G. D. Dilevskij, V. Z.

Pašĉenko

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI
Preveo s ruskog Ivan Dolĉenko 1974

SADRŽAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voćaka, jagodastog voća i vinove loze na okućnici 2. Rastojanje izmeĊu voćaka 3. Ugledna šema iskorišćavanja okućnice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voćaka, jagoda i vinove loze na okućnici I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI 7. Sorte voćaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte krušaka 10. Sorte dunja 11. Sorte šljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte trešanja 15. Sorte višanja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VOĆNJAK 18. Organi voćaka 19. Razmnoţavanje voćaka 20. Podloge voćaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voćaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-koštica PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saĊenja i saĊenje voćaka 27. Rezidba sadnica posle saĊenja 28. PresaĊivanje starijih voćaka NEGA VOĆAКA 29. Nega mladih voćaka
Odrţavanje meĊuredne površine Obrada zemljišta oko voćaka Đubrenje Zalivanje Formiranje krune Odrţavanje zemljišta u voćnjaku

35.

30.

Nega voćaka u rodu
-

-

Navodnjavanje voćaka u periodu plodonošenja Zimsko zalivanje Đubrenje voćaka Rezidba jabuka i krušaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba višanja Rezidba trešanja Rezidba šljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Skraćivanje visine krune

31.

Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
-

32.

Rekonstrukcija krune voćaka
-

33. 34.

Nega stabla Prekalemljivanje voćaka 35. Podupiranje voćaka (ĉatlovanje) 36. Zaštita voćaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreĉavanje neredovnog plodonosenja 39. Voćke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voćke 41. Podizanje voćnjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljišta 45. Đubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljištima i zemljištima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOĆE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI 57. Sorte groţĊa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groţĊa za dobra crna vina 60. Sorte groţĊa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvaţnije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. Ĉokot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI 67. Razmnoţavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba
ProreĊivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraćivanje lastara ProreĊivanje listova VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI

strana 2 / 80

-

Letnje skraćivanje lastara

72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.

Dopunsko oprašivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu Đubrenje Primena giberelina Berba groţĊa Formiranje ĉokota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreĊene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem ĉokota Prekalemljivanje vinove loze PodmlaĊivanje korena vinove loze Zaštita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
Pokrivanje ševarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje ĉokota u proleće Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME 86. Ĉuvanje voća 87. Ĉuvanje groţĊa VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste Ċubriva
90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska Ċubriva Mineralna Ċubriva Suzbijanje štetoĉina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehaniĉke mere Biološka metoda Hemijske mere borbe Naĉin ţivota najvaţnijih štetoĉina i borba protivu njih Vaţnije bolesti voćaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i štetoĉina Spremanje i primena razblaţenih sredstava za suzbijanje bolesti i štetoĉina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeĊenja pri korišćenju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
PrevoĊenjem ove knjige nismo ţeleli da naše ĉitaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umešnošću gaje voćke i vinova loza na okućnici, već smo to uĉinili i radi praktiĉnih koristi koje se mogu izvući iz iskustava uzbekistanskih proizvoĊaĉa. Knjiga je prvenstveno namenjena našim voćarima i vinogradarima-amaterima, što ne znaĉi da od nje neće imati koristi i profesionalni proizvoĊaĉi, tim pre što je knjiga u velikoj meri prilagoĊena i našim uslovima, tako da je dobila karakter priruĉnika za praktiĉan rad i pod našim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uĉinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voćaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u našoj zemlji. Izvršene su izmene, ukoliko je to bilo nuţno, i u odeljku o zaštiti voćaka i vinove loze od raznih bolesti i štetoĉina, s obzirom na to što pojedine bolesti i štetoĉine ne ugroţavaju u istoj meri voćnjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zaštitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da ništa nije izgubio već je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za naše ĉitaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, — na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraĊivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krstić

UVOD RASPORED VOĆAKA, JAGODASTOG VOĆA I VINOVE LOZE NA OKUĆNICI
Pod okućnicom podrazumevamo površinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa voćkama, vinovom lozom, povrćem i cvećem. Kuća se obiĉno podiţe u sredini ili na jednom kraju okućnice. Pred kućom je cvetnjak s raznobojnim
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 3 / 80

cvećem, zatim voćke niskog rasta, dţbunasto parkovsko drveće i ukrasno šiblje. Lepa ograda i ulaz u okućnicu, asfaltiran, poploĉan ili pošljunĉen i uvaljan putić pred kućom i ornamenti na kući — još više ulepšavaju izgled okućnice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na ţalost, tu i tamo još uvek mogu naći, ne samo da ne ulepšavaju okućnice i naselja, već nanose i štete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i štetoĉina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor prašine, koju vetar raznosi i zagaĊuje vazduh naselja. Zato ovakve ograde više nigde ne treba podizati, a tamo gde ih još ima valja ih zameniti ogradama od pletene ţice, letava, gvozdenih šipki, ili ţivom ogradom od glediĉja, duda, ligistruma i drugog drveća i šiblja.

RASTOJANJE IZMEĐU VOĆAKA
Voćni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voćaka mogu pruţati duţ cele okućnice. Prilikom podizanja voćnjaka veliku paţnju valja obratiti odreĊivanju rastojanja izmeĊu voćaka. Ako sadnice posadimo suviše gusto, kad se razviju, njihove grane će se preplitati i voćke će se meĊusobno gušiti, što će se negativno odraziti kako na duţinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voćke sade na okućnici, najpovoljnije odstojanje meĊu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruške i trešnje 6x5 m; breskve 4х3m; šljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saĊenja jabuke, kruške i kajsije, voćke ne zasenjavaju celu površinu koja je njima namenjena, zato se preporuĉuje da se izmeĊu redova gaje voćke slabije bujnosti i kraćeg veka, koje poĉinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno treće godine ovakve voćke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a već oko dvanaeste godine poĉinju da odumiru. Osim breskve, izmeĊu redova jabuka, krušaka i kajsija moţe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruška na dunji. Na ovaj naĉin se još gaje i šljiva, nar, smokva, višnja i druge slabo bujne vrste i sorte. MeĊu kulture se obiĉno sade u redovima.

UGLEDNE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA OKUĆNICE
Na okućnici se površina pod voćkama i sortni sastav utvrĊuju po sopstvenoj ţelji. Da bi ĉitaocima olakšali ureĊenje okućnice i razmeštaj vrsta voćaka u voćnjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih šema.

PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduţenog pravougaonika (duţine 60, širine 22 m, a površine 1.320 m2. Po ovoj šemi, na zemljište pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorište ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za voćnjak 660 m2. Razmer voćnjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Voćnjak treba podizati po šemi 6x6. IzmeĊu visokostablašica (osnovna sadnja) sade se voćke niskog rasta, slabije bujnosti i kraćeg veka kao meĊukultura (sadnja izmeĊu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala — visoko stablašica sade se: jabuke — 10, kruške — 2, kajsije — 2, trešnje — 2. Radi boljeg iskorišćavanja zemljišta mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voćaka: 3 šljive, 3 višnje i 6 bresaka. Umesto šljiva, višanja i bresaka mogu se posaditi, kao što je već reĉeno, jabuke na Mpodlogama i kruške na dunji. IzmeĊu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povrće. Na celoj parceli rasporeĊuje se 37 stabala. Prvo poĉinju donositi plod
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 4 / 80

i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. prilikom odabiranja vrsta i sorata. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodišnjih kultura. U meĊuredovima ovakvih voćnjaka prve godine moţe se gajiti i povrće. dok je kod voćaka ovo veoma teško. prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliĉitih voćnih vrsta i sorti. JAGODA I VINOVE LOZE Dugoveĉnost i rodnost voćaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja voćnjaka i vinograda treba obratiti veliku paţnju na izbor sorti. One već na stablu dobijaju odgovarajuću boju i ukus karakteristiĉne za sortu. breskve ili nar. Neke sorte mogu se ĉuvati do januara. a kad voćke još više porastu i razgranaju se pa poĉnu onemogućavati i gajanje povrća prelazi se na setvu trava. dok se na ostaloj površini moţe po volji gajiti povrće ili neki drugi usev. i šljive. navodi se šema gde su za voćnjak i vinograd površine odreĊene. u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata. Prve godine povrće se moţe proizvoditi i izmeĊu voćaka. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voćaka za podizanje voćnjaka na okućnici. Vinograd se moţe zasaditi stonim ili vinskim sortama.5 m izmeĊu redova. u sluĉaju pogrešnog izbora sorti lako ih je zameniti drugima. DRUGA VARIJANTA U ovom sluĉaju okućnica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. Ispred kuće obiĉno se sade višnje. mesto ovih u meĊuredovima se gaji povrće.breskve. IZBOR SORTI VOĆAKA. a red od reda 3 m. onda se one gaje u špaliru. od meĊurednih voćaka prvo uništiti breskve. pri ovakvoj sadnji stonih sorti. Mogu se ĉuvati 7—15 dana. kada one poĉnu da daju pun rod. odnosno. Sem opisanih varijanti. stane svega 47 ĉokota vinove loze. U sluĉaju da se za jagode i povrće odreĊuju posebne površine. (Pгimedba гedakcije NOLIT) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 5 / 80 . tada na voćnjak otpada pola okućnice. Ako se. I kod nas u Jugoslaviji. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablašica: tri jabuke. zatim višnje. docnije kad voćke porastu toliko da poĉnu zasenjavati jagode. Vinova loza se gaji u špaliru. Razume se. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. već u zavisnosti od zemljišnih. tako da tokom cele sezone imamo sveţih plodova. terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. jesenje i zimske. Za meĊurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreĊene za pojedine rejone. Umesto bresaka u meĊuredovima moţemo gajiti jagode jer. pak. a 2—2. jedna kruška. Duţ ograde sadi se malina ili ribizla. Na izdvojenoj parceli podignut je špalirni voćnjak. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. U ovom sluĉaju greška koja se uĉini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. jedna trešnja i jedno stablo kajsije. 1 Sasvim je гazumljivo da je sortiment voćaka i viпove loze u Uzbekistaпu u mnogome drukĉiji od onog u Jugoslaviji i zato smo пama nepoznate ili malo poznate soгte zameпili soгtama koje se gaje kod nas i samim tim smo kпjigu uĉinili korisnijom i za naše ĉitaoce. po prvoj varijanti. sade vinske sorte. U ovom sluĉaju na okućnici se rasporedi 66 ĉokota vinove loze. kao i u Uzbekistanu. Pri ovom naĉinu gajenja ĉokoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m. I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI SORTE VOĆAKA1 Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruške se dele na letnje. a manji deo površine odreĊen je za povrtnjak. tako da na okućnici doĊe ukupno 14 stabala. pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voća. Kroz nekoliko godina. Za gajenje stonih sorti po mišljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasiĉnog ĉokota. U sredini okućnice nalazi se kuća za stanovanje veliĉine 8 x 8m. Na okućnici. dve višnje i ĉetiri breskve. a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povrća. Ĉokoti se sade na rastojanju 2 m u redu. Mogu se upotrebljavati za jelo 15—30 dana posle berbe. a sadnice nabavljati u rasadnicima. Voćke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeĊu redova. posavetujete sa poljoprivrednim struĉnjacima ili iskusnim voćarima — praktiĉarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vašem kraju najbolje uspevaju.

prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Poreklom je iz Holandije. Stablo je umerene bujnosti. soĉno. Poreklom je iz SAD. Ovaj delišes ima svoje mutante: starking. To je naša domaća sorta jabuke. rano i obilno raĊa. Vrlo je rana sorta. Meso je belo. Stablo je srednje bujno. U nas se gaji od 1930. Plod je sitan do srednje krupan (100— 120 g). rapava. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe. Stablo je bujno. god. godine. riĉared i dr. Poreklom je iz Engleske. ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Parmenka. meso je soĉno. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 6 / 80 . sa sunĉane strane bledo-rumena. ĉesto nepravilnog. slatko-kiselog ukusa. Ĉvrst je. Delišes crveni. Ima polen koji dobro klija. Plod je vrlo krupan (220—250 g). U nas se gaji od 1930. Plodovi se ĉuvaju dve nedelje. Bledoţuti su sa crvenim pramenovima sa sunĉane strane. a najbolje uspeva na plodnim zemljištima i u krajevima sa dosta vlage. soćno i slatko s malo kiselosti. koje umanjuje vrednost plodova. i u nas. Meso je ĉvrsto. soĉno. Sazreva polovinom avgusta. Dolazi u obzir za gajenje u vlaţnim podruĉjima. sjajnu. Bere se krajem septembra ili poĉetkom oktobra. Meso joj je ĉvrsto. Jabuka je otporna prema mrazu. razliĉitog oblika — okruglastopljosnat ili asimetriĉan. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. Poreklom ja iz SSSR. Pokoţica ploda je debela. Poreklom je iz SAD. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Stablo je umereno bujno. Ima je dosta u našoj zemlji. Plod ima glatku. Meso je ĉvrsto. sa crvenim prugama na sunĉanoj strani. sa izraţenim mirisom na bananu. je ĉvrsto. Plod je osrednje krupan (140—150 g). Plod je srednje krupan. Plod je srednje krupnoće. Koks oranţ. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom ĉuvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano „jonatanove pege". izuţeno-konusnog oblika. bledoţućkaste boje. Pokoţica ploda je debela. zelenkastoţućkasta. a moţe se ĉuvati do marta. okruglasto-konusan. srednje je bujnosti. Delišes redovno i obilno raĊa. Poreklom je iz Engleske. Boskopka. Zlatni delišes. Šarlamovski. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. Veoma rasprostranjena sorta u plantaţnom gajenju. soĉan. Dosta je rasprostranjena u svetu. Berba je u oktobru. Ĉuva se do 2 nedelje. Meso. odliĉnog kvaliteta. Poznata je u celom svetu i u nas. slatko. sa razgranatom krunom. Dobre rezultate daje kada se sadi u špalirima. nakiselo. najĉešće rĊaste boje. soĉno. Ima dugu peteljku. Jonatan je rodna sorta. ĉvrsto i odliĉnog kvaliteta. soĉan. Plodovi se mogu ĉuvati do marta. zelenkasto ţute do bledo ţute boje. ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. SORTE JABUKA Jabuka ima razvijenije stablo. Veoma je rodna sorta. Rasprostranjena je u celom svetu. Jonatan. plodovi su sitni (80—100 g). plodovi se ĉuvaju do maja. Budimka. Plod je srednje krupnoće (150-200 g). Meso jé soĉno. Stablo je srednje bujno. Pojedine sorte mogu se ĉuvati do nove berbe. oblika izduţeno-kupastog sa izraţenim rebrima oko ĉašica. okruglasti. ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. Zbog lošijeg kvaliteta slabo se gaji. bledo-ţute bojie Izvrsnog je kvaliteta. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. nakiselo i beliĉaste boje. Sazreva polovinom avgusta. Stablo je veoma bujno. Bere se u septembru i ĉuva do aprila. ima ukus slatnog vina. Berba je u oktobru. Plod je srednje krupnoće (110—130 g). oskudno kiselinom. okruglasto-pljosnatog oblika. ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama. a plodovi se mogu ĉuvati do aprila. Meso je ruţiĉasto. Lepog je izgleda. Dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. Pokoţica mu je tamna. Sazreva u prvoj polovini jula. svetlo-ţutu pokoţicu. u osnovi svetloţuta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliĉitih nijansi. u mladosti ĉak izrazito bujno. ţućkasto-belo. Plodovi su srednje krupni do krupni (180—220 g). Dţems griv. Poreklom je iz SAD. u Jugoslaviji. ali podnosi i loše zemljište. Duţim ĉuvanjem plodovi postaju brašnjavi. U nas je naroĉito rasprostranjen u Sloveniji. Pokoţica ploda je zlatnoţuta sa izraţenim sitnim sivkastim taĉkama. Poreklom je iz SAD. slatko-kiselog ukusa. slatkog osveţavajućeg ukusa. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaĉaja su sledeće sorte: Starkova najranija. redovno i dobro raĊa. glatka. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. naroĉito u Pomoravlju. Ova sorta je osetljiva na jabuĉni smotavac. nakiselo. Poreklom je iz Engleske. Jabuke visokostablašice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. Berba je krajem septembra i poĉetkom oktobra.Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. boje zlatnoţute i prekriven narandţasto-crvenkastim pramenovima. zlatno ţute boje. Dobra je za proizvodnju sokova. nedovoljno soĉno. Plod je srednje krupnoće. gde se ubraja u najvaţnije sorte. U nas se gaji u savremenim plantaţama Stablo ie umereno bujno. ţućkaste je boje. suva. prekriven intenzivno crvenim prugama. Ova vrsta traţi vlaţnija podruĉja.

cilindriĉno-kupastog oblika. Sazrevaju u julu i u avgustu. Berba je poĉetkom oktobra. te dolazi u obzir za proizvodnju. Gajenje viljamovke se naroĉito poslednjih godina naglo širi u plantaţama. Pokoţica ploda je debela. Pokoţica ploda je tamnoţuta sa crvenim prelivom. jajastog oblika. SORTE KRUŠAKA Julska šarena. Krasanka. soĉno. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Ne gaji se mnogo zbog lošijeg kvaliteta. svetloţuta sa crvenim prelivom sa sunĉane strane. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). s rĊastim prelivom. Pokoţica je svetloţuta. Meso je belo sa ţutom nijansom. Trevuška. Poslednjih godina se nešto više proizvodi u našoj zemlji. Klapovka. Pokoţica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju veći deo ploda. Meso je belo sa ţutom nijansom. Pokoţica je bledoţuta. Klerţo. Dosta je rasprostranjena u svetu. Dosta je odomaćena u našoj zemlji. Ima je dosta u okolini Beograda. neredovne plodnosti i teţeg oploĊavanja. soĉno. Meso je belo. mada se smatra našom sortom. ĉak i vrlo krupan (200 — 300 g) izduţenokruškastog oblika. kolaĉastog oblika. plodovi se ĉuvaju do maja. prozeto zelenkastim konĉićima i kiselog je ukusa. Pokoţica ploda je maljava. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate. zimska dekonkinja i druge. Plod je srednje krupan ili krupan (150—250 g). plod je krupan (200—300 g). Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve više gaji posle rata. u našoj zemlji ima je najviše od svih sorti krušaka. pošto sa dunjom nema dobar afinitet. ţućkasto. Stablo je srednje bujno. odliĉnog kvaliteta. prelivena rumenilom sa sunĉane strane. izduţenobokastog oblika. Poreklom je iz Francuske i spada u najraširenije letnje sorte krušaka u svetu. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Berba je krajem oktobra. Plod je krupan. soĉno. Meso je bledoţuto i soĉno. To je domaća sorta. Bolje uspeva na sejancu. moţe se ĉuvati u skladištima do januara meseca. Pored navedenih sorti krušaka gaje se još i sledeće: karamanka. Ubraja se u red dobrih sorti krušaka što leti sazrevaju. mirišIjava. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost. Plod je vrlo krupan (400—500 g). Plodovi su srednje krupni (120—150 g). Berba se obavlja oktobra. dosta rasprostranjena i poznata kao „dunja". Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti krušaka u nas i u svetu. šumatovka. topi se u ustima. postoji još veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka. slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. KaluĊerka. prijatne arome. Spada u red najboljih letnjih sorti krušaka. dilova. dok na sejancu daje odliĉne rezultate. Stablo je bujno i vrlo rodno. Boskova boĉica spada u najbolje sorte. Bere se u oktobru. svetloţuta. Boskova boĉica. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umereno bujno i rodno. prekrivena ĉaĊastom prevlakom. U nas se gaji oko Beograda. Poreklom je iz Francuske. topi se u ustima. Polen je slabo klijav. topi se u ustima. okruglastog ili malo izduţenog oblika. Poreklom je iz Francuske. Sazreva krajem septembra. te se preporuĉuje za proizvodnju. Sazreva poĉetkom avgusta. a moţe se ĉuvati do januara. a moţe biti i malo rumena na sunĉano] strani. Pokoţica ploda je svetlo-ţuta. Rasprostranjena je u svim jabuĉarskim predelima. Rasprostranjena je naroĉito u Engleskoj i u Holandiji. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 7 / 80 . Pokoţica ploda je svetloţuta sa karakteristiĉnom rĊastom trakom koja se pruţa od peteljke ka ĉašici. maslovka. izduţeno-kruškastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Meso je bele boje. Odlikuje se umerenom bujnošću. Pokoţica ploda je sivozelena. belo. Sazreva krajem avgusta. lako nema meso visokog kvaliteta. Viljamovka.Kolaĉara. Inaĉe plod se moţe ĉuvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. Meso je visokokvalitetno. kruškastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na površini. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Poreklom je iz Engleske. Meso jebelo. Odlikuje se srednje bujnim stablom. tetovka i druge. Meso je ĉvrsto. a meso je belo. Preporuĉuje se za plantaţno gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. ali obilnö rodi. Ima je i kod nas. Plod je krupan i vrlo krupan (250 — 350 g). Poreklom je iz Francuske. a moţe se ĉuvati do februara. zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluĊerka je najraširenija zimska sorta krušaka. topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Stablo je slabo bujno. SORTE DUNJA Leskovaĉka. sazreva poĉetkom jula. Plod je srednje krupnoće (80 — 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Sem ovih. Pokoţica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunĉane strane. bez izraţene arome. okruglastog oblika sa dugaĉkom peteljkom. Meso je neţno. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. Poreklom je iz SAD. ravan ili sa slabo izraţenim rebrima.

ţutog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Nepoznatog je porekla. Poreklom je iz Nemaĉke. soĉan ĉvrst sladak i lako se odvaja od koštice. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u našim voćnjacima. poznate su još i sledeće: šampinjon. Meso je ţuto. tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. pošto plodovi imaju manji broj kamenih ćelija. okruglastog oblika. Sazreva krajem jula. altanova renkloda. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Pored navedenih sorti. Pokoţica ploda je plava. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveţu upotrebu tako i za razne preraĊevine. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovaĉke. proizvode se i sledeće: bilska rana italijanska šljiva. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odliĉnom rodnošću. tanka. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raĊa. ali se taj nedostatak lako otklanja poboljšanom agrotehnikom. Pokoţica je maljava. Meso je zlatnoţute boje. Poreklom je iz SAD. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. Plod je srednje krupan ili krupan (150—200 g) i okruglastog oblika. plodovi su znatno sitniji. belošljiva i druge. Odliĉna je za sušenje. Poreklom je iz SAD. portugalska. moravka. Stablo je umerene bujnostj i odliĉne rodnosti. jajastog oblika. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od koštice. ukusno i odvaja se od koštice. prekoĉisima moretini i druge. Vranjska. Krupna zelena renkloda. SORTE BRESAKA Majski cvet. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. ĉvrsto. Poţegaĉa je sorta koja je najviše zastupljena u Jugoslaviji. Plod je vrlo krupan (500—1000 g). Sklona naizmeniĉnom raĊanju. Plod je srednje krupnoće (80—100 g). prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Plod je krupan (25— 30 g). ana špet. preradu i stonu upotrebu. Sazreva krajem juna. Poreklom je iz Francuske. Mezokarp je zlatno-ţute boje. Postoji veliki broj formi poţegaĉe. Poţegaĉa. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 8 / 80 . Meso je ţuto. Nepoznatog je porekla. Sazreva u drugoj polovini jula. Meso je ţuto. soĉno i slatkog ukusa. malo crveno oko koštice. trnovaĉa. Pokoţica ploda je tamnocrvena i maljava. Poreklom je iz Italije. topi se u ustima i slatko. kruškastog oblika sa izraţenim rebrima. Sazreva poĉetkom avgusta. okruglastog oblika. Poreklom je iz SAD. Sazreva krajem oktobra. kiselastog ukusa i prijatne arome. Pokoţica ploda je prekrivena rumenilom na sunĉanoj strani. Azenka. ĉvrsto. dok je meso bedoţute boje. Plod je krupan (30—35 g). Samooplodna je. odmah posle majskog cveta. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. pa se preporuĉuje za gajenje u blizini većih potrošaĉkih mesta. dosta cvrsto.Sazreva krajem oktobra i moţe se ĉuvati do februara. Plod je pogodan za transport. Od nje se dobija odliĉna rakija. lako se odvaja od koštice. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. Pokoţica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. Leskovaĉka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu. Mana joj je što ima dosta sitne plodove i što je osetljiva prema šarki šljive. Poreklom je iz SAD. vrlo ukusno i odvaja se od koštice. Ima bujno stablo. Pored navedenih sorti. Plod je srednje krupan (18—22 g) i jajastog oblika. soĉno. Kalifornijska plava. Plod je srednje krupan (70— 80 g) i okruglastog oblika. Mezokarp je bele boje i delimiĉno se odvaja od koštice. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Meso je bledoţuto. Halenheven. Pokoţica ploda je zelenkasta. Najviše se koristi za sušenje. prozraĉna. ne odvaja se od koštice. Meso je ţuto. poznata u narodu kao „dunjac". drenovka. špringtajm. Plod je srednje krupan ili krupan (130—160 g). kirke. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. pokrivena rumenim taĉkicama sa sunĉane strane. znatno krupniji od leskovaĉke. japanska dunja i druge. Pokoţica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Stablo je bujno i vrlo rodno. Sazreva sredinom avgusta. Sazreva u julu. Zbog osobine da ĉesto prerodi. soĉno. limunastoţute boje.Pokazuje dobre osobine stone sorte. prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka. Mezokarp je bele boje a ispod pokoţice ima crvenkastu nijansu. Poreklom je iz SAD. Redheven. Diksired. puaje. Pokoţica ploda je plavo-crvenkasta. Domaća sorta. vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Veoma je zastupljena u našim novim plantaţama bresaka (oko 50 %). Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog. Plodovi su srednje krupni (100—150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. sa crvenim taĉkicama i izraţenim pepeljkom. Plod je srednje krupan (25—30 g). Plod je krupan (teţine 30—35 g). Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaĊenje. Meso je zlatnoţuto. Moretini. Sazreva u drugoj polovini juna. koje ĉine 90% od svih sorti dunja u našoj zemlji. okruglast ili izduţeno okruglast. Pokoţica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. SORTE ŠLJIVA Rut geršteter. slatko. naro-ĉito ako se ne probiraju. Pokoţica je zatvorenoplava. metlaš. soĉno. U poslednje vreme uvode se još ranije sorte kao što su: madlen. Sazreva sredinom septembra.

Pokoţica ploda je zatvoreno-crvena.Elberta. Pokoţica je svetloţuta a sa sunĉane strane rumena. izduţenog oblika. zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. a ponekad dostiţe i do 800 g. Stablo je bujno i umereno rodno. Sazreva krajem avgusta i poĉetkom septembra. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Meso je narandţasto. Zbog dobre rodnosti plodovi su ĉesto sitni. a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. SORTE TREŠANJA Trţišna rana. Ima obojen sok. Meso je ţuto. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Sazreva krajem juna ili poĉetkom jula. Plod ie krupan (180—200 g). Haleova pozna. Ima gorku jezgru. a oko koštice crveno. jajastog oblika i spljošten sa strane. Meso je bedo-ţuto. Sazreva u drugoj polovini jula. Sazreva u prvoj polovini maja.5— a g) i nepravilno srcastog oblika. Jezgra je takoĊe slatka. odvaja se od koštice. MaĊarska najbolja. Na pokoţici se vrlo ĉesto zapaţaju mrke taĉke karakteristiĉne za ovu sortu. SORTE KAJSIJA Krupna rana. Poreklom je iz MaĊarske. Ima gorku jezgru. u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće: breda. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Sazreva u drugoj polovini jula. Plod je srednje krupan (45— 65 g) i okruglastog oblika. Plod je srednje krupan (40—50 g). elbert fej itd. Pokoţica ploda je bledoţuta. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiĉu se svojim kvalitetima: dţersilend. Pokoţica ploda je bledoţuta. Ima slatku jezgru. ĉvrsto. holubova. Poreklom je iz Nemaĉke. Lijabö se naroĉito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Meso je ĉvrsto. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. Pokoţica ploda je maljava. Plod je vrlo krupan (200— 250 g). rojal. Luizet se ubraja u najistaknutije sörte kajsije u svetu. Meso je zlatnoţute boje. Droganova ţuta. ĉesto asimetriĉan. Pokoţica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. ispod pokoţice rumeno. što se smatra manom. Pokoţica ploda je narandţasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. rana elberta. Pored navedenih sorti kajsija. Pokoţica ploda je svetlonarandţasta sa intenzivno crvenom bojom na sunĉanoj strani. Stablo je bujno i rodno. Koštica se odvaja od mesa. svetlocrveno i vrlo kvalitetno. U nas je naroĉito raširena oko rejona Subotica-Horgoš. jajastog oblika. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajućom rodnošću. okruglastog oblika. topi se u ustima. slatko. sjajna i svetlo-crvene boje. Poreklom je iz Francuske. Plod je krupan i vrlo krupan (6— 6. Oblika je okruglastog i simetriĉnog. Poreklom je iz SAD. Plod je krupan VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 9 / 80 . srcastog oblika. sa sunĉane strane je narandţastoţute boje Meso je ţuto. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u našoj zemlji dosta zastupljena. Naroĉito se ceni zbog poznog sazrevanja. Jezgra je gorka. Pokoţica ploda je intenzivno ţuta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. Nepoznatog je porekla. Plod je krupan do vrlo krupan (6— 6. Germersdorfska. Lijabo. Poreklom je iz Francuske. a ponekad je i jajast. Poreklom je iz Nemaĉke. ambrozija. svetloţuto. Sazreva sredinom juna. Postoji veći broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta. Plod je sitan do srednje krupan (2. soĉno. Plod je krupan (60—80 g). sautheven. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu. Poreklom je iz SAD. pravilnih simetrija. Sazreva polovinom jula. dok je sa sunĉane strane prekrivena rumenilom. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. Stablo je bujno i rodno. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Sazreva krajem juna meseca. diksidţem. Udeo koštice u ukupnoj teţini ploda je mali. odvaja se od koštice. okruglasto-srcastog oblika. Ima svestranu upotrebu. bledocrveno. Meso je slatko. kod liske. Pokoţica je tanka. pavijot i dr. Hedefingenska. Plod je krupan (100—140 g). Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknaĊuju slabiju rodnost. Sazreva sredinom juna. Meso je narandţasto. Meso je ĉvrsto. Odvaja se od koštice. triodţem. glatka. te se zbog ranog sazrevanja najviše i ceni. kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Luizet. nalaze dva izraţena zaliska. ĉvrsto. prijatnog ukusa. Mana joj je što je osetljiva na mraz i što polen teţe klija. Zapaţeno je da neke forme ove sorte imaju morfološku besplodnost (defektne tuĉkove). Poreklom je iz Francuske. prijatnog ukusa i ĉvrsto. preradu i sušenje. Keĉkemetska ruţa. redskin. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveţu upotrebu. feirheven. Poreklom je iz Nemaĉke. Plod je srednje krupan do krupan (50 — 70 g). Odlikuje se bujnim stablom ümerene rodnosti. a sa sunĉane strane rumena. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista. pljosnatog i nesimetriĉnog oblika. Sve se meĊusobno razlikuju. rio oso gem i dr. Poreklom je iz MaĊarske. a ispod pokoţice i oko koštice crvenkaste boje.5 g). Meso je meko i tamno-crvene boje.5 g). soĉno i aromatiĉno. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sоrti kajsije u nas. MeĊutim.

Meso tamno-crvene boje. majska višnja. Sazreva u drugoj polovini juna. Španska. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Sazreva krajem juna i poĉetkom jula. pri podizanju voĉnjaka u kome će se gajiti samobesplodne voćke. debela i ĉvrsta. koje ćemo gajiti radi proizvodnje plodova. a zatim ćemo odabrati oprašivaĉe koji najbolje odgovaraju glavnim sortama. Pokoţica ploda je tamnocrvene boje.5 g). pa i onih malih na okućnicama. Poslednjih godina naglo prodire u plantaţne voćnjake. lepocvetka. soĉno. osthajmska. Tako. zlatni i crveni delišes. pored ostalog. unakrsno oprašivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loši oprašivaĉi. Ova sorta višanja je dosta raširena u okolini Petrovaradina i u severnoj Baĉkoj. Sok bledoţućkaste boje do bezbojan. zatim orasi. a još sigurnije tri ili više sorti koje se meĊusobno dobro oprašuju i obezbeĊuju obilan i kvalitetan rod. Imajući sve ovo u vidu. Za marele je karakteristiĉno uglavnom to štö im stablo podseća na trešnju. hajmanova konzerva. Stablo je srednje bujno do bujno. Plod je srednje krupan do krupan (4. U drugim podruĉjima naše zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji.5 g). amajliška i dr. ontarior crveni i beli astrahan. viljamovka. kako bi se obezbedilo meĊusobno uspešno oprašivanje.(5. agrumi. Pored navedenih sorti. dve ili više sorti. osenĉena marela i druge. U loše oprašivaĉe se ubrajaju: kanatka. ananasova reneta. Meso je bledoţuto. okruglastog oblika. kraljica hortenzija. Pri izboru samobesplodnih sorti. van. grafenštajnka. hajmonov rubin i druge. Meso je crvenkasto. Samobesplodne su jabuke. ruţiĉasto. londonski peping. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela. ne moţemo se ograniĉiti samo na jednu sortu. Ovo zbog toga što se sorte nekih voćaka mogu oprašivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte). starkig. Za stonu upotrebu nije pogodna. slatki badem. već moramo odabrati najmanje dve. evropske kupine i neke sorte maslina. lukasova. SORTE MARELA Marele su hibridi trešnje i višnje. SORTE VIŠANJA Majurka (petrovaradinska). Nepoznatog je porekla. dok su osobine plodova sliĉnije višnji. Sazreva krajem juna. klerţo. izduţeno-okruglastog oblika. kruške. budimka. dilova. gotovo sve sorte lešnika i većina sorti maslina. Pokoţica ploda je crvena. dobre su i sledeće novije sorte trešnje: emperor francis. Pokoţica ploda je crvena do tamnocrvene. Raširena je u Dalmaciji i van toga podruĉja nema veliku privrednu vrednost. većina sorti šljiva. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnološku upotrebu zbog ţutog mesa. soĉno. Pokoţica ploda je tamno crvena do crna. naroĉito kada su obezbeĊeni dobri oprašivaĉi. bing. rukovoditi i mogućnošću oprašivanja. dok se druge. lebrenova. Sazreva krajem juna. Smatra se da je poreklom iz Nemaĉke. U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka. Maraska. Plod je krupan (5—6 g). kongresovka. malo gorko. višanja i ribizla. na primer. Sazreva krajem maja ili poĉetkom juna.5—6 g) i okruglastog oblika. Plod je sitan ili srednje krupan (2. sue.5—5. a samim tim i obimna rodnost. okruglastog oblika. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. malo spljošten sa strane. krasanka. okruglastog oblika. štreken. posebnu paţnju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka. ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju. Od sorti krušaka u dobre oprašivaĉe spadaju: karamanka. Rano prorodi. tanka i za vreme kiše puca. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće sorte višanja: lotova. Kereška. kaselka. lepa od šatneja. Verovatno je poreklom iz Španije. Plod je srednje krupan (4—5 g). kod jabuke kao dobri oprašivaĉi smatraju se sledeće sorte: zlatna parmenka. Pokoţica ploda je svetloţuta (sliĉna ćilibaru). šampanjka. jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka treba imati na umu da za meĊusobno. riĉmorensi. a u loše: kaluĊerka. Sok je ruţiĉaste boje. Stablo je bujno i dobre rodnosti. pozna marela.5—3. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 10 / 80 . umerene rodnosti. bigaro. Meso je meko. Stablo je umereno bujno i rodno. dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu voćnu vrstu. Meso je tamnocrveno. ĉvrsto. IZBOR SORTI Pri izboru sorti za podizanje voćnjaka treba se. Do sada je dala dobre rezultate. trešnje. boskopka. soĉno i odvaja se od koštice. Pri podizanju voćnjaka. da bi se oplodile. odabraćemo prvo po svom ukusu jednu. tetovka i dr. bobovec. i dr. pa je zbog toga i berba neravnomerna. Neki struĉnjaci ih ubrajaju u višnje. odnosno oploĊavanja i zametanja plodova. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera „maraskino". gijatova itd. moraju oprašiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). baumanova reneta itd. lambert. Poreklom je iz MaĊarske. klapova.

Deo ove preraĊene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu. a ĉesto sluţi i za razmnoţavanje putem izdanaka i reznica. kvalitetan i obilan rod. Rodno drvo ĉine: vite rodne granĉice. zemljište. dok kruna bresaka po obliku podseća na kišobran. kajsije. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraĊenu hranu koju korenove dlaĉice s vodom izvlaĉe iz zemljišta i sprovodi je u krunu. koji sluţe za izgradnju skeleta voćke. ogrozd i ribizle. što mu omogućuje dalji razvitak. ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. šljive i trešnje najĉešće naginju okruglastom obliku. U drugoj godini ovi mladari se završavaju cvetnim pupoljcima. Za ishranu voćaka. Sam razmeštaj sorti u voćnjaku moţe biti razliĉit. odnosno za upijanje vode iz zemljišta i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka sluţe korenove dlaĉice. Deo hrane koja će sluţiti kao rezerva zadrţava se i u samom deblu. kao što se vidi već i po samom nazivu ograniĉenog rasta. Rodno drvo je kod koštiĉavog voća jednogodišnje. Drugim reĉima. višegodišnje. Krute rodne granĉice su nešto kraće od vite rodnih granĉica (5—15 cm). onda se smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova. na primer. voditeljice. karakteristiĉni su za svaku vrstu posebno. Obiĉno se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meĊusobno dobro oprašuju. krune jabuke. nemaju debla. Za razliku od kratkih mladara. kao što su maline. Veliĉina. odnosno cvetnih pupoljaka. Krute rodne VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 11 / 80 . kruške. ţilica i korenovih dlaĉica. ramene ili skeletne grane. Voćke ţbunastog oblika. nazivaju se osnovne. Kod koštiĉavog voća drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke. a višnje na ţalosnu vrbu. rodni kolaĉi i sloţeno rodno drvo. i rodni mladari. Iz grana drugog reda izbijaju grane trećeg reda itd. MeĊutim. 3). a nešto duţe od prstenastih bodlji. Kruna Kruna je nadzemni deo voćke i nasaĊena je na deblu. prstenaste bodlje. ali uvek takav da omogućuje pravilno oprašivanje. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. odnosno u lišće voćke gde se ova hrana preraĊuje i tako preraĊena putem debla vraća se u koren. Iz ovih osnovnih grana izbijaju boĉne grane ili kako se još nazivaju — pomoćne ili grane drugog reda. krute rodne granĉice. u svom prirodnom obliku. kao što su — podloga. poloţaj. Pored toga sorte oprašivaĉa treba da imaju pribliţno isti vek kao i glavne sorte i. Zadatak korenovog sistema je da uĉvršćuje i hrani voćku. u kruni voćke postoje dve vrste mladara: drvni. uglavnom. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produţetka. i nalazi se izmeĊu korena i krune. Pored ovih grana u kruni voćaka razlikujemo kratke i duge mladare. Koren Koren je podzemni deo voćke i sastoji se od osnovnog korena. Vite rodne granĉice su mladari dugi do 20 cm. a delom i za stvaranje rezervi hrane. pa zato i dostiţu veću duţinu. krute rodne granĉice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lišća. Kod jabuĉastog voća. dugi mladari obiĉno nose lišće i drvne pupoljke. Svi ovi delovi korena zajedno ĉine korenov sistem. V O ĆN JAK ORGANI VOĆAKA Organi voćki su: koren. da budu dobro prilagoĊene lokalnim uslovima. a kod jabuĉastog. deblo i kruna. kad su glavne sorte izrazito loši oprašivaĉi onda se sa dobrim oprašivaĉima smenjuju posle svaka dva reda. tlelom cvetni. tako da mogu imati dve funkcije. kupine. Lišće je na njima u obliku rozete. Tako. što je vrlo znaĉajno. meĊutim. sem nekih sorta — piramidalnora obliku. a pupoljci su delom lisni. Za razliku od ovih poslednjih. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiĉu i drugi ĉinioci. drvni mladari nemaju rodnih. Središni deo voćke koji predstavlja produţetak stabla naziva se voditeljica. Dok se kratki mladari nalaze u unutrašnjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast. jer su im ĉlanci veoma kratki. duţina debla itd. Kratki mladari su. Delovi krune.Kao oprašivaĉe valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omogućuje dobru oplodnju. oblik i struktura. tako da ih skoro i nema. dok po celoj svojoj duţini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. Deblo Deblo je središni uspravni deo voćke.

dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granĉica. ovaj vrški pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka. nerodna prstenasta bodlja (sl. a drugi cvetni. jedan je uvek drvni. pak. Rodne granĉice koštiĉavog voća imaju drugaĉiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuĉasto voće. prstenasta bodlja se nešto izduţuje i postaje nerodna granĉica. Prstenaste bodlje i izraštaji su kratko rodno drvo dugaĉki svega 2—3 cm. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta. Kod koštiĉavog voća rodno drvo ĉini kratke i duţe rodne gran-ĉice i kitice. 6). Ukoliko ih. a na vrhu lisni pupoljak. a u suprotnom — u jednoj od narednih godina (sl. Duţ ovih granĉica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka. Ukoliko su uslovi povoljni. a srednji drvni. ima tri. odnosno sloţeno rodno drvo krivudavog oblika. Rodne kitice koštiĉavog voća karakteristiĉne su za šljive. trešnje i višnje. 8). pak. tzv.granĉice izbijaju pod pravim uglom. ovaj cvetni pupoljak se rascvetava još prve godine. naredne godine se na ovim proširenira mestima gran-ĉica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. Rodni kolaĉi javljaju se kod jabuke i kruške. 5). Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granĉica razvijaju mladari koji na vrhu takoĊe imaju cvetne pupoijke. kajsije. Breskve imaju dve vrste rodnih granĉica: prave i laţne. 7). VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 12 / 80 . što je ĉest sluĉaj kod starijih voćaka (sl. Ove kitice su duge svega 2—4 cm i na vrhu imaju po 3—8 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. Na rodnim granĉicama koštiĉavog voća rodni pupoljci su boĉni. S obzirom na ovakvu rezervu hrane. Ukoliko je ovaj vršni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se još tokom leta pretvara u cvetnik. 4). U sluĉaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vršni pupoljak prstenaste bodlje ne moţe da pretvori u cvetni. Na nekim granĉicama su svi boĉni pupoljci cvetni a samo je vršni pupoljak lisni. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granĉicama ĉesto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. ukoliko. onda su krajnji pupoljci cvetni. nema ovih delova. a na vrhu — cvetni pupoljak. Na ovaj naĉin za nekoliko godina se rodne granĉice više puta razgranavaju stvarajući kratke rodne granĉice i rodne kolaĉe. a nastaju prošire-njem dela granĉica na kome su ostali oţiljci od obranih plodova. Do proširenja ovog dela granĉice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste.

izdancima i dr. Njih nije potrebno kalemiti. U sušnim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljištu. Sliĉno rodno drvo je i u kajsije. Reznicama posaĊenim u zemlju potrebna je odreĊena vlaga i temperatura zemljišta da bi se omogućilo oţiljavanje. po celoj duţini imaju samo cvetne pupoljke. oţivljavanju. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte šljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuĉivo koriste sejanci dţenarike. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i krušaka. poţegaĉa i crvena ranka. PODLOGE VOĆAKA Za razmnoţavanje voćnih vrsta upotrebljavaju se podloge. Kao podloge za breskve najĉešće sluţe generativne podloge. Podlogom se zove deo voćke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. manje su otporne prema negativnijim ĉiniocima. obiĉno se za podloge koriste sejanci. višnje i dunje. ali zato rano prorode. B. Za razmnoţavanje jabuke. bujnost. koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. U voćarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama. EM podlogama. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti. dugoveĉnost. kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okućnicama. daju kvalitetnije i veće prinose po jedinici površine. E. G. ali raĊaju obilno po jednom stablu i dugoveĉne su. letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na površini ostane svega nekoliko pupoljaka. a i kupci. V. Za trešnje i višnje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trešnje („vrapĉare"). F. Voćke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem.). a jedan lisni. crvena ranka i petrovaĉa. mogu da se gaje i u obliku špalira. docnije stupaju u rod. dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granĉice s listovima koje liĉe na materinsku biljku. kalemima. srašćivanju s vijokom. Ali ovim naĉinom se sortna svojstva obiĉno ne prenose u celini na potomstvo. crnošljiva. a lisne samo na vrhu. Za oţiljavanje se uzimaju obiĉno odrvenele reznice. Miĉurin je govorio: „Podloga — to je temelj plemenite voćke". kao što su petrovaĉa. takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presaĊuje. rodnost i kvalitet plodova voćaka. Vegetativni naĉini razmnoţavanja mogu biti: reznicama. kraći vek. korenjacima. od kojih su dva cvetna. a za patuljaste oblike — vegetativne podloge VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 13 / 80 . za razüku od pravih. Za dunje većeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog). Oţiljenim letorastima razmnoţavaju se maline. I. ribizla i vinova loza razmnoţavaju se reznicama. Zato se u savremenom voćarstvu voćke razmnoţavaju vegetativnim naĉinom. kada se obrazuju ţile. C. pitome sorte. kojih ima raznih tipova: A. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domaće sorte šljiva. U toplim lejama mogu se kod nekih voćaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr. od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. RAZMNOŢAVANJE VOĆAKA Voćke se razmnoţavaju semenom. bilo da su razmnoţene semenom ili izdancima. poloţnicama. kruške. U jesen. Podloga utiĉe na dubinu oţiljavanja.Prave rodne granĉice po celoj svojoj duţini obiĉno imaju tri pupoljka. najĉešće podiţu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. Voćke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti. trešnje i drugih vrsta seje se seme divljih voćaka da bi se dobile divljake (podloga). moraju da vode raĉuna. a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domaće sorte koje se razmnoţavaju izdancima. o ĉemu proizvoĊaĉi kalemova. Laţne rodne granĉice. vlazi i drugim uslovima i osobinama. a kruške na podlozi vegetativno razmnoţene dunje. Najpogodnije su za ovu svrhu belošljiva. smokva. Nar. višnje. Na taj naĉin posaĊena sadnica u voćnjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaĉice) i na njoj nakalemljene kalem-granĉice ili samo jednog okca plemenite sorte. zato se izboru podloga kao i izboru sorata posvećuje velika paţnja. na koje se onda kaleme kulturne. zahtevima prema zemljištu. šljive. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oţilili se odvajaju se u proleće i presaĊuju. breskve. pa se ovi poslovi obavljaju brţe i s manje radne snage. izdancima (vegatativne podloge). a zbog manjeg rasta lakše se štite od bolesti i štetoĉine i lakše se beru. višlje stablo i obimniju krunu. imaju plići korenov sistem. D. Pri razmnoţavanju poloţnicama.

dţenarike i višnje niĉe dobro i divljaĉice rastu brzo. Seme se razmešta u brazde na odstojanju 10—12 cm. višnju i trešnju 200-250. koji se prave meĊu redovima. gde će dozrevati bez ikakvog mešanja. MeĊuredno odstojanje iznosi 50—60 cm. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i šljiva na sejance ili klonove domaće šljive. pošto ono taj period provede u zemlji. Setva se obavlja na zemljištu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 20—25 cm. Pred sadnju ţile divljaka se oreţu na duţinu 12—15 cm. gde se kaleme. Ovaj naĉin se zove stratifikacija ili peskovanje. Seme voćaka moţe se sejati u jesen i u proleće. Seme višnje i trešnje moţe se stratifikovati već poĉetkom avgusta dţenerike poĉetkom septembra. Setva semena koštiĉavih voćaka Seme koštiĉavog voća — kajsije. Po pravilu. dunje u januaru. Za stratifikovanje se uzima 3—4 dela krupnozrnog peska. a u proleće se nestratifikovano seje. već tek kroz godinu dana. koja moţe da smeta pri nicanju divljaĉica. Dobro izmešano i pokvašeno seme stavi se u sanduĉiće i ĉuva u podrumu. Razlika je u tome što se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 5—6 cm. dunja na dunju i šljiva na dţenariku. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 — 10 cm. koji se ispere u ĉistoj vodi i dobro pomeša s jednim delom semena (kod krupnog semena — kajsije i breskve — uzima se 5—6 delova peska). Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci. Setva se vrši u jesen ili u proleće. dok se prerasle (debele) divljake u proleće moraju kalemiti u procep kalem-granĉicom sa 2 — 3 pupoljka. kajsiju i breskvu 90-100.(dunja EM-A).dozrevanje" — da bi se u njemu odigrali neki sloţeni hemijski procesi. jer je to najjednostavniji. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 14 / 80 . jabuku i krušku 100-120 dana. s razmakom 60—70 cm izmeĊu redova. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica. jabuka na mladice i divljaĉice jabuke. kruške i dunje seje se na dubinu 2—3 cm. breskve i kajsije u novembru. u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7°C. PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voćaka. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 1—2 cm ispod korenovog vrata. okuliranje se moţe obaviti bilo u proleće na terajući pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajući pupoljak (avgust-septembar). Ako se daju ovi rokovi. kruška na sejance kruške. kulturni badem kao podloga sluţi gorki badem. Seme za setvu mora posle berbe da proĊe kroz izvesno . Ovo se ĉini zato da bi se ţile razvijale u stranu. U toku leta zemljište u meĊuredovima i u redovima se okopava 5—6 puta da bi se uništio korov. a za slatki. Ako se ĉuva u toku zime. dţanarika i mahaleb. za lesku — sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meĉije leske (za bujnije obike leske). ranije se okuliraju vrste s koštiĉavim plodovima od onih s jabuĉastim plodovima. Kod koštiĉavih voćaka. kruške i dunje se ne stratifikuje. onda ono u istoj godini ne niĉe. breskve. Zemljište okolo divljake dobro se nagazi. zatim se odgovarajućim alatom napravi brazdica i u nju polaţe seme na 2 cm jedno od drugog. Stratifikaciju traţe višnja. trešnja. za badem i orah 45—60 dana. Seme se suši u senci. ZasaĊene divljake oreţu se na visini 25 — 30 cm. Zaliva se 10 do 12 puta pomoću plitkih jarkova. za dţeneriku 150-200.. kruške i dunje prvo se odgaje divIjake. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuĉastih voćaka. kruška na dunju. a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. te se mogu kalemiti iste godine kada je izvršena setva. Divljaĉice treba dobro Ċubriti i ĉesto zalivati. Divljake se sade u redove na odstojanju 20—25 cm. šljive. uništavanju korova i zalivanju. jabuke. Setva semena jabuĉastih voćaka Za dobijanje sadnica jabuke. Nega se sastoji u okopavanju. S vremena na vreme seme se kvasi i meša da bi do njega dopro vazduh odreĊene temperature. Pomešano seme moţe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 30—35 cm. moţe se seme na vreme pripremiti za setvu. KALEMLJENJE VOĆAKA OKULIRANJEM U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oĉenjem. Za razliĉito seme potrebno je i razliĉito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana. posle nicanja biljke se proreĊuju na odstojanju 15—20 cm. Seme jabuke. jabuke i kruške u decembru. trešnja i višnja na sejance trešnje. One se seju stratifikovanim semenom. najbrţi i najjevtiniji naĉin kalemIjenja. Duţ prekopanog zemljišta prvo se zategne kanap. Za orah se obiĉno kao podloga koriste sejanci crnog i domaćeg oraha. Na istoj parceli se sade divljake jabuke. mahalepske višnje u oktobru. krušкe i dunje prema zategnutom kanapu. U pogledu vremena. breskva na vinogradarsku breskvu. MeĊu redovima razmak treba da je 20—25 cm. Ako divljaĉice gusto izniknu vrši se proreĊivanje i ostavlja razmak od 3—5 cm izmeĊu njih. breskve. Kod jesenje setve seme kajsije. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm.

pri ĉemu obavezno ostaviti list iz ĉijeg pazuha je izrasla granĉica. Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta. dok nešto manje svetlosti. Kod neprimljenih kalemova kora se smeţura. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. U toku porasta okulanta na njemu poĉinju da se razvijaju boĉne granĉice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. a donje ukloniti. ruţe. a slabije elberta i stark. Ono se stavlja u jame duboke i široke po 40 cm. ali kasnije stupaju na rod (3—4 godine).Okuliranje oraha obiĉno se vrši krajem jula i poĉetkom avgusta. treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi.5—3 cm duţine. MeĊutim. i pri tome se pazi da se ne dodiruje površina reza. Dalja nega se sastoji u okopavanju voćnjaka. sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. a poĉinje neposredno ispod pupoljka. pri odreĊivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voćara iz tog kraja. otpornije su prema gljiviĉnim bolestima. ali to treba raditi oprezno. Za kalemljenje treba imati dobro naoštren noţ i operaciju obavIjati ĉistim rukama. a ostavlja samo lisna dršкa od 1 — 1. Ovaj list sluţi za debljanje stabla okulanta. kod podloge se noţem uklanjaju granĉice sa stabla do visine 25 — 30 cm iznad površine zemlje. Ali ovaj naĉin je sloţeniji i sporiji. Postoji i drugi naĉin okuliranja. koje se formiraju po spratovima ili po razraĊenom spratnom sistemu. Ruke treba da su ĉiste. slabiju biljku treba ukloniti. Posle dve nedelje vrši se kontrola kalemljenja. lika ili gumice. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. jaĉe razvijenih. Voćke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast. Voćne vrste koje zahtevaju više svetlosti su kruška. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 75—80 cm da bismo podstakli porast boĉnih granĉica. Za kalem-granĉice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine. Od razvijenih granĉica treba ostaviti 6—7 gornjih. već tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Patrljak se moţe odrezati i u proleće iznad samog pupoljka. zatim se obmotava iznad njega i onda redom. U jesen patrljak podloge treba odseći. posle nicanja. kajsije. a pupoljak osuši. kalem-granĉice se ĉuvaju na prohladnom mestu u vlaţnom materijalu (krpe ili novine). formiranju krune i orezivanju mladih voćaka. zalivanju. Vezivo se omotava spiralno. Odseĉeni pupoljak uzima se za lisnu dršku prstima leve ruke. da se mladar ne bi oštetio. naroĉito kod višnje. bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u voćnjaku. Za vezivo sluţe rafija. Dve do tri nedelje pre kalemljenja. pak saĉuvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi naĉin uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega. Ċubrenju. PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA . uništavanju korova i zalivanju voćaka. šljive. maja do 10. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (8—10 cm). a na sam dan kalemljenja stablo se obriše krpicom da bi se uklonila zemlja. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreĉni rez na podlozi. Zatim se kalemarskim noţem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA IZBOR MESTA Mesto predviĊeno za voćnjak pre svega treba da je dobro osunĉano.KOŠTICA Neki voćari gaje breskvu na okućnici proizvedenu od koštice bez kalemljenja. Sa kalemgranĉice se kalemarskim noţem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. Njegovo preimućstvo se sastoji u tome što se moţe bolje priljubiti pupoljak. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja. pošto su oni najzreliji. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 40—50 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 boĉnih grana. Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi oštrim kalemarskim noţem. Breskve pripadaju vrstama koje ĉesto daju semensko potomstvo s pribliţnim osobinama materinske voćke. i to sa stabala koja već daju rod. U svaku jamu stavljaju se dve koštice breskve. odnosno izvesno zasenjavanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 15 / 80 . juna. Ako ne moţe odmah da se obavi kalemljenje. Da bi se. U proleće. Tupom stranom kalemarskog noţa oprezno se odvoji kora i uvlaĉi pupoljak tako da on sam sebi napravi leţište. trešnja.5cm duţine. Pri dobroj nezi kalema jabuĉastih i koštiĉavih vrsta voćaka moţe se još prve godine pristupiti formiranju krune. treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. kajsija i breskva. Sa odseĉenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci. Nega kalemova Sledeće godine rano u proleće 15—20 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odseći. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljišta. To je okuliranje bez drveta. Jame se popune zgorelim stajnjakom. a desnom rukom pomoću kalemarskog noţa odsecaü pupoljke s delom kore. limuna i drugih. dok se vezivo nepodveţe ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni ĉvrsto. Da bi se pupoljak nove sorte još brţe razvijao. Formiranje krune obavlja se od 25. Pri kalemljenju kalem-granĉicu treba drţati u levoj ruci. No.

onda krajeve ţila ni u kom sluĉaju ne treba seći i obnavljati rez. zakrţljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. razbacuje u meĊuredove. ukoliko se prime. U širokoj jami voćka bolje raste i brţe se razvija. napravi škarpa i po to] škarpi razmeštaju sadnice jedna pored druge. ako je zemlja suva. Koĉići se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje voćnjaka. debljine i— 2. ali treba raĉunati i s tim da se prilikom presaĊivanja takvih stabala obiĉno veoma povreĊuju ţile. Kvalitet voćnjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do ĉetiri glavne ţile. PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU Površinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadrţavala. Sadni materijal u rasadniku moţe se nabaviti u jesen. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presaĊuju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ţile. ranije prorode. da im je stablo pravo i zdravo. a duţina osnovnih granĉica treba da je 30—40 cm. da se kruna sastoji od 3—4 osnovnih grana nakon proreĊivanja po etaţnom sistemu. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. treba ih pre trapljenja drţati dva-tri dana u vodi. pa na juţnoj strani kanala. koju treba ĉesto menjati. dok su sadnice koštiĉavih vrsta najbolje kao jednogodišnje. Taĉno je da ovako stara stabla. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad. a ĉesto se i osuši. a donji. Ako voćnjak zasnivamo na šljunkovitom zemljištu. Ako su sadnice povreĊene od mraza. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 16 / 80 . Ţile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlaţnom zemljom i popune sva prazna mesta izmeĊu njih.5 m. treba ih izvesno vreme drţati u prohladnoj prostoriji. dekorativnog drveća. ţile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne trećine duţine. pošto ono svojom senkom zagušuju voćke.podnose šljiva i jabuka. Pri kopanju jama sluţimo se daskom za sadnju dugaĉkom 1. Zemljište na kome se podiţe voćnjak treba da bude plodno i obezbeĊeno vodom za zalivanje voćaka.5—2 m. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. a zatim izriljati na dubinu 25—30 cm. a zatim utrapiti. radi zaštite od vetra i povreda za vreme prevoza. U svakom sluĉaju voćke ne treba saditi pored visokog. manje plodan. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljišta parcelu treba razmeriti. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 25—30 cm duţine. Takve ţile se skraćuju oštrim noţem ili makazama do zdravog mesta. usled ĉega podleţu truljenju. Do sadnje u proleće sadnice se ĉuvaju utrapljene. Posle trapljenja. pošto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen već su potpuno srasli. Ako u putu sadnice sluĉajno više uvenu. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase. a u krajeve daske nameštamo male kontrolne koĉiće koji pri saĊenju sluţe kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su široke 100—120 cm i duboke 60—70 cm. 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. U tom cilju duţ parcele treba zategnuti kanap i pomoću metra obeleţiti odstojanja koja su utvrĊena za sadnju odreĊenih vrsta voćaka. Pred transportovanje ţile sadnica se stavljaju u razblaţenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom. Ne treba saditi povreĊene. tako da posle presaĊeno stablo boluje. Ţile treba skraćivati do zdravog mesta ako su na krajevima poĉele truliti. a širokom 12—15 cm. Priprema sadnica za sadnju Pri vaĊenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ţile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati. U zamenu za izbaĉeno zemljište u jamu unosimo zemlju iz meĊuredova i dodajerao 15— 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata. da duţina boĉnih grancica iznosi 60 cm. Po izvršenom razmeravanju pravac redova kontroliše se pobodenim koĉićima. pokrivene tankim ţilama i korenovim dlaĉicama. da je letorast-voĊica prav i da je dug dvadesetak santimetara. a dubina oko 70 cm. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame. pod uglom od 45°. Stablo ovih sadnica moţe biti samo malo iskrivljeno. onda širina jame treba da je 1. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koĉić. IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA Starost voćnjih sadnica Sadnice jabuĉastih vrsta mogu biti i jednogodišnje i dvogodišnje. ne kraće od 35 cm. Jamu popunjavamo gornjim slojem meĊurednog zemljišta pomešanog sa kofom zgorelog stajnjaka. Za obeleţavanje mesta sadnje pobija se koĉić koji pokazцje sredinu gde će se iskopati jama. Pred riljanje unosi se 6—8 kg stajnjaka i 80—100 g superfosfata po 1 m2. U ţelji da dobiju što ranije plodove mnogi Ijubitelji-voćari sade ĉak i stara stabla od ĉetiri i više godina.5 cm. Ako su sadnice bile izvaĊene u jesen.

potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal širok 20—30 cm i dubok 60—70 cm. komposta ili lišća 8—10 cm debljine. Neposredno pre saĊenja ţile sadnica treba umoĉiti u kašu napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Savetuje se da se ceo busen sa ţilama voćke opšije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ţila. a drugi zatrpava ţile. treba zajedno podseći sve ţile uokvirene kanalom. Pri prolećnjoj sadnji granĉice krune treba orezati odmah. razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka.VREME SAĐENJA I SAĐENJE VOĆAKA Vreme saĊenja Voćne sadnice se sade u jesen i u proleće. SaĊenje voćaka Pri sadnji voćaka ne treba dozvoliti zasušivanje ţila sadnica. a centralnu granu — voĊicu skratiti manje. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 2—3 kofe vode. ĉak ni pri oblaĉnom vremenu. tj. da je ne bi voda pri zalivanju upropastila. a kruna voćke orezana na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 17 / 80 . rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. Zemljište za saĊenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ţilice dospevajući u plodno zemljište brzo povratile snagu. dok pri jesenjoj sadnji to se ĉini u proleće. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se naĊe duboko u zemIji. što omogućava pojavu plesni na ţilama. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 2—3 navrata. Sem toga. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomešan sa zgorelim stajnjakom i tu smešu sloţiti na dno jame u obliku konusa — male humkice. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreĉiti rastvorom gašenog kreĉa i gline (tri dela kreĉa i jedan deo gline razmućene u vodi do gustine milerama). Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez boĉnih granĉica. Prolećnja sadnja obavlja se ranije. Skraćivanje grana je neophodno zato što je potrebno uspostaviti ravnoteţu izmeĊu ţila. pre poĉetka vegetacije. SaĊenje izvode dva ĉoveka — jedan drţi sadnicu. PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA Stabla stara 5—10 godina presaĊuju se sa busenom zemlje širine 1—1. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Istim rastvorom stabla se kreĉe u jesen. koje su oslabile prilikom presaĊivanja i nadzemnog dela sadnice. SaĊenje se završava kada poĉne otvaranje pupoljaka. Za prolećnu sadnju jame treba iskopati u jesen. bez obzira na vlaţnost zemljišta. Ĉiniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomešanom sa zgorelim stajnjakom.5 m koja se pripila uz ţile. ostavljajući je duzor od boĉnih grana za 15—20 cm. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Kanal se puni dobro nakvašenom zemljom. Za ovu svrhu treba iskopati jamu. u novembru. pa će samim tim i isparavanie vode biti veće. U jesen se sade posle opadanja lišća. jer se tako zemlja ĉuva od naglog sušenja. oslabljenu presaĊivanjem. Na parcelama s teškim zemljištem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 4—6 cm iznad površine zemlje. izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predviĊeno mesto. Pri plitkoj sadnji. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseĉenim ţilama izrastu sitne ţilice. a kamoli na suncu i vetru. Pošto se jama do vrha napuni zemljom. Pri tome ţile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. Voćna sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. ţile se lako ogole pa sadnica moţe uginuti od isušivanja. Jama u koju se voćka presaĊuje mora biti dobro naĊubrena stajnjakom. jer će posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom. aprila u severnim krajevima. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjište u jami se ravnomerno sleţe. ĉim dozvoli vlaţnost zemljišta. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude nešto malo ispod površine zemlje. izloţene vazduhu. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene. REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA Posle sadnje treba granĉice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duţine. zbog ĉega će stablo lagano rasti i kasno doneti plod. tako za ţile neće biti u stanju da iz zemljišta izvlaĉe onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. pak. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju šupljine. Rano u proleće. od 20—25 marta u juţnim krajevima i do 1. onda ga skraćujemo na 70—80 cm da bi izrasle boĉne grane krune. Na razmaku 50— 60 cm od jame treba iskopati kanaliĉ 18—20 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeĊu redova radi zalivanja sadnica. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je proleće kasno ili rano. onda zemlju oko jame dobro nagaziti. a zajedno s njim sleţu i ţile sadnice. Obod ĉinije se izdiţe 8—10 cm iznad površine zemljišta. Da bi se starije stablo pripremilo za presaĊivanje. oko sadnice se napravi ĉinija od 100 do 120 cm širine. Ako se granĉice ne sкrate one ce imati mnogo listova. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drţeći je u ruci i povlaĉiti je naviše da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeĊu ţila. tj.

što ĉesto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. sledećih godina. u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. treće godine mrkva. Korov se uništava ĉestom obradom zemljišta i herbicidima. maju i junu. ako se ţile nalaze blizu površine zemljišta. jer kasnija zalivanja produţavaju vegetaciju i zbog toga mogu voćke izmrznuti preko zime. da se spreĉi razvijanje korova koji voćkama oduzima hrahljive materije. Na primer. izmeĊu redova se ne sme sejati kukuruz. bostan i bob. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodiĉno prskati. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati. Rokovi kopanja zavise od padavina. cvekla. i to oprezno. Posle saĊenja stablo treba uĉvrstiti pomoću zategnutog kanapa ili sliĉnog veziva. Površinu oko voćaka dobro pokrivati (malĉovati) sveţim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. u toku 5—6 ĉasova. Kod dvogodišnjeg drveta ĉinija oko voćke treba da iznosi 2 m u preĉniku. kod ĉetrogodišnjeg 3 m. katkad i lucerka. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 8—10 puta. Na okućnicama blizu grada mogu se meĊu redovima gajiti i jagode 4—5 godina. MeĊutira. krastavci i tikve. U toku leta zemljište oko voćaka okopava se 3—4 puta na dubinu 10—12 cm. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture. pod mlade voćke unosi se Ċubre zavisno od intenziteta porasta. MeĊu redovima moţe se sejati i lucerka. a u trećoj godini na 5—6 puta. posle opadanja lišća: kod jabuke i kruške na dubinu 20—25 cm. a kod višnje i dunje. ţile rastu do l. a u proleće se daje amonijumsulfat. prve godine gaje se dinje lubenice. suncokret i duvan.5 m itd. onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. Ċubre se sa 20—25 g amonijumsulfata. Malĉ dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju meša se sa zemljom. Zalivanje Prve godine po sadnji voćke se zalivaju 10—12 puta: po dva puta u aprilu. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno Ċubriva u jamu. Voćke starije od 4 godine. do ĉetvorogodišnjeg uzrasta voćke uopšte ne treba Ċubriti. a stajnjak svake druge ili svake treće godine po 1—2 kg na 1 m2.5m pa i više. pošto oni iscrpljuju zemljište i štetno utiĉu na voćke. Na primer. — kupus. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljišta. Posle svakog navodnjavanja. Ako pri saĊenju Ċubrivo nije bilo uneseno. a u proleće se unosi još po 100 g amonijum-sulfata. Ako povećanje letorasta dostiţe 70—80 cm. ako je širina krune 1 m. dubina obrade je 18—20 cm.5 m. Na ĉiniji oko voćke ne treba ništa sejati. Mineralna Ċubriva treba davati svake godine. jer grudve bolje upijaju i zadrţavaju vlagu. s tim da se posle treće godine zaore. Pod malĉom se zemljište manje savija i bolje se ĉuva vlaga. crveni patlidţan i plavi patlidţan. 15—20 g superfosfata i 5—6 g kalijeve soli po 1 mr. Prvih godina izmeĊu redova mladih voćaka obiĉno se seje povrće. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 16—20. onda pod svako stablo treba uneti 4—6 kg zgorelog stajnjaka. Docnije. Đubrenje Radi boljeg porasta voćaka neophodno je Ċubrenje. Zalivanje voćaka treba da se prekine poĉetkom septembra. Navodnjavanje voćaka vrši se kanalima i voda se pušta u ĉinije polako. Pri riljanju ašov treba drţati malo ukoso da bi se izbeglo veće presecanje ţila. zalivanja i pojave korova. pravilno neguje. ako je priraštaj manji od 50 cm. 150— 200 g amonijumsulfata i 200—250 g superfosfata. Sa starenjem voćaka obraĊena površina oko voćaka se svake godine povećava za pola metra. da se ne bi povredile ţile. kod petogodišnjeg 3. kada se zemlja prosuši zalivne kanale treba prekopati. Zemljište oko voćaka prekopava se ujesen. druge godine krompir. crni luk. Obrada zemljišta oko voćaka Prve dve-tri godine po saĊenju ţile voćaka rastu jedan i po put brţe nego grane krune. pošto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voćaka i zakašnjenje sazrevanja letorasta. NEGA VOĆAKA NEGA MLADIH VOĆAKA Odrţavanje meĊuredne površine Voćno stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se. Korov koji se pojavi treba ĉupati ili uništavati herbicidima. a koliĉina vode se smanjuje. koje su već poĉele da raĊaju. onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla — kada letorasti dostignu 60—70 cm i više Ċubrenje se ne obavlja. mrkvu i druge. kod trogodišnjeg 2. inaĉe oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime.polovinu duţine grana. Ne treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 18 / 80 . Za rast voćaka neophodno je da zemljišteoko voćaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage. Ako se zemIjište malĉira slamastim stajnjakom ili strugotinom. pasulj i grašak. onda se u jesen daje 4—5 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu.

Sem prolećne rezidbe. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voĊicom ne prave oštar ugao. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. što kvari strukturu zemljišta. Drugi spratsezasnivana visini 40—60 cm od prvog sprata od jedne. ona se skraćuje. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljište dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. pored toga se skraćuju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvišne. zato se u kanal lije 1—2 kofe. pa se moţe zameniti konkurentskom granom. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuću duţinu kao u drugoj godini. Ako neka grana preraste ostale. rezidba se obavlja i u leto. dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. Ako rastu pod oštrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. odnosno dve grane. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. U voćarskoj praksi postoje mnogi naĉini formiranja krune voćaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna.dozvoliti da se zemljište u kanalima presuši pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve. da bi se formirao sprat krune. tj. Ona mora imati šest do osam grana. jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. da bi se na njoj mogao odrţati veći rod. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i trećeg reda. a ponekad i više. Prilikom orezivanja voĊicu treba skratiti manje nego boĉne grane. u proleće. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45°. zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune. Tu moţemo zapaziti da na orezivanoj voćki ima mnogo rodnih granĉica. uklanja se 35—40 cm letorasta. U jesen. a drugo u junu. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voĊice) raste bujno i ometa voĊicu. Na voĊici se takoĊe pojavljuje izdanak produţenja. jer stvaraju gustu krunu. pa tek kad se voda upije. stabilan i dugoveĉan. zavisno od starosti voćaka. Posle formiranja poslednjih grana. Ako se izmeĊu redova voćaka nalazi neki usev on se zaliva posebno. Za jedno dvogodišnje stablo za jedno zalivanje potrebno je 4—7 kofa vode. Jednovremeno sa orezivanjem boĉnih grana skraćuje se i centralna vodeća grana voĊica. a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonošenje. onda se boĉne grane više izduţuju. U proleće druge godine. odnosno grane drugogreda. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. jer suvišna voda istiskuje vazduh i uništava mikrofloru. i ne dolazi do korenovog sistema. Osnovna grana treba da je stabilna. kad boĉne grane izrastu 70 cm. gde je potrebno usmeravati rašćenje. treba orezivati kao u drugoj godini. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju boĉne grane. Pri formiranju krune treba imati u vidu da će prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta — svega 30—40 cm. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3. Ako se voćka ne obrezuje. Kod neravnomernog razmeštaja grana rezidba je iznad boĉnog pupoljka. tj. U novembru voćnjak se navodnjava 1—2 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljištu (zimsko zalivanje). orezuju se za 1/4. Prvi sprat se ĉešće formira od tri suprotne grane. a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava. Kod ruĉnog zalivanja voda se ne upija odmah. Rokovi ruĉnog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomoću kanala. NEGA VOĆAKA U RODU Odrţavanje voćaka u što duţem donošenju visokog (obilnog) prinosa moguće je samo ako svake VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 19 / 80 . onda se voćke zalivaju ruĉno. kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiţu duţinu 60—100 cm. formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat. Sledeće grane se rasporeĊuju reĊe po dve ili po jedna na odstojanju 40—50 cm. Takvo zalivanje treba izbegavati. Treće i ĉetvrte godine. i u skladu s njegovim potrebama. Ponekad se voćke zalivaju ĉesto. i izdanka produţivanja. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. Granu sa oštrim iiglom saviti pomoću drvene rasponke. Ovo se moţe videti i na fotografiji. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak.centralnu voĊicu treba odseći. njih takoĊe rezati na 15—20 cm. Isto tako i višak vlage u zemljištu štetan je za voćke. U ovom sluĉaju. U ĉetvrtoj godini se formiranje krune uglavnom završava. koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge). Ponekad voĊica raste slabo. skraćuju za 15—20 cm. ali s malim koliĉinama vode. doliva se još nekoliko kofa. Prvo pinciranje izvodi se u maju. Letorasti koji izrastu izmeĊu osnovnih grana orezuju se u jesen. Kod formiranja krune treba granĉice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupaĉna svetlost i vazduh. koja uporedno prikazuje dve ĉetvorogodišnje voćke. stvarajući manje oštar ugao. U tom cilju sve grane i voĊicu treba skratiti na pola. pošto ona mora zauzimati poloţaj za formiranje drugog sprata grana. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje. posle sadnje.

onda se zalivanje podešava prema zahtevima dotiĉne kulture. U jesen zemljište u voćnjaku treba prekopati na dubinu 20—25 cm. u meĊuredovima se prave kanali duboki 15 — 20 cm na razmaku od 100 — 120 cm. Zimsko zalivanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 20 / 80 . pritiskivanjem ovih cevi pomoću specijalnih štitova ili s jako zatravljenim i ţiliĉastim busenjem. Zato se nega zemljišta mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeĊenje voćaka hranljivim materijama. Obrada se izvodi ašovom ili dubokim oranjem. U proleće zemljište treba usitniti. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 15 — 17 puta. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova. U severnim rejonima s nešto više vlage u vreme vegetacije. koja daje u sezoni tri otkosa. Zato u starijim voćnjacima zemljište svake godine treba odrţavati u crnom ugaru ili zatraviti. Broj zalivanja i koliĉina vode zavise od mehaniĉkog sastava zemljišta (glinovito. Crveni patlidţan treba u toku leta zalivati 15—18 puta.). oko voćaka. voćke slabo rastu. U tom cilju zagraĊuju se zalivne površine sa svih strana bedemom od 20— 25 ćm. Prvi put se zaliva voćnjak pred cvetanje voćaka ako je proleće bilo šüvo. Zalivanje voćnjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poĉetkom septembra. da bi se stablo što bolje spremilo za zimu. 5—6 puta. dok voĉke samo 5—6 puta. a u juţnim krajevima od 10 do 15 septembra. Kultiviranje se prekida krajem avgusta. Ali agrotehnika crvenog patlidţana se ne poklapa sa agrotehnikom voćaka. onda se povećava koliĉina opadnutog voća. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim površinama cele deonice. višanja i dunja. Ĉesto se izmeĊu redova voćaka koje su u plodonošenju gaje i povrtarske kulture — crveni patlidţan. ĉetvrti put u julu. treći put u poĉetku juna. okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ĉaše u koje se pušta voda.godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Ċubrenjeni i negom voćaka (orezivanje. Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meĊuredovima voćaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Pri riljanju zemljišta oko šljiva. ali ne prevrtati zemljište. gde je manje vlage. pošto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. pošto kvari vazdušni reţim zemljišta. a na dubini najmanje 1 metar. Na bugarski naĉin zalivaju se deonice s malim nagibom. Takav prirast moţe se obezbediti pravilnom obradom zemljišta. dubina mora biti 4—5 cm manja. Ako se primenjuje ovaj naĉin na teškom zemljištu. peti put u poĉetku avgusta i šesti put krajem avgusta ili poĉetkom septembra. plodovi ostaju sitni i gube soĉnost. onda se zemIjište oko voćaka obraĊuje 2—3 puta u toku leta. Pri ovom naĉinu voćke se zalivaju lanĉano. Voćke se u takvom sluĉaju zalivaju kanalima sa obe strane reda. starosti voĉaka i drugih uslova. Voda teĉe takvim kanalima 24 ĉasa. ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voćaka. preĉnilta 15—20 mm. u njihovim meĊuredovima moţemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Prolećna obrada se vrši do dubine 10—12 cm. zalivanjem. Tok vode se reguliše ubacivanjem vode u brazde pomoću gumenih cevi dugih 100 — 110 cm. borba sa bolestima i štetoĉinama itd. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. Ako se u voćnjaku nalazi neka meĊukultura. dok se krune voćaka ne sastave. Ovaj naĉin se preporuĉuje pri sadnji voćaka na terenima s većim nagibom i kada se ne raspolaţe dovoljnim koliĉinama vode. ako nema dovoljno vlage voćke treba zalivati već od proleća. meĊutim. smanjuju rodnost. a na lakom zemljištu 60— 70 cm. Pri zalivanju po sistemu ĉaše. zatim od podzemnih voda. Kao što je već reĉeno. voćnjak se zaliva 4 — 5 puta. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. drugi put u aprilu u vreme cvetanja voćnjaka. Potrebno je. peskovito). Ako se površina izmeĊu redova voćaka zatravi. Neprekidan naĉin zalivanja se primenjuje i u zimsko doba. posle većeg opadanja zametnutih plodova. Zato. ali s nešto manjim koliĉinama vode. Navodnjavanje voćnjaka u periodu plodonošenja Kad nema dovoljno vlage u zemljištu. Svakim zalivanjem zasićuje se zemljište vodom u kome se nalazi veći deo korenovog sistema. Od višegodišnjih trava najviše se koristi crvena detelina. Obrada zemljišta oko voćaka u vreme proleća i leta izvodi se najmanje 3—4 puta. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. dok u juţnim. kasni krompir i sl. Na peskovitom zemljištu broj zalivanja mora biti veći. imati na umu da je višak vlage štetan. a u meĊuredovima 1—2 puta. Voćnjak u periodu rodnosti moţe se zalivati na više uaĉina: na bugarski naĉin. a na glinovitim manji. Kod starih voćaka zemljište meĊu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. na naĉin ĉaše i infiltracijom. Infiltracioni naĉin smatra se najboljim. Odrţavanje zemljišta u voćnjaku Kod rodnih voćaka ţile se proširuju izvan projekcije krune.

5—2% (u odnosu na teţinu stajnjaka) super-fosfata. svake godine se unosi 35—40 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 8—10 g stajnjaka na 1 m2. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomešati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljište. 25% se unosi u jesen. i u karbamidu 46%. Ovo Ċubrivo bolje je unositi u zemljište u teĉnom obliku. Ako gazdinstvo raspolaţe većim koliĉinama stajnjaka ili komposta. Teţina jedne pivske ĉaše amonijum-nitrata iznosi 150 g. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskorišćava. Komposna gomila stvara se postepeno. Na primer. pa se zato moţe delimiĉno unositi u zemljište i u toku jeseni. kada su potrebe biljaka za vlagom naroĉito velike. na primer. Zimskim zalivanjem uništavaju se štetoĉine koje se nalaze u zemljištu. nego se spravljaju mešana sa odreĊenim procentom aktivne i neke inertne materije. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Sadrţina mineralnih materija iskazuje se u procentima. domaćeg smeća. i to u slojevima na svakih pola metra debljine. Veštaĉka ili mineralna Ċubriva sadrţe samo jednu ili više hranljivih materija: azot. amonijum-nitrata na 1 ha. Ovo znaĉi da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota. Ţivinski izmet. U suvom obliku koristi se u koliĉini od 150—200 gr / m2. a koliĉina stajnjaka za 4—5 po 1 m2. onda koliĉinu azota pomnoţimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrţajem azota u nitratu (34%). Veliki znaĉaj ima pravilno ĉuvanje stajnjaka. ono se moţe unositi u većim koliĉinama. koji se unosi u zemljište prilikom osnovne. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom. u amonijum-sulfatu 16—20%. Duţina i širina gomile su proizvoljne. U ovim sluĉajevima povećava se prinos i naglo se smanjuje periodiĉnost u plodonošenju jabuka i krušaka. Da bi se postigla veća rodnost povećaju se koliĉine mineralnih Ċubriva 2—6 puta. Stajanjak je najbolje unositi u zemljište svake druge godine. Gomila se s vremena na vreme gazi. prašine sa puteva. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 21 / 80 .Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjišta. Kompost se spravlja od opalog lišća. Dejstvo stajnjaka traje 2—3 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljištu.5 m. Pri upotrebi većih koliĉina Ċubriva. Da ne bi gubio od kvaliteta. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voćke. Ovo je najbolje Ċubrivo za voćke. utoliko se više unose Ċubriva. Đubriva se unose u zemljište u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voćaka u toku vegetacije. cime. potrebno pri Ċubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha. odnosno kompleksna Ċubriva. Ako je rod 120—150 kg po jednom stablu. i to po mogućstvu zajedno s mineralnim Ċubrivima. Đubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeĊu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljište. a super-fosfata i kalijeve soli 250—300 grama. u natrijum-nitratu 16%. Doze Ċubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Radi brţeg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. inaĉe voda se neće upiti. Pri suvoj jeseni zalivane povećava otpornost voćke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva. U poslednje vreme industrija sve više proizvodi mešana. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. strugotine drveta itd. i visoka je 1—1. stajnjak se slaţe i dobro sabijene gomile visoke 1—1. Koliĉina unošenja komposta u zemljište nešto je veća nego stajnjaka. ili 35 gr / m2. kuhinjskih otpada. u pepelu od drveta 6—20% itd. a naroĉito u rejonima gde nema dovoljno vlage. Potrebna koliĉina Ċubriva u mešanom stanju odreĊuje se na sledeći naĉin: ako je. 50%) rano u proleće. Od fosfornih Ċubriva najĉešće se upotrebljava granulirani super-fosfat. Fekalije razblaţene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. a još manje mikroelementa. zavisno od nagomilavanja otpadaka. a u superfosfatu 16—20 kg fosfora (aktivne materije) itd.5m. Kompost. Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjišta. Nagomilavanjem vlage u zemljištu stvaraju se rezerve za period ranog proleća. Mineralna Ċubriva u ĉistom stanju se ne puštaju u promet. Mineralna Ċubriva. a ostatak se koristi za prihranjivanje voćaka. fosfor ili kalijum. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. manje fosfora i kalijuma. Na gomilu se slaţu razni otpaci. Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. Sadrţaj fosfora u superfosfatu iznosi 16—20%. i to u slojevima. Đubrenje voćnjaka Za normalan porast i rodnost voćke traţe kao dopunu zeraljišnim hranljivim materijama najviše azota. sadrţaj azota u amonijum-nitratu iznosi 34—45%. duboke obrade. kuhinjskim pomijama ili osokom. Ukoliko je veća rodnost. Stajnjaku se dodaje 1. Za Ċubrenje voćnjaka koriste se sledeća Ċubriva: Stajnjak. Od kalijevih Ċubriva obiĉno se uzima kalijeva so koja sadrţi 40% kalijuma (aktivne materije). koriste se samo lako rastvorljiva Ċubriva.

Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljišta. Tablete sadrţe: bor. koja rastvara i odnosi Ċubriva do voćaka.5g na 1 m2. Posle prihranjivanja voćke treba obilno zalivati. Unošenje Ċubriva u ĉistom obliku dovodi do sušenja voćaka. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeĊene. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. Da bi se postigao veći efekat. razblaţene fekalije. superfosfat i kalijeva Ċubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. nego se samo dopunjuje ishrana. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 22 / 80 . fekalije sa 3—4 puta više vode i ţivinski izmet sa 10—12 puta više vode. Ova Ċubriva treba razrediti: osoku sa 2—3 puta većom koliĉinom vode. Đubrenje preko lista — folijarno Ċubrenje. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u proleće pred cvetanje i drugi put po završetku cvetanja. Najbolje je ako se Ċubrivo unosi u kanale duboke 20—25 cm ili u iskopane rupe. godine. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. pravilna obrada zemljišta. Glavni uslovi za efikasno delovanje Ċubrenja bili bi: unošenje mineralnih Ċubriva zajedno sa organskim Ċubrivima. Mikroelementi ubrzavaju rašćenje. druge brazdice kopaju se na odstojanju 75—100 cm i treće brazdice u širini krune. 1/2 u proleće pre cvetanja voćaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od proleća do poĉetka jula. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. jod. srednju i dugaĉku. bakar. reguliše rast grana i daje im potreban pravac. povećavaju prinos. normalno zalivanje biljaka. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do ĉetiri puta sa 0. Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliĉini 1—1. Obe ove operacije treba pravilno obaviti. poboljšavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima. Seju se poĉetkom movembra po krajevima pristablovog kruga.Stajnjak. Duţ jame se pušta voda. Posle unošenja razblaţenih Ċubriva. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku. Voćke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima. ili 3. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno Ċubrenje voćaka. Skraćivanje letorasta i proreĊivanje krune obavlja se jednovremeno. Stajnjak u jami treba stalno mešati da se ne bi nataloţio na dno jame.5% rastvorom amonijum-nitrata i 1—3% rastvorom superfosfata. spreĉavaju zaslanjivanje zemljišta itd. nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo. jer pospešuju kasnu vegetaciju. Hranljive materije mogu dospeti u voćke ne samo posredstvom korenovog sistema veĉ i kroz listove i grane voćaka. Zelenišna Ċubriva. ali samo ako su i organomineralna Ċubriva u dovoljnim koliĉinama unešena u zemljište. U proleće grašak obrazuje veliku zelenu masu. Zato se voćke prskaju rastvorima mineralnih Ċubriva — azotnim. fosfornim i kalijumovim. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u proleće. pa voćke mogu izmrznuti u toku zime. koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljište. Đubriva se mešaju sa zemljorn i unose pod voćke. REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA Postoje dva naĉina rezidbe voćaka skraćivanje grana i granĉica i proreĊivanje. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka. Ova Ċubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. molibden. cink. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska Ċubriva narodnim naĉinom „šarvot". ţivinski izmet i dr. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. Granulirano fosforno Ċubrivo zemljište ne upija tako brzo i ono ostaje duţe pristupaĉno korenovom sistemu. brazde se zatrpavaju i ravnaju. Ovim naĉinom Ċubrenja rodnost se povećava. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna već i organska Ċubriva i mikroelemente. Biljke za primeriu zelenišnih Ċubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima. Po veliĉini zahvata pri skraćivanju letorasta rezidba se deli na kratku. onda se one Ċubre nezavisno od Ċubrenja voćaka. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 15—18 cm na odstojanju 150—160 cm od stabla voćke. Veliki znaĉaj za povećanje prinosa ima duboko unošenje Ċubriva za prihranjivanje. Fosforna Ċubriva se unose u obliku granula. Ova Ċubriva se sastoje od ĉistih kultura zemljišnih mikroorganizama koji poboljšavaju uslove ishrane biljaka. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaţenog Ċubriva na 2—3 duţinska metra brazde. Pri proreĊivanju krune uklanjaju se grane i granĉice koje zasenjuju jedna drugu i prepliću se meĊu sobora. kao što su zimski grašak i ozima grahorica. obavezno unošenje organskih Ċubriva svake 2. nije dovoljno samo unositi Ċubrivo u zemljište. Na poĉetku zalivnog kanala u voćnjaku iskopa se jama duţine 1 m i dubine 50—60 cm. Industrija mineralnih Ċubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje voćnih stabala. kobalt i mangan. Stajnjaka se dodaje 2—3 kg na 1 m2. Bakterijalna Ċubriva. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbuše rupe na dubini 50—60 cm i u svaku ubaci odreĊena koliĉina teĉnih Ċubriva. iako u sasvim malim koliĉinama. unošenje azotnih Ċubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata. redovno uništavanje korova. Razmak izmeĊu otvora iznosi I m. Skraćivanje vrhova letorasta i granĉica omogućuje stvaranje boĉnih grana. Ako se u meĊuredovima gaje povrtarske kulture. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. unošenje u jesen fosfornih Ċubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 40—50 cm.

zalivanjem voćaka i obradom zemljišta. grane koje su rasporeĊene gore moraju biti slabije od niţe rasporeĊenih grana. onda nije potrebno ni podmlaĊivanje pošto već i jedna rezidba dosta oslabi voćke. 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. tj. ostaje 1/4 godišnjeg prirasta. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 2—3 listića. Veliko skraćivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlaţe se donošenje ploda za 1—2 godine. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 23 / 80 . osnovnih grana. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune. a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta. Na rodnijim stablima jabuke i kruške izrastaju svake godine mnoge rodne granĉice. potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. pa ih treba stalno razreĊivati. treba reći da se pri lakom podmlaĊivanju ne pomaţe uvek porast stabla. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 4—5 godina. Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godišnji porast letorasta od 30 do 50 cm. Stare rodne granĉice uklanjaju se sve do raĉve za 1/3— 1/2. Ako nisu bile definitivno formirane grane 2. Stare granĉice slabo raĊaju. posebno rodnih granĉica (rodni kolaĉi). Rezidba kajsija Veći deo plodova kajsije zameće se na dugaĉkim letorastima. na kratkim rodnim granĉicama tipa buketa i na prstenastim granĉicama. onda ih u proleće pri rezidbi treba skratiti na 1/3.. Prilikom podmlaĊivanja voćaka obavezno treba prekopati zemljište u meĊuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 1—2 kg slajnjaka na 1 m2. skraćivanju letorasta ako dostignu duţinu 60—70 cm. Jaĉe orezivanje primenjuje se na stablima 8—10 godina starih. Prilikom podmlaĊivanja rodnih granĉica treba pojaĉati Ċubrenje i zalivanje voćaka. reda. a kod dugaĉke ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duţine jednoletnjeg prirasta. koje povećavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajući bolje razgranjavanje. Zato se kod kajsije skraćuju letorasti i primenjuje jako proreĊivanje krune. Pinciranje se vrši prvi put u maju a drugi put u junu. Prilikom orezivanja treba obratiti paţnju na uravnanje grana. Lako podmlaĊivanje obavlja se jedanput u toku 4—5 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. njih formiramo sledećih godina. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta. stvarajući oštar ugao. kada voćke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. i to jedanput u 3—4 godine. Kod voćaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreĊivanju krune. Veće skraćivanje primenjujemo samo kod veoma dugaĉkih letorasta (više od 1 m) da bismo pojaĉali razgranjavanje i izjednaĉavanje grana. Ako letorasti dostignu duţinu 50 cm. Rezidba jabuka i krušaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 4—5 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. Ponekad donje grane ugušuju centralnu voĊicu i grane koje se nalaze iznad nje.Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodišnji prirast se skraćuje za 3/4 duţine. proreĊivanje krune i orezivanje grana vrši se posle svake 2—3 godine starosti da bi se pojaĉao porast. redovnim Ċubrenjem. Ako ovo iz nekih razloga ne moţe da se obavi. Zato se podmlaĊivanje primenjuje u krajnjem sluĉaju. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se poveća vegetativni prirast. Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granĉica. Nastupa momenat kada voćka prestaje normalno da prirasta (25— 30 cm). Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granĉica i bolje razgranjavanje. Stablo treba da saĉuva sposobnost stvaranja novih grana i granĉica. Ipak. onda u proleće sledeće godine na njima će izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. kada granĉice dostignu 20 cm. Na vrhovima grana ĉesto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta. Ako je priraštaj letorasta manji od 30 cm. ostane manji deo godišnjeg izdanka. Pri podmlaĊivanju sloţenih plodnih granĉica (rodnih kolaĉa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolaĉi. Kod dugaĉkog orezivanja na izdanku će ostati mnogo pupoljaka iz kojih će se razviti nekoliko slabih boĉnih izdanaka. Dobijanje novih izdanaka postiţe se pravilnom rezidbom. Dejstvo srednje rezidbe skoro je sliĉno kratkom orezivanju. tj. Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Takva stabla zalivaju se 6—7 puta u toku vegetacije. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove. Takve grane orezujemo jaĉe i samim tim ujednaĉujemo krunu. Ovo je osobito vaţno kada rodnost voćke sa starošću poĉne da opada. Voćke koje su predviĊene za podmlaĊivanje Ċubre se godinu dana ranije sa 180— 200 kg stajnjaka. Ako je rodnost velika. a dugaĉku rezidbu kada ţelimo da povećamo koliĉinu plodnih granĉica. Letorasti dugi 50—60 cm skraćuju se na 1/3. a još duţi ĉak na 1/2. Ako je stablo mlado i još nije poĉelo da raĊa ne treba letoraste suviše skraĉivati. Vrlo ĉesto gornje grane jaĉe rastu od donjih. broj zalivanja mora se povećati. Isto tako. U takvim sluĉajevima voćku podmlaĊujemo na taj naĉin što sve vrhove dvogodišnjih i trogodišnjih grana reţemo na 15— 30 cm. uklanjanju suvišnih grana koje rastu unutar krune. Ako se letorasti oreţu kratko. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove. i 3. Pri takvom osnovu matiĉne grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu.

Rezidba trešanja Trešnju orezujemo isto kao i bujne sorte višnje. Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaĊivanje krune. Pri formiranju ĉaše ostave se 3—4 grane. jake letoraste skraćujemo da bi bolje rasle boĉne granĉice. takozvani izdanci. i to na visini 35—40 cm. s tom razlikom što kruna ima 5—8 dobro rasporeĊenih grana. Rezidba višanja Ranije se smatralo da višnju ne treba orezivati zbog slabog zarašćivanja rana i pojave smolotoĉine. U ovom sluĉaju sve dvogodišnje i trogodišnje grane se reţu do osnove. Rezidba šljiva Oblik šljive se formira isto kao i kod trešnje i bujnih sorti višnje. Zato se preporuĉuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova. a staro drvo se odstranjuje. i to 2—3 jaĉa i bliţa starom drvetu. Izdanci srednje duţine orezuju se radi zamene tako da ostanu 2—3 donja pupoljka. Kod trešnje je obavezna letnja rezidba — pinciranje letorasta. kruna se proreĊuje radi boljeg osvetljavanja. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 40—50 cm jedna od druge u raznim pravcima. podmlaĊivanje se vrši postupno u toku 2—3 godine.Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju ĉesto ih pozni mrazevi oštete. U osmoj i devetoj godini voćke se podmlaĊuju. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana. Kod bujnih stabala ostavljaju se duţi letorasti nego kod slabih stabala. Kod mladog stabla letoraste skraćujemo tako da ostanu 45—50 cm dugi. Dţbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 25—40 cm. Starija stabla orezuju se jaĉe nego mlada. ostavi se jedan najbolji. Ukoliko stablo stari letorasti se manje skraćuju. na deblu se nalaze 8—9 debljih grana pojedinaĉno ili u 4 grupe. Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka. iz kojih će izrasti mladice. okopavaju i orezuju. oni su uglavnom rodni. manje se skraćuje. ostave se 10—12 pupoIjaka. Plodovi su uglavnom na jednogodišnjim letorastima i buketnim granĉicama. Centralna grana (voĊica) u rasadniku ili voĉnjaku skraćuje se u drugoj godini. pošto se od njih oĉekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos. Na dvogodišnjim letorastima. Na osnovnim granama. a slabi letorasti se ne skraćuju. 9). Kod guste krune. Rodnost šljive zavisi od jednogodišnjih granĉica i majskih buketa. Pri rezidbi breskve moţe se ostaviti više letorasta. kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina. U periodu uzgoja trešnja daje mnogo letorasta duţih od 50—60 cm. odnosno u trećoj godini rezidbe. Ali kad voćka ima ovaj oblik ĉesto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane. Kod bujnih sorti višnje deblo je formirano na visini 40—50 cm. obavlja se podmlaĊivanje i jednovremeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 24 / 80 . tada krunu podmlaĊujemo. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeĊuju se 4—5 osnovnih grana na odstojanju 15—20 cm. letorasti se skraćuju za 1/4 ili za polovinu. Kod ĉašiĉnog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju. na slabim i nerazvijenim. Breskve imaju mnogo granĉica. Kada mladari poĉnu da donose plod. da bi se mogao razvijati mladi izdanak. proreĊuju se na odstojanju 10—15 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. slaĊi su i ukusniji. MeĊutim. Zavisno od razmeštaja rodnih pupoljaka. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod. Isto tako skraćuje se i voĊica da bi bila 25—30 cm veća od skeletnih grana. Sa starošću drvo se proreĊuje i ogoljene grane skraćujemo. Ako letorasta ima mnogo. Ostavljenim mladarima poklanja se veća paţnja: uredno se zalivaju. a gornji tako da rodi. Sledeće godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 10—12 pupoljaka. tj. Ako su letorasti kraći od 25 cm. a na donjem samo 2—3 (sl. ostavljaju se 2—3 granĉice drugog reda. Rezidba bresaka Breskve rano poĉinju da donose plod i veoma se razgranavaju. a od dva izdanka donji se reţe na dva do tri pupoljka. a isto tako i slabe granĉice. Dok su stabla mlada. Na duţim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. pa je pri rezidbi potrebno paţljivo razreĊivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su završile raĊanje. Centralna voĊica izraţena je u ĉetvrtoj ili petoj godini. Ovo se vrši sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. na odstojanju 20—30 cm. U trećoj godini rodnu granĉicu treba odrezati do osnove. Kruna breskve se formira najĉešće u vidu ĉaše (kotlasta kruna). dok su letorasti jaki i dugaĉki. praksa je pokazala da pri dobroj nezi višnje povoljno reaguju na orezivanje. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti. Kod mladih stabala. Pri obnavljanju zasada višnje ostavljaju se mladari iz korena.

Skraćivanje visine krune VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 25 / 80 . pa se uklanjaju voćarskim testerama. jer bi timé ojaĉali porast voćaka a umanjili plodnost. Izdanci. REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA Visoka kruna voćaka zahteva više rada prilikom orezivanja. skeletne grane ako su kraće od 1. Savijene grane kroz godinu-dve se priĉvršćuju u istom pravcu i sa njih se moţe skinuti vezivo (ţica. Pri savijanju grana voćaka na okuĉnici granama se daje pravac sever-jug. Povoljnom agrotehnikom voćke postiţu svake godine dobar prirast (u smislu povećanja grana). jake su i teško se usmeravaju u pravcu redova. VoĊica se pušta da raste 2.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune. obavlja se podmlaĊivanje. Da bi se izbeglo zgušnjavanje grana vrši se proreĊivanje krune. veća je i kruna. TakoĊe ne treba savijati debele. a ostali izdanci se rasporeĊuju i savijaju naniţe. jer usled savijanja veoma slabe (sl. 11). glomaznu aparaturu i visoke potpiraĉe. širine 2—2. treba podmetnuti pod ţicu gumu. Krunu voćki starih 5—6 godina ne treba rezidbom mnogo proreĊivati. koji rasrtu vertikalno i dostiţu visinu više od 1 metar skraćuju se ili potpuno uklanjaju. Ako su stabla veća. kanap i drugo). da bi se izbeglo da ih ţica ne zaseĉe. Kada grane sklapaju oštar ugao. a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik. S donje strane grane se zasecaju voćarskom testerom na razmaku 3—4 cm s tim da ne bude više od 4—5 reza dubokih 1/4 debljine grane. Zbog toga je prvorazredan zadatak voćara da poboljša osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori više aktivnog lišća.5—3 m visoko od zemlje. Nauĉnim istraţivanjem je dokazano da se kod voćaka s krunom većih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1. U tom pravcu voćke se bolje granaju i kruna se ravnomernije osunĉava sa svih strana. ponovo se zaseca (sl. pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60°. dašĉice i dr. Rastu u meĊurednom prostoru.5—2 m. one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. Lišće koje je dublje u kruni troši na disanje više produkata asimilacije nego što ih proizvodi procesom fotosinteze. Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Ako je meĊuredno odstojanje kod mladih voćaka malo grane su stisnute i zgusnute duţ reda.5 m. ili se podvlaĉe pod donje grane i daje im se horizontalan pravac. ĉoju. Treba se uvek rukovoditi time da se ograniĉi visina stabla i poboljša osvetIjavanje cëntra krune. ako je veća kruna voćke onda je i veće odstojanje izmeĊu lišća i ţila. te je potrebno više vremena na transport hranljivih materija u drvo. zatim se uĉvršćuju i vezuju za donje grane papirnim kanapom. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni). Pri vezivanju grana. Kada porast grana i letorasta prestane i grane poĉnu da ogoljevaju.uklanjaju stare rodne grane. U današnje vreme preporuĉuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u špalirnu krunu i sniţavanje njene visine. Osim toga. Granama drugog reda daje se pravac duţ redova pod uglom 50—60° po vertikali.5—2 m. Kod voćaka starih 8—9 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voĊica. berbe i oteţava prskanje a takoĊe iziskuje više hemijskih sredstava za zaštitu. 10). no tada je relativno manje produktivnog lišća. što umanjuje i rodnost voćke. Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeĊenih grana. Ostale grane usmeravaju se duţ redova pod uglom 50— 60° i uĉvršćuju ţicom za koĉićima pobijenim u redove. Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri.

Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni. jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva. unutar krune će izbiti mnoštvo mladara. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune. Grane se savijaju u osnovi dok se ne ĉuje slabo pucketanje zbog delimiĉnog cepanja vlakana grane. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. teţe dvogodišnja a još teţe jednogodišnja. pa je potrebno periodiĉno proreĊivanje. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri temperaturi ne niţoj od minus 3—4 °C.5 m. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saĊenja. Pet-godišnje grane isto se teško savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. uz dobru obradu voćnjaka i uredno suzbijanje bolesti i štetoĉina. Iskustva poslednjih godina u skraćivanju krune pokazala su dobre rezultate. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara. Pri skraćivanju krune voĊicu treba odseći na visinu 3—3. ali treba paziti da se grana ne skrši. Posle takve rezidbe. U poĉetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune. Grane pod oštrim uglom treba saseći do samog stabla. 13). Postepeno skraćivanje krune vrši se na sledeći naĉin. Sniţavanje krune odjednom vrši se onda kada su voćke 8—10 godina stare i kada su poĉele da donose obilnji rod. na kojima je vrlo malo granĉica drugog i trećeg reda. tj. U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Krunu moţemo sniziti. treba sve grane skratiti na duţinu skraćene voĊice. Ove voćke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. Višak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odseći. Da bi se rodnost ovakvih voćaka povećala. treba krunu sniziti. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lišća. Da bi one to postale. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. da bi svetlost i vazduh dospeli do unutrašnjih delova krune. Pri skraćivanju krune potrebno je imati u vidu sledeća opšta pravila. treba ih postaviti u horizontalni poloţaj. Lakše se savija 3 godišnja grana. Odstojanje izmeĊu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 12—15 cm. Najbolje vreme za rezidbu je proleće. Ograniĉavanje treba poĉeti kod 4—5 godišnjih voćaka istovremeno sa savijanjem grana. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 26 / 80 . Orezivanje bresaka. VoĊica se moţe otseći tek kad stablo poĉinje da daje rod. izazivajući na taj naĉin boĉno razgranjavanje.S obzirom da visoke voćke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-ĉavanje njihove visine. Ako se grana nije savila defornacija se pojaĉava. U proleće rezidbu treba završiti pre nego što krenu sokovi u biljci. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. uz povećane doze Ċubriva. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutrašnjim delovima voćke. od kojih će se docnije dobiti plodne granĉice. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastiĉne grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako krše. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uĉvršćivanjem za donje grane. ali se poboljšava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajućih pupoljaka. povećao prinos i smanjio rast voćaka. skratiti na dva naĉina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. 12) Savijanje grana vrši se da bi se ubrzalo plodonošenje. Pravilno savijanje grana omogućuje da sunce dobro prodire u sredinu krune. Na okućnicama se vrlo ĉesto mogu sresti voćke s veoma dugaĉ-kim granama. Ovakvim naĉinom rezidbe postiţe se neznatno sniţavanje krune. osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod oštrim uglom (sl. trešanja i jabuka obavlja se u proleće. Skraćivanje krune moţemo obavljati samo uz visoku agrotehniku. Ograniĉavanje visine krune završava se savijanjem centralne voĊice horizontalno ili u obliku luka. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema razgranjavanja. Grane treba savijati pod uglom 50—60° od vertikale.

onda se umeću dve kalem-granĉice. vadimo klin iz procepa. Ovaj vosak moţe spraviti svaki voćar od jednakih koliĉina kalafonija. Ostavljaju se samo pravilno rasporeĊene jake grane. Postoji nekoliko naĉina prekalemljenja: u procep. a zatim se uklanjaju grane koje su se meĊusobno isprepletale i taru se jedna o drugu. što kasnije moţe preći i na deblo. Posle ĉišćenja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati kreĉnim mlekom pomešanim sa 20— 25% gline. Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj naĉin podigli krunu voćke. a potom šupljinu popuniti cementom. povreĊene i bolesne grane i granĉice. Boĉne grane treba rezati do kraja (na kolut). Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Pošto smo umetnuli kalem-granĉice. 14). Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. polomljene. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola ĉasa. pod koru i sliĉno. Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduţno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Podloga se priprema VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 27 / 80 . Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granĉice preporuĉuje se da se kalemljeni deo zaštiti platnom u vidu „kapu-Ijaĉe" ili da se napravi luk od vrbovog pruta. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine). Ĉesto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voćku. trule. da se ne povredi ţivo tkivo drveta i ne naprave rane. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju. Zatim se u rascep umeće kalem-granĉica nove sorte obraĊene u vidu klina. Zatim kalera-granĉice treba ĉvrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. grane obešene nadole i grane koje rastu unutar krune. PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA Posle podizanja voĉnjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinaĉna stabla sa sortom slabog kvaliteta. Oĉišćenu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti. a potom se mešavina ohladi. Kalem-granĉice se umeću u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granĉice i podloge poklopio. zatim dezintifikovati. izumiru i sluţe za utoĉište mnogira štetoĉinama. sa 5% rastvorom plavog kamena. NEGA STABLA Na deblu i osnovnim granama stabla površinski slojevi kore pucaju. koji se usled toga steţe i na taj naĉin umetnuta granĉica priĉvršćuje. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noţa oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše. a zatim se reţe odozgo. Takvu koru treba svake godine specijalnim noţevima skidati i spaliti. Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. Orezivanje voćaka se vrši oštrim i ĉistim voćarskim makazama i voćarskom testericom. Tako se uništavaju mnoge štetoĉine i njihova jaja. loja i pĉelinjeg voska. Kalem-granĉice moraju imati tri pupoljka. Takve voćke se prekalemljuju u samom voćnjaku odgovarajućom sortom. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Za ovu svrhu granu stabla treba odseći popreko i presek dobro zaravniti voćarskim noţem. kad krenu sokovi. Kora se uklanja oprezno. Ako je drvo debelo. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin. jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više. treba ih dobro oĉistiti. Kalemljenje u procep vrši se u proleće.Prvo se orezuju suve. Na njima se mogu pojaviti štetoĉine kao što su krvava vaš i lisna vaš. ne nanoseći povrede drvenom delu debla.

U tom sluĉaju se uz stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto priĉvršćuju tanje motke kojima se podupiru rodom opterećene grane. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani. koji docnije pгelaze i na voćke. Za stablo jabuke stare 20—25 godina. Na kalem-granĉici se pravi kosi rez i kalem-granĉica stavlja pod koru. Mesto kalemljenja kalem-granĉicom moţe se kalemiti i pupoljkom. jer se ispod nje skupljaju гazni insekti. Postoje i drugi naĉini podupiranja: u obliku kišobrana i pomoću ţice. pa se preko toga vezuje ţica na oko 1/4 od kгaja grane (sl. Da se grane ne bi ozledile ţicom. 65 Pre postavljanja podupiгaĉa sa motki se skine kora. tako da na jedan podupiraĉ dolazi po desetak kilograma roda. Kalem-granĉice se do kalemljenja ĉuvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 28 / 80 . onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke priĉvrsti komad gume širine 5—8 cm pomoću koje se uĉvršćuje grana. Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granĉica bolje priIjubljuje. Kalemljeno mesto veţe se rafijom i premazuje kalem voskom. U avgustu se odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. PODUPIRANJE VOĆAKA (ĈATLOVANJE) Ako voćke obilno rode moraju se podupreti. Tanke kalem-granĉice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. inaĉe grane mogu da se slome pod teţinom plodova. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granĉice. U središtu krune uĉvršćuje se metalni obruĉ (prsten) od kojega zrakasto polaze ţice kojima se pridrţavaj'u гodom preopterećene grane. prvo se obmo-taju gumom ili nekom staгom tkaninom. Za podupiranje u vidu kišobrana potrebno je manje motki nego na obiĉno. Ţiĉani podupiraĉi. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oĉenjem. zavisno od rodnosti i sorte. potrebno je oko 12—20 podupiraĉa. Metalni obruĉ ima 10—12 cm u preĉniku i za пjega se pгiĉvršću-ju ţice debljine 2. Tehnika oĉenja opisana je ranije. Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta. Za podizanje ţiĉanog podupiraĉa za jedno stablo se utroši 100—120 g ţice debljine 5—8 mm.na isti naĉin kao i za kalemljenje u procep. a u sluĉaju da je motka bez raĉve. Priljubljene kalemgranĉice pomoću eksera sigurnije se primaju. 15). Posle berbe motke se uklanjaju i smeštaju u kupe. Ekser brzo urašćuje u drvo.5 do 3 mm. Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inaĉe bi se vrh grane odlomio). da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. U toku rasta grana ţiĉana potpora se produţuje. po jedna sa obe strane podloge. Radi toga se uzimaju motke sa raĉvom. Zatim se sa strane duţ podloge zaseĉe kora i oprezno odvoji od drveta. Oĉenje se obavlja u avgustu ili u proleće kada se kora lako odvaja.

Osim toga. onda se grane skraćuju na dvogodišnje ili trogodišnje drvo. a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Dimljenje treba da traje još 2 sata posle izlaska sunca. površina krune se manje zagreva i stablo kasnije poĉinje vegetaciju. Zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru i poĉetkom oktobra. Pri izlasku sunca gusti dim omogućuje postepeno topljenje leda u meĊućeliskim prostorima grana. BERBA PLODOVA Za berbu plodova koriste se lestvice. jer gube u teţini. Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliĉini (kalibriraju). Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 10—25%. Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana. podiţe plod lagano. stavlja kaţiprst na peteljku. Polomljena peteljka je na prelomu oštra pa moţe da povredi dodirnute plodove u korpi. Ova mera je neophodna da bi se pojaĉao vegetativni rast i na taj naĉin umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. Vodeno ogledalo (led) na voćkama koje se stvara zalivanjem sluţi kao zaštita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voćaka. 5 g sapuna i 30—50 g gline. i ako je za pun rod plodova neophodno svega 10—15% tih cvetova. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune. Zato se u proleće VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 29 / 80 . pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. Ubrane plodove treba paţljivo slagati u korpe ili kofe. Ovim naĉinora moţe se zadrţati razvoj pupoljaka tri do pet dana. zgnjeĉeni) preraĊuju se ili se odmah upotrebljavaju. treba u rodnoj godini povećati zametanje cvetnih pupoljaka.5 m. Plodovi se beru u korpe ili kofe. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini. Jabuka i kruška donose rod na rodnim kolaĉima. kad temperatura padne izmeĊu plus 1 i 0 °C. Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. zatim smeštati ugajbice ili u gomile. SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA Jabuka i kruška posle obilnog roda sledeće godine u većini sluĉajeva ne daju rod. okreće ga desno i levo. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se ne povrede ni plodovi ni rodne granĉice. Zato je zadatak voćara u krajevima sa ĉestim prolećnim mrazevima da što duţe u voćaka zadrţi kretanje vegetacije i odugovlaĉi cvetanje voćaka. slama. Pri reĊanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreĊeni plodovi. granĉice drveta.ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH MRAZEVA U nekim krajevima su ĉesti kasni prolećni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voćaka. Ovo se moţe postići prskanjem voćaka kreĉnim mlekom. brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost ĉuvanja. postepeno upijanje vode u ćelije i uspostavljanje njihove ţivotne sposobnosti. kopljastim rodnim granĉicama i na rodnim kratkim granĉicama. Rodne grane ţive 8—15 godina i ako se pri berbi plodova izlome. Umesto starih porašće mlade. ove gomile treba potpaliti. koje poĉinje u junu. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 °C stradaju zameci plodova. Za ovu zaštitu se u voćnjaku ranije pripreme gomile sveţeg stajnjaka. Ovo se moţe postići ako se naizmeniĉno uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaĉima i na kopljastim i rodnim granĉicama. strugotina. Korpe se okaĉe za grane u toku berbe pomoću kuki duţine 15—20 cm. visine 50—60 cm. pošto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda. Dim se rasprostire po voćnjaku i smanjuje hlaĊenje voćnih stabala. U ovo doba plodovi su teţi. posle nerodne godine voćke obilno cvetaju. što znaĉi da će takvo drvo davati plodove svake godine. Gomile su specijalnog oblika. Beraĉ uzima plod u šaku. to im smanjuje rodnost narednih godina. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu. vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta. U borbi protiv mrazeva moţemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. Plodovi iz korpe ili kofe paţljivo se vade da se ne oštete. raĉunajući na litar vode 80 g kreĉa. jer pri duţem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Pri berbi ne treba kidati dršku ploda. Posle ovog prskanja. Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duţine. Obiĉno pred zoru. Za jedno stablo spremi se 1—2 gomile ovog materijala. I obratno. nove i produktivnije grane. MeĊutim. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati već u toku istog dana. Najprostiji naĉin zaštite voćaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje voćnjaka. a zatim oprezno pritiskuje kaţiprstom peteljku i odvaja plod od granĉice. Da bi omogućili da voćke svake godine donose rod. imaju bolji ukus i lepšu boju. druga polovina će roditi iduće godine. Oštećeni plodovi (crvljivi. Ako je izdanaka malo. pošto se tako oštećuje kora i lome rodne grane. a u nerodnoj smanjiti. Radi privlaĉenja grana sa plodovima beraĉ treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 1—1. Azotna Ċubriva povećavaju zametanje cvetnih pupoljaka. za 85% cvetova stablo nepotrebno troši hranljive materije. Ovo se objašnjava time što se pri velikim prinosima hranljive materije troše na porast plodova. lišće i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima.

kod kojih je donošenje ploda stabilno. neophodno je podvući osobinu voćke i odreĊeno navesti na kojoj je podlozi). Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 50—60 cm i u meĊurednom rastojanju od 120 cm. Tipu A sliĉan je tip B. U proleće sledeće godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 2—3 pupoljka. ali zato patuljaste voćke zauzimaju i manju površinu. Uz naroĉitu negu (orezivanje. Patuljaste voćke i srednjebujne voćke su sliĉne. dusen tipovi II. Voćnjak treba podizati na patuljastim podlogama. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis. jer se na malim površinama moţe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti.B. da bi se uništilo 70—80% cvetova. kao što je već reĉeno. zalivanje) moţe se svake godine imati dobar rod. Razmnoţavanje vegetativnih podloga Zemljište za saĊenje matiĉnih podloga treba da je što plodnije rilja se na dubinu 35—40 cm. Umesto mineralnih Ċubriva moţe se svake godine unositi s jeseni 6—8 kg po 1 m2 stajnjaka. (Ali. koji se razlikuju po bujnosti. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreĊivanje cvetova tretiranjem voćke sa DIOK. koji se.E. Na okućnicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voćke. Ċubrenje. sade se gušće. samo stablo brţe ulazi u punu plodnost. Sem toga. Izdanci se seku i zabadaju u zemljište a ostavljaju 2—3 pupoljka iznad površine zemlje iz kojih će u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. 25— 30 g superfosfata i sa 5—6 g kalijumove soli. kada se postavlja pitanje. dusen i dunja. Nedostatak potuljastih voćaka ješto one zahtevaju mnogo veću i savršeniju agrotehniku. tj. tj. a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste. PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE Od podloga za patuljaste voćke. kalijeve soli 8—10 g i stajnjaka 2 kg po m2. pa se zato i ne koristi. Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX. Oko dţbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 25—30 cm. Pošto je izvršena vegetativna selekcija meĊu varijitetima dusena i paradisa više se u voćarskoj literaturi ne pominju njihova imena. Đubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40— 50 g amonijum-nitrata.C. Preimućstvo patuljastih voćaka je u sledećem: patuljaste voćke donose prvi rod 2—3 godine ranije od drugih. E. Da bi prinos u voćnjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku. ali je manje bujnosti. Tip A najbolje srašćuje se vijokom kruške. kalijeve soli 6—8 g i stajnjaka 1—2 kg po 1 m2. Zahvaljujući malom rastu na ovim voćkama se lakše obavlja rezidba. 2 Varijiteti. dolaze u obzir paradis i dusen. bujnije — I. tako da daju veće prinose po jedinici površine. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obiĉno su patuljaste. malo bujni—II. Voćke se zalivaju ĉetiri do šest puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. Prilikom saĊenja voćaka treba odabirati sorte koje raĊaju svake godine. Za kruške niskog oblika kao vegetativna podloga za kruške sluţi dunja.5—1 kg.2 Postoje mnogi tipovi patuljastih podloga. pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. Glavniji su: paradis tip VIII i IX. pa je zato za gajenje ovih voćaka potrebno veće struĉno znanje i iskustvo.Ċubriva unose kasnije. ХII i XVI. ogrću do polovine sitnom zemljom. IV i V i drugi. Kao najbolji pokazao se tip A. u jesen superfosiata 30 g. Dţbunovi se zalivaju 9—10 puta (meseĉno 2 zalivanja). F i G) zbog slabog srašćivanja s vijokom — izbaĉeni su iz proizvodnje. a u manjoj meri i tip C. zatim odreĊene postupke — osobito u špalirnim voćnjacima. najzad.D. priliĉno je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 2—3 puta. od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi. U jesen se dodaje 5—6 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2. a varijiteti paradisa — vrlo slabom bujnošću. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte. Najĉešće se patuljaste voćke gaje na podlogama paradisa i dusena. mada se od njih dobija manji rod po stablu. koji se dosta razlikuju jedan od drugog. Ü julu treba uneti organska i mineralna Ċubriva. Sve ove podloge su za jabuku.F i G. odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnošću. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 30 / 80 . III. a stabla nije potrebno podupirati. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka. preporuĉljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voćke azotom i fosforom od maja do avgusta. kada dostignu visinu od 10—15 cm. a u jesen superfosfata 60 g. od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A. Pre riljanja nanosi se 7—8 kg stajnjaka i 150— 180 g superfosfata na 1 m2. Reznice treba da su duge 10—12 cm. Ostali tipovi dunje (D. već tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI. IV i VI i najbujniji — X. U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledeće doze Ċubriva: amonijum-nitrata 70—80 g predcvetanje i u maju-junu 20—40 g/m2. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dţbuna i ravnomerno razmestiti izmeĊu izdanaka. amonijum-nitrata З5—40 g i zgorelog stajnjaka 0. borba protiv štetoĉina i berba plodova. VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA Patuljaste voćke ranije poĉinju da donose rod od visokih voćaka. V i VII.

Reznice seĉene u proleće sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oţivljavaju. Samo neke patuljastë podloge podnose malo zaslanjena zemljišta — dunja. 17). Od krušaka: klapova. Postoje oblici špalira sa podupiraĉima (talijanska palmeta) i bez podupiraĉa (ruzinska palmeta). U takvom sluĉaju posle dve-tri godine potrebno je izvršiti rezidbu ţila izbilih iz plemenke. kao što je sluĉaj kod bujnih podloga — ravnja sa površinom zemljišta. tj. paradis i dusen. a za paradis i dunju na dubini oko 1. ali se opet ostave 3—4 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledeće godine. viljamovka i dr. U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duţine 20—25 cm. Pri dubokoj sadnji. Ovo je povezano sa formiranjem razliĉitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik. Patuljaste voćke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja — a ne do korenovog vrata. Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuĉljive su sledeće sorte: delišes. Slobodna kruna je sliĉna kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna.0 m. a na dusenu poboljšana piramidalna kruna (sl. S jednog matiĉnog stabla mogu se oţiIjeni izdanci proizvoditi 10—12 godina. zemljište treba da je bogato hraniljivim materijama. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 31 / 80 .2— 1. kada cela podloga ide u zemlju. PODIZANJE VOĆNJAKA PATULJASTIM VOĆKAMA Izbor mesta Imajući u vidu da patuljaste voćke imaju korenov površinski sistem. Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. 18). neprirodni i zanimljivi oblici koji ĉesto imaju dekorativni znaĉaj (sl.U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaĉem skinu oţiIjeni izdanci. Osobina veštaĉkih oblika je u tome što se intervencijom voćara kruni mogu dati vrlo raznovrsni. Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom. Izbor sorti Nisu sve sorte preporuĉljive da se gaje kao patuljaste voćke. zato redove voćaka treba usmeravati u pravcu sever-jug. jonatan. stvaraju se ţile na podlozi. 16) Neki put kod preduboke sadnje (naroĉito kod krušaka) plemenka se i sama oţili i prelazi na sopstveni korenov sistem. Ţile na matiĉnom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom.5 m. U proleće ove reznice se sade u pripremljeno zemljište. Podzemne vodé ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1. (sl. parmenka zimska zlatna i dr. Voćnjaci u obliku špalira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana. SaĊenje voćaka SaĊenje patuljastih voćaka neznatno se razlikuje od naĉina opisanog za voćke gajene na bujnim podlogama. FORMIRANJE OBLIKA KRUNE Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i veštaĉki oblici (oblik špalira). kako bi bilo najmanje zasenjivanje. što omogućava stabilnost voćke. Narednih godina postupak je isti kao što je već opisano. Kod špalira se formira pljosnata kruna u vidu zida.

koji se pravi ili u obliku ţiĉanog špalira. Odstojanje meĊu spratovima osnovnih grana: na paradisu 30—40 cm. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. na koji se uĉvršćuje letva. jer na izdancima koji rastu naniţe formiraju se cvetni pupoljci. Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produţenju. Tehnika formiranja poboljšane piramidalne krune ista je kao j za bujne voćke. a to je druge godine. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granĉice suprotnog smera i sa produţnicom. koji rastu naviše. već saĉekati da sadnica ojaĉa i dobije potrebnu visinu. jer se takve grane prilikom savijanja lako lome. Talijanska palmeta. a postoje i razni drugi dekorativni oblici. Ovaj sistem treba da ima ĉetiri do pet grana prvog reda.5—4 m.5—3 m. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suviše oštrim uglom. Kruna se formira na visini 35—40 cm dok se osnovne grane mogu rasporeĊivati jeclna naspram druge pa se moţe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10— 15 cm jedna od druge. skraćuju se na 10 cm. vaze. Visina špalirnih voćaka iznosi: na paradisu 2. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu naviše treba saviti i vezati za donju ţicu ili za donje skeletne grane. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granĉica od osnovnih grana (granĉica se moţe udaljiti najviše 20 cm). Prl formiranju palmete naroĉita se paţnja poklanja stvaranju ĉvrstog i stabilnog kostura s pribliţno jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaĉa od donje. Za vreme ranog prolećnjeg savijanja izvestan broj granĉica se odseca da ne bi došlo do VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 32 / 80 . palmete. Od ovih grana stvara se prvi sprat. Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii ţicu i tako se dobija ţeljeni oblik. 19). ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ţice). kao sto smo vec rekli u suštini nije ništa drugo nego patuljasta voćka s krunom plosnatog oblika u vidu zida ĉiji se razvoj i raĊanje regulišu i rezidbom i savijanjem grana i granĉica (sl. Špalirski oblici. Treći sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane. Veštaĉki oblici Kao osnova za ovaj oblik sluţi naslon. Druga osobina ovih oblika je naĉin orezivanja. rasporeĊenih na razmaku 35—40 cm od grana drugog sprata. Voćke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljšane piramidalne krune s visinom stabla od 50—60 cm. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 30—35 cm od osnove grane. Ostali letorasti. VoĊica se skraćuje na visinu od 80—100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete. Savijaju se 3—4 granĉice rasporeĊene na 10—20 cm jedna od druge. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu naviše savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim kanapom. Prilikom sadnje razvijeni jednogodišnji letorasti skraćuju se na 1/3. S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba ţuriti. Grane treba savijati dva puta godišnje: rano u proleće i u junu. a na dusenu 3. Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru. bez nagomilavanja. Špalir. a na dusenu 60—70 cm. Veštaĉke oblike moţemo uslovno deliti na sledeće grupe: kordunice. o ĉemu smo ranije govorili. U toku dve-tri godine formira se treći i ĉetvrti sprat. Centralna grana-voĊica po završetku formiranja savija se ka ţici.Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 35—40 cm. Ovde se većina plodova stvara na osnovnim granama.

Kod takvog razmeštaja moţemo savijati osnovne grane na potreban ugao. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu. Iduće godine rano u proleće sprovodi se drugo vezivanje. Kod voćaka na patuljastim podlogama deo teţine prinosa oslanja se na skelet naslona. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obiĉnog špalira. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Rastojanje meĊu redovima kod ruzinske palmete treba da je 3—3. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. pa se one proreĊuju.5 m.zgušnjavanja. Da bi se ubrzao porast grana prvog sprata. Savijanje novo izraslih letorasta produţava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1. U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. onda ga oslabljujemo povećavanjem ugla nagiba. obraĊuju i Ċubre. treba uzimati one koje se ne razgranjavaju. U toku leta voćkama se pruţa dobra nega — zalivaju se. a ako se zagušuju treba ih u osnovi odseći. Voćke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu.5 m. U nedostatku iskustva prinuĊeni smo da prilazimo gajenju ovih voćaka s većom obazrivošću. a koĉevi se uklanjaju. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledeće godine. POSTAVLJANJE NASLONA Za voćke na patuljastim podlogama koje će se gajiti u obliku špalira neophodni su nasloni. a na dusenu 3— 3. pošto se granĉice koje rastu duţ reda vezuju meĊu sobom stvarajući tako neprekidan zid. a takoĊe se seku do osnove i zadebljale grane. Ove grane se posle sadnje skraćuju na 1/3. Za zatezanje ţice neophodno je da se ona nalazi više od prvog sprata skeletnih grana. Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. Kad voćke završe svoj porast. a za bujne 40—50 cm. nego treba pojedine radnje obavljati promišljeno. za koje se grane privremeno vezuju. Tehnika nameštanja stubova ista je kao i u vinogradu. Nije preporuĉljivo da se na paluljastim voćkama operacije sprovode po šablonu. a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voćke. VoĊica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. Ako drugi sprat poĉne da pretiĉe prvi. izrastaju vodopije. Za sadnju se uzimaju sadnice ĉija su debla visoka 45—50 cm i imaju tri granĉice — dve boĉne koje su usmerene duţ reda u suprotnim pravcima i s jednom produţnicom (voĊicom). One treba da zavise od razvoja voćke. s unutrašnje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupiraĉi ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ţica priĉvršćena za koso pobijeni kolac. Kod voćaka u špaliru nije dozvoljeno prekoraĉenje rokova pojedinih operacija. Jabuke na paradisu i kruške na dunji sade se u redovima s rastojanjem 2—2. Druge godine letoraste duţe od 40—70 cm treba savijati polukruţno i vezivati jedan za drugi i sa jedne i sa druge za grane susednih voćki. onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu. inaĉe je potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granĉica. Ako ima jalovaka i ako ih ne moţemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste. Sa starenjem voćke smanjuje se i njen vegetativni porast. Ukoliko je površina popunjenija više će biti roda. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaĉa i najbolje rasporeĊena i pustiti da slobodno rastu. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka. Formiranjem špalira teţi se stvaranju zida debljine 100—150 cm.5 m. onda se pobijaju koĉevi. U tom cilju treba što brţe popuniti slobodna mesta meĊu spratovima osnovnih grana.1 do 2 m. Pri orezivanju paţnja se obraća na gustinu granĉica. Da bi se ţica mogla jaĉe zategnuti. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu ili rano u proleće sledeće godine. Ruzinska palmeta. Stvoren rodni zid mora biti širok oko 1 m. Rastojanje meĊu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voćke 30—40 cm. Nije uvek lako naći oformljenu jednogodišnju sadnicu za špalir. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom. Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad ĉetvrtogpetog lista ili ako su duţi saviti i vezati. Ako se rezidba vrši u leto. Na savijenom luku tokom leta izraste mnoštvo letorasta. one se podmlaĊuju jaĉim zimskim orezivanjem. Tako se isto postupa i sa boĉnim granĉicama koja su dugaĉke 20—30 cm. Prostije je i lakše dobiti patuljaste VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 33 / 80 . od njih se bira onaj koji je bolje rasporeĊen i od njega se formira osnovna grana. Izdanci za osnovne grane koji su dugi 70—80 cm ostavljaju se za narednu godinu. debljina u gornjem kraju 8—10 cm u preĉniku a kod središnih stubova 5—6 cm. Jako razvijene vodopije se savijaju. a kruška na dunji. tako da se grane ukrštaju. Rastojanje meĊu središnjim stubovima je 15—18 m. Ako se grane ne mogu ukrstiti. pošto se on ne urezuje u drvo. nastojeći da on bude na drugoj polovini povijene grane. od kojih treba odseći one koje no moţemo koristiti za savijanje. Na stubove se zateţe 3—4 reda ţice u razmaku od 50—60 cm. Duţina siubova je 3—3. Dok su voćke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i više santimetara tokom vegetacije.5 m. već nam samo zgušnjavaju rid. Ukoliko su ostavljena dva letorasta.

Zbog visokih letnjih teraperatura poţeljno je oko voćaka ili pantljika mulĉovati zemljište slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 12—15 cm.5%. a sadnice formiraju na ranije opisani naĉin. Mogu se unositi i teĉna organska Ċubriva u vidu prihranjivanja: kokošiji izmet razblaţen sa 8—10 puta više vode u koliĉini 1—2 kofe na 1 m2. Kalemljenje u avgustu vrši se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u proleće treba kalemiti kalem-granĉicom. a drugi. a zemlja ostavi u grudvama. Da bi se obezbedila dovoljna vlaţnost. a okolo stabla na 8—10 cm. Najbolje je koliĉinu vlage odreĊivati laboratijski. ukloniti oĉenjavanjem. u brazde. koji će sluţiti za sniţavanje nivoa podzemne vode. Rano u proleće zemljište se obraĊuje na dubinu 12—15 cm. Pred zasnivanje voćnjaka parcela treba da je dobro nivelisana.poloţnice. Zalivanje U agrotehnici gajenja voćaka zalivanje ima veliki znaĉaj. kao što smo već napomenuli. a preostali plodovi ostaće sitni. kajsija i jabuka. Autor ove knjjge preporuĉuje da se na okućnicama u proleće sade patuljaste poloţnice po linijama budućeg špalira na odstojanju kao što je bilo prikazano za voćnjak. Bolje podnose zaslanjena zemljišta vinova loza. najbolje je ako se u novembru i decembru zemljište nakvasi do dubine 1. Pred zasnivanje voćnjaka radi isušivanja zemljišta potrebno je iskopati kanal. niti pak praviti stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje. Voćnjake i vinograde na zaslanjenim zemljištiraa s plitkim podzemnim vodama treba Ċubriti s povećanim dozama mineralnih Ċubriva i stajnjaka. Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrĊenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta. inaĉe će doći do opadanja plodova. nar. Od dva pupoljka treba ostaviti jaĉi. Ako se ovo tada ne uĉini. Kad voćnjak poĉne da raĊa ne preporuĉuje se da se izmeĊu redova i dalje gaje povrtarske kulture. Da bi se vlaga saĉuvala. jer ono svojim ispravanjem sniţava podzemne vode. a na dusenu 5—6. Zalivanje obavljati ĉešće i u malim dozama. koji se nalaze pored voćaka ne treba dozvoliti visok nivo vode. Ü toku leta treba obaviti tri do ĉetiri prašenja na dubini 10—12 cm. trešnja. S obzirom na to patuIjasti voćnjaci rano poĉinju da raĊaju. Posle tri godine zemljište treba duboko preorati. Sa starenjem voćaka brazde se prave izmeĊu redova na 1 m jedna od druge. zgorelog stajnjaka ili komposta 6—8 kg godišnje. Zalivanje se obavlja brazdama. U toku leta za voćke na paradisu potrebno je 7—8 zalivanja. šljiva i jagode. da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom — u protivnom so će izaći na površinu zemljišta. Takvim naĉinom odgajivanja dobija se prednost od ĉitave godine. jer su ţile kod patuljastih voćaka. Naroĉito osteljive na zaslanjena mesta su sledeće vrste: orah. breskva. 4 kofe vode na 1 kofu fekalija. ali u svakom sluĉaju voćke treba posebno Ċubriti. Površinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. a ostatak poĉetkom jula. OBRADA ZEMLJIŠTA Zemljište oko voćaka ili u pantljikama (kod špalira) obraĊuje se u jesen ili u proleće. Fekalije se moraju razblaţivati vodom. Dobro je duţ kanala saditi drveće (ako ono ne zaseni voćke. rasporeĊene površinski. Kod zalivnih kanala. onda se u jesen zemljište rigoluje na 15— 18 cm. koje su napravljene sredinom meĊuredova i to 1 kofa na 3 m duţinska. smokva. ĐUBRENJE Visoki prinosi od patuljastih voćaka mogu se dobiti samo pri obilnom Ċubrenju. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. ne pret-vara u grudvu već se raspada. Ako se zemljište pod voćkama mulĉuje. Ako se zemlja sa dubine 15—20 cm. jer se time povećava nivo podzemnih voda. Posle VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 34 / 80 . kao što je rani krompir. fekalije se unose u jesen. a letnja se obrada ne obavlja. Na uzvišicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliĉine isparene vode. Prve dve godine mogu se izmeĊu redova gajiti povrtarske kulture. kalijumovih Ċubriva 20 g pred jesenje riljanje. posle zalivanja zemljište se kultivira. U avgustu će se se ove poloţnice kalemiti na spavajući pupoljak ili u proleće na budni pupoljak i odgajiti jednogodišnje sadnice na odreĊenim mestima bez presaĊivanja. pri stiskanju u šaku. onda treba zalivanje obaviti u martu. pa je nuţno unositi Ċubriva već od druge godine posle sadnje. Zato ne treba dozvoliti zasušivanje zemljišta u letnjem periodu. znaĉi da je vlage u zemljištu malo. višnja. MeĊu redovima dobro je sejati lucerku pošto ona smanjuje koliĉine soli u zemljištu. OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJIŠTIMA I NA ZEMLJIŠTIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA Voćke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljištima ako opšta zasoljenost ne prelazi 0. Okopavanje oko voćaka je obavezno. superfosfata 150 g u dva maha — pod jesenje riljanje 50%. slabiji.5—2 m. koje se povlaĉe na 40—50 cm od stabla. Pri crnom ugaru takoĊe je potrebno obavezno u toku godine Ċubriti voćnjak organskim materijama. Đubriva se daju po 1 m2 u sledećim koliĉinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poĉetkom jula.

Plodovi sazrevaju u oktobru i ĉuvaju se do februara. mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra. U jesen. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. trećeg i ĉetvrtog reda. ostavljajući tri do cetiri izdanka. Ubrani plodovi suše se 2—3 dana u hladu. otresa se. pošto oni veoma iznuravaju grm. a u juţnim krajem novembra. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljištu. boji i veliĉini sliĉne. AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR Nar je plod toplih predela. a to su: kišmiš crni. Kod nedostatka vode. pa se odozgo opet pokriva slojem trske. rizling. Plodonosni nar zaliva se 10—12 puta u toku leta. a u puno plodonošenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. 200—300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije. Grm se proreĊuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrštene grane. Kod zasnivanja voćnjaka na livadsko-moĉvarnim zemljištima. Prenose se veoma dobro. Zato treba voditi raĉuna o tome prilikom orezivanja. pri ĉemu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana. a najmanje donji. sultanina i dr. a ostali se odsecaju u trećoj godini. Pri berbi plodova treba voćarskim noţem odseći dršku ploda da bi drška ostala na grani. Isto tako. Radi toga se pod grm nara naĉini humka zemlje. pri podizanju vinograda na ovakim zemljištima treba birati otporne sorte. Grm nara mora biti pokriven zemljom. zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. saperovi. ili poĉetkom aprila. U voćnjacima na ovakvom zemljištu u jesen i u proleće obavezno je tzv. gde voda nije zaslanjena. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta. povećanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. Radi lakšeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 2—5 m. Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. ispirno zalivanje.svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljišta oko stabla i meĊu zalivnim trakama. a ostale odsecaju u trećoj godini. Plodovi su srednje veliĉine. kao i vodopije izrasle iz korena. U Uzbekistanu. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata. Radi boljeg zasenjavanja zemljišta koje smanjuje odlazak soli na površinu. lako je nar samooplodna biljka. ima sok zatvorenocrven. Nega nara ista je kao i ostalih voćaka. 60—70 g superfosfata i 25 g kalijumove soli. tunelske pergole. sem aĉikdana. Dalje se teţi da na grmu bude po mogućstvu što više srednje razvijenih grana. vinova loza se obiĉno gaji na špaliru u obliku kose pergole. Rodnost nara je 30—50 kg po jednom grmu. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 35 / 80 . muskat maĊarski. Stari grmovi se podmlaĊuju od dobro razvijenih boĉnih razgranjavanja. za sadnju se odabiraju sorte više otporne prema mrazu. Kazake. Nar se obiĉno Ċubri u jesen. Nar se najĉešće formira u obliku grma sa ĉetiri do pet stabala. jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod. radi toga da bi se so isprala u dublje slojeve zemljišta. s obzirom na klimu. koji moţe dostići 450—600 g. ali ona stoji visoko — na površini zemljišta. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meĊu njima mora biti donekle veće. Poĉinje sa plodonošenjem u trećoj godini. pred zimsko riljanje. Pri sadnji voćaka i vinograda na zaslanjenim zemljištima rastojanje meĊu pojedinim biljkama mora biti manje nego pri sadnji na obiĉnom zemljištu. Druge godine po formiranju na matiĉnim stablima ostavi se 4—5 izdanka drugog reda koji se oreţu na 1/3. sniţava prinos pošto plodovi pucaju. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 50—60 cm. trećeg i ĉetvrtog reda. Pošto voćke kasno završavaju svoj ţivot. koje se oreţu na 1/3. ipak bolji prinos daje unakrsnim oprašivanjem. Razmnoţava se jednogodišnjim reznicama. kzil. ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine. U prvoj godini mladice se zalivaju 12—15 puta. podiţe i vezuje za kolac. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. bjan širei. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. Sorte nara su: ĉikdana. kiselo-slatkog ukusa. Đubrenje se vrši i posle masovnog cvetanja radi dobijanja više plodova. teţine 250— 300 g. Sve su sorte nara po ukusu. U ĉetvrtoj godini formiranje krune se završava. ulfa. na nju slaţu sitne trske ili slama. koje se oreţu na 1/3 do 1/2 prirasta. Zatim se grm nara povija i polaţe na pripremljenu prostirku. osobito u julu-septembru. U proleće pod mladi nar treba uneti 250—300 g amonijumnitrata. Posle deset godina matiĉna stabla se zamenjuju izdancima iz korena. daje se stajnjak u koliĉini 2 kg/m2. pošto one na ovakvom zemljištu rastu sporije. Plodovi se mogu ĉuvati 7—8 meseci. Sok je crven i nakiseo. kazake. izuzev sledećeg: na takvim zemljištima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopšte ne obavlja. pošto su one plodonosne. Kad se grm oslobodi zemlje. Grmovi nara se odgrnu krajem marta. — Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. isto postoji mogućnost za podizanje voćnjaka i vinograda. rkateli. a prestaje sa zalivanjem u avgustu. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti. Zimska zalivanja se ne preporuĉuju.

najĉešće u martu. lišće i granĉice sorte unabi koriste se za leĉenje grudnih. Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeĊu redova s razmakom od 4 m u redu. da ne bi iz plodova iscurio sok. ţeludaĉnih i srĉanih oboljenja. amonijum-nitratom 50 g/m2. pošto hurma zahteva unakrsno oprašivanje. Sadi se na rastojanju 6x4 m. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije više boĉnih grana. Zemlja se Ċubri svake godine stajnjakom u koliĉini 3—4 kg/m2. Kruna je retka. Sadi se na rastojanju 4x3 m. podnosi kratkotrajne mrazeve od —18 do —20°. a punu rodnost dostiţe osme godine. belanĉevine. Sade se mešane sorte. Plodovi se zameću na letorastima. moţe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljištima. suve grane i stare grane. skoro bez zalivanja. godini dostiţe pun rod. crvene boje sa mesom ţućkaste boje. Kod rodnog drveta vrši se umereno orezivanje. U Uzbekistanu se gaje sledeće sorte smokava: usbekska ţuta i crna. DRENJINA (DREN) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 36 / 80 . U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju. jaltinski. smanjuje se kvalitet plodova i povećava osetljivost na niske temperature. a ponekad i pre. Kruna unabija formira se u obliku ĉaše. Podnosi mrazeve do —30°. Rodnost grma smokve iznosi 15—20 kg. smirnski crni i krimski N° 9. a u 10—12. UNABI (KINESKA URMA. ĉapla. Rano u proleće poĉinje da cveta. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeĊu boju. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. Smokva ne bira zemljište. jalovaci. Plodovi sazrevaju u septembru ili poĉetkom oktobra. Plodni pupoljci zameću se na letorastima. Badem traţi unakrsno oprašivanje. godini. Za badem treba traţiti terene okrenute jugu. Pri velikoj vlaţnosti vazduha i zemljišta produţava se rok sazrevanja izdanaka. Smokva poĉinje da rodi u 2—3. BADEM Badem poĉinje da raĊa ĉetvrte godine. Za berbu plodova upotrebljava se voćarski noţ za odsecanje peteljki. kolhozni. Smokvu uzimljujemo na isti naĉin kao i nar. ĈILONŢIJDA) Plodovi su ukusni i hranljivi. HURMA (JAPANSKA JABUKA) Hurma je drvo koje brzo raste i dostiţe visinu 6—13 m. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. a pun rod daje posle 10—12 godina. Plodovi se ostavljaju po mogućnosti što duţe na stablu da bi se osušili Odrasla stabla (15—20 godina) daju 50—60 kg plodova. pošto se one razvijaju bez oprašivanja. kalijevim solima od 15—20 g/m2. Sadrţe šećer. Stona sorta. Agrotehnika za ovu voćku je kao i za druge voćke. pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. Unabi ne zahteva naroĉito zemljište. Uzbekska ţuta je rasprostranjena u svim rejonima. jedino se zaliva 8—10 puta. a drugi put u avgustu. Plodovi lako otpadaju. Kasno cveta. Prilikom izbora mesta treba voditi raĉuna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine. Plodovi se brzo kvare. Zaliva se tri do ĉetiri puta u toku leta i jednom u toku zime. seku se svi izdanci iz korena. Badem se kalemi na gorki badem.SMOKVA Agrotehnika smokve malo se ĉime razlikuje od agrotehnike nara. Zaliva se 4 puta leti i 1—2 puta zimi. u obliku grma ili stablašica. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voćke. a moţe i na dţanariku i šljivu. zato unabi treba saditi na mestima zaštićenim od vetra. masti. gde je manje izloţen mrazevima. Preporuĉuju se sorte sa ţenskim cvetom. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadrţe malo šećera i pre vremena opadaju. P i A. Rodnost jednog stabla kreće se 20—40 kg. RaĊa treće ili ĉetvrte godine. Unabi je biljka koja voli unakrsno oprašivanje. Preporuĉuju se sorte: prvenac. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. Sazrevanje plodova poĉinje odozdo. Cveta krajem maja. peskovitim zemljištima. Plod joj je cilindriĉan. RaĊa svake godine. U zasenjenim mestima drvo slabo raĊa. zbog ĉega mu cvetovi ĉesto izmrzavaju. Raste koso i dostiţe 7—8 m visine. Plodovi se reĊaju drškom na niţe. superfosfatom od 40—50 g/m2. pa se 4—5 ĉasova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se suše. zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve i izukrštane grane. Plodovi. inaĉe letorasti ne sazrevaju. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama. septembru i oktobru. kao i kod breskve i ukoliko je veći prirast. utoliko je veća i rodnost. traţi plodno zemljište i veći broj zalivanja. Grm smokve se formira sa 3—4 osnovne grane. Dvospolna je. kadota. manje podesna za sušenje. kiseline i vitamine C. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu. Dobro uspeva na lakim.

dugaĉkim vreţama. onda se na bokoru ostave najviše 2—3 rozete (dţbuna). Da bi biljka na ţivićima bila jaĉa. Ako koristimo ovaj rok sadnje. u toku 5—6 dana. a ostale uklanjaju. mada su to razliĉite vrste. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brašna. U toku leta jagode se zalivaju 12—15 puta. Ţile se u jamici ravnomerno razmeštaju i zemlja oko posaĊenog ţivića dobro pritisne. Osobito se ceni crni dud. a zatim zemljište kultivisati. Dren je drvo ili grm visine 3 m. Posle zalivanja po ovlaţenoj liniji sadi se rasad-ţivići. poĉev od ranih do kasnih. Zemljište se u toku leta praši najmanje 4—5 puta. Druge godine jagode se Ċubre i sa 20—25 g/m2 superfosfata posle berbe. Posle saĊenja. Za vreme saĊenja na navlaţenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaţiprst i srednji) i u njih stavljaju ţile ţivića. ţiviće treba priljubiti uz zemlju. Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ţilice. lako šumska jagoda voli vlagu. Kod ovog naĉina na 1 m rasporeĊuje se 8—10 biljaka. Zivići se uništavaju u toku leta nekoliko puta. Sade se više sorti jagoda. Korov se uništava ĉim se pojavi. Rano u proleće redove s jagodama treba oĉistiti od osušenog lišća grabuljama i ukloniti ostale ţiviće. Nega jagode. Najbolje vreme za sadnju je juli ili poĉetak avgusta. Sumsku jagodu moţemo saditi i u proleće. da bi period sazrevanja bio duţi. Ako se dvoredno sadi (saĊenje u pantljike). Za sadnicu se koriste ţivići sa 2—3 godine starih matiĉnih biljaka. Pri saĊenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom. Zemljište za šumsku jagodu mora biti ĉisto i plodno. Na pripremljenoj parceli treba povući brazdice 20—25 cm duboke. a meĊu 2 pantljikama 60 cm. Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Neke sorte traţe oprašivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. koja veoma sniţava rodnost. dok se jagode ne prime. Za dvorednu sadnju brazdice treba da budu nešto dublje. šumska jagoda se prima.Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okućnicama. Ukorenjeni ţivići odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljište se unosi amonijum-nitrat 30—40 g/m2. Ako je biljka gusto saĊena u meĊurednom prostoru voćaka ako je proleće vlaţno. onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u idućoj godini. meĊu dva zbliţena reda ostavlja se 25 cm. a isto tako ni zaslanjena zemljišta. izdancima. jagode napada siva truleţ. U tom sluĉaju manje se razvijaju korovi. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 5—7 dana. ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suviše ţivića. DUD Dud je veoma rasprostranjeno drvo. JAGODASTO VOĆE JAGODA Jagodu krupnih plodova i šumsku jagodu ćesto nazivaju baštenskim jagodama. a sada je sasvim zaboravljena. Radi VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 37 / 80 . Plodovi se koriste u sveţem stanju. U drvorednoj sadnji. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. kada se smanji vrućina. Lišće se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. Ako su ţivići potrebni za razmnoţavanje. koji daje soĉne kiselo-slatke crne plodove. inaĉe će biljka uginuti. iduće godine moţemo dobiti pun rod. a upotrebljavaju se i u sveţem stanju. Na ţivićima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Meso je kiselo i oporo. Prvi put se zalivaju 5—7 dana posle prve berbe. Šumska jagoda se razmnoţava ţivićima. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. Sumsku jagodu moţemo slobodno saditi izmeĊu redova voćaka. SaĊena krajem avgusta. bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meĊu redovima. Tokom cele vegetacije zemljište izmeĊu redova se ĉisti od korova i odrţava u rastresitom stanju. Zemljište predviĊeno za sadnju jagode treba izravnati i drţati u ĉistom ugaru. Ako se sadi jednoredno. Jagode se sade popodne. ne podnosi visoko podzemne vode. Ţivići za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ţile duţine 3—4 cm i 2—3 listića s razvijenim gornjim pupoljkom. Ovi ţivići bolje se primaju i daju veće prinose nego ţivići koji su uzeti od starih biljaka. U tom sluĉaju na 2 m2 razmešta se šest biljaka. svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliĉinama vode. Pre saĊenja površinu treba prekopati na dubinu 25—30 cm i uneti po 4—6 kg/m2 stajnjaka i 80—100 g/m2 superfosfata. ali su bolje one koje se nalaze bliţe matiĉnom bokoru. s obzirom na veći broj biljaka dobija se i veći prinos. ali roda u idućoj godini neće biti. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. Na ţivićima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica. Ceni se pre svega zato što ima tvrdo drvo. odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka. Kroz 10—15 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. Plodovi su mu soĉne koštunice crvene ili ţute boje.

Plod kupast. Posle završetka berbe. jagodnjak se zaliva još 5—6 puta. ukusno. Plod krupan. ĉvrst. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. sonjana humi i frapendula. pogodan za transport. Sem toga. Plod joj je prve 2—3 berbe srednje krupan i ujednaĉen. ukusan. Posle toga unosi se Ċubre. jagoda do jeseni neće biti. vrlo dobrog kvaliteta. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Vedensvil 7. svetlocrven. postoje i tzv. Pored navedenih. remontantne ili stalno raĊajuĉe sorte tokom jedne vegetacije. nakiseo. Posle berbe lišće se seĉe do površine zemljišta. lepe crvene boje. Vrlo rodna sorta. ukusan. Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele. ukusan. Raspon sazrevanja oko 30 dana. red pur. Vrlo rodna sorta. dobrog kvaliteta. — Zri sredinom treće dekade maja i spada u kasne sorte. Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati. izduţenokoniĉan. druge godine 100%. odliĉnog kvaliteta. srednje kiselog ukusa. koje su. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Raspon sazrevanja oko 20 dana. do jeseni. najĉešće okruglast. — Zri sredinom maja. soĉan. aromatiĉan. odliĉnog kvaliteta. izduţenokupast. — Vrlo rana sorta. Siprajz de hal — Rana sorta: zri 2—3 dana posle zenge prekosa. pa i više). Raspon sazrevanja oko 30 dana. srednjeg kvaliteta. Meso aromatiĉno. vrlo dobrog kvaliteta. jer prve godine posle sadnje prinos je 50—60%. Zenga giganta. koje spadaju u jednorodne. Jagoderano cvetaju i prolećni mrazevi mogu da ih oštete. sa sunĉane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven. najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu. okruglastokoniĉan. Raspon sazrevanja 15—20 dana. okruglastokoniĉan. Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku špalira. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lišće. Postoje i sorte koje tokom vegetacije raĊaju jedan put u proleće a drugi put u jesen. Pogodan za transport. — Vrlo rana sorta jer zri već poĉetkom maja. Gorela. Red gauntlet. za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledeće sorte: Maherauhova rana. MALINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 38 / 80 . Raspon sazrevanja oko 25 dana. a kasnije sitan. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmšen. jarko crven. U jesen se moţe dobiti i drugi rod jagoda. Plod krupan. Sanrajz. Plod krupan. — Zri krajem druge i poĉetkom treće dekade maja. RaĊa dobro i redovno. boje ruţiĉaste s aromom šumske jagode. Poslednjih godina selekcionisane su u Nemaĉkoj i sorte jagoda s visokim stablom. mada se zasad gaje samo na okućnicama. Plod vrlo krupan. noću. jagodnjak zaliti. Plod krupan. primetno se sniţava oštećenje bokora od krpelja i bolesti lišća — bele flekavosti. slatko. Lišće ponovo brzo izrasta. Da bi se povećala rodnost. Plod krupan. već prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora. okruglasto koniĉan. crven. soĉan. Spada u srednje kasne sorte. intenzivno crven. Zenga prekosana. Madam mato. Plod vrlo krupan. MeĊutim. Lišće je najbolje uklanjati krajem juna i poĉetkom jula. Sorte jagoda su mnogobrojne. Da bi se jagode zaštitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). uzbekistanska i krimska. — Zri krajem druge dekade maja. pogodna za gajenje na okućnici. Raspon sazrevanja oko 25 dana. uneti Ċubre i zatim izriljati zemljište. — Zri krajem druge dekade maja.lakše berbe. zbog ĉega se i nazivaju dvorodne. Sasecati treba oprezno. da se ne bi povredile ţile. lepe crvene boje. Plod okruglasto koniĉan. taškentska. svetlocrven. ĉetvrte godine 80% i pete godine 60%. Jagode se beru rano ujutru ili uveĉe. verovatno. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan. Šumske jagode ne treba drţati više od 4 godine na jednom mestu. zaliva se svaki drugi red. dosta nepravilnog oblika. Plod zatupastokoniĉnog do srcastog oblika. Zenga prekosa. izduţeno-kupast. a to su: rana šumska. Pokahontas (srednje stasna). odliĉnog kvaliteta. kao što su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima). Jagode se razrastaju stvarajući nove ţile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u visinu. Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode. parcelu treba zaliti. Sorta 45/7. pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okućnici. tamnocrven. Zri u prvoj polovini maja. rohil. — Zri poĉetkom treće dekade maja. Fin. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust). Plod vrlo krupan (30—55 g). ali se rodnost iduće godine povećava. jagode se poĉev od druge godine podmlaĊuju. izduţeno kupast. prijatnog ukusa. Pisac knjige preporuĉuje sledeće sorte jagoda. — Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan. zenga friktano (srednje stasna) i dr. slatkonakiselog ukusa aromatiĉan. Po obliku. a potom zaliva i rilja zemljište. To su perspektivne sorte. (teţine 75 g. svetlocrven. gem elista i dr. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. Sem dosad spomenutih sorti. ĉesto lepezastog oblika. boji i veliĉini vrlö atraktivan. pred pojavu mraza. — Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Kad je podmlaĊena šumska jagoda. nepravilnog. — Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. Humi grande. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove. Zenga zengana. Kvalitet odliĉan. Vrlo rodna sorta. perspektivne su i još neke sorte. sa sunĉane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven. zenga tigenga (rana sorta). tamno crven. slatkokiselog ukusa. prijatnog ukusa.

na odstojaniu 40 cm zateţe se ţica i na nju postavljaju izdanci. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). Vegetacija poĉinje rano. a na slabim 5—8. Moling eksploit. dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. Malinu svake godine treba Ċubriti stajnjakom ili kompostom. Na jednom mestu malina raĊa 8—12 godina. — Rodna sorta. Plodovi su ukusni. s obzirom na drugaĉije klimatske i druge uslove. Pre oranja unosi se 4—5 tona/ha zgorelog stajnjaka. koje se dele na odvojene izdanke. Malboro. pošto su već dali rod. i preko 10000 kg po hektaru. Na jakim dţbunovima ostavlja se 12—15 jednogodišnjih izdanaka. Malinu moţemo gajiti dţbunasto i u špalirima. ali u naroĉito povoljnim godinama moţe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 39 / 80 . Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime. Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele. Malina se razmnoţava korenovim reznicama. Sazreva u junu. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ţila koje se nalaze na dubini 20—25 cm. Kod dţbunastog oblika u središte dţbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci. ostale izdanke treba uništiti. U Uzbekistanu. za vreme cvetanja dvaput. plod donose i izdanci iz tekuće godine. Izdanke za ţicu nije potrebno privezivati. trskom ili zemljom. Zlatna malina. ukusan i pogodan i za jelo u sveţem stanju i za preradu. Zri vrlo rano i daje. Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledeće godine obrazovale rodne granĉice. a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Dvogodišnji izdanci pošto donesu rod uklanjaju se. Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g). smatraju se kao najkvalitetnije. ali bez sneţnog pokrivaĉa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od —18°C do —26°C. Od sorti svetlo-crvene maline najznaĉajnije su maline eksploit. a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najviše odgovaraju. ali joj najviše odgovaraju podruĉja s umerenom klimom. Malina traţi plodno zemljište i pozitivno reaguje na organska Ċubriva. zato se izdanci odvajaju od matiĉnog dţbuna još u jesen i sade na odstojanju 1—1. koji se koriste za proizvodnju sadnica. U Srbiji (Jugoslaviji). Do cvetanja se zaliva jedanput. U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do — 35°C. bilardova). Jednorodna je. malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog. Sorte maline su takoĊe. Tamnocrvena (stalnoraĊajuća.5 m izmeĊu redova i 50—60 cm u redovima. aromatiĉni i pogodni za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je raširena u malinarskim podruĉjima Jugoslavije. — Odliĉna je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve više širi u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). Kultivisanje se vrši 4—5 puta za vreme vegetacije. tamnocrvena bilardova i zlatna malina. poglavito bez sneţnog pokrivaĉa. jer ne podnosi ni suviše niske temperature. Malinu je potrebno 12—18 puta zaliti. Nega maline se sastoji u obradi zemljišta i uništavanju korova ĉim se on pojavi. pri dobroj nezi. a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. rodna je. crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliĉitih sorti maline. vilamet i gradina. do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 10—12 puta. a zatim tamnocrvene. — Ovo je takoĊe znaĉajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. na primer. mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoţute ili zlatne). — Sazreva u junu. Sortiment maline se vremenom menjao. Daje priliĉno roda na vrhovima jednogodišnjih izdanaka i u oktobru. Vilamet. pa se i preporuĉuju sledeće sorte: malboro. pa su ekonomski i najznaĉajnije svetlocrvene sorte maline. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. Spada u jednorodne sorte. purpurne sorte.Malina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Plodovi su krupni. Malinjak se Ċubri i mineralnim Ċubrivima. maline promis. U pogledu rodnosti sliĉna je maling promisu. tamno-crvene (purpurne) i crne. Zemljište za malinjak se obraĊuje na dubini 30 cm. Divlja evropska crvena malina i arktiĉka malina rastu i iza severnog polarnika. uglavnom. Plod je nešto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. Ima vrlo ši-rok areal rasprostranjenja. a rano u proleće odgrće se i dţbunovi ispravljaju. i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 30—40 cm od zemlje. Plod maline je neţan i brzo se kvari. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mestö (podrume ili nadstrešnice). Ako je jesen duga i lepa. vrlo brojne. a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. Spada u srednje-stasne sorte. jer sazreva u drugoj polovini juna. purpurne boje i pogodni su za jelo u sveţem stanju i za preradu. Plodovi su tamnocrvene. Dţbunje se veoma širi usled izbijanja izdanaka. a takoĊe je pogodan i za ĉuvanje u hladnjaĉama. po 2—3 kg/m2. Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba saseći. Bere se ujutro posle rose i pred veĉe. Moling promis. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeĊu redova i zakopava do dubine 20—25 cm. a ni vrlo visoke temperature. najbolje rezultate postiţu. Iz pupoljaka ţila izbijaju izdanci. Plodovi su ukusni. — Spada u srednje rane sorte. Kod špalirskog oblika sa obe strane reda. Po boji se.

širenju crne ribizle mnogo doprinosi to što u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. od kojih su selekcionisane. veliĉini bobica. koji se pojavljuju pri osnovi dţbuna.vegetacije. U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 12—14 puta. II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI SORTE GROŢĐA Pri izboru sorti za vinograd na okućnici teţi se da u vinogradu bude sveţeg groţĊa tokom tri-ĉetiri meseca. Pri jesenjem Ċubrenju amonijaĉnu šalitru. Najbolje je oprašuju sorte: mesnata i slatka. U pogledu rodnosti sliĉna je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Pri slaboj agrotehnici dţbunovi obilno cvetaju. a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno širi. Gradina. Postoje mnoge sorte crnih ribizla. To su vitalne. nego plod crne ribizle. U proleće rano kreće. pojedine sorte groţĊa mogu se preko zime ĉuvati u specijalnim prostorijama još toliko VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 40 / 80 . Orezivanjem treba prorediti dţbunove. veliki deo naše zemlje otpada na brdskoplaninsko podruĉje s većom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga — a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najviše pogoduju. Ribizla se orezuje u jesen ili rano u proleće pre kretanja sokova. Pored pomenutih svojstava. poreklu itd.5 m. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu širenja u Srbiji (Jugoslaviji). Jedna polovina od ukupne koliĉine Ċubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u proleće posle cvetanja ribizla. crvena i bela. bujne i rodne sorte. u Institutu Šredeka i sorte: mesnata. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline. rodnosti. Plodovi poĉinju sazrevati krajem raaja. Zato grane starije od ĉetiri godine valja ukloniti. RIBIZLA Ribizla moţe biti crna. slatko. Ribizla se razmnoţava poloţnicama i razdvajanjem dţbuna Prorodi posle dve godine i dobro raĊa 10-15 godina. drugo za vreme cvetanja. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proširi i u drugim republikama SFRJ. List nije mirišljav. purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) još nema dovoljno iskustva. ostavljajući u zamenu ne više od 4—6 jednogodišnjih izdanaka. 7—8 g kalijeve soli i sa 8—10 kg zgorelog stajnjaka. Lišće nije mirišljavo. koja se lako rastvara i ispira. uzbekistanska krupna i slatka. U nešto većoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina. kompoti. i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. zlatne ribizle. U Srbiji (Jugoslaviji) se najviše cene. Pošto se ţile ribizle nalaze na dubini od 50—60 cm. U ove jame se stavija 8—10 kg zgorelog stajnjaka i 150—200 g superfosfata. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). koje se meĊusobno razlikuju po vremenu sazrevanja. Pri jakom porastu jednogodišnjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti pribliţno za 1/4. — Sazreva krajem maja. a isto tako se koriste i pri leĉenju bolesti srca i krvnih sudova. Preimućstvo zlatne ribizle je u tome. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja. Mesnata. Sem toga. Naime. Pogodna je i za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. po 50 g/m2. Na dţbunu treba da ima 12—20 granĉica razne starosti. izmeĊu drugih sorti. za neke sorte neophodno je unakrsno oprašivanje. S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaĉajnije sorte crvenih malina. vino. a plodovi su joj crni. dţem. Sem toga. Plodovi se mogu odrţati na dţbunu do kraja jula. ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. ali slabo zameću plodove. a samim tim najviše i forsiraju — sorte crnih ribizla. zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi. Zemljište zasaĊeno ribizlama svake godine treba Ċubriti sa 50 g amonijaĉne šalitre i superfosfata. sadrţe veliku koliĉinu vitamina C. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. Rodnost do 10 kg po dţbunu. Ribizla se sadi na rastojanju izmeĊu redova od 2 m. — Ima crne i krupne plodove. veliki znaĉaj ima zalivanje. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuĉuje prvenst-veno sledeće sorte ribizla: Uzbekistanska krupna ribizla. a u redovima meĊu dţbunjem 1—1. „Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd. Sa sortama tamnocrvene. Radi ĉuvanja vlage dobro je da se zemljište okolo dţbuna mulĉira. a i plod je manje aromatiĉan. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi. krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama. —TakoĊe spada u srednje rodne sorte. a u toku leta se tri-ĉetiri puta praši radi uništavanja korova i razbijanja pokorice. Zahteva oprašivanje. Zemljište okolo ţbunova prekopava se u jesen i u proleće. duţini grozdova. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 8—10 kg po jednom dţbunu. što ona dobro raste na sunĉanim stranama njen list ne dobija oţegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dţbunu.

Po svim osobinama sliĉna je vrancu. daje dobre prinose. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg groţĊa po ĉokotu. na srednje visokom i visokom stablu. Hrvatskoj i Srbiji. Peteljka je kratka i debela. Najbolje rezultate daje ako se gaji špalirski sa dugom i mešovitom rezidbom. na sopstvenom korenu. Grozd je mali. Bobice su sitne. Pokoţica je debela. RaĊa redovno. Najviše mu odgovara srednje kreĉno zemIjište i juţni. Valjkastog je oblika i rastresit. Kaberne frank Potiĉe iz Francuske. neznatno jajastog oblika. teleki-8b i kober 5bb. prema oidiumu dobra. Srednje je pozna sorta. šasla х berlandijeri 41b. Dalmaciji i Makedoniji. Oplodnja je normalna i redovna. glatka. okrugle. Cvet je hermafroditan. Game Poreklom je iz Francuske. teleki 8b. Najbolji kvalitet vina daje na kreĉnim i suvljim zemljištima i prisojnom poloţaju. a pojedini vinogradari dobijaju i po 100—120 kg pa i više groţĊa po ĉokotu. sa kratkom i ĉvrstom peteljkom. Dobre podloge su kober 5bb. okrugle. dovoljno otporan na oidium i sivu plesan. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA Vranac Domaća sorta. bez taĉaka. Na plamenjaĉu je srednje otporna. plaviĉasto-crna. Kaberne sovinjon Potiĉe iz Francuske. a prinosi su visoki. a kod nas se gaji u Sloveniji. kod zbijenog grozda jajaste. Ova sorta je pozna. crne boje sa izraţenim pepeljkom. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postiţe se dobar prinos. Oplodnja je redovna i potpuna. veoma retko rehuljav. Bobice su velike ili srednje veliĉine. Bolje sazreva na juţnim i jugozapadnim poloţajima. Gaji se u Crnoj Gori. Najbolje rezultate daje na visokom stablu. Valjkastog je oblika. Bobice su sitne. Pupak je šiljast. rodnost slaba. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje izvrstan kvalitet. a oselljiv je na oidium. bez taĉkica. Pupak je srednje izraţen. Vinograd poĉne da raĊa već u drugoj ili trećoj godini posle saĊenja. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Cvet je hermafroditan. Peteljka je dugaĉka. najĉešće zbijen i valjkast. Oplodnja je normalna. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. a prema niskim temperaturama veoma dobra. Sok je bezbojan. na osrednje visokom i visokom stablu. bez taĉaka. soĉne. Kratošija Domaća sorta. Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na —22°C. Pokoţica je tanka. Bobice su male. Otpornost ove sorte prema plamenjaĉi i sivoj plesni je slaba. tj. ĉvrste. Rana sorta. Burgundac crni (burgunder) Potiĉe iz Francuske. Pokoţica je srednje debljine. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose.vremena. Hrvatskoj i Srbiji. Kod nas se gaji u Istri. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 41 / 80 . Najviše se gaji u Crnoj Gori. sok bezbojan. soĉne. a na oidium i sivu plesan slabije. na kreĉnim i umereno suvim zemljištima. intenzivne boje. Cvet je hermafroditan. sa izraţenim pepeljkom. Kod nas se gaji mestimiĉno u Sloveniji. a pri dugoj i mešovitoj. Srednje je otporan na plamenjaĉu. sa dosta pepeIjaka. Gaji se i nekalemljen. okruglaste. Otpornost na niske temperature mu je dobra. zbijen. Grozd je mali do srednji. Pogodne podloge su riparija х rupestris švarcman. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. Pokoţica je tanka ili srednje debljine. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identiĉna je sorti kaberne sovinjon. Najbolje uspeva na umereno vlaţnim i umereno kreĉnim i plodnim zemljištima. Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama. crna. Dalmaciji i Makedoniji. Vranac podnosi i dugu rezidbu i daje veći prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Kišnih jeseni osetljiv je na sivu plesan. jugozapadni i jugoistoĉni poloţaj. Pozna sorta. Hrvatskoj i Srbiji. kratak. Sok je bezbojan. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb.

ima izraţen pupak. tamno plava sa izraţenim pepeljkom. Zahteva dugaĉku rezidbu. Bobice su sitne do srednje veliĉine. na kojoj se primenjuje duga ili mešovita rezidba. Najbolje uspeva na plodnom zemljištu sa umerenom vlagom. Bobice su srednje veliĉine. Otporniji je na oidium i sivu plesan od obiĉnog gamea. Ne trpi niska i vlaţna zemljišta. Cvet je hermafroditan. Grozd je cilindriĉan. Daje odliĉne i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. Ako se formira kordunica. Cvet je hermafroditan. srednje veliĉine. Na plamenjaĉu je osrednje osetljiv. a otporan na sivu plesan. srednje otporan na oidium. Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na —16°C. Peteljka je kratka i zelena. Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljištima. a takoĊe ne podnosi ni sušu. Dobro uspeva i na ravniĉarskim terenima. oidium i sivu plesan dosta je otporan. sa puno tanina. Donosi plod na zapercima. takoĊe se mora rezati kratko. na nekim ostrvima. a prinos redovan. Najviše se gaji u Srbiji i Makedoniji. Prinosna je sorta. Dobro podnosi suši. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Obiĉno se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica. Oplodnja mu je normalna i redovna. Na gajnjaĉama se postiţu veoma dobri rezultati. Najpogodnije zemljište je gajnjaĉa i kreĉna smonica. Veoma je rodna sorta. soĉne. Uspeva na umereno vlaţnim i slabo kreĉnim zemljištiraa. Grozd je srednje krupan. Sok pri muljanju dobija nešto boje. Meso je soĉno i ĉvrsto. Cvet je hermafroditan. kupast. Oplodnja je normalna i redovna. plavocrne sa izraţenim pepeljkom. cilindriĉno-konusan. Oplodnja mu je normalna. kao i u vinogradima Makedonije. Saperavi Bobice su mu tamnoplave. malo pljosnate. Vrlo je osetljiv na plamenjaĉu. a prinosi su vrlo dobri. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Vrlo je pozna sorta. Daje visokokvalitetno crveno vino. Prikladni su osojni poloţaji. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i juţnom Primorju. soĉne. Hrvatskoj i Srbiji. a u bivšoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Dobre su podloge koje podnose krševita zemljišta. Na plamenjaĉu. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b. jajaste. debela. Grodz je srednje krupnoće. što je karakteristiĉno za ovu sortu. Grozd je srednje veliĉine. a kod nas se gaji u Sloveniji. Srednje je pozna sorta. okrugle. Pokoţica je debela. a u priliĉnoj meri i na niske temperature. srednje zbijen retko rehuljav. Pogoduje mu poloţaj okrenut jugu. srednje je zbijen ili nešto rastresitiji. Pozna je sorta. piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca. Najbolje prinose daje ako se gaji u špaliru ili ako se formira kordunica. meso dosta tvrdo. zbijen. Oplodnja je normalna i redovna. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjaĉu. Game bojadiser Potiĉe iz Francuske. srednje zbijen ili zbijen. Cvet je hermafroditan. sa izraţenim pepeljkom. a dosta otporan na niske temperature. Sok je bezbojan. Vrlo je pozna sorta. Sok je intenzivno crven.Merlo Potiĉe iz Francuske. Pogodna je za razne naĉine gajenja. Pokoţica je tanka. Peteljka je kratka i crvenkasta. Dobro raĊa i pri kratkoj rezidbi. Plavac mali Predpostavlja se da je francuska sorta. SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 42 / 80 . SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA Prokupac Domaća sorta. okrugle. Bobice su srednje veliĉine. Peteljka i peteljĉica su zelene. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. plavocrna sa mnogim taĉkicama i obilnim pepeljkom. crna. okrugle. Najbolje rezultate daje ako se gaji u špaliru na visokom stablu sa mešovitom rezidbom. Bobice su srednje veliĉine. ĉesto raĉvast. otporan je na oidium. Pokoţica je tvrda. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje bolji kvalitet. bez taĉkica. Odgovara mu ţupski naĉin rezidbe.

prozirna. peteljka je kratka. Na sušu je otporan. dosta zbijen. prozraĉna. posuta pepeljkom. prozraĉna. odrvenjena. Cvet je hermafroditan. Cvet je hermafroditan. Naroĉito negativno reaguje na sušu u periodu intezivnog porasta bobice i u poĉetnoj fazi šarka. Peteljka je kratka. Kod nas se gaji u Sloveniji. plodna i ocedna. Na niske temperature je srednje otporna. a prinosi su visoki. nije razgranat. Grozd je mali ili srednje veliĉine. srednje visokom ili visokom ĉokotu. Pepeljak je osrednji sa rĊastim taĉkicama. pepeljak je obilan. Ima pokušaja da se gaji i na uţem podruĉju Srbije. ali bolji kvalitet. Srednje je otporan na plamenjaĉu i sivu plesan. brzo se širi i u juţnoj Srbiji. kao što su razne kordunice. Najviše odgovaraju juţni poloţaji. zeleno-ţuta. a prinosi srednji. Pokoţica je debela. sa taĉkicama. Plodna i srednje plodna kreĉna zemljišta sa umerenom vlaţnošću su najpogodnije za ovu sortu. a na suncu zlatno-ţuta. a otporan na niske temperature. Najviše se gaji u okolini Mostara. Traminac crveni Potiĉe iz Tramina u juţnom Tirolu. Oplodnja je redovna i normalna. Mestimiĉno se moţe naći i u Makedoniji i drugim krajevima. duguljaste. Dobre podloge su: berlanĊeri х riparija. Oplodnja je normalna i redovna. Pozna je sorta. a prinos nizak. ali podnosi i mešovitu rezidbu. Pupak veoma izraţen. Srednje je pozna sorta. teleki 8b i kober 5bb. zbijen. Voivodini a. Po svojim osobinama sliĉan je semijonu. sok bezbojan. okrugle. sa umerenom koliĉinom kreĉa. a ima je nešto malo i u Srbiji. umereno vlaţnim i umereno kreĉnim zemljišlima. Hrvats-koj. Cvet je hermafroditan. crvenkasta. na suncu ţuto-smeĊa. dosta ili veoma zbijen. Rizling italrjanski Potiĉe iz Francuske. Hrvatskoj i Srbiji. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 43 / 80 . cilindriĉan. Pogodan je skoro za sve naĉine gajenja. Ako se kratko orezuje daje manji prinos. a zadovoljavajuće otporna na sivu plesan. Grozd je mali ili srednje veliĉine. kratak i zbijen. Najbolja su laka i srednje tešкa zemljišta. a kod nas se gaji u Sloveniji. piramidalan ili cilindriĉan. Cvet je hermafroditan. a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduţene. Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim. prinosna sorta. cilindriĉan i najĉešće s jednim krilcem. Pokoţica je ţiliĉasta. zelenoţuta. Pogodna je za gajenje na niskom. pupak je neizraţen. kupast. Srednje pozna sorta. protkana sitnim ţilicama. Polen autofertilan i interfertilan. Grozd je mali.Ţilavka Domaća jugoslovenska sorta. u poslednje vreme. Srednje je otporan na bolesti. Osetljiva je na plamenjaĉu i oidium. Pokoţica je debela. Najpogodniji su juţni poloţaji. Poĉela se širiti po Makedoniji i na Kosovu. Peteljka je kratka. Bobice su male. neujednaĉene i okrugle. Redovno raĊa. Hrvatskoj i Srbiji. Pepeljak je obilan. Oplodnja je normalna i redovna. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. a u zbijenog grozda neznatno jajaste. pupak je slabo izraţen. okrugle ili neznatno jajaste. ponekad raĉvast. Peteljka je duga i tanka. Sok je bezbojan. kod nas se najviše gaji u Sloveniji. zelenoţuta. Bobice su srednje veliĉine ili velike. Vrlo je prikladan za razvijene oblike ĉokota. Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). Bobice su sitne. Sovinjon (Muskatni silvanac) Potiĉe iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji. a kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljištima umerene vlaţnosti. Bobice su male. zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruĉju Metkovića i Imotskog. Pokoţica je dosta debela. Sa stanovišta proizvodnje najprikladnija je duga ili mešovita rezidba. zatim na krševitim i suvim zemljištima. Semijon Potiĉe iz Francuske. a veoma otporan na niske temperature. Dobra podloga je berlandijeri х riparija. poluodrvenjena. debela. Duga ili mešovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice. Juţni poloţaji mu više odgovaraju od ostalih. Oplodnja je redovna i normalna. Muskat otonel (Mirisavka) Potiĉe iz MaĊarske. a na sunĉanoj strani bledorumenkastog preliva. Najbolje rezultate daje na plodnim.

a sa sunĉane strane ima rĊaste taĉke i polja. Cvet je hermafroditan. Srednja teţina grozda je 200—250 g. Sok je muskatnog mirisa. sa blagim mirisom muskata. Uspeva na raznim zemljištima. slabo prinosna sorta. Sok je veoma sladak sa izraţenim muskatnim mirisom. a na sivu plesan manje. Na peskovitim zemljištima takoĊe daje dobre rezultate. Kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj. Najbolje rezultate daje na plodnim. Pokoţica je srednje debljine. Šasla crvena VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 44 / 80 . odnosno razni oblici kordunica. izduţen. Oplodnja je normalna i redovna. cilindriĉan.Cvet je hermafroditan. sa obilnim pepeljkom. nije zbijen. Pupak je slabo izraţen. razgranat. RANE STONE SORTE Bela šasla Potiĉe iz Francuske. Pogodna je mešovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna. Srednje pozna sorta. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim. Sazreva krajem jula. Više joj odgovara srednje visok i visok ĉokot. Cvet je hermafroditan. srednje zbijen. daje dobar rod pri unošenju azotnih i fosfornih Ċubriva. Otporna je na mrazeve. bez taĉkica. Bobice su velike i jajolike. pupak nije izraţen. sa bobicama jednake veliĉine. okrugle. ţuto-zelena (sa sunĉane strane zlatnoţuta) srednje prozraĉna. duţi nego širi. Na oidium je dosta otporna. Bobica je srednje veliĉine i okrugla. propusnim zemljištima. a vrlo dobro podnosi mešovitu rezidbu. Pokoţica je dosta ĉvrsta. bez taĉkica. Uspeva na raznim zemljištima. a na niske temperature srednja. crvena ili crvenkasta. Oplodnja je normalna i redovna. Kod nas se najviše gaji u Srbiji. Rodnost je neredovna. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliĉine. NAJVAŢNIJE STONE SORTE Carski biser (julski muskat) Potiĉe iz MaĊarske. cilindriĉan. Kardinal Poreklom je iz Kalifornije. Rana je sorta. Sok je izrazitog muskatnog mirisa. posuta pepeljkom. Otpornost na niske temperature još je dosta slaba. okrugle. ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljištima. Ne podnosi veliku vlagu. Bobice su srednje veliĉine ili male. Grozd je mali ili srednje veliĉine. kratak. posuta obilno pepeljkom. Srbiji i Hrvatskoj. Pri hladnom i kišovitom vremenu slabo se oploĊava. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna. Oblik mu je cilindriĉan ili cilindriĉno-konusan. Juţna i jugozapadna strana joj više odgovara. Pupak je normalno izraţen. voštano-ţuta. Bobica je vrlo velika. Zadovoljavajući prinos daje samo sa dugom rezidbom. Otpornost na bolesti je slaba. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji. Grozd je srednje veliĉine. Srednje prinosna sorta. Srbiji i Sloveniji. okrugla. konusan ili cilindriĉno-konusan. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Sazreva nekoliko dana pre šasle. prozirna. Veoma rana sorta. lakim. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. protkana ţilicama. gaji se u mnogim vinogorjima. a prinosi srednji. Rkaciteli Bobice su zelenkasto ţute. Juţni poloţaj je najbolji. a podnosi mešovitu i dugu rezidbu. Kraljica vinograda Potiĉe iz MaĊarske. boje je ţutozelene. bez taĉkica. propusnim i toplim zemljištima. Dosta dobro raĊa ako je kratko orezana. sa kratkom peteljkom. Cvet je hermafroditan. zelenkasta ili zelenkastoţuta. Pokoţica je ĉvrsta. pokoţica je tanka. Vrlo dobra vinska sorta. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. Oplodnja je normalna i redovna. srednje duţine. bez taĉkica. a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja. a ponekad neznatno deformisana. Grozd je velik ili veoma krupan. zbijen. sa dosta jakom pokoţicom. ali bolje rezultate daje na plodnim. Sok je bezbojan. Pogodna je za razne naĉine gajenja. Najbolje su juţne i jugozapadne strane. veoma je rana sorta. propusnim i dovoljno toplim zemljištima. Dosta dobro raĊa ako se kratko oreţe. a mestimiĉno i u ostalim republikama. Dobro reaguje na Ċubrenje. Makedoniji i u Hrvatskoj. Na plamenjaĉu je slabo otporna.

jajaste. Grozd je srednje veliĉine ili velik. Dosta je otporna na sušu. Bobica je mala do srednje veliĉine. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan. Oplodnja je normalna i redovna. odnosno ćilibarţutu boju). Kod nas se gaji nešto manje u Makedoniji. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. krilast. propusnim i toplijim zemljištima. Oplodnja je normalna i redovna. Pošto je pozna sorta. Bobice su srednje veliĉine ili nešto krupnije. juţna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju. BESEMENE SORTE Sultanija (kišmiš beli) Potiĉe iz prednje Azije. rastresit. rastresit. a moţe se naći po neki ĉokot i u Srbiji i Hrvatskoj.Potiĉe iz Francuske. Prikladniji je za više i razvijenije oblike ĉokota. Na ravnim terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunĉavanje bilo maksimalno. manje-više jed-nake veliĉine. bez semena. pogodnije su juţne i jugozapadne strane. drvenasta. muskatnog mirisa. Grozd je velik. duguljasta. Daje dobre prinose na srednje plodnim. jednake veliĉine. jajasta. Mlado lišće je osetljivo na koncentrovanu bordovsku ĉorbu iznad 1%. Vrlo prinosna sorta. Najbolje uspeva na umereno plodnim. gaji se u svim vinogorjima. Bobice su velike. zatim mestimiĉno u Dalmaciji. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan. Pokoţica je ĉvrsta. rastresit i dosta rehuljav. Po svim svojim karakteristikama moţe se uporediti sa belom šaslom. Afuz-ali Potiĉe iz prednje Azije. Bobice su velike. umereno vlaţnim. Zimsko belo Gaji se ti Makedoniji. u Srbiji (Jugoslaviji). Peteljka je duga. debela. Osetljiva je na perenosporu i oidium. POZNE STONE SORTE Italija Potiĉe iz Italije. normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rĊastim taĉkicama. najĉešće konusan. Pokoţica je debela. prozraĉna. Cvet je hermafroditan. vrlo je prinosna sorta. Vrio je prinosna sorta. Grozd je veliki. i to najĉešće zajedno s belom šasloma. a sa sunĉane strane ćilibar-ţuta. posuta je pepeljkom. Bobica je velika. U juţnim krajevima daje odliĉne rezultate na pergoli tendoni. Bolji kvalitet groţĊa se dobija na juţnoj i jugozapadnoj strani. Cvet je hermafroditan. izriĉito muskatnog mirisa. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 45 / 80 . Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. ţutozelena. plavocrna. Srbij'i i Hrvatskoj. Oplodnja je normalna i redovna. Sok je bezbojan i bezmirisan. sa obilnim pe-peljkom. a izuzetno i rehuljav. elipsaste. Srednje pozna sorta. Dugom i mešovitom rezidbom daje najbolje rezultate. Sok je bezbojan. a na sivu plesan je dosta otporna. Vrlo je pozna sorta. Cvet je hermafroditan. sa sitnim rĊastim taĉkicama. cilindriĉno-konusan. posuta je sitnim taĉkicama i pepeljkom. Cvet je morfološki hermafroditan. Pozna je sorta. Najbolji oblik ĉokota u Makedoniji je odrina. Pogodnija je mešovita ili duga rezidba na srednje visokom i visokom stablu. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba. Vrlo prinosna sorta. jajaste. Pokoţica je tanka. Pošto kasno sazreva. Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. Cvet je hermafroditan. Najbolje rezultate daje na plodnim. U nas se najviše gaji u Makedoniji i Srbiji. propusnira i toplijim zemljištima. SREDNJE-POZNE STONE SORTE Muskat hamburg Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji. Prinos je manje-više redovan. nalik na urmu. bez taĉkica i bez izraţenog pupka. Podnosi i zalivanje. bolje se oploĊava polenom drugih rodnih sorti. Oplodnja je normalna i redovna MeĊutim. izduţene. Mesti-miĉno se gaji i u podruĉjima drugih repubiika. Srednje je pozna sorta. Najbolji prinos daje ako se mešovito ili dugo reţe. ĉesto krilast. Sok je bezbojan. Na niske temperature je srednje otporna. Pokoţica je srednje debljine. Kod nas. konusan. Grozd je krupan. propusnim i suvljim zemIjištima. zelenoţuta (na sunĉanoj strani dobija zlatnoţutu. Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba na povišim i razvijenijim oblicima ĉokota. srednje zbijen iii rastresit. razgranat. zelenoţuta.

Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ţile. rezidbu nazivamo srednjom. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. jer nema semenki. Zavisno od strukture zemljišta i dubine podzemne vode. Pupak je izraţen. Na ovim granama rastu jednogodišnji izdanci. da bi iduće godine od njih dobili jake lastare. ako se ostave 8—12 okaca. odrvenjavaju. srednje ţile. Prinos je neredovan. pa i više metara. zeleno-ţuta ili zeleno-ćilibarna. Perlet Nova. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ţile. Najbolje odgovara visoki ĉokot sa dugom rezidbom. Grozd je veliki. Zametanje bobica je neredovno. Boja bobica je ţutozelena. Srednje prinosna sorta. Moţe se iskoristiti još i za sušenje ili za preradu u vino. Nadzemni delovi ĉokota Iznad površine zemljišta. Ponekad se loza orezuje na samo 2—3 okca. Sazreva 5—7 dana posle julskog muskata. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. na kojima se tokom rasta razvija lišće. Površinske ţile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod površine zemljišta. Vrlo dobro reaguje na Ċubrenje. belanĉevina. razliĉita je i dubina do koje prodiru glavne ţile. dobiju smeĊu boju i tada ih nazivamo lozom. razgranat. ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI Ĉokotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. s porastom ĉokota — koso i naniţe. okca i grozdovi. Bobice su sitne. Zbog toga joj najviše odgovara visoko stablo tipa kordunice. Koren Koren ĉokota uĉvršćuje biljku za tlo. već samo troše hranu i time ometaju razvitak dubinskih ţila. U jesen ovi zeleni izdanci. koju onda preuzimaju glavne ţile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. zato i treba pospešivati njihov razvitak sasecajući površinske ţile. Površinske ţile nemaju znaĉaja za ishranu biljaka jer su suviše plitke i brzo se sasuše ĉim naiĊe period suše. GroţĊe je vrlo prijatno za jelo. veoma rana. besemena stona sorta iz Kalifornije. moţe dati veoma dobre prinose. Vrlo je pogodno za decu. ili pergola tendona. Na zelenim VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 46 / 80 . a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. Pozna je sorta. masti itd. s retkim sitnim crnim taĉkicama. a ukoliko se proreĊuje cvasti i grozdovi. jer su niţa okca nerodna. cvetovi. postaju srednje veliĉine. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. Lastari su jednogodišnji izdanci i sastoje se od ĉlanaka i kolenaca. na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava ĉokota na kojoj se dalje nalazi višegodišnja i druga loza u obliku takozvanih rukava. ovi lastari se nazivaju ĉvorovima zamene (sl. u severnim krajevima na zemljištima s plitkom podzemnom vodom glavne ţile se razvijaju na dubini od svega 40—60 cm. Ako lastar izraste ispod glave ĉokota. Najprikladnija je duga rezidba. Rodna loza i ĉvor zamene nalaze se na istoj višegodišnjoj lozi i nazivaju se rodni ĉvor. na nestrukturnim i zbijenim zemljištima glavne ţile se takoĊe ne razvijaju duboko. koji dostiţu porast od 5—10 m duţine. koje u poĉetku rastu horizontalno a docnije. takvu rezidbu nazivamo dugaĉkom. dobro podnosi prevoz. Na dubini od 20—25 cm razvijaju se boĉne. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa. Nizak ĉokot nije prikladan. obiĉno sa dva krila. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. koje su beznaĉajne za ishranu ĉokota. Za ishranu ĉokota nemaju veći znaĉaj ni srednje ţile jer i sloj zemljišta u kome se one pruţaju leti ĉesto ostaje bez vlage. Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i više okaca. cilindriĉan ili neznatno konusno-cilindriĉan. naziva se izdanak. Kada je zametanje bobica normalno. a ako se pojavi na staroj lozi. zaperci. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ţila starih više godina i mladih ţila i ţilica. naziva se jalovak. Inaĉe. upija iz zemljišta vodu i u vodi rastvorene hranljive materije kojim se biljka hrani i sakuplja i ĉuva rezervne materije u obliku skroba. zbijen ili rastresit. Glavni delovi ĉokota su koren i stablo. dok se u juţnim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljištima pruţaju i do dubine 2 do 4. a ukoliko se na lastaru ostave samo 4—5 okca rezidba je kratka. Na tim rukavima nalaze se grane razliĉite starosti. zalivanje i proreĊivanje cvasti ili grozdova. rašljike. 20). Mlade ţile i ţilice usisavaju iz zemljišta vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima.Pokoţica je debela. izduţen.

Za bolje oprašivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red ĉokota zasaĊuje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom. da bi zametnule plod. vinogradi su se podizali od domaće pitome loze. Lastar se obiĉno razvija iz glavnog. oni zarašćuju. Duţina ovih reznica treba da se kreće od 80 do 120 cm. Cvasti. na primer. i dva za zamenu. 21). Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoţavanje vinove loze. sluţe za proizvodnju prporaka. Duţina ovih reznica treba da je 40 cm. zato ove sorte. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 47 / 80 . Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili više cvetova. a prporci loznih podloga u cilju podizanja matiĉnjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ĉega se kaleme na zeleno. Cvetovi vinove loze su dvopolni. dobro razvijene i zrele. koristi se samo u nauĉno-istraţivaĉkoj sluţbi radi stvaranja novih plemenitih sorta. to su vinogradi poĉeli da se podiţu kalemljenjem domaće pitome loze na podloge otporne prema filokseri. Porle oploĊenja cvetova. a najĉešće i najviše radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno. reznice se prpore. Tuĉak se sastoji od plodnika i kratkog stubića sa ţigom. koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm. Razvijena cvast ima oblik konusa. Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli. obiĉno u drugoj polovini marta. ĉauš. kao i u Evropi. centralnog pupoljka (sl. duţine 50 cm. Ove reznice sluţe uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema filokseri. Za ovu svrhu se zemljište u prporištu bagovremeno priprema. listova. i generativnim putem — semenom. a od stonih sorti madlen anţevin. trojna). tako da imamo pojavu od 2—3 izdanka (dvojna. Za ovu svrhu se biraju zdravi. na toj duţini lastar treba da ima najmanje 5—8 upotrebljivih okaca. izbijaju lastari ili zaperci. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara ĉiji je preĉnik veći od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. Za podizanje vinograda na ţivom pesku reznice takoĊe moraju da budu zdrave. Obrazuju se na kolencima lastara i sluţe za uĉvršćivanje vinove loze za naslone. moraju oploditi polenom neke druge sorte. kruţnog oblika. Kako reznice domaće loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopiće i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi oštetili. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i boĉnih izdanaka prvog. Tako. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matiĉnim vinogradima posebno gaje lozne podloge. Formiraju se u zimskim okcima. semenom. U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaĉetak budućih izdanaka. u odreĊenim agro-ekološkim uslovima. Od vinskih sorti funkcionalno ţenski tip cveta ima blatina i bagrina. drugog i trećeg reda. Rašljike. kako je ova loza stradala od filoksere. MeĊutim. U jesen okce se pokriva Ijuspama smeĊe boje natopljenim smolastom raaterijom. ali neke sorte imaju funkcionalno ţenske cvetove sa besplodnim polenom. koja se nalaze u pazuhu lista. Ovi poslednji su meĊusobno srasli i zelene su boje.izdancima iz okaca. što zavisi od sorte. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim ĉlancima preĉnika 6 do 12 mm. gde ne postoji opasnost od filoksere. U osnovi zaperaka zameće se glavno okce. U proleće. Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu. pa se pretvaraju u spavajuće pupoljke. Cvet. a za prporke samo radi podizanja vinograda na ţivom pesku. Do pojave filoksere u Jugoslaviji. a posebno domaće sorte pitome loze. direktno rodnih hibrida i loznih podloga. dobro razvijeni i zreli lastari. bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte. PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE Vinova loza se razmnoţava vegetativnim putem — neoţiljenim i oţiljenim reznicama i kalemljenjem. pa se odsecaju do osnove. rašIjika i cvasti. Ovaj poslednji naĉin razmnoţavanja. Sastoji se od pet ĉašiĉnih i isto toliko kruniĉnih listića. Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni. bikone (šasla napoleon) i crveni drenak. Za oprašivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ĉije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa ţenskim tipom cveta. Reznice I klase sluţe za kalemljenje. U Jugoslaviji se prporci domaće loze proizvode u većim koliĉinama samo u cilju podizanja vinograda na ţivom pesku. a reznice II klase. pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao oprašivaĉ pogodna je sorta zimsko belo. Cvet ima pet prašnika i tuĉak. Reznice za lozne podloge se skidaju s matiĉnih ĉokota obiĉno u jesen. Reznice domaće loze se skidaju sa matiĉnih ĉokota takoĊe u jesen.

već dobrom i plodnom zemljom. Sadnju obavljaju dva ĉoveka: jedan nasipa na dno jame malo trošne zemlje od gornjeg sloja zemljišta. a donji na drugu. Nije preporuĉljivo ostavljati kalemove ĉak ni na kratko vreme nepokrivene. 22). pošto se ţile brzo suše. Kada se 3/4 jame zatrpaju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 48 / 80 . a potom se nagrće zemlja iz niţih slojeva. Vreme i naĉin saĊenja vinove loze Vinovu lozu moţemo saditi u jesen i u proleće. Na ravnom zemIjištu redovi se usmeravaju od juga prema severu. Zatim se unose Ċubriva: 6—8 kg/m2 stajnjaka. a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm.PODIZANJE VINOGRADA Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Na siromašnim zemljištima (šljunkovito) ostavlja se manje rastojanje. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omogućuje dobro natapanje zemljišta pri zalivanju. a jaĉe — više. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati sveţi stajnjak. U ovom sluĉaju. zatim se vade i pregledaju. Na zdravim kalemovima se skraćuju ţile: slabije ţile se skraćuju manje. Da do toga ne bi došlo kalemovi se do saĊenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlaţnim krpama ili slamom. kod sorti sa bujnim porastom —veće. male koliĉine zgorelog stajskog Ċubriva i vode. zemljišnih uslova i sistema formiranja ĉokota. Posle pripreme zemljišta obavlja se razmeravanje. a drugi namešta na nju kalem. bile vidnije. razreĊujući ţile u sve pravce. u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka. kod špalira sa kosom pergolom 3 m. Ako kalem ima dva lastara njih orijentišemo u pravcu reda. kao i na zaslanjenim zemljištima. Kod zasenjene vinove loze rod je mali. jer bi inaĉe voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omogućila postepeno i dovoljno natapanje zemljišta. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. Ako kalem ima nekoliko lastara. zbog ĉega se umanjuje procenat primanja. 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. Na ovako duboko rigolovanom zemljištu vinova loza ranije prorodi i bolje raĊa.5 m. pored svake sadnice se pobije koĉić da bi u proleće. Rastojanje meĊu redovima i izmeĊu ĉokota u redovima utvrĊuje se zavisno od sorti sadnog materijala. Osnovne ţile posle skraćivanja ne treba da budu kraće od 5 niti duţe od 12 cm. U ovom sluĉaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim šljunkom. Radi boljeg primanja i brţeg porasta kalemova vinove loze pri saĊenju na siromašnom zemljištu. Ali najveći i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlaţnim i livadskim zemljištima. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada. prilikom odgrtanja sadnice. SaĊenje vinograda Pred sadnju oţiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu drţe nekoliko ĉasova. pri dubini podzemnih voda od 1. pa tek onda na nju ţile kalemova. Kod špalira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeĊu redova treba da je 2 m. pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama. od njih se izdvajaju 2 najjaĉa i orezuju na 2 — 3 okca. dok se natrule ili oštećene ţile potpuno uklanjaju. Kod jesenje sadnje posaĊene ĉokote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 20—25 cm. Na šljunkovitom zemljištu dubina jame povećava se i na 80 — 100 cm. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao sunĊer) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi. Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doĊe na same ţile.5—2 m. da ne bi neravnine smetale ravnomernom zalivanju. a ostali se uklanjaju (sl. Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preĉniku od oko 50 cm i do 70 cm dubine. Ţile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u teĉnost-smeše od gline. naroĉito sitne. radi boljeg formiranja osnovnog oblika ĉokota i lakšeg rada. Vinova loza moţe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i šljunkovitim zemljištima. Zategne se kanap i pobijaju koĉići na mestima gde treba da se zasadi kalem. bobice su sitne i kisele. Dubinu saĊenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 2—3 cm iznad površine zemljišta. kod sistema tunela sa Iuĉnim oblikora i kod poboljšanog sistema pergola rastojanje izmeĊu ĉokota u redu treba da je 2 — 2. u obliku humke. Priprema zemljišta Pred samu sadnju loze zemljište se dobro poravna. Zemljište se rigoluje na 25 do 30 cm a još bolje na dubinu 50—60 cm. Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom.

Pred sadnju na 2—3 dana reznice se drţe u vodi. dok se okca. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeĊu redova se mogu sejati neke jednogodišnje kulture. Na šljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 16—18 puta. a ako je zemljište teško. I u ovom sluĉaju se 2 okca ostavljaju iznad površine zemljišta. u maju. kao i kod oţiljenih kaleraova. Prilikom saĊenja treba strogo paziti da se kalemovi sade taĉno po redovima. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saĊenja. Posle nabijanja zemlje. sipa se kofa vode. Za ovakav naĉin navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda. Kod siromašnog zemljišta prve godine se u junu unosi po 10—12 gr amonijum nitrata na 1 m2. Samo pri pravilnom sprovoĊenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem ĉokota moţemo oĉekivati da mladi vinograd brzo prorodi. nego kod kalemova. Na dno jame nasipa sa zemlja pomešana sa zgorelim stajnjakom. NEGA MLADOG VINOGRADA Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju. U jesen se po površini rastura stajnjak u koliĉini 3— 4 kg / m2. Navodnjavanje se obavlja brazdama — natapanjem zemljišta. zatim jamu popuniti zemljom i obilno zaliü. posle toga se jamić do vrha ispuni zemljom. na vrh reznice iznad površine zemljišta se nagrće sitna zemlja u obliku omanje humke. Sadnja se moţe obavljati dugaĉkim reznicama u obliku obruĉa. zalivanje se obavlja ruĉno. ali nadalje pri dobroj nezi — razvijaju se skoro kao i oţiljeni kalemovi. koje su skinute s donjeg dela lastara s komadićem dvogodišnjeg drveta. Svaki ĉokot se zaliva sa po 2—3 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. zatim se u aprilu zaliva tri puta. Nega posaĊenih reznica treba da je bolja i paţljivija. vlaţno i smoniĉavo onda 3— 5 cm iznad najvišljeg okca reznice. Đubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. Bostan je najpogodnija kultura za ovu svrhu. Pre pojave jaĉih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajući humke visine 20—25 cm. Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 10—12 puta. predhodno otklanjaju. I reznice se takoĊe sade tako da najmanje 1—2 okca ostanu iznad površine. julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. na odstojanju 50 cm od ĉokota naĉine brazde. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 20—25 cm. pošto se one slabije primaju.5 m duţine. posle ĉega se zemljište prerilja ili duboko prekopa. junu. 23). ĉija visina zavisi od tipa zemljišta: ukoliko je zemljište lako ili peskovito.zemljom. Radi toga se uzimaju reznice 1. koja će ostati ispod površine zemljišta. obradi zemljišta i Ċubrenju. posle toga se zemljište izmeĊu redova prekopava na dubinu 18—20 cm. pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obruĉa i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjište natopi u sloju od 80—100 cm. Ako se ĉokoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemoguće sprovesti vodu kanalima.0— 1. U ovom sluĉaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 50—70 cm duţine. a oko tek posaĊenih biljaka naprave mala polukruţna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom. Prve godine po saĊenju reznice donekle zaostaju u rašćenju. visina humke je 10—12 cm. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 49 / 80 . Dva-tri dana posle zalivanja zemljište treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uništi korov. Vinograd moţemo podizati i reznicama.

Sem toga. kao i prve. na kojima će biti rasporeĊena rodna loza. ĉime se poboljšava cirkulacija vazduha i spreĉava da grozdovi dodiruju zemlju. Za zimu vinova loza se ne zagrće. koje se sastoje od 2 štafle nameštene na koĉevima duţ ĉokota i popreĉnih letava. a oni koji leţe na zemlji dobijaju neprijatan ukus. štete od ptica i jako oteţana berba groţĊa. zimsko zalivanje. Preimućstvo ovog sistema je u tome što pojednostavljuje navodnjavanje vinograda. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groţĊa.U jesen. Ĉokoti se razmeštaju duţ bankina na odstojanju 2. vinograd se Ċubri pojaĉanim dozama Ċubriva i povećava se broj zalivanja. a u jesen 25—30 g/m2 superfosfata i 3—4 g/m2 kalijeve soli. treba je do treće godine zagrtati pre pojave jaĉih mrazeva. Stubovi su meĊusobno povezani popreĉno postavljenim letvama tako da imaju izgled rešetkaste stelaţe na kojima se nalaze kraci kordunica. Ĉokoti se formiraju na visokom stablu sa 5—6 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljištu. jer omogućuje brţe punjenje dubokih jarkova velikim koliĉinama vode. mogu se popuniti prazna mesta u vinogradü oţiljenim kalemovima.8 m. onda je umesto mineralnih Ċubriva najbolje dati 3—4 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka. mladi vinograd se orezuje. U prvoj godini porasta ĉokota vinove loze najveću paţnju treba usmeriti na najbrţe formiranje osnovnih krakova kordunica. U trećoj godini u vinogradu se formiraju špaliri. a oteţana je i borba s bolestima i štetoĉinama. Nedostaci sistema su u tome što prolećni mrazevi ĉesto oštećuju vinovu lozu. Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi. Poneki put se ispod krakova kordunica nameštaju podupiraĉi: na dva rakljasta koĉića. Ovo se ĉini da bi se loza malo odigla od tla. Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lučnog oblika Kod kulture na tunelskom luĉnom naslonu ĉokoti se razmeštaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeĊu redova 4 m. druge godine pored svakog ĉokota treba pobiti dva koĉića sa preĉkama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. Za njegovo drţanje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. a širine 2 m. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 50 / 80 . nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 5—6 okaca. gajiti bostan ili neko povrće. Pergola — kosa i horizontalna Kod kose pergole stablo ĉokota je nisko ili ima visinu 50—70 cm. dobijaju veću koliĉinu toplote. kad opadne lišće. koji u ovom sluĉaju liĉe na leţeće lestvice. U tom cilju. ako je porast ĉokota nedovoljno jak. IzmeĊu redova se moţe i narednih godina. SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okućnicama se primenjuju sledeći sistemi gajenja ĉokota vinove loze. a ima izgleda da će i zima biti blaga. Radi boljeg razvića ĉokota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljišta. Posle rezidbe. Da bi se mlada loza zaštitila od izmrzavanja. Ovaj sistem omogućuje veliku rodnost. Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. U proleće se pristupa formiranju ĉokota. Definitivna rezidba se sprovodi u proleće. što ubrzava nagomilavanje šećera. koji se pobijaju pored ĉokota suprotno jedan drugome namešta se motka i na nju priĉvršćuju matiĉni krakovi kordunice. Kod mladih ĉokota pred zimu se skidaju lastari sa stelaţa i zazimljuju-pokrivaju zemljom. Grozdovi kod ovog naĉina slobodno vise na dole. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice. a kad lastari ojaĉaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaţama. Gajenje vinove loze uz drvo. kada moţemo odrediti donekle i rodnost. Pored toga cvetovi se slabije oprašuju i zbog toga su grozdovi rehuljavi. Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8. Ako je vinograd posaĊen na siromašnom zemljištu i zakašnjava u porastu. na kojima leţi ceo ĉokot. Posle odgrtanja ĉokota u proleće krajem marta zemljište se prekopava na dubinu 20—25 cm. u novembru ili februaru obavlja se i tzv. Ċubri se sa 20—25 g amonijum nitrata po 1 m2. Širina bankina je 5—6 m. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeĊuje se šest-sedam ĉokota. Ĉokoti su na visokim zemljanim bankinama izmeĊu kojih su rovovi dubine 1 m. Ovaj sistem pruţa i bolje uslove za osvetIjavanje ĉokota: grozdovi se rasporeĊuju po površini zemljišta. ĉesta pojava bolesti zbog nemogućnosti dobre zaštite. Ponekad se nameštaju dva-tri ovakva naslona. ukoliko je jesen lepa i topla. Ako ima stajnjaka. a u trećoj godini na 6. Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po površini zemIjišta. Kod horizontale pergole stablo moţe biti i do 2 m visoko. a meĊu ĉokotima u redovima 2—3 m.

tako da dobijemo 6—7 redova. dok su grozdovi dobro zaštićeni od sunĉevih opekotina. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. kao što je to na slici 25 prikazano. Raĉuna se da je za površinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za popreĉne redove. Popreĉne motke se vezuju za kolje prućem. Radi povećanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi. naslon ima izgled galerije. Ĉokoti vinove loze razmeštaju se izmeĊu dva luka. Usled skraćivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniţava pa je nakon 3—4 god. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ţice. Za špalire se upotrebljava ţica 2—3 mm debljine. što je vrlo vaţno za bujne sorte. Najbolji je onaj špalir koji odgovara lokalnim ekološkim uslovima. tako da na 100 m2 moţemo posaditi 10 ĉokota. Za podupiraĉe sa unutrašnje strane reda upotrebljavaju se drvene motke.Ĉokoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podsećaju na galerije. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 51 / 80 . Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju). Debeli kraj ovih motki se zaoštrava i pobija u zemIju na odstojanju 30—50 cm od ĉokota i 60—100 cm izmeĊu kolaca. tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. Visina stubova je 2. kosi i špalir u obliku jasala. Rastojanje izmeĊu redova iznosi 4 m.5 m. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka preĉnika na debljem kraju 8—10 cm. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog ĉokota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. treba zamenjivati novom. sem toga. treba premazati smolom. Postoji nekoliko oblika špalira: vertikalni. a gornji u zasek na stubu na visini 1 m. gvozdeni. Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema. širine 30—40 cm i u nju se namešta stub duţine 3. da ne bi brzo trulio. Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 60—70 cm. a na središnjim stubovima uĉvršćuje klanfama ili ekserima u obliku luka. zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. a deo stubova koji će biti u zemlji i 15 20 cm iznad površine zemljišta. pa se jama zaliva betonom (5 delova šljunka i 1 deo cementa). Vinova loza na špaliru se dobro razvija. Stubovi kod špalira obiĉno su drveni. Prvi popreĉni red motkica je na visini 50—70 cm od zemlje. što ĉokoti imaju veliku površinu za svoje razmeštanje na lukovima. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 4—5 cm. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju popreĉnim motkama ili letvama preko kojih se zateţu ĉetiripet redova ţice. Kod nameštanja drvenih stubova na krajevima reda postavljaju se direci preĉnika 10—12 cm. a kod kosog 3. brţe prorodi i dobro raĊa. jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova. a u sredini na odstojanju 7—8 m postavljaju se direci preĉnika 6—8 cm. ali moţe dobro posluţiti i drugo drvo. Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj popreĉnih i uzduţnih motki. Posle nameštanja stubova duţinom redova treba što jaĉe zategnuti ţicu pomoću specijalnog oruĊa ili klešta. Visina stubova kod vertikalnog špalira je 3 m. Vertikalni špalir Ovaj naĉin razmeštanja ĉokota vinove loze na podupiraĉima smatra se najboljim. Preimućstvo ovog sistema sastoji se u tome. Duţina ovih trajnih delova je 1. armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji deo od gvoţĊa ili betona. ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog. pa se kolje mora ili menjati ili skraćivati. a gornji deo od drveta. Blagodareći svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groţĊa. komadi cevi) ili od armiranog betona.5 m. Na krajnjim stubovima ţica se uvrne. profilisanog gvoţĊa i sl. ĉiji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli. Pred postavljanje sa stubova se skida kora. Za ovu svrhu se moţe upotrebiti i svrdlo. Stubovi se u redovima rasporeĊuju na rastojanju 8 m. a kraj ove ţice se izvodi na površinu i povezuje sa stubom. a to omogućuje da se lišće bolje osvetljava suncem.5 m. a druga na suprotnu stranu. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi. Za uĉvršćivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm. opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 °C. svake godine nuţan je remont lukova i kolja. Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom ţicom.5 m. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja. Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengerišu. Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od ĉokota postavljaju stubovi na koje se zateţe ţica. kod kojih je donji deo od gvoţĊa (šine u obliku I. Naslon za vertikalni špalir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ţice zategnutih meĊu njima. Kad se pogleda.

Kod vertikalnih špalira stavlja se 4 reda ţice: prvi red na visini 40—50 cm od površine zemljišta; drugi na 40—50 cm iz-nad prvog reda; treći i ĉetvrti red takoĊe. Kod jakog porasta ĉokota stavlja se i peti red ţice. Za formiranje kosih pergola moţe se obiĉnoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ţice dodati i kosi naslon u obliku nadstrešnice sa dva ili tri reda ţice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i središnji kolĉevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolĉevima drugog reda letvama deblji ne 6—8 cm. Umesto letava mogu se koristiti obiĉne motke. Letve za stubove priĉvršćuju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateţu 2—3 reda ţice na odstojanju 40—50 cm. Zategnute ţice i same su kose pergole. Obiĉno se kosa pergola postavlja tek nakon 5—6 godina posle saĊenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu špalira na rastojanju 60 cm zateţu se 3 reda ţice. Stubovi za špalire postavljaju se na odstojanju 25 cm od ĉokota, da bi se matiĉni krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto. Špalir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika povećava se skoro dva puta masa vinove loze na odreĊenoj površini i omogućuje bolje osvetljavanje, pa se zato povećava rodnost i poboljšava kvalitet groţĊa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nameštaju se stubovi visine 2,5—3 m. Krajnji stubovi se uĉvršćuju lengerima ili podupiraĉima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake štafne duţine 2 m. Od krajeva štafni naniţe zateţu se dvostruko upletene ţice i uĉvršćuju za stub na 20 cm od površine zemljišta i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ţica duţ redova stubova s jedne i druge strane trougla zateţe se 5 redova ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ţica stvaraju se dve površine. Loza se rasporeĊuje unutar ţiĉanih površina i vezuje redom, ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. Kod takvog razmeštaja loze i odstojanjima meĊu ĉokotima od 1,25 m svaki ĉokot na špaliru zauzima prostranstvo od 2,5 m. U poslednje vreme uĉinjene su i neke izmene dvopovršinskog špalira. Na vrhu stuba prikucavaju se štafne duţine 1,5 m. Od krajeva štafni zateţu se ţice naniţe i priĉvršćuju za stubove na visini 100 cm od površine zemljišta. Na vertikalnom delu špalira zateţu se dva reda ţice, a preko dvostruko upletenih ţica duţ redova još 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi višegodišnji delovi ĉokota vezuju se za ţice na vertikalnom delu špalira, a zeleni lastari za ţice na kosim površinama. Takav naĉin razmeštanja vinove loze poboljšava svetlosni reţim unutar ĉokota, uprošćuje vezivanje, berbu i orezivanje. Sve skupa povećava opštu rodnost ĉokota. Popravljanje špalira Prolećni radovi u vinogradu poĉinju sa popravljanjem špalira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateţu olabavljene ţice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luĉni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i špalirskog naĉina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti završeni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje ĉokota za naslone Po odgrtanju vinograda ĉokoti se povezuju za ţicu špalira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolećna rezidba ĉokota. Kod vezivanja jednogodišnjih lastara za ţicu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica ĉokota uz ravnomerno rasporeĊivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na špaliru. Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produţenja krakova kordunica. Kod vertikalnog špalira za donju ţicu vezuju se ostali rodni lastari, a za treću i ĉetvrtu ţicu zeleni lastari. Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu ţicu se vezuju matiĉni krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u horizontalnom poloţaju, zatim podiţu nagore i vezuju za prvu i drugu ţicu ili za popreĉne motke kod pergola u obliku luka. Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vrši u obliku osmice. Obrada zemljišta U jesen se u meĊuprostoru izmeĊu redova ĉokota zemljište obraĊuje na 25—30 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljište nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vrši u proleće i to posle odgrtanja ĉokota. U toku leta u redovima i meĊuredovima zemljište se dva-tri puta obraĊuje na dubinu 10—12 cm, što se obiĉno vrši posle zalivanja.

ZELENA REZIDBA
ProreĊivanje lastara U jesen za vreme rezidbe na ĉokotu se ostavlja više okaca, nego što treba zbog toga što se jedan deo okaca ne razvija u proleće. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvišni lastari, kad dostignu duţinu 10—15 cm, laĉe, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi ĉokota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari. Drugo laĉenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 52 / 80

lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvišnih lastara treba voditi raĉuna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odrţavanje osnovnog oblika ĉokota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predviĊeni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim ĉlancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluĉaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjaĉi. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomaţe ĉuvanje dobijenog oblika ĉokota vinove loze i stvara bolje uslove za razviće ostavljenih lastara. Pre no što poĉnemo s laĉenjem, potrebno je obratiti paţnju na opterećenost ĉokota lastarima. Ako na ĉokotu nema dovoljno zelenih lastara — laĉenje se ne sprovodi da se ne bi narušavao odnos izmeĊu korenovog sistema i nadzemne mase. Laĉenje završava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema ĉokot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvršiti redovnu rezidbu ĉokota u jesen. Pravilnim laĉenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i špalirima postiţe se bolje osvetljavanje i osunĉavanje svih delova ĉokota. Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeĊivanja na špaliru da ne bi došlo do meĊusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeĊenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meĊuredne obrade. Lastari se vezuju za ţicu u vertikalnom poloţaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiţu duţinu oko 35—40 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju. Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa ĉokota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ĉega se snaga ĉokota ne iskorišćava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u proleće 3—4 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su. Dobijanje rodne loze od zaperaka vrši se na sledeći naĉin: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim ĉvorovima. Poĉetkom cvetanja ĉokota ostavljeni lastari se skraćuju na 5—8 ĉlanaka. Kroz dve nedelje se sa prekraćenih lastara uklanja višak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 3—4 jaĉih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraćenim jalovacima formira rodni ĉvor. Rezidbu u rano leto moţemo takoĊe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaĊivanja ĉokota. Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka nepotrebno iznurava ĉokot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekraćuju ostavIjajući samo dva-tri donja lista radi bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo povećava rodnost iduće godine. Skraćivanje lastara Skraćivanje zelenih lastara moţe se obaviti na dva naĉina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i zalamanjem svih lastara na ĉokotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vrši se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji će se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji će se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najviše cvasti na lastaru ostanu 8—10 listova. Ovom merom se poboljšava ishrana rodne loze, pa se samim tim povećava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaĉaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj naĉin moţe povećati rodnost i preko 20%. Zalamanje svih zelenih lastara na ĉokotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ţele krupnije bobice groţĊa, a pred cvetanje ako se ţeli veći broj bobica u groţĊu. Pozno zalamanjë moţe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obiĉno primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekraćuju do visine kolca, tj. na duţinu 120—130 cm. Ukoliko se loza gaji na špalirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duţinom prevaziĊu najvišu ţicu naslona. MeĊutim, kod špalirskog naĉina gajenja loze najĉešće se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se puštaju da slobodno padaju, a kod niskih špalira lastari prerasli najvišu ţicu se povijaju po ovoj ţici. Zalamanje se obiĉno vrši rukom preko zglavka. Dobijanje roda na zapercima Ako je ĉokot oštećen mrazom rodnost moţemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se ĉokoti pojaĉano zalivaju i prihranjuju, što stimuliše porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi ĉokota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo opterećuju ĉokote. Na 15—20 dana pre poĉetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekraćuju, za najmanje 5—10 cm. Kao rezultat toga poĉinje pojaĉana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti. Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontrolišu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 53 / 80

Rodnost se odreĊuje po rašljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvišrii lastari skraćuju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari. Kod kasnog zalamanja ne postiţemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, već samo izdanci pojaĉano rastu na raĉun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 5—10 cm, pri ĉemu se pazi da se ostave najmanje 4 ĉlanka. Da ne bi, pak, došlo do zagušivanja ĉokota, izlišni neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skraćuju. ProreĊivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja grozdova. Listovi se proreĊuju onda, kada bobice poĉnu da omekšavaju. Ne preporuĉuje se uklanjanje velikog broja listova, već samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lišće na besplodnim lastarima. Üjedno sa lišćem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moţe izazvati opekotine na bobicama. Letnje skraćivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju ĉokote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skraćuju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time poboljša njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogući bolje osvetljavanje i provetravanje groţĊa. Pri špalirskom gajenju vinove loze lastari se skraćuju na 25— 30 cm iznad najviše ţice.

DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
Radi boljeg zametanja ploda, poboljšanja kvaliteta i povećanja rodnosti vrši se dopunsko, veštaĉko oprašivanje vinove loze. Sve sorte vinove loze koje nisu samooprašivaĉi, obavezno se oprašuju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inaĉe priliĉno rodne i pri samooprašivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprašuju polenom drugih sorta. Naroĉito dobre rezultate pri dopunskom oprašivanju daju sorte kišmiš crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, ĉauš, bikane i crveni drenak. Dopunsko veštaĉko oprašivanje se moţe vršiti i pomoću vrlo jednostavnog zaprašivaĉa. To je dašĉica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliĉine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zateţe se zeĉje krzno pomoću ekserĉića. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 —1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoće. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i pomoću raznih zaprašivaĉa, mehova i ĉetaka. Najbolji rezultati se postiţu dopunskim oprašivanjem smesom polena više sorta. Polen se prikuplja na taj naĉin što se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovlaš prevlaĉe lopaticom s krznom, poĉev od drške cvasti pa naviše, kao što je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zaprašivaĉa će biti kada se sakupi cvetni prah sa 15—20 cvasti. Cvetni prah se moţe prikupljati i na taj naĉin što se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vrećama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi sušenja. Pre oprašivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ĉašiĉnih listića. Ranije opisani zaprašivaĉ — lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moţe zaprašiti 20—25 cvasti, posle ĉega ga valja opet napuniti. Veštaĉko oprašivanje poĉinje onda kada pribliţno 50—60% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Oprašivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 ĉasova, ako je oblaĉno vreme preko ĉitavog dana, a u kišovitom danu u intervalima kada kiša ne pada i kada se zeleni delovi ĉokota potpuno osuše. Radi što boljeg oprašivanja i oploĊavanja preporuĉuje se da se dopunsko oprašivanje svakog ĉokota obavi u dva-tri navrata. Kada se zaprašivaĉi jako isprljaju treba ih zameniti ĉistim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osušiti. Pošto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moţemo prikupiti i saĉuvati da njime oprašimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe ĉuva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapuši vatom. Najbolje je da se polen ĉuva u eksikatorima smeštenim u friţideru. U tom sluĉaju se cvetni prah moţe ĉuvati mesec i više dana. Za dopunsko oprašivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500—900 grama cvetnog praha. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i ako se vinograd zaprašuje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazdušna struja iz mehova ili zaprašivaĉa koja rasprašuje sumporni prah istovremeno rasprašuje i cvetni prah i tako se dva vaţna posla obavIjaju jednovremeno i o jednom trošku.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 54 / 80

Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljišta i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljištu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 4—6 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu — po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je proleće vlaţno zalivanje u aprilu se propušta. Za zalivanje se izmeĊu redova prave 2—3 zalivne brazde u koje se pušta voda u odmerenim koliĉinama, da bi je zemljište bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim površinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20—25 cm. Zalivanje se vrši bez prekidanja. U poĉetku zalivanja u brazde se pušta veća koliĉina vode i kada voda doĊe do kraja brazde koliĉina vode smanjuje se da bi je zemljište bolje upilo i natapalo meĊuredove. U vinogradima s većim nagibom zalivne brazde su duboke najviše 15—20 cm. Vinogradi na šljunkovitom terenu zalivaju se 10—12 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 1—2 puta ili se uopšte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje saĉuvala, posle svakog zalivanja zemIjište treba usitniti. Kad se vinograd ruĉno zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki ĉokot. Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meĊu redovima), jer povećavaju rezervu vlage u zemljištu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljšte koje ima visoki nivo podzemne vode.

ĐUBRENJE
Đubrenjem vinograda se poboljšava kvalitet groţĊa. No, valja znati da Ċubrenje prevelikim koliĉinama azota produţava vegeta-ciju vinove loze i time pogoršava kvalitet groţĊa. Vinograd se Ċubri mineralnim Ċubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ţivinsko Ċu-bre i dr.). Norme unošenja Ċubriva zavise od zemljišta (za manje plodna zemljišta potrebne su veće koliĉine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veću rodnost potrebne su veće koliĉine Ċubriva). Đubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u proleće pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna Ċubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao što su fosforna i kalijumova Ċubriva. U proleće pre kretanja loze unose se Ċubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao što je sluĉaj sa azotnim Ċubrivima. Ista Ċubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna Ċubriva). Što se tiĉe koliĉina Ċubriva, one, kao što je već reĉeno, zavise od zemljišta, vrste Ċubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno Ċubrenje mogu da posluţe sledeće norme: nitromonkal 15—30 g / m2, amonijumova šalitra 20—35 g / m2, amonijum-sulfat 15—30 g / m2, kalijum-sulfat 15—40 g / m2, kalcijum-cijanomid 30—40 g / m2, tomasovo brašno 50—150 g / m2, kalcijum karbonat (kreĉ) na bezkreĉnim zemljištima do 1 kg / m2. Radi boljeg iskorišćavanja mineralnih Ċubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih). U proleće i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 15—20 dana precvetanja vinograda (10—15 g nitromonkala ili amonijaĉne šalitre i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 15—20 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Tokom dve-tri godine unose se organska Ċubriva (stajnjak, kompost) po 3—5 kg na 1 m2. Đubrivo se razbacije u jesen po površini zemljišta i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaţene fekalije po 0,5 lit / m2. Kao dobro organsko Ċubrivo moţe posluţiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta mešavina dobro izmeša, kvasi i slaţe bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 2—3 nedelje smeša se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraća u jamu i zatrpava zemljom. Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moţemo iskoristiti kao Ċubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moţemo koristiti i vodom razblaţenu osoku na 1 deo osoke 2—3 dela vode. Mokraću ţivotinja razblaţujemo u srazmeri jedan deo mokraće sa pet delova vode, fekalije sa ĉetiri dela vode, a ţivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako teĉna Ċubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane ĉokota ili u jame iskopane na istom odstojanju od ĉokota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa teĉnog Ċubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena Ċubriva ne smeju koristiti za Ċubrenje nerazblaţena, jer će uništiti biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija. Prihranjivanje vinove loze organskim Ċubrivima vrši se 10—15 dana pre cvetanja i 10—15 dana posle cvetanja. Od velikog je znaĉaja dubina unošenja organskih Ċubriva i superfosfata. U jesen se ova Ċubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U proleće pre odgrtanja Ċubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja ĉokota zemljom pred zimu. Posle toga se ĉokoti odgrću i Ċubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom. Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistiĉkog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuĉuje da se vinogradi na manje plodnim zemljištima Ċubre svake godine sa po 3—4 kofe zgorelog stajnjaka na ĉokot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja naĉinom „Sarvata". Ako nema mineralnih Ċubriva i stajnjaka on preporuĉuje da se u jesen u preĉniku 2 m oko ĉokota
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 55 / 80

Pri podizanju vinograda oţiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara.1 boraksa. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica.5—5 superfosfata. Ovom merom povećavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor. radi ĉuvanja. Ċubrenje i obrada zemljišta). inaĉe njegovo delovanje na rodnost. PRIMENA GIBERELINA Radi povećanja prinosa.5—1 kalijum-hlorida 05—0. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dvatri puta u vremenu od maja pa do avgusta. u prporištu. a drugi prska. preporuĉuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva.1 sumporne permanganove kiseline. Pri tome se uldanjaju nepotrebni. 0. Sem ovakvog prihranjivanja. GroţĊe. Pri izgledu na dobar rod vinograd Ċubriti normalnim dozama Ċubriva. Pri berbi groţĊa za ĉuvanje treba paziti Ċa se ne obriše voštana skrama sa bobica. kad je isparavanje najmanje. On povećava prinos za 50—60% delujući na povećanje krupnoće bobica. U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. Pri prskanju vinove loze giberelinom na 3—5 dana posle cvetanja rodnost se povećava. zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju. za sušenje ili za vino. BERBA GROŢĐA Vreme berbe groţĊa zavisi od sorte i naĉina iskorišćavanja groţĊa: za potrošnju u sveţem stanju. ali samo u bezsemenih sorta vinove loze. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaĉem. ali se šećer u bobicama smanjuje.5 litara rastvora. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem povećava veliĉina bobica a samim tim i prinos groţĊa za 15—20%.1 amonijaĉne šalitre.iskopa kruţni rov dubok 30 cm. i to po tihom vremenu i rano izjutra. a pinciraju suviše bujni lastari. Upotreba giberelina se moţe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika. osobito na ĉokotima stonog groţĊa. koje imaju neţnu pokoţicu bere se u drvene kaĉice. GroţĊe vinskih sorta. Lastari koji su dostigli duţinu 1 m i više pinciraju se radi pojaĉanja porasta zaperaka. FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE U Uzbekistanu uobiĉajen je višekraki. Ĉokot ovakvog oblika. koji se skraćuju na dva do tri okca. Da bi se dobro oprskao jedan ĉokot potrebno je 0. Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. a zatim se dodaje voda.05—0. Zato se grozd hvata za peteljku i odseca makazama. Isto tako povećava se i koliĉma šećera u groţĊu i do 2%. Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari. za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleţava. podseku površinske ţile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova. dozu Ċubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka. Rastvor se priprema tako što se na svaki 1 g giberelina dodaje po 10—20 cm2 etilalkohola. Vreme berbe stonog groţĊa odreĊuje se koliĉinom šećera po ĉokotu i promenom boje bobica.3—0. Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje. rodni lastari i kondiri za zamenu. tj. GroţĊe stonih sorta stavlja se u široke korpe. Za formiranje oblika ĉokota od velikog znaĉaja je zelena rezidba: prekraćivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoţeljnih lastara. Koncentracija rastvora u % pojedinih Ċubriva izgleda ovako: 0. Ĉokoti se prskaju rano ujutru ili uveĉe. na kojima se nalaze više godišnji delovi. U sadašnje vreme uobiĉajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika poĉne od kalemova ili oţiljenih reznica vinove loze. 05-0. a u sluĉaju da se dobar rod ne predviĊa zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u idućoj godini. 3. Isto tako on preporuĉuje da se jaĉina Ċubrenja podešava u zavisnosti od rodnosti vinograda. a dno tih korpi pokriva zelenom travom. lepezasti oblik ĉokota vinove loze. U jesen ĉetvrte godine pri orezivanju na svakorn od 4—6 krakova kordunica ostavljaju se po 3—4 VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 56 / 80 . preporuĉuje se upotreba giberelina. odraziće se tek iduće godine. U proleće treće godine na ĉokotu se ostavljaju 4—6 lastara i orezuju na duţinu 100—200 cm ili na 15—20 okaca. već se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljišta raĉva na 4—6 savitljivih osnovnih krakova. lastari za plodonošenje i kondiri za zamenu. a suvišni i slabi zaperci se uklanjaju. Radi ekonomiĉnosti prskanje obavljaju dva ĉoveka: jedan razgrće lišće da bi se bolje videle cvasti. zato se bere kad dobro sazri. U proleće druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8— 12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Ĉokot u jesen treće godine mora biti formiran. Što znaĉi da se s formiranjem oblika ĉokota poĉinje još u rasadniku. sa ciljem dobijanja što razvijenijih ĉokota. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lakše savijanje lastara ĉokota prema zemlji i zagrtanje pred zimu.

Opterećenje ĉokota okcima kod rezidbe ne odreĊuje koliĉinu lastara koji izbijaju u proleće. iz kojeg se formira novi vodeći izdanak. Neophodno je voditi raĉuna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom ĉokotu od dobro razvijenih lastara. koji je izrastao na kondiru za zamenu. Njih reţemo na 15—20 okaca. reridba. nego i u daljinu.v". Veliko opterećenje ĉokota lastarima mora obavezno biti propraćeno dobrom ishranom ĉokota. kako je to opisano upoglavlju „Formiranje vinove loze". Pri formiranju i negovanju lepezastog ĉokota kod kose pergole i poboljšane tunelske pergole ostavljaju se 4—6 kraka kordunice. Dobro razvijene zaperke isto tako moţemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene. koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka. pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. koji se formirao od ovog ĉvora.f". Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene. Kada matiĉni krak kordunice zastari uklanja se voćnom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice. Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova ĉokota. Duţina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu. Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na ĉokotu ostavi onoliki broj okaca. još niţi lastar na 8—10 okaca.. a zatim postepeno opada. Rokovi i tehnika orezivanja VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 57 / 80 .e".v". Zato se zbog slabog prošlogodišnjeg prirasta. Nije takoĊe poţeljno ostavljati suviše dugaĉke rodne lastare pošto oni smanjuju broj listova na jedinici površine. tada se više opterećuje.. zbog ĉega se i kvalitet groţĊa umanjuje. I obratno.. jer u protivnora će se dobiti negativni rezultati.. a ukupna vegetaciona masa će se smanjiti. Vodeći gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka. Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrţava se ĉokot kod vertikalnog špalira na visini 1 m. Lastare koje koristimo za plodonošenje reţemo na 15—20 okaca. lastar ispod njega — na 12—15 okaca. pak. Nije preporuĉljivo da se ĉokot jako podmladi. pošto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru već jedan deo njih odumire. U uslovima Uzbekistana. dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200— 250 okaca. iz kojih će se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluĉaju kondiri za zamenu. koji se pojavljuju iz korena. ĉokoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na ĉokotu ne izraste dovoIjan broj lastara. Iduće godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj šemi obavljamo na sledeći naĉin: lastar obeleţen u šemi sa . Kada od njih formiramo nove krakove kordunice. na kraku kordunice.a" uklanjamo zajedno sa dvogodišnjim drvetom do kondira za zamenu „1". U trećoj godini bivši kondir i deo matiĉnog kraka kordunice treba saseći do izdanka . Matiĉni krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duţinu.. sledeći na 5—6 okaca i najzad najniţi — na 4—6 okaca. lastar ispod vršnog reţe se na 15—16 okaca. kad se smanjuje broj lastara nijhov porast će se povećavati. ubrzava stupanje u plodonošenje mladih ĉokota i poboljšava kvalitet bobica.g". Na lastaru . Zato kada matiĉni krak dostigne 7 godina starosti. vrši se po metodu heroja socijalistiĉkog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 20—30 cm razmeštaju se rodni lastari i kondiri za zamenu.d". Lastar na vrhu reţe se najduţe od svih na 17—20 okaca i zove se vodeći lastar. Isto tako postupamo sa izdancima . Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameću rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. . Proseĉan broj okaca ostavljenih na ĉokotu pri orezivanju naziva se „opterećenost ĉokota okcima".b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. Za pravilno izvoĊenje rezidbe potrebno je znati da se s povećanjem broja lastara na ĉokotu njihov porast smanjuje. OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE Pravilna rezidba vinove loze obezbeĊuje normalno rašćenje lastara. jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu. . nego što je bilo prošle godine. a broj lastara ostavljenih na ĉokotu „opterećenje ĉokota lastarima". duţi vek ĉokota. ostavljajući više rodnih lastara i okaca na njima.. nalazi se kondir zamene „5". I obrnuto. pri rezidbi ostavlja manji broj okaca. ako je ĉokot imao jake lastare. Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na šemi.. koja se formira u toku 3 godine. dok se srednji i donji deo reţe potpuno. a kod kose pergole na visini 1. Kod starih matiĉnih krakova kordunice orezuju se rodne grane.rodnih lastara i orezuju na 8—9 pupoljaka. onda time nećemo osigurati dobar rod. koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. a radi povećanja porasta u narednoj godini. a njihova duţina dostiţe 2 m. Kod dobre agrotehnike matiĉni krak kordunice povećava rodnost do deset godina. U takvom sluĉaju lastari na ĉokotu u proleće druge godine reţu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaĉih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica.5 m. Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvrĊuje se optiraalna duţina lastara. u gornjem delu. Dole. treba mu stvarati zamenu. U sluĉaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je. ali se ukupni prirast vegetacione mase povećava. MeĊu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29). Ako ostavimo slabe i tanke lastare. Ovo upućuje na to da vršimo prinudno grubo podmlaĊivanje matiĉnih krakova. Jalovake koristimo za plodonošenje samo onda ako je ĉokot slabo opterećen. .. reţemo ih na 8— 10 okaca. bila poklonjena mala paţnja. .

dok horizontalni više. a preseci se poravnjavaju voćarskim noţem. koji su se prilagodili u prošloj godini vertikalnim stubovima pergole. Debele grane reţu se voćnom testerom. Na donjem delu vertikalnog špalira razmeštaju se 4—5 krakova. Pri tome kondir zamene mora biti niţi od rodnog lastara. na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ţice. Kada doĊu do sedme ţice oni se tu preseku. dok se nerodni izdanci uklanjaju. U proleće ĉetvrte godine 6 ostavljenih lastara poveţu se prvo za vertikalne delove naslona. na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonošenje iduće godine. daje 50—100 kg groţĊa. kada proĊu kasni mrazevi i završavamo u momentu bubrenja pupoljaka. Kada se reţu jednogodišnji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. U jesen treće godine 6 ostavljenih lastara reţu se na 25 okaca. a otstojanje izmeĊu redova iznosi 3 m. ne raĉunajući okca koja su ostavljena na kondirima zamene. Kod gajenja loze na vertikalnom špaliru u zavisnosti od bujnosti rašćenja ĉokota ostavlja se 150— 200 okaca. rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. Tehnika formiranja. koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola. a u proleće na popreĉnu štaflu treba razmeštati one lastare. F. U jesen svaki lastar se reţe na 3 pupoljka. Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groţĊa. — Prve godine po saĊenju sadnicu treba orezati na 2 okca. Pri orezivanju ioze široki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja. a isto tako i povreĊeni krakovi. FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI Ova pergola. koji se razmeštaju levo i desno. rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje. dok uţi kraj ka delu loze koji se uklanja. Na visini 2 m stavlja se kosa štafla. U proleće treće godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje.Ako se ĉokoti vinove loze pred zimu zagrću. U jesen se reţu lastari koji su završili plodonošenje. formira se do 8 krakova. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reţu se iznad osmog do devetog lista. Na vertikalnom delu kose pergole zateţe se sedam redova ţice: prvi red na odstojanju 80 cm od površine zemIjišta. Ako se vinova loza ne zagrće rezidbu obavljamo u proleće. Pri orezivanju vinove loze stonih sorti. Da bi presek bio manjeg razmera. Pošto se obrazuju ĉokoti na poboljšanoj pergoli i u tunelskom luĉnom obliku. Rodni ĉvor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene. F. Ribnikov. na ĉokotima srednje jaĉine 400 do 500 okaca. Na koso nameštenoj štafli zateţu se još 3 reda ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Docnije. Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po moguĉnosti na jednoj strani kraka. predhodno se ostavlja više okaca u sluĉaju njegovih uginuća. Rezidba matiĉnih krakova kordunice poĉinje odozdo i postepeno prelazeći na gore. Ribnikov gaji na ovaj naĉin kišmiš crni. suvi ili izmrzli. husajne ruţiĉasti i pobedu. koju je konstruisao S. tj. oni se celo vreme privezuju za ţicu vertikalno i dovode do sedmog reda ţice. S. Naĉin kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledećem: na vertikalnom špaliru razmešta se 10 zelenih lastara. U daljem delu ĉokota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6—10 bujnih lastara i veţu se za ţicu da bi rasli u vis vertikalno. U proleće druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. kada se reţu ili skraćuju sluĉajno odlomljeni. Pri takvom naĉinu formiranja ĉokota špalir se konstruiše do 4 m visine. Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim ĉokotima 300—350 okaca. na bujnom ĉokotu ostavlja se oko 600 okaca. ako se pojave VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 58 / 80 . a ostali se reţu u glavu. od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. Rezidba se vrši u cilju jaĉanja rodnih lastara i kondira zamene. na srednje bujnim 250—300 i na slabira 200—250 okaca. tajfi ruţiĉasti. Kod jesenje rezidbe u donjem delu ĉokota ostavljaju se kondiri zamene. a ostali na po 50 cm jedan od drugog. Kod ovog sistema ĉokoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog. a sorta bajan širej i 200 kg sa jednog ĉokota. da bi u toku leta dobili dva lastara. a gore na kosoj štafli—lastari koji treba da daju rod. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodišnjeg lastara.. muskat beli. imajuĉi u vidu da se vertikalni deo špalira opterećuje manje. Prema tome. a zatim za kose štafle. a loza se opterećuje dva puta više nego na kosoj pergoli. Prolećnu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara. bajan širej. a stubovi u redu razmeštaju se na odstojanju 3 m. i u proleće posle odgrtanja ĉokota vinove loze.

koji nisu bili zaštićeni od zimskih temperatura. Na ĉokotima koji su bili zaštićeni od zime ostavljaju se sva okca. s jedne i druge strane ĉokota na odstojanju 1 m svrdlom ili ašovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaţenih fekalija ili kokošijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 10—12 kofa vode 1 kofa kokošjeg izmeta). Prilikom orezivanja loznih ĉokota. Pri uzduţnom preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju. dok zamena ostane ţiva. koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspešno se formira ĉokot. svake godine vrši se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ţivine. da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka. kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 2—3 okca. ali su ostali netaknuti mnogogodišnji delovi. Da se to taĉno utvrdi potrebno je odseći izdanke i metnuti ih u vodu i drţati neko vreme u sobi. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovlaš ţutom nijansom. Nadzemni deo u ovom sluĉaju se potpuno uklanja. Sem toga. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci. ostavljajući izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze. U vezi povreda ĉokota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo „udvarati" vinogradu. a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci. drugi put posle cvetanja. Na istim lastarima u donjem delu ĉokota izbija oko 10 izdanaka. onda se broj lastara postepeno povećava do 15 i više. na mestu bivšeg kolenca. reţe takve izdanke na 2—3 pupoljka. Lastari koji su doneli rod reţu se u jesen. Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko Ċubrivo. posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara. Vinograd se zaliva 4 puta godišnje: jednom pre cvetanja. Ali ako se tako radi. Radi utvrĊivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka. a iduće godine na popreĉnu štaflu razmešta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prošle godine. Đubriva se unose 2 puta godišnje (u maju i poĉetkom jula). dubine 0. Zdravi pupoljci će posle nekoliko dana poĉeti da kreću. U sluĉaju izmrzavanja ĉokota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda. U nekim sluĉajevima ugine samo centralni pupoljak. U daljem postupku. IzmeĊu redova zemljište se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo. Ĉokot se otkopava na 20—25 cm i na podzemnom stablu. Na izdancima od 25 pupoljaka obiĉno poraste 20 lastara od kojih je većina rodna. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci. deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno. Stanje ĉokota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u proleće. onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom. nego će rodnost biti umanjena još 2—3 naredne godine. Iz spavlajućih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi ĉokot. koji se rano pinciraju da bi dali rod. Radi toga. U ovom sluĉaju sprovodi se rezidba na „crnu glavu". Kada su povreĊeni centralni pupoljci zamene. Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zasekeubode. ĉokoti vinove loze ne samo što neće dati roda te godine. da u donjem delu ĉokota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajućih pupoljaka. ostavlja se više lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila veća rodnost. prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. što znaĉi da se ĉokot opterećuje sa 250 pupoljaka.5 m i širine jedan ašov. Rodnost moţe biti saĉuvana u pupoljku zamene. OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREĐENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA SprovoĊenje takvih mera zavisi od stepena povreĊenja ĉokota. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 8—9 listova. a izjutra u jarkove i jame pušta se voda za zalivanje. dok mrka boja pokazuje povrede. Kod jakih mrazeva i otsustva sneţnog pokrova mogu biti delimiĉno povreĊene i ţile. Rodnost će biti mala. a sa ĉokota se odsecaju oštećeni delovi.zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. Ako su potpuno povreĊeni izdanci i delimiĉno izmrzli delovi ĉokota. a oštećeni neće. POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 59 / 80 . znak je da je oštećen mrazom. treći put u julu i ĉetvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. a od izraslih izdanaka ostavlja se 4—6 najboljih. Rastvor se sipa u jamu noću. Zbog toga se Ċubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa. Ako je ĉokot bujan. reţu se na 25 pupoljaka. Posle pojave zelenih izdanaka vrši se zalamanje. U tom cilju na odstojanju 1 m od ĉokota pravi se jarak duţine 1 m. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka. Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreĊeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov. najbolje je ĉokot ne orezivati dok populjci ne krenu. pošto te godine roda neće niti. Stepen povreda ĉokota vinove loze moţe biti razliĉit. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. koji će dati rod iduće godine. koje treba ukloniti. Ovi lastari su rodni. na primer. a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. Kod ovog naĉina potrebno je strogo paziti. izdanaka i lastara. Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliĉine hranljivih materija. ali do jeseni moţe se u potpunosti formirati oblik ĉokota na raĉun jako razvijenih izdanaka.

od kojih se jedan smešta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljišta na mestu uginulog ĉokota. Ĉokoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Pazi se posebno da u zemljištu bude dovoljno vlage i hranljivih materija. Radi toga se u jesen ili rano u proleće iskopa rov u pravcu uginulog ĉokota dubine 50— 60 cm. pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi oštetio pupoljak. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odseći. kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se ţeli povećati broj ĉokota u vinogradu itd. koji su stari 5—8 godina. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog ĉokota i napraviti humiĉ u obliku krtiĉnjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 2—3 cm debljine. gde je rastao materinski ĉokot. dok su nezreli lastari zelene boje. Obiĉno se ubacuju dve kalemgranĉice — po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte). Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju. 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). a to je 20— 25 cm od nivoa zemljišta. Kalemljenje se moţe obaviti najbolje i najuspešnije rano u proleće na mladim ĉokotima. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu ĉokota i poloţi u rov. Potom se kalemgranĉica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako. sagiba podzemno stablo i smešta u rov. Zatim se specijalnim noţem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. Poloţeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi.Na okućnicama vinograd moţemo podizati polaganjem lastara i potapanjem ĉokota. No. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmešanom sa Ċubrivom (3—4 kg zgorelog stajnjaka.5 m. tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Zatim se sa 3 strane ĉokota vinove loze podkopava. Moţemo koristiti poloţnice i od zelenih lastara. suvišna vlaţnost zemljišta u drugoj polovini leta. Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. drugi izdanak izvede se na mestu. a kod dugotrajnih mrazeva od —20°C ošteĉuju se i višegodišnji delovi zdrvljene loze. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu uginulog ĉokota. Odaberu se dva bujna izdanka. da se linija kore granĉice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). preterano Ċubrenje. Kalem granĉica ţeIjene sorte sa 3—5 okaca drţi se 24 ĉasa u vodi pred kalemIjenje. Ţile vinove loze se podsecaju i raĉvaju i tako vršimo podmlaĊivanje. Ova humka ordţava se u rastresitom stanju. Donji deo lastara moţemo smestiti u neku korpu ili sanduĉe i posle oţiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. Posle 1—2 godine poloţnica se oţili lastar se odvaja od materinskog ĉokota. Obiĉno još prve godine posle polaganja ĉokot poĉinje da raste. klin se vadi rascep se spaja i ĉvrsto stiska umetnute reznice. Polaganje lastara preporuĉljivo je u tom sluĉaju kada u vinogradu postoje prazna mesta. Na zatrpanora delu lastara lišće i pupoljke treba uklanjati. koji su smešteni u zemIjište skidamo sve pupoljke. Horizontalni rez testerice se uglaĉa oštrim noţem. tako da na površini zemlje ostane 3—4 pupoljka. PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE Poznato je da se kod vinove loze postepeno povećava rodnost. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 60 / 80 . Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premaţe glinom. Nepravilna agrotehnika. Vinovu lozu moţemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane ĉokota izriljamo zemljište na dubinu 60—70 cm i u širinu jednog ašova. Ostali deo rascepa zatvara se malim otseĉenim delom reznice nameštajući ga horizontalno. U proleće iduće godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 40—50 cm dubine i u njega poloţi odabrani lastar duţine 2—2. Na taj naĉin na mestu uginulog dobijemo nov bujan ĉokot. Radi kalemljenja oko ĉokota odbaci se zemlja za 30—35 cm dubine i podzemno stablo se voćnom testericom preseĉe nešto više od grananja ţila. ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od —15°C kod većine sorti pupoljci se oštećuju. Na izdancima. U starim vinogradima polaţe se ĉitav ĉokot. Polaganje ĉokota primenjuje se radi podmlaĊivanja starog vinograda. ipak. Izdanci koji su izvedeni na površinu zemlje povezuju se za kolac i reţu na 3—4 okca. Da bi se to izbeglo ĉokoti se pred zimu zagrću. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poĉetkom oktobra. a po potrebi i zalije. a ostavi se 3—4 pupoljka iznad površine zemlje. PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE Ĉokote slabo cenjenih sorata vinove loze moţemo zameniti kalemljenjem.

azotna Ċubriva unositi samo u prvoj polovini leta. da šašu ne bi odneo vetar.dugotrajna suša. Da bi se olakšalo odgrtanje ĉokota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duţine da njegovi krajevi vire sa obe strane ĉokota. za zagrtanje moţe uspešno posluţiti i rogoz. Odgrtanje ĉokota u proleće Ĉokote ne treba suviše rano odgrtati. Pokrivanje vinograda zemljom Za vreme bezsneţnih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije. jer u sluĉaju prolećnih mrazeva moţe doći do izmrzavanja pupoljaka. a oni koji su krenuli sporo rastu. Pokrivanje ševarom Svi izdanci ĉokota vinove loze. Okca pre zasićenja vlaţnošću. prisustvo bolesti i štetoĉina — usporavaju sazrevanje lastara. Kod stare loze stablo ĉokota je debelo i teško ga je saviti. Pri odgrtanju vinograda ovakve ţile treba odrezati. pošto pod njima laganije prorastaju pupoljci. pošto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj površini zemlje. Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeĊuje na gomile. Pokrovni materijal se suši. U prvom roku skida se veći deo pokrova. Za pokrivanje ĉokota loze moţe se koristiti i sneg. novinama. Najviše je otporna vinova loza u decembru i januaru. rogoza i trske. Preimućstvo pokrivanja rogozom. a u proleće takvi ĉokoti kasnije kreću. obavIjati zimska zalivanja vinograda. na vreme suzbijati bolesti i štetoĉine. ali se retko primenjuje zbog poteškoća u nabavci šaše. slamom i sl. Ĉokoti vinove loze se zagrću zemljom pred zimu u prvim danima oktobra. No ipak ovo nije taĉno. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meĊu grudvama. Vinova loza naroĉito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru. Vinograde pokrivene šašom ili rogozom moţemo otkrivati nešto kasnije. loza će kasnije 5—6 dana poĉeti da razvija pupoljke i tako ĉokot vinove loze moţe izmaći od izmrzavanja u vreme prolećnih mrazeva. U sluĉaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na špaliru moţemo zaštiti pokrivanjem ovih noću vrećama od hartije. sprovoditi redovne letnje zelene operacije. Pokrivanje se vrši oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 61 / 80 . Ako se sa odgrtanjem zakasni takoĊe moţe biti štetno pošto pupoljci krenu još pod zemljom i isteruju neţne bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oĉepaju. ako dozvoljava proleće. Odgrtanje ĉokota treba izvoditi oprezno. Postoji mišljenje da ĉokoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. Zatim se oko ĉokota iskopa kanal i u njega smeštaju pojedinaĉni krakovi kordunice i izdanci. otkriva se ostatak pokrova. jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju površinske ţile — sisalice. ostaju i debeli krakovi nepokriveni što dovodi do smrzavanja ĉokota i delova vinove loze. šašom i tskom sastoji se u tome što se u proleće takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. Ĉokote je potrebno paţljivo zagrtati. Pored zadimljavanja za zaštitu od mrazeva preporuĉuje se i zalivanje vinograda. Za vreme surovih i bezsneţnih zima tanak sloj zemlje ne moţe zaštititi lozu od mrazeva i okca uginu. Zemlju kojom je ĉokot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeĊu redova. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlaţna. Na jedan ĉokot potrebno je 1—3 snopa šaše. Posle prvih kiša neophodno je prokontrolisati pokrivane ĉokote i ako je potrebno nabaciti zemlju. izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod —7° do — 10° pokrova najĉešće izmrznu. gde je ova slegla. kada i slabi mrazevi od —6 do —7° mogu uništiti okca vinove loze. Sloj zemlje iznad ĉokota u juţnim rejonima mora biti najmanje 15—20 cm. Ašovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 25—30 cm. veliki broj jalovaka. šaša i trska. a docnije. Sem zemlje. da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju. Kod takvog zagrtanja. U cilju boljeg prezimljavanja ĉokota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta. Posle odgrtanja vinograda ĉokoti se moraju postaviti na špalire. pošto zemlja bolje zaštićuje lozu od mrazeva. rasporeĊeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osušenim ševarom ili sliĉnom materijom debljine 2—3 cm. Ševar treba slagati popreko ĉokotima. a odozgo se nabaci nešto zemIje. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme vinova loza veĉ je prošla kroz fazu kaljenja. pošto on ĉuva lozu od izmrzavanja. Zato se pod ĉokot naslaţe zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja. iako mrazevi tada dostiţu — 18° do —20°C. koje se potpaljuju u sluĉaju pojave mraza. gustina ĉokota zbog velikog broja izdanaka. sem zaštite ĉokota od mrazeva. nedostatak svetlosti. što obiĉno biva poĉetkom aprila. Na zagrnuti ĉokot još se nabace grudve zemlje. poĉev od ranih sorta. veţe u snopove i iznosi iz vinograda. Pri odgrtanju ĉokota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti ĉokot. Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj naĉin zaštite pokazao najboljim. kad proĊu kasni mrazevi. Ĉokote treba odgrtati kad proĊe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i ĉim se zemlj'ište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage.

a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje. Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. Slaganje lastara zavisi takoĊe i od osobina sorte vinove loze. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Što se tiĉe Srbije (Jugoslavije). tako da samo u izuzetnim. a kod bujnih sorta po 6—8 lastara. Polupokrivanje ĉokota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimućstvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljuĉi mogućnost potpunog izmrzavanja ĉokota. Nezagrnuta loza moţe da se odgaja za hladnjake. U ovom sluĉaju ĉokot vinove loze moţe više da se optereti okcima. Nezagrtanje vinove loze je. razume se. što omogućava i dobijanje većeg prinosa. što takoĊe obezbeĊuje povećanje rodnosti. jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ĉime se iskljuĉuje dosta teţak posao u vinogradu. izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni). Jer. surovim zimama mogu da izmrznu. NEZAGRTANJE VINOGRADA U krajevima s jako izraţenom kontinentalnom klimom. ekonomiĉnije. Kod ove kulture na visini 8—10 cm od površine zemljišta zateţe se jedan red ţice. Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda mogućno je uginuće okaca. kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom. Polupokrivanje vinograda Ovaj naĉin je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 1968—1969. Kod stonih sorti izaberemo u proleće lastare i oreţemo ih na kondir zamene. U proleće. kao što je sluĉaj u Uzbekistanu. u kontinentalnom delu zemlje. Povezani lastari i sama glava ĉokota u jesen se zagrću slojem zemIje od 25—30 cm. prilikom rezidbe vinograda ĉokoti se istovremeno i razvezuju. Kasno unošenje suvišnih koliĉina azotnih Ċubriva izaziva porast jalovaka i produţava vegetaciju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 62 / 80 .nabubreli pupoljci. terase i aleje. UtvrĊeno je da je rodnost bila povećana na 25—30%. naroĉito osetljive sorte. Bujni ĉokoti imaju veliki broj izdanaka i meĊusobno se zasenju zbog ĉega nema dobrog sazrevanja lastara. preimućstvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome što nema mehaniĉkih povreda na izdancima ĉokota koji nisu bili pokriveni preko zime. Isto tako je štetna i suvišna vlaţnost zemljišta prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ĉega loza ne moţe dobro da sazri. a samim tim i nagomilavanje organskih materija u ĉokotu. U zimskim mesecima s naglim zahlaĊenjima ĉokoti jako oštećeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime. Za sorte koje ne mogu podneti ĉak ni temperaturu od —12 do —14°C poluzagrtanje je veoma korisno. godine poluzagrnuta loza — bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela ĉokota — dala isti rod kao i zagrnuta loza. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaţama. jer je to uslov da vinograd lakše prezimi. meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu. u kojima postoji mogućnost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. U proleće ĉokoti slabobujnih sorti povezuju se za donju ţicu i to 4—6 lastara na jednu stranu i 4—6 lastara na drugu stranu. Nedostatak vlage u zemljištu onemogućuje pravilnu ishranu. dosta je rodna i retko strada od mraza. da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moţemo postaviti na donje ţice. a ostala loza ostaje na špaliru. Sem toga. U ovom sluĉaju vrlo je vaţno da lastari budu na vreme i dobro sazreli. nego i iduće godine. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu. dok se u istim uslovima kod nepokrivenih ĉokota dobijao povećani rod. Kod vinskih sorta slaţu se donji lastari ili krakovi sa 3—4 lastara i zagrću zemljom. Da do toga ne bi došlo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poĉetkom septembra. posebno u severnim predelima. Ovo se objašnjava time što se ĉokoti loze ovde nalaze pod zaštitom zgrada. pošto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama. potrebno je zagrtati vinovu lozu. Skidanje ovih vreća sa loze obavlja se izjutra nekoliko ĉasova po izlasku sunca. U vrtovima po gradovima i većim naseljima najĉešće se zimi ĉokoti vinove loze ne pokrivaju. što je neophodno za prezimjlavanje. Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika.

TakoĊe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluĉaju povreda osnovnih izdanaka. Grozdovi se zatim pojedinaĉno pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoĉele da se kvare. zbog ĉega su ovi manje otporni prema mrazu. U poslednje vreme na okućnicama se poĉelo s pokrivanjem ĉokota hartijom od iskorišćenih vreća. kreĉe i provetravaju. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila —10°. Plodovi se ĉuvaju u sanducima i na policama. Sabijenost ĉokota usled suvišnih izdanaka i mnogo jalovaka. GroţĊe pripremljeno za ĉuvanje donosi se pod nastrešnicu i slaţe na pod.5°C. a to su: kaberne. a na samoj površini zemljišta —18°C. Za kulturu vinove loze koju nećemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu. zamotani u hartiju. game. a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu.5 m. a isto tako i nezreli plodovi odrţavaju se slabije. jer tako ostaju dugo sveţi i ne smeţuravaju se. ali pre kretanja i porasta pupoljaka. da ne bi nalegali jedan na drugi. Posle tri do ĉetiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli. a ponekad se prostorije i zagrevaju. U tom sluĉaju ĉokoti se veţu u obliku snopa. U zimsko doba temperatura se reguliše ventilacijom. ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME ĈUVANJE VOĆA Zimske sorte jabuke i kruške i neke sorte groţĊa moţemo ĉuvati skoro cele zime. tagobi i drugi. Sanduke s plodovima treba postaviti u štosove ili horizontalno na letve. smederevka. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature. pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolećne mrazeve. kardinal. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jaĉe ispoljava u vinogradu. traminac crveni. Slobodni prostor izmeĊu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom. Ova Ċubriva moraju se uneti u zemljište u propisanim rokovima i u odreĊenim koliĉinama. ĈUVANJE GROŢĐA U domaćinstvima groţĊe se obiĉno ĉuva u prostorijama koje se ne zagrevaju. Deset do petnaest dana pre smeštaja plodova na ĉuvanje prostorije se ĉiste. Najpovoljnija temperatura za ĉuvanje jabuka i krušaka je 0°— 0. Višak vlage smanjuje se unošenjem u prostoriju negašenog kreća. Moraju se sprovoditi sve mere predostoroţnosti da bi se zaštitila vinova loza od mrazeva. burgundac crni i druge. Tako je u januaru 1965.biljke. Azotna Ċubriva se obiĉno unose u prvoj polovini leta. Temperatura veća od ove sniţava se ventilacijom. rizling talijanski. pod se poliva vodom. otvaranjem prozora. saperavi. Najbolje je da se plodovi ĉuvaju u sanduĉićima. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameću u kasnom periodu. a samim tim spreĉavaju i dozrevanje izdanaka. Radi bolje ventilacije izmeĊu sanduka ostavlja se rastojanje od 2—3 cm. Zato se za dobijanje zaperaka na ĉokotirna orezuju izdanci rano u leto. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. kao što su: rizling talijanski rajnski. ćebadima ili vrećama. rkaciteli. kao na primer: kišmiš beli i crni. pokvareni i smeţurani plodovi uklanjaju. Vinova loza moţe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1. saperavi i dr. jer iscrpljeni ĉokoti bolestima teško prezimljavaju. Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraĉima. To su marastelj. merlo. U prostorijama gde se ĉuvaju plodovi preko noći se ostavljaju otvorena vrata i prozori. Na tavaniĉnim gredama prikucavaju se popreko letve na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 63 / 80 . pošto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve. Oštećeni plodovi se ne ostavljaju za duţe ĉuvanje.5 m visine. Isto tako je neophodno ĉuvati vinovu lozu od bolesti i štetoĉina. Na policama se smeštaju u štosovima (slojevima) 0. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. onemogućuju pravilno osvetljavanje ĉovota. Isto tako se bolje odrţavaju i grozdovi sa zdravom pokoţicom i oĉuvanim pepeljkorn. Postoje sorte koje daju rod iz spavajućich pupoljaka i pupoljaka zamene. afuz-ali i druge. plodovi se pokrivaju slamora. Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti. Ne treba se bojati „plaĉa vinove loze". Ako vlaţnost u prostoriji nije dovoljna. Orezivanje vinove loze treba obavljati što kasnije. Plodovi sa stabla što rastu na vlaţnom zemljištu. sovinjon. U takvim prostorijama grozdovi se okaĉe o tavanicu. suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene šupe i sliĉno). Plodovi srednjé veliĉine bolje se odrţavaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. vrata ili naroĉitim ureĊajima. Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 2—3 lista. kada proĊe opasnost od prolećnih mrazeva. Plodovi predviĊeni za ĉuvanje se detaljno i paţljivo sortiraju i klasiraju. U domaćim uslovima plodove moţemo ĉuvati u ĉistim.

a ostatak dopuni vodom i izmeša. pa i ĉitavi grozdovi koji su poĉeli da se kvare.5%. Temperatura se reguliše ventilacijom. i smatra sedobrim Ċubrivom. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao što su osoka. a tek onda seći odozgo. I ovi noţevi mogu biti veliki. ORGANIZACIONE MERE Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj. jer će grana. da ne bi bila niţa od 0°. Kompostiranje traje 2—3 godine. U prostoriji se redovno kontroliše temperatura. Mokraćevina (karbamid) sadrţi 46% azota i dobro se rastvara u vodi. tj. Drţi se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se saĉuvale hranljive materije. pošto na rasprsle bobice dolaze sirćetne mušice koje prenose sirćetne bakterije i na zdrave bobice. Sluţi za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljištu. Superfosfat u granulama sadrţi 2—3% azota fosfora 14—19. fekalije i stajnjak. za kalemljenje oĉenjem. SUZBIJANJE STETOĈINA I BOLESTI U ovom odeljku upoznaćemo se s najĉešćim i najopasnijim štetoĉinama i bolestima voćaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo uništavanje. zacepiti. Za Ċubrenje zemljišta moţerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. ali se predhodno razredi vodom. Pri iskorišćavanju nekompostirane strugotine za mulĉovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljišta neko azotno Ċubrivo u koliĉini 30—45 g na 1 m2. Noţevi za okuliranje. Mogu biti razliĉitog oblika. kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu štetni) takoĊe su dobri kao Ċubrivo. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Testera.odstojanju od 60—80 cm. Ne preporuĉuje se za zaslanjena zemljišta. a noţ za okuliranje iskljuĉivo finim brusom. Natrijumova šalitra sadrţi 16% azota. Dobivena masa se vodi i slaţe u gomile i pokriva zemljom. Svrdlo. Nije dobro granu seći testericom odozgo. Sveţa goveđa balega. Zgoreli stajnjak. Povremeno se i ovde vrši pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice. Makazama ĉiji je jedan krak oštar a drugi tup mogu se seći grane do 1. Sluţe za okuliranje.5 cm debljine. VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR. Voćna testera. Mineralna Ċubriva Za Ċubrenje voćnjaka najĉešće se upotrebljavaju sledeća Ċubriva: Amonijačna šalitra. Ašov. Unosi se u zemljište neprevrelo. Otpaci — kućno i uliĉno smeće. Sluţi za riljanje zemljišta. Kravljoj balezi se dodaje 1—2% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore. Skidač ili strugač. Sluţi za kalemljenje gran ĉicama. Sluţi za odsecanje debljih grana. Povlaĉenjem kanapa sklapa se seĉivo makaza i tako se seku granĉice. — Sadrţi 33—34% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. Fabrike proizvode makaze razliĉite veliĉine: velike. Neophodan je za sitne radove u voćnjaku i rasadniku. Zato granu treba prvo testericom podseći odozdo. srednje i male. Zivinski izmet. visoku produktivnost i efikasnu VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 64 / 80 . srednji i mali. krivi noţ i skidaĉ kore oštre se turpijom ili brusom.organska materija koja se u zemljištu nerazlaţe takobrzo. Pri unošenju u zemljište predhodno se razblaţuje sa 10—12 delova vode. I VRSTE ĐUBRIVA ALAT I PRIBOR Tanje granĉice se seku makazama a deblje voĉarskom testericom. — Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaĉku motku (2—3 m duţine). U gomilama masa se zagreva i oslobaĊa glista usled visoke temperature. posebno za popravljanje i odrţavanje dobre strukture zemIjišta. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Na njih na odstojanju od 30—30 cm privezuju se dugaĉki lastari. tj. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale. Fekalije. pri padu pod sopstvenom teţinom. Sluţi za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voćaka i ĉokota loze. koru sa donje strane. ali ih najpre treba kompostirati. To je prevrelo stajsko Ċubre. VRSTE ĐUBRIVA Organska Ċubriva Strugotina. Grabulje. Krivi noţ — kresač. Unosi se u jesen pod duboko oranje. i navešaju grozdovi tako da se ne dodiruju meĊu sobom. Makaze za sečenje visokih grana. Noţ za kalemljenje ili kalemarski noţ. Spravlja se na taj naĉin što se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3 sveţom kravljom balegom.

Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. a takoĊe i grana voćaka i krakova kordunica vinove loze. treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 65 / 80 . Pri tome se mora strogo paziti na odreĊene rokove. gljivica. Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vaši. zatim povrede i delove kore oštećene od mraza ili sunca skinuti do ţivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena. Najbolje je propustiti ih kroz rešeto. tj. Posle toga zemljište dobro prekopati. kajsije i dunje ne dolazi u obzir. ĉvorak. u borbi sa pepelnicom ili plamenjaĉom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomaţe razvoj onih organizama koji ţive na raĉun izazivaĉa ovih bolesti. BIOLOŠKA METODA Biološka metoda se sastoji u korišćenju jednih organizama u borbi protiv drugih. One moraju biti zdrave i dobro razvijene. U smanjivanju štetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domaće ţivotinje. uz put se skupljaju i uništavaju larve. Na primer. S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv štetoĉina i bolesti ubijaju i korisne insekte. kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla. Ove mere svode se na sledeće poslove: Stare panjeve na terenu na kome će se podići voćnjak ili vinograd treba blagovremeno iskrĉiti i ukloniti. da bi se izbacile larve gundelja. Tako. Bubamara oslobaĊa biljke lisnih vaši. naĊubriti organskim Ċubrivima i duboko uzorati ili izriljati. pored ostalog. Od ptica se istiĉu buharska senica. kao i stresanje gundelja i ţiška sa stabla voćaka i njihovo uništavanje. 32).zaštitu gajenih biljaka. a zatim premazati masnom farbom. pupavac i druge. od sorti koje se predlaţu za odreĊeno mesto. U prirodi ima raznih organizamainsekata. Jedni ţive na raĉun biljaka. Stabla se kreĉe dvaput godišnje: u jesen kad opadne lišće i rano u proleće pre poĉetka vegetacije. Gusenice jabuĉnog smotavca skupljaju se pomoću lepljivih pojaseva i potom uništavaju (sl. MEHANlĈKE MERE Mehaniĉke mere primenjuju se samo u izuzetnim sluĉajevima. Organska Ċubriva unose se u zgorelom obliku. pri kopanju jama za saĊenje ili pri prekopavanju parcele. Jednoćeliĉni najprostiji organizmi uništayaju gusenice mnogih štetoĉina šuma i voćaka. Parcelu ograditi maklurom. koji je veoma opasna štetoĉina mnogih biljaka i voĉaka. Voćne sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti. a zdravi plodovi drţe se u vodi 24 ĉasa a zatim upotrebljavaju. preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoţavanje korisnih mikroorganizama. trna. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi uništavaju štetoĉine u stadijumu gusenice ili larve. mikroorganizama. Da navedemo samo neke. dok drugi vode ţivot grabljivica ili parazita na raĉun drugih bića. Sa debla i grana treba sve delove mehaniĉki oštećene. i tu se odnose kao štetoĉine. I uništavanje viline kosice i drugih sliĉnih parazitnih biljaka spada u mehaniĉke mere. Zatö je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i štetoĉina. naĉine upotrebe i norme. krvave vaši. bakterija i virusa. Gnezda korisnih ptica treba ĉuvati od rušenja. tj. a maĉke Iutalice navikle da se hrane pticama. ligustrumom ili ţiĉanom mreţom. lasta. osa jahaĉica uništava 60—80% crvene. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. hemijsku borbu treba odmah obustaviti. Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lišće i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti. a od domaĉih ţivina — ćurke i plovke. Neke vrste gljiva i bakterija uništavaju druge vrste mikroorganizama. U toku zime treba celu površinu jedanput ili dvaput obilno zaliti. Krpelj-trips za 24 ĉasa pojede oko 50 jaja i larvi pauka. krpelja. AGROSANITARNE MERE Ove mere se svode na krĉenje i uklanjanje osušenih i oslabljenih stabala ili ĉokota. pastirka. korisnih protiv štetnih. jabuke. Ograda od dţanarike. smolom ili voskom. Na primer. one se koriste samo u sluĉaju krajnje neophodnosti. Rano u proleće treba rasturiti Ċubrivo i duboko zaorati. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se na mestu gde su pali. na primer. a zemljište izravnati. divlje šljive. Skidanje povreĊenih i crvljivih plodova kao i zaštita plodova papirnim omotom takoĊe spadaju u mehaniĉke mere. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponašaju kao grabljivice i paraziti na raĉun štetnih vrsta.

sevin. potkornjaci nagrizaju koru. beliĉastoţuta sa glavom smeĊe boje. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 66 / 80 . Treba koristiti i biološku metodu borbe unošenjem i razmoţavanjem parazita osa kahaĉice. a zatim korenjem voćaka i vinove loze. Iz ovih razloga hemijski naĉin borbe koristimo samo u krajnjem sluĉaju. Hraneći se korom. Zbog toga je u polovini leta ima najviše. Zaštitna sredstva koja su manje toksiĉna za domaće ţivotinje. larva na istom mestu u zemljištu pravi od zemlje neku vrstu ĉaure i u njoj prelazi u lutku. ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata. Ljudstvo koje uĉestvuje u prskanju mora naroĉito paziti pri prskanju voćaka i vinove loze. a ponekad pojedine grane se i suše. kao što su preparat N°—30. Za zaštitu poljoprivrednih kultura od štetoĉina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliĉite asortimane hemijskih preparata. U sluĉaju poteškoća treba se obratiti za savet struĉnim licima — agronomima. izuzev trihlormetafosa-3. U toku jedne godine podkornjaci se razmnoţavaju u dve generacije. SaĊenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe. pari se i polaţe jaja u gornji sloj zatravljenog zemljišta. uglavnom. plavi kamen. drţeći se uputstava. potpuno razvijeni insekt. praveĉi sitne rupe nalik na sitnu saĉmu. NAĈIN ŢIVOTA NAJVAŢNIJIH ŠTETOĈlNA I BORBA PROTIVU NJIH Gundelj Larva gundelja gloĊe koru ţila i stabla voćaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u porastu. Krvava vaš Ţivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. Sem toga. oraniĉnom sloju.4% trihlormetafosa. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniĉava njihovu primenu. zemljište i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. a isto tako i veću ili manju toksiĉnost za domaće ţivotinje i ĉoveka. fozalon. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obiĉno izumire. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljišta puštaju se kokoške da tamane štetoĉine. a samo delimiĉno u pukotinama stabla. a potom se razvija imago. Tu spadaju. Od Ċubriva dolazi u obzir samo kompost. Pri izlasku ispod kore. na korenovom sistemu. ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraĊena na bazi nekih štetnih materija. Osim toga. Takve materije se zadrţavaju na plodovima voća. sadnim materijalom. Mladim voćkama. preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voćaka i vinove loze. Zatim se lutka pretvara u imago. i to u proleće u gornjem. U vreme prekopavanja zemljišta u proleće treba ruĉno skupiti i uništiti sve larve gundelja. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja. sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo sušenje. heksahloran. one prave pod korom ĉitave mreţe hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. Larva provodi zimu ispod kore.5 cm. na primer. uglavnom. Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom pauĉinastom prevlakom. Njen razvoj traje vrlo kratko. treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave predmete koji se od strujanja vazduha okreću i plaše ptice. sumpor u prahu. ĉokotu. Razvija se u toku tri godine. Kad završi razvoj. Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se razgranjavaju mlade grane. mogu upotrebljavati i sami vlasnici okućnica. dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i 0. U proleće larva se pretvara u lutku. mogu se upotrebiti na okućnicama gde se gaji vinova loza i voćke samo pod kontrolom struĉnjaka za zaštitu bilja. jer njihovi plodovi sluţe kao namirnice.uništavati. zagaĊuju vodu. U toku leta moţe dati i do 15 generacija. U poslednjem stadijmu porasta larva dostiţe duţinu 5. galica. nikotin-sulfat. Mere borbe. Najveću štetu nanose larve. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. Navedeni preparati. Larva je savijena u obliku luka. Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji. Ima tri para dobro razvijenih nogu. HEMIJSKE MERE BORBE Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi raĉuna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj štetoĉina i biljaka uginulih od bolesti. a leti i zimi u dubljim slojevima. treba puštati ţivinu na prekopano zemljište. anabazin-sulfat i mnogi drugi. U poĉetku se hrani ţilama trave. Da bi se plodovi jagoda saĉuvali od ptica. koja se raspadaju stvarajući rane sliĉne raku. Prenosi se. Krvava vaš prezimljuje. Mere borbe. i to pošto smo dobro prouĉili vrstu bolesti ili štetoĉine i dejstvo hemijskog sredstva. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula. što omogućuje razvoj štetnih vrsta koje nisu bile uništene hemijskim preparatima. pri ĉemu se lako zapaţa mesto njihove kolonije. Kod koštiĉavih voćaka iz takvih rupa ĉesto curi smola. hlorofos. Svi ovi preparati imaju odreĊeno dejstvo na štetoĉine i bolesti. Tako. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje.

Osnovna mera borbe je sprovoĊenje normalne agrotehnike. Oštećena stabla napadom ove vaši potrebno je pred poĉetak vegetacije tretirati još jednom posle zimskog prskanja emulzijom koja sadrţi oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0. Mere borbe. Odrasla stabla zaraţena štitastom vaši prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva. Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granĉice koje su zaostale u porastu zbog ove vaši. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajući sokove do svoje prirodne smrti. U sluĉaju da su ovom štetoĉinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice. Ljubiĉasta štitasta vaš daje dve generacije. Suzbijanje kalifornijske štitaste vaši vrši se na sliĉan naĉin kao i suzbijanje Ijubiĉaste štitaste vaši. Kalifornijska štitasta vaš Ciklus razvoja ove štetoĉine umnogome je sliĉan razvoju Ijubiĉaste štitne vaši. Mere borbe. Leti su muţjaci na lišću. Štitasta vaš šljive Ciklus razvoja štitaste vaši šljive sliĉan je razvoju Ijubiĉaste štitaste vaši. a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog voćnog sadnog materijala blizu zaraţenih zasada. posebno za evropsku pitomu lozu. Filoksera vinove loze Ovo je opasna štetoĉina vinove loze. treba izvršiti obilno prskanje preparatima 2% N°30 i 0. Širi se sadnim materijalom. a kod muţjaka nešto izduţenijeg oblika. a kod ameriĉke loze samo lišće. zatim se suše pojedine grane a onda i celo drvo. Ziţak Larva ţiška nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ĉime ometa dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla. Kalifornijska štitasta vaš smatra se karantinskom štetoĉinom.Mera borbe. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granĉice. Borba se sastoji u korišćenju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. a retko breskve. Ljubiĉasta štitasta vaš Ova vaš ceo svoj ţivot provede na kori voćnih stabala. Ove vaši napadaju i tanke i debele ţile. koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta. pa list izgleda kao da je pokriven prašinom. Mere borbe protiv ţiška su iste kao i protiv potkornjaka. Mere borbe. ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0. kako po sredstvima tako i po naĉinu njihove primene. Prva mera je saĊenje zdravih sadnica koje se pre saĊenja poprskaju emulzijom koja se preporuĉuje i protiv krvave vaši (vidi ranije). pa i korenov vrat i u stanju su da osuše ĉokot već za 3—4 godine. Sa korena jednog ĉokota na koren drugog ĉokota prelaze kroz zemlju. U letnje doba zaposeda ĉak i plodove. koji je kod ţenki ovalnog. Najĉešće se pojavljuje na voćnim kalemoviraa i sadnicama. zato se ne dozvoljava uzimanje kalemgranĉica sa zaraţenih stabala. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti. Karakteristiĉno je da filoksera kod evropske loze napada samo koren. Na napadnutim delovima loze mogu se uoĉiti sitne. Mere borbe. i to utoliko brţe ukoliko je zemIjište VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 67 / 80 . Polaganje jaja poĉinje u aprilu i traje do sredine maja. Larva štitaste vaši brzo poĉinje da obrazuje štit na svom telu. Štetoĉina provodi zimu u stadijumu odrasle ţenke pod štitom. Napada stabla šljive i badema. oko 1 mm dugaĉke vaši ţućkasto-zelene ili ţućkasto-smeĊe boje. Stabla napadnuta Ijubiĉastom štitastom vaši zaostaju u razvoju. gde se mogu lako zapaziti voštane beliĉaste skrame. Na ţilama evropske loze filoksera stvara oštećenja u obliku zadebljanja i ĉvorića. višnje i kajsije.5% trihlormetafosa-3. Stepen zaraţenosti vidi se po crvenoljubiĉastim flekama na kori drveta i plodovima. mada nanosi izvesne štete i ameriĉkoj lozi i nekim hibridima. usled ĉega stablo nekrotira i izumire.4% trihlormetafosa-3.5% trihlormetafosa-3.

Uoĉi cvetanja bagrema treba oĉistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i uništavanje gusenica. malationa i dr. kao što je veĉ reĉeno. Grinje Na voćnim stablima. Gusenica je tamnosiva. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima. Mere borbe. naroĉito jabuke i višnje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauĉinasta. ţuto ulje. Pošto opadne. lišće pre vremena postaje mrko i opada. Stetoĉina se razvija veoma brzo. Mere borbe. Ĉesto prezimljuje i na drveću drugih vrsta. Hemijskim merama borbe treba se posluţiti samo u sluĉaju da vaši priĉinjavaju znatna oštećenja. jer isisava sokove iz lišća. Mere borbe. pa se na peskovitim zemljištima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere. a preko leta preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Rano u proleće gusenica se smešta na nabubrele pupoljke.5%. Osim toga. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drveća i na mestu raĉvanja grana. koji polaţu jaja na gornjoj strani lista. mrka voćna i crvena voćna gnnja. Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz. šljivi. ukljuĉujući tu i šumske i dekorativne vrste. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol. pak. pri osnovi ĉašiĉnih listića. Izlegle larve prodiru u plodove ĉim iziĊu iz jajeta. a zatim odmile u zemlju i na dubini 10—15 cm obrazuju ĉaure u kojima provode sve do sledećeg proleća. duţine 16—18 mm. i dr. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom. Pošto sisa biljne sokove. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike štete kao gusenice prve generacije. Mere borbe. Lisna osa Ĉesto nanosi štetu višnji. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voćke. Protivu lisne filoksere koja napada lišće ameriĉke loze. Prezimljava u stadijumu gusenice na granĉicama voćke. Jabuĉni moljac To je noĉni leptir sneţnobele boje. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voće u većera broju. ono poĉinje da rodi periodiĉno. a posledica toga je mali prirast lastara. skupi se i spali. Kruškina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruške. treba prskati stabla rastvorom parationa. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voćaka. koriste se razna hemijska sredstva. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matiĉnih grana i stabla. Ne mogu da ţive samo u pesku. Grinje napadaju lišće i hrane se njegovira sokovima. Naroĉito veliku štetu nanosi mladim biljkama. Mere borbe. sive boje. što se poklapa sa poĉetkom cvetanja bagrema. Ako se ova štetoĉina pojavi u velikom broju. parationom i lindanom neposredno pre nego što se razviju larve. U plodovima ostaju 14— 22 dana. a zemljište oko voćaka i meĊu redovima se VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 68 / 80 . kao što su: kreozan. U ovim gnezdima gusenice se uĉaure i leptiri izlaze sredinom juna. parazitira iskljuĉivo na lišću ameriĉke loze i njenih hibrida i moţe da nanese priliĉne štete matiĉnacima ameriĉke loze po loznim rasadnicima. u koje se ĉesto i zavlaĉi. lišće treba skupiti i spaliti. Telo gusenice se uvek nalazi u ĉauri sliĉnoj cigari. Jaja polaţu na tankim granĉicama u gomilice od 40—60.rastresitije. a u toku zime sa DNOCpreparatima. PovreĊeno lišće gubi normalnu boju i prevremeno opada. sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom lišću. u koncentraciji 1. Lisna filoksera. Lisna vaš Lisna vaš se javlja na mnogim voćnim vrstama i na ţbunovima nara i ribizle. Stetno dejstvo smotavca se završava prelaskom gusenice u stadijum lutke. Jaĉe povreĊeni pupoljak se suši. U jesen. a druga u julu. Pauĉinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle ţenke ispod opalog lišća. kad lišće opadne. U jesen kad lišće opadne treba ga skupiti i spaliti. javlja se nekoliko generacija. Posle mesec dana iz lutke izleću leptiri. U leto kad larve nagrnu. Odrastao insekt pojavljuje se u proleće u vreme cvetanja voćaka.5—2%. U jesen treba izriljati zemljište oko voćaka i meĊu redovima. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do proleća ne napuštaju leglo. voćke treba oprskati sevinom. U jesen ili rano u proleće. trešnji i kruški. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi štetu u maju. treba prekopati zemljište oko voćki. Larve kruškine lisne buve sišu sokove iz pupoljaka i listova i luĉe lepljivu teĉnost zvanu „medna rosa". a u toku zime kreozan. Zenke polaţu jaja ispod ëpiderma zelene cvetne loze. a zatim se hrani lišćem opredajući oko njega pauĉinastu mreţu. u pukotinama i rupama drveća. ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Lisni smotavac Gusenica rano u proleće napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lišća. Kreozan i ţuto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1. jer generacije smenjuju jedna drugu. ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vašima. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne podloge ameriĉke loze i njenih hibrida. Mere borbe. dok se iz slabije povreĊenog pupoljka razvija unakaţeno lišće. Mere borbe.

Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Smokvin moljac daje tri generacije. kada se već mogu naći gusenice u ranim plodovima. Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova. a u vreme vegetacije preparatima parationa. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije кoristi lindan. Mere borbe. Mere borbe. što znatno spreĉava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove štetoĉine. zbog ĉega lišće postaje prozraĉno i umanjuje svoiu funkciju. Rano u proleće debla i matiĉne grane se oĉiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. treba oĉistiti sve pukotine i naprsle delove na ţbunu smokve pomoću ţice sa zašiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima ţbuna. i to pre i odtnah posle cvetanja. Jabuĉni smotavac Jabuĉni smotavac se smatra velikom štetoĉinom jabuke. U proleće odmah po odgrtanju ţbunja. izleće preteţno u veĉernjim ili u ranim jutarnjim ĉasovima. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo ĉesto se završava krajem maja. julu i avgustu. U poĉetku vegetacionog perioda leptiri polaţu jaja na lišće. Jagodin surlaš Surlaš napada lišće jagode. a kasnije i na sve lišće i na plodove. Usled toga u voćnjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno naći i leptiri koji se pare i polaţu jaja i gusenice u plodovima razliĉite starosti. dunje i kajsije. kruške. Leptiri ne preleću sa stabla na stablo VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 69 / 80 . Suzbija se insekticidima sa sistemaĉnim dejstvom. a isto tako moţe se videti i sama stenica. Mere borbe. a nekada se produţava do septembra. a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poĉetkom maja. dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ĉak nagrizaju i sam plod. U uslovima Uzbekistana ovaj smotavac ima tri. Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog moljca hrane se mekim delom poleĊine lista. Sledeće izletanje leptira poĉinje 46 dana posle završetka cvetanja jabuke. Hrani se sisanjem sokova listova. Za uništavanje štetoĉine koriste se i specijalni mamci u vidu vroćica napravljenih od gaze.izrilja. i traje po prilici do kraja jula. preteţno u gornjem delu krune. koja ima prozraĉna krila. Jabuĉna stenica Stenica provodi ţivot na naliĉju listova jabuke. diazinona ili parationa. malationa i diazinona. u raĉvama grana i u zemljištu pod ţbunora. Treće izletanje leptira poĉinje oko 90 dana od završetka cvetanja. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu. Njeno prisustvo zapaţa se po crnom izmetu na listovima. Jedna ţenka poloţi 15 do 50 jaja. Surlaš se suzbija prskanjem preparatima lindana. U toku zime prskaju se voćke kreozanom. Veća oštećenja listova od gusenica nastupaju kasnije — u junu. Od agrotehniĉkih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljišta.

Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u ĉauri.ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna. Ako je zemljište kod korenovog vrata suvo i ugaţeno i ima pukotina. na samom stablu. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih polaţe jaja. Razlika je samo u izboru vrste voćaka. Najmnogobrojnija je druga generacija. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuĉine) pod koje će se gusenice uvući da bi se uĉaurile. pošto su se nalazile u plodovima smeštenim na ĉuvanje. višnje. opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju. kada su plodovi još nerazvijeni. Vreme prskanja se odreĊuje prema pojavi leptira. Višnjin rilaš Ova štetoĉina napada plodove višnje i trešnje. ali ne kasnije od marta. Kad završi razvoj. naprsnuća i druge neravnine zamazati plastiĉnom masom. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti. No mogu preletati i u susedne voćnjake. poglavito protiv druge generacije štetoĉina sredstvima na bazi lindana. Stetoĉina prezimljuje u ĉauri na skrivenim mestima. Ovo se obavlja u zoru. zatim cvetovima i naposletku plodovima. Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti naĉin kao da su opali. Stabla treba prskati. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima. koju moţemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. u broju generacija i u mestima zimovanja. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalaţi. ali samo na odstojanja do 100 m. Plodovi koji su oštećeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraĊivati i upotrebljavati u domće svrhe. Šljivin savijaĉ Gusenica šljivinog savijaĉa hrani se plodovima šljive. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. Po izlasku iz jajeta. Krajem maja ĉišćenje debla ponoviti i pukotine. Zato kad pojede unutrašnojst jednog ploda. diazinon ili sevin. na korenovom vratu. Ţivot šljivinog savijaĉa sliĉan je ţivotu jabuĉnog savijaĉa. Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voćaka i deblje grane. Ĉim se izlegu gusenice se ubušuju u mlade plodove. gusenice se zavlaĉe u unutrašnjost krune. Posle završenog razvoja izlaze is koštice. a drugi jula ili avgusta. U isto vreme grane. To su najĉešće pukotine i rupe na granama drveta. gde završavaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljišta na dubini 2—4 cm. sevina i parationa. gde se hrane mesom ploda. Oštećeni nedozreli plodovi ne mogu se nizašta upotrebiti. U toku zime treba nekoliko puta zemljište dobro nakvasiti. Pepeljasti groţĊani moljac Ova štetoĉina napada ĉokot vinove loze. gusenica prelazi na drugi. Jaja polaţu na košticu ploda. Štetoĉina podnosi i vrlo niske zimske hladnoće. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda. gusenica pravi u poslednjem plodu širok hodnik kroz koji izlazi traţeći mesto gde će se pretvoriti u lutku. o ĉemu smo već govorili. U poĉetku sezone. a zatim u leptire. Larve nagrizaju košticu i uništavaju jezgro. silaze na zemlju i u površinskom sloju prezimuju. diazinona i sevina. najbliţi plod. kad opadne lišće i rano u proleće. u gornjem sloju zemljišta. a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oĉistiti i spaliti. U proleće gusenice se pretvaraju u lutke. u blizini stabla voćke. U proleće s poĉetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve. Mere borbe. onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku. Izvestan broj gusenica pravi ĉaure na mestu gde se ĉuvaju plodovi. dţanerike. onda se pod pojasom moţe naći mnoštvo takvih lutki. stabla i korenov vrat drveta. Od poĉetka zaĉaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 10—12 dana. a kasnije VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 70 / 80 . Mere borbe. Pojaseve treba obnavljati. pre poĉetka vegetacije. U martu zemljište ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. zemljište treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. ĉim poĉne vegetacija. U jesen. zemljište ispod krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. koja ĉesto prouzrokuje veliku štetu. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan. U proleće. Rano u proleće. Sljivin savijaĉ daje dve generacije u toku vegetacije. gde se u prvo vreme hrane pupoljcima. odrasle štetoĉine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo. Mere borbe. a zatim prodiru u semenu kućicu i hrane se voćnim semenom. dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. Štetoĉina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voćke. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona. trešnje i kajsije. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Na taj jiaĉin ona moţe u toku svog razvoja da uništi do tri ploda. jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. a u hladnom oko 16 dana. Osim toga. a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije.

Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voćaka pre cvetanja sumporno-kreĉnim rastvorom. odnosno zbog jake ugaţenosti zemIjišta. Kada zaraza dopre do peteljke. u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom ĉorbom — ili 5% kreĉno-sumpornom ĉorbom. a uspešno se koristi i sevin i diazinon. Izaziva je višak organske mase u zemljištu i nedostatak mikroelemenata. a rano u proleće stabla breskve tretirati ortocidom. delimiĉno i na zemlji ispod opalog iišća.75% i stabla breskve sa 0. Posle završetka prvog poĉinje drugo izletanje leptira. Tako dolazi do rupiĉavosti listova. Hloroza se suzbija unošenjem u zemljište modre galice. a oštećene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule. velike vlaţnosti zemljišta. Mere borbe. GroţĊani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore. ili rastvora sumporne kiseline. Ovo poslednje moţe nastati zbog nedostatka aeracije. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. Kada se zemljište prosuši. a u toku vegetacije kosanom (300—400 g na 100 lit. Prskanje se moţe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka. jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji. Naroĉito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima. Ona se moţe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i cveću. Pepelnica Pepelnica najĉešće napada jabuku i breskvu. Ova bolest se odlikuje time što lišće povećava svoju normalnu veliĉinu. lišće i plodove. ali ako u proleće ima velikih padavina. treba ga kultivisati. oštećenja korenovog sistema. Lozu zalivati samo po potrebi. duboke sadnje i truljenja korenovog sistema. Najbrojnija je poslednja generacija. U proleće posle odgrtanja ĉokota. no najĉešće zbog slabe podloge. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike. koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. a kasnije se obolelo lišće deformiše. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 71 / 80 . postaje debelo i talasasto. Na ovu bolest naroĉito je osetljiva kajsija. suvišnim koliĉinama mineralnih Ċubriva. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa. od ĉega se ovi suše. Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voćaka. Razvoju groţĊanog moljca pogoduju gusti izdanci na ĉokotu. Treba gajiti lozu na podupiraĉima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka.bobicama groţĊa. Kovrdţavost lista breskve Kovrdţavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. Kasnije takvo lišće dobija crvenkastu boju. tj. Hloroza se poznaje po promeni boje lišća i mladih izdanaka. ĉorbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalaţi). VAŢNIJE BOLESTI VOĆAKA I VINOVE LOZE Pegavost (rupiĉavost lišća) Ovo oboijenje koštiĉavih voćaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. a isto tako i povećana vlaţnost. Mere borbe. ali bez plavljenja ĉokota. U poĉetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege. a zatim treće. podlubljenu koru treba skinuti. a zemljište ispod ĉokota prekopati uz okretanje plastica. stabla šljeve sa 0. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izraštajima. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku. Mere borbe. U toku vegetacije daje 3 generacije. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke. tada se bolest proširuje i na druge vrste voćaka. U toku zime voćke treba prskati kreozanom. sporama koje prouzrokuju bolest. treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom ĉorbom. povredama kore na stablu i korenovom vratu. sakupiti i na mestu spaliti.5 % bordoske ĉorbe. Osobine bolesti: na površini lista se prvo pojave slabo izraţene pepeljaste skrame. u pukotinama i rupama podupiraĉa. a odozdo se pokriva belom skramom. U njih spada oprašivanje ili prskanje voćaka preparatima na bazi sumpora. kada se bordoska ĉorba upotrebljava u koncentraciji 1%. Oštećeni pupoljci ne daju groţĊe. Bolest se razvija iz ţarišta koja se nalaze u starim delovima kore drveta. pupoljke. koja nanosi veliku štetu zrelom groţĊu. Obolele delove grana odsecati i spaljivati. Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kiša. Izbegavanje suvišnog unošenja u zemljište organskih Ċubriva i mineralno-azotnih Ċubriva i otklanjanje suvišne vlage u zemljištu. onda ceo list odumire i opada. vinova loza i jagodaste kulture. Mere borbe. sunĉevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. Zaraza se širi po kruni drveta kapljicama kiše. Mere borbe. pri ĉemu izĉezava karakteristiĉna intenzivno zelena boja. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. delimiĉno dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. Postoje i specijalni preparati kojiшa se mikroelementi unose prskanjem lišća. Postepeno sušenje voćaka Sušenje stabla dolazi iz više uzroka. Prvo izletanje leptira poĉinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 25—30 dana.

kada se kreĉ brzo spere od kiše. Tako. pa na njihov raĉun moţe egzistirati nekoliko meseci. koja se nalazi u gornjem sloju zemljišta. PosaĊene sadnice u toku celog ţivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku. pogotovu ako stablo ima veću rezervu hranljivih materija. odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humĉicu u obliku krtiĉnjaka iznad površine zemlje. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama. kreĉenje treba ponoviti. Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraĉima. Treba naglasiti da sve vrste i sorte. To dovodi do smanjenja rodnosti. kora na stablu se smrzava ĉak i iznad korenovog vrata. korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. što na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama. Kod potpunog odumiranja drvo se suši momentalno u toku nekoliko dana. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raĉun polumrtve kore. drugi put u oĉi cvetanja. Ĉokote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom. korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljišta. dok druga nemaju takve sposobnosti. kreĉ prelazi u prah (vazdušno gašenje kreĉa). U toku 2—3 dana. što se ĉesto dešava u Uzbekistanu. odnosno produktivnosti ĉokota i u narednim godinama. na primer. U pojedinim sluĉajevima. pa ni sva voćna stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene. Vaţi kao pravilo da se ĉokoti zaprašuju mešavinom mlevenog sumpora i kreĉa u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 6—8 listova. jer svaka voćka poseduje svoj individualni razvitak. a zemljište se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. Posle toga ovaj kreĉ treba prosejati i potom mešati sa sumporom. velika gustina lastara na ĉokotu. U najtoplijem periodu. bobice i lišće. U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez kreĉa. tada se gornji sloj zemlišta oko korenovog vrata moţe zagrejati dö 65° i više. Za suzbijanje oidiuma sve više se upotrebljava kvašljivi sumpor Pegava antraknoza VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 72 / 80 . dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljišta i donjeg sloja vazduha za 2—3°C niţe od temperature vazduha na 50—70 cm iznad zemlje. Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. Kod postepenog izumiranja sušenje moţe trajati i nekoliko godina. Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voćaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matiĉnih ţila. Napada sve nadzemne vegetativne organe ĉokota — mlade lastare. koje obzebeĊuju uspešno razviće u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. ne zbacujući poţutelo lišće. Odumiranje kore i sušenje voćaka ne teĉe jednovremeno. Mere borbe. U našim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaĊivanje temperature vazduha do ispod 8°C i to ĉesto bez sneţnog pokrivaĉa. temperature vazduha koja ne prelaze 38°C. Mere borbe. kada krune drveća još nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla.Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature. što predstavlja kritiĉnu temperaturu za ţivot biljaka i biIjnih ćelija. slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunĉevim zracima. Kreĉ se pretvara u prah drţanjem na vazduhu u tankom sloju. Zaprašivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zaprašivaĉima. uzimajući u obzir provetravanje i osunĉavanje. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima ĉokota. Zalivati lozu samo po potrebi. a u novembru pred naglo zahlaĊenje. Ovo zaprašivanje obavlja se deset dana posle trećeg zaprašivanja. oslabljeni porast izdanaka. peteljke grozda. ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40°. Razviće gljive potpomaţu: suvišna vlaga od padavina i jaĉeg zalivanja ĉokota. Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je široko poznato gljiviĉno oboIjenje ĉokota vinove loze. Pod takvim uslovima i moţe se desiti da će se najpre smrzavati kora na korenovom vratu. ali s dubokim natapanjem zemljišta. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delovima. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. Prilikom saĊenja treba se strogo pridrţavati odreĊenih pravila. ne osunĉava se direktno zracima sunca. Kod nekih vrsta i sorta voćaka. a ĉetvrto zaprašivanje izvodi se samo u tom sluĉaju ako je krajem maja ili juna pala kiša ili ako su ĉokoti od jako bujnih sorta pa se meĊusobno zasenjuju. U martu prilikom prekopavanja zemljišta ispod krune voćaka zemljište kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa. a višak izdanaka uklanjati sa ĉokota još pre cvetanja. Sumporni cvet i kreĉ u prahu mešaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo kreĉa. treći put u jeku cvetanja ili po završetku istog. pod uticajem vazduha i rose. a posle zalivanja uništavati korov i kultivirati zemljište. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. ruĉnim ili motornim. Protiv sunĉanog zagrevanja stabla voćaka treba prskati krećnim mlekom dva puta: prvi put rano u proleće (februar) a drugi put u jesen (novembar). Oštećenje kore mrazom ili sunĉevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili delimiĉnog odumiranja stabla i njegovih delova. kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko oko.

u glavnom. Sem toga. na obolelim mestima. Upotrebljava se u obliku 35% praška i 30% koncentrata teĉnosti. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje. Koristi se za spravljanje bordoske ĉorbe. posle prve polovine leta. Antraknoza napada ĉokote. zatim prskaju stabla. Sivkaste je boje. Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehniĉke paste sive boje ili praška. Na bobicama pege se javljaju nešto kasnije. Prouzrokovaĉ ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima. stvarajući na izdancima duboke rane. koji nema otrovnih svojstva za ĉoveka i ţivotinje i nezamenjiv je kao preparat za uništavanje mnogih štetoĉina i bolesti poljoprivrednih kultura. koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na voćkama i vinovoj lozi. Ovim preparatom spremaju se prašnjave smeše za zaprašivanje biljaka protiv bolesti i štetoĉina. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se. a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili ĉokot. javljaju se kod gljiva organi za razmnoţavanje. a ĉesto i do prevremenog odumiranja lišća. Sumpor u prahu Široko poznati preparat. Njegova upotreba u tretiranju voćaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poĉetka berbe plodova. a u disperznom stanju moţe se upaliti ĉak i od iskre. Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Poznat preparat. koji se nalaze po niskim. Cerkospora Cerkospora je infektivno gljiviĉno oboljenje ĉokota vinove loze. ne ostavljajući nepoprskane delove. naroĉito u drugoj polovini leta. a po konzistenciji podseća na mileram. Najveću primenu našao je u prskanju stabla protiv jabuĉnog smotavca. Sumpor moţe biti i zapaljiv. Umnoţavanje gijive je slabije. Plavi kamen Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. Mere borbe. Nije otrovan za ĉoveka i domaće ţivotinje.Ovo je gljiviĉno infektivno oboljenje ĉokota vinograda. Pri korišćenju već razblaţene emulzije potrebno ju je ĉešće mućkati. Napada sve nadzemne delove ĉokota. s gornje strane nešto otvorene boje. Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za prolećno prskanje protiv štitastih vaši. Oba oblika primenjuju se razblaţeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka. razblaţene vodom u odreĊenim odnosima. Zelena galica To je prljavo-sivi prašak. vlaţnim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika. U dodiru s vlaţnim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi prašak. zvani gljivine konidije. uništavajući uz put i ostale štetoĉine. Mere borbe. Napada lišće i mlade izdanke. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehniĉke mere. Prskanje protiv plamenjaĉe spreĉava i pojavu bolesti. okruglasti oblik. a sa donje tamno-mrke boje. sa pukotinama kroz koje se vide semenke. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti naliĉje listova. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 73 / 80 . u proleće. s pojavom oboljenja ĉokote treba prskati sa 1% bordoskeĉorbe. jer se vrlo ĉesto primenjuje u borbi sa štetnim insektima. Za ĉoveka i domaće ţivotinje umereno otrovan. onako kako je postupljeno kod pepelnice. koje se šire pomoću kapljice kiše i tu stvaraju nova ţarišta. Obolele bobice su nepravilnog oblika. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo. a isto tako i kreĉno-sumporne ĉorbe za prskanje voćaka i vinove loze protiv nekih bolesti. a isto tako i za leĉenje biljaka od hloroze. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka. Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Preparat širokog spektra. Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osušiti i potom ga samleti i prosejati kroz ĉisto sito. Za ĉoveka i domaće ţivotinje otrovan je ako dospe u unutrašnjost organizma. ali je relativno kratkotrajno. Za ĉoveka i domaće ţivotinje srednje otrovan. U emulgirovanom stanju sadrţi 80% nafünog ulja. koje se vremenom povećavaju. razume se. ponavljajući prskanjé dva-tri puta izmeĊu 8—10 dana. dobijajući izduţeni. HEMIJSKI PREPARATI ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOĈINA Preparat N° —30 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) To je fabriĉki koncentrat naftine emulzije. koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje ĉokota vinove loze protiv antraknoze. koji se lako rastvara u vodi. Ĉesto se ove pege spajaju.

ulja. Osim toga. vode. ako na njima postoje pukotine. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu. Ako su izgledi za kišu prskanje treba odloţiti.3 dela. Krajem maja istom mešavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva. Tu spadaju kreĉno-sumporna teĉnost. Prskanje se obavlja prskalicama ĉiji mlazevi prodiru duboko u pukotine.5 delom suve gline.5 kg trihlormetafosa i iste koliĉine preparata №З0 i 10 litara vode. kao što je na primer. Proizvodi se umesto tiofosa. sapuna u komadu 0. Ovom mešavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana. Sapun se sitno iseĉe noţem i rastvori u maloj koliĉini vode. tj. Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka. a u odnosu na aktivnu materiju 0. a teĉnost koja se priprema od praškova naziva se suspenzijom. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uveĉe. ovi preparati moraju se razblaţiji vodom do odreĊene koncentracije. Manje je otrovan za ĉoveka i domacé ţivotinje od tiofosa. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu. Ako se umesto sapuna iskorišćava glina. Jako su otrovni za ĉoveka i domaće ţivotinje. Trihlormetafos —3 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta teĉnost s jako izraţenim neprijatnim mirisom. što će odgovarati koncentraciji teĉnosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0. treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voćaka radi mulĉovanja. onda se uzima 10 lit. mlazom iz prskalice treba potpuno „okupati" sve delove voćke. 10 litara vode i 3 kg sapuna. ako koncentrat nekog preparata sadrţi 30% aktivne materije. jabuĉni smotavac. Zasićenost takvim materijama izraţava se u procentima. onda se primenjuje odnos 2:1000. U periodu vegetacije stabla ili ĉokoti prskaju se sitnim mlazom teĉnosti. Radi uprošćavanja postupka uzima se odnos koliĉine preparata i koliĉine vode kojom se preparat razblaţuje. ukljuĉujući tu i one sluĉajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke. Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okućnica Trihlormetafos-3 moţe biti iskorišćen samo u izuzetnim sluĉajevima. Zatim. koji sadrţi 50% aktivne materije. Rastvor je teĉnost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi.06%. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. naroĉito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voćke. a isto tako i protiv gusenica koje se tu uĉauravaju. Na primer. a temperatura vazduha je najmanje 8°C. U sve teĉnosti za upotrebu koje sadrţe nikotin ili anabazin. pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zaštitu biljaka i pri korišćenju specijalnih mašina. Teĉnost koja se upotrebljava za prskanje. obavezno treba dodavati 30—40 g sapuna na 10 lit vode ili kreĉa 100 g na 10 lit. a sadrţi u odreĊenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom. U njima se za vreme mirovanja ĉestice ulja ili praška taloţe ili plivaju po površini. Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uĉauravanja jabuĉnog smotavca primenjuje se sledeći postupak. kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje.Anabazin — sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriĉki preparati visoke koncentracije.2%. nikotin. poput magle. Zbog toga. ukluĉujući i naliĉje listova. vode 1 deo. Teĉnost za prskanje spravlja se od 0. postoji mogućnost da se okućnica sa. pri ĉemu nastojavati da budu dobro nakvašeni. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliĉini 50 g na 10 litara vode. usled ĉega teĉnosti nisu homogene. Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo. Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domaći naĉin ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniţava se koliĉina 3—4 puta u poreĊenju sa koliĉinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 74 / 80 . Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri povećava efikasnost ranog prolećnog prskanja protiv štitaste vaši. SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAŢENIH SREDSTAVA ZA SUZBIJANJE BOLESTI I ŠTETOĈINA Hemijski preparati koji se primenjuju protiv štetoĉina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obiĉno su zasićeni visokim sadrţajem aktivne materije. jer delići kreĉa lako se taloţe posle izveznog mirovanja. i pri obavIjanju prskanja moraju se ĉešće mućkati. pre upotrebe. Isto tako. onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. koji su namešteni na deblima. uz stalno mešanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliĉinu vode. Bordosku ĉorbu takoĊe treba s vremena na vreme mućkati. voćkama izoluje od kuće za stanovanje ţiĉanom ogradom. ako se priprema 20 litara koncentrata. anabazin i sapun.

5—1% za letnja prskanja. Koncentrat se razblaţi vodom da bi se dobila teĉnost za upotrebu. neće doći do pojave fitotoksiĉnosti na tretiranim biljkama. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka. U koncentraciji u kojoj se primenjuje. koncentrata i razblaţi sa 90—92 lit.5 kg na 10 litara vode. Fitotoksičnost.kreĉ-25 i sl. a voda povećava na odreĊenu meru. Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2. Za prva tretiranja vinove loze. Mahorku. Kreĉno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. plamenjaĉe krompira i paradajza. pa ĉak i 1:3. Zatim ovu smešu filtriramo kroz platno. Pre nego što bude ulivena sva koliĉina kreĉnog mleka. B. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 75 / 80 .površini. Napomena. Primena. Naposletku. kreĉ-super. kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. pa se bez ograniĉenja moţe koristiti do pred samu berbu. plavi kamen je neotrovan. do prvobitnog nivoa u kazanu. a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku ĉorbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B. vode. Koristi se takoĊe i za dezinfekciju rana na voćkama posle grada. lisnom bubom kruške i larvom štitastih vaši. Gotovu ĉorbu treba odmah koristiti za prskanje. Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim vrstama vaši.5 kg negašenog kreĉa. koncentrata. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagašeni kreĉ koji se dobio od 0. iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prašinu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0. Nije otrovan ni za pĉele. preporuĉuje se upotreba Cineba S-65. a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori ţitka pasta.). Areometrom odreĊujemo njenu gustinu i utvrĊujemo jaĉinu dobivenog rastvora. koristeći se pri tome tablicom broj 1. treba prestati sa dolivanjem kreĉnog mleka. Dobijeni ekstrakt ĉuva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. Zatim se bistri deo teĉnosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. Dobivena smeša drţi se na suncu 2—3 dana i meša 2—3 puta dnevno. Otrovnost. kao i za suzbijanje drugih gljiviĉnih parazita. Ako ovaj listić porumeni. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi 1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu. Spravljanje 1% bordoske čorbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Аko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos. B. Ukoliko se bordoska ĉorba pripremi na naĉin ka-ko je to u uputstvu navedeno. Pošto je kuvanje definitivno završeno teĉnost se ostavi da se ohladi i da se staloţi. Rastvor plavog kamena uz dodatak gašenog kreĉa sluţi za spravljanje „bordoske ĉorbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaĉa plamenjaĉe vinove loze. treba uzeti listić fenolftaleinske hartije i zamoĉiti je u dobro promešanu ĉorbu. mešajući je neprekidno drvenom lopatom. Kreĉnosumporna ĉorba Prvo treba pripremiti ekstrakt. Pred upotrebu ekstrakt se razblaţi vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. Upotrebljava se u koncentraciji 0. Za korišćenje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%. onda se za dobijanje 4—5% teĉnosti za prskanje uzima 8—10 lit. Pred završetak kuvanja na 20 minuta isparenu teĉnost treba dopuniti vodom. znak je da treba dolivati još kreĉnog mleka. odnosno 1—2% za zimska prskanja. pa se u 80 lit. Aktivna materija je CuSО4 x 5H20 sa 25% bakra. dok je lišće nešto neţnije. i na kraju tako pripremljenoj teĉnosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kreĉ. vode sipa 20 lit. Plavi kamen Sastav. Kristali plave boje. u ĉorbu se dolije još onoliko ĉiste vode koliko nedostaje za 100 litara ĉorbe. Ako je za spravljanje koncentrata bilo upotrebljeno ulje. Kompatibilnost. Gotova teĉnost mora biti višnjeve boje i providna. Kreĉ se prvo gasi u vodi. onda se u emulziji za prskanje koliĉina razblaţujućih koncentrata smanjuje za 3—4 puta. Еmulzija se priprema neposredno pred prskanje. Na jedan deo kreĉa visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17 delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g kreĉa t 120 g sumpora u prahu. Ako listić ostane beo. U većini sluĉajeva bordoska ĉorba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se koriste u zaštiti bilja te je mešanje bezpredmetno. Pre upotrebe ovu teĉnost razreĊujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu.kreĉ-50. Potom se kreĉno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano meša. Ako površinu ove teĉnosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moţe ĉuvati duţe vreme. Ova smeša kuva se na vatri 60—70 minuta.

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 76 / 80 .

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 77 / 80 .

Osim toga. vinogradarske. ili oprašivanje prahom poraoću kesice od gaze. a ne po celokupnom biljnomhabitusu.APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA Prskanje voćaka ili vinove loze pomoću metle. Namenjena je prven-stveno zaštiti mladih šumskih sadnica. Ovakim naĉinom nemoguće je postići ravnomerno i poĊednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. a sastoii se od rezervoara. povrtarske. Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluţimo sledećim apara-tima. sprovodne cevi i kajiša izraĊeni su od aluminijumove legure. Jer štetoĉine bolesti biće uništene samo lokalno. poĉev od malih aparata za okućnice pa do velikih aparata za plantaţe od nekoliko stotina hektara. pumpe. obruĉa od ĉeliĉnog lima i rasprskivaĉa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreĉava VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 78 / 80 . najĉešće insekticida za uništavanje štetoĉina. Vinogradska leĊna prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda. Od zaprašivaĉa najviše se sluţimo mehom „Tip-top" i voćarskim oprašivaĉera Gorkovske izrade. ruĉice za pumpanje koja se pokreće periodićno levom rukom. visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3. ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje se gaje na manjim površinama. moţe doći još i do mestimiĉnog oštećenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze prašivima ili teĉ-nostima kojima. Osnovni delovi sem zupĉanika. Pomoću prskalice „Goran—S" mogu se uspešno štititi sve voćarske. Ovi aparati su ruĉne izrade. vazdušnog zvona (unutar same prskalice). Zaprašivaĉ MRZ-8 Duţina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm. zatim kajiša za oka-ĉivanje oko ramena i ruĉnog šprica za prskanje. koji se široko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. ali ih sve više proizvodi industrija. Ruĉni zaprašivaĉ MRZ-8 namenjen je zaštiti poljoprivrednih kul-tura primenom praškovitih hemijskih sredstava. gde nije potrebno uĉešće ve-likih prskalica i mašina. što ga ĉini lakim i pogodnim za rad. inaĉe. Naposletku. Ovde ćemo govoriti samo o aparatima za okućnice i manje zasade koji se izraĊuju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji. širina 410 mm.5 do 6 ha. ili dašĉice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom.5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Za prskanje „Automaks" marke ORP. kao ranac. Sastoji se od plas-tiĉnog rezervoara za rastvor zaštitnog sredstva. Za prašenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. Univerzalna prskalica „Goran—S" Ima teţinu 0. Ova prskaiica prilagoĊena je za leĊa. diairagmovog tipa. ovim naĉinom zaprašivanja ili prskanja troše se velike koliĉine hemijskih materija. Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih moguć-nosti ovaj zaprašivaĉ se moţe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima. Norma za osmoĉasovno radno vreme ovog zaprašivaĉa iznosi 2. cvećarske pa i ratarske kulture. vršimo zaštitu od bolesti i štetoĉina. „Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova.

Za prskanje voćaka rasprskivaĉ je snabdeven dugaĉkom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom.zaĉepljavanje.teţinu sa rasprskivaĉem 6 atm. Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 ima sledeće odlike: . pregledom. Što se tiĉe samog rasprskivaĉa. naroĉito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu. koji moţe biti od raznog materijala — gume. Najbolj'i su dihtunzi od masne koţe. MERE OBEZBEĐENJA PRI KORIŠCENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA Većina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju štetoĉina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za ĉoveka i domaće ţivotinje. Za prskanje vinove loze demontira se dugaĉka cev i zamenjuje se mlaznica. Njihova otrovnost moţe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama. metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode. zamenom dotrajalih delova. Gubljenje teĉnosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga.radni pritisak . ova prskalica podesna je za prskanje voća-ka. na kome se nalaze slavina i fino sito. pošto su dugotrajni. koje spreĉava svako zaĉepljavanje mlaznice. što je praktiĉno i potpuno za prskanje voćaka. Zato aparate u svakom sluĉaju treba ĉuvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama. zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju. plastike. Da se aparat ne bi zagušivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto rešeto. koţe./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm širina 320 mm debljina 180 mm teţina prskalice 7. što se postiţe njihovim rasklapanjem. vinove loze i njivskih kultura. što ĉini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. koj'i se mogu lako podešavati i zamenjivati. izbacivanje plamena i razbacivanje granula Sl. kroz dugogodišnje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan mlaz. kada se za vreme zime moţe i smrznuti. Voćarska leĊna prskalica M-3.0 kg Automatska voćarska leđna prskalica M-3 Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu. za pĉele i za svilene bube. 2) Ruĉna prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Nošeni traktorski prikljuĉak tip MT-300 5) Nošena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korišćenja aparata Bez obzira na konstrukciju. Karakteristike prskalice: radni pritisak 3—4 atm.teţinu bez rasprskivaĉa . a posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati ĉistom mlakom ili hladnom vodom i potom osušiti na suncu. Hemijska sredstva ĉuvati u specijalnim sanduĉićima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 79 / 80 . već i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zaprašivani ovim sredstvima. zaprašivanje./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg Osim navedenih postoji još ĉitav niz drugih sprava i aparata za prskanje i oprašivanje voćaka i vinove loze koje ćemo ovde navesti samo radi informisanja: 1) LeĊni oprašivaĉ AS-1 YU — sluţi za oprašivanje. Sito se moţe lako vaditi radi ĉišćenja i pranja. pranjem i podmazivanjem.zapreminu prskalice . Za vreme ĉuvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo trošiti usled sunĉevih zraka. Posledice trovanja ĉoveka otrovima mogu biti skrivene. jer se ne pojavljuju odmah. Ovo ulje ĉuva metal od korozije i spreĉava zagušivanje rasprskivaĉa od produkata raspadnutog metala. a zatim sve delove namazati tankim slojem mašinskog ulja. svaki aparat moţe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu ispravni.zapreminu punjenja . 40. Sastoji se od sledećih delova: 1) Rezervoara izraĊenog od mesinganog lima i sa ugraĊenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaĉa s gumenim crevom. Kod pumpe veoma vaţnu ulogu igraju šmrkovi. Kombinovanjem odgovarajućih rasprskivaĉa. Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drţati sledećih pravila: 1. a unutrašnji.

Povrće ili neke druge kulture. radne cipele ili gumene ĉizme. 4. ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje. odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu. i treba za-štititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udiše para u organe za disanje. raštitnenaoĉare. Ako se u voćnjaku ili njegovoj okolini nalaze pĉele. a moţe se imati i kotao od debelog lima. Ovu odeću treba ĉuvati odvojeno. Dok se radi sa otrovima ne sme se pušiti niti piti. tuširati celo telo toplom vodom. Sva ova zaštitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim sliĉnim sredstvom. ruke i lice dobro oprati vodom. mreţu ili sito za Nltrovanje-ceĊenje teĉnosti. nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogućnost. Po obavIjenom prskanju mesta gde pĉele padaju prilikom dolaska sa paše (klupe na kojima su postavljene košnice) pojila za pĉele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbrišu suvom i ĉistom krpom.upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama. 6. Sav ovaj inventar treba ĉuvati pod katancem. menzuru. koje rastu u meĊuredovima voćaka za vreme tretiranja voćaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis „Otrov". Po završetku rada odelo i druga zaštitna sredstva treba odmah skinuti. gaze za zaštitu lica ili masku. odnosno rok trajanja. 5. onda tretiranje voćaka obavljati rano izjutra. Za pripremanje smeše potrebno je imati kofu. Sluĉajno prosutu teĉnost treba zakopati u zemlju ili posuti kreĉom u prahu i ne dozvoliti da ova teĉnost dospe u vodu za piće. KRAJ VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 80 / 80 . vagu. a za vreme prskanja voćnjaka-košnice se zatvaraju i pokrivaju šperploĉom ili kartonom. gumene rukavice. 3. 2. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili prašenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful