rezervu vlage u zemljištu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljšte koje ima visoki nivo podzemne vode.

ĐUBRENJE
Đubrenjem vinograda se poboljšava kvalitet groţĊa. No, valja znati da Ċubrenje prevelikim koliĉinama azota produţava vegeta-ciju vinove loze i time pogoršava kvalitet groţĊa. Vinograd se Ċubri mineralnim Ċubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ţivinsko Ċu-bre i dr.). Norme unošenja Ċubriva zavise od zemljišta (za manje plodna zemljišta potrebne su veće koliĉine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veću rodnost potrebne su veće koliĉine Ċubriva). Đubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u proleće pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna Ċubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao što su fosforna i kalijumova Ċubriva. U proleće pre kretanja loze unose se Ċubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao što je sluĉaj sa azotnim Ċubrivima. Ista Ċubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna Ċubriva). Što se tiĉe koliĉina Ċubriva, one, kao što je već reĉeno, zavise od zemljišta, vrste Ċubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno Ċubrenje mogu da posluţe sledeće norme: nitromonkal 15—30 g / m2, amonijumova šalitra 20—35 g / m2, amonijum-sulfat 15—30 g / m2, kalijum-sulfat 15—40 g / m2, kalcijum-cijanomid 30—40 g / m2, tomasovo brašno 50—150 g / m2, kalcijum karbonat (kreĉ) na bezkreĉnim zemljištima do 1 kg / m2. Radi boljeg iskorišćavanja mineralnih Ċubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih). U proleće i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 15—20 dana precvetanja vinograda (10—15 g nitromonkala ili amonijaĉne šalitre i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 15—20 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Tokom dve-tri godine unose se organska Ċubriva (stajnjak, kompost) po 3—5 kg na 1 m2. Đubrivo se razbacije u jesen po površini zemljišta i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaţene fekalije po 0,5 lit / m2. Kao dobro organsko Ċubrivo moţe posluţiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta mešavina dobro izmeša, kvasi i slaţe bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 2—3 nedelje smeša se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraća u jamu i zatrpava zemljom. Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moţemo iskoristiti kao Ċubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moţemo koristiti i vodom razblaţenu osoku na 1 deo osoke 2—3 dela vode. Mokraću ţivotinja razblaţujemo u srazmeri jedan deo mokraće sa pet delova vode, fekalije sa ĉetiri dela vode, a ţivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako teĉna Ċubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane ĉokota ili u jame iskopane na istom odstojanju od ĉokota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa teĉnog Ċubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena Ċubriva ne smeju koristiti za Ċubrenje nerazblaţena, jer će uništiti biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija. Prihranjivanje vinove loze organskim Ċubrivima vrši se 10—15 dana pre cvetanja i 10—15 dana posle cvetanja. Od velikog je znaĉaja dubina unošenja organskih Ċubriva i superfosfata. U jesen se ova Ċubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U proleće pre odgrtanja Ċubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja ĉokota zemljom pred zimu. Posle toga se ĉokoti odgrću i Ċubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom. Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistiĉkog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuĉuje da se vinogradi na manje plodnim zemljištima Ċubre svake godine sa po 3—4 kofe zgorelog stajnjaka na ĉokot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja naĉinom „Sarvata". Ako nema mineralnih Ċubriva i stajnjaka on preporuĉuje da se u jesen u preĉniku 2 m oko ĉokota
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 55 / 80

BERBA GROŢĐA Vreme berbe groţĊa zavisi od sorte i naĉina iskorišćavanja groţĊa: za potrošnju u sveţem stanju. osobito na ĉokotima stonog groţĊa. Pri podizanju vinograda oţiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara. ali samo u bezsemenih sorta vinove loze. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lakše savijanje lastara ĉokota prema zemlji i zagrtanje pred zimu. rodni lastari i kondiri za zamenu. već se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljišta raĉva na 4—6 savitljivih osnovnih krakova. U sadašnje vreme uobiĉajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika poĉne od kalemova ili oţiljenih reznica vinove loze. Zato se grozd hvata za peteljku i odseca makazama. Za formiranje oblika ĉokota od velikog znaĉaja je zelena rezidba: prekraćivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoţeljnih lastara. U proleće druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8— 12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Pri izgledu na dobar rod vinograd Ċubriti normalnim dozama Ċubriva. Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje. Ĉokot u jesen treće godine mora biti formiran. i to po tihom vremenu i rano izjutra. GroţĊe. Da bi se dobro oprskao jedan ĉokot potrebno je 0. u prporištu. Što znaĉi da se s formiranjem oblika ĉokota poĉinje još u rasadniku. Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari. On povećava prinos za 50—60% delujući na povećanje krupnoće bobica. a dno tih korpi pokriva zelenom travom.3—0. inaĉe njegovo delovanje na rodnost. Isto tako on preporuĉuje da se jaĉina Ċubrenja podešava u zavisnosti od rodnosti vinograda. U jesen ĉetvrte godine pri orezivanju na svakorn od 4—6 krakova kordunica ostavljaju se po 3—4 VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 56 / 80 . koji se skraćuju na dva do tri okca. GroţĊe vinskih sorta. 05-0. radi ĉuvanja. zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dvatri puta u vremenu od maja pa do avgusta. zato se bere kad dobro sazri. preporuĉuje se upotreba giberelina. Pri prskanju vinove loze giberelinom na 3—5 dana posle cvetanja rodnost se povećava. kad je isparavanje najmanje. Upotreba giberelina se moţe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem povećava veliĉina bobica a samim tim i prinos groţĊa za 15—20%. lepezasti oblik ĉokota vinove loze.5 litara rastvora. sa ciljem dobijanja što razvijenijih ĉokota. Rastvor se priprema tako što se na svaki 1 g giberelina dodaje po 10—20 cm2 etilalkohola. a zatim se dodaje voda. na kojima se nalaze više godišnji delovi. Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. Ĉokoti se prskaju rano ujutru ili uveĉe. a u sluĉaju da se dobar rod ne predviĊa zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga. za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleţava.1 boraksa. Pri berbi groţĊa za ĉuvanje treba paziti Ċa se ne obriše voštana skrama sa bobica. odraziće se tek iduće godine.1 sumporne permanganove kiseline. Sem ovakvog prihranjivanja. GroţĊe stonih sorta stavlja se u široke korpe.05—0.5—5 superfosfata.1 amonijaĉne šalitre. FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE U Uzbekistanu uobiĉajen je višekraki. za sušenje ili za vino. tj. U proleće treće godine na ĉokotu se ostavljaju 4—6 lastara i orezuju na duţinu 100—200 cm ili na 15—20 okaca. dozu Ċubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica. Isto tako povećava se i koliĉma šećera u groţĊu i do 2%. Ovom merom povećavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor. Koncentracija rastvora u % pojedinih Ċubriva izgleda ovako: 0. 0.5—1 kalijum-hlorida 05—0. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaĉem. preporuĉuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva. a suvišni i slabi zaperci se uklanjaju. U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. koje imaju neţnu pokoţicu bere se u drvene kaĉice. lastari za plodonošenje i kondiri za zamenu. podseku površinske ţile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova. ali se šećer u bobicama smanjuje. a pinciraju suviše bujni lastari. Pri tome se uldanjaju nepotrebni. Vreme berbe stonog groţĊa odreĊuje se koliĉinom šećera po ĉokotu i promenom boje bobica. 3. PRIMENA GIBERELINA Radi povećanja prinosa. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u idućoj godini. a drugi prska. Ċubrenje i obrada zemljišta). Lastari koji su dostigli duţinu 1 m i više pinciraju se radi pojaĉanja porasta zaperaka. Ĉokot ovakvog oblika.iskopa kruţni rov dubok 30 cm. Radi ekonomiĉnosti prskanje obavljaju dva ĉoveka: jedan razgrće lišće da bi se bolje videle cvasti.

a ukupna vegetaciona masa će se smanjiti. Rokovi i tehnika orezivanja VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 57 / 80 .. Proseĉan broj okaca ostavljenih na ĉokotu pri orezivanju naziva se „opterećenost ĉokota okcima". još niţi lastar na 8—10 okaca. Ako ostavimo slabe i tanke lastare.. koji je izrastao na kondiru za zamenu. a zatim postepeno opada. Pri formiranju i negovanju lepezastog ĉokota kod kose pergole i poboljšane tunelske pergole ostavljaju se 4—6 kraka kordunice. Lastare koje koristimo za plodonošenje reţemo na 15—20 okaca.e". treba mu stvarati zamenu. U trećoj godini bivši kondir i deo matiĉnog kraka kordunice treba saseći do izdanka . Duţina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. ubrzava stupanje u plodonošenje mladih ĉokota i poboljšava kvalitet bobica. ali se ukupni prirast vegetacione mase povećava. na kraku kordunice. Kod dobre agrotehnike matiĉni krak kordunice povećava rodnost do deset godina. Nije takoĊe poţeljno ostavljati suviše dugaĉke rodne lastare pošto oni smanjuju broj listova na jedinici površine. Njih reţemo na 15—20 okaca. a njihova duţina dostiţe 2 m. . Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na šemi. Veliko opterećenje ĉokota lastarima mora obavezno biti propraćeno dobrom ishranom ĉokota.f". zbog ĉega se i kvalitet groţĊa umanjuje. pošto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru već jedan deo njih odumire. Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova ĉokota. Lastar na vrhu reţe se najduţe od svih na 17—20 okaca i zove se vodeći lastar. nalazi se kondir zamene „5". Isto tako postupamo sa izdancima . Na lastaru . pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. iz kojih će se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluĉaju kondiri za zamenu. jer u protivnora će se dobiti negativni rezultati. Zato kada matiĉni krak dostigne 7 godina starosti. I obrnuto.d". Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na ĉokotu ostavi onoliki broj okaca. onda time nećemo osigurati dobar rod. Zato se zbog slabog prošlogodišnjeg prirasta. pak. Kada matiĉni krak kordunice zastari uklanja se voćnom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice. Jalovake koristimo za plodonošenje samo onda ako je ĉokot slabo opterećen. U uslovima Uzbekistana.. nego i u daljinu. Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvrĊuje se optiraalna duţina lastara. a kod kose pergole na visini 1.. dok se srednji i donji deo reţe potpuno. . Vodeći gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka. bila poklonjena mala paţnja. . iz kojeg se formira novi vodeći izdanak. a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu. koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. I obratno. ĉokoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na ĉokotu ne izraste dovoIjan broj lastara. kad se smanjuje broj lastara nijhov porast će se povećavati. Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrţava se ĉokot kod vertikalnog špalira na visini 1 m.v". Opterećenje ĉokota okcima kod rezidbe ne odreĊuje koliĉinu lastara koji izbijaju u proleće. pri rezidbi ostavlja manji broj okaca.. nego što je bilo prošle godine.5 m. ako je ĉokot imao jake lastare. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameću rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. reridba.b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. koja se formira u toku 3 godine. a broj lastara ostavljenih na ĉokotu „opterećenje ĉokota lastarima".v".a" uklanjamo zajedno sa dvogodišnjim drvetom do kondira za zamenu „1". lastar ispod njega — na 12—15 okaca. OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE Pravilna rezidba vinove loze obezbeĊuje normalno rašćenje lastara. kako je to opisano upoglavlju „Formiranje vinove loze". vrši se po metodu heroja socijalistiĉkog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 20—30 cm razmeštaju se rodni lastari i kondiri za zamenu. ostavljajući više rodnih lastara i okaca na njima. sledeći na 5—6 okaca i najzad najniţi — na 4—6 okaca. tada se više opterećuje. U takvom sluĉaju lastari na ĉokotu u proleće druge godine reţu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaĉih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica. jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu. MeĊu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29). reţemo ih na 8— 10 okaca. Nije preporuĉljivo da se ĉokot jako podmladi. a radi povećanja porasta u narednoj godini.g". dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200— 250 okaca. Iduće godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj šemi obavljamo na sledeći naĉin: lastar obeleţen u šemi sa .. lastar ispod vršnog reţe se na 15—16 okaca.. Ovo upućuje na to da vršimo prinudno grubo podmlaĊivanje matiĉnih krakova. Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene.. U sluĉaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je. Neophodno je voditi raĉuna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom ĉokotu od dobro razvijenih lastara. duţi vek ĉokota.rodnih lastara i orezuju na 8—9 pupoljaka. Kod starih matiĉnih krakova kordunice orezuju se rodne grane. . u gornjem delu. Dole. koji se pojavljuju iz korena. Kada od njih formiramo nove krakove kordunice. Dobro razvijene zaperke isto tako moţemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene. Za pravilno izvoĊenje rezidbe potrebno je znati da se s povećanjem broja lastara na ĉokotu njihov porast smanjuje. Matiĉni krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duţinu. koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka. koji se formirao od ovog ĉvora.

Pošto se obrazuju ĉokoti na poboljšanoj pergoli i u tunelskom luĉnom obliku. F. Rodni ĉvor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene. rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje. U jesen se reţu lastari koji su završili plodonošenje. tajfi ruţiĉasti. da bi u toku leta dobili dva lastara. koji su se prilagodili u prošloj godini vertikalnim stubovima pergole. Ako se vinova loza ne zagrće rezidbu obavljamo u proleće. suvi ili izmrzli. U jesen treće godine 6 ostavljenih lastara reţu se na 25 okaca. a isto tako i povreĊeni krakovi. husajne ruţiĉasti i pobedu. a stubovi u redu razmeštaju se na odstojanju 3 m. F. U proleće druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. — Prve godine po saĊenju sadnicu treba orezati na 2 okca. Prema tome. koju je konstruisao S. na ĉokotima srednje jaĉine 400 do 500 okaca. Na visini 2 m stavlja se kosa štafla. rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. i u proleće posle odgrtanja ĉokota vinove loze. koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola. od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. Debele grane reţu se voćnom testerom. kada proĊu kasni mrazevi i završavamo u momentu bubrenja pupoljaka. Kada se reţu jednogodišnji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim ĉokotima 300—350 okaca. a zatim za kose štafle. bajan širej. Prolećnu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara. Rezidba se vrši u cilju jaĉanja rodnih lastara i kondira zamene. S. a ostali na po 50 cm jedan od drugog. na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonošenje iduće godine. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodišnjeg lastara. ne raĉunajući okca koja su ostavljena na kondirima zamene. a otstojanje izmeĊu redova iznosi 3 m. a loza se opterećuje dva puta više nego na kosoj pergoli. a u proleće na popreĉnu štaflu treba razmeštati one lastare. dok horizontalni više. dok uţi kraj ka delu loze koji se uklanja.Ako se ĉokoti vinove loze pred zimu zagrću. Ribnikov. U proleće ĉetvrte godine 6 ostavljenih lastara poveţu se prvo za vertikalne delove naslona. Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groţĊa. Na koso nameštenoj štafli zateţu se još 3 reda ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. a gore na kosoj štafli—lastari koji treba da daju rod. a preseci se poravnjavaju voćarskim noţem. Ribnikov gaji na ovaj naĉin kišmiš crni. na bujnom ĉokotu ostavlja se oko 600 okaca. Da bi presek bio manjeg razmera. ako se pojave VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 58 / 80 . dok se nerodni izdanci uklanjaju. U jesen svaki lastar se reţe na 3 pupoljka. na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ţice. Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po moguĉnosti na jednoj strani kraka. Na donjem delu vertikalnog špalira razmeštaju se 4—5 krakova. Tehnika formiranja. oni se celo vreme privezuju za ţicu vertikalno i dovode do sedmog reda ţice. kada se reţu ili skraćuju sluĉajno odlomljeni. daje 50—100 kg groţĊa. U daljem delu ĉokota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6—10 bujnih lastara i veţu se za ţicu da bi rasli u vis vertikalno. tj. U proleće treće godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje. FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI Ova pergola. Pri tome kondir zamene mora biti niţi od rodnog lastara. Na vertikalnom delu kose pergole zateţe se sedam redova ţice: prvi red na odstojanju 80 cm od površine zemIjišta. na srednje bujnim 250—300 i na slabira 200—250 okaca.. predhodno se ostavlja više okaca u sluĉaju njegovih uginuća. imajuĉi u vidu da se vertikalni deo špalira opterećuje manje. Kada doĊu do sedme ţice oni se tu preseku. Rezidba matiĉnih krakova kordunice poĉinje odozdo i postepeno prelazeći na gore. Kod ovog sistema ĉokoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog. Naĉin kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledećem: na vertikalnom špaliru razmešta se 10 zelenih lastara. Pri takvom naĉinu formiranja ĉokota špalir se konstruiše do 4 m visine. Pri orezivanju vinove loze stonih sorti. a sorta bajan širej i 200 kg sa jednog ĉokota. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reţu se iznad osmog do devetog lista. Kod gajenja loze na vertikalnom špaliru u zavisnosti od bujnosti rašćenja ĉokota ostavlja se 150— 200 okaca. Docnije. a ostali se reţu u glavu. formira se do 8 krakova. koji se razmeštaju levo i desno. Kod jesenje rezidbe u donjem delu ĉokota ostavljaju se kondiri zamene. Pri orezivanju ioze široki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja. muskat beli.

Sem toga. U ovom sluĉaju sprovodi se rezidba na „crnu glavu". U sluĉaju izmrzavanja ĉokota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda. izdanaka i lastara. U vezi povreda ĉokota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo „udvarati" vinogradu. što znaĉi da se ĉokot opterećuje sa 250 pupoljaka. U daljem postupku. Na izdancima od 25 pupoljaka obiĉno poraste 20 lastara od kojih je većina rodna. Kada su povreĊeni centralni pupoljci zamene. Pri uzduţnom preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju. ali do jeseni moţe se u potpunosti formirati oblik ĉokota na raĉun jako razvijenih izdanaka. Đubriva se unose 2 puta godišnje (u maju i poĉetkom jula). Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zasekeubode. onda se broj lastara postepeno povećava do 15 i više. da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka. dok zamena ostane ţiva. Zbog toga se Ċubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa. drugi put posle cvetanja. Prilikom orezivanja loznih ĉokota. Lastari koji su doneli rod reţu se u jesen. Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreĊeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov. a od izraslih izdanaka ostavlja se 4—6 najboljih. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci. znak je da je oštećen mrazom. Radi toga. ostavlja se više lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila veća rodnost. onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom. Rastvor se sipa u jamu noću. nego će rodnost biti umanjena još 2—3 naredne godine. reţe takve izdanke na 2—3 pupoljka. koji nisu bili zaštićeni od zimskih temperatura. kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 2—3 okca. a izjutra u jarkove i jame pušta se voda za zalivanje. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci. ali su ostali netaknuti mnogogodišnji delovi. s jedne i druge strane ĉokota na odstojanju 1 m svrdlom ili ašovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaţenih fekalija ili kokošijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 10—12 kofa vode 1 kofa kokošjeg izmeta). Stepen povreda ĉokota vinove loze moţe biti razliĉit. ostavljajući izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze. Rodnost moţe biti saĉuvana u pupoljku zamene. OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREĐENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA SprovoĊenje takvih mera zavisi od stepena povreĊenja ĉokota. Zdravi pupoljci će posle nekoliko dana poĉeti da kreću. Iz spavlajućih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi ĉokot. ĉokoti vinove loze ne samo što neće dati roda te godine. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. dok mrka boja pokazuje povrede. prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Nadzemni deo u ovom sluĉaju se potpuno uklanja. koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspešno se formira ĉokot. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 8—9 listova. Ako je ĉokot bujan. Kod jakih mrazeva i otsustva sneţnog pokrova mogu biti delimiĉno povreĊene i ţile. POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 59 / 80 . reţu se na 25 pupoljaka. a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. Na ĉokotima koji su bili zaštićeni od zime ostavljaju se sva okca. a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci. IzmeĊu redova zemljište se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo. Ali ako se tako radi. Vinograd se zaliva 4 puta godišnje: jednom pre cvetanja. na mestu bivšeg kolenca. koji se rano pinciraju da bi dali rod. a sa ĉokota se odsecaju oštećeni delovi. koje treba ukloniti. Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliĉine hranljivih materija. najbolje je ĉokot ne orezivati dok populjci ne krenu. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka. Na istim lastarima u donjem delu ĉokota izbija oko 10 izdanaka. Posle pojave zelenih izdanaka vrši se zalamanje. koji će dati rod iduće godine. Stanje ĉokota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u proleće. treći put u julu i ĉetvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara. Rodnost će biti mala. pošto te godine roda neće niti. U nekim sluĉajevima ugine samo centralni pupoljak. dubine 0. U tom cilju na odstojanju 1 m od ĉokota pravi se jarak duţine 1 m. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovlaš ţutom nijansom. na primer. a iduće godine na popreĉnu štaflu razmešta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prošle godine. deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno. Kod ovog naĉina potrebno je strogo paziti. Radi utvrĊivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka. da u donjem delu ĉokota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajućih pupoljaka. svake godine vrši se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ţivine. a oštećeni neće. Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko Ċubrivo.zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. Ovi lastari su rodni. Da se to taĉno utvrdi potrebno je odseći izdanke i metnuti ih u vodu i drţati neko vreme u sobi. Ĉokot se otkopava na 20—25 cm i na podzemnom stablu. Ako su potpuno povreĊeni izdanci i delimiĉno izmrzli delovi ĉokota.5 m i širine jedan ašov.

Radi kalemljenja oko ĉokota odbaci se zemlja za 30—35 cm dubine i podzemno stablo se voćnom testericom preseĉe nešto više od grananja ţila. koji su smešteni u zemIjište skidamo sve pupoljke. U starim vinogradima polaţe se ĉitav ĉokot. da se linija kore granĉice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi oštetio pupoljak. a to je 20— 25 cm od nivoa zemljišta. Izdanci koji su izvedeni na površinu zemlje povezuju se za kolac i reţu na 3—4 okca. Ţile vinove loze se podsecaju i raĉvaju i tako vršimo podmlaĊivanje. Na izdancima. a po potrebi i zalije. Zatim se specijalnim noţem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. Ova humka ordţava se u rastresitom stanju. PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE Ĉokote slabo cenjenih sorata vinove loze moţemo zameniti kalemljenjem.Na okućnicama vinograd moţemo podizati polaganjem lastara i potapanjem ĉokota. Da bi se to izbeglo ĉokoti se pred zimu zagrću. Zatim se sa 3 strane ĉokota vinove loze podkopava. drugi izdanak izvede se na mestu. dok su nezreli lastari zelene boje. tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. No. sagiba podzemno stablo i smešta u rov. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poĉetkom oktobra. Obiĉno se ubacuju dve kalemgranĉice — po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte). U proleće iduće godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 40—50 cm dubine i u njega poloţi odabrani lastar duţine 2—2. Vinovu lozu moţemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane ĉokota izriljamo zemljište na dubinu 60—70 cm i u širinu jednog ašova. a kod dugotrajnih mrazeva od —20°C ošteĉuju se i višegodišnji delovi zdrvljene loze. klin se vadi rascep se spaja i ĉvrsto stiska umetnute reznice. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog ĉokota i napraviti humiĉ u obliku krtiĉnjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 2—3 cm debljine. Polaganje lastara preporuĉljivo je u tom sluĉaju kada u vinogradu postoje prazna mesta. Pazi se posebno da u zemljištu bude dovoljno vlage i hranljivih materija. Na zatrpanora delu lastara lišće i pupoljke treba uklanjati. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 60 / 80 . Ostali deo rascepa zatvara se malim otseĉenim delom reznice nameštajući ga horizontalno. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu uginulog ĉokota.5 m. Potom se kalemgranĉica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako. Polaganje ĉokota primenjuje se radi podmlaĊivanja starog vinograda. Horizontalni rez testerice se uglaĉa oštrim noţem. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odseći. Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju. Moţemo koristiti poloţnice i od zelenih lastara. Odaberu se dva bujna izdanka. Na taj naĉin na mestu uginulog dobijemo nov bujan ĉokot. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu ĉokota i poloţi u rov. a ostavi se 3—4 pupoljka iznad površine zemlje. gde je rastao materinski ĉokot. Ĉokoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Nepravilna agrotehnika. od kojih se jedan smešta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljišta na mestu uginulog ĉokota. Kalemljenje se moţe obaviti najbolje i najuspešnije rano u proleće na mladim ĉokotima. preterano Ċubrenje. Donji deo lastara moţemo smestiti u neku korpu ili sanduĉe i posle oţiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmešanom sa Ċubrivom (3—4 kg zgorelog stajnjaka. suvišna vlaţnost zemljišta u drugoj polovini leta. 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). Kalem granĉica ţeIjene sorte sa 3—5 okaca drţi se 24 ĉasa u vodi pred kalemIjenje. ipak. ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od —15°C kod većine sorti pupoljci se oštećuju. Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premaţe glinom. koji su stari 5—8 godina. Posle 1—2 godine poloţnica se oţili lastar se odvaja od materinskog ĉokota. PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE Poznato je da se kod vinove loze postepeno povećava rodnost. tako da na površini zemlje ostane 3—4 pupoljka. Poloţeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi. kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se ţeli povećati broj ĉokota u vinogradu itd. Obiĉno još prve godine posle polaganja ĉokot poĉinje da raste. Radi toga se u jesen ili rano u proleće iskopa rov u pravcu uginulog ĉokota dubine 50— 60 cm.

veţe u snopove i iznosi iz vinograda. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meĊu grudvama. Odgrtanje ĉokota treba izvoditi oprezno. Ševar treba slagati popreko ĉokotima. U prvom roku skida se veći deo pokrova. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. Za pokrivanje ĉokota loze moţe se koristiti i sneg. Vinograde pokrivene šašom ili rogozom moţemo otkrivati nešto kasnije. Kod takvog zagrtanja. Odgrtanje ĉokota u proleće Ĉokote ne treba suviše rano odgrtati. a oni koji su krenuli sporo rastu. poĉev od ranih sorta. pošto zemlja bolje zaštićuje lozu od mrazeva. dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 25—30 cm. gustina ĉokota zbog velikog broja izdanaka. Zatim se oko ĉokota iskopa kanal i u njega smeštaju pojedinaĉni krakovi kordunice i izdanci. Pored zadimljavanja za zaštitu od mrazeva preporuĉuje se i zalivanje vinograda. sprovoditi redovne letnje zelene operacije. šašom i tskom sastoji se u tome što se u proleće takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije. Posle prvih kiša neophodno je prokontrolisati pokrivane ĉokote i ako je potrebno nabaciti zemlju. azotna Ċubriva unositi samo u prvoj polovini leta. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme vinova loza veĉ je prošla kroz fazu kaljenja. Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj naĉin zaštite pokazao najboljim. da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju. pošto on ĉuva lozu od izmrzavanja. Ĉokoti vinove loze se zagrću zemljom pred zimu u prvim danima oktobra. Posle odgrtanja vinograda ĉokoti se moraju postaviti na špalire. pošto pod njima laganije prorastaju pupoljci. Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeĊuje na gomile. da šašu ne bi odneo vetar. No ipak ovo nije taĉno. Pri odgrtanju ĉokota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti ĉokot. izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod —7° do — 10° pokrova najĉešće izmrznu. obavIjati zimska zalivanja vinograda. Sem zemlje. Da bi se olakšalo odgrtanje ĉokota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duţine da njegovi krajevi vire sa obe strane ĉokota. Pokrovni materijal se suši. Vinova loza naroĉito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru. kad proĊu kasni mrazevi. slamom i sl. Zemlju kojom je ĉokot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeĊu redova. Ĉokote je potrebno paţljivo zagrtati. Pokrivanje vinograda zemljom Za vreme bezsneţnih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije. Pokrivanje se vrši oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 61 / 80 . Na jedan ĉokot potrebno je 1—3 snopa šaše.dugotrajna suša. Ĉokote treba odgrtati kad proĊe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i ĉim se zemlj'ište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage. Na zagrnuti ĉokot još se nabace grudve zemlje. Pokrivanje ševarom Svi izdanci ĉokota vinove loze. Pri odgrtanju vinograda ovakve ţile treba odrezati. Ašovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. Postoji mišljenje da ĉokoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. Preimućstvo pokrivanja rogozom. Najviše je otporna vinova loza u decembru i januaru. šaša i trska. gde je ova slegla. kada i slabi mrazevi od —6 do —7° mogu uništiti okca vinove loze. novinama. rasporeĊeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osušenim ševarom ili sliĉnom materijom debljine 2—3 cm. U sluĉaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na špaliru moţemo zaštiti pokrivanjem ovih noću vrećama od hartije. ostaju i debeli krakovi nepokriveni što dovodi do smrzavanja ĉokota i delova vinove loze. iako mrazevi tada dostiţu — 18° do —20°C. za zagrtanje moţe uspešno posluţiti i rogoz. koje se potpaljuju u sluĉaju pojave mraza. Za vreme surovih i bezsneţnih zima tanak sloj zemlje ne moţe zaštititi lozu od mrazeva i okca uginu. Zato se pod ĉokot naslaţe zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlaţna. a odozgo se nabaci nešto zemIje. rogoza i trske. veliki broj jalovaka. Kod stare loze stablo ĉokota je debelo i teško ga je saviti. nedostatak svetlosti. a u proleće takvi ĉokoti kasnije kreću. Sloj zemlje iznad ĉokota u juţnim rejonima mora biti najmanje 15—20 cm. pošto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj površini zemlje. otkriva se ostatak pokrova. U cilju boljeg prezimljavanja ĉokota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta. prisustvo bolesti i štetoĉina — usporavaju sazrevanje lastara. jer u sluĉaju prolećnih mrazeva moţe doći do izmrzavanja pupoljaka. jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju površinske ţile — sisalice. loza će kasnije 5—6 dana poĉeti da razvija pupoljke i tako ĉokot vinove loze moţe izmaći od izmrzavanja u vreme prolećnih mrazeva. što obiĉno biva poĉetkom aprila. a docnije. ali se retko primenjuje zbog poteškoća u nabavci šaše. sem zaštite ĉokota od mrazeva. na vreme suzbijati bolesti i štetoĉine. ako dozvoljava proleće. Okca pre zasićenja vlaţnošću. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoĊe moţe biti štetno pošto pupoljci krenu još pod zemljom i isteruju neţne bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oĉepaju.

Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda mogućno je uginuće okaca. razume se. nego i iduće godine. Kasno unošenje suvišnih koliĉina azotnih Ċubriva izaziva porast jalovaka i produţava vegetaciju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 62 / 80 . pošto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama. kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom. UtvrĊeno je da je rodnost bila povećana na 25—30%. a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje. surovim zimama mogu da izmrznu. U proleće. Isto tako je štetna i suvišna vlaţnost zemljišta prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ĉega loza ne moţe dobro da sazri. Nezagrtanje vinove loze je. Bujni ĉokoti imaju veliki broj izdanaka i meĊusobno se zasenju zbog ĉega nema dobrog sazrevanja lastara. NEZAGRTANJE VINOGRADA U krajevima s jako izraţenom kontinentalnom klimom. dosta je rodna i retko strada od mraza. Polupokrivanje vinograda Ovaj naĉin je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. naroĉito osetljive sorte. Slaganje lastara zavisi takoĊe i od osobina sorte vinove loze. potrebno je zagrtati vinovu lozu. Nezagrnuta loza moţe da se odgaja za hladnjake. Povezani lastari i sama glava ĉokota u jesen se zagrću slojem zemIje od 25—30 cm. Da do toga ne bi došlo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poĉetkom septembra. što takoĊe obezbeĊuje povećanje rodnosti.nabubreli pupoljci. Što se tiĉe Srbije (Jugoslavije). jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ĉime se iskljuĉuje dosta teţak posao u vinogradu. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Za sorte koje ne mogu podneti ĉak ni temperaturu od —12 do —14°C poluzagrtanje je veoma korisno. U proleće ĉokoti slabobujnih sorti povezuju se za donju ţicu i to 4—6 lastara na jednu stranu i 4—6 lastara na drugu stranu. meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaţama. Kod vinskih sorta slaţu se donji lastari ili krakovi sa 3—4 lastara i zagrću zemljom. Ovo se objašnjava time što se ĉokoti loze ovde nalaze pod zaštitom zgrada. u kontinentalnom delu zemlje. kao što je sluĉaj u Uzbekistanu. U zimskim mesecima s naglim zahlaĊenjima ĉokoti jako oštećeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime. terase i aleje. Nedostatak vlage u zemljištu onemogućuje pravilnu ishranu. što je neophodno za prezimjlavanje. jer je to uslov da vinograd lakše prezimi. dok se u istim uslovima kod nepokrivenih ĉokota dobijao povećani rod. a samim tim i nagomilavanje organskih materija u ĉokotu. godine poluzagrnuta loza — bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela ĉokota — dala isti rod kao i zagrnuta loza. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu. prilikom rezidbe vinograda ĉokoti se istovremeno i razvezuju. Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. Sem toga. Kod stonih sorti izaberemo u proleće lastare i oreţemo ih na kondir zamene. što omogućava i dobijanje većeg prinosa. ekonomiĉnije. a ostala loza ostaje na špaliru. Kod ove kulture na visini 8—10 cm od površine zemljišta zateţe se jedan red ţice. Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 1968—1969. da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moţemo postaviti na donje ţice. u kojima postoji mogućnost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. Skidanje ovih vreća sa loze obavlja se izjutra nekoliko ĉasova po izlasku sunca. U vrtovima po gradovima i većim naseljima najĉešće se zimi ĉokoti vinove loze ne pokrivaju. Polupokrivanje ĉokota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimućstvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljuĉi mogućnost potpunog izmrzavanja ĉokota. Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika. izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni). U ovom sluĉaju vrlo je vaţno da lastari budu na vreme i dobro sazreli. preimućstvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome što nema mehaniĉkih povreda na izdancima ĉokota koji nisu bili pokriveni preko zime. a kod bujnih sorta po 6—8 lastara. Jer. U ovom sluĉaju ĉokot vinove loze moţe više da se optereti okcima. posebno u severnim predelima. tako da samo u izuzetnim.

Višak vlage smanjuje se unošenjem u prostoriju negašenog kreća. pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolećne mrazeve. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila —10°. Moraju se sprovoditi sve mere predostoroţnosti da bi se zaštitila vinova loza od mrazeva. rkaciteli. Najbolje je da se plodovi ĉuvaju u sanduĉićima. ali pre kretanja i porasta pupoljaka. To su marastelj. zbog ĉega su ovi manje otporni prema mrazu. Deset do petnaest dana pre smeštaja plodova na ĉuvanje prostorije se ĉiste. pošto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve.biljke. Radi bolje ventilacije izmeĊu sanduka ostavlja se rastojanje od 2—3 cm. Ne treba se bojati „plaĉa vinove loze". kreĉe i provetravaju. smederevka. Oštećeni plodovi se ne ostavljaju za duţe ĉuvanje. Temperatura veća od ove sniţava se ventilacijom. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jaĉe ispoljava u vinogradu. a samim tim spreĉavaju i dozrevanje izdanaka. TakoĊe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluĉaju povreda osnovnih izdanaka. a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. Vinova loza moţe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1. rizling talijanski. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. Ako vlaţnost u prostoriji nije dovoljna. kao što su: rizling talijanski rajnski. a to su: kaberne. kao na primer: kišmiš beli i crni. GroţĊe pripremljeno za ĉuvanje donosi se pod nastrešnicu i slaţe na pod. Zato se za dobijanje zaperaka na ĉokotirna orezuju izdanci rano u leto. traminac crveni. Slobodni prostor izmeĊu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom. Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu. saperavi. a na samoj površini zemljišta —18°C. jer iscrpljeni ĉokoti bolestima teško prezimljavaju. a isto tako i nezreli plodovi odrţavaju se slabije. U tom sluĉaju ĉokoti se veţu u obliku snopa. burgundac crni i druge. a ponekad se prostorije i zagrevaju. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature. plodovi se pokrivaju slamora. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. zamotani u hartiju. Za kulturu vinove loze koju nećemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameću u kasnom periodu. U poslednje vreme na okućnicama se poĉelo s pokrivanjem ĉokota hartijom od iskorišćenih vreća. game. Na policama se smeštaju u štosovima (slojevima) 0. Isto tako se bolje odrţavaju i grozdovi sa zdravom pokoţicom i oĉuvanim pepeljkorn. kardinal. merlo. Sabijenost ĉokota usled suvišnih izdanaka i mnogo jalovaka. jer tako ostaju dugo sveţi i ne smeţuravaju se. Orezivanje vinove loze treba obavljati što kasnije.5°C. Plodovi srednjé veliĉine bolje se odrţavaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. afuz-ali i druge. Posle tri do ĉetiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli.5 m visine. Sanduke s plodovima treba postaviti u štosove ili horizontalno na letve. sovinjon. Plodovi sa stabla što rastu na vlaţnom zemljištu. Postoje sorte koje daju rod iz spavajućich pupoljaka i pupoljaka zamene. onemogućuju pravilno osvetljavanje ĉovota. Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraĉima. Tako je u januaru 1965.5 m. U prostorijama gde se ĉuvaju plodovi preko noći se ostavljaju otvorena vrata i prozori. ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME ĈUVANJE VOĆA Zimske sorte jabuke i kruške i neke sorte groţĊa moţemo ĉuvati skoro cele zime. da ne bi nalegali jedan na drugi. ĈUVANJE GROŢĐA U domaćinstvima groţĊe se obiĉno ĉuva u prostorijama koje se ne zagrevaju. ćebadima ili vrećama. Azotna Ċubriva se obiĉno unose u prvoj polovini leta. Plodovi se ĉuvaju u sanducima i na policama. Na tavaniĉnim gredama prikucavaju se popreko letve na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 63 / 80 . tagobi i drugi. Plodovi predviĊeni za ĉuvanje se detaljno i paţljivo sortiraju i klasiraju. Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti. kada proĊe opasnost od prolećnih mrazeva. vrata ili naroĉitim ureĊajima. Najpovoljnija temperatura za ĉuvanje jabuka i krušaka je 0°— 0. Ova Ċubriva moraju se uneti u zemljište u propisanim rokovima i u odreĊenim koliĉinama. suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene šupe i sliĉno). U takvim prostorijama grozdovi se okaĉe o tavanicu. pod se poliva vodom. Grozdovi se zatim pojedinaĉno pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoĉele da se kvare. saperavi i dr. U zimsko doba temperatura se reguliše ventilacijom. Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 2—3 lista. otvaranjem prozora. pokvareni i smeţurani plodovi uklanjaju. Isto tako je neophodno ĉuvati vinovu lozu od bolesti i štetoĉina. U domaćim uslovima plodove moţemo ĉuvati u ĉistim.

U prostoriji se redovno kontroliše temperatura. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao što su osoka. Zivinski izmet. Unosi se u zemljište neprevrelo. Superfosfat u granulama sadrţi 2—3% azota fosfora 14—19. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale. Krivi noţ — kresač. Sluţi za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljištu. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Noţ za kalemljenje ili kalemarski noţ. i navešaju grozdovi tako da se ne dodiruju meĊu sobom. ali ih najpre treba kompostirati. posebno za popravljanje i odrţavanje dobre strukture zemIjišta. VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR. a ostatak dopuni vodom i izmeša. — Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaĉku motku (2—3 m duţine). Mogu biti razliĉitog oblika. tj. Fekalije. srednji i mali. Testera.odstojanju od 60—80 cm. Nije dobro granu seći testericom odozgo. Pri unošenju u zemljište predhodno se razblaţuje sa 10—12 delova vode. kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu štetni) takoĊe su dobri kao Ċubrivo. pošto na rasprsle bobice dolaze sirćetne mušice koje prenose sirćetne bakterije i na zdrave bobice. zacepiti. za kalemljenje oĉenjem. Sveţa goveđa balega. i smatra sedobrim Ċubrivom. Drţi se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se saĉuvale hranljive materije. srednje i male. I ovi noţevi mogu biti veliki. Mokraćevina (karbamid) sadrţi 46% azota i dobro se rastvara u vodi. koru sa donje strane. Kravljoj balezi se dodaje 1—2% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore. Otpaci — kućno i uliĉno smeće. Povremeno se i ovde vrši pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice. Zato granu treba prvo testericom podseći odozdo. Voćna testera. fekalije i stajnjak. jer će grana. Svrdlo. Unosi se u jesen pod duboko oranje.5%. a tek onda seći odozgo. Kompostiranje traje 2—3 godine. Makazama ĉiji je jedan krak oštar a drugi tup mogu se seći grane do 1. U gomilama masa se zagreva i oslobaĊa glista usled visoke temperature. Fabrike proizvode makaze razliĉite veliĉine: velike. Sluţe za okuliranje. tj. pa i ĉitavi grozdovi koji su poĉeli da se kvare. da ne bi bila niţa od 0°. Skidač ili strugač. Mineralna Ċubriva Za Ċubrenje voćnjaka najĉešće se upotrebljavaju sledeća Ċubriva: Amonijačna šalitra. Noţevi za okuliranje. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Ašov. Sluţi za riljanje zemljišta. Zgoreli stajnjak. visoku produktivnost i efikasnu VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 64 / 80 . Sluţi za kalemljenje gran ĉicama. Natrijumova šalitra sadrţi 16% azota. Za Ċubrenje zemljišta moţerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. Povlaĉenjem kanapa sklapa se seĉivo makaza i tako se seku granĉice. Dobivena masa se vodi i slaţe u gomile i pokriva zemljom. Na njih na odstojanju od 30—30 cm privezuju se dugaĉki lastari. Sluţi za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voćaka i ĉokota loze.5 cm debljine. I VRSTE ĐUBRIVA ALAT I PRIBOR Tanje granĉice se seku makazama a deblje voĉarskom testericom. — Sadrţi 33—34% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. Temperatura se reguliše ventilacijom. Ne preporuĉuje se za zaslanjena zemljišta. Pri iskorišćavanju nekompostirane strugotine za mulĉovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljišta neko azotno Ċubrivo u koliĉini 30—45 g na 1 m2. pri padu pod sopstvenom teţinom. Grabulje. Makaze za sečenje visokih grana. VRSTE ĐUBRIVA Organska Ċubriva Strugotina. ORGANIZACIONE MERE Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj. To je prevrelo stajsko Ċubre. Sluţi za odsecanje debljih grana. Neophodan je za sitne radove u voćnjaku i rasadniku. ali se predhodno razredi vodom. Spravlja se na taj naĉin što se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3 sveţom kravljom balegom. a noţ za okuliranje iskljuĉivo finim brusom. SUZBIJANJE STETOĈINA I BOLESTI U ovom odeljku upoznaćemo se s najĉešćim i najopasnijim štetoĉinama i bolestima voćaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo uništavanje. krivi noţ i skidaĉ kore oštre se turpijom ili brusom.organska materija koja se u zemljištu nerazlaţe takobrzo.

U smanjivanju štetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domaće ţivotinje. naĊubriti organskim Ċubrivima i duboko uzorati ili izriljati. Ograda od dţanarike. jabuke. korisnih protiv štetnih. I uništavanje viline kosice i drugih sliĉnih parazitnih biljaka spada u mehaniĉke mere. zatim povrede i delove kore oštećene od mraza ili sunca skinuti do ţivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena. dok drugi vode ţivot grabljivica ili parazita na raĉun drugih bića. Najbolje je propustiti ih kroz rešeto. krvave vaši. Bubamara oslobaĊa biljke lisnih vaši. Pri tome se mora strogo paziti na odreĊene rokove. pastirka. mikroorganizama. ligustrumom ili ţiĉanom mreţom. Zatö je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i štetoĉina. Jednoćeliĉni najprostiji organizmi uništayaju gusenice mnogih štetoĉina šuma i voćaka. koji je veoma opasna štetoĉina mnogih biljaka i voĉaka.zaštitu gajenih biljaka. Krpelj-trips za 24 ĉasa pojede oko 50 jaja i larvi pauka. Voćne sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti. i tu se odnose kao štetoĉine. AGROSANITARNE MERE Ove mere se svode na krĉenje i uklanjanje osušenih i oslabljenih stabala ili ĉokota. Na primer. Rano u proleće treba rasturiti Ċubrivo i duboko zaorati. U toku zime treba celu površinu jedanput ili dvaput obilno zaliti. od sorti koje se predlaţu za odreĊeno mesto. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi uništavaju štetoĉine u stadijumu gusenice ili larve. uz put se skupljaju i uništavaju larve. osa jahaĉica uništava 60—80% crvene. trna. krpelja. divlje šljive. Sa debla i grana treba sve delove mehaniĉki oštećene. treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 65 / 80 . U prirodi ima raznih organizamainsekata. lasta. Stabla se kreĉe dvaput godišnje: u jesen kad opadne lišće i rano u proleće pre poĉetka vegetacije. kajsije i dunje ne dolazi u obzir. Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lišće i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti. a zemljište izravnati. a zdravi plodovi drţe se u vodi 24 ĉasa a zatim upotrebljavaju. a maĉke Iutalice navikle da se hrane pticama. tj. Da navedemo samo neke. kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla. hemijsku borbu treba odmah obustaviti. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponašaju kao grabljivice i paraziti na raĉun štetnih vrsta. a takoĊe i grana voćaka i krakova kordunica vinove loze. Jedni ţive na raĉun biljaka. u borbi sa pepelnicom ili plamenjaĉom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomaţe razvoj onih organizama koji ţive na raĉun izazivaĉa ovih bolesti. a zatim premazati masnom farbom. Gnezda korisnih ptica treba ĉuvati od rušenja. Ove mere svode se na sledeće poslove: Stare panjeve na terenu na kome će se podići voćnjak ili vinograd treba blagovremeno iskrĉiti i ukloniti. tj. Parcelu ograditi maklurom. a od domaĉih ţivina — ćurke i plovke. smolom ili voskom. One moraju biti zdrave i dobro razvijene. naĉine upotrebe i norme. Gusenice jabuĉnog smotavca skupljaju se pomoću lepljivih pojaseva i potom uništavaju (sl. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se na mestu gde su pali. Od ptica se istiĉu buharska senica. pored ostalog. Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. ĉvorak. Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vaši. bakterija i virusa. Organska Ċubriva unose se u zgorelom obliku. Tako. Na primer. na primer. Skidanje povreĊenih i crvljivih plodova kao i zaštita plodova papirnim omotom takoĊe spadaju u mehaniĉke mere. BIOLOŠKA METODA Biološka metoda se sastoji u korišćenju jednih organizama u borbi protiv drugih. pupavac i druge. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. gljivica. Neke vrste gljiva i bakterija uništavaju druge vrste mikroorganizama. 32). one se koriste samo u sluĉaju krajnje neophodnosti. pri kopanju jama za saĊenje ili pri prekopavanju parcele. kao i stresanje gundelja i ţiška sa stabla voćaka i njihovo uništavanje. preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoţavanje korisnih mikroorganizama. Posle toga zemljište dobro prekopati. da bi se izbacile larve gundelja. MEHANlĈKE MERE Mehaniĉke mere primenjuju se samo u izuzetnim sluĉajevima. S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv štetoĉina i bolesti ubijaju i korisne insekte.

Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom pauĉinastom prevlakom. sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo sušenje. preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voćaka i vinove loze. Takve materije se zadrţavaju na plodovima voća. Mladim voćkama. ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraĊena na bazi nekih štetnih materija. Osim toga. sumpor u prahu. Da bi se plodovi jagoda saĉuvali od ptica. a leti i zimi u dubljim slojevima. Prenosi se. beliĉastoţuta sa glavom smeĊe boje.4% trihlormetafosa. potpuno razvijeni insekt. Mere borbe. i to pošto smo dobro prouĉili vrstu bolesti ili štetoĉine i dejstvo hemijskog sredstva. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniĉava njihovu primenu. dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru. U proleće larva se pretvara u lutku. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljišta puštaju se kokoške da tamane štetoĉine. Zbog toga je u polovini leta ima najviše. Svi ovi preparati imaju odreĊeno dejstvo na štetoĉine i bolesti. a isto tako i veću ili manju toksiĉnost za domaće ţivotinje i ĉoveka. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obiĉno izumire. U sluĉaju poteškoća treba se obratiti za savet struĉnim licima — agronomima. ĉokotu. i to u proleće u gornjem. pri ĉemu se lako zapaţa mesto njihove kolonije. plavi kamen. U vreme prekopavanja zemljišta u proleće treba ruĉno skupiti i uništiti sve larve gundelja. Mere borbe. Razvija se u toku tri godine. sadnim materijalom. U poĉetku se hrani ţilama trave. oraniĉnom sloju. heksahloran. Krvava vaš Ţivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. izuzev trihlormetafosa-3. treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave predmete koji se od strujanja vazduha okreću i plaše ptice. Tako. Zaštitna sredstva koja su manje toksiĉna za domaće ţivotinje. Najveću štetu nanose larve. Njen razvoj traje vrlo kratko. sevin. a zatim korenjem voćaka i vinove loze. Sem toga. U toku leta moţe dati i do 15 generacija. Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji. uglavnom. fozalon. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i 0. a ponekad pojedine grane se i suše.uništavati. na korenovom sistemu. Iz ovih razloga hemijski naĉin borbe koristimo samo u krajnjem sluĉaju. Tu spadaju. Treba koristiti i biološku metodu borbe unošenjem i razmoţavanjem parazita osa kahaĉice. a potom se razvija imago. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja. galica. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula. Krvava vaš prezimljuje. pari se i polaţe jaja u gornji sloj zatravljenog zemljišta. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje.5 cm. Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se razgranjavaju mlade grane. koja se raspadaju stvarajući rane sliĉne raku. uglavnom. drţeći se uputstava. Hraneći se korom. treba puštati ţivinu na prekopano zemljište. Kod koštiĉavih voćaka iz takvih rupa ĉesto curi smola. Zatim se lutka pretvara u imago. Ima tri para dobro razvijenih nogu. mogu upotrebljavati i sami vlasnici okućnica. hlorofos. HEMIJSKE MERE BORBE Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi raĉuna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj štetoĉina i biljaka uginulih od bolesti. praveĉi sitne rupe nalik na sitnu saĉmu. zagaĊuju vodu. anabazin-sulfat i mnogi drugi. larva na istom mestu u zemljištu pravi od zemlje neku vrstu ĉaure i u njoj prelazi u lutku. a samo delimiĉno u pukotinama stabla. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 66 / 80 . SaĊenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe. Za zaštitu poljoprivrednih kultura od štetoĉina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliĉite asortimane hemijskih preparata. Larva provodi zimu ispod kore. Navedeni preparati. jer njihovi plodovi sluţe kao namirnice. U poslednjem stadijmu porasta larva dostiţe duţinu 5. Kad završi razvoj. Larva je savijena u obliku luka. NAĈIN ŢIVOTA NAJVAŢNIJIH ŠTETOĈlNA I BORBA PROTIVU NJIH Gundelj Larva gundelja gloĊe koru ţila i stabla voćaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u porastu. na primer. Pri izlasku ispod kore. Od Ċubriva dolazi u obzir samo kompost. kao što su preparat N°—30. što omogućuje razvoj štetnih vrsta koje nisu bile uništene hemijskim preparatima. mogu se upotrebiti na okućnicama gde se gaji vinova loza i voćke samo pod kontrolom struĉnjaka za zaštitu bilja. one prave pod korom ĉitave mreţe hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. Ljudstvo koje uĉestvuje u prskanju mora naroĉito paziti pri prskanju voćaka i vinove loze. zemljište i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. potkornjaci nagrizaju koru. U toku jedne godine podkornjaci se razmnoţavaju u dve generacije. ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata. nikotin-sulfat.

Borba se sastoji u korišćenju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. kako po sredstvima tako i po naĉinu njihove primene. a kod muţjaka nešto izduţenijeg oblika. zatim se suše pojedine grane a onda i celo drvo. Suzbijanje kalifornijske štitaste vaši vrši se na sliĉan naĉin kao i suzbijanje Ijubiĉaste štitaste vaši. Mere borbe. Stabla napadnuta Ijubiĉastom štitastom vaši zaostaju u razvoju. mada nanosi izvesne štete i ameriĉkoj lozi i nekim hibridima.4% trihlormetafosa-3. a retko breskve. Polaganje jaja poĉinje u aprilu i traje do sredine maja. Napada stabla šljive i badema. i to utoliko brţe ukoliko je zemIjište VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 67 / 80 . Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajući sokove do svoje prirodne smrti. ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0. U letnje doba zaposeda ĉak i plodove. pa list izgleda kao da je pokriven prašinom. Mere borbe. Širi se sadnim materijalom. Osnovna mera borbe je sprovoĊenje normalne agrotehnike.Mera borbe. treba izvršiti obilno prskanje preparatima 2% N°30 i 0. Ziţak Larva ţiška nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ĉime ometa dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla. Ljubiĉasta štitasta vaš Ova vaš ceo svoj ţivot provede na kori voćnih stabala. Mere borbe. Karakteristiĉno je da filoksera kod evropske loze napada samo koren.5% trihlormetafosa-3. Mere borbe protiv ţiška su iste kao i protiv potkornjaka. Na ţilama evropske loze filoksera stvara oštećenja u obliku zadebljanja i ĉvorića. višnje i kajsije. koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta. a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog voćnog sadnog materijala blizu zaraţenih zasada. Mere borbe. Ove vaši napadaju i tanke i debele ţile. usled ĉega stablo nekrotira i izumire. Na napadnutim delovima loze mogu se uoĉiti sitne. a kod ameriĉke loze samo lišće. Odrasla stabla zaraţena štitastom vaši prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva. Stepen zaraţenosti vidi se po crvenoljubiĉastim flekama na kori drveta i plodovima. Sa korena jednog ĉokota na koren drugog ĉokota prelaze kroz zemlju. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granĉice. Prva mera je saĊenje zdravih sadnica koje se pre saĊenja poprskaju emulzijom koja se preporuĉuje i protiv krvave vaši (vidi ranije). Štetoĉina provodi zimu u stadijumu odrasle ţenke pod štitom. Filoksera vinove loze Ovo je opasna štetoĉina vinove loze. Kalifornijska štitasta vaš smatra se karantinskom štetoĉinom. Najĉešće se pojavljuje na voćnim kalemoviraa i sadnicama. zato se ne dozvoljava uzimanje kalemgranĉica sa zaraţenih stabala. Larva štitaste vaši brzo poĉinje da obrazuje štit na svom telu. gde se mogu lako zapaziti voštane beliĉaste skrame. Štitasta vaš šljive Ciklus razvoja štitaste vaši šljive sliĉan je razvoju Ijubiĉaste štitaste vaši. oko 1 mm dugaĉke vaši ţućkasto-zelene ili ţućkasto-smeĊe boje. Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granĉice koje su zaostale u porastu zbog ove vaši. posebno za evropsku pitomu lozu. koji je kod ţenki ovalnog. pa i korenov vrat i u stanju su da osuše ĉokot već za 3—4 godine. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti. U sluĉaju da su ovom štetoĉinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice. Leti su muţjaci na lišću. Ljubiĉasta štitasta vaš daje dve generacije. Kalifornijska štitasta vaš Ciklus razvoja ove štetoĉine umnogome je sliĉan razvoju Ijubiĉaste štitne vaši.5% trihlormetafosa-3. Oštećena stabla napadom ove vaši potrebno je pred poĉetak vegetacije tretirati još jednom posle zimskog prskanja emulzijom koja sadrţi oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0.

rastresitije. Ne mogu da ţive samo u pesku. a u toku zime sa DNOCpreparatima. Jaĉe povreĊeni pupoljak se suši. jer generacije smenjuju jedna drugu. Kreozan i ţuto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1. dok se iz slabije povreĊenog pupoljka razvija unakaţeno lišće. Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz. ono poĉinje da rodi periodiĉno. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom. voćke treba oprskati sevinom. Zenke polaţu jaja ispod ëpiderma zelene cvetne loze. Lisna osa Ĉesto nanosi štetu višnji. jer isisava sokove iz lišća. Stetoĉina se razvija veoma brzo. Posle mesec dana iz lutke izleću leptiri. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voćke. U ovim gnezdima gusenice se uĉaure i leptiri izlaze sredinom juna. u pukotinama i rupama drveća. šljivi. ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Lisni smotavac Gusenica rano u proleće napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lišća. parationom i lindanom neposredno pre nego što se razviju larve. Grinje napadaju lišće i hrane se njegovira sokovima. sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije. Larve kruškine lisne buve sišu sokove iz pupoljaka i listova i luĉe lepljivu teĉnost zvanu „medna rosa". Mere borbe. PovreĊeno lišće gubi normalnu boju i prevremeno opada. koji polaţu jaja na gornjoj strani lista. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima. Pošto opadne. i dr. u koje se ĉesto i zavlaĉi. Naroĉito veliku štetu nanosi mladim biljkama. a preko leta preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Ako se ova štetoĉina pojavi u velikom broju. javlja se nekoliko generacija. a druga u julu. Mere borbe. Jabuĉni moljac To je noĉni leptir sneţnobele boje. Hemijskim merama borbe treba se posluţiti samo u sluĉaju da vaši priĉinjavaju znatna oštećenja. a u toku zime kreozan. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike štete kao gusenice prve generacije. Jaja polaţu na tankim granĉicama u gomilice od 40—60. što se poklapa sa poĉetkom cvetanja bagrema.5%. Mere borbe. duţine 16—18 mm. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voćaka. Lisna vaš Lisna vaš se javlja na mnogim voćnim vrstama i na ţbunovima nara i ribizle. pri osnovi ĉašiĉnih listića. Grinje Na voćnim stablima. U jesen treba izriljati zemljište oko voćaka i meĊu redovima. a posledica toga je mali prirast lastara. Telo gusenice se uvek nalazi u ĉauri sliĉnoj cigari. U jesen. a zatim odmile u zemlju i na dubini 10—15 cm obrazuju ĉaure u kojima provode sve do sledećeg proleća. lišće pre vremena postaje mrko i opada. ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vašima.5—2%. kad lišće opadne. naroĉito jabuke i višnje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauĉinasta. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne podloge ameriĉke loze i njenih hibrida. Mere borbe. Pauĉinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle ţenke ispod opalog lišća. Ĉesto prezimljuje i na drveću drugih vrsta. U plodovima ostaju 14— 22 dana. U jesen kad lišće opadne treba ga skupiti i spaliti. treba prekopati zemljište oko voćki. u koncentraciji 1. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol. Uoĉi cvetanja bagrema treba oĉistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i uništavanje gusenica. Prezimljava u stadijumu gusenice na granĉicama voćke. trešnji i kruški. treba prskati stabla rastvorom parationa. Protivu lisne filoksere koja napada lišće ameriĉke loze. ţuto ulje. kao što su: kreozan. mrka voćna i crvena voćna gnnja. Mere borbe. Osim toga. koriste se razna hemijska sredstva. Mere borbe. a zatim se hrani lišćem opredajući oko njega pauĉinastu mreţu. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matiĉnih grana i stabla. parazitira iskljuĉivo na lišću ameriĉke loze i njenih hibrida i moţe da nanese priliĉne štete matiĉnacima ameriĉke loze po loznim rasadnicima. ukljuĉujući tu i šumske i dekorativne vrste. malationa i dr. sive boje. Kruškina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruške. Pošto sisa biljne sokove. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drveća i na mestu raĉvanja grana. Lisna filoksera. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi štetu u maju. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom lišću. U jesen ili rano u proleće. kao što je veĉ reĉeno. Mere borbe. Rano u proleće gusenica se smešta na nabubrele pupoljke. lišće treba skupiti i spaliti. U leto kad larve nagrnu. pa se na peskovitim zemljištima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere. Gusenica je tamnosiva. Odrastao insekt pojavljuje se u proleće u vreme cvetanja voćaka. a zemljište oko voćaka i meĊu redovima se VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 68 / 80 . Stetno dejstvo smotavca se završava prelaskom gusenice u stadijum lutke. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voće u većera broju. Izlegle larve prodiru u plodove ĉim iziĊu iz jajeta. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do proleća ne napuštaju leglo. skupi se i spali. pak.

Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poĉetkom maja. dunje i kajsije. a isto tako moţe se videti i sama stenica. Jedna ţenka poloţi 15 do 50 jaja. treba oĉistiti sve pukotine i naprsle delove na ţbunu smokve pomoću ţice sa zašiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. Smokvin moljac daje tri generacije.izrilja. izleće preteţno u veĉernjim ili u ranim jutarnjim ĉasovima. Rano u proleće debla i matiĉne grane se oĉiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu. Od agrotehniĉkih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljišta. i traje po prilici do kraja jula. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima ţbuna. Leptiri ne preleću sa stabla na stablo VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 69 / 80 . u raĉvama grana i u zemljištu pod ţbunora. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije кoristi lindan. Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova. Mere borbe. U toku zime prskaju se voćke kreozanom. U poĉetku vegetacionog perioda leptiri polaţu jaja na lišće. što znatno spreĉava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove štetoĉine. kada se već mogu naći gusenice u ranim plodovima. Surlaš se suzbija prskanjem preparatima lindana. U proleće odmah po odgrtanju ţbunja. Njeno prisustvo zapaţa se po crnom izmetu na listovima. a u vreme vegetacije preparatima parationa. Za uništavanje štetoĉine koriste se i specijalni mamci u vidu vroćica napravljenih od gaze. Sledeće izletanje leptira poĉinje 46 dana posle završetka cvetanja jabuke. diazinona ili parationa. a nekada se produţava do septembra. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. julu i avgustu. kruške. dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ĉak nagrizaju i sam plod. Hrani se sisanjem sokova listova. Jabuĉni smotavac Jabuĉni smotavac se smatra velikom štetoĉinom jabuke. koja ima prozraĉna krila. zbog ĉega lišće postaje prozraĉno i umanjuje svoiu funkciju. i to pre i odtnah posle cvetanja. Usled toga u voćnjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno naći i leptiri koji se pare i polaţu jaja i gusenice u plodovima razliĉite starosti. Mere borbe. Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog moljca hrane se mekim delom poleĊine lista. Veća oštećenja listova od gusenica nastupaju kasnije — u junu. U uslovima Uzbekistana ovaj smotavac ima tri. preteţno u gornjem delu krune. Suzbija se insekticidima sa sistemaĉnim dejstvom. Jagodin surlaš Surlaš napada lišće jagode. a kasnije i na sve lišće i na plodove. malationa i diazinona. Treće izletanje leptira poĉinje oko 90 dana od završetka cvetanja. Mere borbe. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo ĉesto se završava krajem maja. a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Jabuĉna stenica Stenica provodi ţivot na naliĉju listova jabuke.

gusenica pravi u poslednjem plodu širok hodnik kroz koji izlazi traţeći mesto gde će se pretvoriti u lutku. Ţivot šljivinog savijaĉa sliĉan je ţivotu jabuĉnog savijaĉa. Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voćaka i deblje grane. Višnjin rilaš Ova štetoĉina napada plodove višnje i trešnje. naprsnuća i druge neravnine zamazati plastiĉnom masom. gde se u prvo vreme hrane pupoljcima. U toku zime treba nekoliko puta zemljište dobro nakvasiti. Jaja polaţu na košticu ploda. dţanerike. zemljište treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. koju moţemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. pre poĉetka vegetacije. U proleće s poĉetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve. Stabla treba prskati. poglavito protiv druge generacije štetoĉina sredstvima na bazi lindana. U proleće gusenice se pretvaraju u lutke. Osim toga. Posle završenog razvoja izlaze is koštice. kada su plodovi još nerazvijeni. To su najĉešće pukotine i rupe na granama drveta. a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije. zatim cvetovima i naposletku plodovima. onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku. a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oĉistiti i spaliti. Štetoĉina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voćke. o ĉemu smo već govorili. Na taj jiaĉin ona moţe u toku svog razvoja da uništi do tri ploda. Ĉim se izlegu gusenice se ubušuju u mlade plodove.ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. kad opadne lišće i rano u proleće. diazinona i sevina. pošto su se nalazile u plodovima smeštenim na ĉuvanje. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalaţi. Zato kad pojede unutrašnojst jednog ploda. Vreme prskanja se odreĊuje prema pojavi leptira. gde se hrane mesom ploda. No mogu preletati i u susedne voćnjake. dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. Sljivin savijaĉ daje dve generacije u toku vegetacije. a zatim u leptire. sevina i parationa. na samom stablu. u blizini stabla voćke. Pepeljasti groţĊani moljac Ova štetoĉina napada ĉokot vinove loze. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan. Razlika je samo u izboru vrste voćaka. zemljište ispod krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. ali ne kasnije od marta. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u ĉauri. Mere borbe. ali samo na odstojanja do 100 m. onda se pod pojasom moţe naći mnoštvo takvih lutki. a kasnije VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 70 / 80 . Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti naĉin kao da su opali. na korenovom vratu. Šljivin savijaĉ Gusenica šljivinog savijaĉa hrani se plodovima šljive. Ovo se obavlja u zoru. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna. ĉim poĉne vegetacija. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti. U martu zemljište ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U isto vreme grane. U poĉetku sezone. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima. višnje. u gornjem sloju zemljišta. Stetoĉina prezimljuje u ĉauri na skrivenim mestima. Pojaseve treba obnavljati. Izvestan broj gusenica pravi ĉaure na mestu gde se ĉuvaju plodovi. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona. Kad završi razvoj. Larve nagrizaju košticu i uništavaju jezgro. Mere borbe. Od poĉetka zaĉaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 10—12 dana. Oštećeni nedozreli plodovi ne mogu se nizašta upotrebiti. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda. jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. diazinon ili sevin. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. u broju generacija i u mestima zimovanja. U proleće. Najmnogobrojnija je druga generacija. opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju. Krajem maja ĉišćenje debla ponoviti i pukotine. Ako je zemljište kod korenovog vrata suvo i ugaţeno i ima pukotina. stabla i korenov vrat drveta. Rano u proleće. gde završavaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. a drugi jula ili avgusta. najbliţi plod. U jesen. gusenice se zavlaĉe u unutrašnjost krune. koja ĉesto prouzrokuje veliku štetu. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuĉine) pod koje će se gusenice uvući da bi se uĉaurile. odrasle štetoĉine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljišta na dubini 2—4 cm. gusenica prelazi na drugi. Po izlasku iz jajeta. trešnje i kajsije. a u hladnom oko 16 dana. silaze na zemlju i u površinskom sloju prezimuju. Mere borbe. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih polaţe jaja. a zatim prodiru u semenu kućicu i hrane se voćnim semenom. Štetoĉina podnosi i vrlo niske zimske hladnoće. Plodovi koji su oštećeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraĊivati i upotrebljavati u domće svrhe.

a isto tako i povećana vlaţnost. pri ĉemu izĉezava karakteristiĉna intenzivno zelena boja. Mere borbe. Naroĉito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. ĉorbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalaţi). Kada se zemljište prosuši. lišće i plodove. Kovrdţavost lista breskve Kovrdţavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. Obolele delove grana odsecati i spaljivati. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke. tada se bolest proširuje i na druge vrste voćaka. no najĉešće zbog slabe podloge. onda ceo list odumire i opada. Hloroza se poznaje po promeni boje lišća i mladih izdanaka. a oštećene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule. ali bez plavljenja ĉokota. Kada zaraza dopre do peteljke. U toku zime voćke treba prskati kreozanom. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa. U poĉetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege. U njih spada oprašivanje ili prskanje voćaka preparatima na bazi sumpora. koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. a kasnije se obolelo lišće deformiše. ali ako u proleće ima velikih padavina. delimiĉno i na zemlji ispod opalog iišća. a zatim treće. Hloroza se suzbija unošenjem u zemljište modre galice. odnosno zbog jake ugaţenosti zemIjišta. Mere borbe. u pukotinama i rupama podupiraĉa. Osobine bolesti: na površini lista se prvo pojave slabo izraţene pepeljaste skrame. u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom ĉorbom — ili 5% kreĉno-sumpornom ĉorbom. Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kiša. Prskanje se moţe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka. kada se bordoska ĉorba upotrebljava u koncentraciji 1%. Izbegavanje suvišnog unošenja u zemljište organskih Ċubriva i mineralno-azotnih Ċubriva i otklanjanje suvišne vlage u zemljištu. Pepelnica Pepelnica najĉešće napada jabuku i breskvu. Mere borbe. Razvoju groţĊanog moljca pogoduju gusti izdanci na ĉokotu. koja nanosi veliku štetu zrelom groţĊu. a zemljište ispod ĉokota prekopati uz okretanje plastica. Postepeno sušenje voćaka Sušenje stabla dolazi iz više uzroka. vinova loza i jagodaste kulture. U toku vegetacije daje 3 generacije. Kasnije takvo lišće dobija crvenkastu boju. Oštećeni pupoljci ne daju groţĊe.5 % bordoske ĉorbe. velike vlaţnosti zemljišta. sakupiti i na mestu spaliti. GroţĊani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore. oštećenja korenovog sistema.bobicama groţĊa. treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom ĉorbom. Najbrojnija je poslednja generacija. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. Mere borbe. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 71 / 80 . sporama koje prouzrokuju bolest. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. suvišnim koliĉinama mineralnih Ċubriva. Lozu zalivati samo po potrebi. tj. Bolest se razvija iz ţarišta koja se nalaze u starim delovima kore drveta. Zaraza se širi po kruni drveta kapljicama kiše. sunĉevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. povredama kore na stablu i korenovom vratu.75% i stabla breskve sa 0. Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voćaka pre cvetanja sumporno-kreĉnim rastvorom. Ovo poslednje moţe nastati zbog nedostatka aeracije. treba ga kultivisati. Treba gajiti lozu na podupiraĉima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka. od ĉega se ovi suše. ili rastvora sumporne kiseline. VAŢNIJE BOLESTI VOĆAKA I VINOVE LOZE Pegavost (rupiĉavost lišća) Ovo oboijenje koštiĉavih voćaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. a uspešno se koristi i sevin i diazinon. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike. Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voćaka. Izaziva je višak organske mase u zemljištu i nedostatak mikroelemenata. postaje debelo i talasasto. stabla šljeve sa 0. Posle završetka prvog poĉinje drugo izletanje leptira. duboke sadnje i truljenja korenovog sistema. Prvo izletanje leptira poĉinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 25—30 dana. Ona se moţe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i cveću. U proleće posle odgrtanja ĉokota. a odozdo se pokriva belom skramom. jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji. Na ovu bolest naroĉito je osetljiva kajsija. Ova bolest se odlikuje time što lišće povećava svoju normalnu veliĉinu. podlubljenu koru treba skinuti. Mere borbe. Tako dolazi do rupiĉavosti listova. Postoje i specijalni preparati kojiшa se mikroelementi unose prskanjem lišća. a rano u proleće stabla breskve tretirati ortocidom. a u toku vegetacije kosanom (300—400 g na 100 lit. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izraštajima. delimiĉno dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova. pupoljke.

ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40°. korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. PosaĊene sadnice u toku celog ţivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku. ne zbacujući poţutelo lišće. temperature vazduha koja ne prelaze 38°C. a zemljište se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voćaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matiĉnih ţila. Sumporni cvet i kreĉ u prahu mešaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo kreĉa. Tako. kreĉ prelazi u prah (vazdušno gašenje kreĉa). Kreĉ se pretvara u prah drţanjem na vazduhu u tankom sloju. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima ĉokota. U najtoplijem periodu. velika gustina lastara na ĉokotu. a u novembru pred naglo zahlaĊenje. treći put u jeku cvetanja ili po završetku istog. pa ni sva voćna stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene. Zaprašivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zaprašivaĉima. Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez kreĉa. odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humĉicu u obliku krtiĉnjaka iznad površine zemlje. što na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama.Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raĉun polumrtve kore. kreĉenje treba ponoviti. slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunĉevim zracima. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delovima. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama. Kod potpunog odumiranja drvo se suši momentalno u toku nekoliko dana. tada se gornji sloj zemlišta oko korenovog vrata moţe zagrejati dö 65° i više. Pod takvim uslovima i moţe se desiti da će se najpre smrzavati kora na korenovom vratu. a ĉetvrto zaprašivanje izvodi se samo u tom sluĉaju ako je krajem maja ili juna pala kiša ili ako su ĉokoti od jako bujnih sorta pa se meĊusobno zasenjuju. Vaţi kao pravilo da se ĉokoti zaprašuju mešavinom mlevenog sumpora i kreĉa u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 6—8 listova. To dovodi do smanjenja rodnosti. U martu prilikom prekopavanja zemljišta ispod krune voćaka zemljište kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa. Posle toga ovaj kreĉ treba prosejati i potom mešati sa sumporom. ruĉnim ili motornim. uzimajući u obzir provetravanje i osunĉavanje. Protiv sunĉanog zagrevanja stabla voćaka treba prskati krećnim mlekom dva puta: prvi put rano u proleće (februar) a drugi put u jesen (novembar). kada krune drveća još nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla. bobice i lišće. Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je široko poznato gljiviĉno oboIjenje ĉokota vinove loze. dok druga nemaju takve sposobnosti. Oštećenje kore mrazom ili sunĉevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili delimiĉnog odumiranja stabla i njegovih delova. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko oko. a višak izdanaka uklanjati sa ĉokota još pre cvetanja. ne osunĉava se direktno zracima sunca. a posle zalivanja uništavati korov i kultivirati zemljište. Treba naglasiti da sve vrste i sorte. korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljišta. koje obzebeĊuju uspešno razviće u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. Ĉokote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. Odumiranje kore i sušenje voćaka ne teĉe jednovremeno. Mere borbe. Za suzbijanje oidiuma sve više se upotrebljava kvašljivi sumpor Pegava antraknoza VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 72 / 80 . oslabljeni porast izdanaka. koja se nalazi u gornjem sloju zemljišta. U pojedinim sluĉajevima. što se ĉesto dešava u Uzbekistanu. Napada sve nadzemne vegetativne organe ĉokota — mlade lastare. dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljišta i donjeg sloja vazduha za 2—3°C niţe od temperature vazduha na 50—70 cm iznad zemlje. kora na stablu se smrzava ĉak i iznad korenovog vrata. drugi put u oĉi cvetanja. pod uticajem vazduha i rose. jer svaka voćka poseduje svoj individualni razvitak. U našim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaĊivanje temperature vazduha do ispod 8°C i to ĉesto bez sneţnog pokrivaĉa. kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana. U toku 2—3 dana. Zalivati lozu samo po potrebi. Kod postepenog izumiranja sušenje moţe trajati i nekoliko godina. Prilikom saĊenja treba se strogo pridrţavati odreĊenih pravila. pa na njihov raĉun moţe egzistirati nekoliko meseci. odnosno produktivnosti ĉokota i u narednim godinama. što predstavlja kritiĉnu temperaturu za ţivot biljaka i biIjnih ćelija. peteljke grozda. ali s dubokim natapanjem zemljišta. Ovo zaprašivanje obavlja se deset dana posle trećeg zaprašivanja. pogotovu ako stablo ima veću rezervu hranljivih materija. Razviće gljive potpomaţu: suvišna vlaga od padavina i jaĉeg zalivanja ĉokota. Mere borbe. na primer. Kod nekih vrsta i sorta voćaka. Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraĉima. kada se kreĉ brzo spere od kiše.

dobijajući izduţeni. Plavi kamen Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Poznat preparat. jer se vrlo ĉesto primenjuje u borbi sa štetnim insektima. a po konzistenciji podseća na mileram. HEMIJSKI PREPARATI ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOĈINA Preparat N° —30 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) To je fabriĉki koncentrat naftine emulzije. koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na voćkama i vinovoj lozi. koji nema otrovnih svojstva za ĉoveka i ţivotinje i nezamenjiv je kao preparat za uništavanje mnogih štetoĉina i bolesti poljoprivrednih kultura. U dodiru s vlaţnim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi prašak. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehniĉke mere. koji se nalaze po niskim. Njegova upotreba u tretiranju voćaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poĉetka berbe plodova. okruglasti oblik. Obolele bobice su nepravilnog oblika. u glavnom. U emulgirovanom stanju sadrţi 80% nafünog ulja. posle prve polovine leta. a isto tako i za leĉenje biljaka od hloroze. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka. javljaju se kod gljiva organi za razmnoţavanje. s pojavom oboljenja ĉokote treba prskati sa 1% bordoskeĉorbe. koje se šire pomoću kapljice kiše i tu stvaraju nova ţarišta. ali je relativno kratkotrajno. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo. s gornje strane nešto otvorene boje. a isto tako i kreĉno-sumporne ĉorbe za prskanje voćaka i vinove loze protiv nekih bolesti. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje. Nije otrovan za ĉoveka i domaće ţivotinje. koji se lako rastvara u vodi. Prouzrokovaĉ ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima. Mere borbe. Sem toga. naroĉito u drugoj polovini leta. zatim prskaju stabla. sa pukotinama kroz koje se vide semenke. koje se vremenom povećavaju. razblaţene vodom u odreĊenim odnosima. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se. ponavljajući prskanjé dva-tri puta izmeĊu 8—10 dana. Upotrebljava se u obliku 35% praška i 30% koncentrata teĉnosti. Zelena galica To je prljavo-sivi prašak. Za ĉoveka i domaće ţivotinje otrovan je ako dospe u unutrašnjost organizma. Ĉesto se ove pege spajaju. na obolelim mestima. Za ĉoveka i domaće ţivotinje srednje otrovan. Najveću primenu našao je u prskanju stabla protiv jabuĉnog smotavca. a u disperznom stanju moţe se upaliti ĉak i od iskre. Antraknoza napada ĉokote. uništavajući uz put i ostale štetoĉine. Prskanje protiv plamenjaĉe spreĉava i pojavu bolesti. Cerkospora Cerkospora je infektivno gljiviĉno oboljenje ĉokota vinove loze. razume se. Sumpor u prahu Široko poznati preparat. onako kako je postupljeno kod pepelnice. Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehniĉke paste sive boje ili praška. Napada lišće i mlade izdanke. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti naliĉje listova. Umnoţavanje gijive je slabije. a ĉesto i do prevremenog odumiranja lišća. Koristi se za spravljanje bordoske ĉorbe. Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osušiti i potom ga samleti i prosejati kroz ĉisto sito. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 73 / 80 . a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili ĉokot. stvarajući na izdancima duboke rane. koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje ĉokota vinove loze protiv antraknoze. Mere borbe. Pri korišćenju već razblaţene emulzije potrebno ju je ĉešće mućkati. Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Preparat širokog spektra. Sumpor moţe biti i zapaljiv. Sivkaste je boje. Ovim preparatom spremaju se prašnjave smeše za zaprašivanje biljaka protiv bolesti i štetoĉina. zvani gljivine konidije. vlaţnim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika. ne ostavljajući nepoprskane delove. Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za prolećno prskanje protiv štitastih vaši. Oba oblika primenjuju se razblaţeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka. Napada sve nadzemne delove ĉokota. Na bobicama pege se javljaju nešto kasnije. a sa donje tamno-mrke boje.Ovo je gljiviĉno infektivno oboljenje ĉokota vinograda. Za ĉoveka i domaće ţivotinje umereno otrovan. u proleće.

Radi uprošćavanja postupka uzima se odnos koliĉine preparata i koliĉine vode kojom se preparat razblaţuje. Tu spadaju kreĉno-sumporna teĉnost. 10 litara vode i 3 kg sapuna. Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okućnica Trihlormetafos-3 moţe biti iskorišćen samo u izuzetnim sluĉajevima. koji sadrţi 50% aktivne materije. onda se primenjuje odnos 2:1000. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniţava se koliĉina 3—4 puta u poreĊenju sa koliĉinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Zasićenost takvim materijama izraţava se u procentima. U periodu vegetacije stabla ili ĉokoti prskaju se sitnim mlazom teĉnosti. ako koncentrat nekog preparata sadrţi 30% aktivne materije. a temperatura vazduha je najmanje 8°C. SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAŢENIH SREDSTAVA ZA SUZBIJANJE BOLESTI I ŠTETOĈINA Hemijski preparati koji se primenjuju protiv štetoĉina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obiĉno su zasićeni visokim sadrţajem aktivne materije. kao što je na primer. pri ĉemu nastojavati da budu dobro nakvašeni. uz stalno mešanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliĉinu vode.5 kg trihlormetafosa i iste koliĉine preparata №З0 i 10 litara vode. postoji mogućnost da se okućnica sa. što će odgovarati koncentraciji teĉnosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0. voćkama izoluje od kuće za stanovanje ţiĉanom ogradom. nikotin. Ako se umesto sapuna iskorišćava glina. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva. Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka. usled ĉega teĉnosti nisu homogene. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uveĉe. U sve teĉnosti za upotrebu koje sadrţe nikotin ili anabazin. ulja. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu.06%. treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voćaka radi mulĉovanja. tj. kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje. a isto tako i protiv gusenica koje se tu uĉauravaju. Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uĉauravanja jabuĉnog smotavca primenjuje se sledeći postupak. jabuĉni smotavac. Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri povećava efikasnost ranog prolećnog prskanja protiv štitaste vaši. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliĉini 50 g na 10 litara vode. onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. poput magle. ovi preparati moraju se razblaţiji vodom do odreĊene koncentracije. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1. Zatim. obavezno treba dodavati 30—40 g sapuna na 10 lit vode ili kreĉa 100 g na 10 lit. pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zaštitu biljaka i pri korišćenju specijalnih mašina. mlazom iz prskalice treba potpuno „okupati" sve delove voćke. Bordosku ĉorbu takoĊe treba s vremena na vreme mućkati. ako na njima postoje pukotine. a u odnosu na aktivnu materiju 0. Ako su izgledi za kišu prskanje treba odloţiti. onda se uzima 10 lit. sapuna u komadu 0.5 delom suve gline. a teĉnost koja se priprema od praškova naziva se suspenzijom. ukljuĉujući tu i one sluĉajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke. Isto tako. vode. Ovom mešavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana. vode 1 deo.Anabazin — sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriĉki preparati visoke koncentracije. i pri obavIjanju prskanja moraju se ĉešće mućkati. Krajem maja istom mešavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica. Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 74 / 80 . jer delići kreĉa lako se taloţe posle izveznog mirovanja. pre upotrebe. Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo. Osim toga. koji su namešteni na deblima. a sadrţi u odreĊenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom.3 dela. Teĉnost koja se upotrebljava za prskanje. Rastvor je teĉnost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domaći naĉin ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana. naroĉito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voćke. U njima se za vreme mirovanja ĉestice ulja ili praška taloţe ili plivaju po površini. Sapun se sitno iseĉe noţem i rastvori u maloj koliĉini vode. Jako su otrovni za ĉoveka i domaće ţivotinje. ukluĉujući i naliĉje listova. Manje je otrovan za ĉoveka i domacé ţivotinje od tiofosa. anabazin i sapun. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu. Proizvodi se umesto tiofosa. Na primer. ako se priprema 20 litara koncentrata.2%. Trihlormetafos —3 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta teĉnost s jako izraţenim neprijatnim mirisom. Teĉnost za prskanje spravlja se od 0. Prskanje se obavlja prskalicama ĉiji mlazevi prodiru duboko u pukotine. Zbog toga.

kreĉ-50. treba prestati sa dolivanjem kreĉnog mleka. koristeći se pri tome tablicom broj 1. pa se u 80 lit. onda se u emulziji za prskanje koliĉina razblaţujućih koncentrata smanjuje za 3—4 puta. Ako površinu ove teĉnosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moţe ĉuvati duţe vreme. Potom se kreĉno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano meša. Plavi kamen Sastav. Kompatibilnost. odnosno 1—2% za zimska prskanja. znak je da treba dolivati još kreĉnog mleka. do prvobitnog nivoa u kazanu. dok je lišće nešto neţnije. Kreĉnosumporna ĉorba Prvo treba pripremiti ekstrakt. iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prašinu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0. Pre nego što bude ulivena sva koliĉina kreĉnog mleka. preporuĉuje se upotreba Cineba S-65. Rastvor plavog kamena uz dodatak gašenog kreĉa sluţi za spravljanje „bordoske ĉorbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaĉa plamenjaĉe vinove loze. onda se za dobijanje 4—5% teĉnosti za prskanje uzima 8—10 lit. a voda povećava na odreĊenu meru. vode sipa 20 lit. kao i za suzbijanje drugih gljiviĉnih parazita. Pošto je kuvanje definitivno završeno teĉnost se ostavi da se ohladi i da se staloţi. Naposletku. Na jedan deo kreĉa visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17 delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g kreĉa t 120 g sumpora u prahu. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 75 / 80 . Zatim se bistri deo teĉnosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. lisnom bubom kruške i larvom štitastih vaši. B. Aktivna materija je CuSО4 x 5H20 sa 25% bakra. Ako ovaj listić porumeni. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagašeni kreĉ koji se dobio od 0. Fitotoksičnost. Zatim ovu smešu filtriramo kroz platno. neće doći do pojave fitotoksiĉnosti na tretiranim biljkama. Pre upotrebe ovu teĉnost razreĊujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu. pa ĉak i 1:3. Ako je za spravljanje koncentrata bilo upotrebljeno ulje.kreĉ-25 i sl. kreĉ-super. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka.5 kg negašenog kreĉa. mešajući je neprekidno drvenom lopatom. Areometrom odreĊujemo njenu gustinu i utvrĊujemo jaĉinu dobivenog rastvora. Mahorku. plamenjaĉe krompira i paradajza. Ako listić ostane beo. B. Kreĉ se prvo gasi u vodi. plavi kamen je neotrovan. Primena. koncentrata. Koristi se takoĊe i za dezinfekciju rana na voćkama posle grada. Pred završetak kuvanja na 20 minuta isparenu teĉnost treba dopuniti vodom. Nije otrovan ni za pĉele. u ĉorbu se dolije još onoliko ĉiste vode koliko nedostaje za 100 litara ĉorbe. kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. koncentrata i razblaţi sa 90—92 lit. Upotrebljava se u koncentraciji 0. Za korišćenje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%. Za prva tretiranja vinove loze. vode.). pa se bez ograniĉenja moţe koristiti do pred samu berbu. U koncentraciji u kojoj se primenjuje. Gotovu ĉorbu treba odmah koristiti za prskanje. Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2. Dobivena smeša drţi se na suncu 2—3 dana i meša 2—3 puta dnevno. Аko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos. Kristali plave boje. a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori ţitka pasta. Kreĉno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. Pred upotrebu ekstrakt se razblaţi vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. Koncentrat se razblaţi vodom da bi se dobila teĉnost za upotrebu. i na kraju tako pripremljenoj teĉnosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kreĉ. Gotova teĉnost mora biti višnjeve boje i providna. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi 1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu. Napomena. Spravljanje 1% bordoske čorbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Otrovnost.5 kg na 10 litara vode. Еmulzija se priprema neposredno pred prskanje. Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim vrstama vaši. Ukoliko se bordoska ĉorba pripremi na naĉin ka-ko je to u uputstvu navedeno. Dobijeni ekstrakt ĉuva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. treba uzeti listić fenolftaleinske hartije i zamoĉiti je u dobro promešanu ĉorbu. a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku ĉorbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B.površini.5—1% za letnja prskanja. Ova smeša kuva se na vatri 60—70 minuta. U većini sluĉajeva bordoska ĉorba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se koriste u zaštiti bilja te je mešanje bezpredmetno.

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 76 / 80 .

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 77 / 80 .

Osnovni delovi sem zupĉanika. zatim kajiša za oka-ĉivanje oko ramena i ruĉnog šprica za prskanje. Vinogradska leĊna prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda. Ovde ćemo govoriti samo o aparatima za okućnice i manje zasade koji se izraĊuju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji. Od zaprašivaĉa najviše se sluţimo mehom „Tip-top" i voćarskim oprašivaĉera Gorkovske izrade. Namenjena je prven-stveno zaštiti mladih šumskih sadnica. Naposletku. Za prskanje „Automaks" marke ORP. ili oprašivanje prahom poraoću kesice od gaze. diairagmovog tipa. ovim naĉinom zaprašivanja ili prskanja troše se velike koliĉine hemijskih materija. a ne po celokupnom biljnomhabitusu. kao ranac. koji se široko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. najĉešće insekticida za uništavanje štetoĉina. što ga ĉini lakim i pogodnim za rad. Ruĉni zaprašivaĉ MRZ-8 namenjen je zaštiti poljoprivrednih kul-tura primenom praškovitih hemijskih sredstava. moţe doći još i do mestimiĉnog oštećenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze prašivima ili teĉ-nostima kojima. pumpe. cvećarske pa i ratarske kulture.5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Norma za osmoĉasovno radno vreme ovog zaprašivaĉa iznosi 2.5 do 6 ha. Jer štetoĉine bolesti biće uništene samo lokalno. Zaprašivaĉ MRZ-8 Duţina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm. Za prašenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. ili dašĉice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom.APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA Prskanje voćaka ili vinove loze pomoću metle. Ova prskaiica prilagoĊena je za leĊa. gde nije potrebno uĉešće ve-likih prskalica i mašina. ruĉice za pumpanje koja se pokreće periodićno levom rukom. obruĉa od ĉeliĉnog lima i rasprskivaĉa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreĉava VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 78 / 80 . ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje se gaje na manjim površinama. Pomoću prskalice „Goran—S" mogu se uspešno štititi sve voćarske. Ovakim naĉinom nemoguće je postići ravnomerno i poĊednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. povrtarske. Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluţimo sledećim apara-tima. Ovi aparati su ruĉne izrade. Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih moguć-nosti ovaj zaprašivaĉ se moţe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima. vinogradarske. visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3. inaĉe. sprovodne cevi i kajiša izraĊeni su od aluminijumove legure. vazdušnog zvona (unutar same prskalice). poĉev od malih aparata za okućnice pa do velikih aparata za plantaţe od nekoliko stotina hektara. Osim toga. vršimo zaštitu od bolesti i štetoĉina. ali ih sve više proizvodi industrija. „Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova. a sastoii se od rezervoara. Univerzalna prskalica „Goran—S" Ima teţinu 0. Sastoji se od plas-tiĉnog rezervoara za rastvor zaštitnog sredstva. širina 410 mm.

a unutrašnji./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm širina 320 mm debljina 180 mm teţina prskalice 7. a posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati ĉistom mlakom ili hladnom vodom i potom osušiti na suncu. metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode. MERE OBEZBEĐENJA PRI KORIŠCENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA Većina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju štetoĉina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za ĉoveka i domaće ţivotinje. Karakteristike prskalice: radni pritisak 3—4 atm. Sastoji se od sledećih delova: 1) Rezervoara izraĊenog od mesinganog lima i sa ugraĊenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaĉa s gumenim crevom. svaki aparat moţe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu ispravni.radni pritisak . Za prskanje voćaka rasprskivaĉ je snabdeven dugaĉkom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom. ova prskalica podesna je za prskanje voća-ka. za pĉele i za svilene bube. 40. Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drţati sledećih pravila: 1. zaprašivanje. Voćarska leĊna prskalica M-3. koje spreĉava svako zaĉepljavanje mlaznice.0 kg Automatska voćarska leđna prskalica M-3 Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu. koj'i se mogu lako podešavati i zamenjivati. zamenom dotrajalih delova. Ovo ulje ĉuva metal od korozije i spreĉava zagušivanje rasprskivaĉa od produkata raspadnutog metala. kroz dugogodišnje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan mlaz. što se postiţe njihovim rasklapanjem. Najbolj'i su dihtunzi od masne koţe.teţinu bez rasprskivaĉa . Sito se moţe lako vaditi radi ĉišćenja i pranja. Hemijska sredstva ĉuvati u specijalnim sanduĉićima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 79 / 80 . kada se za vreme zime moţe i smrznuti. Njihova otrovnost moţe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama. Zato aparate u svakom sluĉaju treba ĉuvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama. a zatim sve delove namazati tankim slojem mašinskog ulja.teţinu sa rasprskivaĉem 6 atm. koji moţe biti od raznog materijala — gume. Kod pumpe veoma vaţnu ulogu igraju šmrkovi. Posledice trovanja ĉoveka otrovima mogu biti skrivene. Za vreme ĉuvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo trošiti usled sunĉevih zraka. pregledom. Da se aparat ne bi zagušivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto rešeto.zapreminu prskalice . vinove loze i njivskih kultura. pošto su dugotrajni. izbacivanje plamena i razbacivanje granula Sl. 2) Ruĉna prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Nošeni traktorski prikljuĉak tip MT-300 5) Nošena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korišćenja aparata Bez obzira na konstrukciju. Za prskanje vinove loze demontira se dugaĉka cev i zamenjuje se mlaznica./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg Osim navedenih postoji još ĉitav niz drugih sprava i aparata za prskanje i oprašivanje voćaka i vinove loze koje ćemo ovde navesti samo radi informisanja: 1) LeĊni oprašivaĉ AS-1 YU — sluţi za oprašivanje. već i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zaprašivani ovim sredstvima. pranjem i podmazivanjem. plastike. koţe. što je praktiĉno i potpuno za prskanje voćaka. jer se ne pojavljuju odmah.zaĉepljavanje. Kombinovanjem odgovarajućih rasprskivaĉa. naroĉito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu. na kome se nalaze slavina i fino sito. Gubljenje teĉnosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga. što ĉini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. Što se tiĉe samog rasprskivaĉa. zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju. Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 ima sledeće odlike: .zapreminu punjenja .

Na svakom pakovanju treba da stoji natpis „Otrov". tuširati celo telo toplom vodom. i treba za-štititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udiše para u organe za disanje. odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu.upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama. Ovu odeću treba ĉuvati odvojeno. nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogućnost. ruke i lice dobro oprati vodom. a za vreme prskanja voćnjaka-košnice se zatvaraju i pokrivaju šperploĉom ili kartonom. 6. Dok se radi sa otrovima ne sme se pušiti niti piti. Ako se u voćnjaku ili njegovoj okolini nalaze pĉele. 2. Sva ova zaštitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim sliĉnim sredstvom. ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje. Sav ovaj inventar treba ĉuvati pod katancem. Za pripremanje smeše potrebno je imati kofu. menzuru. vagu. mreţu ili sito za Nltrovanje-ceĊenje teĉnosti. KRAJ VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 80 / 80 . 3. onda tretiranje voćaka obavljati rano izjutra. odnosno rok trajanja. Sluĉajno prosutu teĉnost treba zakopati u zemlju ili posuti kreĉom u prahu i ne dozvoliti da ova teĉnost dospe u vodu za piće. Po obavIjenom prskanju mesta gde pĉele padaju prilikom dolaska sa paše (klupe na kojima su postavljene košnice) pojila za pĉele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbrišu suvom i ĉistom krpom. 5. Povrće ili neke druge kulture. 4. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili prašenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala. radne cipele ili gumene ĉizme. gaze za zaštitu lica ili masku. Po završetku rada odelo i druga zaštitna sredstva treba odmah skinuti. gumene rukavice. koje rastu u meĊuredovima voćaka za vreme tretiranja voćaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom. a moţe se imati i kotao od debelog lima. raštitnenaoĉare.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful