P. 1
vocke_i_vinova_loza_na_okucnici

vocke_i_vinova_loza_na_okucnici

|Views: 5,219|Likes:
Published by lugarin1

More info:

Published by: lugarin1 on Mar 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2013

pdf

text

original

Sections

  • 31. Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
  • 32. Rekonstrukcija krune voćaka
  • 85. Nezagrtanje vinograda
  • PRVA VARIJANTA
  • DRUGA VARIJANTA
  • IZBOR SORTI VOĆAKA, JAGODA I VINOVE LOZE
  • SORTE JABUKA
  • SORTE BRESAKA
  • SORTE MARELA
  • IZBOR SORTI
  • REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA
  • REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA
  • REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA
  • NEGA STABLA
  • PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA
  • BERBA PLODOVA
  • SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA
  • VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA
  • PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE
  • FORMIRANJE OBLIKA KRUNE
  • POSTAVLJANJE NASLONA
  • ĐUBRENJE
  • NAR
  • SMOKVA
  • BADEM
  • DRENJINA (DREN)
  • DUD
  • JAGODA
  • MALINA
  • RIBIZLA
  • SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA
  • SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA
  • SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA
  • NAJVAŢNIJE STONE SORTE
  • RANE STONE SORTE
  • POZNE STONE SORTE
  • BESEMENE SORTE
  • ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI
  • PODIZANJE VINOGRADA
  • NEGA MLADOG VINOGRADA
  • SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE
  • ZELENA REZIDBA
  • DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
  • NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
  • PRIMENA GIBERELINA
  • FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE
  • OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE
  • FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI
  • POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA
  • PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE
  • PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE
  • ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA
  • NEZAGRTANJE VINOGRADA
  • ORGANIZACIONE MERE
  • AGROSANITARNE MERE
  • HEMIJSKE MERE BORBE

G. D. Dilevskij, V. Z.

Pašĉenko

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI
Preveo s ruskog Ivan Dolĉenko 1974

SADRŽAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voćaka, jagodastog voća i vinove loze na okućnici 2. Rastojanje izmeĊu voćaka 3. Ugledna šema iskorišćavanja okućnice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voćaka, jagoda i vinove loze na okućnici I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI 7. Sorte voćaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte krušaka 10. Sorte dunja 11. Sorte šljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte trešanja 15. Sorte višanja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VOĆNJAK 18. Organi voćaka 19. Razmnoţavanje voćaka 20. Podloge voćaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voćaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-koštica PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saĊenja i saĊenje voćaka 27. Rezidba sadnica posle saĊenja 28. PresaĊivanje starijih voćaka NEGA VOĆAКA 29. Nega mladih voćaka
Odrţavanje meĊuredne površine Obrada zemljišta oko voćaka Đubrenje Zalivanje Formiranje krune Odrţavanje zemljišta u voćnjaku

35.

30.

Nega voćaka u rodu
-

-

Navodnjavanje voćaka u periodu plodonošenja Zimsko zalivanje Đubrenje voćaka Rezidba jabuka i krušaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba višanja Rezidba trešanja Rezidba šljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Skraćivanje visine krune

31.

Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
-

32.

Rekonstrukcija krune voćaka
-

33. 34.

Nega stabla Prekalemljivanje voćaka 35. Podupiranje voćaka (ĉatlovanje) 36. Zaštita voćaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreĉavanje neredovnog plodonosenja 39. Voćke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voćke 41. Podizanje voćnjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljišta 45. Đubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljištima i zemljištima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOĆE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI 57. Sorte groţĊa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groţĊa za dobra crna vina 60. Sorte groţĊa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvaţnije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. Ĉokot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI 67. Razmnoţavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba
ProreĊivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraćivanje lastara ProreĊivanje listova VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI

strana 2 / 80

-

Letnje skraćivanje lastara

72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.

Dopunsko oprašivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu Đubrenje Primena giberelina Berba groţĊa Formiranje ĉokota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreĊene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem ĉokota Prekalemljivanje vinove loze PodmlaĊivanje korena vinove loze Zaštita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
Pokrivanje ševarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje ĉokota u proleće Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME 86. Ĉuvanje voća 87. Ĉuvanje groţĊa VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste Ċubriva
90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska Ċubriva Mineralna Ċubriva Suzbijanje štetoĉina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehaniĉke mere Biološka metoda Hemijske mere borbe Naĉin ţivota najvaţnijih štetoĉina i borba protivu njih Vaţnije bolesti voćaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i štetoĉina Spremanje i primena razblaţenih sredstava za suzbijanje bolesti i štetoĉina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeĊenja pri korišćenju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
PrevoĊenjem ove knjige nismo ţeleli da naše ĉitaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umešnošću gaje voćke i vinova loza na okućnici, već smo to uĉinili i radi praktiĉnih koristi koje se mogu izvući iz iskustava uzbekistanskih proizvoĊaĉa. Knjiga je prvenstveno namenjena našim voćarima i vinogradarima-amaterima, što ne znaĉi da od nje neće imati koristi i profesionalni proizvoĊaĉi, tim pre što je knjiga u velikoj meri prilagoĊena i našim uslovima, tako da je dobila karakter priruĉnika za praktiĉan rad i pod našim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uĉinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voćaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u našoj zemlji. Izvršene su izmene, ukoliko je to bilo nuţno, i u odeljku o zaštiti voćaka i vinove loze od raznih bolesti i štetoĉina, s obzirom na to što pojedine bolesti i štetoĉine ne ugroţavaju u istoj meri voćnjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zaštitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da ništa nije izgubio već je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za naše ĉitaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, — na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraĊivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krstić

UVOD RASPORED VOĆAKA, JAGODASTOG VOĆA I VINOVE LOZE NA OKUĆNICI
Pod okućnicom podrazumevamo površinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa voćkama, vinovom lozom, povrćem i cvećem. Kuća se obiĉno podiţe u sredini ili na jednom kraju okućnice. Pred kućom je cvetnjak s raznobojnim
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 3 / 80

cvećem, zatim voćke niskog rasta, dţbunasto parkovsko drveće i ukrasno šiblje. Lepa ograda i ulaz u okućnicu, asfaltiran, poploĉan ili pošljunĉen i uvaljan putić pred kućom i ornamenti na kući — još više ulepšavaju izgled okućnice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na ţalost, tu i tamo još uvek mogu naći, ne samo da ne ulepšavaju okućnice i naselja, već nanose i štete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i štetoĉina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor prašine, koju vetar raznosi i zagaĊuje vazduh naselja. Zato ovakve ograde više nigde ne treba podizati, a tamo gde ih još ima valja ih zameniti ogradama od pletene ţice, letava, gvozdenih šipki, ili ţivom ogradom od glediĉja, duda, ligistruma i drugog drveća i šiblja.

RASTOJANJE IZMEĐU VOĆAKA
Voćni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voćaka mogu pruţati duţ cele okućnice. Prilikom podizanja voćnjaka veliku paţnju valja obratiti odreĊivanju rastojanja izmeĊu voćaka. Ako sadnice posadimo suviše gusto, kad se razviju, njihove grane će se preplitati i voćke će se meĊusobno gušiti, što će se negativno odraziti kako na duţinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voćke sade na okućnici, najpovoljnije odstojanje meĊu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruške i trešnje 6x5 m; breskve 4х3m; šljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saĊenja jabuke, kruške i kajsije, voćke ne zasenjavaju celu površinu koja je njima namenjena, zato se preporuĉuje da se izmeĊu redova gaje voćke slabije bujnosti i kraćeg veka, koje poĉinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno treće godine ovakve voćke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a već oko dvanaeste godine poĉinju da odumiru. Osim breskve, izmeĊu redova jabuka, krušaka i kajsija moţe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruška na dunji. Na ovaj naĉin se još gaje i šljiva, nar, smokva, višnja i druge slabo bujne vrste i sorte. MeĊu kulture se obiĉno sade u redovima.

UGLEDNE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA OKUĆNICE
Na okućnici se površina pod voćkama i sortni sastav utvrĊuju po sopstvenoj ţelji. Da bi ĉitaocima olakšali ureĊenje okućnice i razmeštaj vrsta voćaka u voćnjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih šema.

PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduţenog pravougaonika (duţine 60, širine 22 m, a površine 1.320 m2. Po ovoj šemi, na zemljište pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorište ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za voćnjak 660 m2. Razmer voćnjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Voćnjak treba podizati po šemi 6x6. IzmeĊu visokostablašica (osnovna sadnja) sade se voćke niskog rasta, slabije bujnosti i kraćeg veka kao meĊukultura (sadnja izmeĊu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala — visoko stablašica sade se: jabuke — 10, kruške — 2, kajsije — 2, trešnje — 2. Radi boljeg iskorišćavanja zemljišta mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voćaka: 3 šljive, 3 višnje i 6 bresaka. Umesto šljiva, višanja i bresaka mogu se posaditi, kao što je već reĉeno, jabuke na Mpodlogama i kruške na dunji. IzmeĊu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povrće. Na celoj parceli rasporeĊuje se 37 stabala. Prvo poĉinju donositi plod
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 4 / 80

odnosno. Za meĊurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja. Mogu se ĉuvati 7—15 dana. docnije kad voćke porastu toliko da poĉnu zasenjavati jagode. mesto ovih u meĊuredovima se gaji povrće. Za gajenje stonih sorti po mišljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasiĉnog ĉokota. a manji deo površine odreĊen je za povrtnjak. Pri ovom naĉinu gajenja ĉokoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m. a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povrća. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodišnjih kultura. a kad voćke još više porastu i razgranaju se pa poĉnu onemogućavati i gajanje povrća prelazi se na setvu trava. Vinograd se moţe zasaditi stonim ili vinskim sortama. Umesto bresaka u meĊuredovima moţemo gajiti jagode jer. JAGODA I VINOVE LOZE Dugoveĉnost i rodnost voćaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja voćnjaka i vinograda treba obratiti veliku paţnju na izbor sorti. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablašica: tri jabuke. Ispred kuće obiĉno se sade višnje. zatim višnje. jedna trešnja i jedno stablo kajsije. od meĊurednih voćaka prvo uništiti breskve. tada na voćnjak otpada pola okućnice.5 m izmeĊu redova. Ako se. breskve ili nar. i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. sade vinske sorte. a 2—2. tako da tokom cele sezone imamo sveţih plodova. Na izdvojenoj parceli podignut je špalirni voćnjak. jesenje i zimske. Kroz nekoliko godina. jedna kruška. po prvoj varijanti. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreĊene za pojedine rejone. posavetujete sa poljoprivrednim struĉnjacima ili iskusnim voćarima — praktiĉarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vašem kraju najbolje uspevaju. U sredini okućnice nalazi se kuća za stanovanje veliĉine 8 x 8m. dve višnje i ĉetiri breskve. I kod nas u Jugoslaviji. U ovom sluĉaju greška koja se uĉini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Voćke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeĊu redova. U sluĉaju da se za jagode i povrće odreĊuju posebne površine. a sadnice nabavljati u rasadnicima. i šljive. dok je kod voćaka ovo veoma teško. Mogu se upotrebljavati za jelo 15—30 dana posle berbe. IZBOR SORTI VOĆAKA. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliĉitih voćnih vrsta i sorti. pri ovakvoj sadnji stonih sorti. pak. u sluĉaju pogrešnog izbora sorti lako ih je zameniti drugima. (Pгimedba гedakcije NOLIT) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 5 / 80 . već u zavisnosti od zemljišnih. kao i u Uzbekistanu. Na okućnici. U ovom sluĉaju na okućnici se rasporedi 66 ĉokota vinove loze. pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voća. Prve godine povrće se moţe proizvoditi i izmeĊu voćaka. dok se na ostaloj površini moţe po volji gajiti povrće ili neki drugi usev. Razume se.breskve. prilikom odabiranja vrsta i sorata. I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI SORTE VOĆAKA1 Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruške se dele na letnje. 1 Sasvim je гazumljivo da je sortiment voćaka i viпove loze u Uzbekistaпu u mnogome drukĉiji od onog u Jugoslaviji i zato smo пama nepoznate ili malo poznate soгte zameпili soгtama koje se gaje kod nas i samim tim smo kпjigu uĉinili korisnijom i za naše ĉitaoce. DRUGA VARIJANTA U ovom sluĉaju okućnica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. Neke sorte mogu se ĉuvati do januara. Duţ ograde sadi se malina ili ribizla. One već na stablu dobijaju odgovarajuću boju i ukus karakteristiĉne za sortu. navodi se šema gde su za voćnjak i vinograd površine odreĊene. Sem opisanih varijanti. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voćaka za podizanje voćnjaka na okućnici. U meĊuredovima ovakvih voćnjaka prve godine moţe se gajiti i povrće. stane svega 47 ĉokota vinove loze. a red od reda 3 m. tako da na okućnici doĊe ukupno 14 stabala. onda se one gaje u špaliru. Vinova loza se gaji u špaliru. u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata. kada one poĉnu da daju pun rod. Ĉokoti se sade na rastojanju 2 m u redu.

Pokoţica mu je tamna. godine. zlatno ţute boje. Šarlamovski. razliĉitog oblika — okruglastopljosnat ili asimetriĉan. rano i obilno raĊa. soćno i slatko s malo kiselosti. U nas se gaji od 1930. a plodovi se mogu ĉuvati do aprila. Zbog lošijeg kvaliteta slabo se gaji. oskudno kiselinom. najĉešće rĊaste boje. ĉvrsto i odliĉnog kvaliteta. redovno i dobro raĊa. gde se ubraja u najvaţnije sorte. Pokoţica ploda je zlatnoţuta sa izraţenim sitnim sivkastim taĉkama. Meso. Dţems griv. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom ĉuvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano „jonatanove pege". okruglasto-pljosnatog oblika. Bere se krajem septembra ili poĉetkom oktobra. Sazreva u prvoj polovini jula. Budimka. rapava. prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. SORTE JABUKA Jabuka ima razvijenije stablo. riĉared i dr. sa razgranatom krunom. Stablo je bujno. U nas se gaji od 1930. u mladosti ĉak izrazito bujno. Dosta je rasprostranjena u svetu. Ima polen koji dobro klija. Plodovi se ĉuvaju dve nedelje. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 6 / 80 . koje umanjuje vrednost plodova. soĉno. Dobra je za proizvodnju sokova. Bere se u septembru i ĉuva do aprila. Jonatan. sa crvenim prugama na sunĉanoj strani. bledo-ţute bojie Izvrsnog je kvaliteta. Plodovi su srednje krupni do krupni (180—220 g). Plod je srednje krupnoće (110—130 g). Bledoţuti su sa crvenim pramenovima sa sunĉane strane. Pojedine sorte mogu se ĉuvati do nove berbe. Delišes redovno i obilno raĊa. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaĉaja su sledeće sorte: Starkova najranija. Sazreva polovinom avgusta. Ĉvrst je. Plod je srednje krupan. ali podnosi i loše zemljište. Ima dugu peteljku. Dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. suva. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. U nas je naroĉito rasprostranjen u Sloveniji. Parmenka. boje zlatnoţute i prekriven narandţasto-crvenkastim pramenovima. u Jugoslaviji. Plod je srednje krupnoće. okruglasto-konusan. Pokoţica ploda je debela. Lepog je izgleda. Poreklom je iz Engleske. oblika izduţeno-kupastog sa izraţenim rebrima oko ĉašica. Stablo je umerene bujnosti. Berba je u oktobru. ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Vrlo je rana sorta. god. sa izraţenim mirisom na bananu. Meso jé soĉno. Jabuke visokostablašice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. glatka. Stablo je srednje bujno. Poreklom ja iz SSSR. okruglasti. Poreklom je iz Engleske. ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. slatko-kiselog ukusa. Koks oranţ. Ovaj delišes ima svoje mutante: starking. soĉan. Plodovi se mogu ĉuvati do marta. Zlatni delišes. Poreklom je iz SAD. Dolazi u obzir za gajenje u vlaţnim podruĉjima. Poreklom je iz SAD. Poreklom je iz Engleske. slatko. odliĉnog kvaliteta. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. Plod je vrlo krupan (220—250 g). To je naša domaća sorta jabuke. Poreklom je iz Holandije. Jonatan je rodna sorta. sjajnu. u osnovi svetloţuta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliĉitih nijansi. Meso joj je ĉvrsto. a najbolje uspeva na plodnim zemljištima i u krajevima sa dosta vlage.Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. Ova sorta je osetljiva na jabuĉni smotavac. Meso je belo. sa sunĉane strane bledo-rumena. i u nas. ĉesto nepravilnog. Ima je dosta u našoj zemlji. Plod je sitan do srednje krupan (100— 120 g). Plod je osrednje krupan (140—150 g). Plod je srednje krupnoće. je ĉvrsto. plodovi se ĉuvaju do maja. Duţim ĉuvanjem plodovi postaju brašnjavi. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. ţućkaste je boje. zelenkastoţućkasta. nakiselo. Veoma rasprostranjena sorta u plantaţnom gajenju. Meso je ĉvrsto. srednje je bujnosti. Plod je srednje krupnoće (150-200 g). Plod ima glatku. meso je soĉno. Sazreva polovinom avgusta. ima ukus slatnog vina. Pokoţica ploda je debela. Ĉuva se do 2 nedelje. Delišes crveni. Veoma je rodna sorta. Meso je ruţiĉasto. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe. izuţeno-konusnog oblika. soĉan. soĉno. U nas se gaji u savremenim plantaţama Stablo ie umereno bujno. zelenkasto ţute do bledo ţute boje. Stablo je veoma bujno. prekriven intenzivno crvenim prugama. Poznata je u celom svetu i u nas. nakiselo. nedovoljno soĉno. Stablo je srednje bujno. slatko-kiselog ukusa. bledoţućkaste boje. ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. plodovi su sitni (80—100 g). Ova vrsta traţi vlaţnija podruĉja. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. Berba je krajem septembra i poĉetkom oktobra. slatkog osveţavajućeg ukusa. Berba je u oktobru. nakiselo i beliĉaste boje. ţućkasto-belo. naroĉito u Pomoravlju. Poreklom je iz SAD. soĉno. Jabuka je otporna prema mrazu. Poreklom je iz SAD. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. a moţe se ĉuvati do marta. Meso je ĉvrsto. Stablo je umereno bujno. Dobre rezultate daje kada se sadi u špalirima. svetlo-ţutu pokoţicu. Rasprostranjena je u celom svetu. Boskopka.

Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti krušaka u nas i u svetu. Poslednjih godina se nešto više proizvodi u našoj zemlji. mirišIjava. svetloţuta. slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. prozeto zelenkastim konĉićima i kiselog je ukusa. Poreklom je iz Engleske. Poreklom je iz Francuske. Sem ovih. prijatne arome. U nas se gaji oko Beograda. u našoj zemlji ima je najviše od svih sorti krušaka. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost. Poreklom je iz Francuske. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). a moţe se ĉuvati do januara. Pokoţica ploda je svetlo-ţuta. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Boskova boĉica. moţe se ĉuvati u skladištima do januara meseca. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. SORTE KRUŠAKA Julska šarena. Bere se u oktobru. Preporuĉuje se za plantaţno gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. topi se u ustima. sazreva poĉetkom jula. Ubraja se u red dobrih sorti krušaka što leti sazrevaju. Plod je srednje krupnoće (80 — 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Bolje uspeva na sejancu. Plod je krupan. Odlikuje se umerenom bujnošću. kruškastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na površini. Inaĉe plod se moţe ĉuvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. Poreklom je iz Francuske. šumatovka. ĉak i vrlo krupan (200 — 300 g) izduţenokruškastog oblika. neredovne plodnosti i teţeg oploĊavanja. Ima je i kod nas. Pokoţica je bledoţuta. Plod je vrlo krupan (400—500 g). Pokoţica ploda je tamnoţuta sa crvenim prelivom. Meso je ĉvrsto. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je krupan i vrlo krupan (250 — 350 g). Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Dosta je rasprostranjena u svetu. Berba se obavlja oktobra. Spada u red najboljih letnjih sorti krušaka. okruglastog oblika sa dugaĉkom peteljkom. zimska dekonkinja i druge.Kolaĉara. mada se smatra našom sortom. Meso je visokokvalitetno. plodovi se ĉuvaju do maja. topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. soĉno. Pokoţica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunĉane strane. Pokoţica je svetloţuta. Meso je belo sa ţutom nijansom. Meso je neţno. Gajenje viljamovke se naroĉito poslednjih godina naglo širi u plantaţama. Pored navedenih sorti krušaka gaje se još i sledeće: karamanka. Meso jebelo. Poreklom je iz Francuske i spada u najraširenije letnje sorte krušaka u svetu. plod je krupan (200—300 g). Rasprostranjena je u svim jabuĉarskim predelima. postoji još veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka. ravan ili sa slabo izraţenim rebrima. a meso je belo. bez izraţene arome. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. a moţe se ĉuvati do februara. Pokoţica ploda je maljava. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Sazreva krajem septembra. KaluĊerka. dok na sejancu daje odliĉne rezultate. cilindriĉno-kupastog oblika. maslovka. te dolazi u obzir za proizvodnju. Plod je srednje krupan ili krupan (150—250 g). VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 7 / 80 . lako nema meso visokog kvaliteta. Sazreva krajem avgusta. Stablo je slabo bujno. prelivena rumenilom sa sunĉane strane. Nepoznatog je porekla. Stablo je srednje bujno. Sazrevaju u julu i u avgustu. Sazreva poĉetkom avgusta. Meso je bele boje. soĉno. svetloţuta sa crvenim prelivom sa sunĉane strane. Stablo je umereno bujno i rodno. ţućkasto. Dosta je odomaćena u našoj zemlji. Boskova boĉica spada u najbolje sorte. pošto sa dunjom nema dobar afinitet. Pokoţica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju veći deo ploda. dosta rasprostranjena i poznata kao „dunja". Berba je krajem oktobra. Ne gaji se mnogo zbog lošijeg kvaliteta. Plodovi su srednje krupni (120—150 g). izduţenobokastog oblika. Polen je slabo klijav. Trevuška. Krasanka. Pokoţica ploda je svetloţuta sa karakteristiĉnom rĊastom trakom koja se pruţa od peteljke ka ĉašici. prekrivena ĉaĊastom prevlakom. dilova. Berba je poĉetkom oktobra. Rasprostranjena je naroĉito u Engleskoj i u Holandiji. belo. ali obilnö rodi. odliĉnog kvaliteta. kolaĉastog oblika. s rĊastim prelivom. To je domaća sorta. Meso je belo sa ţutom nijansom. te se preporuĉuje za proizvodnju. izduţeno-kruškastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Viljamovka. Poreklom je iz Francuske. Klapovka. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve više gaji posle rata. jajastog oblika. zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluĊerka je najraširenija zimska sorta krušaka. a moţe biti i malo rumena na sunĉano] strani. topi se u ustima. Klerţo. Meso je bledoţuto i soĉno. Pokoţica ploda je sivozelena. tetovka i druge. topi se u ustima. SORTE DUNJA Leskovaĉka. soĉno. Ima je dosta u okolini Beograda. okruglastog ili malo izduţenog oblika. Stablo je bujno i vrlo rodno. Meso je belo. Pokoţica ploda je debela.

Azenka. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. limunastoţute boje. Postoji veliki broj formi poţegaĉe. Meso je zlatnoţuto. Kalifornijska plava. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odliĉnom rodnošću. koje ĉine 90% od svih sorti dunja u našoj zemlji. ĉvrsto. metlaš. proizvode se i sledeće: bilska rana italijanska šljiva. Plod je srednje krupan (25—30 g). poznate su još i sledeće: šampinjon. slatko. Pokoţica ploda je plavo-crvenkasta. ţutog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Mana joj je što ima dosta sitne plodove i što je osetljiva prema šarki šljive. Poreklom je iz SAD. odmah posle majskog cveta. pošto plodovi imaju manji broj kamenih ćelija. Pokoţica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. altanova renkloda. soĉan ĉvrst sladak i lako se odvaja od koštice. Veoma je zastupljena u našim novim plantaţama bresaka (oko 50 %). Vrlo je kvalitetno i odvaja se od koštice. Plod je srednje krupnoće (80—100 g). Odliĉna je za sušenje. Meso je bledoţuto. poznata u narodu kao „dunjac". japanska dunja i druge. Plod je srednje krupan ili krupan (130—160 g). Pored navedenih sorti. prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka. drenovka. Poreklom je iz Italije. U poslednje vreme uvode se još ranije sorte kao što su: madlen. Pokoţica ploda je plava. Meso je zlatnoţute boje. Krupna zelena renkloda. Pokoţica je maljava. soĉno. Plod je pogodan za transport. Plod je krupan (25— 30 g). Diksired. Plod je srednje krupan ili krupan (150—200 g) i okruglastog oblika. Sazreva krajem juna. Stablo je umerene bujnostj i odliĉne rodnosti. pokrivena rumenim taĉkicama sa sunĉane strane. Sklona naizmeniĉnom raĊanju. preradu i stonu upotrebu. okruglast ili izduţeno okruglast. Plod je krupan (30—35 g). Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveţu upotrebu tako i za razne preraĊevine. Poţegaĉa je sorta koja je najviše zastupljena u Jugoslaviji. Mezokarp je bele boje i delimiĉno se odvaja od koštice. Mezokarp je bele boje a ispod pokoţice ima crvenkastu nijansu. Pokoţica ploda je tamnocrvena i maljava. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u našim voćnjacima. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Poreklom je iz SAD. Stablo je bujno i vrlo rodno. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. ana špet. Plodovi su srednje krupni (100—150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. Plod je srednje krupan (70— 80 g) i okruglastog oblika. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. jajastog oblika. kruškastog oblika sa izraţenim rebrima. Pored navedenih sorti. prekoĉisima moretini i druge. Najviše se koristi za sušenje. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaĊenje. prozraĉna. Meso je ţuto. Mezokarp je zlatno-ţute boje. dok je meso bedoţute boje. naro-ĉito ako se ne probiraju. lako se odvaja od koštice. znatno krupniji od leskovaĉke. okruglastog oblika. Meso je ţuto. Sazreva poĉetkom avgusta. Sazreva krajem oktobra. ali se taj nedostatak lako otklanja poboljšanom agrotehnikom. plodovi su znatno sitniji. moravka. topi se u ustima i slatko. Pokoţica ploda je zelenkasta. Zbog osobine da ĉesto prerodi. prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Sazreva u julu. špringtajm. pa se preporuĉuje za gajenje u blizini većih potrošaĉkih mesta. trnovaĉa. vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. puaje. ĉvrsto. soĉno. sa crvenim taĉkicama i izraţenim pepeljkom. Poreklom je iz SAD. Plod je vrlo krupan (500—1000 g). Od nje se dobija odliĉna rakija. Samooplodna je. Meso je ţuto. ukusno i odvaja se od koštice. Pokoţica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. kiselastog ukusa i prijatne arome. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 8 / 80 . Plod je krupan (teţine 30—35 g). ne odvaja se od koštice. Pokoţica ploda je prekrivena rumenilom na sunĉanoj strani. Sazreva sredinom avgusta. Vranjska. Sazreva sredinom septembra. Sazreva u drugoj polovini juna. soĉno i slatkog ukusa. Leskovaĉka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu. Ima bujno stablo. Redheven. Pokoţica je zatvorenoplava. soĉno. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. portugalska. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Poţegaĉa. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji.Sazreva krajem oktobra i moţe se ĉuvati do februara. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog. Pokoţica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. Nepoznatog je porekla. Plod je srednje krupan (18—22 g) i jajastog oblika. Halenheven. tanka. Moretini. kirke. Meso je ţuto. Poreklom je iz SAD.Pokazuje dobre osobine stone sorte. belošljiva i druge. okruglastog oblika. malo crveno oko koštice. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raĊa. Poreklom je iz Nemaĉke. Sazreva u drugoj polovini jula. tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. Poreklom je iz Francuske. Sazreva krajem jula. vrlo ukusno i odvaja se od koštice. Nepoznatog je porekla. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovaĉke. Domaća sorta. Poreklom je iz SAD. dosta cvrsto. SORTE BRESAKA Majski cvet. SORTE ŠLJIVA Rut geršteter.

prijatnog ukusa. Droganova ţuta. Sazreva u drugoj polovini jula. rojal. Lijabö se naroĉito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Meso je narandţasto. pavijot i dr. MeĊutim. Haleova pozna. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu. ĉvrsto. Mana joj je što je osetljiva na mraz i što polen teţe klija. rana elberta. redskin. a sa sunĉane strane rumena. Meso je meko i tamno-crvene boje. Pokoţica je svetloţuta a sa sunĉane strane rumena. Meso je ţuto. Meso je slatko. Lijabo. a oko koštice crveno. Naroĉito se ceni zbog poznog sazrevanja. Germersdorfska.5 g). diksidţem. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknaĊuju slabiju rodnost. okruglastog oblika. bledocrveno. topi se u ustima. holubova. Zapaţeno je da neke forme ove sorte imaju morfološku besplodnost (defektne tuĉkove). triodţem. Meso je zlatnoţute boje. Poreklom je iz Nemaĉke. sjajna i svetlo-crvene boje. SORTE KAJSIJA Krupna rana. U nas je naroĉito raširena oko rejona Subotica-Horgoš. Plod ie krupan (180—200 g). Plod je krupan (100—140 g). ambrozija. Plod je sitan do srednje krupan (2. izduţenog oblika. Oblika je okruglastog i simetriĉnog. Plod je srednje krupan (40—50 g). Hedefingenska. Pokoţica je tanka. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u našoj zemlji dosta zastupljena. Pokoţica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. Poreklom je iz MaĊarske. Poreklom je iz Francuske.5— a g) i nepravilno srcastog oblika. Poreklom je iz Francuske. zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Plod je krupan (60—80 g). Plod je srednje krupan do krupan (50 — 70 g). a ponekad dostiţe i do 800 g. okruglasto-srcastog oblika. pravilnih simetrija. Meso je ĉvrsto. Pokoţica ploda je bledoţuta. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiĉu se svojim kvalitetima: dţersilend. Ima obojen sok. Pokoţica ploda je svetlonarandţasta sa intenzivno crvenom bojom na sunĉanoj strani. a ispod pokoţice i oko koštice crvenkaste boje. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista. ĉvrsto. Na pokoţici se vrlo ĉesto zapaţaju mrke taĉke karakteristiĉne za ovu sortu. prijatnog ukusa i ĉvrsto. Zbog dobre rodnosti plodovi su ĉesto sitni. Meso je bedo-ţuto. Pokoţica ploda je zatvoreno-crvena. Sazreva u drugoj polovini jula. feirheven. Poreklom je iz Nemaĉke. što se smatra manom. Udeo koštice u ukupnoj teţini ploda je mali. Ima slatku jezgru. slatko. jajastog oblika. Sazreva krajem juna ili poĉetkom jula. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. te se zbog ranog sazrevanja najviše i ceni. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Pokoţica ploda je bledoţuta. soĉno i aromatiĉno. Jezgra je gorka. Pokoţica ploda je narandţasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće: breda. Meso je narandţasto. Ima svestranu upotrebu.Elberta. Sazreva krajem juna meseca. Pored navedenih sorti kajsija. Plod je vrlo krupan (200— 250 g). glatka. Luizet. Poreklom je iz Francuske. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. sa sunĉane strane je narandţastoţute boje Meso je ţuto. Pokoţica ploda je maljava. Nepoznatog je porekla. Meso je ĉvrsto. Postoji veći broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta. Sazreva u prvoj polovini maja. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Plod je krupan do vrlo krupan (6— 6. Poreklom je iz SAD. kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 9 / 80 . nalaze dva izraţena zaliska. ispod pokoţice rumeno. odvaja se od koštice. Odvaja se od koštice. ĉesto asimetriĉan. Poreklom je iz Nemaĉke. Odlikuje se bujnim stablom ümerene rodnosti. svetlocrveno i vrlo kvalitetno. pljosnatog i nesimetriĉnog oblika. SORTE TREŠANJA Trţišna rana. Stablo je bujno i rodno. kod liske. Stablo je bujno i umereno rodno. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sоrti kajsije u nas. preradu i sušenje. Poreklom je iz MaĊarske. Sve se meĊusobno razlikuju. Jezgra je takoĊe slatka. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. jajastog oblika i spljošten sa strane. Pokoţica ploda je intenzivno ţuta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. elbert fej itd. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajućom rodnošću. Plod je krupan i vrlo krupan (6— 6. Sazreva sredinom juna. odvaja se od koštice. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveţu upotrebu. Keĉkemetska ruţa. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. svetloţuto. Ima gorku jezgru. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. Koštica se odvaja od mesa. Ima gorku jezgru.5 g). Sazreva sredinom juna. Plod je srednje krupan (45— 65 g) i okruglastog oblika. srcastog oblika. rio oso gem i dr. MaĊarska najbolja. dok je sa sunĉane strane prekrivena rumenilom. Sazreva polovinom jula. a ponekad je i jajast. soĉno. Poreklom je iz SAD. sautheven. Sazreva krajem avgusta i poĉetkom septembra. Luizet se ubraja u najistaknutije sörte kajsije u svetu.

krasanka. izduţeno-okruglastog oblika. rukovoditi i mogućnošću oprašivanja. lepocvetka. a zatim ćemo odabrati oprašivaĉe koji najbolje odgovaraju glavnim sortama. štreken. lambert. bing. Sazreva krajem maja ili poĉetkom juna. agrumi. Pokoţica ploda je tamnocrvene boje.5 g). baumanova reneta itd. lepa od šatneja. Plod je sitan ili srednje krupan (2. umerene rodnosti. moraju oprašiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). Interesantna je zbog ranog sazrevanja. već moramo odabrati najmanje dve. soĉno. Pri podizanju voćnjaka. ĉvrsto. pa je zbog toga i berba neravnomerna. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela.5—5. Plod je krupan (5—6 g). starkig. okruglastog oblika. dok se druge. soĉno.5 g). Meso je bledoţuto. U loše oprašivaĉe se ubrajaju: kanatka. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka treba imati na umu da za meĊusobno. debela i ĉvrsta. tetovka i dr. Stablo je bujno i dobre rodnosti. majska višnja. slatki badem. riĉmorensi. hajmanova konzerva. tanka i za vreme kiše puca. Španska. grafenštajnka. Sazreva krajem juna. da bi se oplodile. trešnje. zatim orasi. osthajmska. Pored navedenih sorti. ne moţemo se ograniĉiti samo na jednu sortu. dok su osobine plodova sliĉnije višnji. klerţo. dve ili više sorti. boskopka. Plod je srednje krupan do krupan (4. osenĉena marela i druge. a samim tim i obimna rodnost. Plod je srednje krupan (4—5 g). Meso tamno-crvene boje. šampanjka. i dr. U drugim podruĉjima naše zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji. ananasova reneta. a još sigurnije tri ili više sorti koje se meĊusobno dobro oprašuju i obezbeĊuju obilan i kvalitetan rod. Do sada je dala dobre rezultate. naroĉito kada su obezbeĊeni dobri oprašivaĉi. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnološku upotrebu zbog ţutog mesa. Meso je tamnocrveno.5—3. pozna marela. Nepoznatog je porekla. bobovec. lukasova. bigaro. SORTE MARELA Marele su hibridi trešnje i višnje. Pri izboru samobesplodnih sorti. ontarior crveni i beli astrahan. okruglastog oblika. Za marele je karakteristiĉno uglavnom to štö im stablo podseća na trešnju. Pokoţica ploda je svetloţuta (sliĉna ćilibaru). budimka. Raširena je u Dalmaciji i van toga podruĉja nema veliku privrednu vrednost. koje ćemo gajiti radi proizvodnje plodova. londonski peping. odabraćemo prvo po svom ukusu jednu. Pokoţica ploda je crvena. Kereška. gijatova itd. van. gotovo sve sorte lešnika i većina sorti maslina. zlatni i crveni delišes. unakrsno oprašivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loši oprašivaĉi. lebrenova. okruglastog oblika. evropske kupine i neke sorte maslina. Sok bledoţućkaste boje do bezbojan. Poreklom je iz MaĊarske. kaselka. Od sorti krušaka u dobre oprašivaĉe spadaju: karamanka. Verovatno je poreklom iz Španije. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće sorte višanja: lotova. hajmonov rubin i druge. većina sorti šljiva. malo gorko.(5. kongresovka. Neki struĉnjaci ih ubrajaju u višnje. Stablo je umereno bujno i rodno. a u loše: kaluĊerka. Tako. Ova sorta višanja je dosta raširena u okolini Petrovaradina i u severnoj Baĉkoj. Samobesplodne su jabuke. SORTE VIŠANJA Majurka (petrovaradinska). ruţiĉasto. Imajući sve ovo u vidu. Za stonu upotrebu nije pogodna. Rano prorodi. jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. dilova. na primer.5—6 g) i okruglastog oblika. Meso je meko. U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka. sue. Stablo je srednje bujno do bujno. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. IZBOR SORTI Pri izboru sorti za podizanje voćnjaka treba se. soĉno i odvaja se od koštice. kod jabuke kao dobri oprašivaĉi smatraju se sledeće sorte: zlatna parmenka. kruške. malo spljošten sa strane. Sok je ruţiĉaste boje. ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju. višanja i ribizla. klapova. Pokoţica ploda je tamno crvena do crna. Maraska. dobre su i sledeće novije sorte trešnje: emperor francis. Meso je crvenkasto. Pokoţica ploda je crvena do tamnocrvene. Smatra se da je poreklom iz Nemaĉke. pored ostalog. Poslednjih godina naglo prodire u plantaţne voćnjake. amajliška i dr. Sazreva u drugoj polovini juna. kako bi se obezbedilo meĊusobno uspešno oprašivanje. posebnu paţnju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka. dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu voćnu vrstu. pa i onih malih na okućnicama. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera „maraskino". kraljica hortenzija. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 10 / 80 . odnosno oploĊavanja i zametanja plodova. viljamovka. Ovo zbog toga što se sorte nekih voćaka mogu oprašivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte). Sazreva krajem juna i poĉetkom jula. pri podizanju voĉnjaka u kome će se gajiti samobesplodne voćke. Sazreva krajem juna.

nazivaju se osnovne. Dok se kratki mladari nalaze u unutrašnjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast. odnosno u lišće voćke gde se ova hrana preraĊuje i tako preraĊena putem debla vraća se u koren. a višnje na ţalosnu vrbu. a kod jabuĉastog. koji sluţe za izgradnju skeleta voćke. Za ishranu voćaka. Iz ovih osnovnih grana izbijaju boĉne grane ili kako se još nazivaju — pomoćne ili grane drugog reda. kruške. a pupoljci su delom lisni. sem nekih sorta — piramidalnora obliku. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. što je vrlo znaĉajno. kupine. Deo ove preraĊene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu. kao što su maline. Vite rodne granĉice su mladari dugi do 20 cm. pa zato i dostiţu veću duţinu. deblo i kruna. drvni mladari nemaju rodnih. Za razliku od kratkih mladara. tako da mogu imati dve funkcije. Pored toga sorte oprašivaĉa treba da imaju pribliţno isti vek kao i glavne sorte i. višegodišnje. u kruni voćke postoje dve vrste mladara: drvni. šljive i trešnje najĉešće naginju okruglastom obliku. Voćke ţbunastog oblika. ogrozd i ribizle. prstenaste bodlje. Zadatak korenovog sistema je da uĉvršćuje i hrani voćku. dok po celoj svojoj duţini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. što mu omogućuje dalji razvitak.Kao oprašivaĉe valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omogućuje dobru oplodnju. krute rodne granĉice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lišća. 3). Kratki mladari su. Deblo Deblo je središni uspravni deo voćke. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiĉu i drugi ĉinioci. uglavnom. Sam razmeštaj sorti u voćnjaku moţe biti razliĉit. Za razliku od ovih poslednjih. Deo hrane koja će sluţiti kao rezerva zadrţava se i u samom deblu. MeĊutim. Rodno drvo ĉine: vite rodne granĉice. V O ĆN JAK ORGANI VOĆAKA Organi voćki su: koren. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produţetka. krune jabuke. dok kruna bresaka po obliku podseća na kišobran. ali uvek takav da omogućuje pravilno oprašivanje. kao što se vidi već i po samom nazivu ograniĉenog rasta. U drugoj godini ovi mladari se završavaju cvetnim pupoljcima. Pored ovih grana u kruni voćaka razlikujemo kratke i duge mladare. dugi mladari obiĉno nose lišće i drvne pupoljke. ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. tlelom cvetni. kvalitetan i obilan rod. kajsije. duţina debla itd. Središni deo voćke koji predstavlja produţetak stabla naziva se voditeljica. Koren Koren je podzemni deo voćke i sastoji se od osnovnog korena. a nešto duţe od prstenastih bodlji. Veliĉina. odnosno cvetnih pupoljaka. Kod koštiĉavog voća drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke. a delom i za stvaranje rezervi hrane. krute rodne granĉice. a ĉesto sluţi i za razmnoţavanje putem izdanaka i reznica. Drugim reĉima. Tako. ramene ili skeletne grane. kao što su — podloga. u svom prirodnom obliku. kad su glavne sorte izrazito loši oprašivaĉi onda se sa dobrim oprašivaĉima smenjuju posle svaka dva reda. da budu dobro prilagoĊene lokalnim uslovima. poloţaj. Lišće je na njima u obliku rozete. nemaju debla. voditeljice. ţilica i korenovih dlaĉica. onda se smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova. karakteristiĉni su za svaku vrstu posebno. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraĊenu hranu koju korenove dlaĉice s vodom izvlaĉe iz zemljišta i sprovodi je u krunu. Krute rodne VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 11 / 80 . i nalazi se izmeĊu korena i krune. Obiĉno se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meĊusobno dobro oprašuju. Krute rodne granĉice su nešto kraće od vite rodnih granĉica (5—15 cm). Rodno drvo je kod koštiĉavog voća jednogodišnje. jer su im ĉlanci veoma kratki. i rodni mladari. Kod jabuĉastog voća. na primer. Delovi krune. odnosno za upijanje vode iz zemljišta i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka sluţe korenove dlaĉice. oblik i struktura. meĊutim. Iz grana drugog reda izbijaju grane trećeg reda itd. Kruna Kruna je nadzemni deo voćke i nasaĊena je na deblu. zemljište. tako da ih skoro i nema. rodni kolaĉi i sloţeno rodno drvo. Svi ovi delovi korena zajedno ĉine korenov sistem.

trešnje i višnje. Rodni kolaĉi javljaju se kod jabuke i kruške. 8). Ove kitice su duge svega 2—4 cm i na vrhu imaju po 3—8 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. Na ovaj naĉin za nekoliko godina se rodne granĉice više puta razgranavaju stvarajući kratke rodne granĉice i rodne kolaĉe. 5). odnosno sloţeno rodno drvo krivudavog oblika. kajsije.granĉice izbijaju pod pravim uglom. Ukoliko je ovaj vršni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se još tokom leta pretvara u cvetnik. Ukoliko ih. prstenasta bodlja se nešto izduţuje i postaje nerodna granĉica. pak. Rodne kitice koštiĉavog voća karakteristiĉne su za šljive. onda su krajnji pupoljci cvetni. nema ovih delova. Rodne granĉice koštiĉavog voća imaju drugaĉiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuĉasto voće. pak. U sluĉaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vršni pupoljak prstenaste bodlje ne moţe da pretvori u cvetni. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granĉicama ĉesto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. Duţ ovih granĉica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka. Ukoliko su uslovi povoljni. ukoliko. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta. Na nekim granĉicama su svi boĉni pupoljci cvetni a samo je vršni pupoljak lisni. Breskve imaju dve vrste rodnih granĉica: prave i laţne. 7). tzv. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka. 4). ovaj cvetni pupoljak se rascvetava još prve godine. a na vrhu lisni pupoljak. što je ĉest sluĉaj kod starijih voćaka (sl. Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granĉica razvijaju mladari koji na vrhu takoĊe imaju cvetne pupoijke. Do proširenja ovog dela granĉice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. naredne godine se na ovim proširenira mestima gran-ĉica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. nerodna prstenasta bodlja (sl. a u suprotnom — u jednoj od narednih godina (sl. ima tri. a srednji drvni. a na vrhu — cvetni pupoljak. jedan je uvek drvni. S obzirom na ovakvu rezervu hrane. a drugi cvetni. Prstenaste bodlje i izraštaji su kratko rodno drvo dugaĉki svega 2—3 cm. a nastaju prošire-njem dela granĉica na kome su ostali oţiljci od obranih plodova. 6). Na rodnim granĉicama koštiĉavog voća rodni pupoljci su boĉni. Kod koštiĉavog voća rodno drvo ĉini kratke i duţe rodne gran-ĉice i kitice. dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granĉica. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 12 / 80 . ovaj vrški pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl.

najĉešće podiţu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. kada se obrazuju ţile. bujnost. po celoj duţini imaju samo cvetne pupoljke. višnje i dunje. crvena ranka i petrovaĉa. kruške. Voćke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i krušaka. a jedan lisni. pa se ovi poslovi obavljaju brţe i s manje radne snage. obiĉno se za podloge koriste sejanci. kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okućnicama. od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. na koje se onda kaleme kulturne. breskve. B. PODLOGE VOĆAKA Za razmnoţavanje voćnih vrsta upotrebljavaju se podloge. U sušnim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljištu. višnje. E. srašćivanju s vijokom. kao što su petrovaĉa. o ĉemu proizvoĊaĉi kalemova. trešnje i drugih vrsta seje se seme divljih voćaka da bi se dobile divljake (podloga). Nar. zato se izboru podloga kao i izboru sorata posvećuje velika paţnja. Oţiljenim letorastima razmnoţavaju se maline. Sliĉno rodno drvo je i u kajsije. Podloga utiĉe na dubinu oţiljavanja. ali zato rano prorode. za razüku od pravih. Ali ovim naĉinom se sortna svojstva obiĉno ne prenose u celini na potomstvo. Laţne rodne granĉice. a za patuljaste oblike — vegetativne podloge VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 13 / 80 . dugoveĉnost. docnije stupaju u rod. korenjacima. Za oţiljavanje se uzimaju obiĉno odrvenele reznice. kalemima. manje su otporne prema negativnijim ĉiniocima. U jesen. a i kupci. vlazi i drugim uslovima i osobinama. višlje stablo i obimniju krunu. rodnost i kvalitet plodova voćaka. zahtevima prema zemljištu. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte šljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuĉivo koriste sejanci dţenarike. Na taj naĉin posaĊena sadnica u voćnjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaĉice) i na njoj nakalemljene kalem-granĉice ili samo jednog okca plemenite sorte. C. Pri razmnoţavanju poloţnicama. I. F. Zato se u savremenom voćarstvu voćke razmnoţavaju vegetativnim naĉinom.). pitome sorte. daju kvalitetnije i veće prinose po jedinici površine. Za razmnoţavanje jabuke. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domaće sorte šljiva. koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. crnošljiva. imaju plići korenov sistem. a kruške na podlozi vegetativno razmnoţene dunje. Za trešnje i višnje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trešnje („vrapĉare"). RAZMNOŢAVANJE VOĆAKA Voćke se razmnoţavaju semenom. letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na površini ostane svega nekoliko pupoljaka. izdancima i dr. poţegaĉa i crvena ranka. Vegetativni naĉini razmnoţavanja mogu biti: reznicama. U voćarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oţilili se odvajaju se u proleće i presaĊuju. šljive. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti. U toplim lejama mogu se kod nekih voćaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr. Reznicama posaĊenim u zemlju potrebna je odreĊena vlaga i temperatura zemljišta da bi se omogućilo oţiljavanje. a lisne samo na vrhu.Prave rodne granĉice po celoj svojoj duţini obiĉno imaju tri pupoljka. a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domaće sorte koje se razmnoţavaju izdancima. bilo da su razmnoţene semenom ili izdancima. Voćke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem. od kojih su dva cvetna. ali raĊaju obilno po jednom stablu i dugoveĉne su. moraju da vode raĉuna. smokva. Podlogom se zove deo voćke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. kojih ima raznih tipova: A. a zbog manjeg rasta lakše se štite od bolesti i štetoĉine i lakše se beru. Najpogodnije su za ovu svrhu belošljiva. Za dunje većeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog). takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presaĊuje. oţivljavanju. mogu da se gaje i u obliku špalira. kraći vek. Kao podloge za breskve najĉešće sluţe generativne podloge. dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granĉice s listovima koje liĉe na materinsku biljku. ribizla i vinova loza razmnoţavaju se reznicama. poloţnicama. G. D. V. EM podlogama. Miĉurin je govorio: „Podloga — to je temelj plemenite voćke". Njih nije potrebno kalemiti. izdancima (vegatativne podloge).

ranije se okuliraju vrste s koštiĉavim plodovima od onih s jabuĉastim plodovima. MeĊuredno odstojanje iznosi 50—60 cm. kruška na sejance kruške. a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. Ako divljaĉice gusto izniknu vrši se proreĊivanje i ostavlja razmak od 3—5 cm izmeĊu njih. jer je to najjednostavniji. kruška na dunju. kruške i dunje prvo se odgaje divIjake. MeĊu redovima razmak treba da je 20—25 cm. a za slatki. a u proleće se nestratifikovano seje. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 — 10 cm. Ako se daju ovi rokovi. šljive. kajsiju i breskvu 90-100. moţe se seme na vreme pripremiti za setvu. Setva semena jabuĉastih voćaka Za dobijanje sadnica jabuke. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 14 / 80 . jabuke. gde će dozrevati bez ikakvog mešanja. Duţ prekopanog zemljišta prvo se zategne kanap. za lesku — sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meĉije leske (za bujnije obike leske). Za orah se obiĉno kao podloga koriste sejanci crnog i domaćeg oraha. Nega se sastoji u okopavanju. Seme za setvu mora posle berbe da proĊe kroz izvesno . višnju i trešnju 200-250. krušкe i dunje prema zategnutom kanapu. koji se ispere u ĉistoj vodi i dobro pomeša s jednim delom semena (kod krupnog semena — kajsije i breskve — uzima se 5—6 delova peska). za badem i orah 45—60 dana. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i šljiva na sejance ili klonove domaće šljive. jabuka na mladice i divljaĉice jabuke. s razmakom 60—70 cm izmeĊu redova. posle nicanja biljke se proreĊuju na odstojanju 15—20 cm.. Stratifikaciju traţe višnja. breskve. uništavanju korova i zalivanju. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuĉastih voćaka. Kod jesenje setve seme kajsije. breskve i kajsije u novembru. dunje u januaru. Divljaĉice treba dobro Ċubriti i ĉesto zalivati. One se seju stratifikovanim semenom. ZasaĊene divljake oreţu se na visini 25 — 30 cm. Seme višnje i trešnje moţe se stratifikovati već poĉetkom avgusta dţenerike poĉetkom septembra. Seme se suši u senci. te se mogu kalemiti iste godine kada je izvršena setva. jabuku i krušku 100-120 dana. Ovo se ĉini zato da bi se ţile razvijale u stranu. zatim se odgovarajućim alatom napravi brazdica i u nju polaţe seme na 2 cm jedno od drugog. Pomešano seme moţe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 30—35 cm. mahalepske višnje u oktobru. Kod koštiĉavih voćaka. kruške i dunje seje se na dubinu 2—3 cm. gde se kaleme. Po pravilu. koja moţe da smeta pri nicanju divljaĉica. već tek kroz godinu dana. pošto ono taj period provede u zemlji. U pogledu vremena. Seme voćaka moţe se sejati u jesen i u proleće. Divljake se sade u redove na odstojanju 20—25 cm. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele. breskve. Ovaj naĉin se zove stratifikacija ili peskovanje. Zaliva se 10 do 12 puta pomoću plitkih jarkova. Pred sadnju ţile divljaka se oreţu na duţinu 12—15 cm. Seme jabuke. trešnja i višnja na sejance trešnje. dţenarike i višnje niĉe dobro i divljaĉice rastu brzo. kruške i dunje se ne stratifikuje. Setva se obavlja na zemljištu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 20—25 cm. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 1—2 cm ispod korenovog vrata. Razlika je u tome što se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 5—6 cm. Za stratifikovanje se uzima 3—4 dela krupnozrnog peska. dok se prerasle (debele) divljake u proleće moraju kalemiti u procep kalem-granĉicom sa 2 — 3 pupoljka. jabuke i kruške u decembru. najbrţi i najjevtiniji naĉin kalemIjenja. KALEMLJENJE VOĆAKA OKULIRANJEM U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oĉenjem. Dobro izmešano i pokvašeno seme stavi se u sanduĉiće i ĉuva u podrumu. koji se prave meĊu redovima. dţanarika i mahaleb. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci. Seme se razmešta u brazde na odstojanju 10—12 cm. U toku leta zemljište u meĊuredovima i u redovima se okopava 5—6 puta da bi se uništio korov. kulturni badem kao podloga sluţi gorki badem. Na istoj parceli se sade divljake jabuke. onda ono u istoj godini ne niĉe. PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voćaka.(dunja EM-A). za dţeneriku 150-200. okuliranje se moţe obaviti bilo u proleće na terajući pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajući pupoljak (avgust-septembar).dozrevanje" — da bi se u njemu odigrali neki sloţeni hemijski procesi. dunja na dunju i šljiva na dţenariku. Setva se vrši u jesen ili u proleće. Setva semena koštiĉavih voćaka Seme koštiĉavog voća — kajsije. trešnja. Ako se ĉuva u toku zime. u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7°C. Zemljište okolo divljake dobro se nagazi. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. breskva na vinogradarsku breskvu. Za razliĉito seme potrebno je i razliĉito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana. S vremena na vreme seme se kvasi i meša da bi do njega dopro vazduh odreĊene temperature. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi.

No. a slabije elberta i stark. kajsija i breskva. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljišta. Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Patrljak se moţe odrezati i u proleće iznad samog pupoljka. odnosno izvesno zasenjavanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 15 / 80 . Nega kalemova Sledeće godine rano u proleće 15—20 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odseći. Pri kalemljenju kalem-granĉicu treba drţati u levoj ruci. a na sam dan kalemljenja stablo se obriše krpicom da bi se uklonila zemlja. Breskve pripadaju vrstama koje ĉesto daju semensko potomstvo s pribliţnim osobinama materinske voćke. MeĊutim. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni ĉvrsto.Okuliranje oraha obiĉno se vrši krajem jula i poĉetkom avgusta. treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi. uništavanju korova i zalivanju voćaka. bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode. PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA . jaĉe razvijenih. a ostavlja samo lisna dršкa od 1 — 1. Voćke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast. Jame se popune zgorelim stajnjakom. već tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Odseĉeni pupoljak uzima se za lisnu dršku prstima leve ruke. koje se formiraju po spratovima ili po razraĊenom spratnom sistemu. Ono se stavlja u jame duboke i široke po 40 cm. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. da se mladar ne bi oštetio. ali kasnije stupaju na rod (3—4 godine). Voćne vrste koje zahtevaju više svetlosti su kruška. Ċubrenju. To je okuliranje bez drveta. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 40—50 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 boĉnih grana. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreĉni rez na podlozi. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 75—80 cm da bismo podstakli porast boĉnih granĉica. Za kalemljenje treba imati dobro naoštren noţ i operaciju obavIjati ĉistim rukama. formiranju krune i orezivanju mladih voćaka. Tupom stranom kalemarskog noţa oprezno se odvoji kora i uvlaĉi pupoljak tako da on sam sebi napravi leţište. maja do 10. zatim se obmotava iznad njega i onda redom. pak saĉuvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi naĉin uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega.5—3 cm duţine. Za vezivo sluţe rafija.KOŠTICA Neki voćari gaje breskvu na okućnici proizvedenu od koštice bez kalemljenja. Od razvijenih granĉica treba ostaviti 6—7 gornjih. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (8—10 cm). U svaku jamu stavljaju se dve koštice breskve. U jesen patrljak podloge treba odseći. otpornije su prema gljiviĉnim bolestima. U toku porasta okulanta na njemu poĉinju da se razvijaju boĉne granĉice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. Za kalem-granĉice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine. Postoji i drugi naĉin okuliranja. a donje ukloniti. Njegovo preimućstvo se sastoji u tome što se moţe bolje priljubiti pupoljak. a pupoljak osuši. lika ili gumice. limuna i drugih. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. Da bi se pupoljak nove sorte još brţe razvijao. Kod neprimljenih kalemova kora se smeţura. Da bi se. naroĉito kod višnje. sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. pri odreĊivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voćara iz tog kraja. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta. dok se vezivo nepodveţe ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. Dalja nega se sastoji u okopavanju voćnjaka. U proleće. a desnom rukom pomoću kalemarskog noţa odsecaü pupoljke s delom kore. trešnja. i pri tome se pazi da se ne dodiruje površina reza. ali to treba raditi oprezno. Ali ovaj naĉin je sloţeniji i sporiji. posle nicanja. Formiranje krune obavlja se od 25. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u voćnjaku. kod podloge se noţem uklanjaju granĉice sa stabla do visine 25 — 30 cm iznad površine zemlje. Ruke treba da su ĉiste. Dve do tri nedelje pre kalemljenja. zalivanju. juna. Sa odseĉenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci. PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA IZBOR MESTA Mesto predviĊeno za voćnjak pre svega treba da je dobro osunĉano.5cm duţine. šljive. Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi oštrim kalemarskim noţem. pri ĉemu obavezno ostaviti list iz ĉijeg pazuha je izrasla granĉica. Ako ne moţe odmah da se obavi kalemljenje. kalem-granĉice se ĉuvaju na prohladnom mestu u vlaţnom materijalu (krpe ili novine). Vezivo se omotava spiralno. Zatim se kalemarskim noţem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. i to sa stabala koja već daju rod. Pri dobroj nezi kalema jabuĉastih i koštiĉavih vrsta voćaka moţe se još prve godine pristupiti formiranju krune. kajsije. dok nešto manje svetlosti. slabiju biljku treba ukloniti. Ovaj list sluţi za debljanje stabla okulanta. a poĉinje neposredno ispod pupoljka. Sa kalemgranĉice se kalemarskim noţem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2. pošto su oni najzreliji. Posle dve nedelje vrši se kontrola kalemljenja. ruţe.

podnose šljiva i jabuka. Kvalitet voćnjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do ĉetiri glavne ţile. Jamu popunjavamo gornjim slojem meĊurednog zemljišta pomešanog sa kofom zgorelog stajnjaka. Sadni materijal u rasadniku moţe se nabaviti u jesen. treba ih pre trapljenja drţati dva-tri dana u vodi. IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA Starost voćnjih sadnica Sadnice jabuĉastih vrsta mogu biti i jednogodišnje i dvogodišnje. pod uglom od 45°. debljine i— 2. ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje voćnjaka. Zemljište na kome se podiţe voćnjak treba da bude plodno i obezbeĊeno vodom za zalivanje voćaka. a u krajeve daske nameštamo male kontrolne koĉiće koji pri saĊenju sluţe kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su široke 100—120 cm i duboke 60—70 cm. Stablo ovih sadnica moţe biti samo malo iskrivljeno. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presaĊuju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ţile. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. pošto ono svojom senkom zagušuju voćke. Ako u putu sadnice sluĉajno više uvenu. U zamenu za izbaĉeno zemljište u jamu unosimo zemlju iz meĊuredova i dodajerao 15— 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata. a zatim utrapiti.5 m. ţile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne trećine duţine. radi zaštite od vetra i povreda za vreme prevoza. pa na juţnoj strani kanala. ukoliko se prime. Do sadnje u proleće sadnice se ĉuvaju utrapljene. usled ĉega podleţu truljenju. a ĉesto se i osuši. napravi škarpa i po to] škarpi razmeštaju sadnice jedna pored druge. razbacuje u meĊuredove. dok su sadnice koštiĉavih vrsta najbolje kao jednogodišnje. zakrţljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. Po izvršenom razmeravanju pravac redova kontroliše se pobodenim koĉićima. ranije prorode. U širokoj jami voćka bolje raste i brţe se razvija. Koĉići se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. manje plodan. treba ih izvesno vreme drţati u prohladnoj prostoriji. Za obeleţavanje mesta sadnje pobija se koĉić koji pokazцje sredinu gde će se iskopati jama. ali treba raĉunati i s tim da se prilikom presaĊivanja takvih stabala obiĉno veoma povreĊuju ţile. Takve ţile se skraćuju oštrim noţem ili makazama do zdravog mesta. Ako voćnjak zasnivamo na šljunkovitom zemljištu. ne kraće od 35 cm.5 cm. da se kruna sastoji od 3—4 osnovnih grana nakon proreĊivanja po etaţnom sistemu. Posle trapljenja. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koĉić. Priprema sadnica za sadnju Pri vaĊenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ţile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati. 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. Pred riljanje unosi se 6—8 kg stajnjaka i 80—100 g superfosfata po 1 m2. U tom cilju duţ parcele treba zategnuti kanap i pomoću metra obeleţiti odstojanja koja su utvrĊena za sadnju odreĊenih vrsta voćaka. onda krajeve ţila ni u kom sluĉaju ne treba seći i obnavljati rez. da duţina boĉnih grancica iznosi 60 cm. koju treba ĉesto menjati. dekorativnog drveća. da im je stablo pravo i zdravo. PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU Površinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadrţavala. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 16 / 80 . Ne treba saditi povreĊene.5—2 m. onda širina jame treba da je 1. a donji. ako je zemlja suva. Ţile treba skraćivati do zdravog mesta ako su na krajevima poĉele truliti. Ţile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlaţnom zemljom i popune sva prazna mesta izmeĊu njih. a širokom 12—15 cm. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljišta parcelu treba razmeriti. Pri kopanju jama sluţimo se daskom za sadnju dugaĉkom 1. a dubina oko 70 cm. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase. tako da posle presaĊeno stablo boluje. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 25—30 cm duţine. da je letorast-voĊica prav i da je dug dvadesetak santimetara. Ako su sadnice bile izvaĊene u jesen. U svakom sluĉaju voćke ne treba saditi pored visokog. Pred transportovanje ţile sadnica se stavljaju u razblaţenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame. Ako su sadnice povreĊene od mraza. pokrivene tankim ţilama i korenovim dlaĉicama. a zatim izriljati na dubinu 25—30 cm. pošto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen već su potpuno srasli. U ţelji da dobiju što ranije plodove mnogi Ijubitelji-voćari sade ĉak i stara stabla od ĉetiri i više godina. Taĉno je da ovako stara stabla. a duţina osnovnih granĉica treba da je 30—40 cm.

Pošto se jama do vrha napuni zemljom. Na parcelama s teškim zemljištem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 4—6 cm iznad površine zemlje.5 m koja se pripila uz ţile. što omogućava pojavu plesni na ţilama. zbog ĉega će stablo lagano rasti i kasno doneti plod. Jama u koju se voćka presaĊuje mora biti dobro naĊubrena stajnjakom. Za ovu svrhu treba iskopati jamu. Voćna sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. komposta ili lišća 8—10 cm debljine. Istim rastvorom stabla se kreĉe u jesen. bez obzira na vlaţnost zemljišta. potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal širok 20—30 cm i dubok 60—70 cm. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. treba zajedno podseći sve ţile uokvirene kanalom. Kanal se puni dobro nakvašenom zemljom. tj. izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predviĊeno mesto. a kamoli na suncu i vetru. a kruna voćke orezana na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 17 / 80 .VREME SAĐENJA I SAĐENJE VOĆAKA Vreme saĊenja Voćne sadnice se sade u jesen i u proleće. SaĊenje voćaka Pri sadnji voćaka ne treba dozvoliti zasušivanje ţila sadnica. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drţeći je u ruci i povlaĉiti je naviše da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeĊu ţila. rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. a drugi zatrpava ţile. Rano u proleće. oslabljenu presaĊivanjem. u novembru. Pri plitkoj sadnji. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomešanom sa zgorelim stajnjakom. koje su oslabile prilikom presaĊivanja i nadzemnog dela sadnice. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se naĊe duboko u zemIji. REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA Posle sadnje treba granĉice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duţine. dok pri jesenjoj sadnji to se ĉini u proleće. izloţene vazduhu. ostavljajući je duzor od boĉnih grana za 15—20 cm. U jesen se sade posle opadanja lišća. ĉak ni pri oblaĉnom vremenu. jer će posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom. od 20—25 marta u juţnim krajevima i do 1. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Savetuje se da se ceo busen sa ţilama voćke opšije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ţila. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine. Ĉiniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka. da je ne bi voda pri zalivanju upropastila. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseĉenim ţilama izrastu sitne ţilice. Sem toga. ĉim dozvoli vlaţnost zemljišta. tako za ţile neće biti u stanju da iz zemljišta izvlaĉe onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. Za prolećnu sadnju jame treba iskopati u jesen. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreĉiti rastvorom gašenog kreĉa i gline (tri dela kreĉa i jedan deo gline razmućene u vodi do gustine milerama). tj. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomešan sa zgorelim stajnjakom i tu smešu sloţiti na dno jame u obliku konusa — male humkice. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 2—3 navrata. razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka. Na razmaku 50— 60 cm od jame treba iskopati kanaliĉ 18—20 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeĊu redova radi zalivanja sadnica. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjište u jami se ravnomerno sleţe. PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA Stabla stara 5—10 godina presaĊuju se sa busenom zemlje širine 1—1. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 2—3 kofe vode. Obod ĉinije se izdiţe 8—10 cm iznad površine zemljišta. Da bi se starije stablo pripremilo za presaĊivanje. oko sadnice se napravi ĉinija od 100 do 120 cm širine. a centralnu granu — voĊicu skratiti manje. Prolećnja sadnja obavlja se ranije. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju šupljine. pre poĉetka vegetacije. Zemljište za saĊenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ţilice dospevajući u plodno zemljište brzo povratile snagu. Pri prolećnjoj sadnji granĉice krune treba orezati odmah. aprila u severnim krajevima. Ako se granĉice ne sкrate one ce imati mnogo listova. pa će samim tim i isparavanie vode biti veće. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene. Pri tome ţile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. jer se tako zemlja ĉuva od naglog sušenja. Neposredno pre saĊenja ţile sadnica treba umoĉiti u kašu napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude nešto malo ispod površine zemlje. Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez boĉnih granĉica. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je proleće kasno ili rano. a zajedno s njim sleţu i ţile sadnice. pak. SaĊenje se završava kada poĉne otvaranje pupoljaka. ţile se lako ogole pa sadnica moţe uginuti od isušivanja. Skraćivanje grana je neophodno zato što je potrebno uspostaviti ravnoteţu izmeĊu ţila. SaĊenje izvode dva ĉoveka — jedan drţi sadnicu. onda ga skraćujemo na 70—80 cm da bi izrasle boĉne grane krune.

zalivanja i pojave korova. Malĉ dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju meša se sa zemljom. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 16—20. U toku leta zemljište oko voćaka okopava se 3—4 puta na dubinu 10—12 cm. Na primer. pošto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voćaka i zakašnjenje sazrevanja letorasta.5 m. onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla — kada letorasti dostignu 60—70 cm i više Ċubrenje se ne obavlja. Korov koji se pojavi treba ĉupati ili uništavati herbicidima. mrkvu i druge. treće godine mrkva. 150— 200 g amonijumsulfata i 200—250 g superfosfata. Posle saĊenja stablo treba uĉvrstiti pomoću zategnutog kanapa ili sliĉnog veziva. Ne treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 18 / 80 . što ĉesto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. Zalivanje Prve godine po sadnji voćke se zalivaju 10—12 puta: po dva puta u aprilu. crveni patlidţan i plavi patlidţan. dubina obrade je 18—20 cm. jer grudve bolje upijaju i zadrţavaju vlagu. izmeĊu redova se ne sme sejati kukuruz. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta. Zemljište oko voćaka prekopava se ujesen. ţile rastu do l. Prvih godina izmeĊu redova mladih voćaka obiĉno se seje povrće. cvekla. kod trogodišnjeg 2. crni luk.5 m itd. Kod dvogodišnjeg drveta ĉinija oko voćke treba da iznosi 2 m u preĉniku. MeĊu redovima moţe se sejati i lucerka. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljišta. jer kasnija zalivanja produţavaju vegetaciju i zbog toga mogu voćke izmrznuti preko zime. a koliĉina vode se smanjuje. Docnije. Ċubre se sa 20—25 g amonijumsulfata. prve godine gaje se dinje lubenice. u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. Zalivanje voćaka treba da se prekine poĉetkom septembra. Đubrenje Radi boljeg porasta voćaka neophodno je Ċubrenje. a kod višnje i dunje. kod ĉetrogodišnjeg 3 m. kada se zemlja prosuši zalivne kanale treba prekopati. pošto oni iscrpljuju zemljište i štetno utiĉu na voćke. inaĉe oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime. do ĉetvorogodišnjeg uzrasta voćke uopšte ne treba Ċubriti. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture. da se ne bi povredile ţile. Posle svakog navodnjavanja. Korov se uništava ĉestom obradom zemljišta i herbicidima. Ako se zemIjište malĉira slamastim stajnjakom ili strugotinom. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati. Mineralna Ċubriva treba davati svake godine. a u proleće se unosi još po 100 g amonijum-sulfata. Na primer. katkad i lucerka. 15—20 g superfosfata i 5—6 g kalijeve soli po 1 mr. maju i junu. pravilno neguje. NEGA VOĆAKA NEGA MLADIH VOĆAKA Odrţavanje meĊuredne površine Voćno stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se. pasulj i grašak. — kupus. kod petogodišnjeg 3. a u proleće se daje amonijumsulfat. a stajnjak svake druge ili svake treće godine po 1—2 kg na 1 m2. Pod malĉom se zemljište manje savija i bolje se ĉuva vlaga. MeĊutira. onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. onda se u jesen daje 4—5 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu.polovinu duţine grana. Za rast voćaka neophodno je da zemljišteoko voćaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage. Ako pri saĊenju Ċubrivo nije bilo uneseno. ako je širina krune 1 m. bostan i bob. a u trećoj godini na 5—6 puta. krastavci i tikve. Na ĉiniji oko voćke ne treba ništa sejati. Rokovi kopanja zavise od padavina. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 8—10 puta. Sa starenjem voćaka obraĊena površina oko voćaka se svake godine povećava za pola metra. Površinu oko voćaka dobro pokrivati (malĉovati) sveţim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. Obrada zemljišta oko voćaka Prve dve-tri godine po saĊenju ţile voćaka rastu jedan i po put brţe nego grane krune. ako se ţile nalaze blizu površine zemljišta. Navodnjavanje voćaka vrši se kanalima i voda se pušta u ĉinije polako. koje su već poĉele da raĊaju. sledećih godina. ako je priraštaj manji od 50 cm. pod mlade voćke unosi se Ċubre zavisno od intenziteta porasta. da se spreĉi razvijanje korova koji voćkama oduzima hrahljive materije. Na okućnicama blizu grada mogu se meĊu redovima gajiti i jagode 4—5 godina.5m pa i više. onda pod svako stablo treba uneti 4—6 kg zgorelog stajnjaka. posle opadanja lišća: kod jabuke i kruške na dubinu 20—25 cm. s tim da se posle treće godine zaore. u toku 5—6 ĉasova. Voćke starije od 4 godine. druge godine krompir. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno Ċubriva u jamu. i to oprezno. Ako povećanje letorasta dostiţe 70—80 cm. Pri riljanju ašov treba drţati malo ukoso da bi se izbeglo veće presecanje ţila. suncokret i duvan. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodiĉno prskati.

kad boĉne grane izrastu 70 cm. formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat.centralnu voĊicu treba odseći. Sem prolećne rezidbe. i ne dolazi do korenovog sistema. skraćuju za 15—20 cm. jer stvaraju gustu krunu. Prvo pinciranje izvodi se u maju. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. a ponekad i više. orezuju se za 1/4. dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. Letorasti koji izrastu izmeĊu osnovnih grana orezuju se u jesen. jer suvišna voda istiskuje vazduh i uništava mikrofloru. treba orezivati kao u drugoj godini. stabilan i dugoveĉan. tj. pored toga se skraćuju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Kod formiranja krune treba granĉice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupaĉna svetlost i vazduh. U jesen. njih takoĊe rezati na 15—20 cm. Prilikom orezivanja voĊicu treba skratiti manje nego boĉne grane. da bi se na njoj mogao odrţati veći rod. Ponekad voĊica raste slabo. tj. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. i u skladu s njegovim potrebama. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje. ona se skraćuje. Prvi sprat se ĉešće formira od tri suprotne grane. pošto ona mora zauzimati poloţaj za formiranje drugog sprata grana. Za jedno dvogodišnje stablo za jedno zalivanje potrebno je 4—7 kofa vode. U tom cilju sve grane i voĊicu treba skratiti na pola. kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiţu duţinu 60—100 cm. U proleće druge godine. pa se moţe zameniti konkurentskom granom. Posle formiranja poslednjih grana. Pri formiranju krune treba imati u vidu da će prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta — svega 30—40 cm. Sledeće grane se rasporeĊuju reĊe po dve ili po jedna na odstojanju 40—50 cm. U ovom sluĉaju. Kod neravnomernog razmeštaja grana rezidba je iznad boĉnog pupoljka. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voĊice) raste bujno i ometa voĊicu. doliva se još nekoliko kofa. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voĊicom ne prave oštar ugao. rezidba se obavlja i u leto. zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune.dozvoliti da se zemljište u kanalima presuši pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve. Rokovi ruĉnog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomoću kanala. a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45°. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuću duţinu kao u drugoj godini. Granu sa oštrim iiglom saviti pomoću drvene rasponke. Ponekad se voćke zalivaju ĉesto. U ĉetvrtoj godini se formiranje krune uglavnom završava. što kvari strukturu zemljišta. zavisno od starosti voćaka. gde je potrebno usmeravati rašćenje. odnosno grane drugogreda. U novembru voćnjak se navodnjava 1—2 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljištu (zimsko zalivanje). Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju boĉne grane. koja uporedno prikazuje dve ĉetvorogodišnje voćke. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. Ako se izmeĊu redova voćaka nalazi neki usev on se zaliva posebno. Treće i ĉetvrte godine. onda se voćke zalivaju ruĉno. Na voĊici se takoĊe pojavljuje izdanak produţenja. odnosno dve grane. Ona mora imati šest do osam grana. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. stvarajući manje oštar ugao. jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava. uklanja se 35—40 cm letorasta. pa tek kad se voda upije. Ako se voćka ne obrezuje. da bi se formirao sprat krune. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. Drugi spratsezasnivana visini 40—60 cm od prvog sprata od jedne. Jednovremeno sa orezivanjem boĉnih grana skraćuje se i centralna vodeća grana voĊica. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljište dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Osnovna grana treba da je stabilna. Ako neka grana preraste ostale. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak. ali s malim koliĉinama vode. a drugo u junu. Tu moţemo zapaziti da na orezivanoj voćki ima mnogo rodnih granĉica. Ovo se moţe videti i na fotografiji. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvišne. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i trećeg reda. Kod ruĉnog zalivanja voda se ne upija odmah. NEGA VOĆAKA U RODU Odrţavanje voćaka u što duţem donošenju visokog (obilnog) prinosa moguće je samo ako svake VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 19 / 80 . a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. posle sadnje. U voćarskoj praksi postoje mnogi naĉini formiranja krune voćaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. u proleće. Isto tako i višak vlage u zemljištu štetan je za voćke. Takvo zalivanje treba izbegavati. Ako rastu pod oštrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. zato se u kanal lije 1—2 kofe. a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonošenje. onda se boĉne grane više izduţuju. i izdanka produţivanja. koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge).

zatim od podzemnih voda. Neprekidan naĉin zalivanja se primenjuje i u zimsko doba.godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meĊuredovima voćaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 15 — 17 puta. ĉetvrti put u julu. Svakim zalivanjem zasićuje se zemljište vodom u kome se nalazi veći deo korenovog sistema. dok voĉke samo 5—6 puta. Pri zalivanju po sistemu ĉaše. treći put u poĉetku juna. U tom cilju zagraĊuju se zalivne površine sa svih strana bedemom od 20— 25 ćm. u njihovim meĊuredovima moţemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Kao što je već reĉeno. U severnim rejonima s nešto više vlage u vreme vegetacije. Obrada zemljišta oko voćaka u vreme proleća i leta izvodi se najmanje 3—4 puta. Voćke se u takvom sluĉaju zalivaju kanalima sa obe strane reda. Ĉesto se izmeĊu redova voćaka koje su u plodonošenju gaje i povrtarske kulture — crveni patlidţan. peskovito). na naĉin ĉaše i infiltracijom. onda se povećava koliĉina opadnutog voća. Od višegodišnjih trava najviše se koristi crvena detelina. onda se zemIjište oko voćaka obraĊuje 2—3 puta u toku leta. borba sa bolestima i štetoĉinama itd. ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voćaka. ali ne prevrtati zemljište. peti put u poĉetku avgusta i šesti put krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Tok vode se reguliše ubacivanjem vode u brazde pomoću gumenih cevi dugih 100 — 110 cm. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. Obrada se izvodi ašovom ili dubokim oranjem. pošto kvari vazdušni reţim zemljišta. pritiskivanjem ovih cevi pomoću specijalnih štitova ili s jako zatravljenim i ţiliĉastim busenjem. posle većeg opadanja zametnutih plodova. Prolećna obrada se vrši do dubine 10—12 cm. voćnjak se zaliva 4 — 5 puta. preĉnilta 15—20 mm. višanja i dunja. Ċubrenjeni i negom voćaka (orezivanje. Na peskovitom zemljištu broj zalivanja mora biti veći. Voćnjak u periodu rodnosti moţe se zalivati na više uaĉina: na bugarski naĉin. Zimsko zalivanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 20 / 80 . smanjuju rodnost. Kod starih voćaka zemljište meĊu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. dok u juţnim. ako nema dovoljno vlage voćke treba zalivati već od proleća. kasni krompir i sl. Infiltracioni naĉin smatra se najboljim. Potrebno je. Zato u starijim voćnjacima zemljište svake godine treba odrţavati u crnom ugaru ili zatraviti. Odrţavanje zemljišta u voćnjaku Kod rodnih voćaka ţile se proširuju izvan projekcije krune. Zalivanje voćnjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poĉetkom septembra. U jesen zemljište u voćnjaku treba prekopati na dubinu 20—25 cm. starosti voĉaka i drugih uslova. plodovi ostaju sitni i gube soĉnost. dok se krune voćaka ne sastave. Pri ovom naĉinu voćke se zalivaju lanĉano. 5—6 puta. Ovaj naĉin se preporuĉuje pri sadnji voćaka na terenima s većim nagibom i kada se ne raspolaţe dovoljnim koliĉinama vode. Ako se u voćnjaku nalazi neka meĊukultura. Takav prirast moţe se obezbediti pravilnom obradom zemljišta. U proleće zemljište treba usitniti. onda se zalivanje podešava prema zahtevima dotiĉne kulture. dubina mora biti 4—5 cm manja. Ali agrotehnika crvenog patlidţana se ne poklapa sa agrotehnikom voćaka. a u juţnim krajevima od 10 do 15 septembra. oko voćaka. koja daje u sezoni tri otkosa. a na lakom zemljištu 60— 70 cm. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. imati na umu da je višak vlage štetan. Pri riljanju zemljišta oko šljiva. Zato se nega zemljišta mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeĊenje voćaka hranljivim materijama. a na dubini najmanje 1 metar. u meĊuredovima se prave kanali duboki 15 — 20 cm na razmaku od 100 — 120 cm. zalivanjem. gde je manje vlage. pošto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova. Zato. Ako se primenjuje ovaj naĉin na teškom zemljištu. Navodnjavanje voćnjaka u periodu plodonošenja Kad nema dovoljno vlage u zemljištu. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim površinama cele deonice. Voda teĉe takvim kanalima 24 ĉasa. Na bugarski naĉin zalivaju se deonice s malim nagibom.). Kultiviranje se prekida krajem avgusta. ali s nešto manjim koliĉinama vode. Prvi put se zaliva voćnjak pred cvetanje voćaka ako je proleće bilo šüvo. drugi put u aprilu u vreme cvetanja voćnjaka. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ĉaše u koje se pušta voda. Crveni patlidţan treba u toku leta zalivati 15—18 puta. Broj zalivanja i koliĉina vode zavise od mehaniĉkog sastava zemljišta (glinovito. voćke slabo rastu. a u meĊuredovima 1—2 puta. meĊutim. a na glinovitim manji. Ako se površina izmeĊu redova voćaka zatravi. da bi se stablo što bolje spremilo za zimu.

Ţivinski izmet. Ako gazdinstvo raspolaţe većim koliĉinama stajnjaka ili komposta. zavisno od nagomilavanja otpadaka. a ostatak se koristi za prihranjivanje voćaka. Duţina i širina gomile su proizvoljne. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Koliĉina unošenja komposta u zemljište nešto je veća nego stajnjaka. Ovo Ċubrivo bolje je unositi u zemljište u teĉnom obliku. Sadrţaj fosfora u superfosfatu iznosi 16—20%. Đubrenje voćnjaka Za normalan porast i rodnost voćke traţe kao dopunu zeraljišnim hranljivim materijama najviše azota. Veliki znaĉaj ima pravilno ĉuvanje stajnjaka. inaĉe voda se neće upiti. Ovo je najbolje Ċubrivo za voćke. kuhinjskim pomijama ili osokom. na primer. strugotine drveta itd. Na primer. sadrţaj azota u amonijum-nitratu iznosi 34—45%. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. Pri upotrebi većih koliĉina Ċubriva. koji se unosi u zemljište prilikom osnovne. Od kalijevih Ċubriva obiĉno se uzima kalijeva so koja sadrţi 40% kalijuma (aktivne materije). Teţina jedne pivske ĉaše amonijum-nitrata iznosi 150 g. i to u slojevima. stajnjak se slaţe i dobro sabijene gomile visoke 1—1. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voćke. fosfor ili kalijum. Doze Ċubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 21 / 80 . Da bi se postigla veća rodnost povećaju se koliĉine mineralnih Ċubriva 2—6 puta. a naroĉito u rejonima gde nema dovoljno vlage. kada su potrebe biljaka za vlagom naroĉito velike. ono se moţe unositi u većim koliĉinama. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomešati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljište. u amonijum-sulfatu 16—20%. koriste se samo lako rastvorljiva Ċubriva. U poslednje vreme industrija sve više proizvodi mešana. Mineralna Ċubriva. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskorišćava. i visoka je 1—1. svake godine se unosi 35—40 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 8—10 g stajnjaka na 1 m2. Stajnjaku se dodaje 1. Na gomilu se slaţu razni otpaci. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Za Ċubrenje voćnjaka koriste se sledeća Ċubriva: Stajnjak. Sadrţina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Komposna gomila stvara se postepeno. i to po mogućstvu zajedno s mineralnim Ċubrivima. pa se zato moţe delimiĉno unositi u zemljište i u toku jeseni.5 m. Mineralna Ċubriva u ĉistom stanju se ne puštaju u promet. Od fosfornih Ċubriva najĉešće se upotrebljava granulirani super-fosfat. nego se spravljaju mešana sa odreĊenim procentom aktivne i neke inertne materije. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom. Kompost se spravlja od opalog lišća. manje fosfora i kalijuma.5—2% (u odnosu na teţinu stajnjaka) super-fosfata.Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjišta. a još manje mikroelementa. Veštaĉka ili mineralna Ċubriva sadrţe samo jednu ili više hranljivih materija: azot. U ovim sluĉajevima povećava se prinos i naglo se smanjuje periodiĉnost u plodonošenju jabuka i krušaka. odnosno kompleksna Ċubriva. Ovo znaĉi da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota. 50%) rano u proleće. potrebno pri Ċubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha. Dejstvo stajnjaka traje 2—3 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljištu. Đubriva se unose u zemljište u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voćaka u toku vegetacije. Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjišta. Zimskim zalivanjem uništavaju se štetoĉine koje se nalaze u zemljištu. Đubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeĊu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljište. prašine sa puteva. a super-fosfata i kalijeve soli 250—300 grama. u pepelu od drveta 6—20% itd. amonijum-nitrata na 1 ha. Potrebna koliĉina Ċubriva u mešanom stanju odreĊuje se na sledeći naĉin: ako je. Ako je rod 120—150 kg po jednom stablu. U suvom obliku koristi se u koliĉini od 150—200 gr / m2. Ukoliko je veća rodnost. i u karbamidu 46%. domaćeg smeća. Pri suvoj jeseni zalivane povećava otpornost voćke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva.5m. ili 35 gr / m2. Stajanjak je najbolje unositi u zemljište svake druge godine. Fekalije razblaţene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. a u superfosfatu 16—20 kg fosfora (aktivne materije) itd. a koliĉina stajnjaka za 4—5 po 1 m2. duboke obrade. Gomila se s vremena na vreme gazi. cime. u natrijum-nitratu 16%. utoliko se više unose Ċubriva. Da ne bi gubio od kvaliteta. i to u slojevima na svakih pola metra debljine. Radi brţeg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. kuhinjskih otpada. Kompost. Nagomilavanjem vlage u zemljištu stvaraju se rezerve za period ranog proleća. 25% se unosi u jesen. onda koliĉinu azota pomnoţimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrţajem azota u nitratu (34%).

povećavaju prinos. pravilna obrada zemljišta. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 22 / 80 . U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do ĉetiri puta sa 0. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 15—18 cm na odstojanju 150—160 cm od stabla voćke. Razmak izmeĊu otvora iznosi I m. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljišta. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka. Seju se poĉetkom movembra po krajevima pristablovog kruga.5% rastvorom amonijum-nitrata i 1—3% rastvorom superfosfata. Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliĉini 1—1. Skraćivanje letorasta i proreĊivanje krune obavlja se jednovremeno. normalno zalivanje biljaka. jod. koja rastvara i odnosi Ċubriva do voćaka. pa voćke mogu izmrznuti u toku zime. unošenje azotnih Ċubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata. Industrija mineralnih Ċubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje voćnih stabala. Najbolje je ako se Ċubrivo unosi u kanale duboke 20—25 cm ili u iskopane rupe. kobalt i mangan. ili 3. Skraćivanje vrhova letorasta i granĉica omogućuje stvaranje boĉnih grana. Stajnjak u jami treba stalno mešati da se ne bi nataloţio na dno jame. Po veliĉini zahvata pri skraćivanju letorasta rezidba se deli na kratku. Obe ove operacije treba pravilno obaviti. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska Ċubriva narodnim naĉinom „šarvot". Glavni uslovi za efikasno delovanje Ċubrenja bili bi: unošenje mineralnih Ċubriva zajedno sa organskim Ċubrivima. Zelenišna Ċubriva. Fosforna Ċubriva se unose u obliku granula. kao što su zimski grašak i ozima grahorica. nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo. reguliše rast grana i daje im potreban pravac. fekalije sa 3—4 puta više vode i ţivinski izmet sa 10—12 puta više vode. brazde se zatrpavaju i ravnaju. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeĊene. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaţenog Ċubriva na 2—3 duţinska metra brazde. Posle prihranjivanja voćke treba obilno zalivati. Mikroelementi ubrzavaju rašćenje. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Đubrenje preko lista — folijarno Ċubrenje. U proleće grašak obrazuje veliku zelenu masu. srednju i dugaĉku. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. nije dovoljno samo unositi Ċubrivo u zemljište. Tablete sadrţe: bor. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. obavezno unošenje organskih Ċubriva svake 2. druge brazdice kopaju se na odstojanju 75—100 cm i treće brazdice u širini krune. poboljšavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u proleće pred cvetanje i drugi put po završetku cvetanja. Pri proreĊivanju krune uklanjaju se grane i granĉice koje zasenjuju jedna drugu i prepliću se meĊu sobora.5g na 1 m2. superfosfat i kalijeva Ċubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. Bakterijalna Ċubriva. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u proleće. REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA Postoje dva naĉina rezidbe voćaka skraćivanje grana i granĉica i proreĊivanje. jer pospešuju kasnu vegetaciju. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. nego se samo dopunjuje ishrana. Posle unošenja razblaţenih Ċubriva. Ova Ċubriva se sastoje od ĉistih kultura zemljišnih mikroorganizama koji poboljšavaju uslove ishrane biljaka. Hranljive materije mogu dospeti u voćke ne samo posredstvom korenovog sistema veĉ i kroz listove i grane voćaka. cink. Duţ jame se pušta voda. Biljke za primeriu zelenišnih Ċubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima. unošenje u jesen fosfornih Ċubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 40—50 cm. Na poĉetku zalivnog kanala u voćnjaku iskopa se jama duţine 1 m i dubine 50—60 cm. Stajnjaka se dodaje 2—3 kg na 1 m2. Veliki znaĉaj za povećanje prinosa ima duboko unošenje Ċubriva za prihranjivanje. Unošenje Ċubriva u ĉistom obliku dovodi do sušenja voćaka.Stajnjak. Granulirano fosforno Ċubrivo zemljište ne upija tako brzo i ono ostaje duţe pristupaĉno korenovom sistemu. Voćke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima. koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljište. godine. Ovim naĉinom Ċubrenja rodnost se povećava. molibden. spreĉavaju zaslanjivanje zemljišta itd. Đubriva se mešaju sa zemljorn i unose pod voćke. Ova Ċubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. 1/2 u proleće pre cvetanja voćaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od proleća do poĉetka jula. Zato se voćke prskaju rastvorima mineralnih Ċubriva — azotnim. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku. Da bi se postigao veći efekat. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna već i organska Ċubriva i mikroelemente. redovno uništavanje korova. onda se one Ċubre nezavisno od Ċubrenja voćaka. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno Ċubrenje voćaka. fosfornim i kalijumovim. Ako se u meĊuredovima gaje povrtarske kulture. ali samo ako su i organomineralna Ċubriva u dovoljnim koliĉinama unešena u zemljište. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbuše rupe na dubini 50—60 cm i u svaku ubaci odreĊena koliĉina teĉnih Ċubriva. iako u sasvim malim koliĉinama. razblaţene fekalije. bakar. Ova Ċubriva treba razrediti: osoku sa 2—3 puta većom koliĉinom vode. ţivinski izmet i dr.

koje povećavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove. Ako ovo iz nekih razloga ne moţe da se obavi. Na rodnijim stablima jabuke i kruške izrastaju svake godine mnoge rodne granĉice. Zato se podmlaĊivanje primenjuje u krajnjem sluĉaju. uklanjanju suvišnih grana koje rastu unutar krune. Takva stabla zalivaju se 6—7 puta u toku vegetacije.. Veće skraćivanje primenjujemo samo kod veoma dugaĉkih letorasta (više od 1 m) da bismo pojaĉali razgranjavanje i izjednaĉavanje grana. U takvim sluĉajevima voćku podmlaĊujemo na taj naĉin što sve vrhove dvogodišnjih i trogodišnjih grana reţemo na 15— 30 cm. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove. Dejstvo srednje rezidbe skoro je sliĉno kratkom orezivanju. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se poveća vegetativni prirast. njih formiramo sledećih godina. Ako je priraštaj letorasta manji od 30 cm. Veliko skraćivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlaţe se donošenje ploda za 1—2 godine. ostaje 1/4 godišnjeg prirasta. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 23 / 80 . Na vrhovima grana ĉesto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 2—3 listića. i 3. a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta. Pri podmlaĊivanju sloţenih plodnih granĉica (rodnih kolaĉa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolaĉi. Rezidba kajsija Veći deo plodova kajsije zameće se na dugaĉkim letorastima. Stablo treba da saĉuva sposobnost stvaranja novih grana i granĉica. Ako se letorasti oreţu kratko. onda u proleće sledeće godine na njima će izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. a dugaĉku rezidbu kada ţelimo da povećamo koliĉinu plodnih granĉica. Kod voćaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreĊivanju krune. Ako je rodnost velika. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 4—5 godina. Ako nisu bile definitivno formirane grane 2. Lako podmlaĊivanje obavlja se jedanput u toku 4—5 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. Dobijanje novih izdanaka postiţe se pravilnom rezidbom. i to jedanput u 3—4 godine. kada granĉice dostignu 20 cm. Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godišnji porast letorasta od 30 do 50 cm. na kratkim rodnim granĉicama tipa buketa i na prstenastim granĉicama. Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granĉica i bolje razgranjavanje. Vrlo ĉesto gornje grane jaĉe rastu od donjih. Ako je stablo mlado i još nije poĉelo da raĊa ne treba letoraste suviše skraĉivati. reda. skraćivanju letorasta ako dostignu duţinu 60—70 cm. pa ih treba stalno razreĊivati. treba reći da se pri lakom podmlaĊivanju ne pomaţe uvek porast stabla. Jaĉe orezivanje primenjuje se na stablima 8—10 godina starih. onda nije potrebno ni podmlaĊivanje pošto već i jedna rezidba dosta oslabi voćke. Stare granĉice slabo raĊaju. Isto tako. Pinciranje se vrši prvi put u maju a drugi put u junu. ostane manji deo godišnjeg izdanka. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta. tj. Ipak. Nastupa momenat kada voćka prestaje normalno da prirasta (25— 30 cm). zalivanjem voćaka i obradom zemljišta. kada voćke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. a još duţi ĉak na 1/2. Prilikom orezivanja treba obratiti paţnju na uravnanje grana. potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. Letorasti dugi 50—60 cm skraćuju se na 1/3. Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granĉica. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajući bolje razgranjavanje. proreĊivanje krune i orezivanje grana vrši se posle svake 2—3 godine starosti da bi se pojaĉao porast. Zato se kod kajsije skraćuju letorasti i primenjuje jako proreĊivanje krune. Rezidba jabuka i krušaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 4—5 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. redovnim Ċubrenjem. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove. 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Ponekad donje grane ugušuju centralnu voĊicu i grane koje se nalaze iznad nje. Ovo je osobito vaţno kada rodnost voćke sa starošću poĉne da opada. broj zalivanja mora se povećati. Stare rodne granĉice uklanjaju se sve do raĉve za 1/3— 1/2. posebno rodnih granĉica (rodni kolaĉi). Pri takvom osnovu matiĉne grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu. tj. Takve grane orezujemo jaĉe i samim tim ujednaĉujemo krunu. a kod dugaĉke ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duţine jednoletnjeg prirasta. Voćke koje su predviĊene za podmlaĊivanje Ċubre se godinu dana ranije sa 180— 200 kg stajnjaka. onda ih u proleće pri rezidbi treba skratiti na 1/3. Kod dugaĉkog orezivanja na izdanku će ostati mnogo pupoljaka iz kojih će se razviti nekoliko slabih boĉnih izdanaka. Prilikom podmlaĊivanja rodnih granĉica treba pojaĉati Ċubrenje i zalivanje voćaka. stvarajući oštar ugao. grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune. grane koje su rasporeĊene gore moraju biti slabije od niţe rasporeĊenih grana. Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Prilikom podmlaĊivanja voćaka obavezno treba prekopati zemljište u meĊuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 1—2 kg slajnjaka na 1 m2. Ako letorasti dostignu duţinu 50 cm.Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodišnji prirast se skraćuje za 3/4 duţine. osnovnih grana.

Ako su letorasti kraći od 25 cm. Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka. Rezidba šljiva Oblik šljive se formira isto kao i kod trešnje i bujnih sorti višnje. slaĊi su i ukusniji. Rodnost šljive zavisi od jednogodišnjih granĉica i majskih buketa. manje se skraćuje. jake letoraste skraćujemo da bi bolje rasle boĉne granĉice. Kruna breskve se formira najĉešće u vidu ĉaše (kotlasta kruna). Kod trešnje je obavezna letnja rezidba — pinciranje letorasta. a gornji tako da rodi. pošto se od njih oĉekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos. U trećoj godini rodnu granĉicu treba odrezati do osnove. tada krunu podmlaĊujemo. podmlaĊivanje se vrši postupno u toku 2—3 godine. Breskve imaju mnogo granĉica. 9). dok su letorasti jaki i dugaĉki. a isto tako i slabe granĉice. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeĊuju se 4—5 osnovnih grana na odstojanju 15—20 cm. Zato se preporuĉuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova. Kod guste krune. a slabi letorasti se ne skraćuju. Pri formiranju ĉaše ostave se 3—4 grane. a staro drvo se odstranjuje. Ostavljenim mladarima poklanja se veća paţnja: uredno se zalivaju. Ako letorasta ima mnogo. tj. oni su uglavnom rodni. MeĊutim. Pri obnavljanju zasada višnje ostavljaju se mladari iz korena. Isto tako skraćuje se i voĊica da bi bila 25—30 cm veća od skeletnih grana. a na donjem samo 2—3 (sl. odnosno u trećoj godini rezidbe. letorasti se skraćuju za 1/4 ili za polovinu. Na osnovnim granama. Na dvogodišnjim letorastima. Kada mladari poĉnu da donose plod. i to 2—3 jaĉa i bliţa starom drvetu. Zavisno od razmeštaja rodnih pupoljaka. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana. U osmoj i devetoj godini voćke se podmlaĊuju. Ukoliko stablo stari letorasti se manje skraćuju. ostavi se jedan najbolji. Pri rezidbi breskve moţe se ostaviti više letorasta. iz kojih će izrasti mladice. a od dva izdanka donji se reţe na dva do tri pupoljka. ostave se 10—12 pupoIjaka. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti. Centralna voĊica izraţena je u ĉetvrtoj ili petoj godini. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod. takozvani izdanci. Ali kad voćka ima ovaj oblik ĉesto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane. i to na visini 35—40 cm. Ovo se vrši sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. s tom razlikom što kruna ima 5—8 dobro rasporeĊenih grana. na slabim i nerazvijenim. Na duţim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. pa je pri rezidbi potrebno paţljivo razreĊivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su završile raĊanje. Centralna grana (voĊica) u rasadniku ili voĉnjaku skraćuje se u drugoj godini. da bi se mogao razvijati mladi izdanak. obavlja se podmlaĊivanje i jednovremeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 24 / 80 . U periodu uzgoja trešnja daje mnogo letorasta duţih od 50—60 cm. Kod bujnih stabala ostavljaju se duţi letorasti nego kod slabih stabala. Rezidba bresaka Breskve rano poĉinju da donose plod i veoma se razgranavaju. proreĊuju se na odstojanju 10—15 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 40—50 cm jedna od druge u raznim pravcima. Kod bujnih sorti višnje deblo je formirano na visini 40—50 cm. na odstojanju 20—30 cm. Sledeće godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 10—12 pupoljaka. Kod mladog stabla letoraste skraćujemo tako da ostanu 45—50 cm dugi. Izdanci srednje duţine orezuju se radi zamene tako da ostanu 2—3 donja pupoljka. Dok su stabla mlada. okopavaju i orezuju.Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju ĉesto ih pozni mrazevi oštete. Starija stabla orezuju se jaĉe nego mlada. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Kod mladih stabala. Kod ĉašiĉnog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju. na deblu se nalaze 8—9 debljih grana pojedinaĉno ili u 4 grupe. Dţbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 25—40 cm. kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina. Sa starošću drvo se proreĊuje i ogoljene grane skraćujemo. U ovom sluĉaju sve dvogodišnje i trogodišnje grane se reţu do osnove. kruna se proreĊuje radi boljeg osvetljavanja. Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaĊivanje krune. Plodovi su uglavnom na jednogodišnjim letorastima i buketnim granĉicama. Rezidba višanja Ranije se smatralo da višnju ne treba orezivati zbog slabog zarašćivanja rana i pojave smolotoĉine. praksa je pokazala da pri dobroj nezi višnje povoljno reaguju na orezivanje. Rezidba trešanja Trešnju orezujemo isto kao i bujne sorte višnje. ostavljaju se 2—3 granĉice drugog reda.

jer usled savijanja veoma slabe (sl. Osim toga.5—3 m visoko od zemlje. glomaznu aparaturu i visoke potpiraĉe. Nauĉnim istraţivanjem je dokazano da se kod voćaka s krunom većih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1. te je potrebno više vremena na transport hranljivih materija u drvo. Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri. Kada grane sklapaju oštar ugao. ako je veća kruna voćke onda je i veće odstojanje izmeĊu lišća i ţila. treba podmetnuti pod ţicu gumu. Treba se uvek rukovoditi time da se ograniĉi visina stabla i poboljša osvetIjavanje cëntra krune. U tom pravcu voćke se bolje granaju i kruna se ravnomernije osunĉava sa svih strana. one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. no tada je relativno manje produktivnog lišća. Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeĊenih grana. Lišće koje je dublje u kruni troši na disanje više produkata asimilacije nego što ih proizvodi procesom fotosinteze. Rastu u meĊurednom prostoru. 11). Kada porast grana i letorasta prestane i grane poĉnu da ogoljevaju. Kod voćaka starih 8—9 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voĊica. dašĉice i dr.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune. ili se podvlaĉe pod donje grane i daje im se horizontalan pravac. Krunu voćki starih 5—6 godina ne treba rezidbom mnogo proreĊivati.uklanjaju stare rodne grane. širine 2—2. S donje strane grane se zasecaju voćarskom testerom na razmaku 3—4 cm s tim da ne bude više od 4—5 reza dubokih 1/4 debljine grane.5—2 m. što umanjuje i rodnost voćke. Savijene grane kroz godinu-dve se priĉvršćuju u istom pravcu i sa njih se moţe skinuti vezivo (ţica. Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Ako je meĊuredno odstojanje kod mladih voćaka malo grane su stisnute i zgusnute duţ reda. Zbog toga je prvorazredan zadatak voćara da poboljša osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori više aktivnog lišća. koji rasrtu vertikalno i dostiţu visinu više od 1 metar skraćuju se ili potpuno uklanjaju. pa se uklanjaju voćarskim testerama. a ostali izdanci se rasporeĊuju i savijaju naniţe. zatim se uĉvršćuju i vezuju za donje grane papirnim kanapom.5 m. pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60°. skeletne grane ako su kraće od 1. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni). jake su i teško se usmeravaju u pravcu redova. berbe i oteţava prskanje a takoĊe iziskuje više hemijskih sredstava za zaštitu. U današnje vreme preporuĉuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u špalirnu krunu i sniţavanje njene visine. Granama drugog reda daje se pravac duţ redova pod uglom 50—60° po vertikali. kanap i drugo). Ostale grane usmeravaju se duţ redova pod uglom 50— 60° i uĉvršćuju ţicom za koĉićima pobijenim u redove. ĉoju. veća je i kruna. obavlja se podmlaĊivanje. ponovo se zaseca (sl. TakoĊe ne treba savijati debele.5—2 m. VoĊica se pušta da raste 2. Izdanci. jer bi timé ojaĉali porast voćaka a umanjili plodnost. Da bi se izbeglo zgušnjavanje grana vrši se proreĊivanje krune. a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik. Ako su stabla veća. da bi se izbeglo da ih ţica ne zaseĉe. Pri vezivanju grana. Pri savijanju grana voćaka na okuĉnici granama se daje pravac sever-jug. Povoljnom agrotehnikom voćke postiţu svake godine dobar prirast (u smislu povećanja grana). 10). REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA Visoka kruna voćaka zahteva više rada prilikom orezivanja. Skraćivanje visine krune VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 25 / 80 .

Ovakvim naĉinom rezidbe postiţe se neznatno sniţavanje krune.S obzirom da visoke voćke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-ĉavanje njihove visine. VoĊica se moţe otseći tek kad stablo poĉinje da daje rod. da bi svetlost i vazduh dospeli do unutrašnjih delova krune. Grane se savijaju u osnovi dok se ne ĉuje slabo pucketanje zbog delimiĉnog cepanja vlakana grane. unutar krune će izbiti mnoštvo mladara. treba ih postaviti u horizontalni poloţaj. U poĉetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune. treba sve grane skratiti na duţinu skraćene voĊice. ali se poboljšava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajućih pupoljaka. uz povećane doze Ċubriva. Lakše se savija 3 godišnja grana. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. Odstojanje izmeĊu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 12—15 cm. od kojih će se docnije dobiti plodne granĉice. ali treba paziti da se grana ne skrši. Da bi one to postale. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 26 / 80 .5 m. osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod oštrim uglom (sl. Orezivanje bresaka. Pravilno savijanje grana omogućuje da sunce dobro prodire u sredinu krune. Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Grane pod oštrim uglom treba saseći do samog stabla. Najbolje vreme za rezidbu je proleće. Pri skraćivanju krune potrebno je imati u vidu sledeća opšta pravila. 13). Ograniĉavanje treba poĉeti kod 4—5 godišnjih voćaka istovremeno sa savijanjem grana. Ograniĉavanje visine krune završava se savijanjem centralne voĊice horizontalno ili u obliku luka. izazivajući na taj naĉin boĉno razgranjavanje. 12) Savijanje grana vrši se da bi se ubrzalo plodonošenje. Pri skraćivanju krune voĊicu treba odseći na visinu 3—3. na kojima je vrlo malo granĉica drugog i trećeg reda. Postepeno skraćivanje krune vrši se na sledeći naĉin. Iskustva poslednjih godina u skraćivanju krune pokazala su dobre rezultate. Ove voćke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara. Krunu moţemo sniziti. Da bi se rodnost ovakvih voćaka povećala. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva. skratiti na dva naĉina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. pa je potrebno periodiĉno proreĊivanje. Skraćivanje krune moţemo obavljati samo uz visoku agrotehniku. Sniţavanje krune odjednom vrši se onda kada su voćke 8—10 godina stare i kada su poĉele da donose obilnji rod. Pet-godišnje grane isto se teško savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uĉvršćivanjem za donje grane. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni. Ako se grana nije savila defornacija se pojaĉava. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema razgranjavanja. U proleće rezidbu treba završiti pre nego što krenu sokovi u biljci. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutrašnjim delovima voćke. treba krunu sniziti. povećao prinos i smanjio rast voćaka. trešanja i jabuka obavlja se u proleće. teţe dvogodišnja a još teţe jednogodišnja. U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastiĉne grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako krše. Posle takve rezidbe. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri temperaturi ne niţoj od minus 3—4 °C. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lišća. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saĊenja. uz dobru obradu voćnjaka i uredno suzbijanje bolesti i štetoĉina. Grane treba savijati pod uglom 50—60° od vertikale. Na okućnicama se vrlo ĉesto mogu sresti voćke s veoma dugaĉ-kim granama. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune. tj. Višak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odseći.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA Posle podizanja voĉnjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinaĉna stabla sa sortom slabog kvaliteta. Zatim kalera-granĉice treba ĉvrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. Pošto smo umetnuli kalem-granĉice. Kalemljenje u procep vrši se u proleće. Orezivanje voćaka se vrši oštrim i ĉistim voćarskim makazama i voćarskom testericom. Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. Ako je drvo debelo. NEGA STABLA Na deblu i osnovnim granama stabla površinski slojevi kore pucaju. Kora se uklanja oprezno. sa 5% rastvorom plavog kamena. polomljene. Takvu koru treba svake godine specijalnim noţevima skidati i spaliti. Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Ostavljaju se samo pravilno rasporeĊene jake grane. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci. Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine). Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj naĉin podigli krunu voćke. Boĉne grane treba rezati do kraja (na kolut). onda se umeću dve kalem-granĉice. Za ovu svrhu granu stabla treba odseći popreko i presek dobro zaravniti voćarskim noţem. a zatim se uklanjaju grane koje su se meĊusobno isprepletale i taru se jedna o drugu. grane obešene nadole i grane koje rastu unutar krune. što kasnije moţe preći i na deblo. 14). Ovaj vosak moţe spraviti svaki voćar od jednakih koliĉina kalafonija. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noţa oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše. jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više. povreĊene i bolesne grane i granĉice. da se ne povredi ţivo tkivo drveta i ne naprave rane. loja i pĉelinjeg voska. a potom se mešavina ohladi. Tako se uništavaju mnoge štetoĉine i njihova jaja. Oĉišćenu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju. Kalem-granĉice se umeću u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granĉice i podloge poklopio. Zatim se u rascep umeće kalem-granĉica nove sorte obraĊene u vidu klina. ne nanoseći povrede drvenom delu debla. vadimo klin iz procepa. Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduţno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Ĉesto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voćku. Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće. zatim dezintifikovati. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin. Posle ĉišćenja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati kreĉnim mlekom pomešanim sa 20— 25% gline. trule. a potom šupljinu popuniti cementom. Podloga se priprema VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 27 / 80 .Prvo se orezuju suve. izumiru i sluţe za utoĉište mnogira štetoĉinama. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola ĉasa. pod koru i sliĉno. Takve voćke se prekalemljuju u samom voćnjaku odgovarajućom sortom. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granĉice preporuĉuje se da se kalemljeni deo zaštiti platnom u vidu „kapu-Ijaĉe" ili da se napravi luk od vrbovog pruta. Na njima se mogu pojaviti štetoĉine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Postoji nekoliko naĉina prekalemljenja: u procep. koji se usled toga steţe i na taj naĉin umetnuta granĉica priĉvršćuje. kad krenu sokovi. a zatim se reţe odozgo. Kalem-granĉice moraju imati tri pupoljka. treba ih dobro oĉistiti.

zavisno od rodnosti i sorte. Za stablo jabuke stare 20—25 godina.na isti naĉin kao i za kalemljenje u procep. a u sluĉaju da je motka bez raĉve. Postoje i drugi naĉini podupiranja: u obliku kišobrana i pomoću ţice.5 do 3 mm. 65 Pre postavljanja podupiгaĉa sa motki se skine kora. Mesto kalemljenja kalem-granĉicom moţe se kalemiti i pupoljkom. prvo se obmo-taju gumom ili nekom staгom tkaninom. Za podizanje ţiĉanog podupiraĉa za jedno stablo se utroši 100—120 g ţice debljine 5—8 mm. koji docnije pгelaze i na voćke. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granĉice. U tom sluĉaju se uz stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto priĉvršćuju tanje motke kojima se podupiru rodom opterećene grane. Da se grane ne bi ozledile ţicom. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani. pa se preko toga vezuje ţica na oko 1/4 od kгaja grane (sl. Oĉenje se obavlja u avgustu ili u proleće kada se kora lako odvaja. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granĉica bolje priIjubljuje. inaĉe grane mogu da se slome pod teţinom plodova. Kalemljeno mesto veţe se rafijom i premazuje kalem voskom. tako da na jedan podupiraĉ dolazi po desetak kilograma roda. Priljubljene kalemgranĉice pomoću eksera sigurnije se primaju. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 28 / 80 . da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. Radi toga se uzimaju motke sa raĉvom. U središtu krune uĉvršćuje se metalni obruĉ (prsten) od kojega zrakasto polaze ţice kojima se pridrţavaj'u гodom preopterećene grane. potrebno je oko 12—20 podupiraĉa. Metalni obruĉ ima 10—12 cm u preĉniku i za пjega se pгiĉvršću-ju ţice debljine 2. Za podupiranje u vidu kišobrana potrebno je manje motki nego na obiĉno. jer se ispod nje skupljaju гazni insekti. Tehnika oĉenja opisana je ranije. Ţiĉani podupiraĉi. U toku rasta grana ţiĉana potpora se produţuje. Kalem-granĉice se do kalemljenja ĉuvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule. Posle berbe motke se uklanjaju i smeštaju u kupe. PODUPIRANJE VOĆAKA (ĈATLOVANJE) Ako voćke obilno rode moraju se podupreti. Ekser brzo urašćuje u drvo. po jedna sa obe strane podloge. Na kalem-granĉici se pravi kosi rez i kalem-granĉica stavlja pod koru. 15). Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oĉenjem. Tanke kalem-granĉice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta. onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke priĉvrsti komad gume širine 5—8 cm pomoću koje se uĉvršćuje grana. U avgustu se odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. Zatim se sa strane duţ podloge zaseĉe kora i oprezno odvoji od drveta. Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inaĉe bi se vrh grane odlomio).

posle nerodne godine voćke obilno cvetaju. pošto se tako oštećuje kora i lome rodne grane. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati već u toku istog dana. Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana. Beraĉ uzima plod u šaku. Pri reĊanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreĊeni plodovi.5 m. okreće ga desno i levo. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Ako je izdanaka malo. pošto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda. MeĊutim. koje poĉinje u junu.ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH MRAZEVA U nekim krajevima su ĉesti kasni prolećni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voćaka. Dimljenje treba da traje još 2 sata posle izlaska sunca. U ovo doba plodovi su teţi. kopljastim rodnim granĉicama i na rodnim kratkim granĉicama. Ubrane plodove treba paţljivo slagati u korpe ili kofe. visine 50—60 cm. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se ne povrede ni plodovi ni rodne granĉice. Ovo se moţe postići prskanjem voćaka kreĉnim mlekom. Radi privlaĉenja grana sa plodovima beraĉ treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 1—1. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune. Polomljena peteljka je na prelomu oštra pa moţe da povredi dodirnute plodove u korpi. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 10—25%. jer gube u teţini. a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Dim se rasprostire po voćnjaku i smanjuje hlaĊenje voćnih stabala. Obiĉno pred zoru. zgnjeĉeni) preraĊuju se ili se odmah upotrebljavaju. imaju bolji ukus i lepšu boju. zatim smeštati ugajbice ili u gomile. Vodeno ogledalo (led) na voćkama koje se stvara zalivanjem sluţi kao zaštita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voćaka. Oštećeni plodovi (crvljivi. BERBA PLODOVA Za berbu plodova koriste se lestvice. i ako je za pun rod plodova neophodno svega 10—15% tih cvetova. a u nerodnoj smanjiti. Ovo se objašnjava time što se pri velikim prinosima hranljive materije troše na porast plodova. za 85% cvetova stablo nepotrebno troši hranljive materije. Azotna Ċubriva povećavaju zametanje cvetnih pupoljaka. strugotina. stavlja kaţiprst na peteljku. treba u rodnoj godini povećati zametanje cvetnih pupoljaka. Korpe se okaĉe za grane u toku berbe pomoću kuki duţine 15—20 cm. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu. ove gomile treba potpaliti. što znaĉi da će takvo drvo davati plodove svake godine. Za ovu zaštitu se u voćnjaku ranije pripreme gomile sveţeg stajnjaka. Da bi omogućili da voćke svake godine donose rod. Umesto starih porašće mlade. to im smanjuje rodnost narednih godina. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 °C stradaju zameci plodova. Pri berbi ne treba kidati dršku ploda. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini. površina krune se manje zagreva i stablo kasnije poĉinje vegetaciju. Plodovi iz korpe ili kofe paţljivo se vade da se ne oštete. Zato je zadatak voćara u krajevima sa ĉestim prolećnim mrazevima da što duţe u voćaka zadrţi kretanje vegetacije i odugovlaĉi cvetanje voćaka. Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. raĉunajući na litar vode 80 g kreĉa. postepeno upijanje vode u ćelije i uspostavljanje njihove ţivotne sposobnosti. U borbi protiv mrazeva moţemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. Gomile su specijalnog oblika. Zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru i poĉetkom oktobra. granĉice drveta. Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliĉini (kalibriraju). Jabuka i kruška donose rod na rodnim kolaĉima. Najprostiji naĉin zaštite voćaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje voćnjaka. druga polovina će roditi iduće godine. Ovo se moţe postići ako se naizmeniĉno uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaĉima i na kopljastim i rodnim granĉicama. a zatim oprezno pritiskuje kaţiprstom peteljku i odvaja plod od granĉice. 5 g sapuna i 30—50 g gline. I obratno. kad temperatura padne izmeĊu plus 1 i 0 °C. Rodne grane ţive 8—15 godina i ako se pri berbi plodova izlome. Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duţine. brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost ĉuvanja. Osim toga. Plodovi se beru u korpe ili kofe. Ovim naĉinora moţe se zadrţati razvoj pupoljaka tri do pet dana. Pri izlasku sunca gusti dim omogućuje postepeno topljenje leda u meĊućeliskim prostorima grana. pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. podiţe plod lagano. jer pri duţem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule. nove i produktivnije grane. lišće i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima. Za jedno stablo spremi se 1—2 gomile ovog materijala. Posle ovog prskanja. SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA Jabuka i kruška posle obilnog roda sledeće godine u većini sluĉajeva ne daju rod. vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta. onda se grane skraćuju na dvogodišnje ili trogodišnje drvo. slama. Ova mera je neophodna da bi se pojaĉao vegetativni rast i na taj naĉin umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. Zato se u proleće VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 29 / 80 .

Zahvaljujući malom rastu na ovim voćkama se lakše obavlja rezidba. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka. odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnošću. IV i V i drugi. V i VII. Preimućstvo patuljastih voćaka je u sledećem: patuljaste voćke donose prvi rod 2—3 godine ranije od drugih. Razmnoţavanje vegetativnih podloga Zemljište za saĊenje matiĉnih podloga treba da je što plodnije rilja se na dubinu 35—40 cm. zalivanje) moţe se svake godine imati dobar rod.2 Postoje mnogi tipovi patuljastih podloga. već tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI. U jesen se dodaje 5—6 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2. kalijeve soli 6—8 g i stajnjaka 1—2 kg po 1 m2. Da bi prinos u voćnjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku. a stabla nije potrebno podupirati. Pošto je izvršena vegetativna selekcija meĊu varijitetima dusena i paradisa više se u voćarskoj literaturi ne pominju njihova imena. Prilikom saĊenja voćaka treba odabirati sorte koje raĊaju svake godine. dolaze u obzir paradis i dusen. tj. Ostali tipovi dunje (D. kod kojih je donošenje ploda stabilno. Umesto mineralnih Ċubriva moţe se svake godine unositi s jeseni 6—8 kg po 1 m2 stajnjaka. pa je zato za gajenje ovih voćaka potrebno veće struĉno znanje i iskustvo. da bi se uništilo 70—80% cvetova. kada dostignu visinu od 10—15 cm. jer se na malim površinama moţe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. koji se dosta razlikuju jedan od drugog. pa se zato i ne koristi. 25— 30 g superfosfata i sa 5—6 g kalijumove soli. Sem toga. Sve ove podloge su za jabuku. ogrću do polovine sitnom zemljom. a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste. ali zato patuljaste voćke zauzimaju i manju površinu.F i G. pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. a u jesen superfosfata 60 g. Voćnjak treba podizati na patuljastim podlogama. ХII i XVI. PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE Od podloga za patuljaste voćke. preporuĉljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voćke azotom i fosforom od maja do avgusta. (Ali. a varijiteti paradisa — vrlo slabom bujnošću. Za kruške niskog oblika kao vegetativna podloga za kruške sluţi dunja. Pre riljanja nanosi se 7—8 kg stajnjaka i 150— 180 g superfosfata na 1 m2. neophodno je podvući osobinu voćke i odreĊeno navesti na kojoj je podlozi). E.E. kalijeve soli 8—10 g i stajnjaka 2 kg po m2. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 50—60 cm i u meĊurednom rastojanju od 120 cm. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 2—3 puta. Uz naroĉitu negu (orezivanje.5—1 kg. priliĉno je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. najzad.Ċubriva unose kasnije. Patuljaste voćke i srednjebujne voćke su sliĉne. Glavniji su: paradis tip VIII i IX. kada se postavlja pitanje. Najĉešće se patuljaste voćke gaje na podlogama paradisa i dusena. malo bujni—II. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dţbuna i ravnomerno razmestiti izmeĊu izdanaka. Tipu A sliĉan je tip B. VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA Patuljaste voćke ranije poĉinju da donose rod od visokih voćaka. amonijum-nitrata З5—40 g i zgorelog stajnjaka 0. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 30 / 80 . Ü julu treba uneti organska i mineralna Ċubriva. Nedostatak potuljastih voćaka ješto one zahtevaju mnogo veću i savršeniju agrotehniku. dusen i dunja. Na okućnicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voćke. u jesen superfosiata 30 g. Dţbunovi se zalivaju 9—10 puta (meseĉno 2 zalivanja). Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX. Kao najbolji pokazao se tip A. Đubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40— 50 g amonijum-nitrata. U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledeće doze Ċubriva: amonijum-nitrata 70—80 g predcvetanje i u maju-junu 20—40 g/m2. Tip A najbolje srašćuje se vijokom kruške. od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A. kao što je već reĉeno. Reznice treba da su duge 10—12 cm. tako da daju veće prinose po jedinici površine. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis. zatim odreĊene postupke — osobito u špalirnim voćnjacima. tj. U proleće sledeće godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 2—3 pupoljka. koji se razlikuju po bujnosti. IV i VI i najbujniji — X. samo stablo brţe ulazi u punu plodnost.D. sade se gušće. borba protiv štetoĉina i berba plodova. Oko dţbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 25—30 cm. bujnije — I. 2 Varijiteti. mada se od njih dobija manji rod po stablu.B.C. Ċubrenje. Voćke se zalivaju ĉetiri do šest puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. F i G) zbog slabog srašćivanja s vijokom — izbaĉeni su iz proizvodnje. III. od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi. dusen tipovi II. koji se. Izdanci se seku i zabadaju u zemljište a ostavljaju 2—3 pupoljka iznad površine zemlje iz kojih će u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. a u manjoj meri i tip C. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreĊivanje cvetova tretiranjem voćke sa DIOK. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obiĉno su patuljaste. ali je manje bujnosti.

kao što je sluĉaj kod bujnih podloga — ravnja sa površinom zemljišta. 18). Osobina veštaĉkih oblika je u tome što se intervencijom voćara kruni mogu dati vrlo raznovrsni.2— 1. S jednog matiĉnog stabla mogu se oţiIjeni izdanci proizvoditi 10—12 godina. jonatan. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 31 / 80 . parmenka zimska zlatna i dr. SaĊenje voćaka SaĊenje patuljastih voćaka neznatno se razlikuje od naĉina opisanog za voćke gajene na bujnim podlogama. zato redove voćaka treba usmeravati u pravcu sever-jug. tj. kako bi bilo najmanje zasenjivanje. PODIZANJE VOĆNJAKA PATULJASTIM VOĆKAMA Izbor mesta Imajući u vidu da patuljaste voćke imaju korenov površinski sistem. 16) Neki put kod preduboke sadnje (naroĉito kod krušaka) plemenka se i sama oţili i prelazi na sopstveni korenov sistem. Izbor sorti Nisu sve sorte preporuĉljive da se gaje kao patuljaste voćke. Reznice seĉene u proleće sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oţivljavaju. Postoje oblici špalira sa podupiraĉima (talijanska palmeta) i bez podupiraĉa (ruzinska palmeta). što omogućava stabilnost voćke. Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. 17). neprirodni i zanimljivi oblici koji ĉesto imaju dekorativni znaĉaj (sl. Samo neke patuljastë podloge podnose malo zaslanjena zemljišta — dunja. Slobodna kruna je sliĉna kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna. U proleće ove reznice se sade u pripremljeno zemljište. Podzemne vodé ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1.5 m. stvaraju se ţile na podlozi. (sl. Voćnjaci u obliku špalira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana. Ovo je povezano sa formiranjem razliĉitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik.U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaĉem skinu oţiIjeni izdanci. U takvom sluĉaju posle dve-tri godine potrebno je izvršiti rezidbu ţila izbilih iz plemenke. ali se opet ostave 3—4 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledeće godine. Narednih godina postupak je isti kao što je već opisano. Ţile na matiĉnom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom. Patuljaste voćke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja — a ne do korenovog vrata. Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuĉljive su sledeće sorte: delišes. zemljište treba da je bogato hraniljivim materijama. Pri dubokoj sadnji. Od krušaka: klapova. Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom. Kod špalira se formira pljosnata kruna u vidu zida. viljamovka i dr. kada cela podloga ide u zemlju. U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duţine 20—25 cm. paradis i dusen.0 m. FORMIRANJE OBLIKA KRUNE Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i veštaĉki oblici (oblik špalira). a za paradis i dunju na dubini oko 1. a na dusenu poboljšana piramidalna kruna (sl.

Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 30—35 cm od osnove grane. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suviše oštrim uglom. a na dusenu 3. koji se pravi ili u obliku ţiĉanog špalira. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu naviše savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim kanapom. Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru. Ovde se većina plodova stvara na osnovnim granama. palmete.5—4 m. Veštaĉki oblici Kao osnova za ovaj oblik sluţi naslon. Treći sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane. Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii ţicu i tako se dobija ţeljeni oblik. Druga osobina ovih oblika je naĉin orezivanja. koji rastu naviše. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. već saĉekati da sadnica ojaĉa i dobije potrebnu visinu. Ostali letorasti. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. bez nagomilavanja. U toku dve-tri godine formira se treći i ĉetvrti sprat. Od ovih grana stvara se prvi sprat.Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 35—40 cm. Ovaj sistem treba da ima ĉetiri do pet grana prvog reda. a postoje i razni drugi dekorativni oblici. Špalir.5—3 m. jer na izdancima koji rastu naniţe formiraju se cvetni pupoljci. Voćke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljšane piramidalne krune s visinom stabla od 50—60 cm. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granĉice suprotnog smera i sa produţnicom. Tehnika formiranja poboljšane piramidalne krune ista je kao j za bujne voćke. kao sto smo vec rekli u suštini nije ništa drugo nego patuljasta voćka s krunom plosnatog oblika u vidu zida ĉiji se razvoj i raĊanje regulišu i rezidbom i savijanjem grana i granĉica (sl. Odstojanje meĊu spratovima osnovnih grana: na paradisu 30—40 cm. S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba ţuriti. ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ţice). rasporeĊenih na razmaku 35—40 cm od grana drugog sprata. Kruna se formira na visini 35—40 cm dok se osnovne grane mogu rasporeĊivati jeclna naspram druge pa se moţe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10— 15 cm jedna od druge. Za vreme ranog prolećnjeg savijanja izvestan broj granĉica se odseca da ne bi došlo do VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 32 / 80 . Savijaju se 3—4 granĉice rasporeĊene na 10—20 cm jedna od druge. Talijanska palmeta. VoĊica se skraćuje na visinu od 80—100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete. skraćuju se na 10 cm. vaze. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu naviše treba saviti i vezati za donju ţicu ili za donje skeletne grane. Visina špalirnih voćaka iznosi: na paradisu 2. a to je druge godine. Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produţenju. na koji se uĉvršćuje letva. Grane treba savijati dva puta godišnje: rano u proleće i u junu. Prl formiranju palmete naroĉita se paţnja poklanja stvaranju ĉvrstog i stabilnog kostura s pribliţno jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaĉa od donje. Centralna grana-voĊica po završetku formiranja savija se ka ţici. 19). a na dusenu 60—70 cm. Špalirski oblici. o ĉemu smo ranije govorili. Veštaĉke oblike moţemo uslovno deliti na sledeće grupe: kordunice. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granĉica od osnovnih grana (granĉica se moţe udaljiti najviše 20 cm). Prilikom sadnje razvijeni jednogodišnji letorasti skraćuju se na 1/3. jer se takve grane prilikom savijanja lako lome.

Jabuke na paradisu i kruške na dunji sade se u redovima s rastojanjem 2—2. Druge godine letoraste duţe od 40—70 cm treba savijati polukruţno i vezivati jedan za drugi i sa jedne i sa druge za grane susednih voćki. Tehnika nameštanja stubova ista je kao i u vinogradu. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaĉa i najbolje rasporeĊena i pustiti da slobodno rastu. Iduće godine rano u proleće sprovodi se drugo vezivanje. One treba da zavise od razvoja voćke. Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad ĉetvrtogpetog lista ili ako su duţi saviti i vezati. a na dusenu 3— 3. Jako razvijene vodopije se savijaju.5 m. Nije preporuĉljivo da se na paluljastim voćkama operacije sprovode po šablonu. Voćke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu. one se podmlaĊuju jaĉim zimskim orezivanjem. Za zatezanje ţice neophodno je da se ona nalazi više od prvog sprata skeletnih grana.1 do 2 m. U tom cilju treba što brţe popuniti slobodna mesta meĊu spratovima osnovnih grana. Ruzinska palmeta.5 m. U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Da bi se ţica mogla jaĉe zategnuti. Ove grane se posle sadnje skraćuju na 1/3. Ako se grane ne mogu ukrstiti. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. a kruška na dunji. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka. Kod voćaka u špaliru nije dozvoljeno prekoraĉenje rokova pojedinih operacija. debljina u gornjem kraju 8—10 cm u preĉniku a kod središnih stubova 5—6 cm. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledeće godine. nego treba pojedine radnje obavljati promišljeno. Rastojanje meĊu središnjim stubovima je 15—18 m. od njih se bira onaj koji je bolje rasporeĊen i od njega se formira osnovna grana. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu. U nedostatku iskustva prinuĊeni smo da prilazimo gajenju ovih voćaka s većom obazrivošću. Ako ima jalovaka i ako ih ne moţemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. Ukoliko je površina popunjenija više će biti roda. Duţina siubova je 3—3. već nam samo zgušnjavaju rid. s unutrašnje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupiraĉi ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ţica priĉvršćena za koso pobijeni kolac. Formiranjem špalira teţi se stvaranju zida debljine 100—150 cm. tako da se grane ukrštaju. Stvoren rodni zid mora biti širok oko 1 m. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. inaĉe je potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granĉica. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu ili rano u proleće sledeće godine. Izdanci za osnovne grane koji su dugi 70—80 cm ostavljaju se za narednu godinu. pa se one proreĊuju. Nije uvek lako naći oformljenu jednogodišnju sadnicu za špalir. Kod takvog razmeštaja moţemo savijati osnovne grane na potreban ugao. Rastojanje meĊu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voćke 30—40 cm. onda se pobijaju koĉevi.5 m. nastojeći da on bude na drugoj polovini povijene grane. Na stubove se zateţe 3—4 reda ţice u razmaku od 50—60 cm. izrastaju vodopije. Na savijenom luku tokom leta izraste mnoštvo letorasta. Ako se rezidba vrši u leto. Pri orezivanju paţnja se obraća na gustinu granĉica. a za bujne 40—50 cm. a ako se zagušuju treba ih u osnovi odseći. pošto se granĉice koje rastu duţ reda vezuju meĊu sobom stvarajući tako neprekidan zid. a koĉevi se uklanjaju. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu.5 m. POSTAVLJANJE NASLONA Za voćke na patuljastim podlogama koje će se gajiti u obliku špalira neophodni su nasloni. Ako drugi sprat poĉne da pretiĉe prvi. Tako se isto postupa i sa boĉnim granĉicama koja su dugaĉke 20—30 cm. Dok su voćke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i više santimetara tokom vegetacije. treba uzimati one koje se ne razgranjavaju. pošto se on ne urezuje u drvo. Savijanje novo izraslih letorasta produţava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1. U toku leta voćkama se pruţa dobra nega — zalivaju se. a takoĊe se seku do osnove i zadebljale grane. Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Prostije je i lakše dobiti patuljaste VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 33 / 80 . a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voćke.zgušnjavanja. Rastojanje meĊu redovima kod ruzinske palmete treba da je 3—3. Kod voćaka na patuljastim podlogama deo teţine prinosa oslanja se na skelet naslona. Ukoliko su ostavljena dva letorasta. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. za koje se grane privremeno vezuju. Da bi se ubrzao porast grana prvog sprata. Za sadnju se uzimaju sadnice ĉija su debla visoka 45—50 cm i imaju tri granĉice — dve boĉne koje su usmerene duţ reda u suprotnim pravcima i s jednom produţnicom (voĊicom). Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obiĉnog špalira. obraĊuju i Ċubre. VoĊica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. od kojih treba odseći one koje no moţemo koristiti za savijanje. Kad voćke završe svoj porast. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste. onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. Sa starenjem voćke smanjuje se i njen vegetativni porast. onda ga oslabljujemo povećavanjem ugla nagiba.

koje su napravljene sredinom meĊuredova i to 1 kofa na 3 m duţinska. a preostali plodovi ostaće sitni. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. Zalivanje U agrotehnici gajenja voćaka zalivanje ima veliki znaĉaj. a ostatak poĉetkom jula. jer su ţile kod patuljastih voćaka. niti pak praviti stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje. Ako se ovo tada ne uĉini. Površinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. Đubriva se daju po 1 m2 u sledećim koliĉinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poĉetkom jula. Fekalije se moraju razblaţivati vodom. 4 kofe vode na 1 kofu fekalija. Okopavanje oko voćaka je obavezno. a letnja se obrada ne obavlja. superfosfata 150 g u dva maha — pod jesenje riljanje 50%. jer ono svojim ispravanjem sniţava podzemne vode. S obzirom na to patuIjasti voćnjaci rano poĉinju da raĊaju. a drugi. a okolo stabla na 8—10 cm. Na uzvišicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliĉine isparene vode. trešnja. Ako se zemlja sa dubine 15—20 cm. MeĊu redovima dobro je sejati lucerku pošto ona smanjuje koliĉine soli u zemljištu. Voćnjake i vinograde na zaslanjenim zemljištiraa s plitkim podzemnim vodama treba Ċubriti s povećanim dozama mineralnih Ċubriva i stajnjaka. a zemlja ostavi u grudvama. Od dva pupoljka treba ostaviti jaĉi. a na dusenu 5—6. a sadnice formiraju na ranije opisani naĉin. onda treba zalivanje obaviti u martu. slabiji. Rano u proleće zemljište se obraĊuje na dubinu 12—15 cm. Kalemljenje u avgustu vrši se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u proleće treba kalemiti kalem-granĉicom. U avgustu će se se ove poloţnice kalemiti na spavajući pupoljak ili u proleće na budni pupoljak i odgajiti jednogodišnje sadnice na odreĊenim mestima bez presaĊivanja. ĐUBRENJE Visoki prinosi od patuljastih voćaka mogu se dobiti samo pri obilnom Ċubrenju. Bolje podnose zaslanjena zemljišta vinova loza. u brazde. pri stiskanju u šaku. pa je nuţno unositi Ċubriva već od druge godine posle sadnje. Pred zasnivanje voćnjaka parcela treba da je dobro nivelisana. Sa starenjem voćaka brazde se prave izmeĊu redova na 1 m jedna od druge. Zalivanje obavljati ĉešće i u malim dozama. Da bi se vlaga saĉuvala. ukloniti oĉenjavanjem. Pred zasnivanje voćnjaka radi isušivanja zemljišta potrebno je iskopati kanal. koje se povlaĉe na 40—50 cm od stabla. Kod zalivnih kanala. Zbog visokih letnjih teraperatura poţeljno je oko voćaka ili pantljika mulĉovati zemljište slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 12—15 cm. zgorelog stajnjaka ili komposta 6—8 kg godišnje. rasporeĊene površinski. OBRADA ZEMLJIŠTA Zemljište oko voćaka ili u pantljikama (kod špalira) obraĊuje se u jesen ili u proleće. posle zalivanja zemljište se kultivira. Prve dve godine mogu se izmeĊu redova gajiti povrtarske kulture. Najbolje je koliĉinu vlage odreĊivati laboratijski. Ako se zemljište pod voćkama mulĉuje. kajsija i jabuka. jer se time povećava nivo podzemnih voda. kao što smo već napomenuli. koji se nalaze pored voćaka ne treba dozvoliti visok nivo vode. Ü toku leta treba obaviti tri do ĉetiri prašenja na dubini 10—12 cm. fekalije se unose u jesen. onda se u jesen zemljište rigoluje na 15— 18 cm. Mogu se unositi i teĉna organska Ċubriva u vidu prihranjivanja: kokošiji izmet razblaţen sa 8—10 puta više vode u koliĉini 1—2 kofe na 1 m2. Posle VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 34 / 80 . Takvim naĉinom odgajivanja dobija se prednost od ĉitave godine. U toku leta za voćke na paradisu potrebno je 7—8 zalivanja. kalijumovih Ċubriva 20 g pred jesenje riljanje. Posle tri godine zemljište treba duboko preorati. koji će sluţiti za sniţavanje nivoa podzemne vode. Dobro je duţ kanala saditi drveće (ako ono ne zaseni voćke. Naroĉito osteljive na zaslanjena mesta su sledeće vrste: orah. nar. inaĉe će doći do opadanja plodova. Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrĊenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta. Da bi se obezbedila dovoljna vlaţnost. ali u svakom sluĉaju voćke treba posebno Ċubriti. da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom — u protivnom so će izaći na površinu zemljišta. Kad voćnjak poĉne da raĊa ne preporuĉuje se da se izmeĊu redova i dalje gaje povrtarske kulture. najbolje je ako se u novembru i decembru zemljište nakvasi do dubine 1. kao što je rani krompir. ne pret-vara u grudvu već se raspada. Pri crnom ugaru takoĊe je potrebno obavezno u toku godine Ċubriti voćnjak organskim materijama.poloţnice. breskva. Zato ne treba dozvoliti zasušivanje zemljišta u letnjem periodu.5%. Zalivanje se obavlja brazdama. OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJIŠTIMA I NA ZEMLJIŠTIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA Voćke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljištima ako opšta zasoljenost ne prelazi 0. višnja.5—2 m. Autor ove knjjge preporuĉuje da se na okućnicama u proleće sade patuljaste poloţnice po linijama budućeg špalira na odstojanju kao što je bilo prikazano za voćnjak. šljiva i jagode. znaĉi da je vlage u zemljištu malo. smokva.

zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. U Uzbekistanu. saperovi. rkateli. pri podizanju vinograda na ovakim zemljištima treba birati otporne sorte. lako je nar samooplodna biljka. pri ĉemu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana. Kazake. koji moţe dostići 450—600 g. pa se odozgo opet pokriva slojem trske. boji i veliĉini sliĉne. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije. Sorte nara su: ĉikdana. U proleće pod mladi nar treba uneti 250—300 g amonijumnitrata. Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meĊu njima mora biti donekle veće. Nega nara ista je kao i ostalih voćaka. trećeg i ĉetvrtog reda. Plodovi su srednje veliĉine. sem aĉikdana. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma. Grm se proreĊuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma. radi toga da bi se so isprala u dublje slojeve zemljišta. Druge godine po formiranju na matiĉnim stablima ostavi se 4—5 izdanka drugog reda koji se oreţu na 1/3. izuzev sledećeg: na takvim zemljištima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopšte ne obavlja. otresa se. U prvoj godini mladice se zalivaju 12—15 puta. Radi lakšeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 2—5 m.svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljišta oko stabla i meĊu zalivnim trakama. ali ona stoji visoko — na površini zemljišta. Radi boljeg zasenjavanja zemljišta koje smanjuje odlazak soli na površinu. a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine. koje se oreţu na 1/3 do 1/2 prirasta. Nar se najĉešće formira u obliku grma sa ĉetiri do pet stabala. a prestaje sa zalivanjem u avgustu. U voćnjacima na ovakvom zemljištu u jesen i u proleće obavezno je tzv. ili poĉetkom aprila. Plodonosni nar zaliva se 10—12 puta u toku leta. AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR Nar je plod toplih predela. na nju slaţu sitne trske ili slama. ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. muskat maĊarski. pošto oni veoma iznuravaju grm. isto postoji mogućnost za podizanje voćnjaka i vinograda. Kod nedostatka vode. Radi toga se pod grm nara naĉini humka zemlje. Sok je crven i nakiseo. ima sok zatvorenocrven. a u juţnim krajem novembra. pošto su one plodonosne. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti. s obzirom na klimu. povećanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljištu. Pri berbi plodova treba voćarskim noţem odseći dršku ploda da bi drška ostala na grani. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta. rizling. 60—70 g superfosfata i 25 g kalijumove soli. jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod. — Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. Zatim se grm nara povija i polaţe na pripremljenu prostirku. Đubrenje se vrši i posle masovnog cvetanja radi dobijanja više plodova. pred zimsko riljanje. Sve su sorte nara po ukusu. a u puno plodonošenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. tunelske pergole. Prenose se veoma dobro. osobito u julu-septembru. Rodnost nara je 30—50 kg po jednom grmu. ostavljajući tri do cetiri izdanka. Zimska zalivanja se ne preporuĉuju. daje se stajnjak u koliĉini 2 kg/m2. Plodovi sazrevaju u oktobru i ĉuvaju se do februara. Stari grmovi se podmlaĊuju od dobro razvijenih boĉnih razgranjavanja. sniţava prinos pošto plodovi pucaju. Poĉinje sa plodonošenjem u trećoj godini. a to su: kišmiš crni. Pošto voćke kasno završavaju svoj ţivot. Pri sadnji voćaka i vinograda na zaslanjenim zemljištima rastojanje meĊu pojedinim biljkama mora biti manje nego pri sadnji na obiĉnom zemljištu. teţine 250— 300 g. pošto one na ovakvom zemljištu rastu sporije. 200—300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. za sadnju se odabiraju sorte više otporne prema mrazu. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata. Kad se grm oslobodi zemlje. kzil. gde voda nije zaslanjena. mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra. sultanina i dr. kazake. ulfa. Zato treba voditi raĉuna o tome prilikom orezivanja. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 50—60 cm. Posle deset godina matiĉna stabla se zamenjuju izdancima iz korena. trećeg i ĉetvrtog reda. U ĉetvrtoj godini formiranje krune se završava. ipak bolji prinos daje unakrsnim oprašivanjem. a ostale odsecaju u trećoj godini. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 35 / 80 . Kod zasnivanja voćnjaka na livadsko-moĉvarnim zemljištima. Grm nara mora biti pokriven zemljom. bjan širei. kao i vodopije izrasle iz korena. kiselo-slatkog ukusa. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. a najmanje donji. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrštene grane. Dalje se teţi da na grmu bude po mogućstvu što više srednje razvijenih grana. Razmnoţava se jednogodišnjim reznicama. ispirno zalivanje. Grmovi nara se odgrnu krajem marta. Isto tako. a ostali se odsecaju u trećoj godini. vinova loza se obiĉno gaji na špaliru u obliku kose pergole. Nar se obiĉno Ċubri u jesen. Plodovi se mogu ĉuvati 7—8 meseci. koje se oreţu na 1/3. podiţe i vezuje za kolac. Ubrani plodovi suše se 2—3 dana u hladu. U jesen. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog.

septembru i oktobru. Za berbu plodova upotrebljava se voćarski noţ za odsecanje peteljki. Pri velikoj vlaţnosti vazduha i zemljišta produţava se rok sazrevanja izdanaka. ţeludaĉnih i srĉanih oboljenja. moţe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljištima. Plodni pupoljci zameću se na letorastima. jedino se zaliva 8—10 puta. HURMA (JAPANSKA JABUKA) Hurma je drvo koje brzo raste i dostiţe visinu 6—13 m. ĉapla. kalijevim solima od 15—20 g/m2. Plodovi se reĊaju drškom na niţe. P i A. kiseline i vitamine C. a pun rod daje posle 10—12 godina. Grm smokve se formira sa 3—4 osnovne grane. peskovitim zemljištima. a ponekad i pre. Plod joj je cilindriĉan. Preporuĉuju se sorte: prvenac. pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. zato unabi treba saditi na mestima zaštićenim od vetra. Plodovi se ostavljaju po mogućnosti što duţe na stablu da bi se osušili Odrasla stabla (15—20 godina) daju 50—60 kg plodova. Rano u proleće poĉinje da cveta. superfosfatom od 40—50 g/m2. pošto hurma zahteva unakrsno oprašivanje. crvene boje sa mesom ţućkaste boje. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voćke. kolhozni. Zemlja se Ċubri svake godine stajnjakom u koliĉini 3—4 kg/m2. Rodnost jednog stabla kreće se 20—40 kg. Zaliva se 4 puta leti i 1—2 puta zimi. kadota. RaĊa treće ili ĉetvrte godine. Kod rodnog drveta vrši se umereno orezivanje. skoro bez zalivanja. Kruna unabija formira se u obliku ĉaše. Smokvu uzimljujemo na isti naĉin kao i nar. jaltinski. Plodovi lako otpadaju. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeĊu boju. najĉešće u martu. Zaliva se tri do ĉetiri puta u toku leta i jednom u toku zime. inaĉe letorasti ne sazrevaju. U Uzbekistanu se gaje sledeće sorte smokava: usbekska ţuta i crna. Smokva poĉinje da rodi u 2—3. lišće i granĉice sorte unabi koriste se za leĉenje grudnih. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadrţe malo šećera i pre vremena opadaju. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu. Plodovi sazrevaju u septembru ili poĉetkom oktobra. Kasno cveta. a u 10—12. BADEM Badem poĉinje da raĊa ĉetvrte godine. u obliku grma ili stablašica. a drugi put u avgustu. Sadrţe šećer. Sadi se na rastojanju 6x4 m. Podnosi mrazeve do —30°. smanjuje se kvalitet plodova i povećava osetljivost na niske temperature. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije više boĉnih grana. belanĉevine. a punu rodnost dostiţe osme godine. Unabi je biljka koja voli unakrsno oprašivanje. ĈILONŢIJDA) Plodovi su ukusni i hranljivi. manje podesna za sušenje. gde je manje izloţen mrazevima. Sazrevanje plodova poĉinje odozdo. Sadi se na rastojanju 4x3 m. pošto se one razvijaju bez oprašivanja. podnosi kratkotrajne mrazeve od —18 do —20°. U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju. DRENJINA (DREN) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 36 / 80 . da ne bi iz plodova iscurio sok. seku se svi izdanci iz korena. suve grane i stare grane. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama. godini dostiţe pun rod. Badem se kalemi na gorki badem. Rodnost grma smokve iznosi 15—20 kg. Smokva ne bira zemljište. Raste koso i dostiţe 7—8 m visine. Za badem treba traţiti terene okrenute jugu. Unabi ne zahteva naroĉito zemljište. UNABI (KINESKA URMA. Plodovi se zameću na letorastima. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. Preporuĉuju se sorte sa ţenskim cvetom. godini. U zasenjenim mestima drvo slabo raĊa. Agrotehnika za ovu voćku je kao i za druge voćke. pa se 4—5 ĉasova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se suše. Plodovi. Uzbekska ţuta je rasprostranjena u svim rejonima. Kruna je retka. jalovaci. Plodovi se brzo kvare. Dobro uspeva na lakim. Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeĊu redova s razmakom od 4 m u redu. a moţe i na dţanariku i šljivu. amonijum-nitratom 50 g/m2. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve i izukrštane grane. masti. Stona sorta. traţi plodno zemljište i veći broj zalivanja. smirnski crni i krimski N° 9. Cveta krajem maja. kao i kod breskve i ukoliko je veći prirast. zbog ĉega mu cvetovi ĉesto izmrzavaju. RaĊa svake godine.SMOKVA Agrotehnika smokve malo se ĉime razlikuje od agrotehnike nara. Badem traţi unakrsno oprašivanje. Prilikom izbora mesta treba voditi raĉuna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine. utoliko je veća i rodnost. Dvospolna je. Sade se mešane sorte.

Neke sorte traţe oprašivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. U tom sluĉaju manje se razvijaju korovi. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 5—7 dana. JAGODASTO VOĆE JAGODA Jagodu krupnih plodova i šumsku jagodu ćesto nazivaju baštenskim jagodama. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. ali su bolje one koje se nalaze bliţe matiĉnom bokoru. Ako se dvoredno sadi (saĊenje u pantljike). Ako se sadi jednoredno. ne podnosi visoko podzemne vode. Na ţivićima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica. Zemljište za šumsku jagodu mora biti ĉisto i plodno. Druge godine jagode se Ċubre i sa 20—25 g/m2 superfosfata posle berbe.Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okućnicama. Zivići se uništavaju u toku leta nekoliko puta. meĊu dva zbliţena reda ostavlja se 25 cm. ali roda u idućoj godini neće biti. lako šumska jagoda voli vlagu. šumska jagoda se prima. kada se smanji vrućina. dok se jagode ne prime. svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliĉinama vode. poĉev od ranih do kasnih. a isto tako ni zaslanjena zemljišta. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljište se unosi amonijum-nitrat 30—40 g/m2. Najbolje vreme za sadnju je juli ili poĉetak avgusta. Posle saĊenja. SaĊena krajem avgusta. Da bi biljka na ţivićima bila jaĉa. Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brašna. Pri saĊenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom. Ako koristimo ovaj rok sadnje. izdancima. inaĉe će biljka uginuti. Šumska jagoda se razmnoţava ţivićima. a upotrebljavaju se i u sveţem stanju. Dren je drvo ili grm visine 3 m. onda se na bokoru ostave najviše 2—3 rozete (dţbuna). Korov se uništava ĉim se pojavi. Sumsku jagodu moţemo saditi i u proleće. Meso je kiselo i oporo. koja veoma sniţava rodnost. bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meĊu redovima. Na ţivićima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. mada su to razliĉite vrste. DUD Dud je veoma rasprostranjeno drvo. da bi period sazrevanja bio duţi. odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka. Osobito se ceni crni dud. Plodovi se koriste u sveţem stanju. a sada je sasvim zaboravljena. Zemljište predviĊeno za sadnju jagode treba izravnati i drţati u ĉistom ugaru. s obzirom na veći broj biljaka dobija se i veći prinos. Posle zalivanja po ovlaţenoj liniji sadi se rasad-ţivići. Ţivići za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ţile duţine 3—4 cm i 2—3 listića s razvijenim gornjim pupoljkom. Plodovi su mu soĉne koštunice crvene ili ţute boje. Ovi ţivići bolje se primaju i daju veće prinose nego ţivići koji su uzeti od starih biljaka. Pre saĊenja površinu treba prekopati na dubinu 25—30 cm i uneti po 4—6 kg/m2 stajnjaka i 80—100 g/m2 superfosfata. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. U drvorednoj sadnji. Na pripremljenoj parceli treba povući brazdice 20—25 cm duboke. Rano u proleće redove s jagodama treba oĉistiti od osušenog lišća grabuljama i ukloniti ostale ţiviće. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. jagode napada siva truleţ. Za vreme saĊenja na navlaţenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaţiprst i srednji) i u njih stavljaju ţile ţivića. Sade se više sorti jagoda. koji daje soĉne kiselo-slatke crne plodove. Za dvorednu sadnju brazdice treba da budu nešto dublje. Ako je biljka gusto saĊena u meĊurednom prostoru voćaka ako je proleće vlaţno. Ako su ţivići potrebni za razmnoţavanje. Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ţilice. Ţile se u jamici ravnomerno razmeštaju i zemlja oko posaĊenog ţivića dobro pritisne. Prvi put se zalivaju 5—7 dana posle prve berbe. Kroz 10—15 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. dugaĉkim vreţama. U tom sluĉaju na 2 m2 razmešta se šest biljaka. u toku 5—6 dana. a ostale uklanjaju. Sumsku jagodu moţemo slobodno saditi izmeĊu redova voćaka. Zemljište se u toku leta praši najmanje 4—5 puta. Lišće se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. iduće godine moţemo dobiti pun rod. Radi VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 37 / 80 . Tokom cele vegetacije zemljište izmeĊu redova se ĉisti od korova i odrţava u rastresitom stanju. a zatim zemljište kultivisati. Ceni se pre svega zato što ima tvrdo drvo. Nega jagode. Ukorenjeni ţivići odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. ţiviće treba priljubiti uz zemlju. ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok. Za sadnicu se koriste ţivići sa 2—3 godine starih matiĉnih biljaka. Jagode se sade popodne. onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u idućoj godini. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suviše ţivića. U toku leta jagode se zalivaju 12—15 puta. Kod ovog naĉina na 1 m rasporeĊuje se 8—10 biljaka. a meĊu 2 pantljikama 60 cm.

ĉvrst. MeĊutim. Jagode se beru rano ujutru ili uveĉe. — Zri krajem druge dekade maja. zenga tigenga (rana sorta). Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. izduţeno kupast. Šumske jagode ne treba drţati više od 4 godine na jednom mestu. Gorela. intenzivno crven. uzbekistanska i krimska. odliĉnog kvaliteta. izduţeno-kupast. Lišće ponovo brzo izrasta. a potom zaliva i rilja zemljište. izduţenokoniĉan. Plod vrlo krupan. a kasnije sitan. Madam mato. — Zri krajem druge dekade maja. Sorte jagoda su mnogobrojne. nepravilnog. ukusan. Vedensvil 7. Plod joj je prve 2—3 berbe srednje krupan i ujednaĉen. primetno se sniţava oštećenje bokora od krpelja i bolesti lišća — bele flekavosti. Raspon sazrevanja oko 30 dana. pogodna za gajenje na okućnici. — Zri krajem druge i poĉetkom treće dekade maja. Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele. RaĊa dobro i redovno. jagodnjak se zaliva još 5—6 puta. tamnocrven. Jagode se razrastaju stvarajući nove ţile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u visinu. Vrlo rodna sorta. — Vrlo rana sorta. Sanrajz. Fin. gem elista i dr. Vrlo rodna sorta. Pogodan za transport. Sasecati treba oprezno. ĉesto lepezastog oblika. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. najĉešće okruglast. a to su: rana šumska. Da bi se jagode zaštitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). srednje kiselog ukusa. Posle završetka berbe. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan. već prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora. Pored navedenih. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lišće. Zenga prekosa. MALINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 38 / 80 . Poslednjih godina selekcionisane su u Nemaĉkoj i sorte jagoda s visokim stablom. okruglastokoniĉan. parcelu treba zaliti. Plod okruglasto koniĉan. srednjeg kvaliteta. Raspon sazrevanja oko 25 dana. verovatno. ukusan. okruglasto koniĉan. prijatnog ukusa. Zenga zengana. pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okućnici. — Zri sredinom maja. Lišće je najbolje uklanjati krajem juna i poĉetkom jula. sa sunĉane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven. Da bi se povećala rodnost. Posle toga unosi se Ċubre. koje su. zaliva se svaki drugi red. Red gauntlet. ĉetvrte godine 80% i pete godine 60%. ali se rodnost iduće godine povećava. odliĉnog kvaliteta. najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu. Plod kupast. U jesen se moţe dobiti i drugi rod jagoda. vrlo dobrog kvaliteta. svetlocrven. Vrlo rodna sorta. sonjana humi i frapendula. — Zri krajem druge dekade maja. jarko crven. Plod krupan. soĉan. dosta nepravilnog oblika. dobrog kvaliteta. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust). Raspon sazrevanja oko 25 dana. To su perspektivne sorte. crven. nakiseo. svetlocrven. Zenga prekosana. — Zri krajem druge dekade maja. Posle berbe lišće se seĉe do površine zemljišta. pogodan za transport. Raspon sazrevanja 15—20 dana. da se ne bi povredile ţile. zenga friktano (srednje stasna) i dr. Sorta 45/7. jagode se poĉev od druge godine podmlaĊuju. ukusno. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku špalira. aromatiĉan. perspektivne su i još neke sorte. koje spadaju u jednorodne. pred pojavu mraza. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove. slatko. Plod vrlo krupan. sa sunĉane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven. Sem dosad spomenutih sorti. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Postoje i sorte koje tokom vegetacije raĊaju jedan put u proleće a drugi put u jesen. ukusan. pa i više). — Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. Pisac knjige preporuĉuje sledeće sorte jagoda. svetlocrven. jagodnjak zaliti. odliĉnog kvaliteta. uneti Ċubre i zatim izriljati zemljište. jagoda do jeseni neće biti. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan. Zenga giganta. slatkokiselog ukusa. postoje i tzv. taškentska. Siprajz de hal — Rana sorta: zri 2—3 dana posle zenge prekosa. Plod krupan. boji i veliĉini vrlö atraktivan. zbog ĉega se i nazivaju dvorodne. Meso aromatiĉno. lepe crvene boje. slatkonakiselog ukusa aromatiĉan. Plod krupan. vrlo dobrog kvaliteta. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmšen. remontantne ili stalno raĊajuĉe sorte tokom jedne vegetacije. do jeseni. — Zri sredinom treće dekade maja i spada u kasne sorte. Jagoderano cvetaju i prolećni mrazevi mogu da ih oštete. mada se zasad gaje samo na okućnicama. Kad je podmlaĊena šumska jagoda. Sem toga. Plod vrlo krupan (30—55 g). Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode. Raspon sazrevanja oko 30 dana. za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledeće sorte: Maherauhova rana. prijatnog ukusa. boje ruţiĉaste s aromom šumske jagode. kao što su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima). izduţenokupast. tamno crven. Plod krupan.lakše berbe. red pur. Plod zatupastokoniĉnog do srcastog oblika. Kvalitet odliĉan. soĉan. Raspon sazrevanja oko 25 dana. (teţine 75 g. Spada u srednje kasne sorte. rohil. druge godine 100%. Plod krupan. okruglastokoniĉan. jer prve godine posle sadnje prinos je 50—60%. Raspon sazrevanja oko 20 dana. — Zri sredinom maja. Zri u prvoj polovini maja. — Vrlo rana sorta jer zri već poĉetkom maja. — Zri poĉetkom treće dekade maja. noću. Po obliku. Humi grande. Pokahontas (srednje stasna). Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati. lepe crvene boje. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Raspon sazrevanja oko 25 dana.

mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoţute ili zlatne). Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g). Malinu moţemo gajiti dţbunasto i u špalirima. Ako je jesen duga i lepa. — Spada u srednje rane sorte. jer sazreva u drugoj polovini juna. Bere se ujutro posle rose i pred veĉe. Spada u srednje-stasne sorte. najbolje rezultate postiţu. Moling eksploit. ali joj najviše odgovaraju podruĉja s umerenom klimom. jer ne podnosi ni suviše niske temperature. purpurne boje i pogodni su za jelo u sveţem stanju i za preradu. Moling promis. maline promis. Malina se razmnoţava korenovim reznicama. ali bez sneţnog pokrivaĉa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od —18°C do —26°C. pa su ekonomski i najznaĉajnije svetlocrvene sorte maline. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). — Rodna sorta. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mestö (podrume ili nadstrešnice). i preko 10000 kg po hektaru.5 m izmeĊu redova i 50—60 cm u redovima. vrlo brojne. U Srbiji (Jugoslaviji). tamnocrvena bilardova i zlatna malina. Sortiment maline se vremenom menjao. ostale izdanke treba uništiti. purpurne sorte. a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. Dţbunje se veoma širi usled izbijanja izdanaka. do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 10—12 puta. Malina traţi plodno zemljište i pozitivno reaguje na organska Ċubriva. Na jakim dţbunovima ostavlja se 12—15 jednogodišnjih izdanaka. rodna je. a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. vilamet i gradina. Plod maline je neţan i brzo se kvari. Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime. pošto su već dali rod. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog. Sazreva u junu. Malboro. Jednorodna je. s obzirom na drugaĉije klimatske i druge uslove. Plodovi su tamnocrvene. uglavnom. tamno-crvene (purpurne) i crne. Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele. Plod je nešto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. — Ovo je takoĊe znaĉajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. a rano u proleće odgrće se i dţbunovi ispravljaju. a takoĊe je pogodan i za ĉuvanje u hladnjaĉama. smatraju se kao najkvalitetnije. aromatiĉni i pogodni za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. zato se izdanci odvajaju od matiĉnog dţbuna još u jesen i sade na odstojanju 1—1. a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najviše odgovaraju. Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba saseći. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je raširena u malinarskim podruĉjima Jugoslavije. Malinu je potrebno 12—18 puta zaliti. Od sorti svetlo-crvene maline najznaĉajnije su maline eksploit. poglavito bez sneţnog pokrivaĉa. crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. koji se koriste za proizvodnju sadnica. — Odliĉna je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve više širi u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). Po boji se. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeĊu redova i zakopava do dubine 20—25 cm. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliĉitih sorti maline. U Uzbekistanu. ukusan i pogodan i za jelo u sveţem stanju i za preradu. Sorte maline su takoĊe. Nega maline se sastoji u obradi zemljišta i uništavanju korova ĉim se on pojavi. bilardova). koje se dele na odvojene izdanke. malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 30—40 cm od zemlje. pri dobroj nezi. Izdanke za ţicu nije potrebno privezivati. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ţila koje se nalaze na dubini 20—25 cm. Zri vrlo rano i daje.Malina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Spada u jednorodne sorte. dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. Plodovi su ukusni. Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledeće godine obrazovale rodne granĉice. Vegetacija poĉinje rano. plod donose i izdanci iz tekuće godine. Divlja evropska crvena malina i arktiĉka malina rastu i iza severnog polarnika. ali u naroĉito povoljnim godinama moţe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 39 / 80 . Ima vrlo ši-rok areal rasprostranjenja. Kultivisanje se vrši 4—5 puta za vreme vegetacije. za vreme cvetanja dvaput. na primer. Do cvetanja se zaliva jedanput. Plodovi su krupni. Iz pupoljaka ţila izbijaju izdanci. Daje priliĉno roda na vrhovima jednogodišnjih izdanaka i u oktobru. a ni vrlo visoke temperature. Zemljište za malinjak se obraĊuje na dubini 30 cm. Vilamet. Plodovi su ukusni. U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do — 35°C. i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2. Dvogodišnji izdanci pošto donesu rod uklanjaju se. pa se i preporuĉuju sledeće sorte: malboro. Malinjak se Ċubri i mineralnim Ċubrivima. po 2—3 kg/m2. a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Kod dţbunastog oblika u središte dţbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci. a zatim tamnocrvene. na odstojaniu 40 cm zateţe se ţica i na nju postavljaju izdanci. U pogledu rodnosti sliĉna je maling promisu. Na jednom mestu malina raĊa 8—12 godina. a na slabim 5—8. Malinu svake godine treba Ċubriti stajnjakom ili kompostom. Zlatna malina. trskom ili zemljom. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. Pre oranja unosi se 4—5 tona/ha zgorelog stajnjaka. Tamnocrvena (stalnoraĊajuća. — Sazreva u junu. Kod špalirskog oblika sa obe strane reda.

5 m. kompoti. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline. — Ima crne i krupne plodove. po 50 g/m2. sadrţe veliku koliĉinu vitamina C. crvena i bela. RIBIZLA Ribizla moţe biti crna. Zemljište okolo ţbunova prekopava se u jesen i u proleće. Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 12—14 puta. uzbekistanska krupna i slatka. vino. Plodovi poĉinju sazrevati krajem raaja. — Sazreva krajem maja. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). a u redovima meĊu dţbunjem 1—1. Pri jakom porastu jednogodišnjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti pribliţno za 1/4. zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi. od kojih su selekcionisane. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 8—10 kg po jednom dţbunu. Sa sortama tamnocrvene. Pošto se ţile ribizle nalaze na dubini od 50—60 cm. bujne i rodne sorte. Pri slaboj agrotehnici dţbunovi obilno cvetaju. pojedine sorte groţĊa mogu se preko zime ĉuvati u specijalnim prostorijama još toliko VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 40 / 80 . a samim tim najviše i forsiraju — sorte crnih ribizla. U Srbiji (Jugoslaviji) se najviše cene. slatko. Pogodna je i za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. a plodovi su joj crni. Preimućstvo zlatne ribizle je u tome. širenju crne ribizle mnogo doprinosi to što u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. Plodovi se mogu odrţati na dţbunu do kraja jula. koje se meĊusobno razlikuju po vremenu sazrevanja. U proleće rano kreće. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi. za neke sorte neophodno je unakrsno oprašivanje. Orezivanjem treba prorediti dţbunove. Radi ĉuvanja vlage dobro je da se zemljište okolo dţbuna mulĉira. Ribizla se sadi na rastojanju izmeĊu redova od 2 m. purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) još nema dovoljno iskustva. Mesnata. —TakoĊe spada u srednje rodne sorte. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja. a isto tako se koriste i pri leĉenju bolesti srca i krvnih sudova. Naime. Zahteva oprašivanje. poreklu itd. Gradina. dţem. koji se pojavljuju pri osnovi dţbuna. Najbolje je oprašuju sorte: mesnata i slatka. Ribizla se orezuje u jesen ili rano u proleće pre kretanja sokova. veliĉini bobica. „Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd. nego plod crne ribizle. duţini grozdova. Postoje mnoge sorte crnih ribizla. veliki deo naše zemlje otpada na brdskoplaninsko podruĉje s većom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga — a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najviše pogoduju. Pri jesenjem Ċubrenju amonijaĉnu šalitru. Zato grane starije od ĉetiri godine valja ukloniti. rodnosti. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. koja se lako rastvara i ispira. izmeĊu drugih sorti. Na dţbunu treba da ima 12—20 granĉica razne starosti. II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI SORTE GROŢĐA Pri izboru sorti za vinograd na okućnici teţi se da u vinogradu bude sveţeg groţĊa tokom tri-ĉetiri meseca. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu širenja u Srbiji (Jugoslaviji). i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. U ove jame se stavija 8—10 kg zgorelog stajnjaka i 150—200 g superfosfata. To su vitalne.vegetacije. Ribizla se razmnoţava poloţnicama i razdvajanjem dţbuna Prorodi posle dve godine i dobro raĊa 10-15 godina. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuĉuje prvenst-veno sledeće sorte ribizla: Uzbekistanska krupna ribizla. a u toku leta se tri-ĉetiri puta praši radi uništavanja korova i razbijanja pokorice. drugo za vreme cvetanja. ostavljajući u zamenu ne više od 4—6 jednogodišnjih izdanaka. List nije mirišljav. 7—8 g kalijeve soli i sa 8—10 kg zgorelog stajnjaka. S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaĉajnije sorte crvenih malina. ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. što ona dobro raste na sunĉanim stranama njen list ne dobija oţegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dţbunu. a i plod je manje aromatiĉan. Zemljište zasaĊeno ribizlama svake godine treba Ċubriti sa 50 g amonijaĉne šalitre i superfosfata. zlatne ribizle. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proširi i u drugim republikama SFRJ. Rodnost do 10 kg po dţbunu. Sem toga. Pored pomenutih svojstava. veliki znaĉaj ima zalivanje. Jedna polovina od ukupne koliĉine Ċubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u proleće posle cvetanja ribizla. krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama. U pogledu rodnosti sliĉna je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Sem toga. ali slabo zameću plodove. U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. u Institutu Šredeka i sorte: mesnata. Lišće nije mirišljavo. a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno širi. U nešto većoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina.

Bobice su velike ili srednje veliĉine. prema oidiumu dobra. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Pupak je šiljast. Na plamenjaĉu je srednje otporna. veoma retko rehuljav. Grozd je mali do srednji. Oplodnja je redovna i potpuna. glatka. Peteljka je kratka i debela. Po svim osobinama sliĉna je vrancu. Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama. a pojedini vinogradari dobijaju i po 100—120 kg pa i više groţĊa po ĉokotu. plaviĉasto-crna. Otpornost ove sorte prema plamenjaĉi i sivoj plesni je slaba. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb. bez taĉaka. RaĊa redovno. kod zbijenog grozda jajaste. Bobice su male. dovoljno otporan na oidium i sivu plesan. daje dobre prinose. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 41 / 80 . Pokoţica je debela. kratak. neznatno jajastog oblika. intenzivne boje. Dalmaciji i Makedoniji. a prema niskim temperaturama veoma dobra.vremena. Pogodne podloge su riparija х rupestris švarcman. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose. Otpornost na niske temperature mu je dobra. Game Poreklom je iz Francuske. Ova sorta je pozna. Kišnih jeseni osetljiv je na sivu plesan. Dobre podloge su kober 5bb. bez taĉkica. ĉvrste. Sok je bezbojan. Valjkastog je oblika i rastresit. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. okrugle. Bolje sazreva na juţnim i jugozapadnim poloţajima. Bobice su sitne. Kod nas se gaji u Istri. a pri dugoj i mešovitoj. okruglaste. crna. Sok je bezbojan. soĉne. Oplodnja je normalna. na osrednje visokom i visokom stablu. Pokoţica je srednje debljine. Vranac podnosi i dugu rezidbu i daje veći prinos i na osrednjem i na visokom stablu. a na oidium i sivu plesan slabije. na sopstvenom korenu. Oplodnja je normalna i redovna. a oselljiv je na oidium. sok bezbojan. SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA Vranac Domaća sorta. Najbolje uspeva na umereno vlaţnim i umereno kreĉnim i plodnim zemljištima. Pozna sorta. rodnost slaba. teleki 8b. tj. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg groţĊa po ĉokotu. Pokoţica je tanka. Kratošija Domaća sorta. a kod nas se gaji u Sloveniji. Kaberne sovinjon Potiĉe iz Francuske. Najviše se gaji u Crnoj Gori. Najviše mu odgovara srednje kreĉno zemIjište i juţni. Dalmaciji i Makedoniji. Hrvatskoj i Srbiji. a prinosi su visoki. Grozd je mali. Cvet je hermafroditan. bez taĉaka. jugozapadni i jugoistoĉni poloţaj. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identiĉna je sorti kaberne sovinjon. Gaji se u Crnoj Gori. Najbolji kvalitet vina daje na kreĉnim i suvljim zemljištima i prisojnom poloţaju. Cvet je hermafroditan. Peteljka je dugaĉka. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje izvrstan kvalitet. Pokoţica je tanka ili srednje debljine. Srednje je pozna sorta. Burgundac crni (burgunder) Potiĉe iz Francuske. Vinograd poĉne da raĊa već u drugoj ili trećoj godini posle saĊenja. najĉešće zbijen i valjkast. Najbolje rezultate daje ako se gaji špalirski sa dugom i mešovitom rezidbom. Hrvatskoj i Srbiji. sa kratkom i ĉvrstom peteljkom. Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na —22°C. Kaberne frank Potiĉe iz Francuske. Valjkastog je oblika. Cvet je hermafroditan. na kreĉnim i umereno suvim zemljištima. Bobice su sitne. teleki-8b i kober 5bb. zbijen. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postiţe se dobar prinos. Kod nas se gaji mestimiĉno u Sloveniji. sa dosta pepeIjaka. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. Pupak je srednje izraţen. crne boje sa izraţenim pepeljkom. Srednje je otporan na plamenjaĉu. soĉne. Rana sorta. Najbolje rezultate daje na visokom stablu. okrugle. Gaji se i nekalemljen. šasla х berlandijeri 41b. na srednje visokom i visokom stablu. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. sa izraţenim pepeljkom. Hrvatskoj i Srbiji.

Grozd je srednje veliĉine. Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na —16°C. Pokoţica je tanka. Na plamenjaĉu. Cvet je hermafroditan. Zahteva dugaĉku rezidbu. a prinosi su vrlo dobri. Najbolje uspeva na plodnom zemljištu sa umerenom vlagom. Daje odliĉne i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. okrugle. Hrvatskoj i Srbiji. Oplodnja mu je normalna. sa puno tanina. Plavac mali Predpostavlja se da je francuska sorta. Ne trpi niska i vlaţna zemljišta. Daje visokokvalitetno crveno vino. Bobice su sitne do srednje veliĉine. a takoĊe ne podnosi ni sušu. okrugle. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i juţnom Primorju. tamno plava sa izraţenim pepeljkom. Vrlo je osetljiv na plamenjaĉu. Prinosna je sorta. Pokoţica je tvrda. srednje zbijen ili zbijen. SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA Prokupac Domaća sorta. kao i u vinogradima Makedonije. takoĊe se mora rezati kratko. a otporan na sivu plesan. Cvet je hermafroditan. Oplodnja mu je normalna i redovna. piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca. Na gajnjaĉama se postiţu veoma dobri rezultati. Prikladni su osojni poloţaji. Najviše se gaji u Srbiji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan. cilindriĉno-konusan. a kod nas se gaji u Sloveniji. Sok je intenzivno crven. Na plamenjaĉu je osrednje osetljiv. na nekim ostrvima. Grozd je srednje krupan. srednje veliĉine.Merlo Potiĉe iz Francuske. kupast. a prinos redovan. Grozd je cilindriĉan. Vrlo je pozna sorta. SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 42 / 80 . Cvet je hermafroditan. oidium i sivu plesan dosta je otporan. Dobro raĊa i pri kratkoj rezidbi. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Odgovara mu ţupski naĉin rezidbe. plavocrna sa mnogim taĉkicama i obilnim pepeljkom. Grodz je srednje krupnoće. meso dosta tvrdo. Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljištima. srednje otporan na oidium. Najbolje rezultate daje ako se gaji u špaliru na visokom stablu sa mešovitom rezidbom. sa izraţenim pepeljkom. Pozna je sorta. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje bolji kvalitet. a dosta otporan na niske temperature. plavocrne sa izraţenim pepeljkom. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjaĉu. Obiĉno se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. zbijen. Ako se formira kordunica. Dobre su podloge koje podnose krševita zemljišta. srednje je zbijen ili nešto rastresitiji. malo pljosnate. Meso je soĉno i ĉvrsto. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Sok je bezbojan. Sok pri muljanju dobija nešto boje. Pogodna je za razne naĉine gajenja. crna. Srednje je pozna sorta. što je karakteristiĉno za ovu sortu. ĉesto raĉvast. Bobice su srednje veliĉine. a u priliĉnoj meri i na niske temperature. Oplodnja je normalna i redovna. okrugle. Peteljka i peteljĉica su zelene. soĉne. Uspeva na umereno vlaţnim i slabo kreĉnim zemljištiraa. Vrlo je pozna sorta. Saperavi Bobice su mu tamnoplave. srednje zbijen retko rehuljav. ima izraţen pupak. Najbolje prinose daje ako se gaji u špaliru ili ako se formira kordunica. jajaste. bez taĉkica. Dobro uspeva i na ravniĉarskim terenima. na kojoj se primenjuje duga ili mešovita rezidba. Najpogodnije zemljište je gajnjaĉa i kreĉna smonica. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b. Dobro podnosi suši. Otporniji je na oidium i sivu plesan od obiĉnog gamea. otporan je na oidium. Peteljka je kratka i zelena. debela. Oplodnja je normalna i redovna. Bobice su srednje veliĉine. soĉne. Donosi plod na zapercima. Pogoduje mu poloţaj okrenut jugu. Peteljka je kratka i crvenkasta. Veoma je rodna sorta. Game bojadiser Potiĉe iz Francuske. Pokoţica je debela. a u bivšoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Bobice su srednje veliĉine.

Bobice su sitne. u poslednje vreme. Plodna i srednje plodna kreĉna zemljišta sa umerenom vlaţnošću su najpogodnije za ovu sortu. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi. Po svojim osobinama sliĉan je semijonu. Sok je bezbojan. Sa stanovišta proizvodnje najprikladnija je duga ili mešovita rezidba. a prinosi srednji. Sovinjon (Muskatni silvanac) Potiĉe iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji. Bobice su male. zelenoţuta. Muskat otonel (Mirisavka) Potiĉe iz MaĊarske. Cvet je hermafroditan. Pogodna je za gajenje na niskom. a zadovoljavajuće otporna na sivu plesan. a u zbijenog grozda neznatno jajaste. Na niske temperature je srednje otporna. Najviše se gaji u okolini Mostara. prozraĉna. prinosna sorta. Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim. a kod nas se gaji u Sloveniji. a ima je nešto malo i u Srbiji. Ako se kratko orezuje daje manji prinos. Dobra podloga je berlandijeri х riparija. kratak i zbijen. zatim na krševitim i suvim zemljištima. Bobice su srednje veliĉine ili velike. Duga ili mešovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice. a na sunĉanoj strani bledorumenkastog preliva. Redovno raĊa. sa umerenom koliĉinom kreĉa. Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). debela. Poĉela se širiti po Makedoniji i na Kosovu. Grozd je mali ili srednje veliĉine. cilindriĉan i najĉešće s jednim krilcem. piramidalan ili cilindriĉan. Peteljka je kratka. zbijen. zelenoţuta. sok bezbojan. Ima pokušaja da se gaji i na uţem podruĉju Srbije. zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruĉju Metkovića i Imotskog. Srednje je pozna sorta. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Pepeljak je obilan. Hrvats-koj. zeleno-ţuta. Pokoţica je debela. kod nas se najviše gaji u Sloveniji. Najviše odgovaraju juţni poloţaji. Rizling italrjanski Potiĉe iz Francuske. Pogodan je skoro za sve naĉine gajenja. Cvet je hermafroditan. prozirna. a prinos nizak. Mestimiĉno se moţe naći i u Makedoniji i drugim krajevima. nije razgranat. Oplodnja je redovna i normalna. a na suncu zlatno-ţuta. Na sušu je otporan. poluodrvenjena. Polen autofertilan i interfertilan. kao što su razne kordunice. Srednje je otporan na plamenjaĉu i sivu plesan.Ţilavka Domaća jugoslovenska sorta. U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljištima umerene vlaţnosti. okrugle. peteljka je kratka. pupak je slabo izraţen. umereno vlaţnim i umereno kreĉnim zemljišlima. cilindriĉan. posuta pepeljkom. dosta zbijen. pepeljak je obilan. Traminac crveni Potiĉe iz Tramina u juţnom Tirolu. Srednje pozna sorta. ponekad raĉvast. Najbolje rezultate daje na plodnim. Semijon Potiĉe iz Francuske. kupast. sa taĉkicama. a otporan na niske temperature. Najbolja su laka i srednje tešкa zemljišta. Vrlo je prikladan za razvijene oblike ĉokota. Pozna je sorta. plodna i ocedna. Hrvatskoj i Srbiji. odrvenjena. a kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). Oplodnja je normalna i redovna. a veoma otporan na niske temperature. Najpogodniji su juţni poloţaji. ali bolji kvalitet. brzo se širi i u juţnoj Srbiji. Osetljiva je na plamenjaĉu i oidium. neujednaĉene i okrugle. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 43 / 80 . Pupak veoma izraţen. Peteljka je duga i tanka. Pepeljak je osrednji sa rĊastim taĉkicama. Cvet je hermafroditan. Srednje je otporan na bolesti. Naroĉito negativno reaguje na sušu u periodu intezivnog porasta bobice i u poĉetnoj fazi šarka. Oplodnja je redovna i normalna. okrugle ili neznatno jajaste. Pokoţica je debela. Hrvatskoj i Srbiji. Grozd je mali. Pokoţica je dosta debela. Pokoţica je ţiliĉasta. teleki 8b i kober 5bb. Juţni poloţaji mu više odgovaraju od ostalih. Kod nas se gaji u Sloveniji. protkana sitnim ţilicama. duguljaste. Dobre podloge su: berlanĊeri х riparija. pupak je neizraţen. dosta ili veoma zbijen. a prinosi su visoki. na suncu ţuto-smeĊa. Bobice su male. Voivodini a. Peteljka je kratka. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Cvet je hermafroditan. Oplodnja je normalna i redovna. ali podnosi i mešovitu rezidbu. prozraĉna. crvenkasta. srednje visokom ili visokom ĉokotu. a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduţene.

Pogodna je za razne naĉine gajenja. duţi nego širi. Sok je bezbojan. Na peskovitim zemljištima takoĊe daje dobre rezultate. okrugla. propusnim zemljištima. Grozd je velik ili veoma krupan. a mestimiĉno i u ostalim republikama. propusnim i toplim zemljištima. Makedoniji i u Hrvatskoj. a na niske temperature srednja. Vrlo dobra vinska sorta. Srednje prinosna sorta. a ponekad neznatno deformisana. sa bobicama jednake veliĉine. a prinosi srednji. sa kratkom peteljkom. propusnim i dovoljno toplim zemljištima. Srbiji i Hrvatskoj. Najbolje su juţne i jugozapadne strane. ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljištima. Grozd je srednje veliĉine. Bobice su srednje veliĉine ili male. Cvet je hermafroditan. Pokoţica je dosta ĉvrsta. bez taĉkica. Bobica je srednje veliĉine i okrugla. Uspeva na raznim zemljištima. Pogodna je mešovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Oplodnja je normalna i redovna. zelenkasta ili zelenkastoţuta. Rkaciteli Bobice su zelenkasto ţute. a sa sunĉane strane ima rĊaste taĉke i polja. Oplodnja je normalna i redovna. Cvet je hermafroditan. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji. Dosta dobro raĊa ako se kratko oreţe. Na oidium je dosta otporna. ţuto-zelena (sa sunĉane strane zlatnoţuta) srednje prozraĉna. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja. okrugle. Na plamenjaĉu je slabo otporna. Otporna je na mrazeve. Pupak je slabo izraţen. a vrlo dobro podnosi mešovitu rezidbu. Kod nas se najviše gaji u Srbiji. lakim. Otpornost na niske temperature još je dosta slaba. Grozd je mali ili srednje veliĉine. cilindriĉan. Juţni poloţaj je najbolji. Juţna i jugozapadna strana joj više odgovara. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim. Zadovoljavajući prinos daje samo sa dugom rezidbom. prozirna. Kraljica vinograda Potiĉe iz MaĊarske. a na sivu plesan manje. okrugle. Pokoţica je srednje debljine. Najbolje rezultate daje na plodnim. Pri hladnom i kišovitom vremenu slabo se oploĊava. ali bolje rezultate daje na plodnim. Sazreva nekoliko dana pre šasle. konusan ili cilindriĉno-konusan. razgranat. Cvet je hermafroditan. protkana ţilicama. pokoţica je tanka. kratak. bez taĉkica. Sazreva krajem jula. Bobice su srednje veliĉine. zbijen. a podnosi mešovitu i dugu rezidbu. posuta obilno pepeljkom. veoma je rana sorta. srednje zbijen. Sok je veoma sladak sa izraţenim muskatnim mirisom. crvena ili crvenkasta. Srednja teţina grozda je 200—250 g. Dosta dobro raĊa ako je kratko orezana. Srbiji i Sloveniji. bez taĉkica. Dobro reaguje na Ċubrenje. bez taĉkica. posuta pepeljkom. Sok je muskatnog mirisa. voštano-ţuta. Oplodnja je normalna i redovna. Rana je sorta. Sok je izrazitog muskatnog mirisa. Više joj odgovara srednje visok i visok ĉokot. daje dobar rod pri unošenju azotnih i fosfornih Ċubriva. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna. cilindriĉan. gaji se u mnogim vinogorjima. Kardinal Poreklom je iz Kalifornije. Rodnost je neredovna. pupak nije izraţen. Cvet je hermafroditan. Pupak je normalno izraţen. nije zbijen. NAJVAŢNIJE STONE SORTE Carski biser (julski muskat) Potiĉe iz MaĊarske. Oblik mu je cilindriĉan ili cilindriĉno-konusan. Srednje pozna sorta. Bobice su velike i jajolike. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. boje je ţutozelene. slabo prinosna sorta. srednje duţine. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Veoma rana sorta. Bobica je vrlo velika. Uspeva na raznim zemljištima. sa dosta jakom pokoţicom. Kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj. sa obilnim pepeljkom. odnosno razni oblici kordunica. RANE STONE SORTE Bela šasla Potiĉe iz Francuske. Otpornost na bolesti je slaba.Cvet je hermafroditan. Pokoţica je ĉvrsta. sa blagim mirisom muskata. izduţen. Ne podnosi veliku vlagu. Šasla crvena VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 44 / 80 .

bez semena. rastresit. a na sivu plesan je dosta otporna. normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rĊastim taĉkicama. manje-više jed-nake veliĉine. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan. konusan. SREDNJE-POZNE STONE SORTE Muskat hamburg Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji. U nas se najviše gaji u Makedoniji i Srbiji. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. krilast. rastresit. Oplodnja je normalna i redovna. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba. bolje se oploĊava polenom drugih rodnih sorti. cilindriĉno-konusan. i to najĉešće zajedno s belom šasloma. zelenoţuta. jajaste. gaji se u svim vinogorjima. Daje dobre prinose na srednje plodnim. Oplodnja je normalna i redovna MeĊutim. duguljasta. POZNE STONE SORTE Italija Potiĉe iz Italije. izduţene. Sok je bezbojan. zatim mestimiĉno u Dalmaciji. Najbolji oblik ĉokota u Makedoniji je odrina. Vrio je prinosna sorta. nalik na urmu. prozraĉna. Mesti-miĉno se gaji i u podruĉjima drugih repubiika. razgranat. Zimsko belo Gaji se ti Makedoniji. Grozd je krupan. drvenasta. Pošto je pozna sorta. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan. sa obilnim pe-peljkom. Sok je bezbojan. Dosta je otporna na sušu. Cvet je morfološki hermafroditan. umereno vlaţnim. Oplodnja je normalna i redovna. Afuz-ali Potiĉe iz prednje Azije. juţna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju. Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 45 / 80 . muskatnog mirisa. Grozd je srednje veliĉine ili velik. Grozd je velik. Najbolje rezultate daje na plodnim. Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba na povišim i razvijenijim oblicima ĉokota. Osetljiva je na perenosporu i oidium. a sa sunĉane strane ćilibar-ţuta. jajasta. Najbolji prinos daje ako se mešovito ili dugo reţe. vrlo je prinosna sorta. a izuzetno i rehuljav.Potiĉe iz Francuske. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. Pošto kasno sazreva. elipsaste. Prikladniji je za više i razvijenije oblike ĉokota. Peteljka je duga. Pozna je sorta. Pokoţica je tanka. jajaste. sa sitnim rĊastim taĉkicama. Kod nas se gaji nešto manje u Makedoniji. rastresit i dosta rehuljav. debela. posuta je pepeljkom. Grozd je veliki. pogodnije su juţne i jugozapadne strane. jednake veliĉine. Bobice su velike. Vrlo prinosna sorta. Sok je bezbojan i bezmirisan. najĉešće konusan. Bobice su srednje veliĉine ili nešto krupnije. Na niske temperature je srednje otporna. Vrlo prinosna sorta. Cvet je hermafroditan. Kod nas. Bolji kvalitet groţĊa se dobija na juţnoj i jugozapadnoj strani. Bobice su velike. Bobica je mala do srednje veliĉine. posuta je sitnim taĉkicama i pepeljkom. Cvet je hermafroditan. Pokoţica je ĉvrsta. Dugom i mešovitom rezidbom daje najbolje rezultate. Po svim svojim karakteristikama moţe se uporediti sa belom šaslom. Srednje je pozna sorta. BESEMENE SORTE Sultanija (kišmiš beli) Potiĉe iz prednje Azije. plavocrna. Srbij'i i Hrvatskoj. ţutozelena. ĉesto krilast. Mlado lišće je osetljivo na koncentrovanu bordovsku ĉorbu iznad 1%. Cvet je hermafroditan. U juţnim krajevima daje odliĉne rezultate na pergoli tendoni. u Srbiji (Jugoslaviji). propusnim i toplijim zemljištima. propusnira i toplijim zemljištima. Vrlo je pozna sorta. izriĉito muskatnog mirisa. Prinos je manje-više redovan. Pogodnija je mešovita ili duga rezidba na srednje visokom i visokom stablu. odnosno ćilibarţutu boju). Oplodnja je normalna i redovna. bez taĉkica i bez izraţenog pupka. a moţe se naći po neki ĉokot i u Srbiji i Hrvatskoj. Bobica je velika. Pokoţica je debela. Srednje pozna sorta. Na ravnim terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunĉavanje bilo maksimalno. Cvet je hermafroditan. zelenoţuta (na sunĉanoj strani dobija zlatnoţutu. propusnim i suvljim zemIjištima. Pokoţica je srednje debljine. srednje zbijen iii rastresit. Najbolje uspeva na umereno plodnim. Podnosi i zalivanje.

Lastari su jednogodišnji izdanci i sastoje se od ĉlanaka i kolenaca. zaperci. Ako lastar izraste ispod glave ĉokota. da bi iduće godine od njih dobili jake lastare. s porastom ĉokota — koso i naniţe. Inaĉe. Sazreva 5—7 dana posle julskog muskata. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Vrlo je pogodno za decu. Nadzemni delovi ĉokota Iznad površine zemljišta. a ukoliko se na lastaru ostave samo 4—5 okca rezidba je kratka. Moţe se iskoristiti još i za sušenje ili za preradu u vino. razgranat. Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ţile. ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI Ĉokotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ţila starih više godina i mladih ţila i ţilica. belanĉevina. Mlade ţile i ţilice usisavaju iz zemljišta vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima. rašljike. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa. Površinske ţile nemaju znaĉaja za ishranu biljaka jer su suviše plitke i brzo se sasuše ĉim naiĊe period suše. Boja bobica je ţutozelena. moţe dati veoma dobre prinose. dobro podnosi prevoz. već samo troše hranu i time ometaju razvitak dubinskih ţila.Pokoţica je debela. upija iz zemljišta vodu i u vodi rastvorene hranljive materije kojim se biljka hrani i sakuplja i ĉuva rezervne materije u obliku skroba. okca i grozdovi. Na zelenim VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 46 / 80 . zbijen ili rastresit. Grozd je veliki. Vrlo dobro reaguje na Ċubrenje. Kada je zametanje bobica normalno. zeleno-ţuta ili zeleno-ćilibarna. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. Na dubini od 20—25 cm razvijaju se boĉne. GroţĊe je vrlo prijatno za jelo. Nizak ĉokot nije prikladan. a ukoliko se proreĊuje cvasti i grozdovi. srednje ţile. pa i više metara. na kojima se tokom rasta razvija lišće. dobiju smeĊu boju i tada ih nazivamo lozom. jer nema semenki. Srednje prinosna sorta. na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava ĉokota na kojoj se dalje nalazi višegodišnja i druga loza u obliku takozvanih rukava. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. jer su niţa okca nerodna. ako se ostave 8—12 okaca. Pupak je izraţen. izduţen. zato i treba pospešivati njihov razvitak sasecajući površinske ţile. Najprikladnija je duga rezidba. obiĉno sa dva krila. veoma rana. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. koju onda preuzimaju glavne ţile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. a ako se pojavi na staroj lozi. Površinske ţile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod površine zemljišta. ili pergola tendona. naziva se izdanak. koje su beznaĉajne za ishranu ĉokota. Zavisno od strukture zemljišta i dubine podzemne vode. cilindriĉan ili neznatno konusno-cilindriĉan. Na tim rukavima nalaze se grane razliĉite starosti. odrvenjavaju. Koren Koren ĉokota uĉvršćuje biljku za tlo. postaju srednje veliĉine. a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. Zbog toga joj najviše odgovara visoko stablo tipa kordunice. Perlet Nova. Zametanje bobica je neredovno. Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i više okaca. razliĉita je i dubina do koje prodiru glavne ţile. Najbolje odgovara visoki ĉokot sa dugom rezidbom. 20). besemena stona sorta iz Kalifornije. na nestrukturnim i zbijenim zemljištima glavne ţile se takoĊe ne razvijaju duboko. Ponekad se loza orezuje na samo 2—3 okca. Pozna je sorta. ovi lastari se nazivaju ĉvorovima zamene (sl. dok se u juţnim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljištima pruţaju i do dubine 2 do 4. Za ishranu ĉokota nemaju veći znaĉaj ni srednje ţile jer i sloj zemljišta u kome se one pruţaju leti ĉesto ostaje bez vlage. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ţile. U jesen ovi zeleni izdanci. Glavni delovi ĉokota su koren i stablo. cvetovi. u severnim krajevima na zemljištima s plitkom podzemnom vodom glavne ţile se razvijaju na dubini od svega 40—60 cm. koji dostiţu porast od 5—10 m duţine. Rodna loza i ĉvor zamene nalaze se na istoj višegodišnjoj lozi i nazivaju se rodni ĉvor. Prinos je neredovan. zalivanje i proreĊivanje cvasti ili grozdova. Bobice su sitne. masti itd. s retkim sitnim crnim taĉkicama. rezidbu nazivamo srednjom. Na ovim granama rastu jednogodišnji izdanci. naziva se jalovak. takvu rezidbu nazivamo dugaĉkom. koje u poĉetku rastu horizontalno a docnije.

Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoţavanje vinove loze. Za ovu svrhu se biraju zdravi. i generativnim putem — semenom. 21). koja se nalaze u pazuhu lista. Tuĉak se sastoji od plodnika i kratkog stubića sa ţigom. ĉauš. na primer. na toj duţini lastar treba da ima najmanje 5—8 upotrebljivih okaca. Sastoji se od pet ĉašiĉnih i isto toliko kruniĉnih listića. Cvet. a za prporke samo radi podizanja vinograda na ţivom pesku. PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE Vinova loza se razmnoţava vegetativnim putem — neoţiljenim i oţiljenim reznicama i kalemljenjem. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim ĉlancima preĉnika 6 do 12 mm. Za ovu svrhu se zemljište u prporištu bagovremeno priprema. Cvasti. direktno rodnih hibrida i loznih podloga. Za bolje oprašivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red ĉokota zasaĊuje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom. bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte. moraju oploditi polenom neke druge sorte. Kako reznice domaće loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopiće i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi oštetili. Ove reznice sluţe uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema filokseri. Cvetovi vinove loze su dvopolni. Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili više cvetova. U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaĉetak budućih izdanaka. Do pojave filoksere u Jugoslaviji. i dva za zamenu. bikone (šasla napoleon) i crveni drenak.izdancima iz okaca. da bi zametnule plod. Reznice I klase sluţe za kalemljenje. U proleće. koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm. Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu. Za oprašivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ĉije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa ţenskim tipom cveta. gde ne postoji opasnost od filoksere. dobro razvijene i zrele. MeĊutim. kao i u Evropi. to su vinogradi poĉeli da se podiţu kalemljenjem domaće pitome loze na podloge otporne prema filokseri. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 47 / 80 . Formiraju se u zimskim okcima. a najĉešće i najviše radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno. u odreĊenim agro-ekološkim uslovima. duţine 50 cm. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i boĉnih izdanaka prvog. Tako. kruţnog oblika. a reznice II klase. Reznice za lozne podloge se skidaju s matiĉnih ĉokota obiĉno u jesen. pa se odsecaju do osnove. Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli. sluţe za proizvodnju prporaka. Rašljike. U Jugoslaviji se prporci domaće loze proizvode u većim koliĉinama samo u cilju podizanja vinograda na ţivom pesku. drugog i trećeg reda. Porle oploĊenja cvetova. U osnovi zaperaka zameće se glavno okce. Duţina ovih reznica treba da se kreće od 80 do 120 cm. pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni. Za podizanje vinograda na ţivom pesku reznice takoĊe moraju da budu zdrave. Cvet ima pet prašnika i tuĉak. semenom. dobro razvijeni i zreli lastari. kako je ova loza stradala od filoksere. obiĉno u drugoj polovini marta. a posebno domaće sorte pitome loze. Ovaj poslednji naĉin razmnoţavanja. što zavisi od sorte. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara ĉiji je preĉnik veći od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. koristi se samo u nauĉno-istraţivaĉkoj sluţbi radi stvaranja novih plemenitih sorta. Obrazuju se na kolencima lastara i sluţe za uĉvršćivanje vinove loze za naslone. Razvijena cvast ima oblik konusa. tako da imamo pojavu od 2—3 izdanka (dvojna. Od vinskih sorti funkcionalno ţenski tip cveta ima blatina i bagrina. Duţina ovih reznica treba da je 40 cm. rašIjika i cvasti. reznice se prpore. a prporci loznih podloga u cilju podizanja matiĉnjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ĉega se kaleme na zeleno. U jesen okce se pokriva Ijuspama smeĊe boje natopljenim smolastom raaterijom. vinogradi su se podizali od domaće pitome loze. Lastar se obiĉno razvija iz glavnog. listova. trojna). a od stonih sorti madlen anţevin. zato ove sorte. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matiĉnim vinogradima posebno gaje lozne podloge. Ovi poslednji su meĊusobno srasli i zelene su boje. ali neke sorte imaju funkcionalno ţenske cvetove sa besplodnim polenom. za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao oprašivaĉ pogodna je sorta zimsko belo. centralnog pupoljka (sl. izbijaju lastari ili zaperci. oni zarašćuju. Reznice domaće loze se skidaju sa matiĉnih ĉokota takoĊe u jesen. pa se pretvaraju u spavajuće pupoljke.

Vinova loza moţe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i šljunkovitim zemljištima. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati sveţi stajnjak. Da do toga ne bi došlo kalemovi se do saĊenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlaţnim krpama ili slamom. a drugi namešta na nju kalem. razreĊujući ţile u sve pravce. Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preĉniku od oko 50 cm i do 70 cm dubine. Priprema zemljišta Pred samu sadnju loze zemljište se dobro poravna. zatim se vade i pregledaju. pa tek onda na nju ţile kalemova. Na šljunkovitom zemljištu dubina jame povećava se i na 80 — 100 cm. već dobrom i plodnom zemljom. zbog ĉega se umanjuje procenat primanja. 22). U ovom sluĉaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim šljunkom. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omogućuje dobro natapanje zemljišta pri zalivanju. a jaĉe — više. u obliku humke. 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm. Sadnju obavljaju dva ĉoveka: jedan nasipa na dno jame malo trošne zemlje od gornjeg sloja zemljišta. a potom se nagrće zemlja iz niţih slojeva. male koliĉine zgorelog stajskog Ċubriva i vode. Ţile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u teĉnost-smeše od gline. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada. Na siromašnim zemljištima (šljunkovito) ostavlja se manje rastojanje. kod sorti sa bujnim porastom —veće. Kod špalira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeĊu redova treba da je 2 m. pored svake sadnice se pobije koĉić da bi u proleće. Na ravnom zemIjištu redovi se usmeravaju od juga prema severu. a ostali se uklanjaju (sl. Ali najveći i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlaţnim i livadskim zemljištima. SaĊenje vinograda Pred sadnju oţiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu drţe nekoliko ĉasova. Na ovako duboko rigolovanom zemljištu vinova loza ranije prorodi i bolje raĊa. Zemljište se rigoluje na 25 do 30 cm a još bolje na dubinu 50—60 cm. Ako kalem ima dva lastara njih orijentišemo u pravcu reda. prilikom odgrtanja sadnice. bile vidnije. kod sistema tunela sa Iuĉnim oblikora i kod poboljšanog sistema pergola rastojanje izmeĊu ĉokota u redu treba da je 2 — 2. bobice su sitne i kisele. Zategne se kanap i pobijaju koĉići na mestima gde treba da se zasadi kalem. Radi boljeg primanja i brţeg porasta kalemova vinove loze pri saĊenju na siromašnom zemljištu. da ne bi neravnine smetale ravnomernom zalivanju. naroĉito sitne. radi boljeg formiranja osnovnog oblika ĉokota i lakšeg rada.5—2 m. dok se natrule ili oštećene ţile potpuno uklanjaju. Nije preporuĉljivo ostavljati kalemove ĉak ni na kratko vreme nepokrivene. Osnovne ţile posle skraćivanja ne treba da budu kraće od 5 niti duţe od 12 cm. Posle pripreme zemljišta obavlja se razmeravanje. Ako kalem ima nekoliko lastara. jer bi inaĉe voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omogućila postepeno i dovoljno natapanje zemljišta. u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu. Kod zasenjene vinove loze rod je mali. zemljišnih uslova i sistema formiranja ĉokota. kao i na zaslanjenim zemljištima. Kada se 3/4 jame zatrpaju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 48 / 80 . kod špalira sa kosom pergolom 3 m. pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao sunĊer) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi. Zatim se unose Ċubriva: 6—8 kg/m2 stajnjaka.PODIZANJE VINOGRADA Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Vreme i naĉin saĊenja vinove loze Vinovu lozu moţemo saditi u jesen i u proleće. Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doĊe na same ţile. Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. pošto se ţile brzo suše. Kod jesenje sadnje posaĊene ĉokote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 20—25 cm. Na zdravim kalemovima se skraćuju ţile: slabije ţile se skraćuju manje. U ovom sluĉaju. od njih se izdvajaju 2 najjaĉa i orezuju na 2 — 3 okca.5 m. Dubinu saĊenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 2—3 cm iznad površine zemljišta. a donji na drugu. Rastojanje meĊu redovima i izmeĊu ĉokota u redovima utvrĊuje se zavisno od sorti sadnog materijala. pri dubini podzemnih voda od 1.

5 m duţine. pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obruĉa i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. Svaki ĉokot se zaliva sa po 2—3 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. posle ĉega se zemljište prerilja ili duboko prekopa. zalivanje se obavlja ruĉno. I u ovom sluĉaju se 2 okca ostavljaju iznad površine zemljišta. ali nadalje pri dobroj nezi — razvijaju se skoro kao i oţiljeni kalemovi. U ovom sluĉaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 50—70 cm duţine. Kod siromašnog zemljišta prve godine se u junu unosi po 10—12 gr amonijum nitrata na 1 m2. sipa se kofa vode. Prilikom saĊenja treba strogo paziti da se kalemovi sade taĉno po redovima. na odstojanju 50 cm od ĉokota naĉine brazde. NEGA MLADOG VINOGRADA Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju. a ako je zemljište teško. koje su skinute s donjeg dela lastara s komadićem dvogodišnjeg drveta. visina humke je 10—12 cm.0— 1. posle toga se zemljište izmeĊu redova prekopava na dubinu 18—20 cm. Radi toga se uzimaju reznice 1. Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 10—12 puta. kao i kod oţiljenih kaleraova. nego kod kalemova.zemljom. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saĊenja. koja će ostati ispod površine zemljišta. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeĊu redova se mogu sejati neke jednogodišnje kulture. u maju. Prve godine po saĊenju reznice donekle zaostaju u rašćenju. Dva-tri dana posle zalivanja zemljište treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uništi korov. posle toga se jamić do vrha ispuni zemljom. Na dno jame nasipa sa zemlja pomešana sa zgorelim stajnjakom. Đubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 49 / 80 . Vinograd moţemo podizati i reznicama. obradi zemljišta i Ċubrenju. predhodno otklanjaju. Ako se ĉokoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemoguće sprovesti vodu kanalima. pošto se one slabije primaju. ĉija visina zavisi od tipa zemljišta: ukoliko je zemljište lako ili peskovito. na vrh reznice iznad površine zemljišta se nagrće sitna zemlja u obliku omanje humke. Samo pri pravilnom sprovoĊenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem ĉokota moţemo oĉekivati da mladi vinograd brzo prorodi. Za ovakav naĉin navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda. vlaţno i smoniĉavo onda 3— 5 cm iznad najvišljeg okca reznice. Na šljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 16—18 puta. I reznice se takoĊe sade tako da najmanje 1—2 okca ostanu iznad površine. Navodnjavanje se obavlja brazdama — natapanjem zemljišta. zatim jamu popuniti zemljom i obilno zaliü. junu. Posle nabijanja zemlje. Pre pojave jaĉih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajući humke visine 20—25 cm. Bostan je najpogodnija kultura za ovu svrhu. Nega posaĊenih reznica treba da je bolja i paţljivija. dok se okca. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjište natopi u sloju od 80—100 cm. Pred sadnju na 2—3 dana reznice se drţe u vodi. Sadnja se moţe obavljati dugaĉkim reznicama u obliku obruĉa. a oko tek posaĊenih biljaka naprave mala polukruţna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom. U jesen se po površini rastura stajnjak u koliĉini 3— 4 kg / m2. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 20—25 cm. 23). zatim se u aprilu zaliva tri puta.

a kad lastari ojaĉaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaţama. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 5—6 okaca. a u jesen 25—30 g/m2 superfosfata i 3—4 g/m2 kalijeve soli. druge godine pored svakog ĉokota treba pobiti dva koĉića sa preĉkama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. Kod horizontale pergole stablo moţe biti i do 2 m visoko. Ponekad se nameštaju dva-tri ovakva naslona. Posle rezidbe. Ĉokoti se formiraju na visokom stablu sa 5—6 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljištu. Grozdovi kod ovog naĉina slobodno vise na dole. Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8. koje se sastoje od 2 štafle nameštene na koĉevima duţ ĉokota i popreĉnih letava. a oteţana je i borba s bolestima i štetoĉinama. Ovaj sistem omogućuje veliku rodnost. ĉesta pojava bolesti zbog nemogućnosti dobre zaštite. na kojima leţi ceo ĉokot. Ako ima stajnjaka. a ima izgleda da će i zima biti blaga. što ubrzava nagomilavanje šećera. mladi vinograd se orezuje. Ovo se ĉini da bi se loza malo odigla od tla.8 m. kao i prve. Nedostaci sistema su u tome što prolećni mrazevi ĉesto oštećuju vinovu lozu. Stubovi su meĊusobno povezani popreĉno postavljenim letvama tako da imaju izgled rešetkaste stelaţe na kojima se nalaze kraci kordunica. Ĉokoti su na visokim zemljanim bankinama izmeĊu kojih su rovovi dubine 1 m. Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeĊuje se šest-sedam ĉokota. nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. mogu se popuniti prazna mesta u vinogradü oţiljenim kalemovima. vinograd se Ċubri pojaĉanim dozama Ċubriva i povećava se broj zalivanja. U tom cilju. Ako je vinograd posaĊen na siromašnom zemljištu i zakašnjava u porastu. Gajenje vinove loze uz drvo. Pergola — kosa i horizontalna Kod kose pergole stablo ĉokota je nisko ili ima visinu 50—70 cm. Pored toga cvetovi se slabije oprašuju i zbog toga su grozdovi rehuljavi. u novembru ili februaru obavlja se i tzv. Za njegovo drţanje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. koji u ovom sluĉaju liĉe na leţeće lestvice. Radi boljeg razvića ĉokota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljišta. Ovaj sistem pruţa i bolje uslove za osvetIjavanje ĉokota: grozdovi se rasporeĊuju po površini zemljišta. ĉime se poboljšava cirkulacija vazduha i spreĉava da grozdovi dodiruju zemlju. treba je do treće godine zagrtati pre pojave jaĉih mrazeva.U jesen. Kod mladih ĉokota pred zimu se skidaju lastari sa stelaţa i zazimljuju-pokrivaju zemljom. Širina bankina je 5—6 m. a u trećoj godini na 6. U trećoj godini u vinogradu se formiraju špaliri. a meĊu ĉokotima u redovima 2—3 m. gajiti bostan ili neko povrće. a oni koji leţe na zemlji dobijaju neprijatan ukus. Definitivna rezidba se sprovodi u proleće. Za zimu vinova loza se ne zagrće. Posle odgrtanja ĉokota u proleće krajem marta zemljište se prekopava na dubinu 20—25 cm. kad opadne lišće. Da bi se mlada loza zaštitila od izmrzavanja. ako je porast ĉokota nedovoljno jak. zimsko zalivanje. na kojima će biti rasporeĊena rodna loza. U prvoj godini porasta ĉokota vinove loze najveću paţnju treba usmeriti na najbrţe formiranje osnovnih krakova kordunica. kada moţemo odrediti donekle i rodnost. Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po površini zemIjišta. Ċubri se sa 20—25 g amonijum nitrata po 1 m2. SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okućnicama se primenjuju sledeći sistemi gajenja ĉokota vinove loze. Preimućstvo ovog sistema je u tome što pojednostavljuje navodnjavanje vinograda. onda je umesto mineralnih Ċubriva najbolje dati 3—4 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka. a širine 2 m. Sem toga. IzmeĊu redova se moţe i narednih godina. koji se pobijaju pored ĉokota suprotno jedan drugome namešta se motka i na nju priĉvršćuju matiĉni krakovi kordunice. štete od ptica i jako oteţana berba groţĊa. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 50 / 80 . Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. Ĉokoti se razmeštaju duţ bankina na odstojanju 2. ukoliko je jesen lepa i topla. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice. jer omogućuje brţe punjenje dubokih jarkova velikim koliĉinama vode. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groţĊa. Poneki put se ispod krakova kordunica nameštaju podupiraĉi: na dva rakljasta koĉića. Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lučnog oblika Kod kulture na tunelskom luĉnom naslonu ĉokoti se razmeštaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeĊu redova 4 m. dobijaju veću koliĉinu toplote. U proleće se pristupa formiranju ĉokota.

a na središnjim stubovima uĉvršćuje klanfama ili ekserima u obliku luka. profilisanog gvoţĊa i sl. tako da na 100 m2 moţemo posaditi 10 ĉokota. Rastojanje izmeĊu redova iznosi 4 m. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja. Na krajnjim stubovima ţica se uvrne. Posle nameštanja stubova duţinom redova treba što jaĉe zategnuti ţicu pomoću specijalnog oruĊa ili klešta. svake godine nuţan je remont lukova i kolja. Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj popreĉnih i uzduţnih motki. tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. kao što je to na slici 25 prikazano. što ĉokoti imaju veliku površinu za svoje razmeštanje na lukovima. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. ĉiji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli. širine 30—40 cm i u nju se namešta stub duţine 3. a deo stubova koji će biti u zemlji i 15 20 cm iznad površine zemljišta. Kod nameštanja drvenih stubova na krajevima reda postavljaju se direci preĉnika 10—12 cm. Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju). Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 4—5 cm. Ĉokoti vinove loze razmeštaju se izmeĊu dva luka. Za podupiraĉe sa unutrašnje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. Pred postavljanje sa stubova se skida kora. Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od ĉokota postavljaju stubovi na koje se zateţe ţica. kosi i špalir u obliku jasala. a to omogućuje da se lišće bolje osvetljava suncem. opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 °C. što je vrlo vaţno za bujne sorte. Duţina ovih trajnih delova je 1. da ne bi brzo trulio. naslon ima izgled galerije. Najbolji je onaj špalir koji odgovara lokalnim ekološkim uslovima. Radi povećanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi. Visina stubova je 2. Naslon za vertikalni špalir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ţice zategnutih meĊu njima. a gornji deo od drveta. Stubovi se u redovima rasporeĊuju na rastojanju 8 m. jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova. Raĉuna se da je za površinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za popreĉne redove. Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom ţicom. Popreĉne motke se vezuju za kolje prućem. a gornji u zasek na stubu na visini 1 m. dok su grozdovi dobro zaštićeni od sunĉevih opekotina. ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog. Vinova loza na špaliru se dobro razvija. Debeli kraj ovih motki se zaoštrava i pobija u zemIju na odstojanju 30—50 cm od ĉokota i 60—100 cm izmeĊu kolaca. a druga na suprotnu stranu. treba zamenjivati novom. tako da dobijemo 6—7 redova. a kraj ove ţice se izvodi na površinu i povezuje sa stubom. sem toga. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka preĉnika na debljem kraju 8—10 cm. Postoji nekoliko oblika špalira: vertikalni. Prvi popreĉni red motkica je na visini 50—70 cm od zemlje. Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 60—70 cm. Za uĉvršćivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm. zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. Stubovi kod špalira obiĉno su drveni. brţe prorodi i dobro raĊa. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 51 / 80 . Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengerišu. kod kojih je donji deo od gvoţĊa (šine u obliku I. Blagodareći svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groţĊa. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi.5 m. Za špalire se upotrebljava ţica 2—3 mm debljine. Preimućstvo ovog sistema sastoji se u tome. Visina stubova kod vertikalnog špalira je 3 m.5 m. gvozdeni.5 m. a u sredini na odstojanju 7—8 m postavljaju se direci preĉnika 6—8 cm.5 m. pa se kolje mora ili menjati ili skraćivati. komadi cevi) ili od armiranog betona. armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji deo od gvoţĊa ili betona. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog ĉokota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. Vertikalni špalir Ovaj naĉin razmeštanja ĉokota vinove loze na podupiraĉima smatra se najboljim. Za ovu svrhu se moţe upotrebiti i svrdlo. a kod kosog 3. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ţice. Usled skraćivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniţava pa je nakon 3—4 god. Kad se pogleda. treba premazati smolom. ali moţe dobro posluţiti i drugo drvo. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju popreĉnim motkama ili letvama preko kojih se zateţu ĉetiripet redova ţice.Ĉokoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podsećaju na galerije. pa se jama zaliva betonom (5 delova šljunka i 1 deo cementa).

Kod vertikalnih špalira stavlja se 4 reda ţice: prvi red na visini 40—50 cm od površine zemljišta; drugi na 40—50 cm iz-nad prvog reda; treći i ĉetvrti red takoĊe. Kod jakog porasta ĉokota stavlja se i peti red ţice. Za formiranje kosih pergola moţe se obiĉnoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ţice dodati i kosi naslon u obliku nadstrešnice sa dva ili tri reda ţice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i središnji kolĉevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolĉevima drugog reda letvama deblji ne 6—8 cm. Umesto letava mogu se koristiti obiĉne motke. Letve za stubove priĉvršćuju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateţu 2—3 reda ţice na odstojanju 40—50 cm. Zategnute ţice i same su kose pergole. Obiĉno se kosa pergola postavlja tek nakon 5—6 godina posle saĊenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu špalira na rastojanju 60 cm zateţu se 3 reda ţice. Stubovi za špalire postavljaju se na odstojanju 25 cm od ĉokota, da bi se matiĉni krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto. Špalir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika povećava se skoro dva puta masa vinove loze na odreĊenoj površini i omogućuje bolje osvetljavanje, pa se zato povećava rodnost i poboljšava kvalitet groţĊa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nameštaju se stubovi visine 2,5—3 m. Krajnji stubovi se uĉvršćuju lengerima ili podupiraĉima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake štafne duţine 2 m. Od krajeva štafni naniţe zateţu se dvostruko upletene ţice i uĉvršćuju za stub na 20 cm od površine zemljišta i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ţica duţ redova stubova s jedne i druge strane trougla zateţe se 5 redova ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ţica stvaraju se dve površine. Loza se rasporeĊuje unutar ţiĉanih površina i vezuje redom, ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. Kod takvog razmeštaja loze i odstojanjima meĊu ĉokotima od 1,25 m svaki ĉokot na špaliru zauzima prostranstvo od 2,5 m. U poslednje vreme uĉinjene su i neke izmene dvopovršinskog špalira. Na vrhu stuba prikucavaju se štafne duţine 1,5 m. Od krajeva štafni zateţu se ţice naniţe i priĉvršćuju za stubove na visini 100 cm od površine zemljišta. Na vertikalnom delu špalira zateţu se dva reda ţice, a preko dvostruko upletenih ţica duţ redova još 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi višegodišnji delovi ĉokota vezuju se za ţice na vertikalnom delu špalira, a zeleni lastari za ţice na kosim površinama. Takav naĉin razmeštanja vinove loze poboljšava svetlosni reţim unutar ĉokota, uprošćuje vezivanje, berbu i orezivanje. Sve skupa povećava opštu rodnost ĉokota. Popravljanje špalira Prolećni radovi u vinogradu poĉinju sa popravljanjem špalira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateţu olabavljene ţice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luĉni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i špalirskog naĉina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti završeni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje ĉokota za naslone Po odgrtanju vinograda ĉokoti se povezuju za ţicu špalira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolećna rezidba ĉokota. Kod vezivanja jednogodišnjih lastara za ţicu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica ĉokota uz ravnomerno rasporeĊivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na špaliru. Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produţenja krakova kordunica. Kod vertikalnog špalira za donju ţicu vezuju se ostali rodni lastari, a za treću i ĉetvrtu ţicu zeleni lastari. Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu ţicu se vezuju matiĉni krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u horizontalnom poloţaju, zatim podiţu nagore i vezuju za prvu i drugu ţicu ili za popreĉne motke kod pergola u obliku luka. Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vrši u obliku osmice. Obrada zemljišta U jesen se u meĊuprostoru izmeĊu redova ĉokota zemljište obraĊuje na 25—30 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljište nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vrši u proleće i to posle odgrtanja ĉokota. U toku leta u redovima i meĊuredovima zemljište se dva-tri puta obraĊuje na dubinu 10—12 cm, što se obiĉno vrši posle zalivanja.

ZELENA REZIDBA
ProreĊivanje lastara U jesen za vreme rezidbe na ĉokotu se ostavlja više okaca, nego što treba zbog toga što se jedan deo okaca ne razvija u proleće. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvišni lastari, kad dostignu duţinu 10—15 cm, laĉe, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi ĉokota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari. Drugo laĉenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 52 / 80

lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvišnih lastara treba voditi raĉuna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odrţavanje osnovnog oblika ĉokota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predviĊeni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim ĉlancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluĉaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjaĉi. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomaţe ĉuvanje dobijenog oblika ĉokota vinove loze i stvara bolje uslove za razviće ostavljenih lastara. Pre no što poĉnemo s laĉenjem, potrebno je obratiti paţnju na opterećenost ĉokota lastarima. Ako na ĉokotu nema dovoljno zelenih lastara — laĉenje se ne sprovodi da se ne bi narušavao odnos izmeĊu korenovog sistema i nadzemne mase. Laĉenje završava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema ĉokot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvršiti redovnu rezidbu ĉokota u jesen. Pravilnim laĉenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i špalirima postiţe se bolje osvetljavanje i osunĉavanje svih delova ĉokota. Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeĊivanja na špaliru da ne bi došlo do meĊusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeĊenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meĊuredne obrade. Lastari se vezuju za ţicu u vertikalnom poloţaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiţu duţinu oko 35—40 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju. Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa ĉokota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ĉega se snaga ĉokota ne iskorišćava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u proleće 3—4 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su. Dobijanje rodne loze od zaperaka vrši se na sledeći naĉin: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim ĉvorovima. Poĉetkom cvetanja ĉokota ostavljeni lastari se skraćuju na 5—8 ĉlanaka. Kroz dve nedelje se sa prekraćenih lastara uklanja višak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 3—4 jaĉih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraćenim jalovacima formira rodni ĉvor. Rezidbu u rano leto moţemo takoĊe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaĊivanja ĉokota. Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka nepotrebno iznurava ĉokot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekraćuju ostavIjajući samo dva-tri donja lista radi bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo povećava rodnost iduće godine. Skraćivanje lastara Skraćivanje zelenih lastara moţe se obaviti na dva naĉina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i zalamanjem svih lastara na ĉokotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vrši se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji će se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji će se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najviše cvasti na lastaru ostanu 8—10 listova. Ovom merom se poboljšava ishrana rodne loze, pa se samim tim povećava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaĉaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj naĉin moţe povećati rodnost i preko 20%. Zalamanje svih zelenih lastara na ĉokotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ţele krupnije bobice groţĊa, a pred cvetanje ako se ţeli veći broj bobica u groţĊu. Pozno zalamanjë moţe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obiĉno primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekraćuju do visine kolca, tj. na duţinu 120—130 cm. Ukoliko se loza gaji na špalirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duţinom prevaziĊu najvišu ţicu naslona. MeĊutim, kod špalirskog naĉina gajenja loze najĉešće se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se puštaju da slobodno padaju, a kod niskih špalira lastari prerasli najvišu ţicu se povijaju po ovoj ţici. Zalamanje se obiĉno vrši rukom preko zglavka. Dobijanje roda na zapercima Ako je ĉokot oštećen mrazom rodnost moţemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se ĉokoti pojaĉano zalivaju i prihranjuju, što stimuliše porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi ĉokota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo opterećuju ĉokote. Na 15—20 dana pre poĉetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekraćuju, za najmanje 5—10 cm. Kao rezultat toga poĉinje pojaĉana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti. Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontrolišu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 53 / 80

Rodnost se odreĊuje po rašljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvišrii lastari skraćuju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari. Kod kasnog zalamanja ne postiţemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, već samo izdanci pojaĉano rastu na raĉun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 5—10 cm, pri ĉemu se pazi da se ostave najmanje 4 ĉlanka. Da ne bi, pak, došlo do zagušivanja ĉokota, izlišni neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skraćuju. ProreĊivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja grozdova. Listovi se proreĊuju onda, kada bobice poĉnu da omekšavaju. Ne preporuĉuje se uklanjanje velikog broja listova, već samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lišće na besplodnim lastarima. Üjedno sa lišćem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moţe izazvati opekotine na bobicama. Letnje skraćivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju ĉokote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skraćuju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time poboljša njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogući bolje osvetljavanje i provetravanje groţĊa. Pri špalirskom gajenju vinove loze lastari se skraćuju na 25— 30 cm iznad najviše ţice.

DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
Radi boljeg zametanja ploda, poboljšanja kvaliteta i povećanja rodnosti vrši se dopunsko, veštaĉko oprašivanje vinove loze. Sve sorte vinove loze koje nisu samooprašivaĉi, obavezno se oprašuju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inaĉe priliĉno rodne i pri samooprašivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprašuju polenom drugih sorta. Naroĉito dobre rezultate pri dopunskom oprašivanju daju sorte kišmiš crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, ĉauš, bikane i crveni drenak. Dopunsko veštaĉko oprašivanje se moţe vršiti i pomoću vrlo jednostavnog zaprašivaĉa. To je dašĉica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliĉine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zateţe se zeĉje krzno pomoću ekserĉića. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 —1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoće. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i pomoću raznih zaprašivaĉa, mehova i ĉetaka. Najbolji rezultati se postiţu dopunskim oprašivanjem smesom polena više sorta. Polen se prikuplja na taj naĉin što se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovlaš prevlaĉe lopaticom s krznom, poĉev od drške cvasti pa naviše, kao što je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zaprašivaĉa će biti kada se sakupi cvetni prah sa 15—20 cvasti. Cvetni prah se moţe prikupljati i na taj naĉin što se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vrećama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi sušenja. Pre oprašivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ĉašiĉnih listića. Ranije opisani zaprašivaĉ — lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moţe zaprašiti 20—25 cvasti, posle ĉega ga valja opet napuniti. Veštaĉko oprašivanje poĉinje onda kada pribliţno 50—60% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Oprašivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 ĉasova, ako je oblaĉno vreme preko ĉitavog dana, a u kišovitom danu u intervalima kada kiša ne pada i kada se zeleni delovi ĉokota potpuno osuše. Radi što boljeg oprašivanja i oploĊavanja preporuĉuje se da se dopunsko oprašivanje svakog ĉokota obavi u dva-tri navrata. Kada se zaprašivaĉi jako isprljaju treba ih zameniti ĉistim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osušiti. Pošto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moţemo prikupiti i saĉuvati da njime oprašimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe ĉuva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapuši vatom. Najbolje je da se polen ĉuva u eksikatorima smeštenim u friţideru. U tom sluĉaju se cvetni prah moţe ĉuvati mesec i više dana. Za dopunsko oprašivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500—900 grama cvetnog praha. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i ako se vinograd zaprašuje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazdušna struja iz mehova ili zaprašivaĉa koja rasprašuje sumporni prah istovremeno rasprašuje i cvetni prah i tako se dva vaţna posla obavIjaju jednovremeno i o jednom trošku.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 54 / 80

Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljišta i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljištu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 4—6 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu — po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je proleće vlaţno zalivanje u aprilu se propušta. Za zalivanje se izmeĊu redova prave 2—3 zalivne brazde u koje se pušta voda u odmerenim koliĉinama, da bi je zemljište bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim površinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20—25 cm. Zalivanje se vrši bez prekidanja. U poĉetku zalivanja u brazde se pušta veća koliĉina vode i kada voda doĊe do kraja brazde koliĉina vode smanjuje se da bi je zemljište bolje upilo i natapalo meĊuredove. U vinogradima s većim nagibom zalivne brazde su duboke najviše 15—20 cm. Vinogradi na šljunkovitom terenu zalivaju se 10—12 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 1—2 puta ili se uopšte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje saĉuvala, posle svakog zalivanja zemIjište treba usitniti. Kad se vinograd ruĉno zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki ĉokot. Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meĊu redovima), jer povećavaju rezervu vlage u zemljištu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljšte koje ima visoki nivo podzemne vode.

ĐUBRENJE
Đubrenjem vinograda se poboljšava kvalitet groţĊa. No, valja znati da Ċubrenje prevelikim koliĉinama azota produţava vegeta-ciju vinove loze i time pogoršava kvalitet groţĊa. Vinograd se Ċubri mineralnim Ċubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ţivinsko Ċu-bre i dr.). Norme unošenja Ċubriva zavise od zemljišta (za manje plodna zemljišta potrebne su veće koliĉine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veću rodnost potrebne su veće koliĉine Ċubriva). Đubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u proleće pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna Ċubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao što su fosforna i kalijumova Ċubriva. U proleće pre kretanja loze unose se Ċubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao što je sluĉaj sa azotnim Ċubrivima. Ista Ċubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna Ċubriva). Što se tiĉe koliĉina Ċubriva, one, kao što je već reĉeno, zavise od zemljišta, vrste Ċubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno Ċubrenje mogu da posluţe sledeće norme: nitromonkal 15—30 g / m2, amonijumova šalitra 20—35 g / m2, amonijum-sulfat 15—30 g / m2, kalijum-sulfat 15—40 g / m2, kalcijum-cijanomid 30—40 g / m2, tomasovo brašno 50—150 g / m2, kalcijum karbonat (kreĉ) na bezkreĉnim zemljištima do 1 kg / m2. Radi boljeg iskorišćavanja mineralnih Ċubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih). U proleće i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 15—20 dana precvetanja vinograda (10—15 g nitromonkala ili amonijaĉne šalitre i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 15—20 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Tokom dve-tri godine unose se organska Ċubriva (stajnjak, kompost) po 3—5 kg na 1 m2. Đubrivo se razbacije u jesen po površini zemljišta i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaţene fekalije po 0,5 lit / m2. Kao dobro organsko Ċubrivo moţe posluţiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta mešavina dobro izmeša, kvasi i slaţe bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 2—3 nedelje smeša se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraća u jamu i zatrpava zemljom. Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moţemo iskoristiti kao Ċubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moţemo koristiti i vodom razblaţenu osoku na 1 deo osoke 2—3 dela vode. Mokraću ţivotinja razblaţujemo u srazmeri jedan deo mokraće sa pet delova vode, fekalije sa ĉetiri dela vode, a ţivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako teĉna Ċubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane ĉokota ili u jame iskopane na istom odstojanju od ĉokota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa teĉnog Ċubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena Ċubriva ne smeju koristiti za Ċubrenje nerazblaţena, jer će uništiti biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija. Prihranjivanje vinove loze organskim Ċubrivima vrši se 10—15 dana pre cvetanja i 10—15 dana posle cvetanja. Od velikog je znaĉaja dubina unošenja organskih Ċubriva i superfosfata. U jesen se ova Ċubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U proleće pre odgrtanja Ċubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja ĉokota zemljom pred zimu. Posle toga se ĉokoti odgrću i Ċubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom. Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistiĉkog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuĉuje da se vinogradi na manje plodnim zemljištima Ċubre svake godine sa po 3—4 kofe zgorelog stajnjaka na ĉokot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja naĉinom „Sarvata". Ako nema mineralnih Ċubriva i stajnjaka on preporuĉuje da se u jesen u preĉniku 2 m oko ĉokota
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 55 / 80

a drugi prska. za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleţava. Da bi se dobro oprskao jedan ĉokot potrebno je 0.5 litara rastvora. na kojima se nalaze više godišnji delovi. Za formiranje oblika ĉokota od velikog znaĉaja je zelena rezidba: prekraćivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoţeljnih lastara. preporuĉuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva. Isto tako povećava se i koliĉma šećera u groţĊu i do 2%.1 amonijaĉne šalitre. 0. On povećava prinos za 50—60% delujući na povećanje krupnoće bobica. a dno tih korpi pokriva zelenom travom. odraziće se tek iduće godine. Isto tako on preporuĉuje da se jaĉina Ċubrenja podešava u zavisnosti od rodnosti vinograda. a zatim se dodaje voda. i to po tihom vremenu i rano izjutra.1 sumporne permanganove kiseline. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem povećava veliĉina bobica a samim tim i prinos groţĊa za 15—20%. FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE U Uzbekistanu uobiĉajen je višekraki. Ĉokot ovakvog oblika. Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje. lastari za plodonošenje i kondiri za zamenu. Pri berbi groţĊa za ĉuvanje treba paziti Ċa se ne obriše voštana skrama sa bobica. 3. Radi ekonomiĉnosti prskanje obavljaju dva ĉoveka: jedan razgrće lišće da bi se bolje videle cvasti. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaĉem. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lakše savijanje lastara ĉokota prema zemlji i zagrtanje pred zimu. Zato se grozd hvata za peteljku i odseca makazama. rodni lastari i kondiri za zamenu. Lastari koji su dostigli duţinu 1 m i više pinciraju se radi pojaĉanja porasta zaperaka. U proleće treće godine na ĉokotu se ostavljaju 4—6 lastara i orezuju na duţinu 100—200 cm ili na 15—20 okaca. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u idućoj godini. Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari. tj. 05-0. već se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljišta raĉva na 4—6 savitljivih osnovnih krakova. Pri podizanju vinograda oţiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara. U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. U sadašnje vreme uobiĉajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika poĉne od kalemova ili oţiljenih reznica vinove loze. Ĉokoti se prskaju rano ujutru ili uveĉe. Pri tome se uldanjaju nepotrebni.05—0. Vreme berbe stonog groţĊa odreĊuje se koliĉinom šećera po ĉokotu i promenom boje bobica. zato se bere kad dobro sazri. Ĉokot u jesen treće godine mora biti formiran. Ċubrenje i obrada zemljišta). osobito na ĉokotima stonog groţĊa. Sem ovakvog prihranjivanja. koji se skraćuju na dva do tri okca. zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju. koje imaju neţnu pokoţicu bere se u drvene kaĉice. kad je isparavanje najmanje. GroţĊe vinskih sorta. U jesen ĉetvrte godine pri orezivanju na svakorn od 4—6 krakova kordunica ostavljaju se po 3—4 VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 56 / 80 . radi ĉuvanja. ali samo u bezsemenih sorta vinove loze. dozu Ċubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka. inaĉe njegovo delovanje na rodnost. ali se šećer u bobicama smanjuje. a suvišni i slabi zaperci se uklanjaju.5—1 kalijum-hlorida 05—0. a pinciraju suviše bujni lastari. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dvatri puta u vremenu od maja pa do avgusta. GroţĊe. U proleće druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8— 12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. a u sluĉaju da se dobar rod ne predviĊa zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga. lepezasti oblik ĉokota vinove loze. Što znaĉi da se s formiranjem oblika ĉokota poĉinje još u rasadniku.iskopa kruţni rov dubok 30 cm. BERBA GROŢĐA Vreme berbe groţĊa zavisi od sorte i naĉina iskorišćavanja groţĊa: za potrošnju u sveţem stanju. PRIMENA GIBERELINA Radi povećanja prinosa. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica.1 boraksa. za sušenje ili za vino. Pri prskanju vinove loze giberelinom na 3—5 dana posle cvetanja rodnost se povećava. sa ciljem dobijanja što razvijenijih ĉokota. Koncentracija rastvora u % pojedinih Ċubriva izgleda ovako: 0. GroţĊe stonih sorta stavlja se u široke korpe. Ovom merom povećavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor.5—5 superfosfata. preporuĉuje se upotreba giberelina. Pri izgledu na dobar rod vinograd Ċubriti normalnim dozama Ċubriva. podseku površinske ţile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova.3—0. Upotreba giberelina se moţe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika. u prporištu. Rastvor se priprema tako što se na svaki 1 g giberelina dodaje po 10—20 cm2 etilalkohola.

Proseĉan broj okaca ostavljenih na ĉokotu pri orezivanju naziva se „opterećenost ĉokota okcima". Na lastaru . Ovo upućuje na to da vršimo prinudno grubo podmlaĊivanje matiĉnih krakova. iz kojih će se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluĉaju kondiri za zamenu. Kada matiĉni krak kordunice zastari uklanja se voćnom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice. a njihova duţina dostiţe 2 m. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameću rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. Kod starih matiĉnih krakova kordunice orezuju se rodne grane. jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu. U trećoj godini bivši kondir i deo matiĉnog kraka kordunice treba saseći do izdanka . Dobro razvijene zaperke isto tako moţemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene.. na kraku kordunice. koji se pojavljuju iz korena. dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200— 250 okaca. Kada od njih formiramo nove krakove kordunice. Jalovake koristimo za plodonošenje samo onda ako je ĉokot slabo opterećen. . Opterećenje ĉokota okcima kod rezidbe ne odreĊuje koliĉinu lastara koji izbijaju u proleće. pošto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru već jedan deo njih odumire. Matiĉni krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duţinu. Lastar na vrhu reţe se najduţe od svih na 17—20 okaca i zove se vodeći lastar. reţemo ih na 8— 10 okaca. U uslovima Uzbekistana. Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvrĊuje se optiraalna duţina lastara. a zatim postepeno opada.g". jer u protivnora će se dobiti negativni rezultati. Duţina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. ĉokoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na ĉokotu ne izraste dovoIjan broj lastara. Nije preporuĉljivo da se ĉokot jako podmladi. Nije takoĊe poţeljno ostavljati suviše dugaĉke rodne lastare pošto oni smanjuju broj listova na jedinici površine. pri rezidbi ostavlja manji broj okaca. treba mu stvarati zamenu. Lastare koje koristimo za plodonošenje reţemo na 15—20 okaca. a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu. zbog ĉega se i kvalitet groţĊa umanjuje. Zato kada matiĉni krak dostigne 7 godina starosti.e". nego što je bilo prošle godine. Isto tako postupamo sa izdancima . I obratno. nego i u daljinu.d". koja se formira u toku 3 godine.. dok se srednji i donji deo reţe potpuno.. a radi povećanja porasta u narednoj godini. još niţi lastar na 8—10 okaca. koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka. Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene. OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE Pravilna rezidba vinove loze obezbeĊuje normalno rašćenje lastara. Njih reţemo na 15—20 okaca. sledeći na 5—6 okaca i najzad najniţi — na 4—6 okaca. Rokovi i tehnika orezivanja VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 57 / 80 . tada se više opterećuje. duţi vek ĉokota. Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na šemi. koji se formirao od ovog ĉvora. pak. a ukupna vegetaciona masa će se smanjiti. u gornjem delu. onda time nećemo osigurati dobar rod. Ako ostavimo slabe i tanke lastare. Veliko opterećenje ĉokota lastarima mora obavezno biti propraćeno dobrom ishranom ĉokota.v". ako je ĉokot imao jake lastare. bila poklonjena mala paţnja. Vodeći gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka.rodnih lastara i orezuju na 8—9 pupoljaka. Za pravilno izvoĊenje rezidbe potrebno je znati da se s povećanjem broja lastara na ĉokotu njihov porast smanjuje. reridba. kad se smanjuje broj lastara nijhov porast će se povećavati. MeĊu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29). Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova ĉokota.5 m. pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. a kod kose pergole na visini 1. Dole. U takvom sluĉaju lastari na ĉokotu u proleće druge godine reţu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaĉih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica. ubrzava stupanje u plodonošenje mladih ĉokota i poboljšava kvalitet bobica. vrši se po metodu heroja socijalistiĉkog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 20—30 cm razmeštaju se rodni lastari i kondiri za zamenu..a" uklanjamo zajedno sa dvogodišnjim drvetom do kondira za zamenu „1". I obrnuto. ...v". Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrţava se ĉokot kod vertikalnog špalira na visini 1 m. lastar ispod vršnog reţe se na 15—16 okaca. lastar ispod njega — na 12—15 okaca. Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na ĉokotu ostavi onoliki broj okaca... Kod dobre agrotehnike matiĉni krak kordunice povećava rodnost do deset godina. kako je to opisano upoglavlju „Formiranje vinove loze". Neophodno je voditi raĉuna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom ĉokotu od dobro razvijenih lastara.b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. ali se ukupni prirast vegetacione mase povećava. . iz kojeg se formira novi vodeći izdanak. Pri formiranju i negovanju lepezastog ĉokota kod kose pergole i poboljšane tunelske pergole ostavljaju se 4—6 kraka kordunice. koji je izrastao na kondiru za zamenu. Iduće godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj šemi obavljamo na sledeći naĉin: lastar obeleţen u šemi sa . a broj lastara ostavljenih na ĉokotu „opterećenje ĉokota lastarima". U sluĉaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je. . nalazi se kondir zamene „5". ostavljajući više rodnih lastara i okaca na njima. Zato se zbog slabog prošlogodišnjeg prirasta.f".

U jesen svaki lastar se reţe na 3 pupoljka. Ako se vinova loza ne zagrće rezidbu obavljamo u proleće. — Prve godine po saĊenju sadnicu treba orezati na 2 okca. ne raĉunajući okca koja su ostavljena na kondirima zamene. koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola. a gore na kosoj štafli—lastari koji treba da daju rod. a isto tako i povreĊeni krakovi. muskat beli. na ĉokotima srednje jaĉine 400 do 500 okaca. a ostali na po 50 cm jedan od drugog. Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po moguĉnosti na jednoj strani kraka. U daljem delu ĉokota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6—10 bujnih lastara i veţu se za ţicu da bi rasli u vis vertikalno. F. ako se pojave VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 58 / 80 . F. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reţu se iznad osmog do devetog lista. koji su se prilagodili u prošloj godini vertikalnim stubovima pergole. bajan širej. predhodno se ostavlja više okaca u sluĉaju njegovih uginuća. kada proĊu kasni mrazevi i završavamo u momentu bubrenja pupoljaka. a ostali se reţu u glavu. Rezidba se vrši u cilju jaĉanja rodnih lastara i kondira zamene. Na koso nameštenoj štafli zateţu se još 3 reda ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. kada se reţu ili skraćuju sluĉajno odlomljeni. Pošto se obrazuju ĉokoti na poboljšanoj pergoli i u tunelskom luĉnom obliku. Pri tome kondir zamene mora biti niţi od rodnog lastara. a loza se opterećuje dva puta više nego na kosoj pergoli. Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groţĊa. U jesen se reţu lastari koji su završili plodonošenje. koju je konstruisao S. Da bi presek bio manjeg razmera. dok horizontalni više. od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. formira se do 8 krakova. Na vertikalnom delu kose pergole zateţe se sedam redova ţice: prvi red na odstojanju 80 cm od površine zemIjišta.Ako se ĉokoti vinove loze pred zimu zagrću. koji se razmeštaju levo i desno. dok se nerodni izdanci uklanjaju. daje 50—100 kg groţĊa. U jesen treće godine 6 ostavljenih lastara reţu se na 25 okaca.. Kada doĊu do sedme ţice oni se tu preseku. Kod gajenja loze na vertikalnom špaliru u zavisnosti od bujnosti rašćenja ĉokota ostavlja se 150— 200 okaca. a otstojanje izmeĊu redova iznosi 3 m. Na donjem delu vertikalnog špalira razmeštaju se 4—5 krakova. suvi ili izmrzli. Kada se reţu jednogodišnji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. na bujnom ĉokotu ostavlja se oko 600 okaca. Pri orezivanju vinove loze stonih sorti. Naĉin kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledećem: na vertikalnom špaliru razmešta se 10 zelenih lastara. dok uţi kraj ka delu loze koji se uklanja. S. na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonošenje iduće godine. a stubovi u redu razmeštaju se na odstojanju 3 m. Rodni ĉvor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene. a sorta bajan širej i 200 kg sa jednog ĉokota. Pri takvom naĉinu formiranja ĉokota špalir se konstruiše do 4 m visine. FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI Ova pergola. imajuĉi u vidu da se vertikalni deo špalira opterećuje manje. Prema tome. a preseci se poravnjavaju voćarskim noţem. Kod ovog sistema ĉokoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog. Ribnikov. Prolećnu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara. na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ţice. na srednje bujnim 250—300 i na slabira 200—250 okaca. Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim ĉokotima 300—350 okaca. U proleće druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje. tj. i u proleće posle odgrtanja ĉokota vinove loze. Na visini 2 m stavlja se kosa štafla. a zatim za kose štafle. Debele grane reţu se voćnom testerom. tajfi ruţiĉasti. Pri orezivanju ioze široki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja. Tehnika formiranja. Ribnikov gaji na ovaj naĉin kišmiš crni. U proleće treće godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje. Rezidba matiĉnih krakova kordunice poĉinje odozdo i postepeno prelazeći na gore. U proleće ĉetvrte godine 6 ostavljenih lastara poveţu se prvo za vertikalne delove naslona. Kod jesenje rezidbe u donjem delu ĉokota ostavljaju se kondiri zamene. rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. a u proleće na popreĉnu štaflu treba razmeštati one lastare. Docnije. da bi u toku leta dobili dva lastara. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodišnjeg lastara. oni se celo vreme privezuju za ţicu vertikalno i dovode do sedmog reda ţice. husajne ruţiĉasti i pobedu.

prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci. Rodnost će biti mala. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 59 / 80 . ostavlja se više lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila veća rodnost. Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreĊeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov. a iduće godine na popreĉnu štaflu razmešta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prošle godine. onda se broj lastara postepeno povećava do 15 i više. dok mrka boja pokazuje povrede. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 8—9 listova. na primer. drugi put posle cvetanja. Kada su povreĊeni centralni pupoljci zamene. a oštećeni neće. Vinograd se zaliva 4 puta godišnje: jednom pre cvetanja. U vezi povreda ĉokota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo „udvarati" vinogradu. Da se to taĉno utvrdi potrebno je odseći izdanke i metnuti ih u vodu i drţati neko vreme u sobi. U sluĉaju izmrzavanja ĉokota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda. Kod ovog naĉina potrebno je strogo paziti. kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 2—3 okca. pošto te godine roda neće niti. Ako su potpuno povreĊeni izdanci i delimiĉno izmrzli delovi ĉokota. Na ĉokotima koji su bili zaštićeni od zime ostavljaju se sva okca. Ovi lastari su rodni. Radi utvrĊivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka. Rastvor se sipa u jamu noću. a izjutra u jarkove i jame pušta se voda za zalivanje. Zdravi pupoljci će posle nekoliko dana poĉeti da kreću. koji se rano pinciraju da bi dali rod. Rodnost moţe biti saĉuvana u pupoljku zamene. Radi toga. Pri uzduţnom preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju. ostavljajući izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze. na mestu bivšeg kolenca. Na istim lastarima u donjem delu ĉokota izbija oko 10 izdanaka. OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREĐENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA SprovoĊenje takvih mera zavisi od stepena povreĊenja ĉokota. posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara. dok zamena ostane ţiva.zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. treći put u julu i ĉetvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko Ċubrivo. Stepen povreda ĉokota vinove loze moţe biti razliĉit. U nekim sluĉajevima ugine samo centralni pupoljak. što znaĉi da se ĉokot opterećuje sa 250 pupoljaka. reţu se na 25 pupoljaka. najbolje je ĉokot ne orezivati dok populjci ne krenu. koji će dati rod iduće godine. Zbog toga se Ċubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa. Ali ako se tako radi. Nadzemni deo u ovom sluĉaju se potpuno uklanja. ĉokoti vinove loze ne samo što neće dati roda te godine. koje treba ukloniti. U tom cilju na odstojanju 1 m od ĉokota pravi se jarak duţine 1 m. Prilikom orezivanja loznih ĉokota. reţe takve izdanke na 2—3 pupoljka. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovlaš ţutom nijansom. U daljem postupku. ali do jeseni moţe se u potpunosti formirati oblik ĉokota na raĉun jako razvijenih izdanaka. Kod jakih mrazeva i otsustva sneţnog pokrova mogu biti delimiĉno povreĊene i ţile. U ovom sluĉaju sprovodi se rezidba na „crnu glavu". koji nisu bili zaštićeni od zimskih temperatura. a od izraslih izdanaka ostavlja se 4—6 najboljih. Ako je ĉokot bujan. IzmeĊu redova zemljište se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo. s jedne i druge strane ĉokota na odstojanju 1 m svrdlom ili ašovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaţenih fekalija ili kokošijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 10—12 kofa vode 1 kofa kokošjeg izmeta). a sa ĉokota se odsecaju oštećeni delovi. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. Lastari koji su doneli rod reţu se u jesen. Ĉokot se otkopava na 20—25 cm i na podzemnom stablu. nego će rodnost biti umanjena još 2—3 naredne godine. Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zasekeubode. svake godine vrši se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ţivine. znak je da je oštećen mrazom.5 m i širine jedan ašov. da u donjem delu ĉokota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajućih pupoljaka. ali su ostali netaknuti mnogogodišnji delovi. Sem toga. Na izdancima od 25 pupoljaka obiĉno poraste 20 lastara od kojih je većina rodna. da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka. onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci. Đubriva se unose 2 puta godišnje (u maju i poĉetkom jula). Stanje ĉokota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u proleće. Posle pojave zelenih izdanaka vrši se zalamanje. dubine 0. a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno. Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliĉine hranljivih materija. koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspešno se formira ĉokot. Iz spavlajućih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi ĉokot. a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci. izdanaka i lastara.

koji su stari 5—8 godina. PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE Ĉokote slabo cenjenih sorata vinove loze moţemo zameniti kalemljenjem. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog ĉokota i napraviti humiĉ u obliku krtiĉnjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 2—3 cm debljine. Na taj naĉin na mestu uginulog dobijemo nov bujan ĉokot. tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poĉetkom oktobra. gde je rastao materinski ĉokot. suvišna vlaţnost zemljišta u drugoj polovini leta. Donji deo lastara moţemo smestiti u neku korpu ili sanduĉe i posle oţiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. a to je 20— 25 cm od nivoa zemljišta. a kod dugotrajnih mrazeva od —20°C ošteĉuju se i višegodišnji delovi zdrvljene loze. 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). Odaberu se dva bujna izdanka. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu uginulog ĉokota. Vinovu lozu moţemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane ĉokota izriljamo zemljište na dubinu 60—70 cm i u širinu jednog ašova. Zatim se sa 3 strane ĉokota vinove loze podkopava. Da bi se to izbeglo ĉokoti se pred zimu zagrću. Izdanci koji su izvedeni na površinu zemlje povezuju se za kolac i reţu na 3—4 okca. Horizontalni rez testerice se uglaĉa oštrim noţem. Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmešanom sa Ċubrivom (3—4 kg zgorelog stajnjaka. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 60 / 80 . Polaganje ĉokota primenjuje se radi podmlaĊivanja starog vinograda. Posle 1—2 godine poloţnica se oţili lastar se odvaja od materinskog ĉokota. preterano Ċubrenje. PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE Poznato je da se kod vinove loze postepeno povećava rodnost. U starim vinogradima polaţe se ĉitav ĉokot. sagiba podzemno stablo i smešta u rov. Nepravilna agrotehnika. Radi kalemljenja oko ĉokota odbaci se zemlja za 30—35 cm dubine i podzemno stablo se voćnom testericom preseĉe nešto više od grananja ţila. klin se vadi rascep se spaja i ĉvrsto stiska umetnute reznice. Ostali deo rascepa zatvara se malim otseĉenim delom reznice nameštajući ga horizontalno. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odseći. No. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu ĉokota i poloţi u rov. Kalemljenje se moţe obaviti najbolje i najuspešnije rano u proleće na mladim ĉokotima. Zatim se specijalnim noţem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od —15°C kod većine sorti pupoljci se oštećuju. dok su nezreli lastari zelene boje. kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se ţeli povećati broj ĉokota u vinogradu itd. koji su smešteni u zemIjište skidamo sve pupoljke.5 m. Obiĉno još prve godine posle polaganja ĉokot poĉinje da raste. Kalem granĉica ţeIjene sorte sa 3—5 okaca drţi se 24 ĉasa u vodi pred kalemIjenje. Na zatrpanora delu lastara lišće i pupoljke treba uklanjati. a po potrebi i zalije. drugi izdanak izvede se na mestu. od kojih se jedan smešta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljišta na mestu uginulog ĉokota. Obiĉno se ubacuju dve kalemgranĉice — po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte). Radi toga se u jesen ili rano u proleće iskopa rov u pravcu uginulog ĉokota dubine 50— 60 cm. Poloţeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi. Ĉokoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premaţe glinom. Ova humka ordţava se u rastresitom stanju. Polaganje lastara preporuĉljivo je u tom sluĉaju kada u vinogradu postoje prazna mesta. ipak.Na okućnicama vinograd moţemo podizati polaganjem lastara i potapanjem ĉokota. Ţile vinove loze se podsecaju i raĉvaju i tako vršimo podmlaĊivanje. tako da na površini zemlje ostane 3—4 pupoljka. U proleće iduće godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 40—50 cm dubine i u njega poloţi odabrani lastar duţine 2—2. Moţemo koristiti poloţnice i od zelenih lastara. pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi oštetio pupoljak. Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju. a ostavi se 3—4 pupoljka iznad površine zemlje. Potom se kalemgranĉica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako. Pazi se posebno da u zemljištu bude dovoljno vlage i hranljivih materija. da se linija kore granĉice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). Na izdancima.

iako mrazevi tada dostiţu — 18° do —20°C. prisustvo bolesti i štetoĉina — usporavaju sazrevanje lastara. pošto zemlja bolje zaštićuje lozu od mrazeva. Ĉokote je potrebno paţljivo zagrtati. veţe u snopove i iznosi iz vinograda. Pokrivanje se vrši oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 61 / 80 . za zagrtanje moţe uspešno posluţiti i rogoz. ako dozvoljava proleće. a docnije. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme vinova loza veĉ je prošla kroz fazu kaljenja. sem zaštite ĉokota od mrazeva. a u proleće takvi ĉokoti kasnije kreću. Pri odgrtanju ĉokota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti ĉokot. Zatim se oko ĉokota iskopa kanal i u njega smeštaju pojedinaĉni krakovi kordunice i izdanci. jer u sluĉaju prolećnih mrazeva moţe doći do izmrzavanja pupoljaka. Odgrtanje ĉokota u proleće Ĉokote ne treba suviše rano odgrtati. Posle odgrtanja vinograda ĉokoti se moraju postaviti na špalire. jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju površinske ţile — sisalice.dugotrajna suša. a odozgo se nabaci nešto zemIje. U cilju boljeg prezimljavanja ĉokota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta. Ĉokote treba odgrtati kad proĊe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i ĉim se zemlj'ište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage. kad proĊu kasni mrazevi. Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeĊuje na gomile. Sloj zemlje iznad ĉokota u juţnim rejonima mora biti najmanje 15—20 cm. rogoza i trske. da šašu ne bi odneo vetar. ostaju i debeli krakovi nepokriveni što dovodi do smrzavanja ĉokota i delova vinove loze. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meĊu grudvama. Pokrivanje ševarom Svi izdanci ĉokota vinove loze. Posle prvih kiša neophodno je prokontrolisati pokrivane ĉokote i ako je potrebno nabaciti zemlju. dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 25—30 cm. otkriva se ostatak pokrova. Za vreme surovih i bezsneţnih zima tanak sloj zemlje ne moţe zaštititi lozu od mrazeva i okca uginu. obavIjati zimska zalivanja vinograda. Pokrovni materijal se suši. Da bi se olakšalo odgrtanje ĉokota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duţine da njegovi krajevi vire sa obe strane ĉokota. Na jedan ĉokot potrebno je 1—3 snopa šaše. Zemlju kojom je ĉokot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeĊu redova. loza će kasnije 5—6 dana poĉeti da razvija pupoljke i tako ĉokot vinove loze moţe izmaći od izmrzavanja u vreme prolećnih mrazeva. gustina ĉokota zbog velikog broja izdanaka. da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. Ĉokoti vinove loze se zagrću zemljom pred zimu u prvim danima oktobra. pošto pod njima laganije prorastaju pupoljci. Pokrivanje vinograda zemljom Za vreme bezsneţnih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije. Zato se pod ĉokot naslaţe zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja. azotna Ċubriva unositi samo u prvoj polovini leta. Najviše je otporna vinova loza u decembru i januaru. Kod stare loze stablo ĉokota je debelo i teško ga je saviti. nedostatak svetlosti. šaša i trska. pošto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj površini zemlje. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlaţna. Pored zadimljavanja za zaštitu od mrazeva preporuĉuje se i zalivanje vinograda. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoĊe moţe biti štetno pošto pupoljci krenu još pod zemljom i isteruju neţne bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oĉepaju. Vinova loza naroĉito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru. slamom i sl. veliki broj jalovaka. a oni koji su krenuli sporo rastu. Ašovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. novinama. koje se potpaljuju u sluĉaju pojave mraza. Postoji mišljenje da ĉokoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. Na zagrnuti ĉokot još se nabace grudve zemlje. gde je ova slegla. No ipak ovo nije taĉno. U sluĉaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na špaliru moţemo zaštiti pokrivanjem ovih noću vrećama od hartije. Vinograde pokrivene šašom ili rogozom moţemo otkrivati nešto kasnije. Ševar treba slagati popreko ĉokotima. izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod —7° do — 10° pokrova najĉešće izmrznu. Kod takvog zagrtanja. Sem zemlje. što obiĉno biva poĉetkom aprila. Za pokrivanje ĉokota loze moţe se koristiti i sneg. rasporeĊeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osušenim ševarom ili sliĉnom materijom debljine 2—3 cm. Pri odgrtanju vinograda ovakve ţile treba odrezati. Preimućstvo pokrivanja rogozom. kada i slabi mrazevi od —6 do —7° mogu uništiti okca vinove loze. pošto on ĉuva lozu od izmrzavanja. Odgrtanje ĉokota treba izvoditi oprezno. na vreme suzbijati bolesti i štetoĉine. Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj naĉin zaštite pokazao najboljim. ali se retko primenjuje zbog poteškoća u nabavci šaše. poĉev od ranih sorta. Okca pre zasićenja vlaţnošću. šašom i tskom sastoji se u tome što se u proleće takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije. U prvom roku skida se veći deo pokrova. sprovoditi redovne letnje zelene operacije.

da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moţemo postaviti na donje ţice. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu. Povezani lastari i sama glava ĉokota u jesen se zagrću slojem zemIje od 25—30 cm. jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ĉime se iskljuĉuje dosta teţak posao u vinogradu. Bujni ĉokoti imaju veliki broj izdanaka i meĊusobno se zasenju zbog ĉega nema dobrog sazrevanja lastara. naroĉito osetljive sorte. Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda mogućno je uginuće okaca. Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 1968—1969. što takoĊe obezbeĊuje povećanje rodnosti. kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom. u kojima postoji mogućnost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. a ostala loza ostaje na špaliru. Polupokrivanje ĉokota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimućstvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljuĉi mogućnost potpunog izmrzavanja ĉokota. Nedostatak vlage u zemljištu onemogućuje pravilnu ishranu. razume se. U ovom sluĉaju vrlo je vaţno da lastari budu na vreme i dobro sazreli. prilikom rezidbe vinograda ĉokoti se istovremeno i razvezuju. a kod bujnih sorta po 6—8 lastara. tako da samo u izuzetnim. izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni). meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu. Sem toga. U zimskim mesecima s naglim zahlaĊenjima ĉokoti jako oštećeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime. jer je to uslov da vinograd lakše prezimi. Jer. Ovo se objašnjava time što se ĉokoti loze ovde nalaze pod zaštitom zgrada. Slaganje lastara zavisi takoĊe i od osobina sorte vinove loze. pošto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama. Da do toga ne bi došlo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poĉetkom septembra. UtvrĊeno je da je rodnost bila povećana na 25—30%. kao što je sluĉaj u Uzbekistanu. Kod vinskih sorta slaţu se donji lastari ili krakovi sa 3—4 lastara i zagrću zemljom. Nezagrnuta loza moţe da se odgaja za hladnjake. Kod stonih sorti izaberemo u proleće lastare i oreţemo ih na kondir zamene. nego i iduće godine. terase i aleje. a samim tim i nagomilavanje organskih materija u ĉokotu. U ovom sluĉaju ĉokot vinove loze moţe više da se optereti okcima. potrebno je zagrtati vinovu lozu. surovim zimama mogu da izmrznu. Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. U proleće ĉokoti slabobujnih sorti povezuju se za donju ţicu i to 4—6 lastara na jednu stranu i 4—6 lastara na drugu stranu. što omogućava i dobijanje većeg prinosa. NEZAGRTANJE VINOGRADA U krajevima s jako izraţenom kontinentalnom klimom. ekonomiĉnije. Kod ove kulture na visini 8—10 cm od površine zemljišta zateţe se jedan red ţice. Polupokrivanje vinograda Ovaj naĉin je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. U proleće.nabubreli pupoljci. Što se tiĉe Srbije (Jugoslavije). dok se u istim uslovima kod nepokrivenih ĉokota dobijao povećani rod. preimućstvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome što nema mehaniĉkih povreda na izdancima ĉokota koji nisu bili pokriveni preko zime. Kasno unošenje suvišnih koliĉina azotnih Ċubriva izaziva porast jalovaka i produţava vegetaciju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 62 / 80 . U vrtovima po gradovima i većim naseljima najĉešće se zimi ĉokoti vinove loze ne pokrivaju. posebno u severnim predelima. dosta je rodna i retko strada od mraza. Isto tako je štetna i suvišna vlaţnost zemljišta prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ĉega loza ne moţe dobro da sazri. u kontinentalnom delu zemlje. godine poluzagrnuta loza — bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela ĉokota — dala isti rod kao i zagrnuta loza. Za sorte koje ne mogu podneti ĉak ni temperaturu od —12 do —14°C poluzagrtanje je veoma korisno. Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika. što je neophodno za prezimjlavanje. Skidanje ovih vreća sa loze obavlja se izjutra nekoliko ĉasova po izlasku sunca. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Nezagrtanje vinove loze je. a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaţama.

Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jaĉe ispoljava u vinogradu. tagobi i drugi. afuz-ali i druge. a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. rizling talijanski. sovinjon. kada proĊe opasnost od prolećnih mrazeva. Oštećeni plodovi se ne ostavljaju za duţe ĉuvanje. Na policama se smeštaju u štosovima (slojevima) 0. Temperatura veća od ove sniţava se ventilacijom. Najpovoljnija temperatura za ĉuvanje jabuka i krušaka je 0°— 0. Posle tri do ĉetiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli. U poslednje vreme na okućnicama se poĉelo s pokrivanjem ĉokota hartijom od iskorišćenih vreća. Azotna Ċubriva se obiĉno unose u prvoj polovini leta. U prostorijama gde se ĉuvaju plodovi preko noći se ostavljaju otvorena vrata i prozori. ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME ĈUVANJE VOĆA Zimske sorte jabuke i kruške i neke sorte groţĊa moţemo ĉuvati skoro cele zime. Deset do petnaest dana pre smeštaja plodova na ĉuvanje prostorije se ĉiste. kao što su: rizling talijanski rajnski. Tako je u januaru 1965. ĈUVANJE GROŢĐA U domaćinstvima groţĊe se obiĉno ĉuva u prostorijama koje se ne zagrevaju. a to su: kaberne. Plodovi se ĉuvaju u sanducima i na policama. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. merlo. Ako vlaţnost u prostoriji nije dovoljna. Postoje sorte koje daju rod iz spavajućich pupoljaka i pupoljaka zamene. Grozdovi se zatim pojedinaĉno pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoĉele da se kvare. zamotani u hartiju. kreĉe i provetravaju. Na tavaniĉnim gredama prikucavaju se popreko letve na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 63 / 80 . pošto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve. Plodovi sa stabla što rastu na vlaţnom zemljištu. rkaciteli. smederevka. onemogućuju pravilno osvetljavanje ĉovota. otvaranjem prozora. burgundac crni i druge. traminac crveni.biljke. Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti. vrata ili naroĉitim ureĊajima. Sanduke s plodovima treba postaviti u štosove ili horizontalno na letve. TakoĊe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluĉaju povreda osnovnih izdanaka. U takvim prostorijama grozdovi se okaĉe o tavanicu. ali pre kretanja i porasta pupoljaka. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila —10°. saperavi. pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolećne mrazeve. Plodovi predviĊeni za ĉuvanje se detaljno i paţljivo sortiraju i klasiraju. U domaćim uslovima plodove moţemo ĉuvati u ĉistim. pokvareni i smeţurani plodovi uklanjaju. jer tako ostaju dugo sveţi i ne smeţuravaju se. Višak vlage smanjuje se unošenjem u prostoriju negašenog kreća. Vinova loza moţe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1. U zimsko doba temperatura se reguliše ventilacijom. Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraĉima. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene šupe i sliĉno).5 m. da ne bi nalegali jedan na drugi. a ponekad se prostorije i zagrevaju.5 m visine. ćebadima ili vrećama. kardinal. a na samoj površini zemljišta —18°C. saperavi i dr. Orezivanje vinove loze treba obavljati što kasnije. Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu. Slobodni prostor izmeĊu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom. Plodovi srednjé veliĉine bolje se odrţavaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature. Isto tako je neophodno ĉuvati vinovu lozu od bolesti i štetoĉina. Najbolje je da se plodovi ĉuvaju u sanduĉićima. jer iscrpljeni ĉokoti bolestima teško prezimljavaju. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameću u kasnom periodu. a samim tim spreĉavaju i dozrevanje izdanaka. kao na primer: kišmiš beli i crni. To su marastelj. Radi bolje ventilacije izmeĊu sanduka ostavlja se rastojanje od 2—3 cm. Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 2—3 lista. game. Sabijenost ĉokota usled suvišnih izdanaka i mnogo jalovaka. Ova Ċubriva moraju se uneti u zemljište u propisanim rokovima i u odreĊenim koliĉinama.5°C. GroţĊe pripremljeno za ĉuvanje donosi se pod nastrešnicu i slaţe na pod. Isto tako se bolje odrţavaju i grozdovi sa zdravom pokoţicom i oĉuvanim pepeljkorn. Moraju se sprovoditi sve mere predostoroţnosti da bi se zaštitila vinova loza od mrazeva. U tom sluĉaju ĉokoti se veţu u obliku snopa. pod se poliva vodom. Ne treba se bojati „plaĉa vinove loze". Zato se za dobijanje zaperaka na ĉokotirna orezuju izdanci rano u leto. Za kulturu vinove loze koju nećemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu. a isto tako i nezreli plodovi odrţavaju se slabije. plodovi se pokrivaju slamora. zbog ĉega su ovi manje otporni prema mrazu.

SUZBIJANJE STETOĈINA I BOLESTI U ovom odeljku upoznaćemo se s najĉešćim i najopasnijim štetoĉinama i bolestima voćaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo uništavanje. Pri unošenju u zemljište predhodno se razblaţuje sa 10—12 delova vode. Sluţi za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljištu. ali se predhodno razredi vodom. Makazama ĉiji je jedan krak oštar a drugi tup mogu se seći grane do 1. pa i ĉitavi grozdovi koji su poĉeli da se kvare. Povlaĉenjem kanapa sklapa se seĉivo makaza i tako se seku granĉice. Pri iskorišćavanju nekompostirane strugotine za mulĉovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljišta neko azotno Ċubrivo u koliĉini 30—45 g na 1 m2. Spravlja se na taj naĉin što se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3 sveţom kravljom balegom. da ne bi bila niţa od 0°. a tek onda seći odozgo. tj. posebno za popravljanje i odrţavanje dobre strukture zemIjišta. I VRSTE ĐUBRIVA ALAT I PRIBOR Tanje granĉice se seku makazama a deblje voĉarskom testericom. Fabrike proizvode makaze razliĉite veliĉine: velike. ORGANIZACIONE MERE Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj. Zgoreli stajnjak. Dobivena masa se vodi i slaţe u gomile i pokriva zemljom. Unosi se u jesen pod duboko oranje. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao što su osoka. Makaze za sečenje visokih grana. Svrdlo. kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu štetni) takoĊe su dobri kao Ċubrivo.organska materija koja se u zemljištu nerazlaţe takobrzo. VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR. — Sadrţi 33—34% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. ali ih najpre treba kompostirati. Krivi noţ — kresač. Zivinski izmet. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale. — Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaĉku motku (2—3 m duţine). Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Ašov. Drţi se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se saĉuvale hranljive materije. Sluţi za kalemljenje gran ĉicama. U gomilama masa se zagreva i oslobaĊa glista usled visoke temperature. Mokraćevina (karbamid) sadrţi 46% azota i dobro se rastvara u vodi. pošto na rasprsle bobice dolaze sirćetne mušice koje prenose sirćetne bakterije i na zdrave bobice. i smatra sedobrim Ċubrivom. Nije dobro granu seći testericom odozgo. a noţ za okuliranje iskljuĉivo finim brusom. jer će grana. i navešaju grozdovi tako da se ne dodiruju meĊu sobom. Testera. Natrijumova šalitra sadrţi 16% azota. krivi noţ i skidaĉ kore oštre se turpijom ili brusom. Skidač ili strugač.5%.5 cm debljine. Sluţe za okuliranje. Na njih na odstojanju od 30—30 cm privezuju se dugaĉki lastari. srednji i mali. Sluţi za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voćaka i ĉokota loze. VRSTE ĐUBRIVA Organska Ċubriva Strugotina. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Kravljoj balezi se dodaje 1—2% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore. Voćna testera. fekalije i stajnjak. I ovi noţevi mogu biti veliki. Fekalije. Ne preporuĉuje se za zaslanjena zemljišta. Zato granu treba prvo testericom podseći odozdo. koru sa donje strane. zacepiti. visoku produktivnost i efikasnu VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 64 / 80 . tj. Za Ċubrenje zemljišta moţerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. za kalemljenje oĉenjem. Noţevi za okuliranje.odstojanju od 60—80 cm. a ostatak dopuni vodom i izmeša. Otpaci — kućno i uliĉno smeće. Kompostiranje traje 2—3 godine. Mineralna Ċubriva Za Ċubrenje voćnjaka najĉešće se upotrebljavaju sledeća Ċubriva: Amonijačna šalitra. To je prevrelo stajsko Ċubre. U prostoriji se redovno kontroliše temperatura. Noţ za kalemljenje ili kalemarski noţ. Temperatura se reguliše ventilacijom. Sluţi za odsecanje debljih grana. Sveţa goveđa balega. pri padu pod sopstvenom teţinom. Mogu biti razliĉitog oblika. Povremeno se i ovde vrši pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice. srednje i male. Superfosfat u granulama sadrţi 2—3% azota fosfora 14—19. Neophodan je za sitne radove u voćnjaku i rasadniku. Grabulje. Unosi se u zemljište neprevrelo. Sluţi za riljanje zemljišta.

divlje šljive. kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla. Krpelj-trips za 24 ĉasa pojede oko 50 jaja i larvi pauka. pri kopanju jama za saĊenje ili pri prekopavanju parcele. Parcelu ograditi maklurom. Pri tome se mora strogo paziti na odreĊene rokove. tj. Na primer. pupavac i druge. tj. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi uništavaju štetoĉine u stadijumu gusenice ili larve. U prirodi ima raznih organizamainsekata. Najbolje je propustiti ih kroz rešeto. hemijsku borbu treba odmah obustaviti. mikroorganizama. Od ptica se istiĉu buharska senica. a zdravi plodovi drţe se u vodi 24 ĉasa a zatim upotrebljavaju. u borbi sa pepelnicom ili plamenjaĉom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomaţe razvoj onih organizama koji ţive na raĉun izazivaĉa ovih bolesti. treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 65 / 80 . AGROSANITARNE MERE Ove mere se svode na krĉenje i uklanjanje osušenih i oslabljenih stabala ili ĉokota. gljivica. Posle toga zemljište dobro prekopati. a takoĊe i grana voćaka i krakova kordunica vinove loze. Neke vrste gljiva i bakterija uništavaju druge vrste mikroorganizama.zaštitu gajenih biljaka. ligustrumom ili ţiĉanom mreţom. korisnih protiv štetnih. od sorti koje se predlaţu za odreĊeno mesto. kao i stresanje gundelja i ţiška sa stabla voćaka i njihovo uništavanje. Jednoćeliĉni najprostiji organizmi uništayaju gusenice mnogih štetoĉina šuma i voćaka. uz put se skupljaju i uništavaju larve. I uništavanje viline kosice i drugih sliĉnih parazitnih biljaka spada u mehaniĉke mere. pastirka. Gusenice jabuĉnog smotavca skupljaju se pomoću lepljivih pojaseva i potom uništavaju (sl. MEHANlĈKE MERE Mehaniĉke mere primenjuju se samo u izuzetnim sluĉajevima. zatim povrede i delove kore oštećene od mraza ili sunca skinuti do ţivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena. a od domaĉih ţivina — ćurke i plovke. naĉine upotrebe i norme. Zatö je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i štetoĉina. a zemljište izravnati. ĉvorak. Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lišće i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti. smolom ili voskom. pored ostalog. a zatim premazati masnom farbom. Stabla se kreĉe dvaput godišnje: u jesen kad opadne lišće i rano u proleće pre poĉetka vegetacije. koji je veoma opasna štetoĉina mnogih biljaka i voĉaka. a maĉke Iutalice navikle da se hrane pticama. Skidanje povreĊenih i crvljivih plodova kao i zaštita plodova papirnim omotom takoĊe spadaju u mehaniĉke mere. bakterija i virusa. S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv štetoĉina i bolesti ubijaju i korisne insekte. one se koriste samo u sluĉaju krajnje neophodnosti. lasta. na primer. Organska Ċubriva unose se u zgorelom obliku. Ove mere svode se na sledeće poslove: Stare panjeve na terenu na kome će se podići voćnjak ili vinograd treba blagovremeno iskrĉiti i ukloniti. i tu se odnose kao štetoĉine. Jedni ţive na raĉun biljaka. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se na mestu gde su pali. osa jahaĉica uništava 60—80% crvene. Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. dok drugi vode ţivot grabljivica ili parazita na raĉun drugih bića. 32). Bubamara oslobaĊa biljke lisnih vaši. Sa debla i grana treba sve delove mehaniĉki oštećene. BIOLOŠKA METODA Biološka metoda se sastoji u korišćenju jednih organizama u borbi protiv drugih. Gnezda korisnih ptica treba ĉuvati od rušenja. trna. U toku zime treba celu površinu jedanput ili dvaput obilno zaliti. Rano u proleće treba rasturiti Ċubrivo i duboko zaorati. Ograda od dţanarike. preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoţavanje korisnih mikroorganizama. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponašaju kao grabljivice i paraziti na raĉun štetnih vrsta. Voćne sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. da bi se izbacile larve gundelja. Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vaši. kajsije i dunje ne dolazi u obzir. Tako. One moraju biti zdrave i dobro razvijene. krpelja. Na primer. Da navedemo samo neke. naĊubriti organskim Ċubrivima i duboko uzorati ili izriljati. U smanjivanju štetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domaće ţivotinje. jabuke. krvave vaši.

Zbog toga je u polovini leta ima najviše. treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave predmete koji se od strujanja vazduha okreću i plaše ptice. U toku leta moţe dati i do 15 generacija. pari se i polaţe jaja u gornji sloj zatravljenog zemljišta.5 cm. a leti i zimi u dubljim slojevima. a zatim korenjem voćaka i vinove loze. mogu upotrebljavati i sami vlasnici okućnica. koja se raspadaju stvarajući rane sliĉne raku. ĉokotu. Njen razvoj traje vrlo kratko. sevin. Osim toga. U vreme prekopavanja zemljišta u proleće treba ruĉno skupiti i uništiti sve larve gundelja. Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji. sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo sušenje. Od Ċubriva dolazi u obzir samo kompost. Mere borbe. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 66 / 80 . U poslednjem stadijmu porasta larva dostiţe duţinu 5. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniĉava njihovu primenu. Najveću štetu nanose larve. a isto tako i veću ili manju toksiĉnost za domaće ţivotinje i ĉoveka. mogu se upotrebiti na okućnicama gde se gaji vinova loza i voćke samo pod kontrolom struĉnjaka za zaštitu bilja. plavi kamen. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljišta puštaju se kokoške da tamane štetoĉine. Treba koristiti i biološku metodu borbe unošenjem i razmoţavanjem parazita osa kahaĉice. U toku jedne godine podkornjaci se razmnoţavaju u dve generacije. Larva provodi zimu ispod kore. Razvija se u toku tri godine. larva na istom mestu u zemljištu pravi od zemlje neku vrstu ĉaure i u njoj prelazi u lutku. SaĊenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe. što omogućuje razvoj štetnih vrsta koje nisu bile uništene hemijskim preparatima. Tako. anabazin-sulfat i mnogi drugi. heksahloran. zagaĊuju vodu. a ponekad pojedine grane se i suše. nikotin-sulfat. i to pošto smo dobro prouĉili vrstu bolesti ili štetoĉine i dejstvo hemijskog sredstva. Mere borbe. U poĉetku se hrani ţilama trave. na korenovom sistemu. Krvava vaš Ţivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. Iz ovih razloga hemijski naĉin borbe koristimo samo u krajnjem sluĉaju. Kod koštiĉavih voćaka iz takvih rupa ĉesto curi smola. Ljudstvo koje uĉestvuje u prskanju mora naroĉito paziti pri prskanju voćaka i vinove loze. HEMIJSKE MERE BORBE Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi raĉuna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj štetoĉina i biljaka uginulih od bolesti. uglavnom. U proleće larva se pretvara u lutku. Zatim se lutka pretvara u imago. praveĉi sitne rupe nalik na sitnu saĉmu. sadnim materijalom. Navedeni preparati. i to u proleće u gornjem. sumpor u prahu. Ima tri para dobro razvijenih nogu. fozalon. zemljište i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke.4% trihlormetafosa. Larva je savijena u obliku luka. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja. Takve materije se zadrţavaju na plodovima voća. Da bi se plodovi jagoda saĉuvali od ptica. uglavnom. U sluĉaju poteškoća treba se obratiti za savet struĉnim licima — agronomima. Pri izlasku ispod kore. Svi ovi preparati imaju odreĊeno dejstvo na štetoĉine i bolesti. Sem toga. Hraneći se korom. Mladim voćkama. treba puštati ţivinu na prekopano zemljište. dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru. preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voćaka i vinove loze. hlorofos. Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se razgranjavaju mlade grane. Prenosi se. potpuno razvijeni insekt. jer njihovi plodovi sluţe kao namirnice. Tu spadaju. ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraĊena na bazi nekih štetnih materija. pri ĉemu se lako zapaţa mesto njihove kolonije. Zaštitna sredstva koja su manje toksiĉna za domaće ţivotinje. beliĉastoţuta sa glavom smeĊe boje. a samo delimiĉno u pukotinama stabla. Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom pauĉinastom prevlakom. one prave pod korom ĉitave mreţe hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. NAĈIN ŢIVOTA NAJVAŢNIJIH ŠTETOĈlNA I BORBA PROTIVU NJIH Gundelj Larva gundelja gloĊe koru ţila i stabla voćaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u porastu. Za zaštitu poljoprivrednih kultura od štetoĉina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliĉite asortimane hemijskih preparata. izuzev trihlormetafosa-3. kao što su preparat N°—30. Krvava vaš prezimljuje. na primer.uništavati. potkornjaci nagrizaju koru. Kad završi razvoj. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje. oraniĉnom sloju. drţeći se uputstava. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obiĉno izumire. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. a potom se razvija imago. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i 0. galica. ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata.

Mere borbe. a kod ameriĉke loze samo lišće. Suzbijanje kalifornijske štitaste vaši vrši se na sliĉan naĉin kao i suzbijanje Ijubiĉaste štitaste vaši. Kalifornijska štitasta vaš smatra se karantinskom štetoĉinom. a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog voćnog sadnog materijala blizu zaraţenih zasada.5% trihlormetafosa-3. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajući sokove do svoje prirodne smrti. Mere borbe. Oštećena stabla napadom ove vaši potrebno je pred poĉetak vegetacije tretirati još jednom posle zimskog prskanja emulzijom koja sadrţi oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0. Karakteristiĉno je da filoksera kod evropske loze napada samo koren.4% trihlormetafosa-3. a kod muţjaka nešto izduţenijeg oblika. Borba se sastoji u korišćenju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. usled ĉega stablo nekrotira i izumire.Mera borbe. koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta. Prva mera je saĊenje zdravih sadnica koje se pre saĊenja poprskaju emulzijom koja se preporuĉuje i protiv krvave vaši (vidi ranije). Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granĉice koje su zaostale u porastu zbog ove vaši. i to utoliko brţe ukoliko je zemIjište VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 67 / 80 . Najĉešće se pojavljuje na voćnim kalemoviraa i sadnicama. Napada stabla šljive i badema. treba izvršiti obilno prskanje preparatima 2% N°30 i 0. mada nanosi izvesne štete i ameriĉkoj lozi i nekim hibridima. Štetoĉina provodi zimu u stadijumu odrasle ţenke pod štitom. U letnje doba zaposeda ĉak i plodove. Mere borbe. višnje i kajsije. oko 1 mm dugaĉke vaši ţućkasto-zelene ili ţućkasto-smeĊe boje. Mere borbe protiv ţiška su iste kao i protiv potkornjaka. posebno za evropsku pitomu lozu. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granĉice. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti. Ziţak Larva ţiška nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ĉime ometa dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla. ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0. U sluĉaju da su ovom štetoĉinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice. pa list izgleda kao da je pokriven prašinom. Ljubiĉasta štitasta vaš Ova vaš ceo svoj ţivot provede na kori voćnih stabala. Na napadnutim delovima loze mogu se uoĉiti sitne. Kalifornijska štitasta vaš Ciklus razvoja ove štetoĉine umnogome je sliĉan razvoju Ijubiĉaste štitne vaši. Ove vaši napadaju i tanke i debele ţile. Štitasta vaš šljive Ciklus razvoja štitaste vaši šljive sliĉan je razvoju Ijubiĉaste štitaste vaši. Na ţilama evropske loze filoksera stvara oštećenja u obliku zadebljanja i ĉvorića. Ljubiĉasta štitasta vaš daje dve generacije. koji je kod ţenki ovalnog. Polaganje jaja poĉinje u aprilu i traje do sredine maja. Larva štitaste vaši brzo poĉinje da obrazuje štit na svom telu. Stepen zaraţenosti vidi se po crvenoljubiĉastim flekama na kori drveta i plodovima. gde se mogu lako zapaziti voštane beliĉaste skrame.5% trihlormetafosa-3. Mere borbe. Osnovna mera borbe je sprovoĊenje normalne agrotehnike. kako po sredstvima tako i po naĉinu njihove primene. Širi se sadnim materijalom. zato se ne dozvoljava uzimanje kalemgranĉica sa zaraţenih stabala. pa i korenov vrat i u stanju su da osuše ĉokot već za 3—4 godine. Stabla napadnuta Ijubiĉastom štitastom vaši zaostaju u razvoju. Sa korena jednog ĉokota na koren drugog ĉokota prelaze kroz zemlju. zatim se suše pojedine grane a onda i celo drvo. a retko breskve. Leti su muţjaci na lišću. Odrasla stabla zaraţena štitastom vaši prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva. Filoksera vinove loze Ovo je opasna štetoĉina vinove loze.

ono poĉinje da rodi periodiĉno. a posledica toga je mali prirast lastara. Ne mogu da ţive samo u pesku. Naroĉito veliku štetu nanosi mladim biljkama. šljivi. i dr. koriste se razna hemijska sredstva. javlja se nekoliko generacija. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol. Jaĉe povreĊeni pupoljak se suši. U jesen kad lišće opadne treba ga skupiti i spaliti. ukljuĉujući tu i šumske i dekorativne vrste. lišće pre vremena postaje mrko i opada. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do proleća ne napuštaju leglo. voćke treba oprskati sevinom. dok se iz slabije povreĊenog pupoljka razvija unakaţeno lišće. mrka voćna i crvena voćna gnnja. Lisna vaš Lisna vaš se javlja na mnogim voćnim vrstama i na ţbunovima nara i ribizle. u pukotinama i rupama drveća. Mere borbe. Grinje Na voćnim stablima. Mere borbe. ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vašima. Gusenica je tamnosiva. lišće treba skupiti i spaliti. Uoĉi cvetanja bagrema treba oĉistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i uništavanje gusenica. Jaja polaţu na tankim granĉicama u gomilice od 40—60. pak. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voće u većera broju. kao što su: kreozan. Mere borbe. što se poklapa sa poĉetkom cvetanja bagrema. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matiĉnih grana i stabla. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voćke. duţine 16—18 mm. Lisna osa Ĉesto nanosi štetu višnji. treba prekopati zemljište oko voćki. Pošto opadne. Protivu lisne filoksere koja napada lišće ameriĉke loze. koji polaţu jaja na gornjoj strani lista. kad lišće opadne. parazitira iskljuĉivo na lišću ameriĉke loze i njenih hibrida i moţe da nanese priliĉne štete matiĉnacima ameriĉke loze po loznim rasadnicima. Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz. a u toku zime kreozan. parationom i lindanom neposredno pre nego što se razviju larve. Hemijskim merama borbe treba se posluţiti samo u sluĉaju da vaši priĉinjavaju znatna oštećenja. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi štetu u maju. Jabuĉni moljac To je noĉni leptir sneţnobele boje. malationa i dr.rastresitije. u koje se ĉesto i zavlaĉi. Zenke polaţu jaja ispod ëpiderma zelene cvetne loze. a zatim se hrani lišćem opredajući oko njega pauĉinastu mreţu. Odrastao insekt pojavljuje se u proleće u vreme cvetanja voćaka. Mere borbe. Lisni smotavac Gusenica rano u proleće napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lišća. sive boje. pa se na peskovitim zemljištima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere. ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Izlegle larve prodiru u plodove ĉim iziĊu iz jajeta. U jesen. Prezimljava u stadijumu gusenice na granĉicama voćke. U jesen treba izriljati zemljište oko voćaka i meĊu redovima.5—2%. a druga u julu. Stetno dejstvo smotavca se završava prelaskom gusenice u stadijum lutke. Ako se ova štetoĉina pojavi u velikom broju. Rano u proleće gusenica se smešta na nabubrele pupoljke. a zemljište oko voćaka i meĊu redovima se VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 68 / 80 . Osim toga. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom lišću. Mere borbe. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom. pri osnovi ĉašiĉnih listića. naroĉito jabuke i višnje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauĉinasta. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drveća i na mestu raĉvanja grana. a preko leta preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voćaka. Ĉesto prezimljuje i na drveću drugih vrsta. PovreĊeno lišće gubi normalnu boju i prevremeno opada. treba prskati stabla rastvorom parationa. u koncentraciji 1. U plodovima ostaju 14— 22 dana. Lisna filoksera. U ovim gnezdima gusenice se uĉaure i leptiri izlaze sredinom juna. skupi se i spali. Larve kruškine lisne buve sišu sokove iz pupoljaka i listova i luĉe lepljivu teĉnost zvanu „medna rosa". Posle mesec dana iz lutke izleću leptiri. a zatim odmile u zemlju i na dubini 10—15 cm obrazuju ĉaure u kojima provode sve do sledećeg proleća. Stetoĉina se razvija veoma brzo. U leto kad larve nagrnu. Kreozan i ţuto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1. jer generacije smenjuju jedna drugu. Pauĉinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle ţenke ispod opalog lišća.5%. Kruškina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruške. Mere borbe. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike štete kao gusenice prve generacije. Telo gusenice se uvek nalazi u ĉauri sliĉnoj cigari. kao što je veĉ reĉeno. jer isisava sokove iz lišća. Mere borbe. Pošto sisa biljne sokove. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne podloge ameriĉke loze i njenih hibrida. Grinje napadaju lišće i hrane se njegovira sokovima. a u toku zime sa DNOCpreparatima. trešnji i kruški. sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije. U jesen ili rano u proleće. ţuto ulje.

Treće izletanje leptira poĉinje oko 90 dana od završetka cvetanja. kruške. kada se već mogu naći gusenice u ranim plodovima. julu i avgustu. što znatno spreĉava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove štetoĉine. dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ĉak nagrizaju i sam plod. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Smokvin moljac daje tri generacije. Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova. U toku zime prskaju se voćke kreozanom. Hrani se sisanjem sokova listova. Jabuĉni smotavac Jabuĉni smotavac se smatra velikom štetoĉinom jabuke. i to pre i odtnah posle cvetanja. u raĉvama grana i u zemljištu pod ţbunora. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu. malationa i diazinona. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima ţbuna. treba oĉistiti sve pukotine i naprsle delove na ţbunu smokve pomoću ţice sa zašiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. diazinona ili parationa. Leptiri ne preleću sa stabla na stablo VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 69 / 80 . Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo ĉesto se završava krajem maja. Usled toga u voćnjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno naći i leptiri koji se pare i polaţu jaja i gusenice u plodovima razliĉite starosti. izleće preteţno u veĉernjim ili u ranim jutarnjim ĉasovima. a u vreme vegetacije preparatima parationa. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije кoristi lindan. koja ima prozraĉna krila. dunje i kajsije.izrilja. zbog ĉega lišće postaje prozraĉno i umanjuje svoiu funkciju. a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Od agrotehniĉkih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljišta. U proleće odmah po odgrtanju ţbunja. Jabuĉna stenica Stenica provodi ţivot na naliĉju listova jabuke. Mere borbe. i traje po prilici do kraja jula. preteţno u gornjem delu krune. Jedna ţenka poloţi 15 do 50 jaja. Za uništavanje štetoĉine koriste se i specijalni mamci u vidu vroćica napravljenih od gaze. Njeno prisustvo zapaţa se po crnom izmetu na listovima. Mere borbe. Rano u proleće debla i matiĉne grane se oĉiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. Surlaš se suzbija prskanjem preparatima lindana. Veća oštećenja listova od gusenica nastupaju kasnije — u junu. Mere borbe. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. U poĉetku vegetacionog perioda leptiri polaţu jaja na lišće. U uslovima Uzbekistana ovaj smotavac ima tri. a nekada se produţava do septembra. a isto tako moţe se videti i sama stenica. Suzbija se insekticidima sa sistemaĉnim dejstvom. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poĉetkom maja. a kasnije i na sve lišće i na plodove. Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog moljca hrane se mekim delom poleĊine lista. Sledeće izletanje leptira poĉinje 46 dana posle završetka cvetanja jabuke. Jagodin surlaš Surlaš napada lišće jagode.

Sljivin savijaĉ daje dve generacije u toku vegetacije. kad opadne lišće i rano u proleće. na samom stablu. a drugi jula ili avgusta. u gornjem sloju zemljišta. Krajem maja ĉišćenje debla ponoviti i pukotine. koja ĉesto prouzrokuje veliku štetu. gusenica prelazi na drugi. U poĉetku sezone. Plodovi koji su oštećeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraĊivati i upotrebljavati u domće svrhe. a u hladnom oko 16 dana. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuĉine) pod koje će se gusenice uvući da bi se uĉaurile. U isto vreme grane. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima. višnje. Po izlasku iz jajeta. onda se pod pojasom moţe naći mnoštvo takvih lutki. Osim toga. Kad završi razvoj. Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voćaka i deblje grane. jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. Stabla treba prskati. Oštećeni nedozreli plodovi ne mogu se nizašta upotrebiti. najbliţi plod. pošto su se nalazile u plodovima smeštenim na ĉuvanje. Pojaseve treba obnavljati. u broju generacija i u mestima zimovanja. gde se u prvo vreme hrane pupoljcima. gde završavaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. pre poĉetka vegetacije. Mere borbe. dţanerike. Rano u proleće. ali samo na odstojanja do 100 m. koju moţemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. Šljivin savijaĉ Gusenica šljivinog savijaĉa hrani se plodovima šljive. ali ne kasnije od marta. odrasle štetoĉine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo. zemljište treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi.ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda. U proleće. Posle završenog razvoja izlaze is koštice. Štetoĉina podnosi i vrlo niske zimske hladnoće. trešnje i kajsije. a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije. Zato kad pojede unutrašnojst jednog ploda. onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku. No mogu preletati i u susedne voćnjake. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona. Od poĉetka zaĉaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 10—12 dana. Ako je zemljište kod korenovog vrata suvo i ugaţeno i ima pukotina. Ĉim se izlegu gusenice se ubušuju u mlade plodove. Pepeljasti groţĊani moljac Ova štetoĉina napada ĉokot vinove loze. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan. gde se hrane mesom ploda. a zatim u leptire. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljišta na dubini 2—4 cm. Razlika je samo u izboru vrste voćaka. a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oĉistiti i spaliti. Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalaţi. gusenice se zavlaĉe u unutrašnjost krune. U toku zime treba nekoliko puta zemljište dobro nakvasiti. U proleće gusenice se pretvaraju u lutke. silaze na zemlju i u površinskom sloju prezimuju. o ĉemu smo već govorili. diazinon ili sevin. dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. Štetoĉina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voćke. Mere borbe. Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u ĉauri. Ţivot šljivinog savijaĉa sliĉan je ţivotu jabuĉnog savijaĉa. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. U martu zemljište ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju. zemljište ispod krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. poglavito protiv druge generacije štetoĉina sredstvima na bazi lindana. stabla i korenov vrat drveta. Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti naĉin kao da su opali. sevina i parationa. Larve nagrizaju košticu i uništavaju jezgro. Višnjin rilaš Ova štetoĉina napada plodove višnje i trešnje. ĉim poĉne vegetacija. Stetoĉina prezimljuje u ĉauri na skrivenim mestima. Najmnogobrojnija je druga generacija. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti. u blizini stabla voćke. Vreme prskanja se odreĊuje prema pojavi leptira. diazinona i sevina. a zatim prodiru u semenu kućicu i hrane se voćnim semenom. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih polaţe jaja. Izvestan broj gusenica pravi ĉaure na mestu gde se ĉuvaju plodovi. a kasnije VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 70 / 80 . na korenovom vratu. Mere borbe. kada su plodovi još nerazvijeni. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna. Jaja polaţu na košticu ploda. gusenica pravi u poslednjem plodu širok hodnik kroz koji izlazi traţeći mesto gde će se pretvoriti u lutku. Na taj jiaĉin ona moţe u toku svog razvoja da uništi do tri ploda. To su najĉešće pukotine i rupe na granama drveta. naprsnuća i druge neravnine zamazati plastiĉnom masom. U jesen. Ovo se obavlja u zoru. zatim cvetovima i naposletku plodovima. U proleće s poĉetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve.

postaje debelo i talasasto. stabla šljeve sa 0. sporama koje prouzrokuju bolest. U proleće posle odgrtanja ĉokota. kada se bordoska ĉorba upotrebljava u koncentraciji 1%. U njih spada oprašivanje ili prskanje voćaka preparatima na bazi sumpora. Obolele delove grana odsecati i spaljivati. ili rastvora sumporne kiseline.75% i stabla breskve sa 0. Na ovu bolest naroĉito je osetljiva kajsija. Razvoju groţĊanog moljca pogoduju gusti izdanci na ĉokotu. a isto tako i povećana vlaţnost. Treba gajiti lozu na podupiraĉima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike. Izbegavanje suvišnog unošenja u zemljište organskih Ċubriva i mineralno-azotnih Ċubriva i otklanjanje suvišne vlage u zemljištu. Posle završetka prvog poĉinje drugo izletanje leptira. u pukotinama i rupama podupiraĉa.5 % bordoske ĉorbe. Mere borbe. U toku vegetacije daje 3 generacije. Najbrojnija je poslednja generacija. odnosno zbog jake ugaţenosti zemIjišta. velike vlaţnosti zemljišta. Osobine bolesti: na površini lista se prvo pojave slabo izraţene pepeljaste skrame. Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kiša. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa.bobicama groţĊa. vinova loza i jagodaste kulture. oštećenja korenovog sistema. U toku zime voćke treba prskati kreozanom. a uspešno se koristi i sevin i diazinon. Tako dolazi do rupiĉavosti listova. a oštećene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule. Mere borbe. Hloroza se suzbija unošenjem u zemljište modre galice. Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voćaka pre cvetanja sumporno-kreĉnim rastvorom. ĉorbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalaţi). Kovrdţavost lista breskve Kovrdţavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. Lozu zalivati samo po potrebi. od ĉega se ovi suše. a zatim treće. Bolest se razvija iz ţarišta koja se nalaze u starim delovima kore drveta. a u toku vegetacije kosanom (300—400 g na 100 lit. Kada se zemljište prosuši. a zemljište ispod ĉokota prekopati uz okretanje plastica. Mere borbe. Ona se moţe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i cveću. Zaraza se širi po kruni drveta kapljicama kiše. Oštećeni pupoljci ne daju groţĊe. u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom ĉorbom — ili 5% kreĉno-sumpornom ĉorbom. Mere borbe. pri ĉemu izĉezava karakteristiĉna intenzivno zelena boja. tada se bolest proširuje i na druge vrste voćaka. koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 71 / 80 . delimiĉno i na zemlji ispod opalog iišća. Kasnije takvo lišće dobija crvenkastu boju. pupoljke. podlubljenu koru treba skinuti. koja nanosi veliku štetu zrelom groţĊu. a odozdo se pokriva belom skramom. Izaziva je višak organske mase u zemljištu i nedostatak mikroelemenata. suvišnim koliĉinama mineralnih Ċubriva. onda ceo list odumire i opada. U poĉetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege. GroţĊani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore. Ova bolest se odlikuje time što lišće povećava svoju normalnu veliĉinu. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izraštajima. lišće i plodove. a rano u proleće stabla breskve tretirati ortocidom. treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom ĉorbom. sunĉevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. delimiĉno dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova. Prskanje se moţe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka. ali ako u proleće ima velikih padavina. ali bez plavljenja ĉokota. jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke. Postepeno sušenje voćaka Sušenje stabla dolazi iz više uzroka. VAŢNIJE BOLESTI VOĆAKA I VINOVE LOZE Pegavost (rupiĉavost lišća) Ovo oboijenje koštiĉavih voćaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. Ovo poslednje moţe nastati zbog nedostatka aeracije. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. Pepelnica Pepelnica najĉešće napada jabuku i breskvu. Prvo izletanje leptira poĉinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 25—30 dana. Hloroza se poznaje po promeni boje lišća i mladih izdanaka. tj. Postoje i specijalni preparati kojiшa se mikroelementi unose prskanjem lišća. Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voćaka. duboke sadnje i truljenja korenovog sistema. a kasnije se obolelo lišće deformiše. povredama kore na stablu i korenovom vratu. sakupiti i na mestu spaliti. treba ga kultivisati. Kada zaraza dopre do peteljke. Mere borbe. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. Naroĉito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima. no najĉešće zbog slabe podloge.

Treba naglasiti da sve vrste i sorte. pa na njihov raĉun moţe egzistirati nekoliko meseci. odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humĉicu u obliku krtiĉnjaka iznad površine zemlje. Kod nekih vrsta i sorta voćaka. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraĉima. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima ĉokota. Kod postepenog izumiranja sušenje moţe trajati i nekoliko godina. velika gustina lastara na ĉokotu. kada krune drveća još nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla. U martu prilikom prekopavanja zemljišta ispod krune voćaka zemljište kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa. Oštećenje kore mrazom ili sunĉevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili delimiĉnog odumiranja stabla i njegovih delova. koje obzebeĊuju uspešno razviće u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. PosaĊene sadnice u toku celog ţivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delovima. pogotovu ako stablo ima veću rezervu hranljivih materija. korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. U najtoplijem periodu. U našim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaĊivanje temperature vazduha do ispod 8°C i to ĉesto bez sneţnog pokrivaĉa. U toku 2—3 dana. Pod takvim uslovima i moţe se desiti da će se najpre smrzavati kora na korenovom vratu. Za suzbijanje oidiuma sve više se upotrebljava kvašljivi sumpor Pegava antraknoza VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 72 / 80 . U pojedinim sluĉajevima. Kreĉ se pretvara u prah drţanjem na vazduhu u tankom sloju. Tako. što se ĉesto dešava u Uzbekistanu. Mere borbe. kora na stablu se smrzava ĉak i iznad korenovog vrata. Protiv sunĉanog zagrevanja stabla voćaka treba prskati krećnim mlekom dva puta: prvi put rano u proleće (februar) a drugi put u jesen (novembar). U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez kreĉa. dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljišta i donjeg sloja vazduha za 2—3°C niţe od temperature vazduha na 50—70 cm iznad zemlje. Ĉokote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom. temperature vazduha koja ne prelaze 38°C. korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljišta. kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana. a zemljište se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. kreĉ prelazi u prah (vazdušno gašenje kreĉa). a u novembru pred naglo zahlaĊenje. na primer. pod uticajem vazduha i rose. Sumporni cvet i kreĉ u prahu mešaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo kreĉa. jer svaka voćka poseduje svoj individualni razvitak. kada se kreĉ brzo spere od kiše. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko oko. Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je široko poznato gljiviĉno oboIjenje ĉokota vinove loze. što na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama. a posle zalivanja uništavati korov i kultivirati zemljište. odnosno produktivnosti ĉokota i u narednim godinama. Zaprašivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zaprašivaĉima. ne osunĉava se direktno zracima sunca. pa ni sva voćna stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene. ruĉnim ili motornim. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama. a ĉetvrto zaprašivanje izvodi se samo u tom sluĉaju ako je krajem maja ili juna pala kiša ili ako su ĉokoti od jako bujnih sorta pa se meĊusobno zasenjuju. Ovo zaprašivanje obavlja se deset dana posle trećeg zaprašivanja.Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature. Razviće gljive potpomaţu: suvišna vlaga od padavina i jaĉeg zalivanja ĉokota. Kod potpunog odumiranja drvo se suši momentalno u toku nekoliko dana. ali s dubokim natapanjem zemljišta. treći put u jeku cvetanja ili po završetku istog. koja se nalazi u gornjem sloju zemljišta. Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voćaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matiĉnih ţila. ne zbacujući poţutelo lišće. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. Napada sve nadzemne vegetativne organe ĉokota — mlade lastare. dok druga nemaju takve sposobnosti. Odumiranje kore i sušenje voćaka ne teĉe jednovremeno. Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. To dovodi do smanjenja rodnosti. a višak izdanaka uklanjati sa ĉokota još pre cvetanja. Mere borbe. tada se gornji sloj zemlišta oko korenovog vrata moţe zagrejati dö 65° i više. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raĉun polumrtve kore. bobice i lišće. ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40°. kreĉenje treba ponoviti. Zalivati lozu samo po potrebi. peteljke grozda. slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunĉevim zracima. Vaţi kao pravilo da se ĉokoti zaprašuju mešavinom mlevenog sumpora i kreĉa u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 6—8 listova. drugi put u oĉi cvetanja. što predstavlja kritiĉnu temperaturu za ţivot biljaka i biIjnih ćelija. oslabljeni porast izdanaka. Prilikom saĊenja treba se strogo pridrţavati odreĊenih pravila. uzimajući u obzir provetravanje i osunĉavanje. Posle toga ovaj kreĉ treba prosejati i potom mešati sa sumporom.

Mere borbe. onako kako je postupljeno kod pepelnice. okruglasti oblik. jer se vrlo ĉesto primenjuje u borbi sa štetnim insektima. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti naliĉje listova. Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za prolećno prskanje protiv štitastih vaši. sa pukotinama kroz koje se vide semenke. koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na voćkama i vinovoj lozi. Za ĉoveka i domaće ţivotinje umereno otrovan. Najveću primenu našao je u prskanju stabla protiv jabuĉnog smotavca. Upotrebljava se u obliku 35% praška i 30% koncentrata teĉnosti. Koristi se za spravljanje bordoske ĉorbe. Nije otrovan za ĉoveka i domaće ţivotinje. Njegova upotreba u tretiranju voćaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poĉetka berbe plodova. a u disperznom stanju moţe se upaliti ĉak i od iskre. u glavnom. a po konzistenciji podseća na mileram. Pri korišćenju već razblaţene emulzije potrebno ju je ĉešće mućkati. Prouzrokovaĉ ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima. Za ĉoveka i domaće ţivotinje srednje otrovan. ponavljajući prskanjé dva-tri puta izmeĊu 8—10 dana. ali je relativno kratkotrajno. u proleće. na obolelim mestima. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje. HEMIJSKI PREPARATI ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOĈINA Preparat N° —30 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) To je fabriĉki koncentrat naftine emulzije. Napada lišće i mlade izdanke. koji se lako rastvara u vodi. vlaţnim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika. U dodiru s vlaţnim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi prašak. stvarajući na izdancima duboke rane. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se. a isto tako i za leĉenje biljaka od hloroze. s gornje strane nešto otvorene boje. Umnoţavanje gijive je slabije. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 73 / 80 . zatim prskaju stabla. koji nema otrovnih svojstva za ĉoveka i ţivotinje i nezamenjiv je kao preparat za uništavanje mnogih štetoĉina i bolesti poljoprivrednih kultura. Ĉesto se ove pege spajaju. koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje ĉokota vinove loze protiv antraknoze. Sumpor u prahu Široko poznati preparat. Obolele bobice su nepravilnog oblika. a sa donje tamno-mrke boje. Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Preparat širokog spektra. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehniĉke mere. koje se vremenom povećavaju. Antraknoza napada ĉokote. Sivkaste je boje. Na bobicama pege se javljaju nešto kasnije. Sumpor moţe biti i zapaljiv. Sem toga. javljaju se kod gljiva organi za razmnoţavanje. Ovim preparatom spremaju se prašnjave smeše za zaprašivanje biljaka protiv bolesti i štetoĉina. a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili ĉokot. Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Poznat preparat. s pojavom oboljenja ĉokote treba prskati sa 1% bordoskeĉorbe. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo. zvani gljivine konidije. uništavajući uz put i ostale štetoĉine. koji se nalaze po niskim. Cerkospora Cerkospora je infektivno gljiviĉno oboljenje ĉokota vinove loze. Mere borbe. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka. koje se šire pomoću kapljice kiše i tu stvaraju nova ţarišta. Prskanje protiv plamenjaĉe spreĉava i pojavu bolesti. a isto tako i kreĉno-sumporne ĉorbe za prskanje voćaka i vinove loze protiv nekih bolesti. Napada sve nadzemne delove ĉokota. Zelena galica To je prljavo-sivi prašak. razume se. Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osušiti i potom ga samleti i prosejati kroz ĉisto sito. dobijajući izduţeni.Ovo je gljiviĉno infektivno oboljenje ĉokota vinograda. Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehniĉke paste sive boje ili praška. ne ostavljajući nepoprskane delove. posle prve polovine leta. Za ĉoveka i domaće ţivotinje otrovan je ako dospe u unutrašnjost organizma. a ĉesto i do prevremenog odumiranja lišća. U emulgirovanom stanju sadrţi 80% nafünog ulja. razblaţene vodom u odreĊenim odnosima. Plavi kamen Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. Oba oblika primenjuju se razblaţeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka. naroĉito u drugoj polovini leta.

Proizvodi se umesto tiofosa. Ovom mešavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana. Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domaći naĉin ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana. 10 litara vode i 3 kg sapuna. Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okućnica Trihlormetafos-3 moţe biti iskorišćen samo u izuzetnim sluĉajevima. ulja.06%. a teĉnost koja se priprema od praškova naziva se suspenzijom. što će odgovarati koncentraciji teĉnosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0. Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka. Rastvor je teĉnost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uveĉe. ukluĉujući i naliĉje listova. obavezno treba dodavati 30—40 g sapuna na 10 lit vode ili kreĉa 100 g na 10 lit. kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje. Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uĉauravanja jabuĉnog smotavca primenjuje se sledeći postupak.2%. vode 1 deo. SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAŢENIH SREDSTAVA ZA SUZBIJANJE BOLESTI I ŠTETOĈINA Hemijski preparati koji se primenjuju protiv štetoĉina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obiĉno su zasićeni visokim sadrţajem aktivne materije. vode. a isto tako i protiv gusenica koje se tu uĉauravaju. U njima se za vreme mirovanja ĉestice ulja ili praška taloţe ili plivaju po površini.5 delom suve gline. Teĉnost za prskanje spravlja se od 0. a u odnosu na aktivnu materiju 0. onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka.Anabazin — sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriĉki preparati visoke koncentracije. Ako su izgledi za kišu prskanje treba odloţiti. Osim toga. koji sadrţi 50% aktivne materije. naroĉito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voćke. ukljuĉujući tu i one sluĉajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke. Sapun se sitno iseĉe noţem i rastvori u maloj koliĉini vode. Zasićenost takvim materijama izraţava se u procentima. poput magle. a sadrţi u odreĊenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom. Krajem maja istom mešavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva. U periodu vegetacije stabla ili ĉokoti prskaju se sitnim mlazom teĉnosti. Zbog toga. Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 74 / 80 . i pri obavIjanju prskanja moraju se ĉešće mućkati. mlazom iz prskalice treba potpuno „okupati" sve delove voćke.3 dela. postoji mogućnost da se okućnica sa. koji su namešteni na deblima. Manje je otrovan za ĉoveka i domacé ţivotinje od tiofosa. ovi preparati moraju se razblaţiji vodom do odreĊene koncentracije. ako se priprema 20 litara koncentrata. Isto tako. Teĉnost koja se upotrebljava za prskanje. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliĉini 50 g na 10 litara vode. Tu spadaju kreĉno-sumporna teĉnost. Zatim. jer delići kreĉa lako se taloţe posle izveznog mirovanja. ako koncentrat nekog preparata sadrţi 30% aktivne materije. pri ĉemu nastojavati da budu dobro nakvašeni. a temperatura vazduha je najmanje 8°C. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniţava se koliĉina 3—4 puta u poreĊenju sa koliĉinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. pre upotrebe. onda se primenjuje odnos 2:1000. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu. jabuĉni smotavac. Ako se umesto sapuna iskorišćava glina. kao što je na primer. pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zaštitu biljaka i pri korišćenju specijalnih mašina. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri povećava efikasnost ranog prolećnog prskanja protiv štitaste vaši. Trihlormetafos —3 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta teĉnost s jako izraţenim neprijatnim mirisom. anabazin i sapun. uz stalno mešanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliĉinu vode.5 kg trihlormetafosa i iste koliĉine preparata №З0 i 10 litara vode. voćkama izoluje od kuće za stanovanje ţiĉanom ogradom. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1. treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voćaka radi mulĉovanja. Na primer. nikotin. Prskanje se obavlja prskalicama ĉiji mlazevi prodiru duboko u pukotine. onda se uzima 10 lit. Jako su otrovni za ĉoveka i domaće ţivotinje. Bordosku ĉorbu takoĊe treba s vremena na vreme mućkati. usled ĉega teĉnosti nisu homogene. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu. U sve teĉnosti za upotrebu koje sadrţe nikotin ili anabazin. tj. ako na njima postoje pukotine. Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo. sapuna u komadu 0. Radi uprošćavanja postupka uzima se odnos koliĉine preparata i koliĉine vode kojom se preparat razblaţuje.

Za prva tretiranja vinove loze. kreĉ-super. Ova smeša kuva se na vatri 60—70 minuta. i na kraju tako pripremljenoj teĉnosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kreĉ. Spravljanje 1% bordoske čorbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Pre nego što bude ulivena sva koliĉina kreĉnog mleka. Gotova teĉnost mora biti višnjeve boje i providna. Gotovu ĉorbu treba odmah koristiti za prskanje. Kreĉnosumporna ĉorba Prvo treba pripremiti ekstrakt. Napomena. kao i za suzbijanje drugih gljiviĉnih parazita. lisnom bubom kruške i larvom štitastih vaši. kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. Kristali plave boje. Ako listić ostane beo. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagašeni kreĉ koji se dobio od 0. plamenjaĉe krompira i paradajza. Naposletku. pa ĉak i 1:3. pa se bez ograniĉenja moţe koristiti do pred samu berbu. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi 1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka. Koncentrat se razblaţi vodom da bi se dobila teĉnost za upotrebu. onda se u emulziji za prskanje koliĉina razblaţujućih koncentrata smanjuje za 3—4 puta. neće doći do pojave fitotoksiĉnosti na tretiranim biljkama.kreĉ-25 i sl. B. koristeći se pri tome tablicom broj 1. preporuĉuje se upotreba Cineba S-65. do prvobitnog nivoa u kazanu. Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim vrstama vaši. plavi kamen je neotrovan. Aktivna materija je CuSО4 x 5H20 sa 25% bakra. Primena. Pred upotrebu ekstrakt se razblaţi vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. Kompatibilnost. Zatim se bistri deo teĉnosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. onda se za dobijanje 4—5% teĉnosti za prskanje uzima 8—10 lit.5 kg negašenog kreĉa. treba uzeti listić fenolftaleinske hartije i zamoĉiti je u dobro promešanu ĉorbu. Areometrom odreĊujemo njenu gustinu i utvrĊujemo jaĉinu dobivenog rastvora. Mahorku. Rastvor plavog kamena uz dodatak gašenog kreĉa sluţi za spravljanje „bordoske ĉorbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaĉa plamenjaĉe vinove loze. vode sipa 20 lit. znak je da treba dolivati još kreĉnog mleka. Ukoliko se bordoska ĉorba pripremi na naĉin ka-ko je to u uputstvu navedeno. Na jedan deo kreĉa visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17 delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g kreĉa t 120 g sumpora u prahu.kreĉ-50. Еmulzija se priprema neposredno pred prskanje. B. a voda povećava na odreĊenu meru. odnosno 1—2% za zimska prskanja. Fitotoksičnost. Koristi se takoĊe i za dezinfekciju rana na voćkama posle grada. dok je lišće nešto neţnije. Plavi kamen Sastav. Kreĉno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. pa se u 80 lit. mešajući je neprekidno drvenom lopatom. Ako površinu ove teĉnosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moţe ĉuvati duţe vreme. vode. Pre upotrebe ovu teĉnost razreĊujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu. a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori ţitka pasta. koncentrata. Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2. Dobivena smeša drţi se na suncu 2—3 dana i meša 2—3 puta dnevno. Kreĉ se prvo gasi u vodi. Nije otrovan ni za pĉele. treba prestati sa dolivanjem kreĉnog mleka. Za korišćenje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%.5—1% za letnja prskanja. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 75 / 80 . U većini sluĉajeva bordoska ĉorba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se koriste u zaštiti bilja te je mešanje bezpredmetno.površini. a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku ĉorbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B. Upotrebljava se u koncentraciji 0.5 kg na 10 litara vode. Pred završetak kuvanja na 20 minuta isparenu teĉnost treba dopuniti vodom. Pošto je kuvanje definitivno završeno teĉnost se ostavi da se ohladi i da se staloţi. Potom se kreĉno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano meša. Dobijeni ekstrakt ĉuva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. Otrovnost. u ĉorbu se dolije još onoliko ĉiste vode koliko nedostaje za 100 litara ĉorbe. Ako ovaj listić porumeni. Ako je za spravljanje koncentrata bilo upotrebljeno ulje.). koncentrata i razblaţi sa 90—92 lit. U koncentraciji u kojoj se primenjuje. Zatim ovu smešu filtriramo kroz platno. Аko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos. iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prašinu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0.

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 76 / 80 .

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 77 / 80 .

5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluţimo sledećim apara-tima. što ga ĉini lakim i pogodnim za rad. a ne po celokupnom biljnomhabitusu. ovim naĉinom zaprašivanja ili prskanja troše se velike koliĉine hemijskih materija. vazdušnog zvona (unutar same prskalice). gde nije potrebno uĉešće ve-likih prskalica i mašina. pumpe. ili oprašivanje prahom poraoću kesice od gaze. Naposletku. Za prskanje „Automaks" marke ORP. povrtarske. Zaprašivaĉ MRZ-8 Duţina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm. Ruĉni zaprašivaĉ MRZ-8 namenjen je zaštiti poljoprivrednih kul-tura primenom praškovitih hemijskih sredstava. ruĉice za pumpanje koja se pokreće periodićno levom rukom. Jer štetoĉine bolesti biće uništene samo lokalno. Sastoji se od plas-tiĉnog rezervoara za rastvor zaštitnog sredstva. a sastoii se od rezervoara. Pomoću prskalice „Goran—S" mogu se uspešno štititi sve voćarske. koji se široko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. moţe doći još i do mestimiĉnog oštećenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze prašivima ili teĉ-nostima kojima. „Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova. Ovakim naĉinom nemoguće je postići ravnomerno i poĊednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje se gaje na manjim površinama. Osim toga. Norma za osmoĉasovno radno vreme ovog zaprašivaĉa iznosi 2. obruĉa od ĉeliĉnog lima i rasprskivaĉa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreĉava VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 78 / 80 .5 do 6 ha. inaĉe. visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3. Ovi aparati su ruĉne izrade. Ovde ćemo govoriti samo o aparatima za okućnice i manje zasade koji se izraĊuju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji. Za prašenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. širina 410 mm. Univerzalna prskalica „Goran—S" Ima teţinu 0. cvećarske pa i ratarske kulture. kao ranac. Ova prskaiica prilagoĊena je za leĊa. zatim kajiša za oka-ĉivanje oko ramena i ruĉnog šprica za prskanje. Namenjena je prven-stveno zaštiti mladih šumskih sadnica. ili dašĉice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom. poĉev od malih aparata za okućnice pa do velikih aparata za plantaţe od nekoliko stotina hektara. Od zaprašivaĉa najviše se sluţimo mehom „Tip-top" i voćarskim oprašivaĉera Gorkovske izrade. sprovodne cevi i kajiša izraĊeni su od aluminijumove legure. Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih moguć-nosti ovaj zaprašivaĉ se moţe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima. vršimo zaštitu od bolesti i štetoĉina. Osnovni delovi sem zupĉanika. ali ih sve više proizvodi industrija. diairagmovog tipa. vinogradarske.APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA Prskanje voćaka ili vinove loze pomoću metle. Vinogradska leĊna prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda. najĉešće insekticida za uništavanje štetoĉina.

radni pritisak . Za vreme ĉuvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo trošiti usled sunĉevih zraka. što je praktiĉno i potpuno za prskanje voćaka.0 kg Automatska voćarska leđna prskalica M-3 Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu.zapreminu punjenja . Posledice trovanja ĉoveka otrovima mogu biti skrivene. Najbolj'i su dihtunzi od masne koţe.zaĉepljavanje. plastike. koţe. zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju. što ĉini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. jer se ne pojavljuju odmah. Sastoji se od sledećih delova: 1) Rezervoara izraĊenog od mesinganog lima i sa ugraĊenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaĉa s gumenim crevom. pranjem i podmazivanjem. Za prskanje vinove loze demontira se dugaĉka cev i zamenjuje se mlaznica. naroĉito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu. izbacivanje plamena i razbacivanje granula Sl. kroz dugogodišnje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan mlaz. Kombinovanjem odgovarajućih rasprskivaĉa. 2) Ruĉna prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Nošeni traktorski prikljuĉak tip MT-300 5) Nošena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korišćenja aparata Bez obzira na konstrukciju. Kod pumpe veoma vaţnu ulogu igraju šmrkovi. svaki aparat moţe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu ispravni. koj'i se mogu lako podešavati i zamenjivati. Što se tiĉe samog rasprskivaĉa. Njihova otrovnost moţe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama. Hemijska sredstva ĉuvati u specijalnim sanduĉićima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 79 / 80 .zapreminu prskalice . kada se za vreme zime moţe i smrznuti./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg Osim navedenih postoji još ĉitav niz drugih sprava i aparata za prskanje i oprašivanje voćaka i vinove loze koje ćemo ovde navesti samo radi informisanja: 1) LeĊni oprašivaĉ AS-1 YU — sluţi za oprašivanje. a posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati ĉistom mlakom ili hladnom vodom i potom osušiti na suncu. Sito se moţe lako vaditi radi ĉišćenja i pranja. Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drţati sledećih pravila: 1. što se postiţe njihovim rasklapanjem. Zato aparate u svakom sluĉaju treba ĉuvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama. Karakteristike prskalice: radni pritisak 3—4 atm. Za prskanje voćaka rasprskivaĉ je snabdeven dugaĉkom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom. koje spreĉava svako zaĉepljavanje mlaznice.teţinu sa rasprskivaĉem 6 atm. pregledom. Da se aparat ne bi zagušivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto rešeto. ova prskalica podesna je za prskanje voća-ka. Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 ima sledeće odlike: . a unutrašnji./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm širina 320 mm debljina 180 mm teţina prskalice 7. Ovo ulje ĉuva metal od korozije i spreĉava zagušivanje rasprskivaĉa od produkata raspadnutog metala. a zatim sve delove namazati tankim slojem mašinskog ulja.teţinu bez rasprskivaĉa . Gubljenje teĉnosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga. pošto su dugotrajni. Voćarska leĊna prskalica M-3. vinove loze i njivskih kultura. metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode. na kome se nalaze slavina i fino sito. 40. koji moţe biti od raznog materijala — gume. već i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zaprašivani ovim sredstvima. zaprašivanje. zamenom dotrajalih delova. MERE OBEZBEĐENJA PRI KORIŠCENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA Većina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju štetoĉina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za ĉoveka i domaće ţivotinje. za pĉele i za svilene bube.

Sav ovaj inventar treba ĉuvati pod katancem. odnosno rok trajanja. odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu. menzuru. 6. radne cipele ili gumene ĉizme. 2.upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama. Za pripremanje smeše potrebno je imati kofu. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili prašenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala. koje rastu u meĊuredovima voćaka za vreme tretiranja voćaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom. Po završetku rada odelo i druga zaštitna sredstva treba odmah skinuti. vagu. i treba za-štititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udiše para u organe za disanje. Sva ova zaštitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim sliĉnim sredstvom. 5. a za vreme prskanja voćnjaka-košnice se zatvaraju i pokrivaju šperploĉom ili kartonom. Ovu odeću treba ĉuvati odvojeno. Po obavIjenom prskanju mesta gde pĉele padaju prilikom dolaska sa paše (klupe na kojima su postavljene košnice) pojila za pĉele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbrišu suvom i ĉistom krpom. a moţe se imati i kotao od debelog lima. raštitnenaoĉare. KRAJ VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 80 / 80 . gaze za zaštitu lica ili masku. ruke i lice dobro oprati vodom. 3. ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje. tuširati celo telo toplom vodom. gumene rukavice. Dok se radi sa otrovima ne sme se pušiti niti piti. onda tretiranje voćaka obavljati rano izjutra. Sluĉajno prosutu teĉnost treba zakopati u zemlju ili posuti kreĉom u prahu i ne dozvoliti da ova teĉnost dospe u vodu za piće. 4. nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogućnost. Ako se u voćnjaku ili njegovoj okolini nalaze pĉele. mreţu ili sito za Nltrovanje-ceĊenje teĉnosti. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis „Otrov". Povrće ili neke druge kulture.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->