P. 1
vocke_i_vinova_loza_na_okucnici

vocke_i_vinova_loza_na_okucnici

|Views: 5,219|Likes:
Published by lugarin1

More info:

Published by: lugarin1 on Mar 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2013

pdf

text

original

Sections

  • 31. Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
  • 32. Rekonstrukcija krune voćaka
  • 85. Nezagrtanje vinograda
  • PRVA VARIJANTA
  • DRUGA VARIJANTA
  • IZBOR SORTI VOĆAKA, JAGODA I VINOVE LOZE
  • SORTE JABUKA
  • SORTE BRESAKA
  • SORTE MARELA
  • IZBOR SORTI
  • REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA
  • REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA
  • REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA
  • NEGA STABLA
  • PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA
  • BERBA PLODOVA
  • SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA
  • VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA
  • PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE
  • FORMIRANJE OBLIKA KRUNE
  • POSTAVLJANJE NASLONA
  • ĐUBRENJE
  • NAR
  • SMOKVA
  • BADEM
  • DRENJINA (DREN)
  • DUD
  • JAGODA
  • MALINA
  • RIBIZLA
  • SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA
  • SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA
  • SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA
  • NAJVAŢNIJE STONE SORTE
  • RANE STONE SORTE
  • POZNE STONE SORTE
  • BESEMENE SORTE
  • ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI
  • PODIZANJE VINOGRADA
  • NEGA MLADOG VINOGRADA
  • SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE
  • ZELENA REZIDBA
  • DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
  • NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
  • PRIMENA GIBERELINA
  • FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE
  • OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE
  • FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI
  • POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA
  • PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE
  • PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE
  • ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA
  • NEZAGRTANJE VINOGRADA
  • ORGANIZACIONE MERE
  • AGROSANITARNE MERE
  • HEMIJSKE MERE BORBE

G. D. Dilevskij, V. Z.

Pašĉenko

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI
Preveo s ruskog Ivan Dolĉenko 1974

SADRŽAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voćaka, jagodastog voća i vinove loze na okućnici 2. Rastojanje izmeĊu voćaka 3. Ugledna šema iskorišćavanja okućnice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voćaka, jagoda i vinove loze na okućnici I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI 7. Sorte voćaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte krušaka 10. Sorte dunja 11. Sorte šljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte trešanja 15. Sorte višanja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VOĆNJAK 18. Organi voćaka 19. Razmnoţavanje voćaka 20. Podloge voćaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voćaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-koštica PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saĊenja i saĊenje voćaka 27. Rezidba sadnica posle saĊenja 28. PresaĊivanje starijih voćaka NEGA VOĆAКA 29. Nega mladih voćaka
Odrţavanje meĊuredne površine Obrada zemljišta oko voćaka Đubrenje Zalivanje Formiranje krune Odrţavanje zemljišta u voćnjaku

35.

30.

Nega voćaka u rodu
-

-

Navodnjavanje voćaka u periodu plodonošenja Zimsko zalivanje Đubrenje voćaka Rezidba jabuka i krušaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba višanja Rezidba trešanja Rezidba šljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Skraćivanje visine krune

31.

Rezidba voćaka i formiranje rodnih stabala
-

32.

Rekonstrukcija krune voćaka
-

33. 34.

Nega stabla Prekalemljivanje voćaka 35. Podupiranje voćaka (ĉatlovanje) 36. Zaštita voćaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreĉavanje neredovnog plodonosenja 39. Voćke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voćke 41. Podizanje voćnjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljišta 45. Đubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljištima i zemljištima s plitkim podzemnim vodama

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOĆE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI 57. Sorte groţĊa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groţĊa za dobra crna vina 60. Sorte groţĊa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvaţnije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. Ĉokot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI 67. Razmnoţavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba
ProreĊivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraćivanje lastara ProreĊivanje listova VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI

strana 2 / 80

-

Letnje skraćivanje lastara

72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.

Dopunsko oprašivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu Đubrenje Primena giberelina Berba groţĊa Formiranje ĉokota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreĊene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem ĉokota Prekalemljivanje vinove loze PodmlaĊivanje korena vinove loze Zaštita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
Pokrivanje ševarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje ĉokota u proleće Polupokrivanje vinograda

85. Nezagrtanje vinograda ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME 86. Ĉuvanje voća 87. Ĉuvanje groţĊa VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE ĐUBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste Ċubriva
90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska Ċubriva Mineralna Ċubriva Suzbijanje štetoĉina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehaniĉke mere Biološka metoda Hemijske mere borbe Naĉin ţivota najvaţnijih štetoĉina i borba protivu njih Vaţnije bolesti voćaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i štetoĉina Spremanje i primena razblaţenih sredstava za suzbijanje bolesti i štetoĉina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeĊenja pri korišćenju hemijskih sredstava

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
PrevoĊenjem ove knjige nismo ţeleli da naše ĉitaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umešnošću gaje voćke i vinova loza na okućnici, već smo to uĉinili i radi praktiĉnih koristi koje se mogu izvući iz iskustava uzbekistanskih proizvoĊaĉa. Knjiga je prvenstveno namenjena našim voćarima i vinogradarima-amaterima, što ne znaĉi da od nje neće imati koristi i profesionalni proizvoĊaĉi, tim pre što je knjiga u velikoj meri prilagoĊena i našim uslovima, tako da je dobila karakter priruĉnika za praktiĉan rad i pod našim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uĉinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voćaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u našoj zemlji. Izvršene su izmene, ukoliko je to bilo nuţno, i u odeljku o zaštiti voćaka i vinove loze od raznih bolesti i štetoĉina, s obzirom na to što pojedine bolesti i štetoĉine ne ugroţavaju u istoj meri voćnjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zaštitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da ništa nije izgubio već je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za naše ĉitaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, — na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraĊivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krstić

UVOD RASPORED VOĆAKA, JAGODASTOG VOĆA I VINOVE LOZE NA OKUĆNICI
Pod okućnicom podrazumevamo površinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa voćkama, vinovom lozom, povrćem i cvećem. Kuća se obiĉno podiţe u sredini ili na jednom kraju okućnice. Pred kućom je cvetnjak s raznobojnim
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 3 / 80

cvećem, zatim voćke niskog rasta, dţbunasto parkovsko drveće i ukrasno šiblje. Lepa ograda i ulaz u okućnicu, asfaltiran, poploĉan ili pošljunĉen i uvaljan putić pred kućom i ornamenti na kući — još više ulepšavaju izgled okućnice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na ţalost, tu i tamo još uvek mogu naći, ne samo da ne ulepšavaju okućnice i naselja, već nanose i štete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i štetoĉina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor prašine, koju vetar raznosi i zagaĊuje vazduh naselja. Zato ovakve ograde više nigde ne treba podizati, a tamo gde ih još ima valja ih zameniti ogradama od pletene ţice, letava, gvozdenih šipki, ili ţivom ogradom od glediĉja, duda, ligistruma i drugog drveća i šiblja.

RASTOJANJE IZMEĐU VOĆAKA
Voćni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voćaka mogu pruţati duţ cele okućnice. Prilikom podizanja voćnjaka veliku paţnju valja obratiti odreĊivanju rastojanja izmeĊu voćaka. Ako sadnice posadimo suviše gusto, kad se razviju, njihove grane će se preplitati i voćke će se meĊusobno gušiti, što će se negativno odraziti kako na duţinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voćke sade na okućnici, najpovoljnije odstojanje meĊu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruške i trešnje 6x5 m; breskve 4х3m; šljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saĊenja jabuke, kruške i kajsije, voćke ne zasenjavaju celu površinu koja je njima namenjena, zato se preporuĉuje da se izmeĊu redova gaje voćke slabije bujnosti i kraćeg veka, koje poĉinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno treće godine ovakve voćke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a već oko dvanaeste godine poĉinju da odumiru. Osim breskve, izmeĊu redova jabuka, krušaka i kajsija moţe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruška na dunji. Na ovaj naĉin se još gaje i šljiva, nar, smokva, višnja i druge slabo bujne vrste i sorte. MeĊu kulture se obiĉno sade u redovima.

UGLEDNE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA OKUĆNICE
Na okućnici se površina pod voćkama i sortni sastav utvrĊuju po sopstvenoj ţelji. Da bi ĉitaocima olakšali ureĊenje okućnice i razmeštaj vrsta voćaka u voćnjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih šema.

PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduţenog pravougaonika (duţine 60, širine 22 m, a površine 1.320 m2. Po ovoj šemi, na zemljište pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorište ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za voćnjak 660 m2. Razmer voćnjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Voćnjak treba podizati po šemi 6x6. IzmeĊu visokostablašica (osnovna sadnja) sade se voćke niskog rasta, slabije bujnosti i kraćeg veka kao meĊukultura (sadnja izmeĊu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala — visoko stablašica sade se: jabuke — 10, kruške — 2, kajsije — 2, trešnje — 2. Radi boljeg iskorišćavanja zemljišta mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voćaka: 3 šljive, 3 višnje i 6 bresaka. Umesto šljiva, višanja i bresaka mogu se posaditi, kao što je već reĉeno, jabuke na Mpodlogama i kruške na dunji. IzmeĊu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povrće. Na celoj parceli rasporeĊuje se 37 stabala. Prvo poĉinju donositi plod
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 4 / 80

posavetujete sa poljoprivrednim struĉnjacima ili iskusnim voćarima — praktiĉarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vašem kraju najbolje uspevaju. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. kao i u Uzbekistanu. po prvoj varijanti.breskve. I DEO GAJENJE VOĆAKA NA OKUĆNICI SORTE VOĆAKA1 Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruške se dele na letnje. Na okućnici. odnosno. Ĉokoti se sade na rastojanju 2 m u redu. U sredini okućnice nalazi se kuća za stanovanje veliĉine 8 x 8m. dok se na ostaloj površini moţe po volji gajiti povrće ili neki drugi usev. a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povrća. Mogu se upotrebljavati za jelo 15—30 dana posle berbe. Za gajenje stonih sorti po mišljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasiĉnog ĉokota. JAGODA I VINOVE LOZE Dugoveĉnost i rodnost voćaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja voćnjaka i vinograda treba obratiti veliku paţnju na izbor sorti. Prve godine povrće se moţe proizvoditi i izmeĊu voćaka. One već na stablu dobijaju odgovarajuću boju i ukus karakteristiĉne za sortu. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablašica: tri jabuke. tada na voćnjak otpada pola okućnice. dve višnje i ĉetiri breskve. tako da na okućnici doĊe ukupno 14 stabala. zatim višnje. a sadnice nabavljati u rasadnicima. a kad voćke još više porastu i razgranaju se pa poĉnu onemogućavati i gajanje povrća prelazi se na setvu trava. U sluĉaju da se za jagode i povrće odreĊuju posebne površine. jesenje i zimske. 1 Sasvim je гazumljivo da je sortiment voćaka i viпove loze u Uzbekistaпu u mnogome drukĉiji od onog u Jugoslaviji i zato smo пama nepoznate ili malo poznate soгte zameпili soгtama koje se gaje kod nas i samim tim smo kпjigu uĉinili korisnijom i za naše ĉitaoce. a manji deo površine odreĊen je za povrtnjak. Umesto bresaka u meĊuredovima moţemo gajiti jagode jer. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Pri ovom naĉinu gajenja ĉokoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m. a 2—2. U ovom sluĉaju na okućnici se rasporedi 66 ĉokota vinove loze. Za meĊurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja. Voćke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeĊu redova. mesto ovih u meĊuredovima se gaji povrće. jedna kruška. već u zavisnosti od zemljišnih. Ispred kuće obiĉno se sade višnje. u sluĉaju pogrešnog izbora sorti lako ih je zameniti drugima. prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliĉitih voćnih vrsta i sorti. (Pгimedba гedakcije NOLIT) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 5 / 80 . dok je kod voćaka ovo veoma teško. I kod nas u Jugoslaviji. U ovom sluĉaju greška koja se uĉini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voćaka za podizanje voćnjaka na okućnici. prilikom odabiranja vrsta i sorata. breskve ili nar. i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. Kroz nekoliko godina. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodišnjih kultura. terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. DRUGA VARIJANTA U ovom sluĉaju okućnica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. pak. Neke sorte mogu se ĉuvati do januara. kada one poĉnu da daju pun rod. Razume se. Na izdvojenoj parceli podignut je špalirni voćnjak. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreĊene za pojedine rejone. pri ovakvoj sadnji stonih sorti. Sem opisanih varijanti. Vinova loza se gaji u špaliru. Mogu se ĉuvati 7—15 dana. IZBOR SORTI VOĆAKA. sade vinske sorte. stane svega 47 ĉokota vinove loze. jedna trešnja i jedno stablo kajsije. Ako se. Duţ ograde sadi se malina ili ribizla. od meĊurednih voćaka prvo uništiti breskve. pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voća.5 m izmeĊu redova. Vinograd se moţe zasaditi stonim ili vinskim sortama. docnije kad voćke porastu toliko da poĉnu zasenjavati jagode. U meĊuredovima ovakvih voćnjaka prve godine moţe se gajiti i povrće. i šljive. tako da tokom cele sezone imamo sveţih plodova. a red od reda 3 m. navodi se šema gde su za voćnjak i vinograd površine odreĊene. onda se one gaje u špaliru. u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata.

soćno i slatko s malo kiselosti. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama. Veoma rasprostranjena sorta u plantaţnom gajenju. a moţe se ĉuvati do marta. prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. rano i obilno raĊa. ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Sazreva u prvoj polovini jula. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe. Pojedine sorte mogu se ĉuvati do nove berbe. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. nakiselo. Plod je osrednje krupan (140—150 g). Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. odliĉnog kvaliteta. Berba je u oktobru. gde se ubraja u najvaţnije sorte. slatkog osveţavajućeg ukusa. slatko. Pokoţica ploda je zlatnoţuta sa izraţenim sitnim sivkastim taĉkama. Meso je ruţiĉasto. Plod ima glatku. zlatno ţute boje. Sazreva polovinom avgusta. soĉno. razliĉitog oblika — okruglastopljosnat ili asimetriĉan. Pokoţica mu je tamna. Poreklom je iz SAD. u mladosti ĉak izrazito bujno. Bere se krajem septembra ili poĉetkom oktobra. rapava. redovno i dobro raĊa. Plod je srednje krupnoće. Vrlo je rana sorta. Ĉvrst je. Meso jé soĉno. Ima polen koji dobro klija. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Poreklom je iz SAD. ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. u osnovi svetloţuta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliĉitih nijansi. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Parmenka. Dosta je rasprostranjena u našoj zemlji. god. ali podnosi i loše zemljište. Meso. Boskopka. Berba je u oktobru. Plod je srednje krupnoće.Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. Meso je ĉvrsto. Dobre rezultate daje kada se sadi u špalirima. u Jugoslaviji. Ima dugu peteljku. okruglasto-pljosnatog oblika. Plodovi se mogu ĉuvati do marta. Stablo je srednje bujno. izuţeno-konusnog oblika. glatka. Duţim ĉuvanjem plodovi postaju brašnjavi. Pokoţica ploda je debela. Dosta je rasprostranjena u svetu. Jonatan je rodna sorta. bledo-ţute bojie Izvrsnog je kvaliteta. sa sunĉane strane bledo-rumena. slatko-kiselog ukusa. Poreklom je iz Engleske. Lepog je izgleda. Zlatni delišes. sa izraţenim mirisom na bananu. Stablo je umereno bujno. naroĉito u Pomoravlju. Plod je sitan do srednje krupan (100— 120 g). Plodovi su srednje krupni do krupni (180—220 g). godine. srednje je bujnosti. ima ukus slatnog vina. Zbog lošijeg kvaliteta slabo se gaji. suva. Šarlamovski. oskudno kiselinom. i u nas. okruglasti. Ovaj delišes ima svoje mutante: starking. U nas se gaji od 1930. ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. SORTE JABUKA Jabuka ima razvijenije stablo. Delišes crveni. U nas je naroĉito rasprostranjen u Sloveniji. U nas se gaji u savremenim plantaţama Stablo ie umereno bujno. nedovoljno soĉno. oblika izduţeno-kupastog sa izraţenim rebrima oko ĉašica. Rasprostranjena je u celom svetu. Plod je srednje krupan. nakiselo i beliĉaste boje. koje umanjuje vrednost plodova. Jabuke visokostablašice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. sa razgranatom krunom. Meso je ĉvrsto. je ĉvrsto. To je naša domaća sorta jabuke. Poreklom je iz Holandije. Plodovi se ĉuvaju dve nedelje. boje zlatnoţute i prekriven narandţasto-crvenkastim pramenovima. prekriven intenzivno crvenim prugama. Jabuka je otporna prema mrazu. Ova sorta je osetljiva na jabuĉni smotavac. Veoma je rodna sorta. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. a najbolje uspeva na plodnim zemljištima i u krajevima sa dosta vlage. Plod je srednje krupnoće (110—130 g). nakiselo. ĉvrsto i odliĉnog kvaliteta. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom ĉuvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano „jonatanove pege". soĉan. a plodovi se mogu ĉuvati do aprila. Ova vrsta traţi vlaţnija podruĉja. bledoţućkaste boje. Poznata je u celom svetu i u nas. Plod je srednje krupnoće (150-200 g). VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 6 / 80 . Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. zelenkasto ţute do bledo ţute boje. sa crvenim prugama na sunĉanoj strani. soĉno. plodovi su sitni (80—100 g). svetlo-ţutu pokoţicu. slatko-kiselog ukusa. Koks oranţ. soĉan. Delišes redovno i obilno raĊa. Poreklom je iz SAD. najĉešće rĊaste boje. plodovi se ĉuvaju do maja. Meso joj je ĉvrsto. Stablo je umerene bujnosti. Bledoţuti su sa crvenim pramenovima sa sunĉane strane. Ima je dosta u našoj zemlji. Bere se u septembru i ĉuva do aprila. Pokoţica ploda je debela. Poreklom je iz SAD. ĉesto nepravilnog. sjajnu. Stablo je veoma bujno. Poreklom ja iz SSSR. U nas se gaji od 1930. Stablo je srednje bujno. Stablo je bujno. Dolazi u obzir za gajenje u vlaţnim podruĉjima. Plod je vrlo krupan (220—250 g). ţućkaste je boje. riĉared i dr. Jonatan. meso je soĉno. Meso je belo. Dobra je za proizvodnju sokova. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaĉaja su sledeće sorte: Starkova najranija. Ĉuva se do 2 nedelje. Poreklom je iz Engleske. Sazreva polovinom avgusta. Poreklom je iz Engleske. okruglasto-konusan. Budimka. zelenkastoţućkasta. Dţems griv. ţućkasto-belo. soĉno. Berba je krajem septembra i poĉetkom oktobra.

Pokoţica je svetloţuta. Plod je vrlo krupan (400—500 g). Dosta je rasprostranjena u svetu. Pokoţica ploda je maljava. zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluĊerka je najraširenija zimska sorta krušaka. sazreva poĉetkom jula. Stablo je srednje bujno. Krasanka. prelivena rumenilom sa sunĉane strane. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 7 / 80 . Klerţo. U nas se gaji oko Beograda. maslovka. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Plod je krupan i vrlo krupan (250 — 350 g). topi se u ustima. dok na sejancu daje odliĉne rezultate. ţućkasto. Meso je ĉvrsto. Ubraja se u red dobrih sorti krušaka što leti sazrevaju. pošto sa dunjom nema dobar afinitet. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). Pokoţica ploda je sivozelena. jajastog oblika. Poreklom je iz Francuske. Meso je bledoţuto i soĉno. Berba je poĉetkom oktobra. Bere se u oktobru. Poreklom je iz Francuske. prozeto zelenkastim konĉićima i kiselog je ukusa.Kolaĉara. Meso je visokokvalitetno. Bolje uspeva na sejancu. Inaĉe plod se moţe ĉuvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. soĉno. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. dilova. Spada u red najboljih letnjih sorti krušaka. ĉak i vrlo krupan (200 — 300 g) izduţenokruškastog oblika. okruglastog ili malo izduţenog oblika. Sazreva krajem septembra. tetovka i druge. šumatovka. Rasprostranjena je u svim jabuĉarskim predelima. Sem ovih. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti krušaka u nas i u svetu. Meso je neţno. s rĊastim prelivom. neredovne plodnosti i teţeg oploĊavanja. Sazreva krajem avgusta. soĉno. Stablo je bujno i vrlo rodno. Pokoţica ploda je tamnoţuta sa crvenim prelivom. ravan ili sa slabo izraţenim rebrima. Poreklom je iz Francuske. Preporuĉuje se za plantaţno gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. plod je krupan (200—300 g). Pokoţica ploda je svetloţuta sa karakteristiĉnom rĊastom trakom koja se pruţa od peteljke ka ĉašici. zimska dekonkinja i druge. Meso jebelo. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate. soĉno. moţe se ĉuvati u skladištima do januara meseca. Dosta je odomaćena u našoj zemlji. Ima je dosta u okolini Beograda. te dolazi u obzir za proizvodnju. topi se u ustima. kolaĉastog oblika. Boskova boĉica. Meso je bele boje. belo. bez izraţene arome. cilindriĉno-kupastog oblika. Berba se obavlja oktobra. Stablo je slabo bujno. Stablo je umereno bujno i rodno. prijatne arome. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. mirišIjava. Pokoţica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunĉane strane. Trevuška. svetloţuta. izduţeno-kruškastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Ima je i kod nas. Meso je belo sa ţutom nijansom. Poreklom je iz Francuske. Meso je belo. Viljamovka. Plodovi su srednje krupni (120—150 g). prekrivena ĉaĊastom prevlakom. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. svetloţuta sa crvenim prelivom sa sunĉane strane. postoji još veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je srednje krupnoće (150 — 180 g). topi se u ustima. Polen je slabo klijav. Nepoznatog je porekla. Pokoţica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju veći deo ploda. mada se smatra našom sortom. To je domaća sorta. Ne gaji se mnogo zbog lošijeg kvaliteta. Plod je krupan. Berba je krajem oktobra. Sazrevaju u julu i u avgustu. u našoj zemlji ima je najviše od svih sorti krušaka. kruškastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na površini. Pokoţica ploda je svetlo-ţuta. SORTE DUNJA Leskovaĉka. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve više gaji posle rata. ali obilnö rodi. izduţenobokastog oblika. lako nema meso visokog kvaliteta. Meso je belo sa ţutom nijansom. SORTE KRUŠAKA Julska šarena. Rasprostranjena je naroĉito u Engleskoj i u Holandiji. Plod je srednje krupan ili krupan (150—250 g). Sa dunjom nema dobru kompatibilnost. Pored navedenih sorti krušaka gaje se još i sledeće: karamanka. Sazreva poĉetkom avgusta. Boskova boĉica spada u najbolje sorte. Poreklom je iz Engleske. Plod je srednje krupnoće (80 — 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. plodovi se ĉuvaju do maja. Klapovka. Gajenje viljamovke se naroĉito poslednjih godina naglo širi u plantaţama. Poreklom je iz SAD. Poreklom je iz Francuske i spada u najraširenije letnje sorte krušaka u svetu. Poslednjih godina se nešto više proizvodi u našoj zemlji. Pokoţica ploda je debela. topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. KaluĊerka. a moţe se ĉuvati do februara. a moţe se ĉuvati do januara. odliĉnog kvaliteta. Odlikuje se umerenom bujnošću. okruglastog oblika sa dugaĉkom peteljkom. a meso je belo. dosta rasprostranjena i poznata kao „dunja". a moţe biti i malo rumena na sunĉano] strani. te se preporuĉuje za proizvodnju. Pokoţica je bledoţuta.

prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka. Plod je srednje krupnoće (80—100 g). Meso je ţuto. Sazreva krajem oktobra. Moretini. malo crveno oko koštice. Pokoţica je maljava. Poţegaĉa je sorta koja je najviše zastupljena u Jugoslaviji. Pokoţica je zatvorenoplava. metlaš. ana špet. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. lako se odvaja od koštice. Sazreva sredinom septembra. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaĊenje. Samooplodna je. Mezokarp je bele boje a ispod pokoţice ima crvenkastu nijansu. Plod je srednje krupan ili krupan (130—160 g). japanska dunja i druge. naro-ĉito ako se ne probiraju. soĉno. Sazreva sredinom avgusta. Pokoţica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. Plod je srednje krupan (18—22 g) i jajastog oblika. sa crvenim taĉkicama i izraţenim pepeljkom. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. Plod je pogodan za transport.Pokazuje dobre osobine stone sorte. Stablo je bujno i vrlo rodno. Poreklom je iz SAD. limunastoţute boje. Sazreva poĉetkom avgusta. dok je meso bedoţute boje. kiselastog ukusa i prijatne arome. Plod je srednje krupan (70— 80 g) i okruglastog oblika. Poreklom je iz SAD. portugalska. vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Poreklom je iz Nemaĉke. pa se preporuĉuje za gajenje u blizini većih potrošaĉkih mesta. tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. Sazreva u drugoj polovini jula. soĉan ĉvrst sladak i lako se odvaja od koštice. belošljiva i druge. Diksired. slatko. Leskovaĉka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu. Pokoţica ploda je plava. poznata u narodu kao „dunjac". Mezokarp je bele boje i delimiĉno se odvaja od koštice. proizvode se i sledeće: bilska rana italijanska šljiva. soĉno. Pokoţica ploda je plavo-crvenkasta. Sazreva u julu. moravka. poznate su još i sledeće: šampinjon. odmah posle majskog cveta. Ima bujno stablo. Pokoţica ploda je tamnocrvena i maljava. soĉno i slatkog ukusa. Odliĉna je za sušenje. plodovi su znatno sitniji. Plod je krupan (30—35 g). Poţegaĉa. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Pokoţica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Poreklom je iz Francuske. Poreklom je iz SAD. dosta cvrsto. Pored navedenih sorti. ţutog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovaĉke. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plodovi su srednje krupni (100—150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. Pored navedenih sorti. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog. Veoma je zastupljena u našim novim plantaţama bresaka (oko 50 %). Pokoţica ploda je zelenkasta. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveţu upotrebu tako i za razne preraĊevine. kruškastog oblika sa izraţenim rebrima. ĉvrsto. topi se u ustima i slatko. Meso je bledoţuto. Meso je zlatnoţute boje. Pokoţica ploda je prekrivena rumenilom na sunĉanoj strani. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Stablo je umerene bujnostj i odliĉne rodnosti. znatno krupniji od leskovaĉke. ali se taj nedostatak lako otklanja poboljšanom agrotehnikom. SORTE ŠLJIVA Rut geršteter. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od koštice. U poslednje vreme uvode se još ranije sorte kao što su: madlen. puaje.Sazreva krajem oktobra i moţe se ĉuvati do februara. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raĊa. Nepoznatog je porekla. Meso je ţuto. SORTE BRESAKA Majski cvet. okruglast ili izduţeno okruglast. Meso je zlatnoţuto. Poreklom je iz SAD. jajastog oblika. Vranjska. tanka. Mana joj je što ima dosta sitne plodove i što je osetljiva prema šarki šljive. pokrivena rumenim taĉkicama sa sunĉane strane. prijatnog ukusa i odvaja se od koštice. Plod je srednje krupan (25—30 g). Najviše se koristi za sušenje. Krupna zelena renkloda. Kalifornijska plava. Od nje se dobija odliĉna rakija. ne odvaja se od koštice. Sklona naizmeniĉnom raĊanju. Domaća sorta. ĉvrsto. Meso je ţuto. pošto plodovi imaju manji broj kamenih ćelija. Nepoznatog je porekla. Meso je ţuto. trnovaĉa. Zbog osobine da ĉesto prerodi. ukusno i odvaja se od koštice. Sazreva krajem juna. Sazreva krajem jula. okruglastog oblika. vrlo ukusno i odvaja se od koštice. Plod je vrlo krupan (500—1000 g). Mezokarp je zlatno-ţute boje. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 8 / 80 . prozraĉna. Redheven. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. špringtajm. prekoĉisima moretini i druge. Halenheven. Plod je krupan (25— 30 g). Pokoţica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. preradu i stonu upotrebu. kirke. Plod je krupan (teţine 30—35 g). Azenka. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u našim voćnjacima. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odliĉnom rodnošću. Poreklom je iz SAD. Postoji veliki broj formi poţegaĉe. soĉno. koje ĉine 90% od svih sorti dunja u našoj zemlji. okruglastog oblika. drenovka. Poreklom je iz Italije. altanova renkloda. Plod je srednje krupan ili krupan (150—200 g) i okruglastog oblika.

Meso je zlatnoţute boje. Pokoţica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. Plod je krupan do vrlo krupan (6— 6. Poreklom je iz Francuske. izduţenog oblika. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sоrti kajsije u nas. Oblika je okruglastog i simetriĉnog. rana elberta. Plod ie krupan (180—200 g). svetloţuto. Odvaja se od koštice. što se smatra manom. Sazreva krajem juna meseca. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Plod je sitan do srednje krupan (2. preradu i sušenje. Ima gorku jezgru. Pokoţica ploda je maljava. Pokoţica ploda je svetlonarandţasta sa intenzivno crvenom bojom na sunĉanoj strani. MeĊutim. Pokoţica je tanka. Poreklom je iz Nemaĉke. sjajna i svetlo-crvene boje. ĉesto asimetriĉan. odvaja se od koštice.5— a g) i nepravilno srcastog oblika. Meso je slatko. Poreklom je iz MaĊarske. Pokoţica ploda je bledoţuta. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu. Pokoţica ploda je intenzivno ţuta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Mana joj je što je osetljiva na mraz i što polen teţe klija. Meso je narandţasto. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknaĊuju slabiju rodnost. pljosnatog i nesimetriĉnog oblika. rojal. ĉvrsto. a oko koštice crveno.5 g). MaĊarska najbolja. Pokoţica ploda je narandţasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. te se zbog ranog sazrevanja najviše i ceni. ambrozija. Sazreva u drugoj polovini jula. Pokoţica ploda je bledoţuta. a ponekad dostiţe i do 800 g. Koštica se odvaja od mesa. kod liske. Udeo koštice u ukupnoj teţini ploda je mali. Nepoznatog je porekla. jajastog oblika. Meso je ĉvrsto. elbert fej itd. sa sunĉane strane je narandţastoţute boje Meso je ţuto. Plod je srednje krupan (40—50 g). Poreklom je iz SAD. bledocrveno. Stablo je bujno i umereno rodno. Lijabö se naroĉito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Meso je narandţasto. a sa sunĉane strane rumena. soĉno. okruglasto-srcastog oblika. Plod je krupan (60—80 g). Ima gorku jezgru. slatko. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u našoj zemlji dosta zastupljena. redskin. Sazreva sredinom juna. Sazreva u prvoj polovini maja. Poreklom je iz SAD. Germersdorfska. Pokoţica ploda je zatvoreno-crvena. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Poreklom je iz Nemaĉke. topi se u ustima. Sazreva u drugoj polovini jula. soĉno i aromatiĉno. Poreklom je iz MaĊarske. Haleova pozna. Poreklom je iz Francuske. dok je sa sunĉane strane prekrivena rumenilom. Luizet se ubraja u najistaknutije sörte kajsije u svetu. Sve se meĊusobno razlikuju. Pokoţica je svetloţuta a sa sunĉane strane rumena. Plod je srednje krupan (45— 65 g) i okruglastog oblika. Meso je meko i tamno-crvene boje. odvaja se od koštice. Zapaţeno je da neke forme ove sorte imaju morfološku besplodnost (defektne tuĉkove). Sazreva krajem juna ili poĉetkom jula. Ima slatku jezgru. Droganova ţuta. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Meso je ţuto. Jezgra je gorka. Jezgra je takoĊe slatka. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. a ispod pokoţice i oko koštice crvenkaste boje. okruglastog oblika. Keĉkemetska ruţa. Pored navedenih sorti kajsija. Plod je vrlo krupan (200— 250 g). ispod pokoţice rumeno. Meso je bedo-ţuto. triodţem. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. feirheven. diksidţem. rio oso gem i dr. u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće: breda. Sazreva polovinom jula. Odlikuje se bujnim stablom ümerene rodnosti. Plod je krupan VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 9 / 80 . Plod je srednje krupan do krupan (50 — 70 g). pavijot i dr. Na pokoţici se vrlo ĉesto zapaţaju mrke taĉke karakteristiĉne za ovu sortu. jajastog oblika i spljošten sa strane. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. SORTE TREŠANJA Trţišna rana. kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. nalaze dva izraţena zaliska. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiĉu se svojim kvalitetima: dţersilend. Luizet. Postoji veći broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta. Naroĉito se ceni zbog poznog sazrevanja. svetlocrveno i vrlo kvalitetno. Zbog dobre rodnosti plodovi su ĉesto sitni. U nas je naroĉito raširena oko rejona Subotica-Horgoš. srcastog oblika. Sazreva krajem avgusta i poĉetkom septembra. Lijabo. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. ĉvrsto. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajućom rodnošću. Poreklom je iz Francuske. Plod je krupan i vrlo krupan (6— 6. Meso je ĉvrsto. Interesantna je zbog ranog sazrevanja.5 g). Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Hedefingenska. Stablo je bujno i rodno. Sazreva sredinom juna. Ima svestranu upotrebu. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveţu upotrebu. a ponekad je i jajast. prijatnog ukusa i ĉvrsto. Plod je krupan (100—140 g). pravilnih simetrija. holubova. prijatnog ukusa. glatka. SORTE KAJSIJA Krupna rana.Elberta. Poreklom je iz Nemaĉke. Stablo je bujno i rodno. sautheven. Ima obojen sok.

ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju. U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela. kod jabuke kao dobri oprašivaĉi smatraju se sledeće sorte: zlatna parmenka. dobre su i sledeće novije sorte trešnje: emperor francis. Sazreva u drugoj polovini juna. Do sada je dala dobre rezultate. unakrsno oprašivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loši oprašivaĉi. amajliška i dr. klerţo. Nepoznatog je porekla. Plod je srednje krupan (4—5 g). Poslednjih godina naglo prodire u plantaţne voćnjake. dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu voćnu vrstu. Smatra se da je poreklom iz Nemaĉke. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Sazreva krajem maja ili poĉetkom juna. Ovo zbog toga što se sorte nekih voćaka mogu oprašivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte). pa i onih malih na okućnicama. U loše oprašivaĉe se ubrajaju: kanatka. Neki struĉnjaci ih ubrajaju u višnje. kaselka. sue. Imajući sve ovo u vidu. lambert. posebnu paţnju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka. Sazreva krajem juna. debela i ĉvrsta. agrumi. viljamovka. soĉno.5—6 g) i okruglastog oblika. Samobesplodne su jabuke. pa je zbog toga i berba neravnomerna. Meso je crvenkasto. Sok je ruţiĉaste boje. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledeće sorte višanja: lotova. Sok bledoţućkaste boje do bezbojan. ananasova reneta. kako bi se obezbedilo meĊusobno uspešno oprašivanje. a samim tim i obimna rodnost. Plod je sitan ili srednje krupan (2. krasanka. umerene rodnosti. osenĉena marela i druge. bing. ĉvrsto. kruške. Pri podizanju voćnjaka. hajmonov rubin i druge. zlatni i crveni delišes. SORTE MARELA Marele su hibridi trešnje i višnje. dok se druge. soĉno i odvaja se od koštice. bobovec. starkig. bigaro. lepocvetka. budimka. Od sorti krušaka u dobre oprašivaĉe spadaju: karamanka. Maraska. odabraćemo prvo po svom ukusu jednu. Pokoţica ploda je crvena do tamnocrvene. već moramo odabrati najmanje dve. hajmanova konzerva. višanja i ribizla. lepa od šatneja. kraljica hortenzija. boskopka. Rano prorodi. koje ćemo gajiti radi proizvodnje plodova. Za stonu upotrebu nije pogodna. Kereška. na primer. Pored navedenih sorti. Meso je bledoţuto. okruglastog oblika. a u loše: kaluĊerka. Španska. a zatim ćemo odabrati oprašivaĉe koji najbolje odgovaraju glavnim sortama. moraju oprašiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). Sazreva krajem juna i poĉetkom jula. soĉno. Pri izboru samobesplodnih sorti. londonski peping. lukasova. odnosno oploĊavanja i zametanja plodova. Pokoţica ploda je svetloţuta (sliĉna ćilibaru). Stablo je bujno i dobre rodnosti. ontarior crveni i beli astrahan.(5. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera „maraskino". rukovoditi i mogućnošću oprašivanja. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnološku upotrebu zbog ţutog mesa. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voćaka treba imati na umu da za meĊusobno. većina sorti šljiva. Meso je tamnocrveno. zatim orasi. Pokoţica ploda je crvena. jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. osthajmska. kongresovka. malo gorko. Plod je krupan (5—6 g). riĉmorensi. štreken. pri podizanju voĉnjaka u kome će se gajiti samobesplodne voćke. gotovo sve sorte lešnika i većina sorti maslina.5—3. ne moţemo se ograniĉiti samo na jednu sortu. Ova sorta višanja je dosta raširena u okolini Petrovaradina i u severnoj Baĉkoj. dilova. ruţiĉasto. slatki badem. Tako. trešnje. Meso je meko. baumanova reneta itd. Sazreva krajem juna. naroĉito kada su obezbeĊeni dobri oprašivaĉi. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 10 / 80 . Stablo je srednje bujno do bujno. IZBOR SORTI Pri izboru sorti za podizanje voćnjaka treba se. da bi se oplodile. Raširena je u Dalmaciji i van toga podruĉja nema veliku privrednu vrednost. gijatova itd. Poreklom je iz MaĊarske. Stablo je umereno bujno i rodno. Verovatno je poreklom iz Španije.5 g). Za marele je karakteristiĉno uglavnom to štö im stablo podseća na trešnju. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. majska višnja. a još sigurnije tri ili više sorti koje se meĊusobno dobro oprašuju i obezbeĊuju obilan i kvalitetan rod. okruglastog oblika. pozna marela. SORTE VIŠANJA Majurka (petrovaradinska). dve ili više sorti. okruglastog oblika. evropske kupine i neke sorte maslina. Plod je srednje krupan do krupan (4. dok su osobine plodova sliĉnije višnji. tetovka i dr. grafenštajnka. klapova. šampanjka. malo spljošten sa strane.5—5. Meso tamno-crvene boje. tanka i za vreme kiše puca. pored ostalog.5 g). Pokoţica ploda je tamno crvena do crna. U drugim podruĉjima naše zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji. i dr. izduţeno-okruglastog oblika. lebrenova. van. Pokoţica ploda je tamnocrvene boje.

ramene ili skeletne grane. Deo ove preraĊene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu. kao što su — podloga. a nešto duţe od prstenastih bodlji. Sam razmeštaj sorti u voćnjaku moţe biti razliĉit. Krute rodne VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 11 / 80 . koji sluţe za izgradnju skeleta voćke. da budu dobro prilagoĊene lokalnim uslovima. dok kruna bresaka po obliku podseća na kišobran. i nalazi se izmeĊu korena i krune. Kruna Kruna je nadzemni deo voćke i nasaĊena je na deblu. oblik i struktura. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraĊenu hranu koju korenove dlaĉice s vodom izvlaĉe iz zemljišta i sprovodi je u krunu. Kratki mladari su. Veliĉina. Pored ovih grana u kruni voćaka razlikujemo kratke i duge mladare. MeĊutim. i rodni mladari. Iz ovih osnovnih grana izbijaju boĉne grane ili kako se još nazivaju — pomoćne ili grane drugog reda. Tako. 3). kupine. Središni deo voćke koji predstavlja produţetak stabla naziva se voditeljica. U drugoj godini ovi mladari se završavaju cvetnim pupoljcima. Za ishranu voćaka. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produţetka. Deblo Deblo je središni uspravni deo voćke. odnosno u lišće voćke gde se ova hrana preraĊuje i tako preraĊena putem debla vraća se u koren. Pored toga sorte oprašivaĉa treba da imaju pribliţno isti vek kao i glavne sorte i. kvalitetan i obilan rod. ali uvek takav da omogućuje pravilno oprašivanje. tako da mogu imati dve funkcije. kajsije. na primer. odnosno cvetnih pupoljaka. V O ĆN JAK ORGANI VOĆAKA Organi voćki su: koren. Za razliku od kratkih mladara. a višnje na ţalosnu vrbu. Drugim reĉima. kao što su maline. a ĉesto sluţi i za razmnoţavanje putem izdanaka i reznica. dok po celoj svojoj duţini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. tako da ih skoro i nema. zemljište. karakteristiĉni su za svaku vrstu posebno. kruške. sem nekih sorta — piramidalnora obliku. krute rodne granĉice. višegodišnje. a kod jabuĉastog. nazivaju se osnovne. Delovi krune. krune jabuke. kao što se vidi već i po samom nazivu ograniĉenog rasta. onda se smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova. Kod jabuĉastog voća. meĊutim. pa zato i dostiţu veću duţinu. Voćke ţbunastog oblika. Iz grana drugog reda izbijaju grane trećeg reda itd. Rodno drvo je kod koštiĉavog voća jednogodišnje. ogrozd i ribizle. Kod koštiĉavog voća drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke. što je vrlo znaĉajno. Zadatak korenovog sistema je da uĉvršćuje i hrani voćku. voditeljice. Svi ovi delovi korena zajedno ĉine korenov sistem. ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. a pupoljci su delom lisni. rodni kolaĉi i sloţeno rodno drvo. ţilica i korenovih dlaĉica. Dok se kratki mladari nalaze u unutrašnjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast.Kao oprašivaĉe valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omogućuje dobru oplodnju. a delom i za stvaranje rezervi hrane. drvni mladari nemaju rodnih. jer su im ĉlanci veoma kratki. Obiĉno se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meĊusobno dobro oprašuju. tlelom cvetni. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiĉu i drugi ĉinioci. prstenaste bodlje. poloţaj. dugi mladari obiĉno nose lišće i drvne pupoljke. Za razliku od ovih poslednjih. Lišće je na njima u obliku rozete. krute rodne granĉice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lišća. u kruni voćke postoje dve vrste mladara: drvni. u svom prirodnom obliku. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. Rodno drvo ĉine: vite rodne granĉice. duţina debla itd. što mu omogućuje dalji razvitak. uglavnom. deblo i kruna. Vite rodne granĉice su mladari dugi do 20 cm. odnosno za upijanje vode iz zemljišta i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka sluţe korenove dlaĉice. Koren Koren je podzemni deo voćke i sastoji se od osnovnog korena. nemaju debla. Krute rodne granĉice su nešto kraće od vite rodnih granĉica (5—15 cm). šljive i trešnje najĉešće naginju okruglastom obliku. kad su glavne sorte izrazito loši oprašivaĉi onda se sa dobrim oprašivaĉima smenjuju posle svaka dva reda. Deo hrane koja će sluţiti kao rezerva zadrţava se i u samom deblu.

onda su krajnji pupoljci cvetni. Rodne granĉice koštiĉavog voća imaju drugaĉiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuĉasto voće. 6). ima tri. Ove kitice su duge svega 2—4 cm i na vrhu imaju po 3—8 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. nema ovih delova. a drugi cvetni. tzv. nerodna prstenasta bodlja (sl. trešnje i višnje. ovaj vrški pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. U sluĉaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vršni pupoljak prstenaste bodlje ne moţe da pretvori u cvetni. pak. Rodni kolaĉi javljaju se kod jabuke i kruške. 5). Na ovaj naĉin za nekoliko godina se rodne granĉice više puta razgranavaju stvarajući kratke rodne granĉice i rodne kolaĉe. Kod koštiĉavog voća rodno drvo ĉini kratke i duţe rodne gran-ĉice i kitice. a na vrhu lisni pupoljak. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granĉicama ĉesto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. naredne godine se na ovim proširenira mestima gran-ĉica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. Do proširenja ovog dela granĉice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. a u suprotnom — u jednoj od narednih godina (sl. Ukoliko su uslovi povoljni. kajsije. jedan je uvek drvni. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 12 / 80 . 4). a na vrhu — cvetni pupoljak. Na rodnim granĉicama koštiĉavog voća rodni pupoljci su boĉni. Prstenaste bodlje i izraštaji su kratko rodno drvo dugaĉki svega 2—3 cm. Ukoliko je ovaj vršni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se još tokom leta pretvara u cvetnik. Duţ ovih granĉica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka. 7). a srednji drvni. prstenasta bodlja se nešto izduţuje i postaje nerodna granĉica. a nastaju prošire-njem dela granĉica na kome su ostali oţiljci od obranih plodova. Na nekim granĉicama su svi boĉni pupoljci cvetni a samo je vršni pupoljak lisni. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka. S obzirom na ovakvu rezervu hrane. pak. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta. Breskve imaju dve vrste rodnih granĉica: prave i laţne. dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granĉica. 8). što je ĉest sluĉaj kod starijih voćaka (sl. ovaj cvetni pupoljak se rascvetava još prve godine. odnosno sloţeno rodno drvo krivudavog oblika. Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granĉica razvijaju mladari koji na vrhu takoĊe imaju cvetne pupoijke. ukoliko. Ukoliko ih. Rodne kitice koštiĉavog voća karakteristiĉne su za šljive.granĉice izbijaju pod pravim uglom.

Podloga utiĉe na dubinu oţiljavanja. Za trešnje i višnje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trešnje („vrapĉare"). poţegaĉa i crvena ranka. poloţnicama. breskve. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte šljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuĉivo koriste sejanci dţenarike. kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okućnicama. E. bilo da su razmnoţene semenom ili izdancima. višlje stablo i obimniju krunu. moraju da vode raĉuna. F. ali zato rano prorode. na koje se onda kaleme kulturne. a kruške na podlozi vegetativno razmnoţene dunje. ribizla i vinova loza razmnoţavaju se reznicama. šljive. C. Pri razmnoţavanju poloţnicama. RAZMNOŢAVANJE VOĆAKA Voćke se razmnoţavaju semenom. bujnost. Ali ovim naĉinom se sortna svojstva obiĉno ne prenose u celini na potomstvo. zato se izboru podloga kao i izboru sorata posvećuje velika paţnja. dugoveĉnost. rodnost i kvalitet plodova voćaka. PODLOGE VOĆAKA Za razmnoţavanje voćnih vrsta upotrebljavaju se podloge. Najpogodnije su za ovu svrhu belošljiva. mogu da se gaje i u obliku špalira. oţivljavanju. smokva. U jesen. kada se obrazuju ţile. Za razmnoţavanje jabuke. Zato se u savremenom voćarstvu voćke razmnoţavaju vegetativnim naĉinom. U toplim lejama mogu se kod nekih voćaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr. obiĉno se za podloge koriste sejanci. Njih nije potrebno kalemiti. kojih ima raznih tipova: A. Miĉurin je govorio: „Podloga — to je temelj plemenite voćke". V. letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na površini ostane svega nekoliko pupoljaka. U voćarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oţilili se odvajaju se u proleće i presaĊuju. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i krušaka. po celoj duţini imaju samo cvetne pupoljke. a jedan lisni. a zbog manjeg rasta lakše se štite od bolesti i štetoĉine i lakše se beru. G. srašćivanju s vijokom. EM podlogama. Voćke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti. U sušnim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljištu.). najĉešće podiţu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. višnje i dunje. a i kupci. kao što su petrovaĉa. Voćke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem. dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granĉice s listovima koje liĉe na materinsku biljku. o ĉemu proizvoĊaĉi kalemova. manje su otporne prema negativnijim ĉiniocima. trešnje i drugih vrsta seje se seme divljih voćaka da bi se dobile divljake (podloga). a za patuljaste oblike — vegetativne podloge VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 13 / 80 . Sliĉno rodno drvo je i u kajsije. I. korenjacima. Podlogom se zove deo voćke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. Na taj naĉin posaĊena sadnica u voćnjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaĉice) i na njoj nakalemljene kalem-granĉice ili samo jednog okca plemenite sorte. kruške. koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. B. crnošljiva. a lisne samo na vrhu. zahtevima prema zemljištu. od kojih su dva cvetna. pa se ovi poslovi obavljaju brţe i s manje radne snage. docnije stupaju u rod. D. višnje. izdancima i dr. vlazi i drugim uslovima i osobinama. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti. kraći vek. daju kvalitetnije i veće prinose po jedinici površine. Kao podloge za breskve najĉešće sluţe generativne podloge. izdancima (vegatativne podloge). ali raĊaju obilno po jednom stablu i dugoveĉne su. od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. Reznicama posaĊenim u zemlju potrebna je odreĊena vlaga i temperatura zemljišta da bi se omogućilo oţiljavanje. Oţiljenim letorastima razmnoţavaju se maline. pitome sorte.Prave rodne granĉice po celoj svojoj duţini obiĉno imaju tri pupoljka. Vegetativni naĉini razmnoţavanja mogu biti: reznicama. takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presaĊuje. crvena ranka i petrovaĉa. imaju plići korenov sistem. a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domaće sorte koje se razmnoţavaju izdancima. Laţne rodne granĉice. Za dunje većeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog). Za oţiljavanje se uzimaju obiĉno odrvenele reznice. kalemima. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domaće sorte šljiva. za razüku od pravih. Nar.

Seme voćaka moţe se sejati u jesen i u proleće. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i šljiva na sejance ili klonove domaće šljive. jer je to najjednostavniji. U toku leta zemljište u meĊuredovima i u redovima se okopava 5—6 puta da bi se uništio korov. jabuke. pošto ono taj period provede u zemlji. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica. ranije se okuliraju vrste s koštiĉavim plodovima od onih s jabuĉastim plodovima. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 — 10 cm. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 14 / 80 . višnju i trešnju 200-250. za lesku — sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meĉije leske (za bujnije obike leske). One se seju stratifikovanim semenom. Na istoj parceli se sade divljake jabuke. Setva se obavlja na zemljištu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 20—25 cm. Setva se vrši u jesen ili u proleće. MeĊuredno odstojanje iznosi 50—60 cm. Ovaj naĉin se zove stratifikacija ili peskovanje. Ako se ĉuva u toku zime. Seme jabuke. za badem i orah 45—60 dana. breskva na vinogradarsku breskvu.dozrevanje" — da bi se u njemu odigrali neki sloţeni hemijski procesi.. kruška na dunju. Stratifikaciju traţe višnja. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi. kruške i dunje seje se na dubinu 2—3 cm. Seme se suši u senci. a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. Razlika je u tome što se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 5—6 cm. breskve i kajsije u novembru. a u proleće se nestratifikovano seje. šljive. Ako divljaĉice gusto izniknu vrši se proreĊivanje i ostavlja razmak od 3—5 cm izmeĊu njih. dunje u januaru. U pogledu vremena. dţanarika i mahaleb. Kod koštiĉavih voćaka. već tek kroz godinu dana. breskve. Za stratifikovanje se uzima 3—4 dela krupnozrnog peska. Kod jesenje setve seme kajsije. jabuka na mladice i divljaĉice jabuke. Za orah se obiĉno kao podloga koriste sejanci crnog i domaćeg oraha. trešnja i višnja na sejance trešnje. te se mogu kalemiti iste godine kada je izvršena setva. krušкe i dunje prema zategnutom kanapu. a za slatki. KALEMLJENJE VOĆAKA OKULIRANJEM U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oĉenjem. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci. Zaliva se 10 do 12 puta pomoću plitkih jarkova. jabuke i kruške u decembru. MeĊu redovima razmak treba da je 20—25 cm. moţe se seme na vreme pripremiti za setvu. dţenarike i višnje niĉe dobro i divljaĉice rastu brzo. trešnja. Ovo se ĉini zato da bi se ţile razvijale u stranu. Divljaĉice treba dobro Ċubriti i ĉesto zalivati. onda ono u istoj godini ne niĉe. gde će dozrevati bez ikakvog mešanja. koja moţe da smeta pri nicanju divljaĉica. Seme višnje i trešnje moţe se stratifikovati već poĉetkom avgusta dţenerike poĉetkom septembra. Setva semena koštiĉavih voćaka Seme koštiĉavog voća — kajsije. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele. Divljake se sade u redove na odstojanju 20—25 cm. okuliranje se moţe obaviti bilo u proleće na terajući pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajući pupoljak (avgust-septembar). kruške i dunje prvo se odgaje divIjake. Duţ prekopanog zemljišta prvo se zategne kanap. Po pravilu. Dobro izmešano i pokvašeno seme stavi se u sanduĉiće i ĉuva u podrumu. posle nicanja biljke se proreĊuju na odstojanju 15—20 cm. Za razliĉito seme potrebno je i razliĉito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana. Ako se daju ovi rokovi. Zemljište okolo divljake dobro se nagazi. gde se kaleme. Seme se razmešta u brazde na odstojanju 10—12 cm. koji se prave meĊu redovima. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuĉastih voćaka. kruška na sejance kruške. koji se ispere u ĉistoj vodi i dobro pomeša s jednim delom semena (kod krupnog semena — kajsije i breskve — uzima se 5—6 delova peska). kajsiju i breskvu 90-100. u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7°C. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 1—2 cm ispod korenovog vrata. jabuku i krušku 100-120 dana. kulturni badem kao podloga sluţi gorki badem. Seme za setvu mora posle berbe da proĊe kroz izvesno . breskve. dunja na dunju i šljiva na dţenariku. PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voćaka. ZasaĊene divljake oreţu se na visini 25 — 30 cm. Pomešano seme moţe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 30—35 cm. zatim se odgovarajućim alatom napravi brazdica i u nju polaţe seme na 2 cm jedno od drugog. kruške i dunje se ne stratifikuje. S vremena na vreme seme se kvasi i meša da bi do njega dopro vazduh odreĊene temperature. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. najbrţi i najjevtiniji naĉin kalemIjenja. dok se prerasle (debele) divljake u proleće moraju kalemiti u procep kalem-granĉicom sa 2 — 3 pupoljka. uništavanju korova i zalivanju. Setva semena jabuĉastih voćaka Za dobijanje sadnica jabuke. mahalepske višnje u oktobru. Pred sadnju ţile divljaka se oreţu na duţinu 12—15 cm. s razmakom 60—70 cm izmeĊu redova. za dţeneriku 150-200. Nega se sastoji u okopavanju.(dunja EM-A).

MeĊutim. a poĉinje neposredno ispod pupoljka. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreĉni rez na podlozi. Patrljak se moţe odrezati i u proleće iznad samog pupoljka. Dalja nega se sastoji u okopavanju voćnjaka. Voćne vrste koje zahtevaju više svetlosti su kruška. pošto su oni najzreliji. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta. ali kasnije stupaju na rod (3—4 godine). zatim se obmotava iznad njega i onda redom. Za kalemljenje treba imati dobro naoštren noţ i operaciju obavIjati ĉistim rukama. treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi.KOŠTICA Neki voćari gaje breskvu na okućnici proizvedenu od koštice bez kalemljenja.Okuliranje oraha obiĉno se vrši krajem jula i poĉetkom avgusta. a desnom rukom pomoću kalemarskog noţa odsecaü pupoljke s delom kore. treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 40—50 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 boĉnih grana. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA . pri odreĊivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voćara iz tog kraja. ali to treba raditi oprezno. Formiranje krune obavlja se od 25. Tupom stranom kalemarskog noţa oprezno se odvoji kora i uvlaĉi pupoljak tako da on sam sebi napravi leţište. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni ĉvrsto. Vezivo se omotava spiralno. bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode. da se mladar ne bi oštetio. šljive. kajsija i breskva. a ostavlja samo lisna dršкa od 1 — 1. U svaku jamu stavljaju se dve koštice breskve. Posle dve nedelje vrši se kontrola kalemljenja. Dve do tri nedelje pre kalemljenja. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. jaĉe razvijenih. Ali ovaj naĉin je sloţeniji i sporiji. pri ĉemu obavezno ostaviti list iz ĉijeg pazuha je izrasla granĉica. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 75—80 cm da bismo podstakli porast boĉnih granĉica. Ruke treba da su ĉiste. Nega kalemova Sledeće godine rano u proleće 15—20 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odseći. To je okuliranje bez drveta. posle nicanja. U proleće. Ċubrenju. Ako ne moţe odmah da se obavi kalemljenje. Pri kalemljenju kalem-granĉicu treba drţati u levoj ruci. uništavanju korova i zalivanju voćaka. kalem-granĉice se ĉuvaju na prohladnom mestu u vlaţnom materijalu (krpe ili novine). Postoji i drugi naĉin okuliranja. pak saĉuvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi naĉin uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega. ruţe. dok se vezivo nepodveţe ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. a na sam dan kalemljenja stablo se obriše krpicom da bi se uklonila zemlja. limuna i drugih. Zatim se kalemarskim noţem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. koje se formiraju po spratovima ili po razraĊenom spratnom sistemu. a pupoljak osuši. Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi oštrim kalemarskim noţem. Sa kalemgranĉice se kalemarskim noţem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2. PODIZANJE I NEGA VOĆNJAKA IZBOR MESTA Mesto predviĊeno za voćnjak pre svega treba da je dobro osunĉano. Kod neprimljenih kalemova kora se smeţura. kod podloge se noţem uklanjaju granĉice sa stabla do visine 25 — 30 cm iznad površine zemlje. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (8—10 cm). U toku porasta okulanta na njemu poĉinju da se razvijaju boĉne granĉice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. a donje ukloniti. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja. Ovaj list sluţi za debljanje stabla okulanta. dok nešto manje svetlosti. Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Za kalem-granĉice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine. već tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u voćnjaku. trešnja. naroĉito kod višnje. slabiju biljku treba ukloniti. Od razvijenih granĉica treba ostaviti 6—7 gornjih. Breskve pripadaju vrstama koje ĉesto daju semensko potomstvo s pribliţnim osobinama materinske voćke. zalivanju. maja do 10. Za vezivo sluţe rafija. Njegovo preimućstvo se sastoji u tome što se moţe bolje priljubiti pupoljak. Da bi se. Da bi se pupoljak nove sorte još brţe razvijao. kajsije. Pri dobroj nezi kalema jabuĉastih i koštiĉavih vrsta voćaka moţe se još prve godine pristupiti formiranju krune. i to sa stabala koja već daju rod. U jesen patrljak podloge treba odseći. otpornije su prema gljiviĉnim bolestima. juna. odnosno izvesno zasenjavanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 15 / 80 .5—3 cm duţine. lika ili gumice. a slabije elberta i stark. formiranju krune i orezivanju mladih voćaka. Ono se stavlja u jame duboke i široke po 40 cm. sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. i pri tome se pazi da se ne dodiruje površina reza. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljišta.5cm duţine. No. Voćke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast. Sa odseĉenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci. Odseĉeni pupoljak uzima se za lisnu dršku prstima leve ruke. Jame se popune zgorelim stajnjakom.

da se kruna sastoji od 3—4 osnovnih grana nakon proreĊivanja po etaţnom sistemu.5—2 m. Ako voćnjak zasnivamo na šljunkovitom zemljištu. radi zaštite od vetra i povreda za vreme prevoza. Za obeleţavanje mesta sadnje pobija se koĉić koji pokazцje sredinu gde će se iskopati jama. Stablo ovih sadnica moţe biti samo malo iskrivljeno.5 m. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. ako je zemlja suva. ali treba raĉunati i s tim da se prilikom presaĊivanja takvih stabala obiĉno veoma povreĊuju ţile. a zatim utrapiti. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame. da duţina boĉnih grancica iznosi 60 cm. onda krajeve ţila ni u kom sluĉaju ne treba seći i obnavljati rez. pokrivene tankim ţilama i korenovim dlaĉicama. treba ih izvesno vreme drţati u prohladnoj prostoriji. pa na juţnoj strani kanala. Ţile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlaţnom zemljom i popune sva prazna mesta izmeĊu njih. Takve ţile se skraćuju oštrim noţem ili makazama do zdravog mesta. napravi škarpa i po to] škarpi razmeštaju sadnice jedna pored druge. Do sadnje u proleće sadnice se ĉuvaju utrapljene. Pred riljanje unosi se 6—8 kg stajnjaka i 80—100 g superfosfata po 1 m2. U tom cilju duţ parcele treba zategnuti kanap i pomoću metra obeleţiti odstojanja koja su utvrĊena za sadnju odreĊenih vrsta voćaka. Koĉići se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljišta parcelu treba razmeriti. a zatim izriljati na dubinu 25—30 cm. zakrţljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. Ako su sadnice povreĊene od mraza. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presaĊuju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ţile. koju treba ĉesto menjati. PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU Površinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadrţavala. a donji. Sadni materijal u rasadniku moţe se nabaviti u jesen. ne kraće od 35 cm. debljine i— 2. da je letorast-voĊica prav i da je dug dvadesetak santimetara. Ako su sadnice bile izvaĊene u jesen. ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje voćnjaka. U širokoj jami voćka bolje raste i brţe se razvija. Jamu popunjavamo gornjim slojem meĊurednog zemljišta pomešanog sa kofom zgorelog stajnjaka. U zamenu za izbaĉeno zemljište u jamu unosimo zemlju iz meĊuredova i dodajerao 15— 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata. ukoliko se prime. Pri kopanju jama sluţimo se daskom za sadnju dugaĉkom 1. dok su sadnice koštiĉavih vrsta najbolje kao jednogodišnje. da im je stablo pravo i zdravo. tako da posle presaĊeno stablo boluje. ţile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne trećine duţine. 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. usled ĉega podleţu truljenju. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 16 / 80 . a dubina oko 70 cm. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koĉić. manje plodan. Ako u putu sadnice sluĉajno više uvenu. Taĉno je da ovako stara stabla. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. Zemljište na kome se podiţe voćnjak treba da bude plodno i obezbeĊeno vodom za zalivanje voćaka. U ţelji da dobiju što ranije plodove mnogi Ijubitelji-voćari sade ĉak i stara stabla od ĉetiri i više godina. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 25—30 cm duţine. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad. ranije prorode. Pred transportovanje ţile sadnica se stavljaju u razblaţenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom. pod uglom od 45°. a u krajeve daske nameštamo male kontrolne koĉiće koji pri saĊenju sluţe kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su široke 100—120 cm i duboke 60—70 cm. Kvalitet voćnjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do ĉetiri glavne ţile. IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA Starost voćnjih sadnica Sadnice jabuĉastih vrsta mogu biti i jednogodišnje i dvogodišnje. Ţile treba skraćivati do zdravog mesta ako su na krajevima poĉele truliti. a ĉesto se i osuši. U svakom sluĉaju voćke ne treba saditi pored visokog. treba ih pre trapljenja drţati dva-tri dana u vodi.5 cm. onda širina jame treba da je 1. a duţina osnovnih granĉica treba da je 30—40 cm. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase. Priprema sadnica za sadnju Pri vaĊenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ţile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati.podnose šljiva i jabuka. pošto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen već su potpuno srasli. Ne treba saditi povreĊene. pošto ono svojom senkom zagušuju voćke. razbacuje u meĊuredove. dekorativnog drveća. a širokom 12—15 cm. Posle trapljenja. Po izvršenom razmeravanju pravac redova kontroliše se pobodenim koĉićima.

Istim rastvorom stabla se kreĉe u jesen. Skraćivanje grana je neophodno zato što je potrebno uspostaviti ravnoteţu izmeĊu ţila. SaĊenje izvode dva ĉoveka — jedan drţi sadnicu. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene. jer će posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom. pre poĉetka vegetacije. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreĉiti rastvorom gašenog kreĉa i gline (tri dela kreĉa i jedan deo gline razmućene u vodi do gustine milerama). Ĉiniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka. Neposredno pre saĊenja ţile sadnica treba umoĉiti u kašu napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjište u jami se ravnomerno sleţe. PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA Stabla stara 5—10 godina presaĊuju se sa busenom zemlje širine 1—1. pa će samim tim i isparavanie vode biti veće. Na razmaku 50— 60 cm od jame treba iskopati kanaliĉ 18—20 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeĊu redova radi zalivanja sadnica. onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Jama u koju se voćka presaĊuje mora biti dobro naĊubrena stajnjakom. potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal širok 20—30 cm i dubok 60—70 cm. ţile se lako ogole pa sadnica moţe uginuti od isušivanja. Ako se granĉice ne sкrate one ce imati mnogo listova.5 m koja se pripila uz ţile. tj. tako za ţile neće biti u stanju da iz zemljišta izvlaĉe onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. tj. Da bi se starije stablo pripremilo za presaĊivanje. ĉak ni pri oblaĉnom vremenu. razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka. oslabljenu presaĊivanjem. Na parcelama s teškim zemljištem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 4—6 cm iznad površine zemlje. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je proleće kasno ili rano. Voćna sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se naĊe duboko u zemIji. a drugi zatrpava ţile.VREME SAĐENJA I SAĐENJE VOĆAKA Vreme saĊenja Voćne sadnice se sade u jesen i u proleće. Prolećnja sadnja obavlja se ranije. jer se tako zemlja ĉuva od naglog sušenja. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 2—3 navrata. U jesen se sade posle opadanja lišća. Rano u proleće. treba zajedno podseći sve ţile uokvirene kanalom. koje su oslabile prilikom presaĊivanja i nadzemnog dela sadnice. Pri prolećnjoj sadnji granĉice krune treba orezati odmah. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. a centralnu granu — voĊicu skratiti manje. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomešan sa zgorelim stajnjakom i tu smešu sloţiti na dno jame u obliku konusa — male humkice. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju šupljine. Sem toga. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drţeći je u ruci i povlaĉiti je naviše da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeĊu ţila. Zemljište za saĊenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ţilice dospevajući u plodno zemljište brzo povratile snagu. Pošto se jama do vrha napuni zemljom. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. zbog ĉega će stablo lagano rasti i kasno doneti plod. REZIDBA SADNICA POSLE SAĐENJA Posle sadnje treba granĉice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duţine. bez obzira na vlaţnost zemljišta. pak. Pri plitkoj sadnji. SaĊenje se završava kada poĉne otvaranje pupoljaka. ĉim dozvoli vlaţnost zemljišta. a kamoli na suncu i vetru. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine. Pri tome ţile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. Obod ĉinije se izdiţe 8—10 cm iznad površine zemljišta. da je ne bi voda pri zalivanju upropastila. SaĊenje voćaka Pri sadnji voćaka ne treba dozvoliti zasušivanje ţila sadnica. Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez boĉnih granĉica. rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. aprila u severnim krajevima. ostavljajući je duzor od boĉnih grana za 15—20 cm. a kruna voćke orezana na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 17 / 80 . Savetuje se da se ceo busen sa ţilama voćke opšije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ţila. onda ga skraćujemo na 70—80 cm da bi izrasle boĉne grane krune. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomešanom sa zgorelim stajnjakom. oko sadnice se napravi ĉinija od 100 do 120 cm širine. a zajedno s njim sleţu i ţile sadnice. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude nešto malo ispod površine zemlje. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Kanal se puni dobro nakvašenom zemljom. Za ovu svrhu treba iskopati jamu. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 2—3 kofe vode. dok pri jesenjoj sadnji to se ĉini u proleće. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseĉenim ţilama izrastu sitne ţilice. izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predviĊeno mesto. od 20—25 marta u juţnim krajevima i do 1. u novembru. Za prolećnu sadnju jame treba iskopati u jesen. komposta ili lišća 8—10 cm debljine. izloţene vazduhu. što omogućava pojavu plesni na ţilama.

cvekla. Rokovi kopanja zavise od padavina. da se ne bi povredile ţile. Mineralna Ċubriva treba davati svake godine. MeĊu redovima moţe se sejati i lucerka. kod ĉetrogodišnjeg 3 m. Kod dvogodišnjeg drveta ĉinija oko voćke treba da iznosi 2 m u preĉniku. u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. Zalivanje voćaka treba da se prekine poĉetkom septembra. Pod malĉom se zemljište manje savija i bolje se ĉuva vlaga. izmeĊu redova se ne sme sejati kukuruz. Pri riljanju ašov treba drţati malo ukoso da bi se izbeglo veće presecanje ţila. posle opadanja lišća: kod jabuke i kruške na dubinu 20—25 cm. pošto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voćaka i zakašnjenje sazrevanja letorasta. MeĊutira. — kupus. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 16—20. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture. a stajnjak svake druge ili svake treće godine po 1—2 kg na 1 m2. mrkvu i druge. Ċubre se sa 20—25 g amonijumsulfata. Na okućnicama blizu grada mogu se meĊu redovima gajiti i jagode 4—5 godina. bostan i bob. krastavci i tikve. onda se u jesen daje 4—5 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu.5 m itd. treće godine mrkva.polovinu duţine grana. Korov koji se pojavi treba ĉupati ili uništavati herbicidima. Za rast voćaka neophodno je da zemljišteoko voćaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage. Ako pri saĊenju Ċubrivo nije bilo uneseno. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta. jer grudve bolje upijaju i zadrţavaju vlagu. pasulj i grašak. crveni patlidţan i plavi patlidţan. a u trećoj godini na 5—6 puta. Prvih godina izmeĊu redova mladih voćaka obiĉno se seje povrće. Ne treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 18 / 80 . što ĉesto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. druge godine krompir. kod petogodišnjeg 3. Zemljište oko voćaka prekopava se ujesen. a u proleće se unosi još po 100 g amonijum-sulfata. ako je širina krune 1 m. katkad i lucerka.5m pa i više. Na primer. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodiĉno prskati. pravilno neguje. a koliĉina vode se smanjuje. onda pod svako stablo treba uneti 4—6 kg zgorelog stajnjaka. s tim da se posle treće godine zaore. u toku 5—6 ĉasova. maju i junu. Docnije. 15—20 g superfosfata i 5—6 g kalijeve soli po 1 mr. inaĉe oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime. pošto oni iscrpljuju zemljište i štetno utiĉu na voćke. Sa starenjem voćaka obraĊena površina oko voćaka se svake godine povećava za pola metra. Površinu oko voćaka dobro pokrivati (malĉovati) sveţim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. suncokret i duvan. Voćke starije od 4 godine. NEGA VOĆAKA NEGA MLADIH VOĆAKA Odrţavanje meĊuredne površine Voćno stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se. sledećih godina. a u proleće se daje amonijumsulfat. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno Ċubriva u jamu. prve godine gaje se dinje lubenice. dubina obrade je 18—20 cm. kod trogodišnjeg 2. koje su već poĉele da raĊaju. onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. ako je priraštaj manji od 50 cm. zalivanja i pojave korova. Đubrenje Radi boljeg porasta voćaka neophodno je Ċubrenje. a kod višnje i dunje. crni luk. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 8—10 puta. kada se zemlja prosuši zalivne kanale treba prekopati. Navodnjavanje voćaka vrši se kanalima i voda se pušta u ĉinije polako. Na primer. Ako povećanje letorasta dostiţe 70—80 cm. jer kasnija zalivanja produţavaju vegetaciju i zbog toga mogu voćke izmrznuti preko zime.5 m. Malĉ dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju meša se sa zemljom. Ako se zemIjište malĉira slamastim stajnjakom ili strugotinom. Na ĉiniji oko voćke ne treba ništa sejati. pod mlade voćke unosi se Ċubre zavisno od intenziteta porasta. ako se ţile nalaze blizu površine zemljišta. Posle saĊenja stablo treba uĉvrstiti pomoću zategnutog kanapa ili sliĉnog veziva. onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla — kada letorasti dostignu 60—70 cm i više Ċubrenje se ne obavlja. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati. U toku leta zemljište oko voćaka okopava se 3—4 puta na dubinu 10—12 cm. da se spreĉi razvijanje korova koji voćkama oduzima hrahljive materije. do ĉetvorogodišnjeg uzrasta voćke uopšte ne treba Ċubriti. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljišta. Korov se uništava ĉestom obradom zemljišta i herbicidima. Obrada zemljišta oko voćaka Prve dve-tri godine po saĊenju ţile voćaka rastu jedan i po put brţe nego grane krune. ţile rastu do l. 150— 200 g amonijumsulfata i 200—250 g superfosfata. Zalivanje Prve godine po sadnji voćke se zalivaju 10—12 puta: po dva puta u aprilu. Posle svakog navodnjavanja. i to oprezno.

jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. Granu sa oštrim iiglom saviti pomoću drvene rasponke. kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiţu duţinu 60—100 cm. NEGA VOĆAKA U RODU Odrţavanje voćaka u što duţem donošenju visokog (obilnog) prinosa moguće je samo ako svake VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 19 / 80 . jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvišne. koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge). Ako neka grana preraste ostale. U tom cilju sve grane i voĊicu treba skratiti na pola. a ponekad i više. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voĊicom ne prave oštar ugao. U jesen. Ona mora imati šest do osam grana. a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. tj. Prvo pinciranje izvodi se u maju. a drugo u junu. Treće i ĉetvrte godine. tj. ali s malim koliĉinama vode. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljište dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje. da bi se na njoj mogao odrţati veći rod. Pri formiranju krune treba imati u vidu da će prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta — svega 30—40 cm. da bi se formirao sprat krune. doliva se još nekoliko kofa. Na voĊici se takoĊe pojavljuje izdanak produţenja. U voćarskoj praksi postoje mnogi naĉini formiranja krune voćaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. u proleće. Za jedno dvogodišnje stablo za jedno zalivanje potrebno je 4—7 kofa vode. U ĉetvrtoj godini se formiranje krune uglavnom završava. pošto ona mora zauzimati poloţaj za formiranje drugog sprata grana.centralnu voĊicu treba odseći. Ako rastu pod oštrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. pored toga se skraćuju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Kod neravnomernog razmeštaja grana rezidba je iznad boĉnog pupoljka. Ponekad voĊica raste slabo. Prvi sprat se ĉešće formira od tri suprotne grane. U proleće druge godine. formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat. jer suvišna voda istiskuje vazduh i uništava mikrofloru. Drugi spratsezasnivana visini 40—60 cm od prvog sprata od jedne. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voĊice) raste bujno i ometa voĊicu. skraćuju za 15—20 cm. uklanja se 35—40 cm letorasta. U novembru voćnjak se navodnjava 1—2 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljištu (zimsko zalivanje). stvarajući manje oštar ugao. orezuju se za 1/4. a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3. a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonošenje. jer stvaraju gustu krunu. Isto tako i višak vlage u zemljištu štetan je za voćke. i ne dolazi do korenovog sistema. Posle formiranja poslednjih grana. treba orezivati kao u drugoj godini. njih takoĊe rezati na 15—20 cm. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i trećeg reda. Osnovna grana treba da je stabilna. Ponekad se voćke zalivaju ĉesto. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuću duţinu kao u drugoj godini. U ovom sluĉaju. Prilikom orezivanja voĊicu treba skratiti manje nego boĉne grane. stabilan i dugoveĉan. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. pa se moţe zameniti konkurentskom granom. Takvo zalivanje treba izbegavati. Rokovi ruĉnog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomoću kanala. zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune. Kod formiranja krune treba granĉice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupaĉna svetlost i vazduh. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. zavisno od starosti voćaka. onda se voćke zalivaju ruĉno. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju boĉne grane. koja uporedno prikazuje dve ĉetvorogodišnje voćke. i izdanka produţivanja. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak. odnosno grane drugogreda. i u skladu s njegovim potrebama. gde je potrebno usmeravati rašćenje. što kvari strukturu zemljišta.dozvoliti da se zemljište u kanalima presuši pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve. Tu moţemo zapaziti da na orezivanoj voćki ima mnogo rodnih granĉica. dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. Ako se voćka ne obrezuje. Sem prolećne rezidbe. Ovo se moţe videti i na fotografiji. posle sadnje. pa tek kad se voda upije. Ako se izmeĊu redova voćaka nalazi neki usev on se zaliva posebno. ona se skraćuje. Kod ruĉnog zalivanja voda se ne upija odmah. Letorasti koji izrastu izmeĊu osnovnih grana orezuju se u jesen. zato se u kanal lije 1—2 kofe. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45°. Jednovremeno sa orezivanjem boĉnih grana skraćuje se i centralna vodeća grana voĊica. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. odnosno dve grane. kad boĉne grane izrastu 70 cm. Sledeće grane se rasporeĊuju reĊe po dve ili po jedna na odstojanju 40—50 cm. onda se boĉne grane više izduţuju. rezidba se obavlja i u leto. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca.

zalivanjem. Ĉesto se izmeĊu redova voćaka koje su u plodonošenju gaje i povrtarske kulture — crveni patlidţan. ako nema dovoljno vlage voćke treba zalivati već od proleća. preĉnilta 15—20 mm. Ako se površina izmeĊu redova voćaka zatravi. Kao što je već reĉeno. Zimsko zalivanje VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 20 / 80 . višanja i dunja. ali s nešto manjim koliĉinama vode. U proleće zemljište treba usitniti. Na šljunkovitim zemljištima broj zalivanja povećava se na 15 — 17 puta. Takav prirast moţe se obezbediti pravilnom obradom zemljišta. Od višegodišnjih trava najviše se koristi crvena detelina. Broj zalivanja i koliĉina vode zavise od mehaniĉkog sastava zemljišta (glinovito. u meĊuredovima se prave kanali duboki 15 — 20 cm na razmaku od 100 — 120 cm. treći put u poĉetku juna. smanjuju rodnost. koja daje u sezoni tri otkosa. onda se povećava koliĉina opadnutog voća. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova. voćnjak se zaliva 4 — 5 puta. dok voĉke samo 5—6 puta. Ovaj naĉin se preporuĉuje pri sadnji voćaka na terenima s većim nagibom i kada se ne raspolaţe dovoljnim koliĉinama vode. pošto kvari vazdušni reţim zemljišta. borba sa bolestima i štetoĉinama itd. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim površinama cele deonice. onda se zemIjište oko voćaka obraĊuje 2—3 puta u toku leta. Odrţavanje zemljišta u voćnjaku Kod rodnih voćaka ţile se proširuju izvan projekcije krune.). da bi se stablo što bolje spremilo za zimu. Prvi put se zaliva voćnjak pred cvetanje voćaka ako je proleće bilo šüvo. Crveni patlidţan treba u toku leta zalivati 15—18 puta. peskovito). a na dubini najmanje 1 metar. Ali agrotehnika crvenog patlidţana se ne poklapa sa agrotehnikom voćaka. pritiskivanjem ovih cevi pomoću specijalnih štitova ili s jako zatravljenim i ţiliĉastim busenjem. dok se krune voćaka ne sastave. Zato u starijim voćnjacima zemljište svake godine treba odrţavati u crnom ugaru ili zatraviti. Ċubrenjeni i negom voćaka (orezivanje. a na glinovitim manji. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. onda se zalivanje podešava prema zahtevima dotiĉne kulture. u njihovim meĊuredovima moţemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meĊuredovima voćaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Infiltracioni naĉin smatra se najboljim. peti put u poĉetku avgusta i šesti put krajem avgusta ili poĉetkom septembra. ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voćaka. pošto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. Kod starih voćaka zemljište meĊu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Na bugarski naĉin zalivaju se deonice s malim nagibom. Potrebno je. na naĉin ĉaše i infiltracijom. Pri ovom naĉinu voćke se zalivaju lanĉano. voćke slabo rastu. U severnim rejonima s nešto više vlage u vreme vegetacije. Kultiviranje se prekida krajem avgusta. Neprekidan naĉin zalivanja se primenjuje i u zimsko doba. Zato se nega zemljišta mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeĊenje voćaka hranljivim materijama. kasni krompir i sl. Tok vode se reguliše ubacivanjem vode u brazde pomoću gumenih cevi dugih 100 — 110 cm. dubina mora biti 4—5 cm manja. oko voćaka. Voćke se u takvom sluĉaju zalivaju kanalima sa obe strane reda. okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ĉaše u koje se pušta voda. Voda teĉe takvim kanalima 24 ĉasa. ĉetvrti put u julu. Ako se u voćnjaku nalazi neka meĊukultura. drugi put u aprilu u vreme cvetanja voćnjaka. U tom cilju zagraĊuju se zalivne površine sa svih strana bedemom od 20— 25 ćm. meĊutim. Zato. Ako se primenjuje ovaj naĉin na teškom zemljištu. Prolećna obrada se vrši do dubine 10—12 cm. a u juţnim krajevima od 10 do 15 septembra. posle većeg opadanja zametnutih plodova.godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Navodnjavanje voćnjaka u periodu plodonošenja Kad nema dovoljno vlage u zemljištu. Pri riljanju zemljišta oko šljiva. gde je manje vlage. U jesen zemljište u voćnjaku treba prekopati na dubinu 20—25 cm. 5—6 puta. imati na umu da je višak vlage štetan. starosti voĉaka i drugih uslova. dok u juţnim. Voćnjak u periodu rodnosti moţe se zalivati na više uaĉina: na bugarski naĉin. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Obrada se izvodi ašovom ili dubokim oranjem. Zalivanje voćnjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Obrada zemljišta oko voćaka u vreme proleća i leta izvodi se najmanje 3—4 puta. Na peskovitom zemljištu broj zalivanja mora biti veći. a u meĊuredovima 1—2 puta. Pri zalivanju po sistemu ĉaše. ali ne prevrtati zemljište. zatim od podzemnih voda. Svakim zalivanjem zasićuje se zemljište vodom u kome se nalazi veći deo korenovog sistema. a na lakom zemljištu 60— 70 cm. plodovi ostaju sitni i gube soĉnost.

Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjišta. onda koliĉinu azota pomnoţimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrţajem azota u nitratu (34%). a ostatak se koristi za prihranjivanje voćaka. inaĉe voda se neće upiti. Kompost se spravlja od opalog lišća. Fekalije razblaţene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. a još manje mikroelementa.5—2% (u odnosu na teţinu stajnjaka) super-fosfata. Teţina jedne pivske ĉaše amonijum-nitrata iznosi 150 g. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 21 / 80 . Koliĉina unošenja komposta u zemljište nešto je veća nego stajnjaka. nego se spravljaju mešana sa odreĊenim procentom aktivne i neke inertne materije. Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. Ovo je najbolje Ċubrivo za voćke. strugotine drveta itd. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voćke. Mineralna Ċubriva. domaćeg smeća. Pri upotrebi većih koliĉina Ċubriva. Mineralna Ċubriva u ĉistom stanju se ne puštaju u promet. i u karbamidu 46%. svake godine se unosi 35—40 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 8—10 g stajnjaka na 1 m2. Potrebna koliĉina Ċubriva u mešanom stanju odreĊuje se na sledeći naĉin: ako je. 50%) rano u proleće.5m. cime. Nagomilavanjem vlage u zemljištu stvaraju se rezerve za period ranog proleća. Dejstvo stajnjaka traje 2—3 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljištu. u amonijum-sulfatu 16—20%. kuhinjskih otpada. Ovo Ċubrivo bolje je unositi u zemljište u teĉnom obliku. potrebno pri Ċubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha. na primer.Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjišta. Kompost. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomešati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljište. koji se unosi u zemljište prilikom osnovne. Da bi se postigla veća rodnost povećaju se koliĉine mineralnih Ċubriva 2—6 puta. pa se zato moţe delimiĉno unositi u zemljište i u toku jeseni. utoliko se više unose Ċubriva. zavisno od nagomilavanja otpadaka. Sadrţina mineralnih materija iskazuje se u procentima. sadrţaj azota u amonijum-nitratu iznosi 34—45%. i visoka je 1—1. kuhinjskim pomijama ili osokom. koriste se samo lako rastvorljiva Ċubriva. ili 35 gr / m2. Đubrenje voćnjaka Za normalan porast i rodnost voćke traţe kao dopunu zeraljišnim hranljivim materijama najviše azota. a naroĉito u rejonima gde nema dovoljno vlage. Ako gazdinstvo raspolaţe većim koliĉinama stajnjaka ili komposta. Na gomilu se slaţu razni otpaci. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom. Ako je rod 120—150 kg po jednom stablu. Duţina i širina gomile su proizvoljne. amonijum-nitrata na 1 ha. Stajanjak je najbolje unositi u zemljište svake druge godine. u natrijum-nitratu 16%. Veštaĉka ili mineralna Ċubriva sadrţe samo jednu ili više hranljivih materija: azot. odnosno kompleksna Ċubriva. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Za Ċubrenje voćnjaka koriste se sledeća Ċubriva: Stajnjak. Ovo znaĉi da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota. a super-fosfata i kalijeve soli 250—300 grama. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskorišćava. Ţivinski izmet. i to po mogućstvu zajedno s mineralnim Ċubrivima. a u superfosfatu 16—20 kg fosfora (aktivne materije) itd. kada su potrebe biljaka za vlagom naroĉito velike. Đubriva se unose u zemljište u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voćaka u toku vegetacije. Radi brţeg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. Ukoliko je veća rodnost. fosfor ili kalijum. Doze Ċubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. U ovim sluĉajevima povećava se prinos i naglo se smanjuje periodiĉnost u plodonošenju jabuka i krušaka. Zimskim zalivanjem uništavaju se štetoĉine koje se nalaze u zemljištu. Stajnjaku se dodaje 1. i to u slojevima na svakih pola metra debljine. U poslednje vreme industrija sve više proizvodi mešana.5 m. i to u slojevima. Na primer. Veliki znaĉaj ima pravilno ĉuvanje stajnjaka. stajnjak se slaţe i dobro sabijene gomile visoke 1—1. Pri suvoj jeseni zalivane povećava otpornost voćke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva. Gomila se s vremena na vreme gazi. prašine sa puteva. Komposna gomila stvara se postepeno. U suvom obliku koristi se u koliĉini od 150—200 gr / m2. Đubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeĊu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljište. manje fosfora i kalijuma. u pepelu od drveta 6—20% itd. a koliĉina stajnjaka za 4—5 po 1 m2. Od fosfornih Ċubriva najĉešće se upotrebljava granulirani super-fosfat. Sadrţaj fosfora u superfosfatu iznosi 16—20%. ono se moţe unositi u većim koliĉinama. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. 25% se unosi u jesen. Od kalijevih Ċubriva obiĉno se uzima kalijeva so koja sadrţi 40% kalijuma (aktivne materije). Da ne bi gubio od kvaliteta. duboke obrade.

Stajnjak. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku. iako u sasvim malim koliĉinama. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 22 / 80 . Đubrenje preko lista — folijarno Ċubrenje. unošenje u jesen fosfornih Ċubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 40—50 cm. Stajnjak u jami treba stalno mešati da se ne bi nataloţio na dno jame. onda se one Ċubre nezavisno od Ċubrenja voćaka. kobalt i mangan. nije dovoljno samo unositi Ċubrivo u zemljište. brazde se zatrpavaju i ravnaju. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna već i organska Ċubriva i mikroelemente. razblaţene fekalije. Biljke za primeriu zelenišnih Ċubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima. spreĉavaju zaslanjivanje zemljišta itd. Obe ove operacije treba pravilno obaviti. poboljšavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima. Granulirano fosforno Ċubrivo zemljište ne upija tako brzo i ono ostaje duţe pristupaĉno korenovom sistemu. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno Ċubrenje voćaka. U proleće grašak obrazuje veliku zelenu masu. Skraćivanje vrhova letorasta i granĉica omogućuje stvaranje boĉnih grana. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska Ċubriva narodnim naĉinom „šarvot". Ako se u meĊuredovima gaje povrtarske kulture. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaţenog Ċubriva na 2—3 duţinska metra brazde. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do ĉetiri puta sa 0. koja rastvara i odnosi Ċubriva do voćaka. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Pri proreĊivanju krune uklanjaju se grane i granĉice koje zasenjuju jedna drugu i prepliću se meĊu sobora. kao što su zimski grašak i ozima grahorica. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeĊene. Veliki znaĉaj za povećanje prinosa ima duboko unošenje Ċubriva za prihranjivanje. Hranljive materije mogu dospeti u voćke ne samo posredstvom korenovog sistema veĉ i kroz listove i grane voćaka. povećavaju prinos. koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljište. pravilna obrada zemljišta. Đubriva se mešaju sa zemljorn i unose pod voćke. redovno uništavanje korova. Duţ jame se pušta voda. fosfornim i kalijumovim. 1/2 u proleće pre cvetanja voćaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od proleća do poĉetka jula. normalno zalivanje biljaka. Tablete sadrţe: bor. druge brazdice kopaju se na odstojanju 75—100 cm i treće brazdice u širini krune. Ova Ċubriva treba razrediti: osoku sa 2—3 puta većom koliĉinom vode. Unošenje Ċubriva u ĉistom obliku dovodi do sušenja voćaka. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. ali samo ako su i organomineralna Ċubriva u dovoljnim koliĉinama unešena u zemljište. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 15—18 cm na odstojanju 150—160 cm od stabla voćke. Posle prihranjivanja voćke treba obilno zalivati. cink. REZIDBA VOĆAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA Postoje dva naĉina rezidbe voćaka skraćivanje grana i granĉica i proreĊivanje. pa voćke mogu izmrznuti u toku zime. molibden. ili 3. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbuše rupe na dubini 50—60 cm i u svaku ubaci odreĊena koliĉina teĉnih Ċubriva. ţivinski izmet i dr. Industrija mineralnih Ċubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje voćnih stabala. Razmak izmeĊu otvora iznosi I m. Voćke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima. unošenje azotnih Ċubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata. Najbolje je ako se Ċubrivo unosi u kanale duboke 20—25 cm ili u iskopane rupe. jod. Da bi se postigao veći efekat. Ovim naĉinom Ċubrenja rodnost se povećava.5g na 1 m2. Na poĉetku zalivnog kanala u voćnjaku iskopa se jama duţine 1 m i dubine 50—60 cm. Ova Ċubriva se sastoje od ĉistih kultura zemljišnih mikroorganizama koji poboljšavaju uslove ishrane biljaka. Zelenišna Ċubriva. Po veliĉini zahvata pri skraćivanju letorasta rezidba se deli na kratku. Skraćivanje letorasta i proreĊivanje krune obavlja se jednovremeno. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Mikroelementi ubrzavaju rašćenje. Posle unošenja razblaţenih Ċubriva. jer pospešuju kasnu vegetaciju. Ova Ċubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. superfosfat i kalijeva Ċubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. Stajnjaka se dodaje 2—3 kg na 1 m2. Glavni uslovi za efikasno delovanje Ċubrenja bili bi: unošenje mineralnih Ċubriva zajedno sa organskim Ċubrivima. obavezno unošenje organskih Ċubriva svake 2. Bakterijalna Ċubriva. Zato se voćke prskaju rastvorima mineralnih Ċubriva — azotnim. nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo. reguliše rast grana i daje im potreban pravac. nego se samo dopunjuje ishrana. Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliĉini 1—1.5% rastvorom amonijum-nitrata i 1—3% rastvorom superfosfata. fekalije sa 3—4 puta više vode i ţivinski izmet sa 10—12 puta više vode. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka. bakar. Fosforna Ċubriva se unose u obliku granula. srednju i dugaĉku. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljišta. godine. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u proleće pred cvetanje i drugi put po završetku cvetanja. Seju se poĉetkom movembra po krajevima pristablovog kruga. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u proleće.

onda ih u proleće pri rezidbi treba skratiti na 1/3. koje povećavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove. Lako podmlaĊivanje obavlja se jedanput u toku 4—5 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajući bolje razgranjavanje. Rezidba kajsija Veći deo plodova kajsije zameće se na dugaĉkim letorastima. Jaĉe orezivanje primenjuje se na stablima 8—10 godina starih. proreĊivanje krune i orezivanje grana vrši se posle svake 2—3 godine starosti da bi se pojaĉao porast. Stare rodne granĉice uklanjaju se sve do raĉve za 1/3— 1/2. Ponekad donje grane ugušuju centralnu voĊicu i grane koje se nalaze iznad nje. Ako je priraštaj letorasta manji od 30 cm. Veliko skraćivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlaţe se donošenje ploda za 1—2 godine. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove. pa ih treba stalno razreĊivati. Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granĉica i bolje razgranjavanje. Vrlo ĉesto gornje grane jaĉe rastu od donjih. Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godišnji porast letorasta od 30 do 50 cm. Na vrhovima grana ĉesto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta. reda. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta. skraćivanju letorasta ako dostignu duţinu 60—70 cm. Prilikom podmlaĊivanja voćaka obavezno treba prekopati zemljište u meĊuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 1—2 kg slajnjaka na 1 m2. U takvim sluĉajevima voćku podmlaĊujemo na taj naĉin što sve vrhove dvogodišnjih i trogodišnjih grana reţemo na 15— 30 cm. Ipak. uklanjanju suvišnih grana koje rastu unutar krune. Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Ako letorasti dostignu duţinu 50 cm. Dobijanje novih izdanaka postiţe se pravilnom rezidbom. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 4—5 godina. Takve grane orezujemo jaĉe i samim tim ujednaĉujemo krunu. posebno rodnih granĉica (rodni kolaĉi). Veće skraćivanje primenjujemo samo kod veoma dugaĉkih letorasta (više od 1 m) da bismo pojaĉali razgranjavanje i izjednaĉavanje grana. Pinciranje se vrši prvi put u maju a drugi put u junu.. Stare granĉice slabo raĊaju. Ovo je osobito vaţno kada rodnost voćke sa starošću poĉne da opada. Ako je rodnost velika. ostane manji deo godišnjeg izdanka. Isto tako. grane koje su rasporeĊene gore moraju biti slabije od niţe rasporeĊenih grana. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 2—3 listića. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 23 / 80 . a kod dugaĉke ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duţine jednoletnjeg prirasta. Zato se kod kajsije skraćuju letorasti i primenjuje jako proreĊivanje krune. Pri takvom osnovu matiĉne grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu. Ako se letorasti oreţu kratko. a dugaĉku rezidbu kada ţelimo da povećamo koliĉinu plodnih granĉica. kada granĉice dostignu 20 cm. Letorasti dugi 50—60 cm skraćuju se na 1/3. redovnim Ċubrenjem. Zato se podmlaĊivanje primenjuje u krajnjem sluĉaju. Dejstvo srednje rezidbe skoro je sliĉno kratkom orezivanju. Prilikom podmlaĊivanja rodnih granĉica treba pojaĉati Ċubrenje i zalivanje voćaka. treba reći da se pri lakom podmlaĊivanju ne pomaţe uvek porast stabla. i 3. 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Voćke koje su predviĊene za podmlaĊivanje Ċubre se godinu dana ranije sa 180— 200 kg stajnjaka. na kratkim rodnim granĉicama tipa buketa i na prstenastim granĉicama. stvarajući oštar ugao. broj zalivanja mora se povećati. i to jedanput u 3—4 godine. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove. tj. tj. kada voćke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se poveća vegetativni prirast. Pri podmlaĊivanju sloţenih plodnih granĉica (rodnih kolaĉa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolaĉi. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune. Nastupa momenat kada voćka prestaje normalno da prirasta (25— 30 cm). Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granĉica. onda nije potrebno ni podmlaĊivanje pošto već i jedna rezidba dosta oslabi voćke. Ako je stablo mlado i još nije poĉelo da raĊa ne treba letoraste suviše skraĉivati.Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodišnji prirast se skraćuje za 3/4 duţine. Kod dugaĉkog orezivanja na izdanku će ostati mnogo pupoljaka iz kojih će se razviti nekoliko slabih boĉnih izdanaka. a još duţi ĉak na 1/2. onda u proleće sledeće godine na njima će izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. ostaje 1/4 godišnjeg prirasta. Kod voćaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreĊivanju krune. njih formiramo sledećih godina. Takva stabla zalivaju se 6—7 puta u toku vegetacije. Na rodnijim stablima jabuke i kruške izrastaju svake godine mnoge rodne granĉice. a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta. osnovnih grana. zalivanjem voćaka i obradom zemljišta. Stablo treba da saĉuva sposobnost stvaranja novih grana i granĉica. grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. Rezidba jabuka i krušaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 4—5 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. Ako nisu bile definitivno formirane grane 2. Prilikom orezivanja treba obratiti paţnju na uravnanje grana. Ako ovo iz nekih razloga ne moţe da se obavi.

Ostavljenim mladarima poklanja se veća paţnja: uredno se zalivaju. a slabi letorasti se ne skraćuju. okopavaju i orezuju. podmlaĊivanje se vrši postupno u toku 2—3 godine. iz kojih će izrasti mladice. obavlja se podmlaĊivanje i jednovremeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 24 / 80 . na slabim i nerazvijenim. a staro drvo se odstranjuje. Zavisno od razmeštaja rodnih pupoljaka. Kruna breskve se formira najĉešće u vidu ĉaše (kotlasta kruna). 9). Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 40—50 cm jedna od druge u raznim pravcima. oni su uglavnom rodni. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeĊuju se 4—5 osnovnih grana na odstojanju 15—20 cm. Dok su stabla mlada. Ali kad voćka ima ovaj oblik ĉesto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane. na deblu se nalaze 8—9 debljih grana pojedinaĉno ili u 4 grupe. na odstojanju 20—30 cm. pa je pri rezidbi potrebno paţljivo razreĊivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su završile raĊanje. Kod bujnih sorti višnje deblo je formirano na visini 40—50 cm. Dţbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 25—40 cm. Rezidba bresaka Breskve rano poĉinju da donose plod i veoma se razgranavaju. a na donjem samo 2—3 (sl. kruna se proreĊuje radi boljeg osvetljavanja. i to 2—3 jaĉa i bliţa starom drvetu. Starija stabla orezuju se jaĉe nego mlada. pošto se od njih oĉekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos. s tom razlikom što kruna ima 5—8 dobro rasporeĊenih grana. Na duţim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. Breskve imaju mnogo granĉica. ostavi se jedan najbolji. MeĊutim. takozvani izdanci. Rezidba trešanja Trešnju orezujemo isto kao i bujne sorte višnje. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti. Kod mladog stabla letoraste skraćujemo tako da ostanu 45—50 cm dugi. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod. U periodu uzgoja trešnja daje mnogo letorasta duţih od 50—60 cm. proreĊuju se na odstojanju 10—15 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. Sledeće godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 10—12 pupoljaka. a isto tako i slabe granĉice. Centralna voĊica izraţena je u ĉetvrtoj ili petoj godini. Kod trešnje je obavezna letnja rezidba — pinciranje letorasta. kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina. Ukoliko stablo stari letorasti se manje skraćuju. manje se skraćuje. Kada mladari poĉnu da donose plod. ostave se 10—12 pupoIjaka. Ovo se vrši sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. Zato se preporuĉuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova. Ako su letorasti kraći od 25 cm. letorasti se skraćuju za 1/4 ili za polovinu. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Plodovi su uglavnom na jednogodišnjim letorastima i buketnim granĉicama. Izdanci srednje duţine orezuju se radi zamene tako da ostanu 2—3 donja pupoljka. i to na visini 35—40 cm. jake letoraste skraćujemo da bi bolje rasle boĉne granĉice. Kod ĉašiĉnog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju. odnosno u trećoj godini rezidbe. praksa je pokazala da pri dobroj nezi višnje povoljno reaguju na orezivanje. a gornji tako da rodi. ostavljaju se 2—3 granĉice drugog reda. Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaĊivanje krune. Rodnost šljive zavisi od jednogodišnjih granĉica i majskih buketa. Sa starošću drvo se proreĊuje i ogoljene grane skraćujemo. Rezidba šljiva Oblik šljive se formira isto kao i kod trešnje i bujnih sorti višnje. tada krunu podmlaĊujemo. Isto tako skraćuje se i voĊica da bi bila 25—30 cm veća od skeletnih grana. a od dva izdanka donji se reţe na dva do tri pupoljka. U ovom sluĉaju sve dvogodišnje i trogodišnje grane se reţu do osnove. slaĊi su i ukusniji. Rezidba višanja Ranije se smatralo da višnju ne treba orezivati zbog slabog zarašćivanja rana i pojave smolotoĉine. Centralna grana (voĊica) u rasadniku ili voĉnjaku skraćuje se u drugoj godini. Kod bujnih stabala ostavljaju se duţi letorasti nego kod slabih stabala. Na osnovnim granama. Pri rezidbi breskve moţe se ostaviti više letorasta. Kod guste krune. Ako letorasta ima mnogo. Pri obnavljanju zasada višnje ostavljaju se mladari iz korena. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana. Pri formiranju ĉaše ostave se 3—4 grane. U trećoj godini rodnu granĉicu treba odrezati do osnove. Kod mladih stabala. da bi se mogao razvijati mladi izdanak. dok su letorasti jaki i dugaĉki. Na dvogodišnjim letorastima. U osmoj i devetoj godini voćke se podmlaĊuju. Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka. tj.Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju ĉesto ih pozni mrazevi oštete.

Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri.uklanjaju stare rodne grane. da bi se izbeglo da ih ţica ne zaseĉe. ponovo se zaseca (sl. Nauĉnim istraţivanjem je dokazano da se kod voćaka s krunom većih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1. ĉoju. S donje strane grane se zasecaju voćarskom testerom na razmaku 3—4 cm s tim da ne bude više od 4—5 reza dubokih 1/4 debljine grane. Izdanci. Pri vezivanju grana. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni). U današnje vreme preporuĉuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u špalirnu krunu i sniţavanje njene visine. ili se podvlaĉe pod donje grane i daje im se horizontalan pravac. Zbog toga je prvorazredan zadatak voćara da poboljša osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori više aktivnog lišća.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune. pa se uklanjaju voćarskim testerama. VoĊica se pušta da raste 2. Granama drugog reda daje se pravac duţ redova pod uglom 50—60° po vertikali. obavlja se podmlaĊivanje. dašĉice i dr. Kada grane sklapaju oštar ugao. Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voćaka Ako je meĊuredno odstojanje kod mladih voćaka malo grane su stisnute i zgusnute duţ reda. Krunu voćki starih 5—6 godina ne treba rezidbom mnogo proreĊivati. skeletne grane ako su kraće od 1. jer bi timé ojaĉali porast voćaka a umanjili plodnost. te je potrebno više vremena na transport hranljivih materija u drvo. Osim toga. a ostali izdanci se rasporeĊuju i savijaju naniţe. jer usled savijanja veoma slabe (sl. Kada porast grana i letorasta prestane i grane poĉnu da ogoljevaju. pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60°. Skraćivanje visine krune VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 25 / 80 . Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeĊenih grana. 10). Kod voćaka starih 8—9 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voĊica. no tada je relativno manje produktivnog lišća. berbe i oteţava prskanje a takoĊe iziskuje više hemijskih sredstava za zaštitu. Povoljnom agrotehnikom voćke postiţu svake godine dobar prirast (u smislu povećanja grana). 11). Ako su stabla veća. glomaznu aparaturu i visoke potpiraĉe. one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje.5—3 m visoko od zemlje. U tom pravcu voćke se bolje granaju i kruna se ravnomernije osunĉava sa svih strana. REKONSTRUKCIJA KRUNE VOĆAKA Visoka kruna voćaka zahteva više rada prilikom orezivanja. veća je i kruna. zatim se uĉvršćuju i vezuju za donje grane papirnim kanapom. Treba se uvek rukovoditi time da se ograniĉi visina stabla i poboljša osvetIjavanje cëntra krune. Pri savijanju grana voćaka na okuĉnici granama se daje pravac sever-jug.5—2 m.5 m. jake su i teško se usmeravaju u pravcu redova. ako je veća kruna voćke onda je i veće odstojanje izmeĊu lišća i ţila. Ostale grane usmeravaju se duţ redova pod uglom 50— 60° i uĉvršćuju ţicom za koĉićima pobijenim u redove. a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik. širine 2—2. Rastu u meĊurednom prostoru. koji rasrtu vertikalno i dostiţu visinu više od 1 metar skraćuju se ili potpuno uklanjaju. Lišće koje je dublje u kruni troši na disanje više produkata asimilacije nego što ih proizvodi procesom fotosinteze. treba podmetnuti pod ţicu gumu.5—2 m. što umanjuje i rodnost voćke. Da bi se izbeglo zgušnjavanje grana vrši se proreĊivanje krune. TakoĊe ne treba savijati debele. Savijene grane kroz godinu-dve se priĉvršćuju u istom pravcu i sa njih se moţe skinuti vezivo (ţica. kanap i drugo).

S obzirom da visoke voćke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-ĉavanje njihove visine. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 26 / 80 . povećao prinos i smanjio rast voćaka. na kojima je vrlo malo granĉica drugog i trećeg reda. tj. Ograniĉavanje visine krune završava se savijanjem centralne voĊice horizontalno ili u obliku luka. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni. Odstojanje izmeĊu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 12—15 cm. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lišća. unutar krune će izbiti mnoštvo mladara. treba sve grane skratiti na duţinu skraćene voĊice.5 m. Da bi se rodnost ovakvih voćaka povećala. treba krunu sniziti. teţe dvogodišnja a još teţe jednogodišnja. izazivajući na taj naĉin boĉno razgranjavanje. Sniţavanje krune odjednom vrši se onda kada su voćke 8—10 godina stare i kada su poĉele da donose obilnji rod. Lakše se savija 3 godišnja grana. ali se poboljšava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajućih pupoljaka. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastiĉne grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako krše. U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara. jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva. Višak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odseći. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune. uz povećane doze Ċubriva. 12) Savijanje grana vrši se da bi se ubrzalo plodonošenje. Grane treba savijati pod uglom 50—60° od vertikale. da bi svetlost i vazduh dospeli do unutrašnjih delova krune. Posle takve rezidbe. Ako se grana nije savila defornacija se pojaĉava. osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod oštrim uglom (sl. Pri skraćivanju krune voĊicu treba odseći na visinu 3—3. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutrašnjim delovima voćke. 13). Orezivanje bresaka. Grane pod oštrim uglom treba saseći do samog stabla. trešanja i jabuka obavlja se u proleće. Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Pri skraćivanju krune potrebno je imati u vidu sledeća opšta pravila. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saĊenja. Pet-godišnje grane isto se teško savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. Najbolje vreme za rezidbu je proleće. U poĉetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune. Ograniĉavanje treba poĉeti kod 4—5 godišnjih voćaka istovremeno sa savijanjem grana. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri temperaturi ne niţoj od minus 3—4 °C. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. skratiti na dva naĉina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. Na okućnicama se vrlo ĉesto mogu sresti voćke s veoma dugaĉ-kim granama. Grane se savijaju u osnovi dok se ne ĉuje slabo pucketanje zbog delimiĉnog cepanja vlakana grane. treba ih postaviti u horizontalni poloţaj. U proleće rezidbu treba završiti pre nego što krenu sokovi u biljci. Da bi one to postale. uz dobru obradu voćnjaka i uredno suzbijanje bolesti i štetoĉina. Iskustva poslednjih godina u skraćivanju krune pokazala su dobre rezultate. Postepeno skraćivanje krune vrši se na sledeći naĉin. pa je potrebno periodiĉno proreĊivanje. Krunu moţemo sniziti. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema razgranjavanja. Skraćivanje krune moţemo obavljati samo uz visoku agrotehniku. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uĉvršćivanjem za donje grane. Ove voćke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. VoĊica se moţe otseći tek kad stablo poĉinje da daje rod. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. ali treba paziti da se grana ne skrši. Pravilno savijanje grana omogućuje da sunce dobro prodire u sredinu krune. od kojih će se docnije dobiti plodne granĉice. Ovakvim naĉinom rezidbe postiţe se neznatno sniţavanje krune.

Za ovu svrhu granu stabla treba odseći popreko i presek dobro zaravniti voćarskim noţem. zatim dezintifikovati. Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak moţe spraviti svaki voćar od jednakih koliĉina kalafonija. onda se umeću dve kalem-granĉice. trule. Podloga se priprema VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 27 / 80 . polomljene. Postoji nekoliko naĉina prekalemljenja: u procep. izumiru i sluţe za utoĉište mnogira štetoĉinama. Kalem-granĉice moraju imati tri pupoljka. Kalemljenje u procep vrši se u proleće. Na njima se mogu pojaviti štetoĉine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granĉice preporuĉuje se da se kalemljeni deo zaštiti platnom u vidu „kapu-Ijaĉe" ili da se napravi luk od vrbovog pruta. Oĉišćenu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti. Orezivanje voćaka se vrši oštrim i ĉistim voćarskim makazama i voćarskom testericom. a potom šupljinu popuniti cementom. Ĉesto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voćku. Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. loja i pĉelinjeg voska. Zatim se u rascep umeće kalem-granĉica nove sorte obraĊene u vidu klina. Ostavljaju se samo pravilno rasporeĊene jake grane. Ovo se radi u jesen ili rano u proleće. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola ĉasa. Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduţno paranje kore na deblu i skeletnim granama. a zatim se reţe odozgo. Tako se uništavaju mnoge štetoĉine i njihova jaja. Kalem-granĉice se umeću u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granĉice i podloge poklopio. ne nanoseći povrede drvenom delu debla. jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više. Pošto smo umetnuli kalem-granĉice. NEGA STABLA Na deblu i osnovnim granama stabla površinski slojevi kore pucaju. grane obešene nadole i grane koje rastu unutar krune. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. 14). povreĊene i bolesne grane i granĉice. Takve voćke se prekalemljuju u samom voćnjaku odgovarajućom sortom. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. Kora se uklanja oprezno. što kasnije moţe preći i na deblo. pod koru i sliĉno. Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez. vadimo klin iz procepa. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin.Prvo se orezuju suve. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noţa oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše. Boĉne grane treba rezati do kraja (na kolut). koji se usled toga steţe i na taj naĉin umetnuta granĉica priĉvršćuje. Ako je drvo debelo. da se ne povredi ţivo tkivo drveta i ne naprave rane. Takvu koru treba svake godine specijalnim noţevima skidati i spaliti. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine). sa 5% rastvorom plavog kamena. a zatim se uklanjaju grane koje su se meĊusobno isprepletale i taru se jedna o drugu. treba ih dobro oĉistiti. kad krenu sokovi. PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA Posle podizanja voĉnjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinaĉna stabla sa sortom slabog kvaliteta. Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj naĉin podigli krunu voćke. Posle ĉišćenja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati kreĉnim mlekom pomešanim sa 20— 25% gline. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju. Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. Zato izdanke treba otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci. Zatim kalera-granĉice treba ĉvrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. a potom se mešavina ohladi.

jer se ispod nje skupljaju гazni insekti. U toku rasta grana ţiĉana potpora se produţuje. Ekser brzo urašćuje u drvo. Kalemljeno mesto veţe se rafijom i premazuje kalem voskom. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 28 / 80 . Oĉenje se obavlja u avgustu ili u proleće kada se kora lako odvaja. da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. Posle berbe motke se uklanjaju i smeštaju u kupe. Metalni obruĉ ima 10—12 cm u preĉniku i za пjega se pгiĉvršću-ju ţice debljine 2. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granĉica bolje priIjubljuje. 65 Pre postavljanja podupiгaĉa sa motki se skine kora. U središtu krune uĉvršćuje se metalni obruĉ (prsten) od kojega zrakasto polaze ţice kojima se pridrţavaj'u гodom preopterećene grane. Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. Da se grane ne bi ozledile ţicom. Radi toga se uzimaju motke sa raĉvom. Za podupiranje u vidu kišobrana potrebno je manje motki nego na obiĉno.5 do 3 mm. PODUPIRANJE VOĆAKA (ĈATLOVANJE) Ako voćke obilno rode moraju se podupreti. po jedna sa obe strane podloge. U tom sluĉaju se uz stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto priĉvršćuju tanje motke kojima se podupiru rodom opterećene grane. prvo se obmo-taju gumom ili nekom staгom tkaninom. Za podizanje ţiĉanog podupiraĉa za jedno stablo se utroši 100—120 g ţice debljine 5—8 mm. zavisno od rodnosti i sorte. onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke priĉvrsti komad gume širine 5—8 cm pomoću koje se uĉvršćuje grana. Kalem-granĉice se do kalemljenja ĉuvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule.na isti naĉin kao i za kalemljenje u procep. Za stablo jabuke stare 20—25 godina. Priljubljene kalemgranĉice pomoću eksera sigurnije se primaju. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani. Tehnika oĉenja opisana je ranije. Tanke kalem-granĉice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inaĉe bi se vrh grane odlomio). koji docnije pгelaze i na voćke. tako da na jedan podupiraĉ dolazi po desetak kilograma roda. inaĉe grane mogu da se slome pod teţinom plodova. U avgustu se odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. Zatim se sa strane duţ podloge zaseĉe kora i oprezno odvoji od drveta. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oĉenjem. Ţiĉani podupiraĉi. Mesto kalemljenja kalem-granĉicom moţe se kalemiti i pupoljkom. Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta. Na kalem-granĉici se pravi kosi rez i kalem-granĉica stavlja pod koru. pa se preko toga vezuje ţica na oko 1/4 od kгaja grane (sl. Postoje i drugi naĉini podupiranja: u obliku kišobrana i pomoću ţice. 15). potrebno je oko 12—20 podupiraĉa. a u sluĉaju da je motka bez raĉve. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granĉice.

vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta. Dimljenje treba da traje još 2 sata posle izlaska sunca. Umesto starih porašće mlade. Plodovi se beru u korpe ili kofe. Pri reĊanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreĊeni plodovi. raĉunajući na litar vode 80 g kreĉa. lišće i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima. postepeno upijanje vode u ćelije i uspostavljanje njihove ţivotne sposobnosti. pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. Beraĉ uzima plod u šaku. Jabuka i kruška donose rod na rodnim kolaĉima. Vodeno ogledalo (led) na voćkama koje se stvara zalivanjem sluţi kao zaštita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voćaka. jer pri duţem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule. Zimske sorte jabuka i krušaka beru se u septembru i poĉetkom oktobra. kopljastim rodnim granĉicama i na rodnim kratkim granĉicama. a u nerodnoj smanjiti. Ako je izdanaka malo. Pri izlasku sunca gusti dim omogućuje postepeno topljenje leda u meĊućeliskim prostorima grana. Plodovi iz korpe ili kofe paţljivo se vade da se ne oštete. stavlja kaţiprst na peteljku. što znaĉi da će takvo drvo davati plodove svake godine. granĉice drveta. okreće ga desno i levo. 5 g sapuna i 30—50 g gline. Za jedno stablo spremi se 1—2 gomile ovog materijala. pošto se tako oštećuje kora i lome rodne grane. za 85% cvetova stablo nepotrebno troši hranljive materije. U borbi protiv mrazeva moţemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. nove i produktivnije grane. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 °C stradaju zameci plodova. a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Rodne grane ţive 8—15 godina i ako se pri berbi plodova izlome. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati već u toku istog dana. Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana. Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliĉini (kalibriraju). Pri berbi ne treba kidati dršku ploda. Polomljena peteljka je na prelomu oštra pa moţe da povredi dodirnute plodove u korpi. onda se grane skraćuju na dvogodišnje ili trogodišnje drvo. i ako je za pun rod plodova neophodno svega 10—15% tih cvetova. zgnjeĉeni) preraĊuju se ili se odmah upotrebljavaju. MeĊutim. površina krune se manje zagreva i stablo kasnije poĉinje vegetaciju. Obiĉno pred zoru. Ovim naĉinora moţe se zadrţati razvoj pupoljaka tri do pet dana.5 m. Radi privlaĉenja grana sa plodovima beraĉ treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 1—1. koje poĉinje u junu.ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH MRAZEVA U nekim krajevima su ĉesti kasni prolećni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voćaka. Gomile su specijalnog oblika. jer gube u teţini. Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. imaju bolji ukus i lepšu boju. treba u rodnoj godini povećati zametanje cvetnih pupoljaka. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune. Ovo se moţe postići ako se naizmeniĉno uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaĉima i na kopljastim i rodnim granĉicama. Ovo se moţe postići prskanjem voćaka kreĉnim mlekom. Posle ovog prskanja. U ovo doba plodovi su teţi. Da bi omogućili da voćke svake godine donose rod. Zato je zadatak voćara u krajevima sa ĉestim prolećnim mrazevima da što duţe u voćaka zadrţi kretanje vegetacije i odugovlaĉi cvetanje voćaka. SPREĈAVANJE NEREDOVNOG PLODONOŠENJA Jabuka i kruška posle obilnog roda sledeće godine u većini sluĉajeva ne daju rod. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Dim se rasprostire po voćnjaku i smanjuje hlaĊenje voćnih stabala. visine 50—60 cm. Za ovu zaštitu se u voćnjaku ranije pripreme gomile sveţeg stajnjaka. Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duţine. Azotna Ċubriva povećavaju zametanje cvetnih pupoljaka. Zato se u proleće VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 29 / 80 . to im smanjuje rodnost narednih godina. druga polovina će roditi iduće godine. Ovo se objašnjava time što se pri velikim prinosima hranljive materije troše na porast plodova. posle nerodne godine voćke obilno cvetaju. Ova mera je neophodna da bi se pojaĉao vegetativni rast i na taj naĉin umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. pri ĉemu treba voditi raĉuna da se ne povrede ni plodovi ni rodne granĉice. ove gomile treba potpaliti. Najprostiji naĉin zaštite voćaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje voćnjaka. I obratno. brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost ĉuvanja. pošto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda. Osim toga. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 10—25%. kad temperatura padne izmeĊu plus 1 i 0 °C. zatim smeštati ugajbice ili u gomile. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini. Oštećeni plodovi (crvljivi. strugotina. Ubrane plodove treba paţljivo slagati u korpe ili kofe. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu. BERBA PLODOVA Za berbu plodova koriste se lestvice. Korpe se okaĉe za grane u toku berbe pomoću kuki duţine 15—20 cm. podiţe plod lagano. slama. a zatim oprezno pritiskuje kaţiprstom peteljku i odvaja plod od granĉice.

D. već tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI. amonijum-nitrata З5—40 g i zgorelog stajnjaka 0. u jesen superfosiata 30 g. dolaze u obzir paradis i dusen. Pre riljanja nanosi se 7—8 kg stajnjaka i 150— 180 g superfosfata na 1 m2. koji se razlikuju po bujnosti. kao što je već reĉeno. Glavniji su: paradis tip VIII i IX. Zahvaljujući malom rastu na ovim voćkama se lakše obavlja rezidba. bujnije — I. Ċubrenje. a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste. zatim odreĊene postupke — osobito u špalirnim voćnjacima. kalijeve soli 6—8 g i stajnjaka 1—2 kg po 1 m2. Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX. pa je zato za gajenje ovih voćaka potrebno veće struĉno znanje i iskustvo. VOĆKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA Patuljaste voćke ranije poĉinju da donose rod od visokih voćaka. a u jesen superfosfata 60 g. III. kod kojih je donošenje ploda stabilno. ali zato patuljaste voćke zauzimaju i manju površinu. PODLOGE ZA PATULJASTE VOĆKE Od podloga za patuljaste voćke. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dţbuna i ravnomerno razmestiti izmeĊu izdanaka. kalijeve soli 8—10 g i stajnjaka 2 kg po m2. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 30 / 80 . dusen tipovi II. Oko dţbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 25—30 cm. Umesto mineralnih Ċubriva moţe se svake godine unositi s jeseni 6—8 kg po 1 m2 stajnjaka. koji se. koji se dosta razlikuju jedan od drugog. Uz naroĉitu negu (orezivanje.E. U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledeće doze Ċubriva: amonijum-nitrata 70—80 g predcvetanje i u maju-junu 20—40 g/m2. Reznice treba da su duge 10—12 cm. od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi. Za kruške niskog oblika kao vegetativna podloga za kruške sluţi dunja. mada se od njih dobija manji rod po stablu. Voćnjak treba podizati na patuljastim podlogama. Prilikom saĊenja voćaka treba odabirati sorte koje raĊaju svake godine. Tip A najbolje srašćuje se vijokom kruške. Ostali tipovi dunje (D. Da bi prinos u voćnjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku. zalivanje) moţe se svake godine imati dobar rod. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obiĉno su patuljaste. neophodno je podvući osobinu voćke i odreĊeno navesti na kojoj je podlozi). Razmnoţavanje vegetativnih podloga Zemljište za saĊenje matiĉnih podloga treba da je što plodnije rilja se na dubinu 35—40 cm. da bi se uništilo 70—80% cvetova. tj. borba protiv štetoĉina i berba plodova. a u manjoj meri i tip C. jer se na malim površinama moţe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis. od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A. odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnošću. tj.2 Postoje mnogi tipovi patuljastih podloga. Nedostatak potuljastih voćaka ješto one zahtevaju mnogo veću i savršeniju agrotehniku. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka. Voćke se zalivaju ĉetiri do šest puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. Najĉešće se patuljaste voćke gaje na podlogama paradisa i dusena. ХII i XVI. IV i V i drugi. pa se zato i ne koristi. E. sade se gušće. ogrću do polovine sitnom zemljom. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 50—60 cm i u meĊurednom rastojanju od 120 cm. Sve ove podloge su za jabuku. Đubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40— 50 g amonijum-nitrata.C. Preimućstvo patuljastih voćaka je u sledećem: patuljaste voćke donose prvi rod 2—3 godine ranije od drugih.B. kada dostignu visinu od 10—15 cm. IV i VI i najbujniji — X. tako da daju veće prinose po jedinici površine.Ċubriva unose kasnije. (Ali. a varijiteti paradisa — vrlo slabom bujnošću. 25— 30 g superfosfata i sa 5—6 g kalijumove soli. samo stablo brţe ulazi u punu plodnost. a stabla nije potrebno podupirati. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreĊivanje cvetova tretiranjem voćke sa DIOK. priliĉno je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. U proleće sledeće godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 2—3 pupoljka. pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. Patuljaste voćke i srednjebujne voćke su sliĉne. Dţbunovi se zalivaju 9—10 puta (meseĉno 2 zalivanja). Na okućnicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voćke.5—1 kg. ali je manje bujnosti. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte.F i G. dusen i dunja. Pošto je izvršena vegetativna selekcija meĊu varijitetima dusena i paradisa više se u voćarskoj literaturi ne pominju njihova imena. F i G) zbog slabog srašćivanja s vijokom — izbaĉeni su iz proizvodnje. Tipu A sliĉan je tip B. Izdanci se seku i zabadaju u zemljište a ostavljaju 2—3 pupoljka iznad površine zemlje iz kojih će u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. Sem toga. kada se postavlja pitanje. V i VII. najzad. preporuĉljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voćke azotom i fosforom od maja do avgusta. Kao najbolji pokazao se tip A. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 2—3 puta. malo bujni—II. Ü julu treba uneti organska i mineralna Ċubriva. U jesen se dodaje 5—6 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2. 2 Varijiteti.

U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duţine 20—25 cm. Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuĉljive su sledeće sorte: delišes. SaĊenje voćaka SaĊenje patuljastih voćaka neznatno se razlikuje od naĉina opisanog za voćke gajene na bujnim podlogama. a za paradis i dunju na dubini oko 1. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 31 / 80 . 17). Reznice seĉene u proleće sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oţivljavaju. paradis i dusen. Samo neke patuljastë podloge podnose malo zaslanjena zemljišta — dunja.5 m. tj. jonatan. Pri dubokoj sadnji. kada cela podloga ide u zemlju. a na dusenu poboljšana piramidalna kruna (sl. (sl. PODIZANJE VOĆNJAKA PATULJASTIM VOĆKAMA Izbor mesta Imajući u vidu da patuljaste voćke imaju korenov površinski sistem. Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. U takvom sluĉaju posle dve-tri godine potrebno je izvršiti rezidbu ţila izbilih iz plemenke. Osobina veštaĉkih oblika je u tome što se intervencijom voćara kruni mogu dati vrlo raznovrsni. Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom. Postoje oblici špalira sa podupiraĉima (talijanska palmeta) i bez podupiraĉa (ruzinska palmeta). Ovo je povezano sa formiranjem razliĉitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik. Voćnjaci u obliku špalira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana. kako bi bilo najmanje zasenjivanje. viljamovka i dr. 16) Neki put kod preduboke sadnje (naroĉito kod krušaka) plemenka se i sama oţili i prelazi na sopstveni korenov sistem. neprirodni i zanimljivi oblici koji ĉesto imaju dekorativni znaĉaj (sl. parmenka zimska zlatna i dr. što omogućava stabilnost voćke.0 m. Podzemne vodé ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1. Slobodna kruna je sliĉna kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna. Narednih godina postupak je isti kao što je već opisano. zemljište treba da je bogato hraniljivim materijama. Kod špalira se formira pljosnata kruna u vidu zida.2— 1. Od krušaka: klapova. FORMIRANJE OBLIKA KRUNE Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i veštaĉki oblici (oblik špalira). 18). Izbor sorti Nisu sve sorte preporuĉljive da se gaje kao patuljaste voćke. ali se opet ostave 3—4 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledeće godine. stvaraju se ţile na podlozi. Patuljaste voćke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja — a ne do korenovog vrata. kao što je sluĉaj kod bujnih podloga — ravnja sa površinom zemljišta. S jednog matiĉnog stabla mogu se oţiIjeni izdanci proizvoditi 10—12 godina.U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaĉem skinu oţiIjeni izdanci. U proleće ove reznice se sade u pripremljeno zemljište. zato redove voćaka treba usmeravati u pravcu sever-jug. Ţile na matiĉnom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom.

5—3 m. Talijanska palmeta. Od ovih grana stvara se prvi sprat. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu naviše savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim kanapom. Voćke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljšane piramidalne krune s visinom stabla od 50—60 cm. VoĊica se skraćuje na visinu od 80—100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete.5—4 m. Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii ţicu i tako se dobija ţeljeni oblik. Treći sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane. koji rastu naviše. Savijaju se 3—4 granĉice rasporeĊene na 10—20 cm jedna od druge. 19). jer se takve grane prilikom savijanja lako lome. jer na izdancima koji rastu naniţe formiraju se cvetni pupoljci. Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru. S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba ţuriti. Ostali letorasti. skraćuju se na 10 cm. Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 30—35 cm od osnove grane. Visina špalirnih voćaka iznosi: na paradisu 2. Druga osobina ovih oblika je naĉin orezivanja. Za vreme ranog prolećnjeg savijanja izvestan broj granĉica se odseca da ne bi došlo do VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 32 / 80 . o ĉemu smo ranije govorili. Odstojanje meĊu spratovima osnovnih grana: na paradisu 30—40 cm. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suviše oštrim uglom. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu naviše treba saviti i vezati za donju ţicu ili za donje skeletne grane. a na dusenu 60—70 cm. Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produţenju. Tehnika formiranja poboljšane piramidalne krune ista je kao j za bujne voćke. već saĉekati da sadnica ojaĉa i dobije potrebnu visinu. Ovde se većina plodova stvara na osnovnim granama.Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 35—40 cm. Špalir. a postoje i razni drugi dekorativni oblici. Centralna grana-voĊica po završetku formiranja savija se ka ţici. Veštaĉke oblike moţemo uslovno deliti na sledeće grupe: kordunice. a na dusenu 3. a to je druge godine. U toku dve-tri godine formira se treći i ĉetvrti sprat. Prl formiranju palmete naroĉita se paţnja poklanja stvaranju ĉvrstog i stabilnog kostura s pribliţno jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaĉa od donje. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granĉica od osnovnih grana (granĉica se moţe udaljiti najviše 20 cm). vaze. Grane treba savijati dva puta godišnje: rano u proleće i u junu. Špalirski oblici. bez nagomilavanja. rasporeĊenih na razmaku 35—40 cm od grana drugog sprata. Veštaĉki oblici Kao osnova za ovaj oblik sluţi naslon. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granĉice suprotnog smera i sa produţnicom. ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ţice). Ovaj sistem treba da ima ĉetiri do pet grana prvog reda. koji se pravi ili u obliku ţiĉanog špalira. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. Kruna se formira na visini 35—40 cm dok se osnovne grane mogu rasporeĊivati jeclna naspram druge pa se moţe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10— 15 cm jedna od druge. na koji se uĉvršćuje letva. kao sto smo vec rekli u suštini nije ništa drugo nego patuljasta voćka s krunom plosnatog oblika u vidu zida ĉiji se razvoj i raĊanje regulišu i rezidbom i savijanjem grana i granĉica (sl. Prilikom sadnje razvijeni jednogodišnji letorasti skraćuju se na 1/3. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. palmete.

Da bi se ubrzao porast grana prvog sprata. Formiranjem špalira teţi se stvaranju zida debljine 100—150 cm. od kojih treba odseći one koje no moţemo koristiti za savijanje.5 m. Iduće godine rano u proleće sprovodi se drugo vezivanje. Ako ima jalovaka i ako ih ne moţemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. Tako se isto postupa i sa boĉnim granĉicama koja su dugaĉke 20—30 cm. Nije uvek lako naći oformljenu jednogodišnju sadnicu za špalir. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste. Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Da bi se ţica mogla jaĉe zategnuti. Ukoliko su ostavljena dva letorasta. Dok su voćke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i više santimetara tokom vegetacije. Jabuke na paradisu i kruške na dunji sade se u redovima s rastojanjem 2—2. Tehnika nameštanja stubova ista je kao i u vinogradu.zgušnjavanja. već nam samo zgušnjavaju rid. onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. a na dusenu 3— 3. Kod takvog razmeštaja moţemo savijati osnovne grane na potreban ugao. pa se one proreĊuju.5 m. Za zatezanje ţice neophodno je da se ona nalazi više od prvog sprata skeletnih grana. Duţina siubova je 3—3. Druge godine letoraste duţe od 40—70 cm treba savijati polukruţno i vezivati jedan za drugi i sa jedne i sa druge za grane susednih voćki. Prostije je i lakše dobiti patuljaste VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 33 / 80 . Kod voćaka u špaliru nije dozvoljeno prekoraĉenje rokova pojedinih operacija. Rastojanje meĊu središnjim stubovima je 15—18 m. pošto se granĉice koje rastu duţ reda vezuju meĊu sobom stvarajući tako neprekidan zid. U toku leta voćkama se pruţa dobra nega — zalivaju se. Ukoliko je površina popunjenija više će biti roda. onda ga oslabljujemo povećavanjem ugla nagiba. Na stubove se zateţe 3—4 reda ţice u razmaku od 50—60 cm. a kruška na dunji. Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad ĉetvrtogpetog lista ili ako su duţi saviti i vezati. one se podmlaĊuju jaĉim zimskim orezivanjem. Ove grane se posle sadnje skraćuju na 1/3. Kod voćaka na patuljastim podlogama deo teţine prinosa oslanja se na skelet naslona. nastojeći da on bude na drugoj polovini povijene grane. Jako razvijene vodopije se savijaju. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. od njih se bira onaj koji je bolje rasporeĊen i od njega se formira osnovna grana. Za sadnju se uzimaju sadnice ĉija su debla visoka 45—50 cm i imaju tri granĉice — dve boĉne koje su usmerene duţ reda u suprotnim pravcima i s jednom produţnicom (voĊicom). Stvoren rodni zid mora biti širok oko 1 m. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu. POSTAVLJANJE NASLONA Za voćke na patuljastim podlogama koje će se gajiti u obliku špalira neophodni su nasloni. Nije preporuĉljivo da se na paluljastim voćkama operacije sprovode po šablonu. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obiĉnog špalira. onda se pobijaju koĉevi. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka. Ako drugi sprat poĉne da pretiĉe prvi.5 m. a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voćke. Savijanje novo izraslih letorasta produţava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1. Na savijenom luku tokom leta izraste mnoštvo letorasta. Ako se rezidba vrši u leto. a koĉevi se uklanjaju. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. za koje se grane privremeno vezuju. nego treba pojedine radnje obavljati promišljeno. a za bujne 40—50 cm. pošto se on ne urezuje u drvo. Rastojanje meĊu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voćke 30—40 cm. Kad voćke završe svoj porast.1 do 2 m. a takoĊe se seku do osnove i zadebljale grane. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu ili rano u proleće sledeće godine. a ako se zagušuju treba ih u osnovi odseći. Voćke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu. Rastojanje meĊu redovima kod ruzinske palmete treba da je 3—3. Izdanci za osnovne grane koji su dugi 70—80 cm ostavljaju se za narednu godinu. Pri orezivanju paţnja se obraća na gustinu granĉica. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaĉa i najbolje rasporeĊena i pustiti da slobodno rastu. Ako se grane ne mogu ukrstiti. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. inaĉe je potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granĉica.5 m. U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Ruzinska palmeta. VoĊica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu. treba uzimati one koje se ne razgranjavaju. U tom cilju treba što brţe popuniti slobodna mesta meĊu spratovima osnovnih grana. Sa starenjem voćke smanjuje se i njen vegetativni porast. izrastaju vodopije. tako da se grane ukrštaju. debljina u gornjem kraju 8—10 cm u preĉniku a kod središnih stubova 5—6 cm. U nedostatku iskustva prinuĊeni smo da prilazimo gajenju ovih voćaka s većom obazrivošću. s unutrašnje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupiraĉi ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ţica priĉvršćena za koso pobijeni kolac. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledeće godine. One treba da zavise od razvoja voćke. obraĊuju i Ċubre.

Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrĊenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlaţnosti zemljišta. znaĉi da je vlage u zemljištu malo. ne pret-vara u grudvu već se raspada. U avgustu će se se ove poloţnice kalemiti na spavajući pupoljak ili u proleće na budni pupoljak i odgajiti jednogodišnje sadnice na odreĊenim mestima bez presaĊivanja. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. Okopavanje oko voćaka je obavezno.5—2 m. u brazde. Ako se zemljište pod voćkama mulĉuje. Površinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. Dobro je duţ kanala saditi drveće (ako ono ne zaseni voćke. kalijumovih Ċubriva 20 g pred jesenje riljanje. 4 kofe vode na 1 kofu fekalija. inaĉe će doći do opadanja plodova. koji će sluţiti za sniţavanje nivoa podzemne vode. zgorelog stajnjaka ili komposta 6—8 kg godišnje. Autor ove knjjge preporuĉuje da se na okućnicama u proleće sade patuljaste poloţnice po linijama budućeg špalira na odstojanju kao što je bilo prikazano za voćnjak. a zemlja ostavi u grudvama. a drugi. Mogu se unositi i teĉna organska Ċubriva u vidu prihranjivanja: kokošiji izmet razblaţen sa 8—10 puta više vode u koliĉini 1—2 kofe na 1 m2. Posle tri godine zemljište treba duboko preorati. kajsija i jabuka. a sadnice formiraju na ranije opisani naĉin. MeĊu redovima dobro je sejati lucerku pošto ona smanjuje koliĉine soli u zemljištu. breskva. jer se time povećava nivo podzemnih voda. najbolje je ako se u novembru i decembru zemljište nakvasi do dubine 1. Đubriva se daju po 1 m2 u sledećim koliĉinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poĉetkom jula. Zalivanje obavljati ĉešće i u malim dozama. jer ono svojim ispravanjem sniţava podzemne vode. fekalije se unose u jesen. ali u svakom sluĉaju voćke treba posebno Ċubriti. a letnja se obrada ne obavlja. Posle VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 34 / 80 . Ako se zemlja sa dubine 15—20 cm. a preostali plodovi ostaće sitni. šljiva i jagode. pa je nuţno unositi Ċubriva već od druge godine posle sadnje. Sa starenjem voćaka brazde se prave izmeĊu redova na 1 m jedna od druge. Zato ne treba dozvoliti zasušivanje zemljišta u letnjem periodu. OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJIŠTIMA I NA ZEMLJIŠTIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA Voćke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljištima ako opšta zasoljenost ne prelazi 0. a okolo stabla na 8—10 cm. nar. Rano u proleće zemljište se obraĊuje na dubinu 12—15 cm. a ostatak poĉetkom jula. slabiji. Voćnjake i vinograde na zaslanjenim zemljištiraa s plitkim podzemnim vodama treba Ċubriti s povećanim dozama mineralnih Ċubriva i stajnjaka. Fekalije se moraju razblaţivati vodom. smokva. Zalivanje se obavlja brazdama. Ako se ovo tada ne uĉini. jer su ţile kod patuljastih voćaka. Da bi se vlaga saĉuvala. Ü toku leta treba obaviti tri do ĉetiri prašenja na dubini 10—12 cm. posle zalivanja zemljište se kultivira. a na dusenu 5—6. onda treba zalivanje obaviti u martu. Naroĉito osteljive na zaslanjena mesta su sledeće vrste: orah. OBRADA ZEMLJIŠTA Zemljište oko voćaka ili u pantljikama (kod špalira) obraĊuje se u jesen ili u proleće. pri stiskanju u šaku. Od dva pupoljka treba ostaviti jaĉi.5%. kao što je rani krompir. Pred zasnivanje voćnjaka radi isušivanja zemljišta potrebno je iskopati kanal. Kalemljenje u avgustu vrši se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u proleće treba kalemiti kalem-granĉicom. Pred zasnivanje voćnjaka parcela treba da je dobro nivelisana.poloţnice. koji se nalaze pored voćaka ne treba dozvoliti visok nivo vode. onda se u jesen zemljište rigoluje na 15— 18 cm. ĐUBRENJE Visoki prinosi od patuljastih voćaka mogu se dobiti samo pri obilnom Ċubrenju. ukloniti oĉenjavanjem. Pri crnom ugaru takoĊe je potrebno obavezno u toku godine Ċubriti voćnjak organskim materijama. kao što smo već napomenuli. Na uzvišicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliĉine isparene vode. Prve dve godine mogu se izmeĊu redova gajiti povrtarske kulture. koje su napravljene sredinom meĊuredova i to 1 kofa na 3 m duţinska. Zbog visokih letnjih teraperatura poţeljno je oko voćaka ili pantljika mulĉovati zemljište slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 12—15 cm. superfosfata 150 g u dva maha — pod jesenje riljanje 50%. Takvim naĉinom odgajivanja dobija se prednost od ĉitave godine. Kad voćnjak poĉne da raĊa ne preporuĉuje se da se izmeĊu redova i dalje gaje povrtarske kulture. Da bi se obezbedila dovoljna vlaţnost. niti pak praviti stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje. trešnja. koje se povlaĉe na 40—50 cm od stabla. U toku leta za voćke na paradisu potrebno je 7—8 zalivanja. da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom — u protivnom so će izaći na površinu zemljišta. S obzirom na to patuIjasti voćnjaci rano poĉinju da raĊaju. Zalivanje U agrotehnici gajenja voćaka zalivanje ima veliki znaĉaj. rasporeĊene površinski. Bolje podnose zaslanjena zemljišta vinova loza. Najbolje je koliĉinu vlage odreĊivati laboratijski. Kod zalivnih kanala. višnja.

ispirno zalivanje. ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. rizling. koje se oreţu na 1/3 do 1/2 prirasta. 200—300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. koje se oreţu na 1/3. teţine 250— 300 g. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta. trećeg i ĉetvrtog reda. Stari grmovi se podmlaĊuju od dobro razvijenih boĉnih razgranjavanja. boji i veliĉini sliĉne. pri podizanju vinograda na ovakim zemljištima treba birati otporne sorte. s obzirom na klimu. ili poĉetkom aprila. vinova loza se obiĉno gaji na špaliru u obliku kose pergole. mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra. trećeg i ĉetvrtog reda. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata. U proleće pod mladi nar treba uneti 250—300 g amonijumnitrata. Prenose se veoma dobro. a u juţnim krajem novembra. isto postoji mogućnost za podizanje voćnjaka i vinograda. Posle deset godina matiĉna stabla se zamenjuju izdancima iz korena. U jesen. radi toga da bi se so isprala u dublje slojeve zemljišta. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma. Poĉinje sa plodonošenjem u trećoj godini. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. Pri berbi plodova treba voćarskim noţem odseći dršku ploda da bi drška ostala na grani. — Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. Kazake. a to su: kišmiš crni. AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR Nar je plod toplih predela. kazake. Nar se obiĉno Ċubri u jesen. Isto tako. bjan širei. a najmanje donji. Zatim se grm nara povija i polaţe na pripremljenu prostirku. Pri sadnji voćaka i vinograda na zaslanjenim zemljištima rastojanje meĊu pojedinim biljkama mora biti manje nego pri sadnji na obiĉnom zemljištu. rkateli. Na osnovnim granama izbije 4—5 grana drugog. sniţava prinos pošto plodovi pucaju. Sok je crven i nakiseo. sem aĉikdana. Pošto voćke kasno završavaju svoj ţivot. pa se odozgo opet pokriva slojem trske. kao i vodopije izrasle iz korena. ostavljajući tri do cetiri izdanka. pošto one na ovakvom zemljištu rastu sporije. 60—70 g superfosfata i 25 g kalijumove soli. Radi lakšeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 2—5 m. Nar se najĉešće formira u obliku grma sa ĉetiri do pet stabala. Plodovi sazrevaju u oktobru i ĉuvaju se do februara. Radi toga se pod grm nara naĉini humka zemlje. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti. Kod zasnivanja voćnjaka na livadsko-moĉvarnim zemljištima. izuzev sledećeg: na takvim zemljištima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopšte ne obavlja. Kod nedostatka vode. Druge godine po formiranju na matiĉnim stablima ostavi se 4—5 izdanka drugog reda koji se oreţu na 1/3. tunelske pergole. Nega nara ista je kao i ostalih voćaka. podiţe i vezuje za kolac. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrštene grane. osobito u julu-septembru. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meĊu njima mora biti donekle veće. pošto oni veoma iznuravaju grm. Grmovi nara se odgrnu krajem marta. kiselo-slatkog ukusa. U prvoj godini mladice se zalivaju 12—15 puta. a ostale odsecaju u trećoj godini. U ĉetvrtoj godini formiranje krune se završava. otresa se. Rodnost nara je 30—50 kg po jednom grmu. kzil. a ostali se odsecaju u trećoj godini. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije. Plodovi su srednje veliĉine. Razmnoţava se jednogodišnjim reznicama. Dalje se teţi da na grmu bude po mogućstvu što više srednje razvijenih grana. ipak bolji prinos daje unakrsnim oprašivanjem. Plodovi se mogu ĉuvati 7—8 meseci. a u puno plodonošenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. muskat maĊarski. Grm se proreĊuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma. Radi boljeg zasenjavanja zemljišta koje smanjuje odlazak soli na površinu. U voćnjacima na ovakvom zemljištu u jesen i u proleće obavezno je tzv. pred zimsko riljanje. povećanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Kad se grm oslobodi zemlje. a prestaje sa zalivanjem u avgustu. pri ĉemu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. ulfa. Sorte nara su: ĉikdana. ali ona stoji visoko — na površini zemljišta. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 50—60 cm. daje se stajnjak u koliĉini 2 kg/m2.svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljišta oko stabla i meĊu zalivnim trakama. a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine. zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. ima sok zatvorenocrven. pošto su one plodonosne. Sve su sorte nara po ukusu. Plodonosni nar zaliva se 10—12 puta u toku leta. U Uzbekistanu. Đubrenje se vrši i posle masovnog cvetanja radi dobijanja više plodova. Zato treba voditi raĉuna o tome prilikom orezivanja. na nju slaţu sitne trske ili slama. za sadnju se odabiraju sorte više otporne prema mrazu. lako je nar samooplodna biljka. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 35 / 80 . saperovi. Zimska zalivanja se ne preporuĉuju. Ubrani plodovi suše se 2—3 dana u hladu. sultanina i dr. jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod. gde voda nije zaslanjena. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljištu. koji moţe dostići 450—600 g. Grm nara mora biti pokriven zemljom.

jedino se zaliva 8—10 puta. U zasenjenim mestima drvo slabo raĊa. septembru i oktobru. a pun rod daje posle 10—12 godina. Kod rodnog drveta vrši se umereno orezivanje. UNABI (KINESKA URMA. Raste koso i dostiţe 7—8 m visine. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu. a ponekad i pre. Sadi se na rastojanju 4x3 m. Sade se mešane sorte. Zemlja se Ċubri svake godine stajnjakom u koliĉini 3—4 kg/m2. Plodni pupoljci zameću se na letorastima. Za berbu plodova upotrebljava se voćarski noţ za odsecanje peteljki. pošto hurma zahteva unakrsno oprašivanje. a drugi put u avgustu. a moţe i na dţanariku i šljivu. smirnski crni i krimski N° 9. belanĉevine. jaltinski. U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju. suve grane i stare grane. Badem se kalemi na gorki badem. inaĉe letorasti ne sazrevaju. kadota. Badem traţi unakrsno oprašivanje. Uzbekska ţuta je rasprostranjena u svim rejonima. Plodovi se zameću na letorastima. podnosi kratkotrajne mrazeve od —18 do —20°. Pri velikoj vlaţnosti vazduha i zemljišta produţava se rok sazrevanja izdanaka. Prilikom izbora mesta treba voditi raĉuna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine. Kruna je retka. Unabi ne zahteva naroĉito zemljište. u obliku grma ili stablašica. BADEM Badem poĉinje da raĊa ĉetvrte godine. Smokva ne bira zemljište. manje podesna za sušenje. Dvospolna je.SMOKVA Agrotehnika smokve malo se ĉime razlikuje od agrotehnike nara. Plodovi sazrevaju u septembru ili poĉetkom oktobra. DRENJINA (DREN) VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 36 / 80 . Rodnost jednog stabla kreće se 20—40 kg. Sadi se na rastojanju 6x4 m. da ne bi iz plodova iscurio sok. Podnosi mrazeve do —30°. skoro bez zalivanja. a u 10—12. Smokva poĉinje da rodi u 2—3. U Uzbekistanu se gaje sledeće sorte smokava: usbekska ţuta i crna. Plodovi se brzo kvare. traţi plodno zemljište i veći broj zalivanja. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije više boĉnih grana. zbog ĉega mu cvetovi ĉesto izmrzavaju. Unabi je biljka koja voli unakrsno oprašivanje. Stona sorta. Rano u proleće poĉinje da cveta. Agrotehnika za ovu voćku je kao i za druge voćke. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama. Smokvu uzimljujemo na isti naĉin kao i nar. smanjuje se kvalitet plodova i povećava osetljivost na niske temperature. ĈILONŢIJDA) Plodovi su ukusni i hranljivi. ĉapla. peskovitim zemljištima. ţeludaĉnih i srĉanih oboljenja. pošto se one razvijaju bez oprašivanja. Preporuĉuju se sorte: prvenac. najĉešće u martu. Dobro uspeva na lakim. Preporuĉuju se sorte sa ţenskim cvetom. crvene boje sa mesom ţućkaste boje. zato unabi treba saditi na mestima zaštićenim od vetra. amonijum-nitratom 50 g/m2. a punu rodnost dostiţe osme godine. superfosfatom od 40—50 g/m2. Cveta krajem maja. moţe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljištima. kolhozni. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeĊu redova s razmakom od 4 m u redu. Zaliva se tri do ĉetiri puta u toku leta i jednom u toku zime. godini. Rodnost grma smokve iznosi 15—20 kg. jalovaci. RaĊa treće ili ĉetvrte godine. pa se 4—5 ĉasova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se suše. Plodovi lako otpadaju. Plodovi se ostavljaju po mogućnosti što duţe na stablu da bi se osušili Odrasla stabla (15—20 godina) daju 50—60 kg plodova. kalijevim solima od 15—20 g/m2. Grm smokve se formira sa 3—4 osnovne grane. Kasno cveta. seku se svi izdanci iz korena. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. gde je manje izloţen mrazevima. masti. Za badem treba traţiti terene okrenute jugu. Zaliva se 4 puta leti i 1—2 puta zimi. Plodovi. Sazrevanje plodova poĉinje odozdo. Sadrţe šećer. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voćke. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadrţe malo šećera i pre vremena opadaju. Kruna unabija formira se u obliku ĉaše. kao i kod breskve i ukoliko je veći prirast. kiseline i vitamine C. pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. HURMA (JAPANSKA JABUKA) Hurma je drvo koje brzo raste i dostiţe visinu 6—13 m. RaĊa svake godine. zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve i izukrštane grane. godini dostiţe pun rod. utoliko je veća i rodnost. Plodovi se reĊaju drškom na niţe. lišće i granĉice sorte unabi koriste se za leĉenje grudnih. Plod joj je cilindriĉan. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeĊu boju. P i A.

ali roda u idućoj godini neće biti. da bi period sazrevanja bio duţi. Lišće se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. Pre saĊenja površinu treba prekopati na dubinu 25—30 cm i uneti po 4—6 kg/m2 stajnjaka i 80—100 g/m2 superfosfata. Da bi biljka na ţivićima bila jaĉa. Posle saĊenja. Neke sorte traţe oprašivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. U toku leta jagode se zalivaju 12—15 puta. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 5—7 dana. Druge godine jagode se Ċubre i sa 20—25 g/m2 superfosfata posle berbe. Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ţilice. iduće godine moţemo dobiti pun rod. onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u idućoj godini. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brašna. Šumska jagoda se razmnoţava ţivićima. inaĉe će biljka uginuti. odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka. Nega jagode. Radi VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 37 / 80 . Sumsku jagodu moţemo slobodno saditi izmeĊu redova voćaka. Ukorenjeni ţivići odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. Ako se sadi jednoredno. Na ţivićima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. Zemljište za šumsku jagodu mora biti ĉisto i plodno. Kod ovog naĉina na 1 m rasporeĊuje se 8—10 biljaka. onda se na bokoru ostave najviše 2—3 rozete (dţbuna). mada su to razliĉite vrste. kada se smanji vrućina. Najbolje vreme za sadnju je juli ili poĉetak avgusta. Ako je biljka gusto saĊena u meĊurednom prostoru voćaka ako je proleće vlaţno. bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meĊu redovima. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljište se unosi amonijum-nitrat 30—40 g/m2. Ovi ţivići bolje se primaju i daju veće prinose nego ţivići koji su uzeti od starih biljaka. jagode napada siva truleţ. U tom sluĉaju manje se razvijaju korovi. svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliĉinama vode. Zemljište se u toku leta praši najmanje 4—5 puta. šumska jagoda se prima. Za sadnicu se koriste ţivići sa 2—3 godine starih matiĉnih biljaka. a ostale uklanjaju. Kroz 10—15 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. u toku 5—6 dana. koji daje soĉne kiselo-slatke crne plodove. Posle zalivanja po ovlaţenoj liniji sadi se rasad-ţivići. poĉev od ranih do kasnih. JAGODASTO VOĆE JAGODA Jagodu krupnih plodova i šumsku jagodu ćesto nazivaju baštenskim jagodama. Ako koristimo ovaj rok sadnje. Ako se dvoredno sadi (saĊenje u pantljike). ali su bolje one koje se nalaze bliţe matiĉnom bokoru. koja veoma sniţava rodnost. Pri saĊenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom. Ţile se u jamici ravnomerno razmeštaju i zemlja oko posaĊenog ţivića dobro pritisne. meĊu dva zbliţena reda ostavlja se 25 cm. Na ţivićima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica. Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. a upotrebljavaju se i u sveţem stanju. Zivići se uništavaju u toku leta nekoliko puta. Tokom cele vegetacije zemljište izmeĊu redova se ĉisti od korova i odrţava u rastresitom stanju. dugaĉkim vreţama. DUD Dud je veoma rasprostranjeno drvo. Korov se uništava ĉim se pojavi. U tom sluĉaju na 2 m2 razmešta se šest biljaka. Sade se više sorti jagoda. Ţivići za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ţile duţine 3—4 cm i 2—3 listića s razvijenim gornjim pupoljkom. Meso je kiselo i oporo. ne podnosi visoko podzemne vode. Na pripremljenoj parceli treba povući brazdice 20—25 cm duboke. U drvorednoj sadnji. Jagode se sade popodne. Ceni se pre svega zato što ima tvrdo drvo. Sumsku jagodu moţemo saditi i u proleće. a zatim zemljište kultivisati. a meĊu 2 pantljikama 60 cm. Ako su ţivići potrebni za razmnoţavanje. dok se jagode ne prime. a sada je sasvim zaboravljena. Za dvorednu sadnju brazdice treba da budu nešto dublje.Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okućnicama. ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok. Plodovi se koriste u sveţem stanju. s obzirom na veći broj biljaka dobija se i veći prinos. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suviše ţivića. lako šumska jagoda voli vlagu. Zemljište predviĊeno za sadnju jagode treba izravnati i drţati u ĉistom ugaru. Rano u proleće redove s jagodama treba oĉistiti od osušenog lišća grabuljama i ukloniti ostale ţiviće. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. a isto tako ni zaslanjena zemljišta. ţiviće treba priljubiti uz zemlju. Plodovi su mu soĉne koštunice crvene ili ţute boje. izdancima. Za vreme saĊenja na navlaţenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaţiprst i srednji) i u njih stavljaju ţile ţivića. Osobito se ceni crni dud. Prvi put se zalivaju 5—7 dana posle prve berbe. SaĊena krajem avgusta. Dren je drvo ili grm visine 3 m.

Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele. Meso aromatiĉno. Sasecati treba oprezno. parcelu treba zaliti. jagodnjak zaliti. vrlo dobrog kvaliteta. Posle završetka berbe. do jeseni. izduţeno-kupast. primetno se sniţava oštećenje bokora od krpelja i bolesti lišća — bele flekavosti. zbog ĉega se i nazivaju dvorodne. Lišće ponovo brzo izrasta. Po obliku. Poslednjih godina selekcionisane su u Nemaĉkoj i sorte jagoda s visokim stablom. Raspon sazrevanja oko 25 dana. prijatnog ukusa. najĉešće okruglast. Raspon sazrevanja 15—20 dana. Pogodan za transport. jagoda do jeseni neće biti. kao što su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima). srednjeg kvaliteta. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust). Kad je podmlaĊena šumska jagoda. Madam mato. Plod kupast. jer prve godine posle sadnje prinos je 50—60%. Pisac knjige preporuĉuje sledeće sorte jagoda. Pokahontas (srednje stasna). Plod krupan. Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati. za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledeće sorte: Maherauhova rana. Sem toga. Vrlo rodna sorta. ĉvrst. pred pojavu mraza. — Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. jagode se poĉev od druge godine podmlaĊuju. pogodna za gajenje na okućnici. boji i veliĉini vrlö atraktivan. Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. Zenga giganta. — Zri krajem druge dekade maja. Kvalitet odliĉan. sa sunĉane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven. odliĉnog kvaliteta. koje spadaju u jednorodne. jagodnjak se zaliva još 5—6 puta. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. perspektivne su i još neke sorte. svetlocrven. — Zri sredinom maja. Plod joj je prve 2—3 berbe srednje krupan i ujednaĉen. verovatno. prijatnog ukusa. Jagoderano cvetaju i prolećni mrazevi mogu da ih oštete. remontantne ili stalno raĊajuĉe sorte tokom jedne vegetacije. Postoje i sorte koje tokom vegetacije raĊaju jedan put u proleće a drugi put u jesen. vrlo dobrog kvaliteta. nepravilnog. Posle berbe lišće se seĉe do površine zemljišta. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove. Plod krupan. uneti Ċubre i zatim izriljati zemljište. U jesen se moţe dobiti i drugi rod jagoda. Plod krupan. uzbekistanska i krimska. postoje i tzv. ukusno. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmšen. Gorela. slatkokiselog ukusa. Vrlo rodna sorta. zenga tigenga (rana sorta). Red gauntlet. Raspon sazrevanja oko 30 dana. noću. Zenga zengana. Sorte jagoda su mnogobrojne. Zri u prvoj polovini maja. (teţine 75 g. tamno crven. izduţeno kupast. sa sunĉane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven. rohil. tamnocrven. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan. Humi grande. Plod vrlo krupan. a kasnije sitan. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku špalira. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan. Raspon sazrevanja oko 25 dana. svetlocrven. pa i više). srednje kiselog ukusa. svetlocrven. Lišće je najbolje uklanjati krajem juna i poĉetkom jula. Raspon sazrevanja oko 20 dana. izduţenokoniĉan. — Zri krajem druge dekade maja. slatkonakiselog ukusa aromatiĉan. slatko. sonjana humi i frapendula. Spada u srednje kasne sorte. dobrog kvaliteta. okruglasto koniĉan. nakiseo. soĉan. taškentska. Sem dosad spomenutih sorti. Plod vrlo krupan (30—55 g). Raspon sazrevanja oko 25 dana. lepe crvene boje. Zenga prekosa. gem elista i dr. aromatiĉan. To su perspektivne sorte. Posle toga unosi se Ċubre. ukusan. ukusan. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Sanrajz. Šumske jagode ne treba drţati više od 4 godine na jednom mestu. zenga friktano (srednje stasna) i dr.lakše berbe. okruglastokoniĉan. soĉan. — Vrlo rana sorta jer zri već poĉetkom maja. Pored navedenih. — Zri sredinom treće dekade maja i spada u kasne sorte. Siprajz de hal — Rana sorta: zri 2—3 dana posle zenge prekosa. red pur. intenzivno crven. odliĉnog kvaliteta. Vrlo rodna sorta. ĉetvrte godine 80% i pete godine 60%. RaĊa dobro i redovno. — Zri krajem druge i poĉetkom treće dekade maja. Sorta 45/7. crven. Zenga prekosana. okruglastokoniĉan. dosta nepravilnog oblika. Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode. već prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora. Plod vrlo krupan. pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okućnici. koje su. druge godine 100%. Jagode se beru rano ujutru ili uveĉe. mada se zasad gaje samo na okućnicama. Vedensvil 7. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lišće. a to su: rana šumska. pogodan za transport. ĉesto lepezastog oblika. ali se rodnost iduće godine povećava. da se ne bi povredile ţile. MALINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 38 / 80 . izduţenokupast. Da bi se jagode zaštitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). Plod krupan. Plod krupan. jarko crven. — Zri sredinom maja. — Zri krajem druge dekade maja. MeĊutim. najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu. lepe crvene boje. boje ruţiĉaste s aromom šumske jagode. Plod zatupastokoniĉnog do srcastog oblika. — Zri poĉetkom treće dekade maja. Fin. ukusan. Da bi se povećala rodnost. Raspon sazrevanja oko 30 dana. a potom zaliva i rilja zemljište. — Zri krajem druge dekade maja. Plod okruglasto koniĉan. Jagode se razrastaju stvarajući nove ţile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u visinu. zaliva se svaki drugi red. Raspon sazrevanja oko 30 dana. odliĉnog kvaliteta. — Vrlo rana sorta.

Malina se razmnoţava korenovim reznicama. a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. Kod dţbunastog oblika u središte dţbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci. na odstojaniu 40 cm zateţe se ţica i na nju postavljaju izdanci. Moling promis. Dţbunje se veoma širi usled izbijanja izdanaka. Od sorti svetlo-crvene maline najznaĉajnije su maline eksploit. Sazreva u junu. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). — Spada u srednje rane sorte. najbolje rezultate postiţu. Na jednom mestu malina raĊa 8—12 godina. ali u naroĉito povoljnim godinama moţe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 39 / 80 . Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 30—40 cm od zemlje. koje se dele na odvojene izdanke. Divlja evropska crvena malina i arktiĉka malina rastu i iza severnog polarnika. Do cvetanja se zaliva jedanput. mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoţute ili zlatne). s obzirom na drugaĉije klimatske i druge uslove. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog. a rano u proleće odgrće se i dţbunovi ispravljaju. Pre oranja unosi se 4—5 tona/ha zgorelog stajnjaka. Zemljište za malinjak se obraĊuje na dubini 30 cm. — Sazreva u junu. Dvogodišnji izdanci pošto donesu rod uklanjaju se. tamnocrvena bilardova i zlatna malina. Bere se ujutro posle rose i pred veĉe. Plodovi su ukusni. crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. — Odliĉna je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve više širi u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). a takoĊe je pogodan i za ĉuvanje u hladnjaĉama. i preko 10000 kg po hektaru. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliĉitih sorti maline. do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 10—12 puta. a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najviše odgovaraju. Plodovi su ukusni. purpurne sorte. ostale izdanke treba uništiti. Malina traţi plodno zemljište i pozitivno reaguje na organska Ċubriva. Tamnocrvena (stalnoraĊajuća. Malinu svake godine treba Ċubriti stajnjakom ili kompostom. malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom. purpurne boje i pogodni su za jelo u sveţem stanju i za preradu. pri dobroj nezi. Zlatna malina. Izdanke za ţicu nije potrebno privezivati. koji se koriste za proizvodnju sadnica. na primer. Plod je nešto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. U Srbiji (Jugoslaviji). Ako je jesen duga i lepa. aromatiĉni i pogodni za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. plod donose i izdanci iz tekuće godine. Plodovi su tamnocrvene. Iz pupoljaka ţila izbijaju izdanci. Nega maline se sastoji u obradi zemljišta i uništavanju korova ĉim se on pojavi. dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati.5 m izmeĊu redova i 50—60 cm u redovima. Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime. Malboro. Jednorodna je. Plodovi su krupni. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ţila koje se nalaze na dubini 20—25 cm. Vilamet. Malinjak se Ċubri i mineralnim Ċubrivima. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. rodna je. pošto su već dali rod. Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledeće godine obrazovale rodne granĉice. Plod maline je neţan i brzo se kvari. Vegetacija poĉinje rano. Sortiment maline se vremenom menjao. U Uzbekistanu. Malinu je potrebno 12—18 puta zaliti. Spada u srednje-stasne sorte. maline promis. Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba saseći. vilamet i gradina. a zatim tamnocrvene. ali joj najviše odgovaraju podruĉja s umerenom klimom. — Ovo je takoĊe znaĉajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. bilardova). ukusan i pogodan i za jelo u sveţem stanju i za preradu. jer sazreva u drugoj polovini juna. i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2. Na jakim dţbunovima ostavlja se 12—15 jednogodišnjih izdanaka. — Rodna sorta. pa se i preporuĉuju sledeće sorte: malboro. tamno-crvene (purpurne) i crne. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je raširena u malinarskim podruĉjima Jugoslavije. Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g). trskom ili zemljom. Kod špalirskog oblika sa obe strane reda. Sorte maline su takoĊe. U pogledu rodnosti sliĉna je maling promisu. Malinu moţemo gajiti dţbunasto i u špalirima. a ni vrlo visoke temperature. a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveţem stanju. Po boji se. Daje priliĉno roda na vrhovima jednogodišnjih izdanaka i u oktobru. zato se izdanci odvajaju od matiĉnog dţbuna još u jesen i sade na odstojanju 1—1. Kultivisanje se vrši 4—5 puta za vreme vegetacije. ali bez sneţnog pokrivaĉa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od —18°C do —26°C. poglavito bez sneţnog pokrivaĉa. vrlo brojne. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mestö (podrume ili nadstrešnice). U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do — 35°C. pa su ekonomski i najznaĉajnije svetlocrvene sorte maline. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeĊu redova i zakopava do dubine 20—25 cm. Ima vrlo ši-rok areal rasprostranjenja. jer ne podnosi ni suviše niske temperature. za vreme cvetanja dvaput. Spada u jednorodne sorte. a na slabim 5—8. uglavnom. po 2—3 kg/m2. Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele. Zri vrlo rano i daje. smatraju se kao najkvalitetnije.Malina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Moling eksploit.

veliki znaĉaj ima zalivanje. Na dţbunu treba da ima 12—20 granĉica razne starosti. a isto tako se koriste i pri leĉenju bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji (Jugoslaviji) se najviše cene. uzbekistanska krupna i slatka. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja. Sem toga.vegetacije. U ove jame se stavija 8—10 kg zgorelog stajnjaka i 150—200 g superfosfata. S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaĉajnije sorte crvenih malina. Pošto se ţile ribizle nalaze na dubini od 50—60 cm. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 8—10 kg po jednom dţbunu. bujne i rodne sorte. Naime. Pri jesenjem Ċubrenju amonijaĉnu šalitru. ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. Pored pomenutih svojstava. Ribizla se orezuje u jesen ili rano u proleće pre kretanja sokova. Najbolje je oprašuju sorte: mesnata i slatka. zlatne ribizle. Pri slaboj agrotehnici dţbunovi obilno cvetaju. a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno širi. U pogledu rodnosti sliĉna je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Pri jakom porastu jednogodišnjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti pribliţno za 1/4. dţem. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuĉuje prvenst-veno sledeće sorte ribizla: Uzbekistanska krupna ribizla. — Sazreva krajem maja. krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama. List nije mirišljav. Sa sortama tamnocrvene. Preimućstvo zlatne ribizle je u tome. i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. Plodovi poĉinju sazrevati krajem raaja. Zemljište okolo ţbunova prekopava se u jesen i u proleće. —TakoĊe spada u srednje rodne sorte. Jedna polovina od ukupne koliĉine Ċubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u proleće posle cvetanja ribizla. Zahteva oprašivanje. a samim tim najviše i forsiraju — sorte crnih ribizla. a plodovi su joj crni. „Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd. koji se pojavljuju pri osnovi dţbuna. RIBIZLA Ribizla moţe biti crna. Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 12—14 puta. širenju crne ribizle mnogo doprinosi to što u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. po 50 g/m2. Plodovi se mogu odrţati na dţbunu do kraja jula. a u toku leta se tri-ĉetiri puta praši radi uništavanja korova i razbijanja pokorice. Rodnost do 10 kg po dţbunu. — Ima crne i krupne plodove. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. nego plod crne ribizle. purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) još nema dovoljno iskustva. što ona dobro raste na sunĉanim stranama njen list ne dobija oţegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dţbunu. II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUĆNICI SORTE GROŢĐA Pri izboru sorti za vinograd na okućnici teţi se da u vinogradu bude sveţeg groţĊa tokom tri-ĉetiri meseca. 7—8 g kalijeve soli i sa 8—10 kg zgorelog stajnjaka. Orezivanjem treba prorediti dţbunove. a u redovima meĊu dţbunjem 1—1. Gradina. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline. ostavljajući u zamenu ne više od 4—6 jednogodišnjih izdanaka. koje se meĊusobno razlikuju po vremenu sazrevanja. izmeĊu drugih sorti. Zato grane starije od ĉetiri godine valja ukloniti. Radi ĉuvanja vlage dobro je da se zemljište okolo dţbuna mulĉira. za neke sorte neophodno je unakrsno oprašivanje. od kojih su selekcionisane. sadrţe veliku koliĉinu vitamina C. To su vitalne. vino. rodnosti. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi. veliki deo naše zemlje otpada na brdskoplaninsko podruĉje s većom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga — a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najviše pogoduju. Mesnata. Postoje mnoge sorte crnih ribizla. U proleće rano kreće. Zemljište zasaĊeno ribizlama svake godine treba Ċubriti sa 50 g amonijaĉne šalitre i superfosfata. a i plod je manje aromatiĉan. kompoti. u Institutu Šredeka i sorte: mesnata. U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. duţini grozdova. drugo za vreme cvetanja. koja se lako rastvara i ispira. veliĉini bobica. U nešto većoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina. Sem toga. pojedine sorte groţĊa mogu se preko zime ĉuvati u specijalnim prostorijama još toliko VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 40 / 80 . Lišće nije mirišljavo. zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi. ali slabo zameću plodove.5 m. Pogodna je i za upotrebu u sveţem stanju i za preradu. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu širenja u Srbiji (Jugoslaviji). slatko. Ribizla se razmnoţava poloţnicama i razdvajanjem dţbuna Prorodi posle dve godine i dobro raĊa 10-15 godina. poreklu itd. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proširi i u drugim republikama SFRJ. crvena i bela. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). Ribizla se sadi na rastojanju izmeĊu redova od 2 m.

Grozd je mali. okrugle. Pokoţica je srednje debljine. sa dosta pepeIjaka. Najbolje uspeva na umereno vlaţnim i umereno kreĉnim i plodnim zemljištima. Ova sorta je pozna. crna. tj. Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na —22°C. Kod nas se gaji mestimiĉno u Sloveniji. Kaberne sovinjon Potiĉe iz Francuske. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identiĉna je sorti kaberne sovinjon. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg groţĊa po ĉokotu. Kaberne frank Potiĉe iz Francuske. Bobice su sitne. Pupak je šiljast. Sok je bezbojan. Grozd je mali do srednji. Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 41 / 80 . ĉvrste. rodnost slaba. Dalmaciji i Makedoniji. Hrvatskoj i Srbiji. crne boje sa izraţenim pepeljkom. a pri dugoj i mešovitoj. glatka. okrugle. veoma retko rehuljav. Bobice su sitne. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postiţe se dobar prinos. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. Gaji se i nekalemljen. Pogodne podloge su riparija х rupestris švarcman. dovoljno otporan na oidium i sivu plesan. kratak. a oselljiv je na oidium. Na plamenjaĉu je srednje otporna. bez taĉaka. teleki-8b i kober 5bb. Najviše mu odgovara srednje kreĉno zemIjište i juţni. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Cvet je hermafroditan. Dobre podloge su kober 5bb. teleki 8b. Hrvatskoj i Srbiji. bez taĉaka. soĉne. Otpornost na niske temperature mu je dobra. soĉne. Bolje sazreva na juţnim i jugozapadnim poloţajima. Srednje je pozna sorta. a prema niskim temperaturama veoma dobra. na osrednje visokom i visokom stablu. zbijen. na sopstvenom korenu. Cvet je hermafroditan. prema oidiumu dobra. SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA Vranac Domaća sorta. Vranac podnosi i dugu rezidbu i daje veći prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Pozna sorta. daje dobre prinose. neznatno jajastog oblika. na srednje visokom i visokom stablu. Sok je bezbojan. Cvet je hermafroditan. Pokoţica je tanka. RaĊa redovno. Dalmaciji i Makedoniji. Pokoţica je tanka ili srednje debljine. kod zbijenog grozda jajaste. okruglaste. Peteljka je kratka i debela. Oplodnja je redovna i potpuna. Srednje je otporan na plamenjaĉu. Hrvatskoj i Srbiji. a prinosi su visoki. Kratošija Domaća sorta. Vinograd poĉne da raĊa već u drugoj ili trećoj godini posle saĊenja. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose. plaviĉasto-crna. bez taĉkica. Najbolji kvalitet vina daje na kreĉnim i suvljim zemljištima i prisojnom poloţaju. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje izvrstan kvalitet. jugozapadni i jugoistoĉni poloţaj. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb. Najviše se gaji u Crnoj Gori. najĉešće zbijen i valjkast. intenzivne boje. Oplodnja je normalna i redovna. Peteljka je dugaĉka. šasla х berlandijeri 41b. Oplodnja je normalna. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. Kišnih jeseni osetljiv je na sivu plesan. Najbolje rezultate daje ako se gaji špalirski sa dugom i mešovitom rezidbom. Gaji se u Crnoj Gori. Najbolje rezultate daje na visokom stablu. Pupak je srednje izraţen.vremena. Bobice su velike ili srednje veliĉine. Burgundac crni (burgunder) Potiĉe iz Francuske. Game Poreklom je iz Francuske. Valjkastog je oblika i rastresit. Otpornost ove sorte prema plamenjaĉi i sivoj plesni je slaba. a na oidium i sivu plesan slabije. sa izraţenim pepeljkom. na kreĉnim i umereno suvim zemljištima. Kod nas se gaji u Istri. Bobice su male. a kod nas se gaji u Sloveniji. Po svim osobinama sliĉna je vrancu. a pojedini vinogradari dobijaju i po 100—120 kg pa i više groţĊa po ĉokotu. Pokoţica je debela. Valjkastog je oblika. sa kratkom i ĉvrstom peteljkom. sok bezbojan. Rana sorta.

Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na —16°C. Pokoţica je tvrda. Obiĉno se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Vrlo je pozna sorta.Merlo Potiĉe iz Francuske. Sok je bezbojan. Najbolje prinose daje ako se gaji u špaliru ili ako se formira kordunica. bez taĉkica. Oplodnja mu je normalna. Na juţnim i jugozapadnim poloţajima daje bolji kvalitet. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Game bojadiser Potiĉe iz Francuske. Grozd je srednje krupan. Peteljka je kratka i zelena. Prinosna je sorta. Na plamenjaĉu. ĉesto raĉvast. Otporniji je na oidium i sivu plesan od obiĉnog gamea. Daje odliĉne i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. otporan je na oidium. na nekim ostrvima. kupast. Oplodnja je normalna i redovna. Hrvatskoj i Srbiji. oidium i sivu plesan dosta je otporan. plavocrna sa mnogim taĉkicama i obilnim pepeljkom. Meso je soĉno i ĉvrsto. a dosta otporan na niske temperature. Bobice su srednje veliĉine. jajaste. Najbolje uspeva na plodnom zemljištu sa umerenom vlagom. Oplodnja mu je normalna i redovna. a takoĊe ne podnosi ni sušu. srednje zbijen retko rehuljav. malo pljosnate. piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca. a prinosi su vrlo dobri. Cvet je hermafroditan. kao i u vinogradima Makedonije. Najviše se gaji u Srbiji i Makedoniji. Pozna je sorta. a kod nas se gaji u Sloveniji. meso dosta tvrdo. Pokoţica je tanka. Cvet je hermafroditan. Ako se formira kordunica. Prikladni su osojni poloţaji. Najpogodnije zemljište je gajnjaĉa i kreĉna smonica. Oplodnja je normalna i redovna. Cvet je hermafroditan. plavocrne sa izraţenim pepeljkom. Ne trpi niska i vlaţna zemljišta. takoĊe se mora rezati kratko. Plavac mali Predpostavlja se da je francuska sorta. a u priliĉnoj meri i na niske temperature. sa izraţenim pepeljkom. Pogoduje mu poloţaj okrenut jugu. okrugle. Na gajnjaĉama se postiţu veoma dobri rezultati. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b. okrugle. tamno plava sa izraţenim pepeljkom. srednje veliĉine. Dobre su podloge koje podnose krševita zemljišta. sa puno tanina. Veoma je rodna sorta. Na plamenjaĉu je osrednje osetljiv. Donosi plod na zapercima. okrugle. Cvet je hermafroditan. Peteljka je kratka i crvenkasta. a prinos redovan. što je karakteristiĉno za ovu sortu. Srednje je pozna sorta. ima izraţen pupak. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i juţnom Primorju. zbijen. Pokoţica je debela. Bobice su srednje veliĉine. Vrlo je osetljiv na plamenjaĉu. Peteljka i peteljĉica su zelene. crna. Odgovara mu ţupski naĉin rezidbe. srednje zbijen ili zbijen. Grozd je srednje veliĉine. Zahteva dugaĉku rezidbu. soĉne. srednje otporan na oidium. Daje visokokvalitetno crveno vino. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjaĉu. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. a u bivšoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Bobice su sitne do srednje veliĉine. soĉne. Vrlo je pozna sorta. Uspeva na umereno vlaţnim i slabo kreĉnim zemljištiraa. Dobro podnosi suši. Dobro raĊa i pri kratkoj rezidbi. Dobro uspeva i na ravniĉarskim terenima. Bobice su srednje veliĉine. Grozd je cilindriĉan. Najbolje rezultate daje ako se gaji u špaliru na visokom stablu sa mešovitom rezidbom. debela. Sok je intenzivno crven. Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljištima. srednje je zbijen ili nešto rastresitiji. Grodz je srednje krupnoće. na kojoj se primenjuje duga ili mešovita rezidba. Sok pri muljanju dobija nešto boje. cilindriĉno-konusan. Pogodna je za razne naĉine gajenja. SORTE GROŢĐA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 42 / 80 . a otporan na sivu plesan. SORTE GROŢĐA ZA DOBRA CRNA VINA Prokupac Domaća sorta. Saperavi Bobice su mu tamnoplave.

posuta pepeljkom. Oplodnja je normalna i redovna. Cvet je hermafroditan. Redovno raĊa. pepeljak je obilan. protkana sitnim ţilicama. sa taĉkicama. prozraĉna. odrvenjena. zbijen. Osetljiva je na plamenjaĉu i oidium. poluodrvenjena. Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Srednje je otporan na plamenjaĉu i sivu plesan. Po svojim osobinama sliĉan je semijonu. Najviše se gaji u okolini Mostara.Ţilavka Domaća jugoslovenska sorta. zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruĉju Metkovića i Imotskog. sa umerenom koliĉinom kreĉa. Grozd je mali ili srednje veliĉine. a na suncu zlatno-ţuta. Srednje je pozna sorta. zeleno-ţuta. debela. okrugle. umereno vlaţnim i umereno kreĉnim zemljišlima. a veoma otporan na niske temperature. kupast. Sok je bezbojan. a prinosi su visoki. a kod nas se gaji u Sloveniji. a kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). Peteljka je kratka. Bobice su srednje veliĉine ili velike. Peteljka je duga i tanka. Najbolja su laka i srednje tešкa zemljišta. Pokoţica je ţiliĉasta. Mestimiĉno se moţe naći i u Makedoniji i drugim krajevima. Peteljka je kratka. brzo se širi i u juţnoj Srbiji. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Pepeljak je obilan. Rizling italrjanski Potiĉe iz Francuske. Pokoţica je dosta debela. a na sunĉanoj strani bledorumenkastog preliva. Oplodnja je normalna i redovna. Dobra podloga je berlandijeri х riparija. cilindriĉan i najĉešće s jednim krilcem. sok bezbojan. zelenoţuta. dosta ili veoma zbijen. a prinos nizak. Najviše odgovaraju juţni poloţaji. Juţni poloţaji mu više odgovaraju od ostalih. kratak i zbijen. Grozd je mali ili srednje veliĉine. zatim na krševitim i suvim zemljištima. Cvet je hermafroditan. Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). prozraĉna. a otporan na niske temperature. Srednje pozna sorta. Pokoţica je debela. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi. Oplodnja je redovna i normalna. Duga ili mešovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice. Polen autofertilan i interfertilan. Kod nas se gaji u Sloveniji. pupak je slabo izraţen. Sovinjon (Muskatni silvanac) Potiĉe iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji. Bobice su male. Grozd je mali. neujednaĉene i okrugle. prozirna. zelenoţuta. U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljištima umerene vlaţnosti. Oplodnja je redovna i normalna. Naroĉito negativno reaguje na sušu u periodu intezivnog porasta bobice i u poĉetnoj fazi šarka. Semijon Potiĉe iz Francuske. u poslednje vreme. ali podnosi i mešovitu rezidbu. kao što su razne kordunice. Vrlo je prikladan za razvijene oblike ĉokota. dosta zbijen. Na niske temperature je srednje otporna. Pogodan je skoro za sve naĉine gajenja. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 43 / 80 . cilindriĉan. Bobice su male. Bobice su sitne. nije razgranat. Plodna i srednje plodna kreĉna zemljišta sa umerenom vlaţnošću su najpogodnije za ovu sortu. kod nas se najviše gaji u Sloveniji. prinosna sorta. a u zbijenog grozda neznatno jajaste. okrugle ili neznatno jajaste. a prinosi srednji. Pozna je sorta. Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim. Pepeljak je osrednji sa rĊastim taĉkicama. Pokoţica je debela. Muskat otonel (Mirisavka) Potiĉe iz MaĊarske. piramidalan ili cilindriĉan. ali bolji kvalitet. Hrvatskoj i Srbiji. peteljka je kratka. Ima pokušaja da se gaji i na uţem podruĉju Srbije. ponekad raĉvast. Sa stanovišta proizvodnje najprikladnija je duga ili mešovita rezidba. srednje visokom ili visokom ĉokotu. pupak je neizraţen. Srednje je otporan na bolesti. Na sušu je otporan. Hrvats-koj. a zadovoljavajuće otporna na sivu plesan. teleki 8b i kober 5bb. Pupak veoma izraţen. na suncu ţuto-smeĊa. duguljaste. a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduţene. Cvet je hermafroditan. Poĉela se širiti po Makedoniji i na Kosovu. Pogodna je za gajenje na niskom. plodna i ocedna. Voivodini a. a ima je nešto malo i u Srbiji. Traminac crveni Potiĉe iz Tramina u juţnom Tirolu. Dobre podloge su: berlanĊeri х riparija. Najbolje rezultate daje na plodnim. Najpogodniji su juţni poloţaji. Ako se kratko orezuje daje manji prinos. crvenkasta.

posuta pepeljkom. pokoţica je tanka. Otpornost na bolesti je slaba. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. Sok je izrazitog muskatnog mirisa. sa dosta jakom pokoţicom. Bobice su srednje veliĉine ili male. Pokoţica je ĉvrsta. sa bobicama jednake veliĉine. Pupak je normalno izraţen. RANE STONE SORTE Bela šasla Potiĉe iz Francuske. Uspeva na raznim zemljištima. zbijen. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. Bobice su velike i jajolike. Kardinal Poreklom je iz Kalifornije. Oplodnja je normalna i redovna. Pri hladnom i kišovitom vremenu slabo se oploĊava. ali bolje rezultate daje na plodnim. Srednje prinosna sorta. zelenkasta ili zelenkastoţuta. ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljištima. slabo prinosna sorta. Zadovoljavajući prinos daje samo sa dugom rezidbom. posuta obilno pepeljkom. protkana ţilicama. Najbolje su juţne i jugozapadne strane. okrugle. a prinosi srednji. veoma je rana sorta. Grozd je srednje veliĉine. Otpornost na niske temperature još je dosta slaba. crvena ili crvenkasta. Grozd je velik ili veoma krupan. cilindriĉan. NAJVAŢNIJE STONE SORTE Carski biser (julski muskat) Potiĉe iz MaĊarske. a sa sunĉane strane ima rĊaste taĉke i polja. Rana je sorta. Kraljica vinograda Potiĉe iz MaĊarske. a na niske temperature srednja. Veoma rana sorta. gaji se u mnogim vinogorjima. Pogodna je mešovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Na peskovitim zemljištima takoĊe daje dobre rezultate. Na plamenjaĉu je slabo otporna. Pogodna je za razne naĉine gajenja. Makedoniji i u Hrvatskoj. bez taĉkica. Sazreva krajem jula. pupak nije izraţen. Rodnost je neredovna. Srbiji i Sloveniji. Srednja teţina grozda je 200—250 g. a na sivu plesan manje. kratak. bez taĉkica. Najbolje rezultate daje na plodnim. propusnim zemljištima. duţi nego širi. Pupak je slabo izraţen. propusnim i toplim zemljištima. srednje duţine. nije zbijen. Pokoţica je srednje debljine. Kod nas se najviše gaji u Hrvatskoj. okrugla. Bobica je vrlo velika. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Sok je veoma sladak sa izraţenim muskatnim mirisom. Bobice su srednje veliĉine. Srednje pozna sorta. voštano-ţuta. cilindriĉan. Dobro reaguje na Ċubrenje. okrugle. Cvet je hermafroditan. propusnim i dovoljno toplim zemljištima. Srbiji i Hrvatskoj. a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja. Oplodnja je normalna i redovna. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna. sa blagim mirisom muskata. Grozd je mali ili srednje veliĉine. Juţni poloţaj je najbolji. srednje zbijen. izduţen. Rkaciteli Bobice su zelenkasto ţute. daje dobar rod pri unošenju azotnih i fosfornih Ċubriva. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji. a ponekad neznatno deformisana. Sazreva nekoliko dana pre šasle. Vrlo dobra vinska sorta. ţuto-zelena (sa sunĉane strane zlatnoţuta) srednje prozraĉna. Cvet je hermafroditan. Na oidium je dosta otporna. Šasla crvena VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 44 / 80 . sa kratkom peteljkom. Ne podnosi veliku vlagu. bez taĉkica. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna. konusan ili cilindriĉno-konusan. Bobica je srednje veliĉine i okrugla. odnosno razni oblici kordunica. Uspeva na raznim zemljištima. Kod nas se najviše gaji u Srbiji. Više joj odgovara srednje visok i visok ĉokot. Sok je muskatnog mirisa. Dosta dobro raĊa ako se kratko oreţe.Cvet je hermafroditan. Cvet je hermafroditan. lakim. boje je ţutozelene. Dosta dobro raĊa ako je kratko orezana. a vrlo dobro podnosi mešovitu rezidbu. Oblik mu je cilindriĉan ili cilindriĉno-konusan. a podnosi mešovitu i dugu rezidbu. razgranat. Pokoţica je dosta ĉvrsta. prozirna. Oplodnja je normalna i redovna. Cvet je hermafroditan. a mestimiĉno i u ostalim republikama. Juţna i jugozapadna strana joj više odgovara. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim. bez taĉkica. sa obilnim pepeljkom. Sok je bezbojan. Otporna je na mrazeve.

Pokoţica je tanka. Na niske temperature je srednje otporna. vrlo je prinosna sorta. najĉešće konusan. ĉesto krilast. Najbolje rezultate daje na plodnim. bez semena. sa sitnim rĊastim taĉkicama. cilindriĉno-konusan. Cvet je hermafroditan. Vrlo prinosna sorta. U juţnim krajevima daje odliĉne rezultate na pergoli tendoni. Prikladniji je za više i razvijenije oblike ĉokota. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. Grozd je veliki. Srednje pozna sorta. muskatnog mirisa. Pozna je sorta. Zimsko belo Gaji se ti Makedoniji. SREDNJE-POZNE STONE SORTE Muskat hamburg Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji. prozraĉna. normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rĊastim taĉkicama. Pokoţica je srednje debljine. Vrlo je pozna sorta. odnosno ćilibarţutu boju). U nas se najviše gaji u Makedoniji i Srbiji. Bobica je mala do srednje veliĉine. Prinos je manje-više redovan. Kod nas. jednake veliĉine. propusnira i toplijim zemljištima. rastresit. Bolji kvalitet groţĊa se dobija na juţnoj i jugozapadnoj strani. Pokoţica je debela. BESEMENE SORTE Sultanija (kišmiš beli) Potiĉe iz prednje Azije. Vrlo prinosna sorta. Osetljiva je na perenosporu i oidium. Sok je bezbojan i bezmirisan. jajaste. a izuzetno i rehuljav. Grozd je srednje veliĉine ili velik. debela. elipsaste. Najbolje uspeva na umereno plodnim. Daje dobre prinose na srednje plodnim. Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. posuta je pepeljkom. srednje zbijen iii rastresit. jajaste. Podnosi i zalivanje. Na ravnim terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunĉavanje bilo maksimalno. Po svim svojim karakteristikama moţe se uporediti sa belom šaslom. Cvet je hermafroditan. plavocrna. Kod nas se gaji nešto manje u Makedoniji. manje-više jed-nake veliĉine. gaji se u svim vinogorjima. posuta je sitnim taĉkicama i pepeljkom. Bobice su velike. Mlado lišće je osetljivo na koncentrovanu bordovsku ĉorbu iznad 1%. Pošto kasno sazreva. bez taĉkica i bez izraţenog pupka. a na sivu plesan je dosta otporna. a moţe se naći po neki ĉokot i u Srbiji i Hrvatskoj. Vrio je prinosna sorta. propusnim i toplijim zemljištima. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan. Afuz-ali Potiĉe iz prednje Azije. Najbolji prinos daje ako se mešovito ili dugo reţe. Najbolji oblik ĉokota u Makedoniji je odrina. bolje se oploĊava polenom drugih rodnih sorti. izriĉito muskatnog mirisa. Peteljka je duga. nalik na urmu. Oplodnja je normalna i redovna. zatim mestimiĉno u Dalmaciji. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. drvenasta. Srednje je pozna sorta. Pogodnija je mešovita ili duga rezidba na srednje visokom i visokom stablu. Cvet je hermafroditan. Oplodnja je normalna i redovna MeĊutim. Sok je bezbojan. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba. konusan. razgranat. rastresit. Cvet je morfološki hermafroditan. umereno vlaţnim. a sa sunĉane strane ćilibar-ţuta. Bobica je velika. u Srbiji (Jugoslaviji). Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba na povišim i razvijenijim oblicima ĉokota. Bobice su srednje veliĉine ili nešto krupnije. Pošto je pozna sorta. Sok je bezbojan. Mesti-miĉno se gaji i u podruĉjima drugih repubiika. zelenoţuta. juţna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju. Srbij'i i Hrvatskoj. Oplodnja je normalna i redovna. pogodnije su juţne i jugozapadne strane. duguljasta. Grozd je velik. propusnim i suvljim zemIjištima. Dugom i mešovitom rezidbom daje najbolje rezultate.Potiĉe iz Francuske. jajasta. Oplodnja je normalna i redovna. Pokoţica je ĉvrsta. rastresit i dosta rehuljav. sa obilnim pe-peljkom. POZNE STONE SORTE Italija Potiĉe iz Italije. Bobice su velike. ţutozelena. izduţene. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 45 / 80 . Grozd je krupan. Dosta je otporna na sušu. i to najĉešće zajedno s belom šasloma. zelenoţuta (na sunĉanoj strani dobija zlatnoţutu. Cvet je hermafroditan. krilast. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan.

Zbog toga joj najviše odgovara visoko stablo tipa kordunice. Pupak je izraţen. takvu rezidbu nazivamo dugaĉkom. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ţila starih više godina i mladih ţila i ţilica. besemena stona sorta iz Kalifornije. Boja bobica je ţutozelena. Vrlo dobro reaguje na Ċubrenje.Pokoţica je debela. Lastari su jednogodišnji izdanci i sastoje se od ĉlanaka i kolenaca. naziva se izdanak. srednje ţile. ĈOKOT I NJEGOVI DELOVI Ĉokotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. Rodna loza i ĉvor zamene nalaze se na istoj višegodišnjoj lozi i nazivaju se rodni ĉvor. zato i treba pospešivati njihov razvitak sasecajući površinske ţile. Grozd je veliki. koje su beznaĉajne za ishranu ĉokota. Nizak ĉokot nije prikladan. zbijen ili rastresit. ovi lastari se nazivaju ĉvorovima zamene (sl. Na ovim granama rastu jednogodišnji izdanci. Ako lastar izraste ispod glave ĉokota. koju onda preuzimaju glavne ţile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. na nestrukturnim i zbijenim zemljištima glavne ţile se takoĊe ne razvijaju duboko. u severnim krajevima na zemljištima s plitkom podzemnom vodom glavne ţile se razvijaju na dubini od svega 40—60 cm. masti itd. cvetovi. Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ţile. na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava ĉokota na kojoj se dalje nalazi višegodišnja i druga loza u obliku takozvanih rukava. postaju srednje veliĉine. Mlade ţile i ţilice usisavaju iz zemljišta vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima. Koren Koren ĉokota uĉvršćuje biljku za tlo. a ukoliko se proreĊuje cvasti i grozdovi. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa. Za ishranu ĉokota nemaju veći znaĉaj ni srednje ţile jer i sloj zemljišta u kome se one pruţaju leti ĉesto ostaje bez vlage. na kojima se tokom rasta razvija lišće. rašljike. koji dostiţu porast od 5—10 m duţine. a ako se pojavi na staroj lozi. Nadzemni delovi ĉokota Iznad površine zemljišta. veoma rana. Površinske ţile nemaju znaĉaja za ishranu biljaka jer su suviše plitke i brzo se sasuše ĉim naiĊe period suše. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. da bi iduće godine od njih dobili jake lastare. dobro podnosi prevoz. cilindriĉan ili neznatno konusno-cilindriĉan. ili pergola tendona. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. jer nema semenki. ako se ostave 8—12 okaca. Na dubini od 20—25 cm razvijaju se boĉne. Najprikladnija je duga rezidba. Grozd je srednje veliĉine ili veliki. Na zelenim VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 46 / 80 . razliĉita je i dubina do koje prodiru glavne ţile. obiĉno sa dva krila. već samo troše hranu i time ometaju razvitak dubinskih ţila. odrvenjavaju. Vrlo je pogodno za decu. U jesen ovi zeleni izdanci. rezidbu nazivamo srednjom. Srednje prinosna sorta. zeleno-ţuta ili zeleno-ćilibarna. Perlet Nova. dobiju smeĊu boju i tada ih nazivamo lozom. pa i više metara. jer su niţa okca nerodna. GroţĊe je vrlo prijatno za jelo. zalivanje i proreĊivanje cvasti ili grozdova. Najbolje odgovara visoki ĉokot sa dugom rezidbom. Zametanje bobica je neredovno. Površinske ţile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod površine zemljišta. s retkim sitnim crnim taĉkicama. Kada je zametanje bobica normalno. moţe dati veoma dobre prinose. a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. koje u poĉetku rastu horizontalno a docnije. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. naziva se jalovak. belanĉevina. Bobice su sitne. okca i grozdovi. Prinos je neredovan. Ponekad se loza orezuje na samo 2—3 okca. zaperci. s porastom ĉokota — koso i naniţe. Moţe se iskoristiti još i za sušenje ili za preradu u vino. Zavisno od strukture zemljišta i dubine podzemne vode. dok se u juţnim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljištima pruţaju i do dubine 2 do 4. Inaĉe. a ukoliko se na lastaru ostave samo 4—5 okca rezidba je kratka. Sazreva 5—7 dana posle julskog muskata. 20). Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ţile. upija iz zemljišta vodu i u vodi rastvorene hranljive materije kojim se biljka hrani i sakuplja i ĉuva rezervne materije u obliku skroba. Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i više okaca. razgranat. Glavni delovi ĉokota su koren i stablo. Pozna je sorta. Na tim rukavima nalaze se grane razliĉite starosti. izduţen.

a reznice II klase. Tuĉak se sastoji od plodnika i kratkog stubića sa ţigom. rašIjika i cvasti. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim ĉlancima preĉnika 6 do 12 mm. i generativnim putem — semenom. bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte. a od stonih sorti madlen anţevin. moraju oploditi polenom neke druge sorte. koristi se samo u nauĉno-istraţivaĉkoj sluţbi radi stvaranja novih plemenitih sorta. bikone (šasla napoleon) i crveni drenak. Za bolje oprašivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red ĉokota zasaĊuje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom. Za podizanje vinograda na ţivom pesku reznice takoĊe moraju da budu zdrave. a najĉešće i najviše radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno. Cvasti. koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm. semenom. Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli. zato ove sorte. U proleće. 21). pa se odsecaju do osnove. Kako reznice domaće loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopiće i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi oštetili. Cvetovi vinove loze su dvopolni. Tako. U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaĉetak budućih izdanaka. Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili više cvetova. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara ĉiji je preĉnik veći od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. obiĉno u drugoj polovini marta. Reznice domaće loze se skidaju sa matiĉnih ĉokota takoĊe u jesen. oni zarašćuju. Ovi poslednji su meĊusobno srasli i zelene su boje. Formiraju se u zimskim okcima. listova. Do pojave filoksere u Jugoslaviji. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i boĉnih izdanaka prvog. ĉauš. Duţina ovih reznica treba da se kreće od 80 do 120 cm. što zavisi od sorte. dobro razvijene i zrele. sluţe za proizvodnju prporaka. kruţnog oblika. a za prporke samo radi podizanja vinograda na ţivom pesku. kako je ova loza stradala od filoksere. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matiĉnim vinogradima posebno gaje lozne podloge. Od vinskih sorti funkcionalno ţenski tip cveta ima blatina i bagrina. Rašljike. kao i u Evropi. Porle oploĊenja cvetova. da bi zametnule plod. vinogradi su se podizali od domaće pitome loze. U Jugoslaviji se prporci domaće loze proizvode u većim koliĉinama samo u cilju podizanja vinograda na ţivom pesku. Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni. Duţina ovih reznica treba da je 40 cm. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 47 / 80 . izbijaju lastari ili zaperci. drugog i trećeg reda. Reznice I klase sluţe za kalemljenje. U jesen okce se pokriva Ijuspama smeĊe boje natopljenim smolastom raaterijom. Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu. centralnog pupoljka (sl. na primer. Ovaj poslednji naĉin razmnoţavanja. U osnovi zaperaka zameće se glavno okce. Reznice za lozne podloge se skidaju s matiĉnih ĉokota obiĉno u jesen. Obrazuju se na kolencima lastara i sluţe za uĉvršćivanje vinove loze za naslone. Sastoji se od pet ĉašiĉnih i isto toliko kruniĉnih listića. reznice se prpore.izdancima iz okaca. pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. direktno rodnih hibrida i loznih podloga. dobro razvijeni i zreli lastari. Lastar se obiĉno razvija iz glavnog. u odreĊenim agro-ekološkim uslovima. trojna). gde ne postoji opasnost od filoksere. PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUĆNICI RAZMNOŢAVANJE VINOVE LOZE Vinova loza se razmnoţava vegetativnim putem — neoţiljenim i oţiljenim reznicama i kalemljenjem. i dva za zamenu. Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoţavanje vinove loze. Cvet ima pet prašnika i tuĉak. a prporci loznih podloga u cilju podizanja matiĉnjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ĉega se kaleme na zeleno. Za ovu svrhu se zemljište u prporištu bagovremeno priprema. tako da imamo pojavu od 2—3 izdanka (dvojna. Za oprašivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ĉije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa ţenskim tipom cveta. za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao oprašivaĉ pogodna je sorta zimsko belo. na toj duţini lastar treba da ima najmanje 5—8 upotrebljivih okaca. ali neke sorte imaju funkcionalno ţenske cvetove sa besplodnim polenom. pa se pretvaraju u spavajuće pupoljke. MeĊutim. Cvet. a posebno domaće sorte pitome loze. to su vinogradi poĉeli da se podiţu kalemljenjem domaće pitome loze na podloge otporne prema filokseri. Za ovu svrhu se biraju zdravi. koja se nalaze u pazuhu lista. Razvijena cvast ima oblik konusa. Ove reznice sluţe uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema filokseri. duţine 50 cm.

zbog ĉega se umanjuje procenat primanja. Da do toga ne bi došlo kalemovi se do saĊenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlaţnim krpama ili slamom. Dubinu saĊenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 2—3 cm iznad površine zemljišta.PODIZANJE VINOGRADA Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. naroĉito sitne. pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama. a ostali se uklanjaju (sl. Nije preporuĉljivo ostavljati kalemove ĉak ni na kratko vreme nepokrivene. bile vidnije. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada. Priprema zemljišta Pred samu sadnju loze zemljište se dobro poravna. jer bi inaĉe voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omogućila postepeno i dovoljno natapanje zemljišta. prilikom odgrtanja sadnice. Posle pripreme zemljišta obavlja se razmeravanje. U ovom sluĉaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim šljunkom. kod sistema tunela sa Iuĉnim oblikora i kod poboljšanog sistema pergola rastojanje izmeĊu ĉokota u redu treba da je 2 — 2. Na ovako duboko rigolovanom zemljištu vinova loza ranije prorodi i bolje raĊa. u obliku humke. dok se natrule ili oštećene ţile potpuno uklanjaju. zatim se vade i pregledaju. 22). Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doĊe na same ţile. 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. od njih se izdvajaju 2 najjaĉa i orezuju na 2 — 3 okca. Vinova loza moţe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i šljunkovitim zemljištima. razreĊujući ţile u sve pravce. U ovom sluĉaju. u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka. bobice su sitne i kisele. Ako kalem ima nekoliko lastara. Zatim se unose Ċubriva: 6—8 kg/m2 stajnjaka. radi boljeg formiranja osnovnog oblika ĉokota i lakšeg rada. SaĊenje vinograda Pred sadnju oţiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu drţe nekoliko ĉasova. Na zdravim kalemovima se skraćuju ţile: slabije ţile se skraćuju manje. Radi boljeg primanja i brţeg porasta kalemova vinove loze pri saĊenju na siromašnom zemljištu. zemljišnih uslova i sistema formiranja ĉokota. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu. Sadnju obavljaju dva ĉoveka: jedan nasipa na dno jame malo trošne zemlje od gornjeg sloja zemljišta. već dobrom i plodnom zemljom. Na ravnom zemIjištu redovi se usmeravaju od juga prema severu. Na siromašnim zemljištima (šljunkovito) ostavlja se manje rastojanje. Osnovne ţile posle skraćivanja ne treba da budu kraće od 5 niti duţe od 12 cm. male koliĉine zgorelog stajskog Ċubriva i vode. Ali najveći i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlaţnim i livadskim zemljištima. pri dubini podzemnih voda od 1.5—2 m. a donji na drugu. Rastojanje meĊu redovima i izmeĊu ĉokota u redovima utvrĊuje se zavisno od sorti sadnog materijala. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omogućuje dobro natapanje zemljišta pri zalivanju. pošto se ţile brzo suše. Kod zasenjene vinove loze rod je mali. kod sorti sa bujnim porastom —veće. da ne bi neravnine smetale ravnomernom zalivanju. kod špalira sa kosom pergolom 3 m. Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom. Zategne se kanap i pobijaju koĉići na mestima gde treba da se zasadi kalem. Kod jesenje sadnje posaĊene ĉokote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 20—25 cm. Na šljunkovitom zemljištu dubina jame povećava se i na 80 — 100 cm. Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preĉniku od oko 50 cm i do 70 cm dubine. pa tek onda na nju ţile kalemova. a jaĉe — više. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati sveţi stajnjak. Kada se 3/4 jame zatrpaju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 48 / 80 . pored svake sadnice se pobije koĉić da bi u proleće. a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm.5 m. Ako kalem ima dva lastara njih orijentišemo u pravcu reda. a potom se nagrće zemlja iz niţih slojeva. Kod špalira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeĊu redova treba da je 2 m. kao i na zaslanjenim zemljištima. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao sunĊer) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi. Zemljište se rigoluje na 25 do 30 cm a još bolje na dubinu 50—60 cm. Ţile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u teĉnost-smeše od gline. Vreme i naĉin saĊenja vinove loze Vinovu lozu moţemo saditi u jesen i u proleće. a drugi namešta na nju kalem.

a ako je zemljište teško. pošto se one slabije primaju. Prilikom saĊenja treba strogo paziti da se kalemovi sade taĉno po redovima. ali nadalje pri dobroj nezi — razvijaju se skoro kao i oţiljeni kalemovi. Svaki ĉokot se zaliva sa po 2—3 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. U ovom sluĉaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 50—70 cm duţine. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjište natopi u sloju od 80—100 cm. Kod siromašnog zemljišta prve godine se u junu unosi po 10—12 gr amonijum nitrata na 1 m2. Prve godine po saĊenju reznice donekle zaostaju u rašćenju. Ako se ĉokoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemoguće sprovesti vodu kanalima. predhodno otklanjaju. koja će ostati ispod površine zemljišta. sipa se kofa vode. Na šljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 16—18 puta. Posle nabijanja zemlje.zemljom. Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 10—12 puta. posle toga se zemljište izmeĊu redova prekopava na dubinu 18—20 cm. na odstojanju 50 cm od ĉokota naĉine brazde. kao i kod oţiljenih kaleraova.0— 1. Đubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 20—25 cm. visina humke je 10—12 cm. na vrh reznice iznad površine zemljišta se nagrće sitna zemlja u obliku omanje humke. U jesen se po površini rastura stajnjak u koliĉini 3— 4 kg / m2.5 m duţine. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 49 / 80 . NEGA MLADOG VINOGRADA Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju. u maju. 23). zatim se u aprilu zaliva tri puta. Samo pri pravilnom sprovoĊenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem ĉokota moţemo oĉekivati da mladi vinograd brzo prorodi. dok se okca. junu. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeĊu redova se mogu sejati neke jednogodišnje kulture. nego kod kalemova. a oko tek posaĊenih biljaka naprave mala polukruţna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saĊenja. posle toga se jamić do vrha ispuni zemljom. I u ovom sluĉaju se 2 okca ostavljaju iznad površine zemljišta. zalivanje se obavlja ruĉno. Radi toga se uzimaju reznice 1. obradi zemljišta i Ċubrenju. Dva-tri dana posle zalivanja zemljište treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uništi korov. koje su skinute s donjeg dela lastara s komadićem dvogodišnjeg drveta. julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. Navodnjavanje se obavlja brazdama — natapanjem zemljišta. ĉija visina zavisi od tipa zemljišta: ukoliko je zemljište lako ili peskovito. Sadnja se moţe obavljati dugaĉkim reznicama u obliku obruĉa. zatim jamu popuniti zemljom i obilno zaliü. I reznice se takoĊe sade tako da najmanje 1—2 okca ostanu iznad površine. Nega posaĊenih reznica treba da je bolja i paţljivija. pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obruĉa i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. Pre pojave jaĉih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajući humke visine 20—25 cm. Za ovakav naĉin navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda. vlaţno i smoniĉavo onda 3— 5 cm iznad najvišljeg okca reznice. Pred sadnju na 2—3 dana reznice se drţe u vodi. Vinograd moţemo podizati i reznicama. posle ĉega se zemljište prerilja ili duboko prekopa. Na dno jame nasipa sa zemlja pomešana sa zgorelim stajnjakom. Bostan je najpogodnija kultura za ovu svrhu.

Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8. Za njegovo drţanje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. a oni koji leţe na zemlji dobijaju neprijatan ukus. koji se pobijaju pored ĉokota suprotno jedan drugome namešta se motka i na nju priĉvršćuju matiĉni krakovi kordunice. koje se sastoje od 2 štafle nameštene na koĉevima duţ ĉokota i popreĉnih letava. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groţĊa. ako je porast ĉokota nedovoljno jak. Da bi se mlada loza zaštitila od izmrzavanja. onda je umesto mineralnih Ċubriva najbolje dati 3—4 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka. a širine 2 m. a u trećoj godini na 6. treba je do treće godine zagrtati pre pojave jaĉih mrazeva. Gajenje vinove loze uz drvo. Grozdovi kod ovog naĉina slobodno vise na dole. dobijaju veću koliĉinu toplote. ĉesta pojava bolesti zbog nemogućnosti dobre zaštite. Ĉokoti se razmeštaju duţ bankina na odstojanju 2. Preimućstvo ovog sistema je u tome što pojednostavljuje navodnjavanje vinograda. SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okućnicama se primenjuju sledeći sistemi gajenja ĉokota vinove loze. u novembru ili februaru obavlja se i tzv. koji u ovom sluĉaju liĉe na leţeće lestvice. Ponekad se nameštaju dva-tri ovakva naslona. Ċubri se sa 20—25 g amonijum nitrata po 1 m2. a kad lastari ojaĉaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaţama. Pored toga cvetovi se slabije oprašuju i zbog toga su grozdovi rehuljavi. zimsko zalivanje. Ovo se ĉini da bi se loza malo odigla od tla. kad opadne lišće. Sem toga. Definitivna rezidba se sprovodi u proleće. Širina bankina je 5—6 m. Ovaj sistem pruţa i bolje uslove za osvetIjavanje ĉokota: grozdovi se rasporeĊuju po površini zemljišta. Ĉokoti su na visokim zemljanim bankinama izmeĊu kojih su rovovi dubine 1 m. Za zimu vinova loza se ne zagrće. Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. Kod horizontale pergole stablo moţe biti i do 2 m visoko. Ako je vinograd posaĊen na siromašnom zemljištu i zakašnjava u porastu. Pergola — kosa i horizontalna Kod kose pergole stablo ĉokota je nisko ili ima visinu 50—70 cm.U jesen. vinograd se Ċubri pojaĉanim dozama Ċubriva i povećava se broj zalivanja. Radi boljeg razvića ĉokota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljišta. kao i prve. Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po površini zemIjišta. a u jesen 25—30 g/m2 superfosfata i 3—4 g/m2 kalijeve soli. jer omogućuje brţe punjenje dubokih jarkova velikim koliĉinama vode. štete od ptica i jako oteţana berba groţĊa. U prvoj godini porasta ĉokota vinove loze najveću paţnju treba usmeriti na najbrţe formiranje osnovnih krakova kordunica. Ovaj sistem omogućuje veliku rodnost. Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lučnog oblika Kod kulture na tunelskom luĉnom naslonu ĉokoti se razmeštaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeĊu redova 4 m. U proleće se pristupa formiranju ĉokota. Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi. Ako ima stajnjaka. Ĉokoti se formiraju na visokom stablu sa 5—6 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljištu. IzmeĊu redova se moţe i narednih godina. Posle odgrtanja ĉokota u proleće krajem marta zemljište se prekopava na dubinu 20—25 cm. na kojima leţi ceo ĉokot. mladi vinograd se orezuje. a meĊu ĉokotima u redovima 2—3 m. nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. na kojima će biti rasporeĊena rodna loza. što ubrzava nagomilavanje šećera. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 50 / 80 . ĉime se poboljšava cirkulacija vazduha i spreĉava da grozdovi dodiruju zemlju. kada moţemo odrediti donekle i rodnost. U trećoj godini u vinogradu se formiraju špaliri. Stubovi su meĊusobno povezani popreĉno postavljenim letvama tako da imaju izgled rešetkaste stelaţe na kojima se nalaze kraci kordunica.8 m. Kod mladih ĉokota pred zimu se skidaju lastari sa stelaţa i zazimljuju-pokrivaju zemljom. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeĊuje se šest-sedam ĉokota. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 5—6 okaca. a oteţana je i borba s bolestima i štetoĉinama. gajiti bostan ili neko povrće. druge godine pored svakog ĉokota treba pobiti dva koĉića sa preĉkama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. mogu se popuniti prazna mesta u vinogradü oţiljenim kalemovima. Nedostaci sistema su u tome što prolećni mrazevi ĉesto oštećuju vinovu lozu. ukoliko je jesen lepa i topla. U tom cilju. Posle rezidbe. a ima izgleda da će i zima biti blaga. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice. Poneki put se ispod krakova kordunica nameštaju podupiraĉi: na dva rakljasta koĉića.

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 51 / 80 . brţe prorodi i dobro raĊa. Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom ţicom. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka preĉnika na debljem kraju 8—10 cm. a gornji u zasek na stubu na visini 1 m. Raĉuna se da je za površinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za popreĉne redove. zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju popreĉnim motkama ili letvama preko kojih se zateţu ĉetiripet redova ţice. što ĉokoti imaju veliku površinu za svoje razmeštanje na lukovima. armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji deo od gvoţĊa ili betona. Najbolji je onaj špalir koji odgovara lokalnim ekološkim uslovima. Za špalire se upotrebljava ţica 2—3 mm debljine. opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 °C. Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema. ĉiji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli. što je vrlo vaţno za bujne sorte. Vertikalni špalir Ovaj naĉin razmeštanja ĉokota vinove loze na podupiraĉima smatra se najboljim. a druga na suprotnu stranu. Popreĉne motke se vezuju za kolje prućem. svake godine nuţan je remont lukova i kolja. dok su grozdovi dobro zaštićeni od sunĉevih opekotina. Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj popreĉnih i uzduţnih motki.5 m. Kod nameštanja drvenih stubova na krajevima reda postavljaju se direci preĉnika 10—12 cm. Duţina ovih trajnih delova je 1. Usled skraćivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniţava pa je nakon 3—4 god.5 m. a u sredini na odstojanju 7—8 m postavljaju se direci preĉnika 6—8 cm. tako da dobijemo 6—7 redova. širine 30—40 cm i u nju se namešta stub duţine 3. Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od ĉokota postavljaju stubovi na koje se zateţe ţica. Vinova loza na špaliru se dobro razvija. jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova. pa se jama zaliva betonom (5 delova šljunka i 1 deo cementa). ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja.5 m. naslon ima izgled galerije. ali moţe dobro posluţiti i drugo drvo. Prvi popreĉni red motkica je na visini 50—70 cm od zemlje. Stubovi se u redovima rasporeĊuju na rastojanju 8 m. Kad se pogleda. a kraj ove ţice se izvodi na površinu i povezuje sa stubom. Naslon za vertikalni špalir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ţice zategnutih meĊu njima. Preimućstvo ovog sistema sastoji se u tome. komadi cevi) ili od armiranog betona. tako da na 100 m2 moţemo posaditi 10 ĉokota. gvozdeni. Radi povećanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi. Visina stubova je 2. sem toga. Ĉokoti vinove loze razmeštaju se izmeĊu dva luka. Za podupiraĉe sa unutrašnje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. Blagodareći svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groţĊa.Ĉokoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podsećaju na galerije. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ţice. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog ĉokota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. Posle nameštanja stubova duţinom redova treba što jaĉe zategnuti ţicu pomoću specijalnog oruĊa ili klešta. kosi i špalir u obliku jasala. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi. Debeli kraj ovih motki se zaoštrava i pobija u zemIju na odstojanju 30—50 cm od ĉokota i 60—100 cm izmeĊu kolaca. Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengerišu. a gornji deo od drveta. treba premazati smolom. da ne bi brzo trulio. Na krajnjim stubovima ţica se uvrne. Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju).5 m. Za uĉvršćivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 4—5 cm. pa se kolje mora ili menjati ili skraćivati. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. Rastojanje izmeĊu redova iznosi 4 m. Pred postavljanje sa stubova se skida kora. tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 60—70 cm. Stubovi kod špalira obiĉno su drveni. Za ovu svrhu se moţe upotrebiti i svrdlo. kao što je to na slici 25 prikazano. a to omogućuje da se lišće bolje osvetljava suncem. treba zamenjivati novom. profilisanog gvoţĊa i sl. a na središnjim stubovima uĉvršćuje klanfama ili ekserima u obliku luka. kod kojih je donji deo od gvoţĊa (šine u obliku I. Visina stubova kod vertikalnog špalira je 3 m. a kod kosog 3. a deo stubova koji će biti u zemlji i 15 20 cm iznad površine zemljišta. Postoji nekoliko oblika špalira: vertikalni.

Kod vertikalnih špalira stavlja se 4 reda ţice: prvi red na visini 40—50 cm od površine zemljišta; drugi na 40—50 cm iz-nad prvog reda; treći i ĉetvrti red takoĊe. Kod jakog porasta ĉokota stavlja se i peti red ţice. Za formiranje kosih pergola moţe se obiĉnoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ţice dodati i kosi naslon u obliku nadstrešnice sa dva ili tri reda ţice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i središnji kolĉevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolĉevima drugog reda letvama deblji ne 6—8 cm. Umesto letava mogu se koristiti obiĉne motke. Letve za stubove priĉvršćuju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateţu 2—3 reda ţice na odstojanju 40—50 cm. Zategnute ţice i same su kose pergole. Obiĉno se kosa pergola postavlja tek nakon 5—6 godina posle saĊenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu špalira na rastojanju 60 cm zateţu se 3 reda ţice. Stubovi za špalire postavljaju se na odstojanju 25 cm od ĉokota, da bi se matiĉni krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto. Špalir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika povećava se skoro dva puta masa vinove loze na odreĊenoj površini i omogućuje bolje osvetljavanje, pa se zato povećava rodnost i poboljšava kvalitet groţĊa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nameštaju se stubovi visine 2,5—3 m. Krajnji stubovi se uĉvršćuju lengerima ili podupiraĉima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake štafne duţine 2 m. Od krajeva štafni naniţe zateţu se dvostruko upletene ţice i uĉvršćuju za stub na 20 cm od površine zemljišta i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ţica duţ redova stubova s jedne i druge strane trougla zateţe se 5 redova ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ţica stvaraju se dve površine. Loza se rasporeĊuje unutar ţiĉanih površina i vezuje redom, ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu. Kod takvog razmeštaja loze i odstojanjima meĊu ĉokotima od 1,25 m svaki ĉokot na špaliru zauzima prostranstvo od 2,5 m. U poslednje vreme uĉinjene su i neke izmene dvopovršinskog špalira. Na vrhu stuba prikucavaju se štafne duţine 1,5 m. Od krajeva štafni zateţu se ţice naniţe i priĉvršćuju za stubove na visini 100 cm od površine zemljišta. Na vertikalnom delu špalira zateţu se dva reda ţice, a preko dvostruko upletenih ţica duţ redova još 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi višegodišnji delovi ĉokota vezuju se za ţice na vertikalnom delu špalira, a zeleni lastari za ţice na kosim površinama. Takav naĉin razmeštanja vinove loze poboljšava svetlosni reţim unutar ĉokota, uprošćuje vezivanje, berbu i orezivanje. Sve skupa povećava opštu rodnost ĉokota. Popravljanje špalira Prolećni radovi u vinogradu poĉinju sa popravljanjem špalira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateţu olabavljene ţice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luĉni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i špalirskog naĉina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti završeni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje ĉokota za naslone Po odgrtanju vinograda ĉokoti se povezuju za ţicu špalira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolećna rezidba ĉokota. Kod vezivanja jednogodišnjih lastara za ţicu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica ĉokota uz ravnomerno rasporeĊivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na špaliru. Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produţenja krakova kordunica. Kod vertikalnog špalira za donju ţicu vezuju se ostali rodni lastari, a za treću i ĉetvrtu ţicu zeleni lastari. Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu ţicu se vezuju matiĉni krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u horizontalnom poloţaju, zatim podiţu nagore i vezuju za prvu i drugu ţicu ili za popreĉne motke kod pergola u obliku luka. Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vrši u obliku osmice. Obrada zemljišta U jesen se u meĊuprostoru izmeĊu redova ĉokota zemljište obraĊuje na 25—30 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljište nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vrši u proleće i to posle odgrtanja ĉokota. U toku leta u redovima i meĊuredovima zemljište se dva-tri puta obraĊuje na dubinu 10—12 cm, što se obiĉno vrši posle zalivanja.

ZELENA REZIDBA
ProreĊivanje lastara U jesen za vreme rezidbe na ĉokotu se ostavlja više okaca, nego što treba zbog toga što se jedan deo okaca ne razvija u proleće. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvišni lastari, kad dostignu duţinu 10—15 cm, laĉe, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi ĉokota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari. Drugo laĉenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 52 / 80

lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvišnih lastara treba voditi raĉuna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odrţavanje osnovnog oblika ĉokota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predviĊeni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim ĉlancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluĉaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjaĉi. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomaţe ĉuvanje dobijenog oblika ĉokota vinove loze i stvara bolje uslove za razviće ostavljenih lastara. Pre no što poĉnemo s laĉenjem, potrebno je obratiti paţnju na opterećenost ĉokota lastarima. Ako na ĉokotu nema dovoljno zelenih lastara — laĉenje se ne sprovodi da se ne bi narušavao odnos izmeĊu korenovog sistema i nadzemne mase. Laĉenje završava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema ĉokot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvršiti redovnu rezidbu ĉokota u jesen. Pravilnim laĉenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i špalirima postiţe se bolje osvetljavanje i osunĉavanje svih delova ĉokota. Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeĊivanja na špaliru da ne bi došlo do meĊusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeĊenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meĊuredne obrade. Lastari se vezuju za ţicu u vertikalnom poloţaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiţu duţinu oko 35—40 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju. Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa ĉokota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ĉega se snaga ĉokota ne iskorišćava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u proleće 3—4 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su. Dobijanje rodne loze od zaperaka vrši se na sledeći naĉin: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim ĉvorovima. Poĉetkom cvetanja ĉokota ostavljeni lastari se skraćuju na 5—8 ĉlanaka. Kroz dve nedelje se sa prekraćenih lastara uklanja višak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 3—4 jaĉih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraćenim jalovacima formira rodni ĉvor. Rezidbu u rano leto moţemo takoĊe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaĊivanja ĉokota. Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka nepotrebno iznurava ĉokot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekraćuju ostavIjajući samo dva-tri donja lista radi bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo povećava rodnost iduće godine. Skraćivanje lastara Skraćivanje zelenih lastara moţe se obaviti na dva naĉina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i zalamanjem svih lastara na ĉokotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vrši se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji će se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji će se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najviše cvasti na lastaru ostanu 8—10 listova. Ovom merom se poboljšava ishrana rodne loze, pa se samim tim povećava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaĉaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj naĉin moţe povećati rodnost i preko 20%. Zalamanje svih zelenih lastara na ĉokotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ţele krupnije bobice groţĊa, a pred cvetanje ako se ţeli veći broj bobica u groţĊu. Pozno zalamanjë moţe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obiĉno primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekraćuju do visine kolca, tj. na duţinu 120—130 cm. Ukoliko se loza gaji na špalirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duţinom prevaziĊu najvišu ţicu naslona. MeĊutim, kod špalirskog naĉina gajenja loze najĉešće se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se puštaju da slobodno padaju, a kod niskih špalira lastari prerasli najvišu ţicu se povijaju po ovoj ţici. Zalamanje se obiĉno vrši rukom preko zglavka. Dobijanje roda na zapercima Ako je ĉokot oštećen mrazom rodnost moţemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se ĉokoti pojaĉano zalivaju i prihranjuju, što stimuliše porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi ĉokota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo opterećuju ĉokote. Na 15—20 dana pre poĉetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekraćuju, za najmanje 5—10 cm. Kao rezultat toga poĉinje pojaĉana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti. Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontrolišu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 53 / 80

Rodnost se odreĊuje po rašljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvišrii lastari skraćuju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari. Kod kasnog zalamanja ne postiţemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, već samo izdanci pojaĉano rastu na raĉun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 5—10 cm, pri ĉemu se pazi da se ostave najmanje 4 ĉlanka. Da ne bi, pak, došlo do zagušivanja ĉokota, izlišni neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skraćuju. ProreĊivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja grozdova. Listovi se proreĊuju onda, kada bobice poĉnu da omekšavaju. Ne preporuĉuje se uklanjanje velikog broja listova, već samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lišće na besplodnim lastarima. Üjedno sa lišćem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moţe izazvati opekotine na bobicama. Letnje skraćivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju ĉokote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skraćuju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time poboljša njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogući bolje osvetljavanje i provetravanje groţĊa. Pri špalirskom gajenju vinove loze lastari se skraćuju na 25— 30 cm iznad najviše ţice.

DOPUNSKO OPRAŠIVANJE VINOVE LOZE
Radi boljeg zametanja ploda, poboljšanja kvaliteta i povećanja rodnosti vrši se dopunsko, veštaĉko oprašivanje vinove loze. Sve sorte vinove loze koje nisu samooprašivaĉi, obavezno se oprašuju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inaĉe priliĉno rodne i pri samooprašivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprašuju polenom drugih sorta. Naroĉito dobre rezultate pri dopunskom oprašivanju daju sorte kišmiš crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, ĉauš, bikane i crveni drenak. Dopunsko veštaĉko oprašivanje se moţe vršiti i pomoću vrlo jednostavnog zaprašivaĉa. To je dašĉica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliĉine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zateţe se zeĉje krzno pomoću ekserĉića. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 —1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoće. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i pomoću raznih zaprašivaĉa, mehova i ĉetaka. Najbolji rezultati se postiţu dopunskim oprašivanjem smesom polena više sorta. Polen se prikuplja na taj naĉin što se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovlaš prevlaĉe lopaticom s krznom, poĉev od drške cvasti pa naviše, kao što je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zaprašivaĉa će biti kada se sakupi cvetni prah sa 15—20 cvasti. Cvetni prah se moţe prikupljati i na taj naĉin što se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vrećama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi sušenja. Pre oprašivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ĉašiĉnih listića. Ranije opisani zaprašivaĉ — lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moţe zaprašiti 20—25 cvasti, posle ĉega ga valja opet napuniti. Veštaĉko oprašivanje poĉinje onda kada pribliţno 50—60% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Oprašivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 ĉasova, ako je oblaĉno vreme preko ĉitavog dana, a u kišovitom danu u intervalima kada kiša ne pada i kada se zeleni delovi ĉokota potpuno osuše. Radi što boljeg oprašivanja i oploĊavanja preporuĉuje se da se dopunsko oprašivanje svakog ĉokota obavi u dva-tri navrata. Kada se zaprašivaĉi jako isprljaju treba ih zameniti ĉistim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osušiti. Pošto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moţemo prikupiti i saĉuvati da njime oprašimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe ĉuva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapuši vatom. Najbolje je da se polen ĉuva u eksikatorima smeštenim u friţideru. U tom sluĉaju se cvetni prah moţe ĉuvati mesec i više dana. Za dopunsko oprašivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500—900 grama cvetnog praha. Dopunsko oprašivanje se moţe obaviti i ako se vinograd zaprašuje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazdušna struja iz mehova ili zaprašivaĉa koja rasprašuje sumporni prah istovremeno rasprašuje i cvetni prah i tako se dva vaţna posla obavIjaju jednovremeno i o jednom trošku.

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 54 / 80

Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljišta i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljištu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 4—6 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu — po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je proleće vlaţno zalivanje u aprilu se propušta. Za zalivanje se izmeĊu redova prave 2—3 zalivne brazde u koje se pušta voda u odmerenim koliĉinama, da bi je zemljište bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim površinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 20—25 cm. Zalivanje se vrši bez prekidanja. U poĉetku zalivanja u brazde se pušta veća koliĉina vode i kada voda doĊe do kraja brazde koliĉina vode smanjuje se da bi je zemljište bolje upilo i natapalo meĊuredove. U vinogradima s većim nagibom zalivne brazde su duboke najviše 15—20 cm. Vinogradi na šljunkovitom terenu zalivaju se 10—12 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 1—2 puta ili se uopšte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje saĉuvala, posle svakog zalivanja zemIjište treba usitniti. Kad se vinograd ruĉno zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki ĉokot. Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meĊu redovima), jer povećavaju rezervu vlage u zemljištu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljšte koje ima visoki nivo podzemne vode.

ĐUBRENJE
Đubrenjem vinograda se poboljšava kvalitet groţĊa. No, valja znati da Ċubrenje prevelikim koliĉinama azota produţava vegeta-ciju vinove loze i time pogoršava kvalitet groţĊa. Vinograd se Ċubri mineralnim Ċubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ţivinsko Ċu-bre i dr.). Norme unošenja Ċubriva zavise od zemljišta (za manje plodna zemljišta potrebne su veće koliĉine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veću rodnost potrebne su veće koliĉine Ċubriva). Đubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u proleće pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna Ċubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao što su fosforna i kalijumova Ċubriva. U proleće pre kretanja loze unose se Ċubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao što je sluĉaj sa azotnim Ċubrivima. Ista Ċubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna Ċubriva). Što se tiĉe koliĉina Ċubriva, one, kao što je već reĉeno, zavise od zemljišta, vrste Ċubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno Ċubrenje mogu da posluţe sledeće norme: nitromonkal 15—30 g / m2, amonijumova šalitra 20—35 g / m2, amonijum-sulfat 15—30 g / m2, kalijum-sulfat 15—40 g / m2, kalcijum-cijanomid 30—40 g / m2, tomasovo brašno 50—150 g / m2, kalcijum karbonat (kreĉ) na bezkreĉnim zemljištima do 1 kg / m2. Radi boljeg iskorišćavanja mineralnih Ċubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih). U proleće i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 15—20 dana precvetanja vinograda (10—15 g nitromonkala ili amonijaĉne šalitre i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 15—20 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 3—4 g kalijum-sulfata na 1 m2). Tokom dve-tri godine unose se organska Ċubriva (stajnjak, kompost) po 3—5 kg na 1 m2. Đubrivo se razbacije u jesen po površini zemljišta i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaţene fekalije po 0,5 lit / m2. Kao dobro organsko Ċubrivo moţe posluţiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta mešavina dobro izmeša, kvasi i slaţe bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 2—3 nedelje smeša se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraća u jamu i zatrpava zemljom. Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moţemo iskoristiti kao Ċubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moţemo koristiti i vodom razblaţenu osoku na 1 deo osoke 2—3 dela vode. Mokraću ţivotinja razblaţujemo u srazmeri jedan deo mokraće sa pet delova vode, fekalije sa ĉetiri dela vode, a ţivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako teĉna Ċubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane ĉokota ili u jame iskopane na istom odstojanju od ĉokota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa teĉnog Ċubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena Ċubriva ne smeju koristiti za Ċubrenje nerazblaţena, jer će uništiti biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija. Prihranjivanje vinove loze organskim Ċubrivima vrši se 10—15 dana pre cvetanja i 10—15 dana posle cvetanja. Od velikog je znaĉaja dubina unošenja organskih Ċubriva i superfosfata. U jesen se ova Ċubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U proleće pre odgrtanja Ċubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja ĉokota zemljom pred zimu. Posle toga se ĉokoti odgrću i Ċubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom. Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistiĉkog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuĉuje da se vinogradi na manje plodnim zemljištima Ċubre svake godine sa po 3—4 kofe zgorelog stajnjaka na ĉokot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja naĉinom „Sarvata". Ako nema mineralnih Ċubriva i stajnjaka on preporuĉuje da se u jesen u preĉniku 2 m oko ĉokota
VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 55 / 80

lastari za plodonošenje i kondiri za zamenu. Pri tome se uldanjaju nepotrebni. Pri berbi groţĊa za ĉuvanje treba paziti Ċa se ne obriše voštana skrama sa bobica. GroţĊe. Što znaĉi da se s formiranjem oblika ĉokota poĉinje još u rasadniku. podseku površinske ţile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova. BERBA GROŢĐA Vreme berbe groţĊa zavisi od sorte i naĉina iskorišćavanja groţĊa: za potrošnju u sveţem stanju. dozu Ċubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka. Ċubrenje i obrada zemljišta).1 amonijaĉne šalitre. a pinciraju suviše bujni lastari.1 boraksa. odraziće se tek iduće godine. u prporištu. Isto tako on preporuĉuje da se jaĉina Ċubrenja podešava u zavisnosti od rodnosti vinograda. inaĉe njegovo delovanje na rodnost. U proleće treće godine na ĉokotu se ostavljaju 4—6 lastara i orezuju na duţinu 100—200 cm ili na 15—20 okaca. preporuĉuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lakše savijanje lastara ĉokota prema zemlji i zagrtanje pred zimu.5—5 superfosfata. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaĉem. Sem ovakvog prihranjivanja. On povećava prinos za 50—60% delujući na povećanje krupnoće bobica. preporuĉuje se upotreba giberelina. Radi ekonomiĉnosti prskanje obavljaju dva ĉoveka: jedan razgrće lišće da bi se bolje videle cvasti. na kojima se nalaze više godišnji delovi. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem povećava veliĉina bobica a samim tim i prinos groţĊa za 15—20%.5—1 kalijum-hlorida 05—0. a suvišni i slabi zaperci se uklanjaju. Koncentracija rastvora u % pojedinih Ċubriva izgleda ovako: 0. Rastvor se priprema tako što se na svaki 1 g giberelina dodaje po 10—20 cm2 etilalkohola. koje imaju neţnu pokoţicu bere se u drvene kaĉice. Da bi se dobro oprskao jedan ĉokot potrebno je 0. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica. a zatim se dodaje voda.iskopa kruţni rov dubok 30 cm. ali samo u bezsemenih sorta vinove loze. Upotreba giberelina se moţe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika. Zato se grozd hvata za peteljku i odseca makazama.3—0. lepezasti oblik ĉokota vinove loze. Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari. Za formiranje oblika ĉokota od velikog znaĉaja je zelena rezidba: prekraćivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoţeljnih lastara. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u idućoj godini. Vreme berbe stonog groţĊa odreĊuje se koliĉinom šećera po ĉokotu i promenom boje bobica. a u sluĉaju da se dobar rod ne predviĊa zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga. Isto tako povećava se i koliĉma šećera u groţĊu i do 2%. zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju. i to po tihom vremenu i rano izjutra. 05-0. 0. Pri izgledu na dobar rod vinograd Ċubriti normalnim dozama Ċubriva. sa ciljem dobijanja što razvijenijih ĉokota.5 litara rastvora. za sušenje ili za vino. GroţĊe stonih sorta stavlja se u široke korpe. Ovom merom povećavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor. FORMIRANJE ĈOKOTA VINOVE LOZE U Uzbekistanu uobiĉajen je višekraki. za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleţava. Ĉokot ovakvog oblika. već se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljišta raĉva na 4—6 savitljivih osnovnih krakova. Pri podizanju vinograda oţiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara. Ĉokot u jesen treće godine mora biti formiran.1 sumporne permanganove kiseline. zato se bere kad dobro sazri. a drugi prska. ali se šećer u bobicama smanjuje. GroţĊe vinskih sorta. U sadašnje vreme uobiĉajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika poĉne od kalemova ili oţiljenih reznica vinove loze. Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje.05—0. tj. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dvatri puta u vremenu od maja pa do avgusta. osobito na ĉokotima stonog groţĊa. Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. Ĉokoti se prskaju rano ujutru ili uveĉe. PRIMENA GIBERELINA Radi povećanja prinosa. U jesen ĉetvrte godine pri orezivanju na svakorn od 4—6 krakova kordunica ostavljaju se po 3—4 VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 56 / 80 . a dno tih korpi pokriva zelenom travom. kad je isparavanje najmanje. 3. rodni lastari i kondiri za zamenu. U proleće druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8— 12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Lastari koji su dostigli duţinu 1 m i više pinciraju se radi pojaĉanja porasta zaperaka. koji se skraćuju na dva do tri okca. Pri prskanju vinove loze giberelinom na 3—5 dana posle cvetanja rodnost se povećava. U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. radi ĉuvanja.

Dobro razvijene zaperke isto tako moţemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene.. ali se ukupni prirast vegetacione mase povećava.g". Neophodno je voditi raĉuna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom ĉokotu od dobro razvijenih lastara. nalazi se kondir zamene „5". Lastar na vrhu reţe se najduţe od svih na 17—20 okaca i zove se vodeći lastar. U sluĉaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je. a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu. pak. zbog ĉega se i kvalitet groţĊa umanjuje.5 m.. koji se pojavljuju iz korena. Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova ĉokota. reţemo ih na 8— 10 okaca. Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrţava se ĉokot kod vertikalnog špalira na visini 1 m. pri rezidbi ostavlja manji broj okaca. lastar ispod vršnog reţe se na 15—16 okaca. još niţi lastar na 8—10 okaca. U trećoj godini bivši kondir i deo matiĉnog kraka kordunice treba saseći do izdanka . pošto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru već jedan deo njih odumire. OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE Pravilna rezidba vinove loze obezbeĊuje normalno rašćenje lastara. koji se formirao od ovog ĉvora. . a njihova duţina dostiţe 2 m. jer u protivnora će se dobiti negativni rezultati.d". Kod starih matiĉnih krakova kordunice orezuju se rodne grane. na kraku kordunice. vrši se po metodu heroja socijalistiĉkog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 20—30 cm razmeštaju se rodni lastari i kondiri za zamenu. Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene. onda time nećemo osigurati dobar rod. . Kod dobre agrotehnike matiĉni krak kordunice povećava rodnost do deset godina. Lastare koje koristimo za plodonošenje reţemo na 15—20 okaca. Ovo upućuje na to da vršimo prinudno grubo podmlaĊivanje matiĉnih krakova.. .. kako je to opisano upoglavlju „Formiranje vinove loze".. Kada matiĉni krak kordunice zastari uklanja se voćnom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice. nego što je bilo prošle godine... Kada od njih formiramo nove krakove kordunice. Isto tako postupamo sa izdancima .f". U takvom sluĉaju lastari na ĉokotu u proleće druge godine reţu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaĉih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica. Matiĉni krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duţinu.rodnih lastara i orezuju na 8—9 pupoljaka. ĉokoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na ĉokotu ne izraste dovoIjan broj lastara. koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. a zatim postepeno opada. iz kojih će se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluĉaju kondiri za zamenu. reridba. u gornjem delu. ubrzava stupanje u plodonošenje mladih ĉokota i poboljšava kvalitet bobica. Nije preporuĉljivo da se ĉokot jako podmladi. jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu. Duţina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. Vodeći gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka. pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. a kod kose pergole na visini 1. duţi vek ĉokota.e". I obrnuto. a radi povećanja porasta u narednoj godini. Pri formiranju i negovanju lepezastog ĉokota kod kose pergole i poboljšane tunelske pergole ostavljaju se 4—6 kraka kordunice. Nije takoĊe poţeljno ostavljati suviše dugaĉke rodne lastare pošto oni smanjuju broj listova na jedinici površine.. MeĊu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29). sledeći na 5—6 okaca i najzad najniţi — na 4—6 okaca. a broj lastara ostavljenih na ĉokotu „opterećenje ĉokota lastarima". Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na ĉokotu ostavi onoliki broj okaca. Veliko opterećenje ĉokota lastarima mora obavezno biti propraćeno dobrom ishranom ĉokota. dok se srednji i donji deo reţe potpuno.v". Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvrĊuje se optiraalna duţina lastara.b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. Rokovi i tehnika orezivanja VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 57 / 80 . Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na šemi. Zato se zbog slabog prošlogodišnjeg prirasta. a ukupna vegetaciona masa će se smanjiti. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameću rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. lastar ispod njega — na 12—15 okaca. Opterećenje ĉokota okcima kod rezidbe ne odreĊuje koliĉinu lastara koji izbijaju u proleće. koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka. Proseĉan broj okaca ostavljenih na ĉokotu pri orezivanju naziva se „opterećenost ĉokota okcima". Ako ostavimo slabe i tanke lastare. koja se formira u toku 3 godine. ostavljajući više rodnih lastara i okaca na njima.a" uklanjamo zajedno sa dvogodišnjim drvetom do kondira za zamenu „1". koji je izrastao na kondiru za zamenu. kad se smanjuje broj lastara nijhov porast će se povećavati. tada se više opterećuje. Jalovake koristimo za plodonošenje samo onda ako je ĉokot slabo opterećen. . Na lastaru . Iduće godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj šemi obavljamo na sledeći naĉin: lastar obeleţen u šemi sa . nego i u daljinu. bila poklonjena mala paţnja. treba mu stvarati zamenu. iz kojeg se formira novi vodeći izdanak. Za pravilno izvoĊenje rezidbe potrebno je znati da se s povećanjem broja lastara na ĉokotu njihov porast smanjuje. Dole. Zato kada matiĉni krak dostigne 7 godina starosti. dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200— 250 okaca. ako je ĉokot imao jake lastare.v". Njih reţemo na 15—20 okaca. I obratno. U uslovima Uzbekistana.

Ako se vinova loza ne zagrće rezidbu obavljamo u proleće. Docnije. Pri orezivanju vinove loze stonih sorti. ne raĉunajući okca koja su ostavljena na kondirima zamene. Naĉin kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledećem: na vertikalnom špaliru razmešta se 10 zelenih lastara. Pošto se obrazuju ĉokoti na poboljšanoj pergoli i u tunelskom luĉnom obliku. — Prve godine po saĊenju sadnicu treba orezati na 2 okca. na ĉokotima srednje jaĉine 400 do 500 okaca. daje 50—100 kg groţĊa. Pri orezivanju ioze široki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja. Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po moguĉnosti na jednoj strani kraka. Na visini 2 m stavlja se kosa štafla. formira se do 8 krakova. tajfi ruţiĉasti. muskat beli. Kada doĊu do sedme ţice oni se tu preseku. na srednje bujnim 250—300 i na slabira 200—250 okaca. U proleće treće godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje. a otstojanje izmeĊu redova iznosi 3 m. koji su se prilagodili u prošloj godini vertikalnim stubovima pergole. Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groţĊa. Prolećnu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara. koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola. Kod ovog sistema ĉokoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog. Ribnikov gaji na ovaj naĉin kišmiš crni. a zatim za kose štafle. Tehnika formiranja. predhodno se ostavlja više okaca u sluĉaju njegovih uginuća. Kada se reţu jednogodišnji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. U daljem delu ĉokota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 6—10 bujnih lastara i veţu se za ţicu da bi rasli u vis vertikalno. a stubovi u redu razmeštaju se na odstojanju 3 m. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodišnjeg lastara. i u proleće posle odgrtanja ĉokota vinove loze. a u proleće na popreĉnu štaflu treba razmeštati one lastare. dok uţi kraj ka delu loze koji se uklanja. Kod gajenja loze na vertikalnom špaliru u zavisnosti od bujnosti rašćenja ĉokota ostavlja se 150— 200 okaca. a gore na kosoj štafli—lastari koji treba da daju rod. koji se razmeštaju levo i desno. U proleće druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ţice. na bujnom ĉokotu ostavlja se oko 600 okaca. od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. a ostali na po 50 cm jedan od drugog. da bi u toku leta dobili dva lastara. Na vertikalnom delu kose pergole zateţe se sedam redova ţice: prvi red na odstojanju 80 cm od površine zemIjišta. U jesen treće godine 6 ostavljenih lastara reţu se na 25 okaca. na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonošenje iduće godine. a ostali se reţu u glavu. Na donjem delu vertikalnog špalira razmeštaju se 4—5 krakova. tj. Kod jesenje rezidbe u donjem delu ĉokota ostavljaju se kondiri zamene. dok se nerodni izdanci uklanjaju.Ako se ĉokoti vinove loze pred zimu zagrću. suvi ili izmrzli. a preseci se poravnjavaju voćarskim noţem. Pri takvom naĉinu formiranja ĉokota špalir se konstruiše do 4 m visine. oni se celo vreme privezuju za ţicu vertikalno i dovode do sedmog reda ţice. Na koso nameštenoj štafli zateţu se još 3 reda ţice na odstojanju 40 cm jedna od druge. kada se reţu ili skraćuju sluĉajno odlomljeni. a loza se opterećuje dva puta više nego na kosoj pergoli. Rezidba se vrši u cilju jaĉanja rodnih lastara i kondira zamene. Debele grane reţu se voćnom testerom. rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje. rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reţu se iznad osmog do devetog lista. Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim ĉokotima 300—350 okaca. imajuĉi u vidu da se vertikalni deo špalira opterećuje manje. S.. Rezidba matiĉnih krakova kordunice poĉinje odozdo i postepeno prelazeći na gore. koju je konstruisao S. U proleće ĉetvrte godine 6 ostavljenih lastara poveţu se prvo za vertikalne delove naslona. FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI Ova pergola. ako se pojave VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 58 / 80 . Ribnikov. kada proĊu kasni mrazevi i završavamo u momentu bubrenja pupoljaka. bajan širej. Prema tome. F. a sorta bajan širej i 200 kg sa jednog ĉokota. husajne ruţiĉasti i pobedu. Da bi presek bio manjeg razmera. Rodni ĉvor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene. F. U jesen svaki lastar se reţe na 3 pupoljka. U jesen se reţu lastari koji su završili plodonošenje. a isto tako i povreĊeni krakovi. dok horizontalni više. Pri tome kondir zamene mora biti niţi od rodnog lastara.

dok mrka boja pokazuje povrede. Stepen povreda ĉokota vinove loze moţe biti razliĉit. Nadzemni deo u ovom sluĉaju se potpuno uklanja. Pri uzduţnom preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju. ĉokoti vinove loze ne samo što neće dati roda te godine. Posle pojave zelenih izdanaka vrši se zalamanje. koji se rano pinciraju da bi dali rod. Rodnost će biti mala. a sa ĉokota se odsecaju oštećeni delovi. koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspešno se formira ĉokot. reţu se na 25 pupoljaka. Kod jakih mrazeva i otsustva sneţnog pokrova mogu biti delimiĉno povreĊene i ţile. treći put u julu i ĉetvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. Rodnost moţe biti saĉuvana u pupoljku zamene. a od izraslih izdanaka ostavlja se 4—6 najboljih. koji će dati rod iduće godine. a oštećeni neće. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci. Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zasekeubode. kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 2—3 okca. a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. koji nisu bili zaštićeni od zimskih temperatura. pošto te godine roda neće niti. znak je da je oštećen mrazom. a izjutra u jarkove i jame pušta se voda za zalivanje. IzmeĊu redova zemljište se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo. Iz spavlajućih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi ĉokot. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 8—9 listova. Vinograd se zaliva 4 puta godišnje: jednom pre cvetanja. a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci. Zbog toga se Ċubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovlaš ţutom nijansom.zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. ali su ostali netaknuti mnogogodišnji delovi. U vezi povreda ĉokota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo „udvarati" vinogradu. Da se to taĉno utvrdi potrebno je odseći izdanke i metnuti ih u vodu i drţati neko vreme u sobi. U ovom sluĉaju sprovodi se rezidba na „crnu glavu". Na izdancima od 25 pupoljaka obiĉno poraste 20 lastara od kojih je većina rodna. dubine 0. U nekim sluĉajevima ugine samo centralni pupoljak. Radi utvrĊivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka. Prilikom orezivanja loznih ĉokota. što znaĉi da se ĉokot opterećuje sa 250 pupoljaka.5 m i širine jedan ašov. koje treba ukloniti. posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara. izdanaka i lastara. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka. Ako je ĉokot bujan. a iduće godine na popreĉnu štaflu razmešta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prošle godine. deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno. Kod ovog naĉina potrebno je strogo paziti. reţe takve izdanke na 2—3 pupoljka. onda se broj lastara postepeno povećava do 15 i više. Kada su povreĊeni centralni pupoljci zamene. da u donjem delu ĉokota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajućih pupoljaka. prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. najbolje je ĉokot ne orezivati dok populjci ne krenu. onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom. Ali ako se tako radi. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci. svake godine vrši se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ţivine. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. nego će rodnost biti umanjena još 2—3 naredne godine. Radi toga. OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREĐENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA SprovoĊenje takvih mera zavisi od stepena povreĊenja ĉokota. Na istim lastarima u donjem delu ĉokota izbija oko 10 izdanaka. Ĉokot se otkopava na 20—25 cm i na podzemnom stablu. U tom cilju na odstojanju 1 m od ĉokota pravi se jarak duţine 1 m. ali do jeseni moţe se u potpunosti formirati oblik ĉokota na raĉun jako razvijenih izdanaka. Ako su potpuno povreĊeni izdanci i delimiĉno izmrzli delovi ĉokota. Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko Ċubrivo. dok zamena ostane ţiva. Ovi lastari su rodni. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. U daljem postupku. Na ĉokotima koji su bili zaštićeni od zime ostavljaju se sva okca. na mestu bivšeg kolenca. U sluĉaju izmrzavanja ĉokota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda. drugi put posle cvetanja. Zdravi pupoljci će posle nekoliko dana poĉeti da kreću. s jedne i druge strane ĉokota na odstojanju 1 m svrdlom ili ašovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaţenih fekalija ili kokošijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 10—12 kofa vode 1 kofa kokošjeg izmeta). ostavljajući izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze. POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM ĈOKOTA VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 59 / 80 . Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliĉine hranljivih materija. na primer. Đubriva se unose 2 puta godišnje (u maju i poĉetkom jula). Rastvor se sipa u jamu noću. Stanje ĉokota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u proleće. Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreĊeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov. Lastari koji su doneli rod reţu se u jesen. ostavlja se više lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila veća rodnost. Sem toga. da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka.

Na taj naĉin na mestu uginulog dobijemo nov bujan ĉokot. PODMLAĐIVANJE KORENA VINOVE LOZE Poznato je da se kod vinove loze postepeno povećava rodnost. Obiĉno još prve godine posle polaganja ĉokot poĉinje da raste. tako da na površini zemlje ostane 3—4 pupoljka. Ţile vinove loze se podsecaju i raĉvaju i tako vršimo podmlaĊivanje. Da bi se to izbeglo ĉokoti se pred zimu zagrću. PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE Ĉokote slabo cenjenih sorata vinove loze moţemo zameniti kalemljenjem. Obiĉno se ubacuju dve kalemgranĉice — po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte). Kalemljenje se moţe obaviti najbolje i najuspešnije rano u proleće na mladim ĉokotima. Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premaţe glinom. da se linija kore granĉice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). Horizontalni rez testerice se uglaĉa oštrim noţem. Na zatrpanora delu lastara lišće i pupoljke treba uklanjati. Izdanci koji su izvedeni na površinu zemlje povezuju se za kolac i reţu na 3—4 okca. Vinovu lozu moţemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane ĉokota izriljamo zemljište na dubinu 60—70 cm i u širinu jednog ašova. Odaberu se dva bujna izdanka. kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se ţeli povećati broj ĉokota u vinogradu itd. Ostali deo rascepa zatvara se malim otseĉenim delom reznice nameštajući ga horizontalno. Donji deo lastara moţemo smestiti u neku korpu ili sanduĉe i posle oţiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu ĉokota i poloţi u rov. Radi kalemljenja oko ĉokota odbaci se zemlja za 30—35 cm dubine i podzemno stablo se voćnom testericom preseĉe nešto više od grananja ţila. Moţemo koristiti poloţnice i od zelenih lastara. Ova humka ordţava se u rastresitom stanju. tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmešanom sa Ċubrivom (3—4 kg zgorelog stajnjaka. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog ĉokota i napraviti humiĉ u obliku krtiĉnjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 2—3 cm debljine. preterano Ċubrenje. dok su nezreli lastari zelene boje. gde je rastao materinski ĉokot. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu uginulog ĉokota. Nepravilna agrotehnika. Poloţeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi. 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). U starim vinogradima polaţe se ĉitav ĉokot. Kalem granĉica ţeIjene sorte sa 3—5 okaca drţi se 24 ĉasa u vodi pred kalemIjenje. Polaganje lastara preporuĉljivo je u tom sluĉaju kada u vinogradu postoje prazna mesta. drugi izdanak izvede se na mestu.5 m. Zatim se specijalnim noţem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju. od kojih se jedan smešta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljišta na mestu uginulog ĉokota. ipak. Ĉokoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Pazi se posebno da u zemljištu bude dovoljno vlage i hranljivih materija.Na okućnicama vinograd moţemo podizati polaganjem lastara i potapanjem ĉokota. No. Posle 1—2 godine poloţnica se oţili lastar se odvaja od materinskog ĉokota. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 60 / 80 . sagiba podzemno stablo i smešta u rov. a kod dugotrajnih mrazeva od —20°C ošteĉuju se i višegodišnji delovi zdrvljene loze. ZAŠTITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od —15°C kod većine sorti pupoljci se oštećuju. Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. U proleće iduće godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 40—50 cm dubine i u njega poloţi odabrani lastar duţine 2—2. a po potrebi i zalije. suvišna vlaţnost zemljišta u drugoj polovini leta. Radi toga se u jesen ili rano u proleće iskopa rov u pravcu uginulog ĉokota dubine 50— 60 cm. klin se vadi rascep se spaja i ĉvrsto stiska umetnute reznice. pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi oštetio pupoljak. koji su smešteni u zemIjište skidamo sve pupoljke. Potom se kalemgranĉica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odseći. Na izdancima. Polaganje ĉokota primenjuje se radi podmlaĊivanja starog vinograda. a ostavi se 3—4 pupoljka iznad površine zemlje. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poĉetkom oktobra. a to je 20— 25 cm od nivoa zemljišta. koji su stari 5—8 godina. Zatim se sa 3 strane ĉokota vinove loze podkopava.

a oni koji su krenuli sporo rastu. Pokrivanje se vrši oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 61 / 80 . poĉev od ranih sorta. dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 25—30 cm. Na jedan ĉokot potrebno je 1—3 snopa šaše. Zemlju kojom je ĉokot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeĊu redova. Da bi se olakšalo odgrtanje ĉokota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duţine da njegovi krajevi vire sa obe strane ĉokota. Vinograde pokrivene šašom ili rogozom moţemo otkrivati nešto kasnije. što obiĉno biva poĉetkom aprila. novinama. Pokrivanje ševarom Svi izdanci ĉokota vinove loze. azotna Ċubriva unositi samo u prvoj polovini leta. Odgrtanje ĉokota u proleće Ĉokote ne treba suviše rano odgrtati. Odgrtanje ĉokota treba izvoditi oprezno. Vinova loza naroĉito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru. Postoji mišljenje da ĉokoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. obavIjati zimska zalivanja vinograda. koje se potpaljuju u sluĉaju pojave mraza. U prvom roku skida se veći deo pokrova. Posle odgrtanja vinograda ĉokoti se moraju postaviti na špalire. jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju površinske ţile — sisalice. Pored zadimljavanja za zaštitu od mrazeva preporuĉuje se i zalivanje vinograda. Ašovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeĊuje na gomile. ako dozvoljava proleće. Pri odgrtanju ĉokota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti ĉokot. Ĉokote je potrebno paţljivo zagrtati. ali se retko primenjuje zbog poteškoća u nabavci šaše. Zato se pod ĉokot naslaţe zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja. kad proĊu kasni mrazevi. gustina ĉokota zbog velikog broja izdanaka. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme vinova loza veĉ je prošla kroz fazu kaljenja. pošto zemlja bolje zaštićuje lozu od mrazeva. kada i slabi mrazevi od —6 do —7° mogu uništiti okca vinove loze. Za pokrivanje ĉokota loze moţe se koristiti i sneg. Na zagrnuti ĉokot još se nabace grudve zemlje. sprovoditi redovne letnje zelene operacije. sem zaštite ĉokota od mrazeva. a docnije. Najviše je otporna vinova loza u decembru i januaru. gde je ova slegla. Pri odgrtanju vinograda ovakve ţile treba odrezati. Kod stare loze stablo ĉokota je debelo i teško ga je saviti. veţe u snopove i iznosi iz vinograda. a odozgo se nabaci nešto zemIje. iako mrazevi tada dostiţu — 18° do —20°C.dugotrajna suša. Ĉokote treba odgrtati kad proĊe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i ĉim se zemlj'ište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage. Zatim se oko ĉokota iskopa kanal i u njega smeštaju pojedinaĉni krakovi kordunice i izdanci. izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod —7° do — 10° pokrova najĉešće izmrznu. šaša i trska. U cilju boljeg prezimljavanja ĉokota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta. na vreme suzbijati bolesti i štetoĉine. U sluĉaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na špaliru moţemo zaštiti pokrivanjem ovih noću vrećama od hartije. Ševar treba slagati popreko ĉokotima. a u proleće takvi ĉokoti kasnije kreću. šašom i tskom sastoji se u tome što se u proleće takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije. Okca pre zasićenja vlaţnošću. slamom i sl. da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju. pošto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj površini zemlje. pošto pod njima laganije prorastaju pupoljci. Preimućstvo pokrivanja rogozom. Pokrovni materijal se suši. za zagrtanje moţe uspešno posluţiti i rogoz. ostaju i debeli krakovi nepokriveni što dovodi do smrzavanja ĉokota i delova vinove loze. Pokrivanje vinograda zemljom Za vreme bezsneţnih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlaţna. No ipak ovo nije taĉno. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. pošto on ĉuva lozu od izmrzavanja. Posle prvih kiša neophodno je prokontrolisati pokrivane ĉokote i ako je potrebno nabaciti zemlju. Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj naĉin zaštite pokazao najboljim. Ĉokoti vinove loze se zagrću zemljom pred zimu u prvim danima oktobra. jer u sluĉaju prolećnih mrazeva moţe doći do izmrzavanja pupoljaka. rogoza i trske. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoĊe moţe biti štetno pošto pupoljci krenu još pod zemljom i isteruju neţne bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oĉepaju. Kod takvog zagrtanja. Sloj zemlje iznad ĉokota u juţnim rejonima mora biti najmanje 15—20 cm. otkriva se ostatak pokrova. Sem zemlje. nedostatak svetlosti. da šašu ne bi odneo vetar. prisustvo bolesti i štetoĉina — usporavaju sazrevanje lastara. loza će kasnije 5—6 dana poĉeti da razvija pupoljke i tako ĉokot vinove loze moţe izmaći od izmrzavanja u vreme prolećnih mrazeva. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meĊu grudvama. Za vreme surovih i bezsneţnih zima tanak sloj zemlje ne moţe zaštititi lozu od mrazeva i okca uginu. veliki broj jalovaka. rasporeĊeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osušenim ševarom ili sliĉnom materijom debljine 2—3 cm.

nego i iduće godine. izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni). Da do toga ne bi došlo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Nedostatak vlage u zemljištu onemogućuje pravilnu ishranu. Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. U zimskim mesecima s naglim zahlaĊenjima ĉokoti jako oštećeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime. Što se tiĉe Srbije (Jugoslavije). U vrtovima po gradovima i većim naseljima najĉešće se zimi ĉokoti vinove loze ne pokrivaju. jer je to uslov da vinograd lakše prezimi. U ovom sluĉaju ĉokot vinove loze moţe više da se optereti okcima. dosta je rodna i retko strada od mraza. razume se. Kasno unošenje suvišnih koliĉina azotnih Ċubriva izaziva porast jalovaka i produţava vegetaciju VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 62 / 80 . terase i aleje. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Za sorte koje ne mogu podneti ĉak ni temperaturu od —12 do —14°C poluzagrtanje je veoma korisno. NEZAGRTANJE VINOGRADA U krajevima s jako izraţenom kontinentalnom klimom. a ostala loza ostaje na špaliru. Slaganje lastara zavisi takoĊe i od osobina sorte vinove loze. Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaţama. U ovom sluĉaju vrlo je vaţno da lastari budu na vreme i dobro sazreli. ekonomiĉnije. UtvrĊeno je da je rodnost bila povećana na 25—30%. u kojima postoji mogućnost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moţemo postaviti na donje ţice. u kontinentalnom delu zemlje. Nezagrtanje vinove loze je. U proleće. surovim zimama mogu da izmrznu. Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda mogućno je uginuće okaca. preimućstvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome što nema mehaniĉkih povreda na izdancima ĉokota koji nisu bili pokriveni preko zime. potrebno je zagrtati vinovu lozu. meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu. Polupokrivanje ĉokota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimućstvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljuĉi mogućnost potpunog izmrzavanja ĉokota. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu. što takoĊe obezbeĊuje povećanje rodnosti. dok se u istim uslovima kod nepokrivenih ĉokota dobijao povećani rod. Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 1968—1969. Sem toga. Polupokrivanje vinograda Ovaj naĉin je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. Jer. a kod bujnih sorta po 6—8 lastara. naroĉito osetljive sorte. Bujni ĉokoti imaju veliki broj izdanaka i meĊusobno se zasenju zbog ĉega nema dobrog sazrevanja lastara. godine poluzagrnuta loza — bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela ĉokota — dala isti rod kao i zagrnuta loza. pošto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama. Ovo se objašnjava time što se ĉokoti loze ovde nalaze pod zaštitom zgrada. Nezagrnuta loza moţe da se odgaja za hladnjake. Skidanje ovih vreća sa loze obavlja se izjutra nekoliko ĉasova po izlasku sunca. Kod stonih sorti izaberemo u proleće lastare i oreţemo ih na kondir zamene. a samim tim i nagomilavanje organskih materija u ĉokotu. Kod vinskih sorta slaţu se donji lastari ili krakovi sa 3—4 lastara i zagrću zemljom. jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ĉime se iskljuĉuje dosta teţak posao u vinogradu. što je neophodno za prezimjlavanje. U proleće ĉokoti slabobujnih sorti povezuju se za donju ţicu i to 4—6 lastara na jednu stranu i 4—6 lastara na drugu stranu. kao što je sluĉaj u Uzbekistanu.nabubreli pupoljci. tako da samo u izuzetnim. prilikom rezidbe vinograda ĉokoti se istovremeno i razvezuju. kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom. Kod ove kulture na visini 8—10 cm od površine zemljišta zateţe se jedan red ţice. Povezani lastari i sama glava ĉokota u jesen se zagrću slojem zemIje od 25—30 cm. a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje. Isto tako je štetna i suvišna vlaţnost zemljišta prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ĉega loza ne moţe dobro da sazri. posebno u severnim predelima. što omogućava i dobijanje većeg prinosa.

Sanduke s plodovima treba postaviti u štosove ili horizontalno na letve. zamotani u hartiju. Isto tako je neophodno ĉuvati vinovu lozu od bolesti i štetoĉina. U domaćim uslovima plodove moţemo ĉuvati u ĉistim. pod se poliva vodom. ćebadima ili vrećama. Zato se za dobijanje zaperaka na ĉokotirna orezuju izdanci rano u leto. plodovi se pokrivaju slamora.5 m. Višak vlage smanjuje se unošenjem u prostoriju negašenog kreća. Ova Ċubriva moraju se uneti u zemljište u propisanim rokovima i u odreĊenim koliĉinama. Vinova loza moţe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1. suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene šupe i sliĉno). U poslednje vreme na okućnicama se poĉelo s pokrivanjem ĉokota hartijom od iskorišćenih vreća. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. Na policama se smeštaju u štosovima (slojevima) 0. Sabijenost ĉokota usled suvišnih izdanaka i mnogo jalovaka. GroţĊe pripremljeno za ĉuvanje donosi se pod nastrešnicu i slaţe na pod. U takvim prostorijama grozdovi se okaĉe o tavanicu.5 m visine. kada proĊe opasnost od prolećnih mrazeva. Na tavaniĉnim gredama prikucavaju se popreko letve na VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 63 / 80 . a ponekad se prostorije i zagrevaju. jer iscrpljeni ĉokoti bolestima teško prezimljavaju. U tom sluĉaju ĉokoti se veţu u obliku snopa. ĈUVANJE VOĆA I GROŢĐA PREKO ZIME ĈUVANJE VOĆA Zimske sorte jabuke i kruške i neke sorte groţĊa moţemo ĉuvati skoro cele zime. kao na primer: kišmiš beli i crni. kao što su: rizling talijanski rajnski. afuz-ali i druge. pošto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve. Azotna Ċubriva se obiĉno unose u prvoj polovini leta. vrata ili naroĉitim ureĊajima. a samim tim spreĉavaju i dozrevanje izdanaka. Plodovi se ĉuvaju u sanducima i na policama. Radi bolje ventilacije izmeĊu sanduka ostavlja se rastojanje od 2—3 cm. Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 2—3 lista. Plodovi predviĊeni za ĉuvanje se detaljno i paţljivo sortiraju i klasiraju. Orezivanje vinove loze treba obavljati što kasnije. Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraĉima. Deset do petnaest dana pre smeštaja plodova na ĉuvanje prostorije se ĉiste. Grozdovi se zatim pojedinaĉno pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoĉele da se kvare. onemogućuju pravilno osvetljavanje ĉovota. Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu. kardinal. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. TakoĊe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluĉaju povreda osnovnih izdanaka. burgundac crni i druge. rizling talijanski. U zimsko doba temperatura se reguliše ventilacijom. a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. a to su: kaberne. Ako vlaţnost u prostoriji nije dovoljna. Plodovi srednjé veliĉine bolje se odrţavaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila —10°. Temperatura veća od ove sniţava se ventilacijom. traminac crveni. da ne bi nalegali jedan na drugi. rkaciteli. Postoje sorte koje daju rod iz spavajućich pupoljaka i pupoljaka zamene. kreĉe i provetravaju.5°C. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature. Slobodni prostor izmeĊu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jaĉe ispoljava u vinogradu. zbog ĉega su ovi manje otporni prema mrazu. pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolećne mrazeve. To su marastelj. Tako je u januaru 1965. otvaranjem prozora.biljke. Ne treba se bojati „plaĉa vinove loze". game. Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti. Moraju se sprovoditi sve mere predostoroţnosti da bi se zaštitila vinova loza od mrazeva. jer tako ostaju dugo sveţi i ne smeţuravaju se. sovinjon. Za kulturu vinove loze koju nećemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu. Najpovoljnija temperatura za ĉuvanje jabuka i krušaka je 0°— 0. a isto tako i nezreli plodovi odrţavaju se slabije. Plodovi sa stabla što rastu na vlaţnom zemljištu. ali pre kretanja i porasta pupoljaka. pokvareni i smeţurani plodovi uklanjaju. merlo. Najbolje je da se plodovi ĉuvaju u sanduĉićima. smederevka. tagobi i drugi. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameću u kasnom periodu. ĈUVANJE GROŢĐA U domaćinstvima groţĊe se obiĉno ĉuva u prostorijama koje se ne zagrevaju. a na samoj površini zemljišta —18°C. Posle tri do ĉetiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli. saperavi i dr. saperavi. Oštećeni plodovi se ne ostavljaju za duţe ĉuvanje. U prostorijama gde se ĉuvaju plodovi preko noći se ostavljaju otvorena vrata i prozori. Isto tako se bolje odrţavaju i grozdovi sa zdravom pokoţicom i oĉuvanim pepeljkorn.

VRSTE ĐUBRIVA Organska Ċubriva Strugotina. srednje i male. SUZBIJANJE STETOĈINA I BOLESTI U ovom odeljku upoznaćemo se s najĉešćim i najopasnijim štetoĉinama i bolestima voćaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo uništavanje. ORGANIZACIONE MERE Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj.5%. Mokraćevina (karbamid) sadrţi 46% azota i dobro se rastvara u vodi. Mineralna Ċubriva Za Ċubrenje voćnjaka najĉešće se upotrebljavaju sledeća Ċubriva: Amonijačna šalitra. VOĆARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. I VRSTE ĐUBRIVA ALAT I PRIBOR Tanje granĉice se seku makazama a deblje voĉarskom testericom. Pri unošenju u zemljište predhodno se razblaţuje sa 10—12 delova vode. Sluţi za riljanje zemljišta. Nije dobro granu seći testericom odozgo. Zgoreli stajnjak. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale. Zato granu treba prvo testericom podseći odozdo. Na njih na odstojanju od 30—30 cm privezuju se dugaĉki lastari. Svrdlo. Makaze za sečenje visokih grana. tj. a noţ za okuliranje iskljuĉivo finim brusom. a ostatak dopuni vodom i izmeša. Unosi se u jesen pod duboko oranje. Fekalije. Povremeno se i ovde vrši pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice. zacepiti. Natrijumova šalitra sadrţi 16% azota. da ne bi bila niţa od 0°. pošto na rasprsle bobice dolaze sirćetne mušice koje prenose sirćetne bakterije i na zdrave bobice. ali se predhodno razredi vodom. Sluţe za okuliranje. pri padu pod sopstvenom teţinom. Ne preporuĉuje se za zaslanjena zemljišta. Kompostiranje traje 2—3 godine. U prostoriji se redovno kontroliše temperatura. Sluţi za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voćaka i ĉokota loze. Mogu biti razliĉitog oblika. Testera. pa i ĉitavi grozdovi koji su poĉeli da se kvare. Kravljoj balezi se dodaje 1—2% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore. To je prevrelo stajsko Ċubre. visoku produktivnost i efikasnu VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 64 / 80 . fekalije i stajnjak. kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu štetni) takoĊe su dobri kao Ċubrivo. — Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaĉku motku (2—3 m duţine). Noţ za kalemljenje ili kalemarski noţ. Ašov. Neophodan je za sitne radove u voćnjaku i rasadniku. — Sadrţi 33—34% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. Superfosfat u granulama sadrţi 2—3% azota fosfora 14—19. Spravlja se na taj naĉin što se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3 sveţom kravljom balegom. U gomilama masa se zagreva i oslobaĊa glista usled visoke temperature. ali ih najpre treba kompostirati. a tek onda seći odozgo.odstojanju od 60—80 cm. srednji i mali. krivi noţ i skidaĉ kore oštre se turpijom ili brusom.5 cm debljine. Fabrike proizvode makaze razliĉite veliĉine: velike. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao što su osoka. Dobivena masa se vodi i slaţe u gomile i pokriva zemljom. Sluţi za kalemljenje gran ĉicama. za kalemljenje oĉenjem. Povlaĉenjem kanapa sklapa se seĉivo makaza i tako se seku granĉice. Pri iskorišćavanju nekompostirane strugotine za mulĉovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljišta neko azotno Ċubrivo u koliĉini 30—45 g na 1 m2. Skidač ili strugač. Sluţi za odsecanje debljih grana. Makazama ĉiji je jedan krak oštar a drugi tup mogu se seći grane do 1. Unosi se u zemljište neprevrelo. Zivinski izmet. koru sa donje strane. i navešaju grozdovi tako da se ne dodiruju meĊu sobom. Temperatura se reguliše ventilacijom. Noţevi za okuliranje. Drţi se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se saĉuvale hranljive materije. posebno za popravljanje i odrţavanje dobre strukture zemIjišta. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Voćna testera. I ovi noţevi mogu biti veliki. tj. Krivi noţ — kresač.organska materija koja se u zemljištu nerazlaţe takobrzo. Za Ċubrenje zemljišta moţerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. Sluţi za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljištu. jer će grana. Otpaci — kućno i uliĉno smeće. i smatra sedobrim Ċubrivom. Grabulje. Sveţa goveđa balega.

32). Najbolje je propustiti ih kroz rešeto. kao i stresanje gundelja i ţiška sa stabla voćaka i njihovo uništavanje. a maĉke Iutalice navikle da se hrane pticama. S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv štetoĉina i bolesti ubijaju i korisne insekte. u borbi sa pepelnicom ili plamenjaĉom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomaţe razvoj onih organizama koji ţive na raĉun izazivaĉa ovih bolesti. tj. AGROSANITARNE MERE Ove mere se svode na krĉenje i uklanjanje osušenih i oslabljenih stabala ili ĉokota. Gnezda korisnih ptica treba ĉuvati od rušenja. ligustrumom ili ţiĉanom mreţom. tj. Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vaši. trna. Da navedemo samo neke. mikroorganizama. uz put se skupljaju i uništavaju larve.zaštitu gajenih biljaka. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se na mestu gde su pali. Ograda od dţanarike. Voćne sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti. preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoţavanje korisnih mikroorganizama. BIOLOŠKA METODA Biološka metoda se sastoji u korišćenju jednih organizama u borbi protiv drugih. Stabla se kreĉe dvaput godišnje: u jesen kad opadne lišće i rano u proleće pre poĉetka vegetacije. i tu se odnose kao štetoĉine. divlje šljive. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponašaju kao grabljivice i paraziti na raĉun štetnih vrsta. naĊubriti organskim Ċubrivima i duboko uzorati ili izriljati. a zemljište izravnati. U smanjivanju štetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domaće ţivotinje. da bi se izbacile larve gundelja. Na primer. Organska Ċubriva unose se u zgorelom obliku. a od domaĉih ţivina — ćurke i plovke. dok drugi vode ţivot grabljivica ili parazita na raĉun drugih bića. kajsije i dunje ne dolazi u obzir. krpelja. koji je veoma opasna štetoĉina mnogih biljaka i voĉaka. pored ostalog. Od ptica se istiĉu buharska senica. lasta. Krpelj-trips za 24 ĉasa pojede oko 50 jaja i larvi pauka. one se koriste samo u sluĉaju krajnje neophodnosti. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi uništavaju štetoĉine u stadijumu gusenice ili larve. U toku zime treba celu površinu jedanput ili dvaput obilno zaliti. bakterija i virusa. kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla. a takoĊe i grana voćaka i krakova kordunica vinove loze. treba VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 65 / 80 . Posle toga zemljište dobro prekopati. od sorti koje se predlaţu za odreĊeno mesto. Na primer. osa jahaĉica uništava 60—80% crvene. I uništavanje viline kosice i drugih sliĉnih parazitnih biljaka spada u mehaniĉke mere. smolom ili voskom. Jedni ţive na raĉun biljaka. Tako. Rano u proleće treba rasturiti Ċubrivo i duboko zaorati. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. krvave vaši. pastirka. naĉine upotrebe i norme. One moraju biti zdrave i dobro razvijene. Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lišće i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti. Ove mere svode se na sledeće poslove: Stare panjeve na terenu na kome će se podići voćnjak ili vinograd treba blagovremeno iskrĉiti i ukloniti. MEHANlĈKE MERE Mehaniĉke mere primenjuju se samo u izuzetnim sluĉajevima. Sa debla i grana treba sve delove mehaniĉki oštećene. na primer. Skidanje povreĊenih i crvljivih plodova kao i zaštita plodova papirnim omotom takoĊe spadaju u mehaniĉke mere. Parcelu ograditi maklurom. gljivica. korisnih protiv štetnih. Pri tome se mora strogo paziti na odreĊene rokove. pupavac i druge. hemijsku borbu treba odmah obustaviti. pri kopanju jama za saĊenje ili pri prekopavanju parcele. Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. a zdravi plodovi drţe se u vodi 24 ĉasa a zatim upotrebljavaju. Neke vrste gljiva i bakterija uništavaju druge vrste mikroorganizama. jabuke. ĉvorak. Jednoćeliĉni najprostiji organizmi uništayaju gusenice mnogih štetoĉina šuma i voćaka. Zatö je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i štetoĉina. Gusenice jabuĉnog smotavca skupljaju se pomoću lepljivih pojaseva i potom uništavaju (sl. zatim povrede i delove kore oštećene od mraza ili sunca skinuti do ţivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena. U prirodi ima raznih organizamainsekata. a zatim premazati masnom farbom. Bubamara oslobaĊa biljke lisnih vaši.

hlorofos. drţeći se uputstava. Kod koštiĉavih voćaka iz takvih rupa ĉesto curi smola. dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru. a ponekad pojedine grane se i suše. mogu upotrebljavati i sami vlasnici okućnica. Tako. U proleće larva se pretvara u lutku. uglavnom. sumpor u prahu. a zatim korenjem voćaka i vinove loze. U poslednjem stadijmu porasta larva dostiţe duţinu 5. one prave pod korom ĉitave mreţe hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. beliĉastoţuta sa glavom smeĊe boje. potpuno razvijeni insekt. Treba koristiti i biološku metodu borbe unošenjem i razmoţavanjem parazita osa kahaĉice. treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave predmete koji se od strujanja vazduha okreću i plaše ptice. oraniĉnom sloju. uglavnom. sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo sušenje. treba puštati ţivinu na prekopano zemljište. Iz ovih razloga hemijski naĉin borbe koristimo samo u krajnjem sluĉaju. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 66 / 80 . Prenosi se.4% trihlormetafosa. Razvija se u toku tri godine. pri ĉemu se lako zapaţa mesto njihove kolonije. Najveću štetu nanose larve. ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraĊena na bazi nekih štetnih materija. Osim toga. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljišta puštaju se kokoške da tamane štetoĉine. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. Sem toga. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obiĉno izumire. Hraneći se korom. sevin. kao što su preparat N°—30. nikotin-sulfat. Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se razgranjavaju mlade grane. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja. Ima tri para dobro razvijenih nogu. na korenovom sistemu. Za zaštitu poljoprivrednih kultura od štetoĉina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliĉite asortimane hemijskih preparata. zemljište i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. plavi kamen. jer njihovi plodovi sluţe kao namirnice. Zatim se lutka pretvara u imago. U sluĉaju poteškoća treba se obratiti za savet struĉnim licima — agronomima. Tu spadaju. Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji. SaĊenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe. a isto tako i veću ili manju toksiĉnost za domaće ţivotinje i ĉoveka. anabazin-sulfat i mnogi drugi. Mladim voćkama. ĉokotu. a samo delimiĉno u pukotinama stabla. Kad završi razvoj. Navedeni preparati. Svi ovi preparati imaju odreĊeno dejstvo na štetoĉine i bolesti. U toku leta moţe dati i do 15 generacija. koja se raspadaju stvarajući rane sliĉne raku. Mere borbe. i to u proleće u gornjem. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniĉava njihovu primenu. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i 0. Pri izlasku ispod kore. izuzev trihlormetafosa-3. Krvava vaš Ţivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. praveĉi sitne rupe nalik na sitnu saĉmu. a leti i zimi u dubljim slojevima. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje. Larva je savijena u obliku luka. HEMIJSKE MERE BORBE Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi raĉuna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj štetoĉina i biljaka uginulih od bolesti. pari se i polaţe jaja u gornji sloj zatravljenog zemljišta. Ljudstvo koje uĉestvuje u prskanju mora naroĉito paziti pri prskanju voćaka i vinove loze. U toku jedne godine podkornjaci se razmnoţavaju u dve generacije. NAĈIN ŢIVOTA NAJVAŢNIJIH ŠTETOĈlNA I BORBA PROTIVU NJIH Gundelj Larva gundelja gloĊe koru ţila i stabla voćaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u porastu. U poĉetku se hrani ţilama trave.uništavati. heksahloran. a potom se razvija imago. fozalon. na primer. preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voćaka i vinove loze. zagaĊuju vodu. sadnim materijalom.5 cm. Da bi se plodovi jagoda saĉuvali od ptica. U vreme prekopavanja zemljišta u proleće treba ruĉno skupiti i uništiti sve larve gundelja. galica. Larva provodi zimu ispod kore. Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom pauĉinastom prevlakom. larva na istom mestu u zemljištu pravi od zemlje neku vrstu ĉaure i u njoj prelazi u lutku. Zbog toga je u polovini leta ima najviše. Mere borbe. Od Ċubriva dolazi u obzir samo kompost. Krvava vaš prezimljuje. Njen razvoj traje vrlo kratko. što omogućuje razvoj štetnih vrsta koje nisu bile uništene hemijskim preparatima. i to pošto smo dobro prouĉili vrstu bolesti ili štetoĉine i dejstvo hemijskog sredstva. potkornjaci nagrizaju koru. Takve materije se zadrţavaju na plodovima voća. mogu se upotrebiti na okućnicama gde se gaji vinova loza i voćke samo pod kontrolom struĉnjaka za zaštitu bilja. Zaštitna sredstva koja su manje toksiĉna za domaće ţivotinje. ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata.

Borba se sastoji u korišćenju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. Ljubiĉasta štitasta vaš Ova vaš ceo svoj ţivot provede na kori voćnih stabala. Ove vaši napadaju i tanke i debele ţile. gde se mogu lako zapaziti voštane beliĉaste skrame. Sa korena jednog ĉokota na koren drugog ĉokota prelaze kroz zemlju. Ziţak Larva ţiška nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ĉime ometa dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla. Osnovna mera borbe je sprovoĊenje normalne agrotehnike. višnje i kajsije. treba izvršiti obilno prskanje preparatima 2% N°30 i 0. usled ĉega stablo nekrotira i izumire. ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0. Stabla napadnuta Ijubiĉastom štitastom vaši zaostaju u razvoju. koji je kod ţenki ovalnog. a kod muţjaka nešto izduţenijeg oblika. U sluĉaju da su ovom štetoĉinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice. Odrasla stabla zaraţena štitastom vaši prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva.4% trihlormetafosa-3. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granĉice. zato se ne dozvoljava uzimanje kalemgranĉica sa zaraţenih stabala. zatim se suše pojedine grane a onda i celo drvo.5% trihlormetafosa-3. Najĉešće se pojavljuje na voćnim kalemoviraa i sadnicama. kako po sredstvima tako i po naĉinu njihove primene. pa list izgleda kao da je pokriven prašinom. Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granĉice koje su zaostale u porastu zbog ove vaši. Ljubiĉasta štitasta vaš daje dve generacije. Suzbijanje kalifornijske štitaste vaši vrši se na sliĉan naĉin kao i suzbijanje Ijubiĉaste štitaste vaši. Napada stabla šljive i badema. a kod ameriĉke loze samo lišće. Prva mera je saĊenje zdravih sadnica koje se pre saĊenja poprskaju emulzijom koja se preporuĉuje i protiv krvave vaši (vidi ranije).Mera borbe. posebno za evropsku pitomu lozu. Oštećena stabla napadom ove vaši potrebno je pred poĉetak vegetacije tretirati još jednom posle zimskog prskanja emulzijom koja sadrţi oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0.5% trihlormetafosa-3. Mere borbe. Stepen zaraţenosti vidi se po crvenoljubiĉastim flekama na kori drveta i plodovima. a retko breskve. Kalifornijska štitasta vaš Ciklus razvoja ove štetoĉine umnogome je sliĉan razvoju Ijubiĉaste štitne vaši. Larva štitaste vaši brzo poĉinje da obrazuje štit na svom telu. U letnje doba zaposeda ĉak i plodove. koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta. mada nanosi izvesne štete i ameriĉkoj lozi i nekim hibridima. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti. Na ţilama evropske loze filoksera stvara oštećenja u obliku zadebljanja i ĉvorića. Mere borbe protiv ţiška su iste kao i protiv potkornjaka. oko 1 mm dugaĉke vaši ţućkasto-zelene ili ţućkasto-smeĊe boje. Na napadnutim delovima loze mogu se uoĉiti sitne. Štitasta vaš šljive Ciklus razvoja štitaste vaši šljive sliĉan je razvoju Ijubiĉaste štitaste vaši. Štetoĉina provodi zimu u stadijumu odrasle ţenke pod štitom. Filoksera vinove loze Ovo je opasna štetoĉina vinove loze. pa i korenov vrat i u stanju su da osuše ĉokot već za 3—4 godine. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajući sokove do svoje prirodne smrti. Karakteristiĉno je da filoksera kod evropske loze napada samo koren. Mere borbe. Leti su muţjaci na lišću. Kalifornijska štitasta vaš smatra se karantinskom štetoĉinom. i to utoliko brţe ukoliko je zemIjište VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 67 / 80 . Polaganje jaja poĉinje u aprilu i traje do sredine maja. Mere borbe. Širi se sadnim materijalom. a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog voćnog sadnog materijala blizu zaraţenih zasada. Mere borbe.

ukljuĉujući tu i šumske i dekorativne vrste. Pauĉinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle ţenke ispod opalog lišća. sive boje. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voćaka. Hemijskim merama borbe treba se posluţiti samo u sluĉaju da vaši priĉinjavaju znatna oštećenja. sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije. Protivu lisne filoksere koja napada lišće ameriĉke loze. voćke treba oprskati sevinom. jer isisava sokove iz lišća. lišće pre vremena postaje mrko i opada. Pošto opadne. Jaja polaţu na tankim granĉicama u gomilice od 40—60. Lisna vaš Lisna vaš se javlja na mnogim voćnim vrstama i na ţbunovima nara i ribizle.rastresitije. U jesen ili rano u proleće. ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. jer generacije smenjuju jedna drugu. koji polaţu jaja na gornjoj strani lista. pak. treba prekopati zemljište oko voćki. ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vašima. naroĉito jabuke i višnje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauĉinasta. lišće treba skupiti i spaliti. U leto kad larve nagrnu. a posledica toga je mali prirast lastara. Mere borbe. Mere borbe. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voće u većera broju. Jaĉe povreĊeni pupoljak se suši. Osim toga. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drveća i na mestu raĉvanja grana. PovreĊeno lišće gubi normalnu boju i prevremeno opada. šljivi. Izlegle larve prodiru u plodove ĉim iziĊu iz jajeta. Ne mogu da ţive samo u pesku. Lisna filoksera. ţuto ulje. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne podloge ameriĉke loze i njenih hibrida. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi štetu u maju. Odrastao insekt pojavljuje se u proleće u vreme cvetanja voćaka. Mere borbe. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voćke. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol. a u toku zime kreozan. a u toku zime sa DNOCpreparatima. kao što je veĉ reĉeno. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom lišću. Pošto sisa biljne sokove. Grinje Na voćnim stablima. Larve kruškine lisne buve sišu sokove iz pupoljaka i listova i luĉe lepljivu teĉnost zvanu „medna rosa". pri osnovi ĉašiĉnih listića. Mere borbe. kad lišće opadne. skupi se i spali. Rano u proleće gusenica se smešta na nabubrele pupoljke. Gusenica je tamnosiva. Posle mesec dana iz lutke izleću leptiri. Grinje napadaju lišće i hrane se njegovira sokovima. Kreozan i ţuto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1. U ovim gnezdima gusenice se uĉaure i leptiri izlaze sredinom juna. U jesen. Uoĉi cvetanja bagrema treba oĉistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i uništavanje gusenica. Jabuĉni moljac To je noĉni leptir sneţnobele boje. Ĉesto prezimljuje i na drveću drugih vrsta. Mere borbe. Prezimljava u stadijumu gusenice na granĉicama voćke. Mere borbe. u koje se ĉesto i zavlaĉi. i dr. Naroĉito veliku štetu nanosi mladim biljkama. u koncentraciji 1. Stetno dejstvo smotavca se završava prelaskom gusenice u stadijum lutke. duţine 16—18 mm. a zemljište oko voćaka i meĊu redovima se VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 68 / 80 . Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz. Kruškina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruške. treba prskati stabla rastvorom parationa. Lisna osa Ĉesto nanosi štetu višnji. parazitira iskljuĉivo na lišću ameriĉke loze i njenih hibrida i moţe da nanese priliĉne štete matiĉnacima ameriĉke loze po loznim rasadnicima. a zatim se hrani lišćem opredajući oko njega pauĉinastu mreţu.5—2%. Stetoĉina se razvija veoma brzo. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom. pa se na peskovitim zemljištima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere. što se poklapa sa poĉetkom cvetanja bagrema. a preko leta preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. U jesen kad lišće opadne treba ga skupiti i spaliti. Lisni smotavac Gusenica rano u proleće napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lišća. trešnji i kruški. koriste se razna hemijska sredstva. kao što su: kreozan. malationa i dr. dok se iz slabije povreĊenog pupoljka razvija unakaţeno lišće. U plodovima ostaju 14— 22 dana. mrka voćna i crvena voćna gnnja. a zatim odmile u zemlju i na dubini 10—15 cm obrazuju ĉaure u kojima provode sve do sledećeg proleća. Zenke polaţu jaja ispod ëpiderma zelene cvetne loze.5%. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima. Telo gusenice se uvek nalazi u ĉauri sliĉnoj cigari. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matiĉnih grana i stabla. Ako se ova štetoĉina pojavi u velikom broju. parationom i lindanom neposredno pre nego što se razviju larve. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do proleća ne napuštaju leglo. ono poĉinje da rodi periodiĉno. a druga u julu. u pukotinama i rupama drveća. Mere borbe. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike štete kao gusenice prve generacije. U jesen treba izriljati zemljište oko voćaka i meĊu redovima. javlja se nekoliko generacija.

Hrani se sisanjem sokova listova. dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ĉak nagrizaju i sam plod. i traje po prilici do kraja jula. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poĉetkom maja. Usled toga u voćnjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno naći i leptiri koji se pare i polaţu jaja i gusenice u plodovima razliĉite starosti. zbog ĉega lišće postaje prozraĉno i umanjuje svoiu funkciju.izrilja. što znatno spreĉava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove štetoĉine. Smokvin moljac daje tri generacije. Suzbija se insekticidima sa sistemaĉnim dejstvom. Rano u proleće debla i matiĉne grane se oĉiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. izleće preteţno u veĉernjim ili u ranim jutarnjim ĉasovima. a kasnije i na sve lišće i na plodove. Mere borbe. i to pre i odtnah posle cvetanja. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Leptiri ne preleću sa stabla na stablo VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 69 / 80 . dunje i kajsije. Treće izletanje leptira poĉinje oko 90 dana od završetka cvetanja. Jagodin surlaš Surlaš napada lišće jagode. Jabuĉna stenica Stenica provodi ţivot na naliĉju listova jabuke. a nekada se produţava do septembra. Za uništavanje štetoĉine koriste se i specijalni mamci u vidu vroćica napravljenih od gaze. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu. Jedna ţenka poloţi 15 do 50 jaja. Jabuĉni smotavac Jabuĉni smotavac se smatra velikom štetoĉinom jabuke. kada se već mogu naći gusenice u ranim plodovima. a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Sledeće izletanje leptira poĉinje 46 dana posle završetka cvetanja jabuke. a u vreme vegetacije preparatima parationa. Surlaš se suzbija prskanjem preparatima lindana. Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog moljca hrane se mekim delom poleĊine lista. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima ţbuna. koja ima prozraĉna krila. U poĉetku vegetacionog perioda leptiri polaţu jaja na lišće. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. U toku zime prskaju se voćke kreozanom. u raĉvama grana i u zemljištu pod ţbunora. Njeno prisustvo zapaţa se po crnom izmetu na listovima. Od agrotehniĉkih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljišta. Mere borbe. a isto tako moţe se videti i sama stenica. julu i avgustu. kruške. U uslovima Uzbekistana ovaj smotavac ima tri. Mere borbe. malationa i diazinona. diazinona ili parationa. preteţno u gornjem delu krune. Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova. Veća oštećenja listova od gusenica nastupaju kasnije — u junu. treba oĉistiti sve pukotine i naprsle delove na ţbunu smokve pomoću ţice sa zašiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije кoristi lindan. U proleće odmah po odgrtanju ţbunja. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo ĉesto se završava krajem maja.

Razlika je samo u izboru vrste voćaka. gde završavaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Ĉim se izlegu gusenice se ubušuju u mlade plodove. U martu zemljište ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. na korenovom vratu. Stabla treba prskati. Višnjin rilaš Ova štetoĉina napada plodove višnje i trešnje. zemljište ispod krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona. ali samo na odstojanja do 100 m. koju moţemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. zatim cvetovima i naposletku plodovima. Izvestan broj gusenica pravi ĉaure na mestu gde se ĉuvaju plodovi. onda se pod pojasom moţe naći mnoštvo takvih lutki. Stetoĉina prezimljuje u ĉauri na skrivenim mestima. Mere borbe. a kasnije VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 70 / 80 . U jesen. U toku zime treba nekoliko puta zemljište dobro nakvasiti. Na taj jiaĉin ona moţe u toku svog razvoja da uništi do tri ploda. ali ne kasnije od marta. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalaţi. gusenice se zavlaĉe u unutrašnjost krune. odrasle štetoĉine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo. Sljivin savijaĉ daje dve generacije u toku vegetacije. gde se hrane mesom ploda. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti. pošto su se nalazile u plodovima smeštenim na ĉuvanje.ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oĉistiti i spaliti. Posle završenog razvoja izlaze is koštice. o ĉemu smo već govorili. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuĉine) pod koje će se gusenice uvući da bi se uĉaurile. Najmnogobrojnija je druga generacija. kad opadne lišće i rano u proleće. gusenica prelazi na drugi. Ţivot šljivinog savijaĉa sliĉan je ţivotu jabuĉnog savijaĉa. koja ĉesto prouzrokuje veliku štetu. dţanerike. zemljište treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. Ako je zemljište kod korenovog vrata suvo i ugaţeno i ima pukotina. Ovo se obavlja u zoru. U poĉetku sezone. U proleće. Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voćaka i deblje grane. sevina i parationa. u broju generacija i u mestima zimovanja. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima. Pojaseve treba obnavljati. a u hladnom oko 16 dana. Larve nagrizaju košticu i uništavaju jezgro. gde se u prvo vreme hrane pupoljcima. Mere borbe. Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. Vreme prskanja se odreĊuje prema pojavi leptira. najbliţi plod. Zato kad pojede unutrašnojst jednog ploda. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna. Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u ĉauri. a drugi jula ili avgusta. naprsnuća i druge neravnine zamazati plastiĉnom masom. dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. pre poĉetka vegetacije. opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju. gusenica pravi u poslednjem plodu širok hodnik kroz koji izlazi traţeći mesto gde će se pretvoriti u lutku. Jaja polaţu na košticu ploda. Pepeljasti groţĊani moljac Ova štetoĉina napada ĉokot vinove loze. diazinon ili sevin. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda. Štetoĉina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voćke. Po izlasku iz jajeta. jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih polaţe jaja. Plodovi koji su oštećeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraĊivati i upotrebljavati u domće svrhe. Osim toga. kada su plodovi još nerazvijeni. U proleće s poĉetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve. silaze na zemlju i u površinskom sloju prezimuju. Oštećeni nedozreli plodovi ne mogu se nizašta upotrebiti. a zatim u leptire. trešnje i kajsije. Krajem maja ĉišćenje debla ponoviti i pukotine. Rano u proleće. Kad završi razvoj. na samom stablu. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. diazinona i sevina. u blizini stabla voćke. stabla i korenov vrat drveta. Od poĉetka zaĉaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 10—12 dana. ĉim poĉne vegetacija. višnje. To su najĉešće pukotine i rupe na granama drveta. Štetoĉina podnosi i vrlo niske zimske hladnoće. Šljivin savijaĉ Gusenica šljivinog savijaĉa hrani se plodovima šljive. U proleće gusenice se pretvaraju u lutke. Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti naĉin kao da su opali. No mogu preletati i u susedne voćnjake. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljišta na dubini 2—4 cm. a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije. poglavito protiv druge generacije štetoĉina sredstvima na bazi lindana. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan. u gornjem sloju zemljišta. U isto vreme grane. a zatim prodiru u semenu kućicu i hrane se voćnim semenom. Mere borbe.

Razvoju groţĊanog moljca pogoduju gusti izdanci na ĉokotu. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. pri ĉemu izĉezava karakteristiĉna intenzivno zelena boja. ĉorbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalaţi). Najbrojnija je poslednja generacija. postaje debelo i talasasto. onda ceo list odumire i opada. a u toku vegetacije kosanom (300—400 g na 100 lit. a zemljište ispod ĉokota prekopati uz okretanje plastica. tj. Ovo poslednje moţe nastati zbog nedostatka aeracije. povredama kore na stablu i korenovom vratu. Mere borbe. od ĉega se ovi suše. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izraštajima. odnosno zbog jake ugaţenosti zemIjišta.5 % bordoske ĉorbe. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 71 / 80 . Mere borbe. pupoljke. a zatim treće.75% i stabla breskve sa 0. Ova bolest se odlikuje time što lišće povećava svoju normalnu veliĉinu. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa. Na ovu bolest naroĉito je osetljiva kajsija. U proleće posle odgrtanja ĉokota. treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom ĉorbom. Hloroza se suzbija unošenjem u zemljište modre galice. koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. duboke sadnje i truljenja korenovog sistema. lišće i plodove. Kasnije takvo lišće dobija crvenkastu boju. ali bez plavljenja ĉokota. a rano u proleće stabla breskve tretirati ortocidom. stabla šljeve sa 0. u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom ĉorbom — ili 5% kreĉno-sumpornom ĉorbom. a odozdo se pokriva belom skramom. jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji. U toku vegetacije daje 3 generacije. Prvo izletanje leptira poĉinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 25—30 dana. delimiĉno i na zemlji ispod opalog iišća. a uspešno se koristi i sevin i diazinon. ili rastvora sumporne kiseline. delimiĉno dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova. VAŢNIJE BOLESTI VOĆAKA I VINOVE LOZE Pegavost (rupiĉavost lišća) Ovo oboijenje koštiĉavih voćaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. Pepelnica Pepelnica najĉešće napada jabuku i breskvu. U njih spada oprašivanje ili prskanje voćaka preparatima na bazi sumpora. ali ako u proleće ima velikih padavina. Oštećeni pupoljci ne daju groţĊe. oštećenja korenovog sistema. Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voćaka pre cvetanja sumporno-kreĉnim rastvorom. U poĉetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege. Ona se moţe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i cveću. u pukotinama i rupama podupiraĉa. a isto tako i povećana vlaţnost. Treba gajiti lozu na podupiraĉima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka. Mere borbe. podlubljenu koru treba skinuti. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. vinova loza i jagodaste kulture. Prskanje se moţe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka. Posle završetka prvog poĉinje drugo izletanje leptira. GroţĊani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike. Mere borbe. Zaraza se širi po kruni drveta kapljicama kiše. sunĉevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku. Kada zaraza dopre do peteljke. Postoje i specijalni preparati kojiшa se mikroelementi unose prskanjem lišća. suvišnim koliĉinama mineralnih Ċubriva. Naroĉito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima.bobicama groţĊa. Mere borbe. Tako dolazi do rupiĉavosti listova. Izaziva je višak organske mase u zemljištu i nedostatak mikroelemenata. treba ga kultivisati. Kovrdţavost lista breskve Kovrdţavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. tada se bolest proširuje i na druge vrste voćaka. Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kiša. Izbegavanje suvišnog unošenja u zemljište organskih Ċubriva i mineralno-azotnih Ċubriva i otklanjanje suvišne vlage u zemljištu. U toku zime voćke treba prskati kreozanom. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. Hloroza se poznaje po promeni boje lišća i mladih izdanaka. a kasnije se obolelo lišće deformiše. Osobine bolesti: na površini lista se prvo pojave slabo izraţene pepeljaste skrame. sporama koje prouzrokuju bolest. Obolele delove grana odsecati i spaljivati. Kada se zemljište prosuši. Postepeno sušenje voćaka Sušenje stabla dolazi iz više uzroka. Bolest se razvija iz ţarišta koja se nalaze u starim delovima kore drveta. kada se bordoska ĉorba upotrebljava u koncentraciji 1%. sakupiti i na mestu spaliti. no najĉešće zbog slabe podloge. Lozu zalivati samo po potrebi. a oštećene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule. velike vlaţnosti zemljišta. Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voćaka. koja nanosi veliku štetu zrelom groţĊu.

Kreĉ se pretvara u prah drţanjem na vazduhu u tankom sloju. dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljišta i donjeg sloja vazduha za 2—3°C niţe od temperature vazduha na 50—70 cm iznad zemlje. drugi put u oĉi cvetanja. velika gustina lastara na ĉokotu. Posle toga ovaj kreĉ treba prosejati i potom mešati sa sumporom. a ĉetvrto zaprašivanje izvodi se samo u tom sluĉaju ako je krajem maja ili juna pala kiša ili ako su ĉokoti od jako bujnih sorta pa se meĊusobno zasenjuju. korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljišta. jer svaka voćka poseduje svoj individualni razvitak. što predstavlja kritiĉnu temperaturu za ţivot biljaka i biIjnih ćelija. korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je široko poznato gljiviĉno oboIjenje ĉokota vinove loze. uzimajući u obzir provetravanje i osunĉavanje. Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voćaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matiĉnih ţila. Vaţi kao pravilo da se ĉokoti zaprašuju mešavinom mlevenog sumpora i kreĉa u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 6—8 listova. a u novembru pred naglo zahlaĊenje. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima ĉokota. Razviće gljive potpomaţu: suvišna vlaga od padavina i jaĉeg zalivanja ĉokota. kreĉenje treba ponoviti. a višak izdanaka uklanjati sa ĉokota još pre cvetanja. ruĉnim ili motornim. U toku 2—3 dana. ali s dubokim natapanjem zemljišta. a posle zalivanja uništavati korov i kultivirati zemljište. U martu prilikom prekopavanja zemljišta ispod krune voćaka zemljište kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa. U našim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaĊivanje temperature vazduha do ispod 8°C i to ĉesto bez sneţnog pokrivaĉa. tada se gornji sloj zemlišta oko korenovog vrata moţe zagrejati dö 65° i više. što na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama. na primer. Za suzbijanje oidiuma sve više se upotrebljava kvašljivi sumpor Pegava antraknoza VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 72 / 80 . kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana. Mere borbe. kada se kreĉ brzo spere od kiše. Napada sve nadzemne vegetativne organe ĉokota — mlade lastare. odnosno produktivnosti ĉokota i u narednim godinama. To dovodi do smanjenja rodnosti. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko oko. što se ĉesto dešava u Uzbekistanu. bobice i lišće. U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez kreĉa. kada krune drveća još nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla. dok druga nemaju takve sposobnosti. Prilikom saĊenja treba se strogo pridrţavati odreĊenih pravila. Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. kora na stablu se smrzava ĉak i iznad korenovog vrata. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40°. pa ni sva voćna stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene. temperature vazduha koja ne prelaze 38°C. pogotovu ako stablo ima veću rezervu hranljivih materija. a zemljište se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. Odumiranje kore i sušenje voćaka ne teĉe jednovremeno. odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humĉicu u obliku krtiĉnjaka iznad površine zemlje. koja se nalazi u gornjem sloju zemljišta. U najtoplijem periodu. Kod nekih vrsta i sorta voćaka. treći put u jeku cvetanja ili po završetku istog. Pod takvim uslovima i moţe se desiti da će se najpre smrzavati kora na korenovom vratu. Kod postepenog izumiranja sušenje moţe trajati i nekoliko godina. peteljke grozda. Tako. Zaprašivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zaprašivaĉima. pod uticajem vazduha i rose. Ĉokote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom. koje obzebeĊuju uspešno razviće u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. pa na njihov raĉun moţe egzistirati nekoliko meseci. Mere borbe. Treba naglasiti da sve vrste i sorte. U pojedinim sluĉajevima. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raĉun polumrtve kore. Protiv sunĉanog zagrevanja stabla voćaka treba prskati krećnim mlekom dva puta: prvi put rano u proleće (februar) a drugi put u jesen (novembar). Oštećenje kore mrazom ili sunĉevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili delimiĉnog odumiranja stabla i njegovih delova. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. Sumporni cvet i kreĉ u prahu mešaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo kreĉa. ne osunĉava se direktno zracima sunca.Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature. kreĉ prelazi u prah (vazdušno gašenje kreĉa). Ovo zaprašivanje obavlja se deset dana posle trećeg zaprašivanja. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delovima. slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunĉevim zracima. ne zbacujući poţutelo lišće. Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraĉima. Zalivati lozu samo po potrebi. oslabljeni porast izdanaka. PosaĊene sadnice u toku celog ţivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku. Kod potpunog odumiranja drvo se suši momentalno u toku nekoliko dana.

na obolelim mestima. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 73 / 80 . Ĉesto se ove pege spajaju. a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili ĉokot. Oba oblika primenjuju se razblaţeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka. Obolele bobice su nepravilnog oblika. Na bobicama pege se javljaju nešto kasnije. U dodiru s vlaţnim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi prašak. koji nema otrovnih svojstva za ĉoveka i ţivotinje i nezamenjiv je kao preparat za uništavanje mnogih štetoĉina i bolesti poljoprivrednih kultura. Ovim preparatom spremaju se prašnjave smeše za zaprašivanje biljaka protiv bolesti i štetoĉina. Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehniĉke paste sive boje ili praška. Pri korišćenju već razblaţene emulzije potrebno ju je ĉešće mućkati. razume se. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehniĉke mere. a po konzistenciji podseća na mileram. Antraknoza napada ĉokote. dobijajući izduţeni. koje se šire pomoću kapljice kiše i tu stvaraju nova ţarišta. koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na voćkama i vinovoj lozi. zatim prskaju stabla. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti naliĉje listova. koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje ĉokota vinove loze protiv antraknoze. Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osušiti i potom ga samleti i prosejati kroz ĉisto sito. Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Preparat širokog spektra. zvani gljivine konidije. Njegova upotreba u tretiranju voćaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poĉetka berbe plodova. Koristi se za spravljanje bordoske ĉorbe. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje. u glavnom. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo.Ovo je gljiviĉno infektivno oboljenje ĉokota vinograda. Nije otrovan za ĉoveka i domaće ţivotinje. Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Poznat preparat. Umnoţavanje gijive je slabije. Za ĉoveka i domaće ţivotinje otrovan je ako dospe u unutrašnjost organizma. onako kako je postupljeno kod pepelnice. koje se vremenom povećavaju. Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za prolećno prskanje protiv štitastih vaši. uništavajući uz put i ostale štetoĉine. posle prve polovine leta. vlaţnim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika. javljaju se kod gljiva organi za razmnoţavanje. a isto tako i za leĉenje biljaka od hloroze. U emulgirovanom stanju sadrţi 80% nafünog ulja. okruglasti oblik. jer se vrlo ĉesto primenjuje u borbi sa štetnim insektima. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka. razblaţene vodom u odreĊenim odnosima. Napada lišće i mlade izdanke. Prskanje protiv plamenjaĉe spreĉava i pojavu bolesti. a isto tako i kreĉno-sumporne ĉorbe za prskanje voćaka i vinove loze protiv nekih bolesti. Za ĉoveka i domaće ţivotinje umereno otrovan. sa pukotinama kroz koje se vide semenke. s gornje strane nešto otvorene boje. Za ĉoveka i domaće ţivotinje srednje otrovan. a u disperznom stanju moţe se upaliti ĉak i od iskre. Najveću primenu našao je u prskanju stabla protiv jabuĉnog smotavca. ali je relativno kratkotrajno. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se. Sivkaste je boje. ne ostavljajući nepoprskane delove. Mere borbe. koji se lako rastvara u vodi. ponavljajući prskanjé dva-tri puta izmeĊu 8—10 dana. Sumpor moţe biti i zapaljiv. s pojavom oboljenja ĉokote treba prskati sa 1% bordoskeĉorbe. Sem toga. HEMIJSKI PREPARATI ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOĈINA Preparat N° —30 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) To je fabriĉki koncentrat naftine emulzije. a sa donje tamno-mrke boje. Prouzrokovaĉ ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima. u proleće. Cerkospora Cerkospora je infektivno gljiviĉno oboljenje ĉokota vinove loze. Mere borbe. Upotrebljava se u obliku 35% praška i 30% koncentrata teĉnosti. naroĉito u drugoj polovini leta. stvarajući na izdancima duboke rane. Zelena galica To je prljavo-sivi prašak. Napada sve nadzemne delove ĉokota. a ĉesto i do prevremenog odumiranja lišća. koji se nalaze po niskim. Sumpor u prahu Široko poznati preparat. Plavi kamen Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala.

Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okućnica Trihlormetafos-3 moţe biti iskorišćen samo u izuzetnim sluĉajevima. pri ĉemu nastojavati da budu dobro nakvašeni. koji sadrţi 50% aktivne materije.Anabazin — sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriĉki preparati visoke koncentracije. a temperatura vazduha je najmanje 8°C. poput magle. U njima se za vreme mirovanja ĉestice ulja ili praška taloţe ili plivaju po površini. Isto tako. naroĉito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voćke. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu. Zasićenost takvim materijama izraţava se u procentima. U sve teĉnosti za upotrebu koje sadrţe nikotin ili anabazin. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliĉini 50 g na 10 litara vode. onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. U periodu vegetacije stabla ili ĉokoti prskaju se sitnim mlazom teĉnosti. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniţava se koliĉina 3—4 puta u poreĊenju sa koliĉinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Na primer. SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAŢENIH SREDSTAVA ZA SUZBIJANJE BOLESTI I ŠTETOĈINA Hemijski preparati koji se primenjuju protiv štetoĉina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obiĉno su zasićeni visokim sadrţajem aktivne materije. Bordosku ĉorbu takoĊe treba s vremena na vreme mućkati. Ovom mešavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana. pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zaštitu biljaka i pri korišćenju specijalnih mašina. onda se uzima 10 lit. Trihlormetafos —3 (Preparat pod ovim nazivom ne moţe se naći u Jugoslaviji) Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta teĉnost s jako izraţenim neprijatnim mirisom.3 dela. koji su namešteni na deblima. što će odgovarati koncentraciji teĉnosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. Ako se umesto sapuna iskorišćava glina. Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uĉauravanja jabuĉnog smotavca primenjuje se sledeći postupak. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1. Zbog toga. Sapun se sitno iseĉe noţem i rastvori u maloj koliĉini vode. ako koncentrat nekog preparata sadrţi 30% aktivne materije. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu.5 delom suve gline. anabazin i sapun. ukljuĉujući tu i one sluĉajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke. Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva. jabuĉni smotavac. Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri povećava efikasnost ranog prolećnog prskanja protiv štitaste vaši. a teĉnost koja se priprema od praškova naziva se suspenzijom. Ako su izgledi za kišu prskanje treba odloţiti.06%. vode 1 deo. mlazom iz prskalice treba potpuno „okupati" sve delove voćke. Prskanje se obavlja prskalicama ĉiji mlazevi prodiru duboko u pukotine. ako na njima postoje pukotine. kao što je na primer. postoji mogućnost da se okućnica sa. ulja. Proizvodi se umesto tiofosa. Tu spadaju kreĉno-sumporna teĉnost. a u odnosu na aktivnu materiju 0. onda se primenjuje odnos 2:1000. ukluĉujući i naliĉje listova. treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voćaka radi mulĉovanja. voćkama izoluje od kuće za stanovanje ţiĉanom ogradom. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uveĉe. Osim toga. 10 litara vode i 3 kg sapuna. a isto tako i protiv gusenica koje se tu uĉauravaju. tj. obavezno treba dodavati 30—40 g sapuna na 10 lit vode ili kreĉa 100 g na 10 lit. Zatim. Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domaći naĉin ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana. Radi uprošćavanja postupka uzima se odnos koliĉine preparata i koliĉine vode kojom se preparat razblaţuje. sapuna u komadu 0. kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje. pre upotrebe. Teĉnost za prskanje spravlja se od 0. ovi preparati moraju se razblaţiji vodom do odreĊene koncentracije. ako se priprema 20 litara koncentrata. Manje je otrovan za ĉoveka i domacé ţivotinje od tiofosa. Teĉnost koja se upotrebljava za prskanje. Rastvor je teĉnost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi.2%. Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo. Krajem maja istom mešavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica. nikotin. Jako su otrovni za ĉoveka i domaće ţivotinje. uz stalno mešanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliĉinu vode. vode. usled ĉega teĉnosti nisu homogene.5 kg trihlormetafosa i iste koliĉine preparata №З0 i 10 litara vode. Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 74 / 80 . jer delići kreĉa lako se taloţe posle izveznog mirovanja. i pri obavIjanju prskanja moraju se ĉešće mućkati. a sadrţi u odreĊenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom.

kreĉ-25 i sl. plamenjaĉe krompira i paradajza. Ako ovaj listić porumeni. Spravljanje 1% bordoske čorbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. pa se bez ograniĉenja moţe koristiti do pred samu berbu. Dobivena smeša drţi se na suncu 2—3 dana i meša 2—3 puta dnevno. a voda povećava na odreĊenu meru. Zatim se bistri deo teĉnosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. Potom se kreĉno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano meša. koncentrata. Koristi se takoĊe i za dezinfekciju rana na voćkama posle grada. Naposletku. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi 1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu. Kreĉno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. U većini sluĉajeva bordoska ĉorba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se koriste u zaštiti bilja te je mešanje bezpredmetno. i na kraju tako pripremljenoj teĉnosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kreĉ. vode sipa 20 lit. koristeći se pri tome tablicom broj 1. a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori ţitka pasta. B. Dobijeni ekstrakt ĉuva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. Mahorku. kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. B. Kreĉnosumporna ĉorba Prvo treba pripremiti ekstrakt. pa ĉak i 1:3. Nije otrovan ni za pĉele. Ako površinu ove teĉnosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moţe ĉuvati duţe vreme. Primena. Fitotoksičnost. Ova smeša kuva se na vatri 60—70 minuta. Ukoliko se bordoska ĉorba pripremi na naĉin ka-ko je to u uputstvu navedeno. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagašeni kreĉ koji se dobio od 0. Za prva tretiranja vinove loze.5 kg negašenog kreĉa.površini. u ĉorbu se dolije još onoliko ĉiste vode koliko nedostaje za 100 litara ĉorbe. Gotova teĉnost mora biti višnjeve boje i providna. vode. Pre upotrebe ovu teĉnost razreĊujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu. Upotrebljava se u koncentraciji 0. Pred upotrebu ekstrakt se razblaţi vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. pa se u 80 lit. znak je da treba dolivati još kreĉnog mleka. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka. dok je lišće nešto neţnije. kao i za suzbijanje drugih gljiviĉnih parazita. Plavi kamen Sastav. Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim vrstama vaši. iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prašinu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0. a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku ĉorbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B. Areometrom odreĊujemo njenu gustinu i utvrĊujemo jaĉinu dobivenog rastvora. Rastvor plavog kamena uz dodatak gašenog kreĉa sluţi za spravljanje „bordoske ĉorbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaĉa plamenjaĉe vinove loze. preporuĉuje se upotreba Cineba S-65. do prvobitnog nivoa u kazanu. Otrovnost. Ako listić ostane beo.kreĉ-50. Napomena.5 kg na 10 litara vode. Zatim ovu smešu filtriramo kroz platno. Kristali plave boje. Gotovu ĉorbu treba odmah koristiti za prskanje. U koncentraciji u kojoj se primenjuje. Pred završetak kuvanja na 20 minuta isparenu teĉnost treba dopuniti vodom. treba uzeti listić fenolftaleinske hartije i zamoĉiti je u dobro promešanu ĉorbu.5—1% za letnja prskanja. Koncentrat se razblaţi vodom da bi se dobila teĉnost za upotrebu. Pošto je kuvanje definitivno završeno teĉnost se ostavi da se ohladi i da se staloţi. onda se u emulziji za prskanje koliĉina razblaţujućih koncentrata smanjuje za 3—4 puta. Ako je za spravljanje koncentrata bilo upotrebljeno ulje. VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 75 / 80 . plavi kamen je neotrovan. neće doći do pojave fitotoksiĉnosti na tretiranim biljkama. Аko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos. Kompatibilnost. Еmulzija se priprema neposredno pred prskanje. treba prestati sa dolivanjem kreĉnog mleka.). Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2. Pre nego što bude ulivena sva koliĉina kreĉnog mleka. odnosno 1—2% za zimska prskanja. mešajući je neprekidno drvenom lopatom. onda se za dobijanje 4—5% teĉnosti za prskanje uzima 8—10 lit. Na jedan deo kreĉa visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17 delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g kreĉa t 120 g sumpora u prahu. kreĉ-super. Kreĉ se prvo gasi u vodi. Aktivna materija je CuSО4 x 5H20 sa 25% bakra. Za korišćenje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%. koncentrata i razblaţi sa 90—92 lit. lisnom bubom kruške i larvom štitastih vaši.

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 76 / 80 .

VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 77 / 80 .

Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih moguć-nosti ovaj zaprašivaĉ se moţe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima. kao ranac. Od zaprašivaĉa najviše se sluţimo mehom „Tip-top" i voćarskim oprašivaĉera Gorkovske izrade. vinogradarske. Vinogradska leĊna prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda. sprovodne cevi i kajiša izraĊeni su od aluminijumove legure. Ruĉni zaprašivaĉ MRZ-8 namenjen je zaštiti poljoprivrednih kul-tura primenom praškovitih hemijskih sredstava. zatim kajiša za oka-ĉivanje oko ramena i ruĉnog šprica za prskanje. „Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova. inaĉe. visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3. Za prskanje „Automaks" marke ORP. najĉešće insekticida za uništavanje štetoĉina. obruĉa od ĉeliĉnog lima i rasprskivaĉa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreĉava VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 78 / 80 . ali ih sve više proizvodi industrija. ili dašĉice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom. pumpe.5 do 6 ha. Jer štetoĉine bolesti biće uništene samo lokalno. Naposletku. Ovde ćemo govoriti samo o aparatima za okućnice i manje zasade koji se izraĊuju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji. gde nije potrebno uĉešće ve-likih prskalica i mašina. a ne po celokupnom biljnomhabitusu. Za prašenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. povrtarske. Ovi aparati su ruĉne izrade. ili oprašivanje prahom poraoću kesice od gaze. Namenjena je prven-stveno zaštiti mladih šumskih sadnica. Osnovni delovi sem zupĉanika. ovim naĉinom zaprašivanja ili prskanja troše se velike koliĉine hemijskih materija. ruĉice za pumpanje koja se pokreće periodićno levom rukom. cvećarske pa i ratarske kulture. Zaprašivaĉ MRZ-8 Duţina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm. a sastoii se od rezervoara. koji se široko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. vazdušnog zvona (unutar same prskalice). Sastoji se od plas-tiĉnog rezervoara za rastvor zaštitnog sredstva. Pomoću prskalice „Goran—S" mogu se uspešno štititi sve voćarske. moţe doći još i do mestimiĉnog oštećenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze prašivima ili teĉ-nostima kojima. Ovakim naĉinom nemoguće je postići ravnomerno i poĊednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. Univerzalna prskalica „Goran—S" Ima teţinu 0. ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje se gaje na manjim površinama.5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. poĉev od malih aparata za okućnice pa do velikih aparata za plantaţe od nekoliko stotina hektara. Norma za osmoĉasovno radno vreme ovog zaprašivaĉa iznosi 2. Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluţimo sledećim apara-tima. širina 410 mm. Osim toga. što ga ĉini lakim i pogodnim za rad. vršimo zaštitu od bolesti i štetoĉina. diairagmovog tipa.APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA Prskanje voćaka ili vinove loze pomoću metle. Ova prskaiica prilagoĊena je za leĊa.

a posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati ĉistom mlakom ili hladnom vodom i potom osušiti na suncu. Njihova otrovnost moţe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama. naroĉito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu. zamenom dotrajalih delova. Sastoji se od sledećih delova: 1) Rezervoara izraĊenog od mesinganog lima i sa ugraĊenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaĉa s gumenim crevom. zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju. 2) Ruĉna prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Nošeni traktorski prikljuĉak tip MT-300 5) Nošena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korišćenja aparata Bez obzira na konstrukciju. pošto su dugotrajni.0 kg Automatska voćarska leđna prskalica M-3 Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu. Posledice trovanja ĉoveka otrovima mogu biti skrivene. na kome se nalaze slavina i fino sito. Ovo ulje ĉuva metal od korozije i spreĉava zagušivanje rasprskivaĉa od produkata raspadnutog metala. što ĉini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. koji moţe biti od raznog materijala — gume. izbacivanje plamena i razbacivanje granula Sl. metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode. ova prskalica podesna je za prskanje voća-ka. Hemijska sredstva ĉuvati u specijalnim sanduĉićima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 79 / 80 ./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg Osim navedenih postoji još ĉitav niz drugih sprava i aparata za prskanje i oprašivanje voćaka i vinove loze koje ćemo ovde navesti samo radi informisanja: 1) LeĊni oprašivaĉ AS-1 YU — sluţi za oprašivanje. MERE OBEZBEĐENJA PRI KORIŠCENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA Većina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju štetoĉina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za ĉoveka i domaće ţivotinje. jer se ne pojavljuju odmah. vinove loze i njivskih kultura. što je praktiĉno i potpuno za prskanje voćaka. plastike. a unutrašnji. pranjem i podmazivanjem. za pĉele i za svilene bube. Za prskanje vinove loze demontira se dugaĉka cev i zamenjuje se mlaznica. Zato aparate u svakom sluĉaju treba ĉuvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama. Što se tiĉe samog rasprskivaĉa. Karakteristike prskalice: radni pritisak 3—4 atm. kroz dugogodišnje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan mlaz. Za prskanje voćaka rasprskivaĉ je snabdeven dugaĉkom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom. Da se aparat ne bi zagušivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto rešeto. već i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zaprašivani ovim sredstvima. koje spreĉava svako zaĉepljavanje mlaznice. 40. Za vreme ĉuvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo trošiti usled sunĉevih zraka. a zatim sve delove namazati tankim slojem mašinskog ulja.teţinu sa rasprskivaĉem 6 atm. svaki aparat moţe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu ispravni. koj'i se mogu lako podešavati i zamenjivati. Gubljenje teĉnosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga. Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drţati sledećih pravila: 1. Najbolj'i su dihtunzi od masne koţe. zaprašivanje. Kod pumpe veoma vaţnu ulogu igraju šmrkovi.radni pritisak . kada se za vreme zime moţe i smrznuti. što se postiţe njihovim rasklapanjem. Voćarska leĊna prskalica M-3. Kombinovanjem odgovarajućih rasprskivaĉa. pregledom. Automatska voćarska leĊna prskalica M-3 ima sledeće odlike: ./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm širina 320 mm debljina 180 mm teţina prskalice 7.zapreminu punjenja . Sito se moţe lako vaditi radi ĉišćenja i pranja.zapreminu prskalice . koţe.teţinu bez rasprskivaĉa .zaĉepljavanje.

Po završetku rada odelo i druga zaštitna sredstva treba odmah skinuti. vagu. Ako se u voćnjaku ili njegovoj okolini nalaze pĉele. 2. ruke i lice dobro oprati vodom. gumene rukavice. 6. Sva ova zaštitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim sliĉnim sredstvom. tuširati celo telo toplom vodom. KRAJ VOĆKE I VINOVA LOZA NA OKUĆNICI strana 80 / 80 . Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili prašenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala. Povrće ili neke druge kulture. a moţe se imati i kotao od debelog lima. 5. radne cipele ili gumene ĉizme. nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogućnost. gaze za zaštitu lica ili masku. odnosno rok trajanja. Sluĉajno prosutu teĉnost treba zakopati u zemlju ili posuti kreĉom u prahu i ne dozvoliti da ova teĉnost dospe u vodu za piće. Po obavIjenom prskanju mesta gde pĉele padaju prilikom dolaska sa paše (klupe na kojima su postavljene košnice) pojila za pĉele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbrišu suvom i ĉistom krpom. onda tretiranje voćaka obavljati rano izjutra. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis „Otrov". mreţu ili sito za Nltrovanje-ceĊenje teĉnosti. a za vreme prskanja voćnjaka-košnice se zatvaraju i pokrivaju šperploĉom ili kartonom. Ovu odeću treba ĉuvati odvojeno. odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu. ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje. 4. raštitnenaoĉare. i treba za-štititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udiše para u organe za disanje. koje rastu u meĊuredovima voćaka za vreme tretiranja voćaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom. 3.upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama. Za pripremanje smeše potrebno je imati kofu. Sav ovaj inventar treba ĉuvati pod katancem. menzuru. Dok se radi sa otrovima ne sme se pušiti niti piti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->