Siromaštvo

iz ugla civilnog društva
sa osvrtom na regionalne specifičnosti

Istraživanje koje sledi svedoči o upornom suprotstavljanju građana siromaštvu. Mnogi ljudi širom zemlje se na različite načine bore protiv siromaštva, dokazujuci iznova da politički otpor – poput onoga koji je rezultirao promenama 2000. godine – predstavlja samo mali deo napora koji je potreban za stvaranje društva u kome svi zajedno delimo koristi i odgovornosti koje nam pruža sloboda. Zapravo, jedna velika neispričana priča o demokratskim promenama tokom proteklih godina je priča o svakodnevnim naporima ljudi u Srbiji da se odupru korozivnim dejstvima siromaštva i drustvene isključenosti. Ovo je njihova Srbija, i možda je najveći doprinos ove studije što pokazuje da su ljudi u stanju da se uhvate u koštac sa siromaštvom. Oni ne čekaju na jedno veliko i konačno rešenje. Mrežu koja je sprovela ovo istraživanje čine organizacije koje dele iskustva ljudi zbog kojih rade, a njihovi članovi su obučeni i posvećeni aktivisti. Oni nisu super heoriji, ali nam nude promišljene korake na putu ka racionalnijem korišćenju lokalnih resursa, uključivanju ostalih gradjana u regionalne ekonomske i društvene mreze sa ciljem da zajedno rade još profesionalnije i da pomognu najranjivijima medju nama. Njihove ideje proizilaze iz iskustva življenja sa siromašnima, a u velikom broju slučajeva i sami istrazivači pripadaju ovoj grupi. Najviše od svega, ova studija ističe zdrav razum onih koji se svakodnevno bore sa siromaštvom. To je jasna poruka koju treba uputiti odgovornima za kreiranje strategija i politika, a Strategija za smanjenje siromaštva je svakako jedna od važnijih, koje imaju za cilj da obezbede bolje uslove života za sve gradjane. Mreža Srbija bez siromastva želi da izrazi zahvalnost mnogobrojnim nevladinim organizacijama, predstavnicima lokalnih vlasti, članovima sindikata, predstavnicima privatnog sektora kao i pojedincima koji su aktivno učestvovali na konsultativnim sastancima širom Srbije i čiji komentari predstavljaju sastavni deo ove studije. Srbija bez siromaštva se naročito zhvaljuje organizacijama CRS i UNDP koji su pružili podršku našoj mreži tokom čitavog procesa.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

2

SADRŽAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Mreža Srbija bez siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Siromaštvo/Strategija za smanjenje siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Kako smo radili ili metodologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Do čega smo došli/Rezulati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Preporuke civilnog društva za smanjenje siromaštvau Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Dodatak broj 1.: Učesnici konsultativnih sastanaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Dodatak broj 2.: Upitnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Dodatak broj 3.: Izveštaj o održanim konsultativnim sastancima u periodu septembar – oktobar 2002. godine na teritoriji Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Zajedničke odlike siromaštva na nivou Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Predlog mera za prevazilaženje siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Specifičnosti siromaštva u regionima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

3

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Jugoistočna Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Centralna Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Zapadna Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Kruševac: Romano alav. Okosnicu mreže čine Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.Uvod SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA U januaru 2001. udružene organizacije su želele da ukažu na nepouzdanost zvaničnih statističkih podataka i „džepove siromaštva” u gradskim. stare i različite grupe ljudi koje društvo obeležava jednim zbirnim imenom – siromašni. Bajina Bašta: 4 . porodice ili grupe pred teretom brige za opstanak i blagostanje. Ova grupa organizacija radila je godinu dana u 16 gradova i 24 sela u Srbiji. Amity. verovatno najznačajnija zaključka koji proizilaze iz zajedničke analize jesu: 1. različiti za žene. ali da usmere svoje snage na donosioce odluka. decu. na one koji kreiraju politike kojima se u jednoj zemlji smanjuje ili uvećava broj siromašnih i dubina njihovog siromaštva. Odlučile su da održavaju stalan kontakt sa siromašnima i sa drugim organizacijama civilnog društva. Knjaževac: Timočki klub. Dva. organizacije su zabeležile u ne-ekspertskoj empirijskoj analizi Nevidljivo siromaštvo u Srbiji. Centar za nezavisan život invalida. a to je aktivno učestvovanje samih siromašnih. Kada god to nije slučaj. godine. ARDI. 2. ulazi se u novi krug osiromašenja. Novi Sad: EVA. U skladu sa ovim zaključcima. kao i rešenja kojima se umanjuju ili otklanjaju nemaština. apatija. Tako je formirana prva mreža lokalnih aktera u Srbiji koja se isključivo fokusira na smanjenje siromaštva – Srbija bez siromaštva. Loznica: Svetionik. konsultovani i pitani za najbolja rešenja. odnosno nalaženje stvarnih. menjaju se pojavni oblici. Udruženje samohranih roditelja. Valjevo: Društvo za cerebralnu paralizu. prigradskim i seoskim sredinama u Srbiji. Pančevo: Humanitarni centar. Škola mira. organizacije su prilagodile svoj ugao posmatranja i delovanja. Kragujevac: Sunce. Osmeh. Pored direktne pomoći koju su pružale grupama koje su identifikovane kao skriveno ili nevidljivo siromašne. Sombor: Ravangrad. bespomoćnost pojedinca. Bor: Aurora. mlade. jasnih i prilagođenih mogućnosti za siromašne građane da budu obavešteni. socijalna isključenost. Svoja iskustva i razgovore sa tadašnjim korisnicima projekta. da su uzroci siromaštva. da postoji jedna zajednička nit koja povezuje sve dobre i uspešne programe namenjene smanjenju siromaštva. ali uzroci ostaju. uz podršku meunarodne nevladine organizacije Katolička služba za pomoć (CRS). Vrbas. predstavnici 35 nevladinih organizacija (NVO) i dve opštine. otvorile su tada sasvim novu temu u Srbiji – prepoznavanje i ublažavanje nevidljivog siromaštva.

Srbija bez siromaštva je mreža koja neprestalno uči jer su dodatna znanja jedan od preduslova efikasnosti u ovoj oblasti. Čini se da i dalje nedostaje iskrena otvorenost donosioca odluka za prioritete i situacije onih na koje se te odluke 5 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Prošle godine. donet odmah nakon mera za jačanje poreske discipline privatnih i pravnih lica. jasne i dosledne zahteve. Niš: Centar za ljudska prava. Da ne bude nedoumica. Sa njima Mreža već sarađuje ili planira da sarađuje. počeli su da rade na uspostavljanju mehanizama za proces redovnog uključivanja civilnog društva i obezbeđivanju uslova za uključivanje siromašnih i ranjivih grupa u formulisanje i sprovođenje SSS na nacionalnom. Srbija bez siromaštva je stekla osnovna znanja o iskustvima Strategije za smanjenje siromaštva u svetu. Istovremeno su usvojene razne izmene koje jačaju ulogu države. radi se o nametima. o komunikaciji sa različitim publikama i praćenju i ocenjivanju procesa uključivanja civilnog društva u SSS. država nije preuzela na sebe zakonsku obavezu da obezbedi pristup javnim informacijama. što je još češće u upotrebi. umesto da siromašni. dvadeset lokalnih partnera udruženih u mrežu Srbija bez siromaštva. međutim. monitoringa i evaluacije strategije. ali je nužno da ima makar osnovna znanja. godine. Vlada i narodni poslanici u Skupštini nisu usvojili ni jedan od veoma značajnih zakonskih akata koji bi potvrdili iskrenu želju za novim. da bi zakoni bili poštovani. različitim definicijama. za sada. engleskoj skraćenici PRSP. u saradnji sa CRS-om i Programom za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP). ali pod uslovima koji se pomalo razlikuju od ustaljenih. budu u funkciji eksperata. a smanjuju njene obaveze. a političke stranke finansiraju se po starim. a nije. godine. Tokom 2001. kao što je novi Zakon o zapošljavanju. kao i o procesu koji se ustalio pod nazivom Strategija za smanjenje siromaštva (SSS) ili. planirana je obuka u oblasti javnog zagovaranja. nije nužno da čovek i sam bude jednako stručan. načinima merenja i klasifikovanja siromaštva. sistematično i uporno. Tokom 2002. regionalnom i lokalnom nivou. Mreža je otvorena za sve organizacije koje žele da se bave smanjenjem siromaštva dugoročno. a revizija pripadajućih fiskalnih odredbi nije ni započeta. nužno je da budu sprovodivi. članice mreže učile su i razmenjivale znanja o siromaštvu. odnosno merenja rezultata i efikasnosti usvojenih mera. Užice: Centar za ljudska prava i demokratiju.Medicus. Mreža Srbija bez siromaštva želi da znanja stručnih ljudi stavi u funkciju prioriteta koje prepoznaju organizacije civilnog društva na osnovu redovnih konsultacija sa siromašnima. mediji rade u interegnumu. ali i organizacije koje već imaju dosta praktičnog iskustva. postoje domaći stručnjaci. Ni dve godine od dolaska na vlast. U 2003. Za neke od ovih oblasti. kako je to uobičajeno. Da bi se sa „ekspertima” pregovaralo. U suprotnom. strpljivo. Sokobanja: Sokograd. Srbija bez siromaštva zalaže se za poresku disciplinu i poštovanje zakona. Uspostavljeni su tek delovi mehanizma za saradnju. godini. opskurnim pravilima. pravljenju javnog budžeta. prigrlila ni mogućnost da deluje podsticajno prema preduzetnicima. na primer. ravnopravnim partnerstvima: moderniji i primereniji zakon o registraciji i radu domaćih i međunarodnih nevladinih organizacijama i dalje čeka „na red”. dok bitni elementi još uvek nedostaju.

Ukoliko ovi odbori uspeju da uspostave ravnotežu između odgovornosti prema građanima. rodila se i ideja o izradi jedne studije čiji je glavni cilj da se. idejama. imaju minimalne pozitivne posledice po živote siromašnih građana. Savetodavnom odboru lokalnih vlasti i Savetodavnom odboru privatnog sektora. Ne znači ni da će se svi baviti celim nizom problema. Strategija za smanjenje siromaštva predstavlja do sada najveću mogućnost za civilno društvo da utiče na suštinsku promenu odnosa između Vlade i civilnog društva. Međuministarski odbor. osipaju se snage i vreme. Ukoliko se ovo pak ne desi. predlozima. oslanjajući se na višegodišnje iskustvo stečeno tokom rada sa siromašnim i na druge načine marginalizovanim grupama u Srbiji. Savetodavni odbor Skupštine Srbije. godine ili kasnije. zalažu za slične ciljeve. načelno. U sklopu rada na uključivanju civilnog drustva u smanjenje siromaštva. Onaj pozitivni. jedan od ključnih čuvara siromašva u Srbiji. a reforme postaju sve nejasniji i prazniji koncept oko koga nema ni minimalnog saglasja. načinima i ulogama. neobično je važno koji će od uzroka. bez obaveznosti za državu ili njene građane. koliko-toliko poverenje građana i sredstva uložena u ovaj proces. kritikama i kontra-predlozima i da će razgovarati sve dok se nekakav dogovor ne postigne. a budu u stanju da predlože kvalitetne preporuka i da ih utkaju u zajednički strateški dokument veštinom pregovaranja. kao i niz odbora koji su se već konstituisali ili su pri kraju samoosnivanja: Savetodavni odbor civilnog društva (obuhvata sindikate i NVO). Ovo ne znači da će se svi akteri usaglasiti oko jednog rešenja. otvoreni i parcijalno ostvareni deo te mogućnosti obuhvata novoformirani tim za podršku ministarstvima u Vladi Republike Srbije pri izradi strategije (Tim za upravljanje projektom Strategija za smanjenje siromaštva). U Srbiji još uvek postoji stvarna šansa da se do avgusta 2003. strategija će se pretvoriti u platformu za pregovore o odnosima. dubi se jaz između onih koji se. sa svim kapacitetima i znanjima koje ova zemlja ima. Takve. postigne prvi društveni dogovor o prioritetima. hrani se lošim i loše definisanim odnosima i ulogama. a problem siromaštva biće dotaknut samo formalno. problema ili posledica dobiti status prioriteta. Najviše će značiti ako iz procesa preispitivanja. Kako je i nagomilanih problema mnogo. Naime. Savetodavni odbor medija. Odbor koji okuplja međunarodne razvojne partnere. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji mogla bi da predstavlja početak suštinske promene odnosa u srpskom društvu. premišljanja i pregovaranja ne ispadnu oni kojima je strategija namenjena – siromašni građani. jer se njihov legitimitet zasniva na podršci građana i njihovih udruženja. Na taj način. ako produženje roka bude bilo neophodno. Međuresorskom savetodavnom odboru. Znači samo da će se mnogi uključiti sa svim svojim znanjima. glomazne i neoperativne strategije. a da se ipak mogućnost učestvovanja svede na šansu svakog od aktera da nabroji probleme. bez suštinske šanse da se u ovom pokušaju napravi dovoljno veliki pomak koji bi opravdao strpljenje.odnose. a koji će biti tek pomenuti. Iskustva susednih zemalja nas uče da Vlade mogu da deluju zainteresovano i otvoreno. i sedmomesečnim konsultacijama sa njima SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 6 . Srbija bez siromaštva zato smatra da izradi strategije treba prići kao stvarnoj šansi. podacima.

otprilike u isto vreme da se pojavi i prvi nacrt strateškog dokumenta. pozivamo sve organizacije civilnog društva. Dakle. 1 Preliminarni rezultati analize ankete Merenje životnog standarada stanovništva predstavljeni su 18. drugih NVO. predstavnika lokalnih vlasti. da ukažu na realna i ostvariva rešenja. sa skučenim resursima. Najzad. predstavnika njihovih udruženja. cilj studije je i da pokaže da i sami siromašni građani umeju da definišu i opišu svoje situacije. 7 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . dok istovremeno treba i da ispitaju zasnovanost podataka na kojima će ovaj dokument počivati.i organizacijama koje im pomažu. Celokupna studija biće. predstavnika sindikata i privatnog sektora i kakve su specifičnosti oni opazili u svom regionu. niti da pruži potpuno objektivnu. dostupna široj javnosti tek u martu 2003. decembra na konferenciji koju je organizovala Vlada Republike Srbije. Anticipirajući1 da će novi „zvanični” podaci suziti fokus države na manju grupu takozvanih apsolutno siromašnih. a kakve razlike između regiona. godine. vladine i međunarodne organizacije da sa nama podele rezultate svojih istraživanja o siromaštvu u Srbiji. osvetli još jedan način sagledavanja problema siromastva. a kada za to imaju dovoljno vremena. već. regionalne i statusne karakteristike siromašnih građana. a ovo je samo jedan od njih.725 ljudi i da civilno društvo neće imati na raspolaganju vreme i sredstva za izradu jednog celovitog istraživanja na nacionalnom nivou. Otuda i naziv studije – Siromaštvo u Srbiji iz ugla civilnog društva. nažalost. Civilno društvo u toj borbi može da doprinese na različite načine. medija. odlučila je da ponudi studiju kojom će pozvati sve učesnike da još jednom razmisle o različitim licima siromaštva. da ukaže na složenost i multidimenzionalnost njegovih uzroka i posledica i svest civilnog društva o tome koliki je problem sa kojim se suočava. pre svega. Ovo je šteta zbog toga što će. naučno ili ekspertski obrađenu sliku siromaštva. Cilj nam je da pokušamo da sagledamo šta je zapravo siromaštvo iz ugla siromašnih. Rad na studiji započet je kada je već bilo jasno da će se dokument Vlade prevashodno oslanjati na rezultate najnovijeg istraživanja – Merenje životnog standarda stanovništva kojim je obuhvaćeno 19. mreža Srbija bez siromaštva. Istovremeno. neutrališući pritom grupne. Obim i kompleksnost problema pružaju šansu svim zainteresovanim akterima da se sa njima uhvate u koštac. ova studija nema za cilj da prikaže sve postojeće podatke o siromaštvu u Srbiji. što znači da će civilno društvo i svi ostali učesnici imati relativno kratko vreme da predlože konkretne dopune i izmene strateškog dokumenta.

Vlada republike Srbije. odnosno države prema siromašnima.8 milijardi ljudi žive sa manje od 2 dolara na dan. Definisani minimum određuje i obaveze društva. Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod nekog egzistencionalnog minimuma (linije siromaštva) neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Pravo dostojanstvo i najbolje u čoveku su njegove moralne vrednosti tj. Prirodno je. 8 . Ovo su samo neke od poražavajucih činjenica koje ukazuju na pogubno dejstvo siromaštva. Beograd. vrline. Različite granice i obuhvati siromaštva definisane su međunarodnim standardima koji omogućavaju da se podaci za različite zemlje porede: 2 Brošura – Strategija za smanjenje siromaštva.2 milijarde ljudi troši manje od jednog dolara dnevno. dakle. 2002. linija siromaštva definiše kao ono što razdvaja minimum fizičkog opstanka od mukotrpnog preživljavanja.Mreža Srbija bez siromaštva Siromaštvo/Strategija za smanjenje siromaštva Siromaštvo nije sramota. dok 1. svako osmo dete ne doživi svoj peti rođendan. Od šest milijardi ljudi na svetu 2. Od što dece. Svaki deveti dečak i svaka četrnaesta devojčica. da se sa stanovišta države.2 Definisanje linije siromaštva jedan je od osnovnih faktora analize siromaštva. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Rerum Novarum #20 Siromaštvo je jedan od najvećih problema našeg doba. ne idu u školu.

Deficit siromaštva – pruža uvid u količinu sredstava koja nedostaju. što je prag siromaštva po standardima UN-a. grejanje itd. 2002. Beogradsko odeljenje.000 stanovnika Srbije. Mreža – Srbija bez siromaštva. . u kojima je ispitano ukupno 2.3 Prema istraživanju Socijalna slika i reforme u Srbiji4 prosečno domaćinstvo u Srbiji ima mesečni prihod od oko 45 evra i rashod od oko 310 evra. električnu energiju. godine. godine u deset gradova. a optimalno im je za život potrebno oko 500 evra. Ovaj pokazatelj daje ucešće siromašnih u ukupnom siromaštvu. jun – septembar. Pomoću ovog pokazatelja se izračunava broj siromašnih u zemlji. Što je Džini koeficijent veći. u različita vremena. Dubina siromaštva pokazuje odnos prosečnih sredstava domaćinstva i linije siromaštva. a neophodna su da bi se siromaštvo potpuno otklonilo. Prema podacima iz 2000. Beograd. Relativna linija siromaštva – definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda i koristi se u međunarodnom poređenju nivoa siromaštva. naime. sprovedena u proleće 2002. Intenzitet siromaštva pokazuje koliko je stopa siromaštva rasla odnosno se smanjivala u toku određenog vremenskog perioda. To je pokazala anketa. to je nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka veća. a još toliko je živelo na rubu siromaštva. higijenu. Broj siromašnih je. milion građana Srbije bilo je siromašno. Džini koeficijent pokazatelj je nejednakosti u raspodeli dohotka. Factor Plus. Aršin ili mera su često izraz političkog trenutka. Vrednost Džini koeficijenta kreće se od 0 do 1. meren različitim aršinima. koliko i stvarnog stanja.2 % je u apsolutnom siromaštvu sa manje od 20$ mesečno. Socijalna slika i reforme u Srbiji – Fridrih Hebert. a 18. uvećena za izdatke koji idu na odevanje. Čak 33% stanovnika Srbije imalo je manje od 30$ mesečno. 3 4 Informator – Strategija za smanjenje siromaštva broj 1. pod pretpostavkom savršene targetiranosti socijalne pomoći siromašnima. Prvi problem sa kojim se Srbija susrela kada je počela da radi na Strategiji za smanjenje siromaštva jeste nedoslednost u prikupljanju podataka. Ukoliko ovaj odnos opada. 2002. a 1 apsolutnu nejednakost u raspodeli dohotka.Apsolutna linija siromaštva – određuje apsolutni minimum životnog standarda i bazira se na fiksnoj potrošačkoj korpi hrane koja je neophodna za zadovoljenje minimalnih potreba. dubina siromaštva raste. 9 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Jaz siromaštva predstavlja procenat bruto nacionalnog proizvoda potrebnog da se dohodak siromašnih izjednaci sa linijom siromaštva. gde 0 predstavlja apsolutnu jednakost.

U Srbiji se. dok su u najboljem položaju tročlana i četvoročlana domaćinstva među kojima je 8. dok je taj procenat u gradovima skoro duplo manji – 7. pola i starosti. na uzorku od 19. Od ukupnog broja domaćinstava sa jednim i dva člana. kako bi se na osnovu rezultata kreirao efikasniji sistem socijalne zaštite siromašnih. 6 Analiza je rađena koristeći se analizom rashoda domaćinstva i zbiog toga nije uporediva sa prethodnim istraživanjima koja su se.7 Pitanje je opet koliko iskustva studenata ili novih ulaznika na tržište rada ovakve nalaze potvrđuju. nisu senzibilisani za posebne okolnosti u kojima živi jedan dobar broj stanovnika Srbije – invalidnost. 10 . odnosno 8. ne zna se da li je ovaj minimum apsolutan ili fleksibilan. Od ukupnog broja žitelja sela 14.6 Kako rezultati nisu u celosti dostupni javnosti u ovom trenutku. Pod velikim znakom pitanja je i samo tržište rada na kome ti „nedovoljno” siromašni a fakultetski obrazovani građani ostvaruju svoje pravo na rad. na primer. mada nema mnogo sumnje da će o ovom zaključku biti polemike nakon objavljivanja studije. troškovi školovanja. bazirala a analizi prihoda domaćinstva. juna do 15. Civilno društvo već postavlja pitanje da li su reprezentativnim poduzorkom obuhvaćeni kolektivni centri za smeštaj izbeglica i raseljenih lica. ili romska naselja. Takođe je ispitivano kako broj članova domaćinstva utiče na siromaštvo i utvrđeno je da su najugroženija domaćinstva u kojima živi pet i više članova – 13% takvih domaćinstava je ispod linije siromaštva. osim možda u relativnim odnosima – prema drugima. Anketa je sprovedena od strane Strateškog marketinga. prema istraživanju Vlade i Strateškog marketinga5 linija siromaštva određena na 4. hronične bolesti. na primer. Utvrđena je korelacija između obrazovanja i siromaštva tako da je među onima koji nemaju završenu osnovnu školu najviše siromašnih – 21.. Jedan od osnovnih ciljeva pomenutog istraživanja bilo je utvrđivanje profila siromaštva u Srbiji. postoje. u periodu od 15.U Srbiji je. oko 11.9% siromašnih. sprovela najveću i najobuhvatniju anketu do sad o životnom standardu u Srbiji. Ispitivana je i veza između siromaštva.2%.386 domaćinstava. ili će se na mesta koncentracije siromaštva gledati kao na „statističke izuzetke”.6% i zaposlenima 6. prema podacima istog istraživanja.6% stanovnika nalazi ispod ovako određene linije siromaštva. na primer. po pravilu. 10. spadaju u siromašne. Osnovni uzorak je 6. kao što su invalidi. Utvrđeno je da je seosko stanovništvo siromašnije od gradskog. penzionerima 11. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 5 Vlada republike Srbije je u periodu od maja do juna 2002. što znači da svi oni koji mesečno raspolažu sa manje od ove sume. Ni ovi podaci..489 dinara mesečno po članu domaćinstva.725 lica. među izdržavanim licima 12.3% njih spada u siromašne.2% je siromašno.6%.6%. pošto empirijski dokazi o feminizaciji siromaštva. podstanarski troškovi i sl.8%. odnosno da li su ugrađeni dodatni rashodi koje imaju određene grupe.5% dok ih je najmanje među visoko obrazovanim – 2. ali kauzalitet nije utvrđen. jula 2002.4% siromašnih. što opet može da se ispostavi kao nedostatak instrumenta.9%. 7 Među nezaposlenima je 16. bar kako kako su saopšteni u preliminarnom obliku. dodatno uzorak je 500 domaćinstava primalaca materijalnog obezbeđenja porodice.

10 Ono što i ovaj podataka dovodi u sumnju jeste loša ili nedovoljna zastupljenost pojedinih grupa u popisu stanovništva. da bi se problem siromaštva odgovorno sagledao.000 eura. jula 2002. Ukoliko sve navedene varijable označimo kao faktore rizika (pojedinac koji poseduje opisane karakteristike će pre skliznuti u siromaštvo). u periodu od 15. socijalnu. Postoji mogućnost da se i dalje najsiromašniji najmanje vide i da su njihovi problemi prikriveni uprosečavanjima. Već pomenutom analizom životnog standarda stanovništva utvđeno je da je 28. mere socijalne politike usmerene protiv siromaštva sastoje se uglavnom od redistribucije ili transfera finansijskih sredstava. Za razliku od koncepta siromaštva koji uglavnom označava stanje u kojem nedostaju materijalni resursi. gde 0 predstavlja apsolutnu jednakost a 1 apsolutnu nejednakost u raspodeli dohotka. Makedoniji i Hrvatskoj 0. S druge strane. ako se ima na umu obim sive ekonomije. Moldaviji 0. 11 Nevidljivo siromaštvo obuhvata sve one koji usled toga što im primanja dosežu nešto iznad linije siromaštva nemaju pravo na socijalnu pomoć i tako propadaju kroz mrežu državnih sistema pomoći siromašnima. može se konstatovati da je zaposlenost veća. u Ruskoj federaciji 0. dok je prihod 20% stanovništva veći od 2. na osnovu uporedivih podataka. svakako. Da li je. Što je Džini koeficijent veći. čak i onom najnovijem iz 2002. u 2000. Termin takođe obuhvata i socijalnu isključenost. tako? Prema zvaničnim podacima Zavoda za tržište rada Republike Srbije za 2002. Krstić. međutim.28. pojam socijalne isključenosti podrazumeva pored ekonomske i političku. 10 Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga. treba imati na umu i koncept relativnog siromaštva. a nezaposlenost manja u poređenju sa zvaničnim podacima. možemo reći da je jedan od svakako najsigurnijih faktora zaštite od siromaštva obrazovanje.2% čine siromašni. dok bi mere borbe protiv isključenosti „Siromaštvo u Srbiji i reforma državne pomoći siromašnima” Bogićević.000. koji žive u domaćinstvima sa pet i više članova. stariji od 65 ili mlađi od 7 godina. što daje stopu nezaposlenosti od 26. 9 Džini koeficijent je pokazatelj nejednakosti u raspodeli dohotka. u Srbiji. Ukupan broj lica angažovanih u sivoj ekonomiji procenjuje se na najmanje 1. Mijatović.35. Beograd 2002. godine.46.8%.Na osnovu gore navedenih podataka možemo reći da su u Srbiji najsiromašniji stanovnici sela koji su neobrazovani. prema podacima Svetske banke.6% stanovnika Srbije svoj osnovni posao našlo u sivoj ekonomiji.9 Trideset odsto stanovništva Srbije ima prihod manji od 1. kulturnu i druge dimenzije.000 nezaposlenih. Centar za liberalno – demokratske studije. Vrednost mu se kreće od 0 do 1. Zbog toga je nužno da se uz istraživanje opšteg ili većinskog priključe i ciljana istraživanja grupa sa povećanim faktorima rizika.41.000.386 domaćinstava (19. Nejednakost u raspodeli dohotka stanovništva u Srbiji nije velika u poređenju sa nekim zemljama u tranziciji. Pri analizi siromaštva u Srbiji. 8 11 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA .725 lica).8 Ona je. a od toga 12. godinu registrovano je 904. godini iznosila 0. juna do 15. to je nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka veća. U tom smislu. nezaposleni ili izdržavana lica. odnosno činjenicu da su određene grupe u zajednici siromašne kada se uporede sa drugim grupama. na uzorku od 6.000 eura po članu domaćinstva godišnje.

godine. SSS bi trebalo da uspostavi i dobru koordinaciju između brojnih akcija i različitih aktera. realizaciju. Ukoliko siromaštvo u Srbiji ostane samo ili pretežno u domenu rada Ministarstva za socijalna pitanja. tj. odvojeno za Srbiju i za Crnu Goru. verovatno je da će se mnogo pažnje pridati ciljanju. odnosno pitanjima verodostojnosti podataka. U septembru 1999. godine 86% ispitanika odgovorilo da svoje potrebe ne može da zadovolji zato što se oseća isključenim iz društvenih tokova i smatra da ne postoje društveni mehanizmi koji bi im omogućili da na društveno prihvatljiv način zadovolje svoje. U Srbiji ostaje otvoreno pitanje koliko će strategija biti usko fokusirana na smanjenje siromaštva (jačanjem efikasnost države i ostalih aktera u „ciljanju” siromašnih. U aprilu 2002. godine. Jedan od osnovnih zahteva SSS je uključivanje civilnog društva u izradu. praćenje i ocenjivanje rezultata strategije. Svetska banka i Međunarodni monetarni fond pokrenuli su Program Strategija za smanjivanje siromaštva (SSS). pol. 2002. nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost. bez obzira na godine. definišu se dostižni ciljevi koji utiču na smanjenje siromaštva. Ovo je za svaku pohvalu. integrišu društveni. na osnovu boljeg razumevanja pojma i uzročnika siromastva. sa ciljem da se poboljša društvena klima i stvori povoljno okruženje za saradnju. a doprinose razvoju društva. 12 . SSS je jedan novi i nesavršen mehanizam za smanjenje duga i borbu protiv siromaštva na koji se obavezuje Vlada određene države. u najboljem scenariju ove varijante – povećana svest donosioca odluka o posledicama ostalih politika na siromašne). mera socijalne politike. njegovi uzročnici i faktori rizika ni ovom prilikom neće biti otklonjeni. efikasnosti i provere. a koliko će. kroz SSS se artikuliše i plan razvoja zemlje. tj. Srbija i Crna Gora predale su među12 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Istraživanje nevidljivog siromaštva. Sa budžetom iz koga se trenutno izdvaja 40% za socijalni sektor. makroekonomski i strukturni elementi i identifikuju sredstva za merenje napretka u ostvarenju prepoznatih ciljeva. izdvajanje namenskih budžetskih sredstava za smanjenje siromaštva i. Potrebno je da prihvatimo da je borba protiv siromaštva zadatak svih nas.11 Zabrinjavajući je podatak da je u istraživanju nevidljivog siromaštva sprovedenom 2001. CRS.trebalo da se odnose na obezbeđivanje pristupa relevantnim institucijama i odlukama. kako materijalne. godine. ali neće biti dovoljno. uz aktivno učešće građanskog društva. sa ciljem da prepozna.12 Kako iskoreniti ili bar drastično smanjiti siromaštvo? Za početak je neophodno da se veći broj učesnika dobro informiše o siromaštvu. tako i duhovne potrebe. da bi sa više strana stizale osmišljene akcije. uprkos nadanom i očekivanom ekonomskom rastu. U nekim zemljama. uvrsti i sprovodi politike koje pozitivno utiču na živote siromašnih. možda strategija biti važna (pod)komponenta sveobuhvatne strategije razvoja. Beograd. a broj se neće smanjivati. Pitanje socijalne isključenosti se javlja i kao jedan od oblika nevidljivog siromaštva. U junu 2002. SR Jugoslavija je zvanično počela da radi svoju Strategiju za smanjenje siromaštva.

a zarad što kvalitetnijeg i usaglašenijeg učešća. na osnovu velikog iskustva iskristališu mogući načini za uključivanje civilnog drustva. godine. već i svojim dosadašnjim konkretnim rezultatima na polju smanjenja siromaštva u Srbiji i svojom doslednom posvećenošću interesima siromašnih i marginalnih grupa. jula 2003. kako u kreiranje SSS-a. potrebno je da se najpre. motivisanošću da učestvuju i poverenjem siromašnih građana. Izrada kompletnih strateških dokumenata treba da se završi do 31.narodnim finansijskim institucijama nacrt Polaznog okvira Strategije za smanjenje siromaštva. tako i kasnije u implementaciju i evaluaciju. Civilno društvo se u Srbiji na različite načine bori protiv siromaštva. koja se ne meri trenutnim političkim poenima. 13 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Takvu ulogu predstavnici civilnog društva zaslužili su ne samo svojom kompetentnošću.

kao i relevantne studije o siromaštvu. U periodu od tri meseca.15 Konsultativni sastanci su držani sa ciljem da se informiše i pripremi civilno društvo za kvalitetno učešće u Strategiji za smanjenje siromaštva. teritorija Srbije je podeljena na pet regiona – Beograd sa okolinom. Korišćeni izvori se mogu podeliti na primarne i sekundarne. Zapadnu i Centralnu Srbiju. Takođe. ali smo koristili i štampane i elektronske medije. CRS i UNDP. S obzirom da se ovakav način rada pokazao efikasnim ovakva podela teritorije kao i struktura partnerske mreže je preuzeta i za realizaciju projekta – Uključivanje civilnog drustva u SSS. Po jedna organizacija iz svakog regiona imala je ulogu regionalnog koordinatora kako bi se olakšala komunikacija između organizacija u regionu. a takođe i da se dobije povratna informacija o tome kako Pod pojmom siromašnog građanina. novembar 2002). kao i putem detaljne analize svih izveštaja sa konsultativnih sastanaka. predstavnici mreže Srbija bez siromaštva održali su pedeset i pet konsultativnih sastanaka. ovde i u daljem tekstu podrazumeva se građanin koji sebe samog smatra siromašnim. 14 Za potrebe projekta Ublažavanje i identifikacija nevidljivog siromaštva u Srbiji.14 Na taj način upotpunjeni su podaci o regionalnim karakteristikama siromaštva. Podaci su prikupljani putem upitnika i analize medija. trudili smo se da u procesu prikupljanja podataka koristimo različite kako instrumente. nevladinih i privatnih organizacija i udruženja.13 predstavncima lokalnih samouprava. odnosno tretira se koncept subjektivnog siromaštva. treba naglasiti i da su se organizacije iz mreže posebno angažovale oko prikupljanja podataka o siromaštvu u pojedinim regionima Srbije. 15 U okviru ranije opisanog projekta Uključivanje civilnog društva u smanjenje siromaštva na čijoj realizaciji su radili dvadeset NVO-a u društvu mreže Srbija bez siromaštva. 13 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 14 . Razgovarali smo sa siromašnim građanima. Vojvodinu. kao i između regiona. oktobar. (septembar. tako i izvore.Kako smo radili ili metodologija Da bi studija bila što kvalitetnija i sveobuhvatnija. u pet regiona Srbije. Jugoistočnu Srbiju. pa nam je u tom smislu od velike pomoći bila struktura naše mreže u kojoj postoje predstavnici svih regiona u Srbiji.

trudili da zaključke preuzete iz izveštaja uvek dodatno dokumentujemo odgovarajućim citatima. Lokalne NVO. korišćen u pisanju ove studije. radi što veće autentičnosti. Pošto su prikupljeni izveštaji sa svih sastanaka. kako izlistavaju prioritete i kakva rešenja predlažu. lokalnih vlasti. najznačajnije preporuke učesnika kao i opšte podatke tipa broja i strukture učesnika.17 koji je potom. a ukupan broj prisutnih na svim sastancima bio je 426. svakako. ma koliko se trudili da dobijene podatke standardizujemo voditelji sastanaka su. Dodatak 3. Struktura prisutnih.članovi civlnog društva vide siromaštvo. U studiji je ponuđen i veliki broj citata iskaza učesnika konsultativnih sastanaka. uticali na kvalitet i tip dobijenih podataka. Broj učesnika sastanaka je varirao od 4–60. Konsultativni sastanci su se pokazali kao odličan način za prikupljanje podataka. Pri selekciji NVO-i su se rukovodili dosadašnjim iskustvom različitih aktera u oblasti smanjenja siromaštva. Standardizaciji sastanaka i beležaka sa sastanaka doprineo je vodič za konsultacije koji je pripremio CRS. Predstavnici lokalnih NVO-a – članovi mreže Srbija bez siromaštva su bili zaduženi i za izbor učesnika sastanaka kao i za njihovo obaveštavanje o sastanku. Učesnici su pozivani na sastanke. Konsultativni sastanci su realizovani u vidu dvočasovnih radionica koje su vodili predstavnici lokalnih NVO-a. kako ga definišu. radionice vode na unapred utvrđen način. i sektoru koji predstavlja može se naći u tabeli koja je sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka. ali i ličnim kontaktima kao i time kakvu bi ulogu trebalo da ti akteri preuzmu u budućnosti u toj oblasti. privatnika kao i siromašni građani.16 Organizatori sastanaka vodili su beleške tokom sastanka i po završenom sastanku pisan je izveštaj koji je sadržao sve beleške. jedan od članova mreže – Centar za nezavisan život invalida iz Beograda je uradio konačnu analizu i napisao finalni izveštaj sa sastanaka. prema polu. Naime pri pisanju studije rukovodili smo se kako izveštajem tako i sirovim materijalom sa sastanaka pa smo se. Spisak učesnika ovih sastanaka dat je u Dodatku 1. Izuzetno bitnim se pokazalo da voditelji sastanaka budu dobro pripremljeni i da se u cilju prikupljanja uporedivih podataka. 15 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . kako načinom vođenja. tako i svojim razmišljanjima i afinitetima. koji su bili organizatori sastanka su bile zadužene i za sastavljanje spiska svih koji bi sastancima trebalo da prisustvuju kao i za njihovo pozivanje. Ovo je rezultiralo time da se pojedini 16 17 Dodatak 3. Kontekst koji obeležava konsultativnu fazu se pre svega odnosi na nejednaku izgrađenost i organizovanost struktura civilnog društva koje reprezentuje interese nekih od ciljnih grupa kao i sumnje učesnika u vezi sa stepenom u kojem će biti uvaženi i predlozi u završnoj verziji Strategije. kao i da se izveštaji popunjavaju uniformno. Sa druge starne. njihovom motivisonašću za rad u ovoj oblasti. Učesnici sastanaka su bili predstavnici NVO-a.

Užice. pa se pretpostavlja da je to jedan od razloga što se nije došlo do većeg broja popunjenih upitnika. usled izuzetno dobro organizovanog civilnog društva po ovom pitanju. vraćeno u naznačenom roku i obrađeno. dok je odziv putem eDodatak 2. Početni uzorak je bio 500 upitnika. Najveći broj upitnika prikupljen je na konsultativnim sastancima. institucije i druge organizacije koje mogu da doprinesu smanjenju siromaštva u našoj zemlji. 18 19 16 . Pošto nije bilo mogućnosti da se sa svima obavi razgovor. Grafikon broj 1 – Struktura i odnos organizacija koje su popunile upitnik 120 100 80 Lokalna vlast NVO Služba socijalne zaštite 60 Sindikati Privatan profitni sektor Nedostajući podatak 40 20 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 0 1 Kao što je već rečeno u istraživanju je korišćen i upitnik18 sa ciljem da se prikupe informacije i podaci o inicijativama i primerima dobre prakse koje su do sada pokrenule i realizovale različite NVO. Niški centar za ljudska prava. Upitnik je podeljen nevladinim organizacijama. državnim institucijama. Svetionik iz Loznice. predstavnicima privatnog sektora. Novi Sad i Humanitarni centar iz Pančeva.aspekti siromaštva. Niš. veliki broj upitnika trebalo je poslati poštom. Na kreiranju upitnika i pravljenju plana distribucije radilo je 6 organizacija iz mreže uz podršku CRS-a – Centar za samostalni život invalida iz Beograda. primera radi siromaštvo osoba sa invaliditom. EVA. Užički centar za ljudska prava. uoče bolje od siromaštva ostalih ugroženih grupa. od čega je 17819 popunjeno. U distribuciji i prikupljanju upitnika učestvovalo je svih 20 partnera. sindikata kao i samoorganizovanim grupama.

U ovom uzorku je pronađeno i obrađeno 279 članaka koji se odnose na siromaštvo u različitim oblicima. u istom programu i obrađivali. – 05. Beograd sa širom okolinom. veliki broj pristiglih upitnika nije popunjen na pravilan način. Ovo nam ukazuje na potrebu za obučenim anketarima u ovom tipu istraživanja. Unošenje i obradu podataka radili su Humanitarni centar iz Pančeva i Centar za ljudska prava iz Niša. Politika.05. Ispitanici su mahom zaokruživali sve ili bar većinu ponuđenih alternativa.maila bio mali. Nacional. kulturnom i emotivnom polju. duhovno. međunarodne organizacije.11. Glas javnosti. materijalno siromastvo podrazumeva nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba. Upitnici su prikupljani u periodu avgust – oktobar 2002. a za njima i organi lokalne samouprave odnosno lokalne opštinske vlasti. izbeglice i interno raseljena lica. sindikati. po regionima: Vojvodina. 22 Duhovno siromaštvo uglavnom podrazumeva nemogućnost zadovoljenja potreba pojedinca u pravcu razvoja ličnosti na intelektualnom. profitne organizacije. mladi. programu za obradu podataka. što je posebno izraženo kod pitanja u kojima se od ispitanika tražilo da se odluče za jednu od alternativa. 23 Zdravstevno siromaštvo predstavlja nemogućnost zadovoljenja potreba za zaštitom i unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja pojedinca ili grupa. zaposleni. 20 21 17 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Vreme. pojedinci…) Baza podataka je rađena u SPSS-u. da bi se zatim podaci. NIN. Novosti. Centralna Srbija. Asocijacija za razvoj duha i intelekta (ARDI) analizirala je medijsku sliku o siromaštvu za period od 01.238 različitih brojeva novina sledećih dnevnih i periodičnih listova: Blic. društvu i životnoj sredini. državne institucije. Dnevnik. Takođe upitnik je popunilo i nekoliko sindikata i dva predstavnika privatnog profitnog sektora. nezaposleni. Prema definicijama koje su radi lakše klasifikacije sastavili sami članovi mreže Srbija bez siromaštva.22 zdravstveno)23 u medijskoj slici zastupljenost određenih socijalnih grupa (deca. stručnjaci. NVO-i. invalidi …) u tekstovima koji se odnose na siromaštvo zastupljenost tekstova po subjektu – akteru događaja (Vlada. Jugoistočna Srbija (Videti CD u džepu studije) Analizom je obuhvaćena: zastupljenost određenih oblika siromaštva (materijalno21. ali je veoma važno istaći da je veliko učešće u popunjavanju uzeo i državni sektor i to pre svega Centri za socijalni rad. Danas. Romi.2002. Po prikupljanju upitnika napravljena je baza podataka20 . kao i na polju odnosa prema pojedincima. penzioneri. U cilju da dobijemo što kopletniju sliku siromaštva. Takođe. Najveći broj organizacija koje su popunile upitnik su deo nevladinog sektora. Zapadna Srbija. Opšti cilj analize je proučavanje medijske pažnje posvećene siromaštvu u Srbiji. verske zajednice. Ekonomist. godine na uzorku od 1.

Vera Vrbica Matejić i Jasmina Kijevčanin (CRS). SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 18 . Zapadna Srbija. povezanost događaja i aktera događaja sa posvećenom medijskom pažnjom i mogućnost sticanja uvida u regionalne specifičnosti siromaštva putem medijske slike. zastupljenost pojma »siromaštvo« . Pošto su prikupljeni podaci i urađene preliminarne analize. Centralna Srbija. ali i informacijama vezanim za pojam siromaštva. Petar Arbutina (ARDI). Tim su sačinjavali Ljiljana Milošević (Udruženje samohranih roditelja Novog Sada). Beograd sa širom okolinom. zastupljenost pojma »Strategija za smanjenje siromaštva« Proučen je i odnos medija prema samom pojmu.zastupljenost tekstova koji se neposredno bave siromaštvom i tekstova koji se posredno bave siromaštvom zastupljenost tekstova po regionima (Vojvodina. Dragan Miljković (Niški centar za ljudska prava). sedmočlani tim je na trodnevnom sastanku uobličio prvu verziju studije koja je data na komentarisanje svim ostalim članovima mreze. Borivoje Ljubinković (Centar za samostalni život invalida). Branimir Matijević (Humanitarni centar). Jugoistočna Srbija).

već ih pasivizira. gde se vidi da lokalne vlasti kao državne institucije koriste ovaj model više nego što to čine ostale organizacije (35%). 24 Činjenica da je 30. NVO mogu sa njima da razmene iskustva i znanja kroz partnerstvo u cilju efikasnijeg rešavanja ovog problema. koji ilustruje procenat organizacija koje koriste model stvaranja novih partnerstava u borbi protiv siromaštva. rad na siromaštvu formulisalo kao svoju osnovnu misiju je ohrabrujuća. da na tom polju već ima dosta dragocenog iskustva i da bi bilo više nego šteta ne iskoristiti taj potencijal. 19 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Došli smo do zaključka da civilno društvo može da odigra veliku ulogu u narednom periodu u prenošenju iskustava na državne institucije i sindikate. kako bi oni uzeli više učešća u akcijama za smanjene siromaštva. verovatno zato što su uvidele da je humanitarna pomoć iako često preko potrebna. 24 Upitnici su popunjavani posle konsultativnih sastanaka ili slani svim organizacijama mreže Srbija bez siromaštva. tako da je uzorak manje više slučajan. predstavnicima privatnog sektora ili sindikata. bilo da se radi o NVO.Do čega smo došli/Rezulati U uvodu studije već je izražen stav da civilno društvo treba da se bavi pitanjem smanjenja siromaštva. Da je ovo moguće pokazuje grafikon broj 5. Obzirom da lokalne vlasti raspolažu (ili će raspolagati) većim sredstvima za rešavanje problema nezaposlenosti.5% organizacija od anketiranih. Državne institucije bi trebalo da prepoznaju značaj nevladinog sektora. nije najbolji model jer je kratkog daha – ne osposobljava ljude da samostalno žive. . Sve organizacije sa kojima je kontaktirala naša mreza Srbija bez siromaštva. a pokazuju i spremnost za saradnju. shvataju značaj podrške u samoorganizovanju i samopomoći. Analizirajući podatke pristigle putem upitnika saznali smo da se problemom siromaštva kao misijom bavi trećina anketiranih organizacija. ukažu mu više poverenja nego u prethodnom periodu i prihvate ga kao partnera u borbi protiv siromaštva. državnim institucijama. a ove organizacije su dalje slale upitnik onim organizacijama sa kojima sarađuju.

dok NVO i službe socijalne zaštite u proseku imaju sličnu distribuciju. pa bi se efikasnost borbe nesumnjivo povećala. postoje institucije koje se bave specifičnim problemima svake pojedinačne grupe. Za mlade su pretežno zainteresovane NVO. deca. % 20 . izbegli i raseljeni ciljne grupe kojima su se naši ispitanici najčešće bavili u sklopu svojih aktivnosti. službe socijalne zaštite imaju najviše inicijative. čak više nego službe socijalne zaštite. možemo zaključiti da lokalne vlasti pokrivaju najširi spektar. Na taj način bi u akcije za smanjenje siromaštva određene grupacije ljudi bile uključene i sve specifičnosti koje ta grupa ima. Grafikon broj 2. NVO su te koje imaju najviše akcija. – Odgovor na pitanje – Da li znate šta je »Strategija za smanjenje siromaštva-SSS« ili PRSP (Poverty Reduction Strategy Paper).Upitnikom smo proučavali i ko su ciljne grupe akcija sa ciljem smanjenja siromaštva pa smo ispitanike pitali Koje ciljne grupe su do sada bile obuhvaćene projektima vaše organizacije? Na osnovu odgovora koje smo dobili od ovih organizacija saznali smo da su Romi. poput sindikata. Kad su u pitanju Romi. stari. Sindikati su dominantno usmereni na radno sposobno stanovništvo. a zatim NVO. Ako znate navedite od koga ste čuli za taj pojam? 180% 160% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 140% 120% 100% Ako obratimo pažnju na ciljne grupe. Kad je reč o deci. izbegli i stari. ali su zainteresovani i za mlade i za žene. Pošto siromaštvo svake od ciljnih grupa ima veliki broj specifičnosti bilo bi dobro da za svaku ciljnu grupu. a za radno sposobno stanovništvo izrazito sindikati.

dok se učešće civilnog društva pominje tek u 3% tekstova. Mediji pominju Strategiju za smanjenje siromaštva u tekstovima koji govore isključivo o materijalnom siromaštvu. i na koje sve načine naši ispitanici žele da se uključe. Sindikati i službe socijalne zaštite saznale su iz medija. Drugim rečima NVO mora imati inicijativu u ovoj saradnji ako želi stvaranje dobrog ambijenta za svoj dugoročni opstanak.25 Distribucija odgovora na ovo pitanje prema tipu organizacija koje su na njega odgovarala dat je u grafikonu 3. a samo 5% je sa kritičkim osvrtom novinara. koju su u februaru 2002 godine organizovali CRS i partneri. Kako bi utvrdili da li postoji zainteresovanost za učesće u procesu kreiranja i implementacije SSS-a. Podatak da su lokalne vlasti u najvećoj meri obaveštene o SSS na konferencijama i sastancima je značajan ako se ima u vidu buduća saradnja između NVO i lokalnih vlasti gde bi najbolji metod uspostavljanja saradnje sa lokalnim vlastima bio organizovanje sastanaka na kojima bi NVO obaveštavale lokalne vlasti o svojim akcijama. 25 Modeli uključivanja civilnog društva u SSS su definisani na konferenciji „Danas za sutra – Partnerstvo u borbi protiv siromaštva”. Tome je doprinelo nepostojanje koordinacije i usaglašenosti aktivnosti. Tako se dešavalo da se neke aktivnosti dupliraju. ali se to ne može reći za sektor u celini. da se svako uči na svojim greškama (jer nema funkcionalne razmene iskustava). ne nužno i prioritetnim (Primera radi aktivnosti se grupišu u regionu Beograda i to u oblasti edukacije). Interesantno je bilo doznati iz kojih izvora su učesnici konsultativnih sastanaka saznali za Strategiju smanjenja siromaštva (Videti grafikon br. i da određene oblasti (kako programske tako i teritorijalne) ostanu nepokrivene zbog grupisanja sektorskih aktivnosti u nekim drugim oblastima. Takvi tekstovi su većinom afirmativni u formi izveštaja. Vlada i međunarodne organizacije se uvek pominju u kontekstu Strategije za smanjenja siromaštva. „Strategija za smanjenje bede” „Strategija iskorenjenja siromaštva”. pitali smo ih – Na koji način bi vasa organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i realizaciju nacionalne SSS? Ponudili smo moguća četiri modela. za sada. Interesantno je da u čak 40% tekstova mediji prenose pogrešan naziv Strategije: „Strategija borbe protiv siromaštva”.Opšti je utisak da su. Svakako među NVO-ima postoje i organizacije koje su svoje aktivnosti usmerile samo na jednu ciljnu grupu. jedino sindikati usko specijalizovana organizacija za jednu ciljnu grupu. institucija ili pojedinaca daju manje efekte nego što su stvarni resursi koji u Srbiji postoje. dok su lokalne vlasti u najvećoj meri obaveštene o SSS sa konferencije i konsultativnih sastanaka. 2). 21 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Istraživanje je pokazalo da je nedostatak Strategije za smanjenje siromaštva uslovio da mnogi napori NVO-a.

Jedan od najznačajnijih rezultata ovog istraživanja je upravo to što svi učesnici imaju svest o tome da je njihovo uključivanje u izradu SSS od velike važnosti za samu strategiju. Sindikati sebe vide kao mogući kontrolni faktor SSS. S obzirom na svoju društvenu ulogu one će biti značajan partner za same siromašne. 22 Sl už ba . Ovo je povoljna okolnost jer otvaranje državnih organa za nove inicijative može pomoći u bržem menjanju načina razmišljanja i organizacije lokalnih vlasti što bi značajno ubrzalo procese transformacije društva u celini. Naročito je bitna informacija da lokalne vlasti žele da se bore protiv siromaštva pre svega stvaranjem novih partnerstava. 3 jasno pokazuje da sindikati prepoznaju svoju ulogu u snimanju i proceni stanja u različitim oblastima drustva.Grafikon br. To je i prostor za NVO da prenese svoja iskustva i pomogne u unapređenju funkcionisanja lokalne samouprave a time i da proces izrade pa i realizacije SSS bude izveden što kvalitetnije. Grafikon broj 3 – Raspodela odgovora na pitanje – Na koji način bi vaša organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i reazlizaciju nacionalne SSS? Ne što drugo 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Mobilisanje m civilnog društva i siromašnih Osmišljavanje m me ra i usluga Snimanje m i proce nom stanja Si nd ik at Pr i iv at an se kt or vl as t O za št it N V e so ci ja ln e SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Lo ka l Prikupljanje m i analizom podatak na Nevladin sektor u najvećoj meri želi da se uključi u proces izrade SSS prikupljanjem i analizom podataka. zatim mobilisanjem civilnog društva i siromašnih i osmišljavanjem mera i usluga. kao garanta izvršenja obaveza svih onih koji budu preuzeli na sebe zadatak implementacije SSS-a.

4) Grafikon broj 4 – Načini uključivanja civilnog društva u SSS prema regionima Pružanje dopunskih usluga Pružanje humanitarne pomoć i Podrska samoorganizovanju i samopomoć i Mobilisanje. Mobilisanje civilnog društva model koje su organizacije zapadne Srbije prepoznale kao najpogodniji za svoj region. da su svi modeli borbi protiv siromaštva prisutni u svakom regionu. pre je reč o raspoloživosti sredstava. lobiranje Osnaživanje za dohodovne aktivnosti S tvaranje novih partnerstava Nešto drugo 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Lokalne vlasti NVO S lužba soc ijalne zaštite S indikati Organizacije iz Beograda sa okolinom i iz centralna Srbija u najvećoj meri smatraju da je najbolji model borbe protiv siromaštva prikupljanje i analiza podataka o siromaštvu. Analizom upitnika došli smo i do rezultata koje modele anketirani učesnici najčesće koriste u borbi protiv siromaštva (videti grafikon 5) 23 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . 4. ali u različitom procentu. u Vojvodini su sva četiri modela borbe protiv siromaštva skoro podjednako zastupljena. Kao što se vidi na grafikonu br.Ispitali smo i koliko je na izbor određenog modela uključivanja uticala regionalna pripadnost ispitanika. Snimanje i procena stanja je karakteristčan za organizacije iz jugoistočne Srbije. Zaključak je. Analizom grafikona ne stiče se utisak da su na to uticale specifičnosti siromaštva u pojedinim regionima. analizirajući modele uključivanja u strategiju. zastupanje. Naša pretpostavka je bila da stanovnici različitih regiona vide svoju ulogu u borbi protiv siromaštva na različite načine (Videti grafikon br.

To je stoga što sindikati u svojoj osnovnoj misiji imaju zastupanje radnika i njihovih prava. zastupanje i lobiranje je model koji Sindikati koriste više nego ostale organizacije iz ovog istraživanja. u čijoj realizaciji NVO-i imaju dominantnu ulogu. Značaj ovoga je veoma veliki jer prava demokratizacija podrazumeva zastupanje interesa svih grupa. Sve organizacije shvataju značaj podrške siromašnim pri samoorganizovanju i samopomoći. Kao što i sam naziv studije govori jedan od njenih ciljeva je bilo i skretanje pažnje na specifičnosti siromaštva u različitim regionima Srbije. Grafikon br. Odmah iza njih su NVO što je veoma značajno i znači da NVO-i mogu da odigraju veliku ulogu u narednom periodu s obzirom da zastupaju različite. pa u skladu sa tim. U skladu sa ovim u narednom periodu treba raditi na borbi protiv predrasuda prema nevladinom sektoru. Spremnost lokalnih vlasti na nova partnerstva je značajna za NVOe i u slučaju osnaživanja za dohodovne aktivnosti. raznovrsnije grupe nego sindikati. zastupanje i lobiranje Dohodovne aktivnosti S tvaranje partnerstava SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Mobilisanje. 5 pokazuje da NVO prednjače u pružanju dopunskih ili alternativnih usluga kao i u broju partnerstava za efikasnije rešavanje borbe protiv siromaštva. 24 . i na potrebu za kreiranjem posebnih socijalnih programa i planova akcije za smanjenje siromaštva u različitim regionima Srbije. Državne institucije bi u narednom periodu mogle da prepoznaju nevladin sektor i prihvate ga i u ovoj ulozi.Grafikon broj 5 – Zastupljenost modela u borbi protiv siromaštva po tipu organizacije 50 40 30 20 10 0 Lokalne vlasti NVO S lužba soc ijalne zaštite S indikati Privatan sektor Nešto drugo Dopunske ili alternativne usluge Humanitarna pomoć S amoorganizovanje i samopomoć Mobilisanje. koje su nam ostale kao tekovina proteklog perioda. a ne samo jedne.

godine živi 2. 31 Od sada originalne izjave učesnika konsultativnih sastanaka biće uvek navedene u kurzivu.29 Vojvodina iako region bogat privrednim resursima.024. Nedovoljna korišćenja kapaciteta i sve manja proizvodnja utiče na povećanje cene finalnih proizvoda i manju kupovnu moć. čime se direktno ugrožava opstanak 3. za Srbiju u odnosu na prošlu godinu.28 Žene u AP Vojvodini u ukupnoj nezaposlenosti 30. a samim tim još tri puta toliko ljudi članova porodica radnika ovog preduzeća.466 lica.958 stanovnika Vojvodine siromašno.2%. npr.8% a to je 26. Prema ovim podacima Vojvodina je. Zabrinjavajuća je činjenica da je procenat industrijske proizvodnje. 30 U daljem tekstu kurzivom biće označeni citati učesnika konsultativnih sastanaka.725 lica). 26 25 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . septembra 2002. posle Beograda. Broj nezaposlenih žena 30. Način na koji su te specifičnosti prikazali učesnici konsultativnih sastanaka prikazan je u nastavku. Na dan 30.108 domaćinstava.500 radnika.3% više nego na isti dan prethodne godine. septembra 2002.septembra 2002. sa 724. juna do 15.30 „Neophodno je da se radi dodatni posao”.7%.Analizom izveštaja sa konsultativnih sastanaka utvrđeno je da postoje karakteristike siromaštva specifične za svaki region. suočava se sa problemima siromaštva na svim nivoima. „Nedostatak sredstava za lečenje”.1%. Broj preduzeća pod stečajem raste. Ekonomski položaj žena 1990–2002. 27 najbogatiji region Srbije. jula 2002. u AP Vojvodini je bilo 272. Ovakvo stanje učesnici konsultativnih sastanaka okarakterislai su kao: „Nemogućnost da se prehrani porodica od plate”.414 ili 9.487 stanovnika. na uzorku od 6. Baš ovim podatkom „Opstajanje kolektivnih centara” je jedan broj učesnika Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga. pri čemu mnogi od njih i posle niza godina borave u kolektivnim centrima.8% od ukupnog broja stanovnika Vojvodine živi ispod linije siromaštva. u periodu od 15.386 domaćinstava (19. 27 Siromašno je 7.9% stanovnika. U Vojvodini živi veliki broj izbeglih i raseljenih lica. fabrika „Bane” koja je zapošljavala 3. manji za 2.000 ljudi sada ne radi. dok za Vojvodinu taj pad iznosi 9.170 nezaposlenih lica. „Nedostatak sredstava za školovanje”31 . Jedna od najvećih mesnih industrija „Karneks” suočava se sa padom poslovne sposobnosti velikom brzinom. Samo u Somborskoj opštini se taj broj za poslednjih godinu dana popeo sa 4 na 10. Vojvodina U Vojvodini prema prvim rezultatima popisa iz 2002. Prema najnovijim podacima26 8. učestvuju sa 53. što bi značilo da je oko 161. 28 Informacija o stanju zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine. 29 Jelka Imširević. godine iznosi 146. što je u odnosu na isti dan prethodne godine više za 10.219 što je za 12.

„Nemogućnost da putujete”. razvojna strategija. „Opasnost je na putu kad vozite autobus star 20 godina`. koja spaja ostale delove Srbije sa Evropom. 27 predstavnika lokalne vlasti. pozorište. „Nemogućnost da se družite sa prijateljima”. u područjima uz kanal Dunav–Tisa–Dunav. 15 predstavnika sindikata. obuća. „Nemanje para za biskop. Sastancima je prisustvovalo od 59 pozvanih. od 37 pozvanih. nego u proizvodnju. bolesti…” Jedan deo učesnika uzrok siromaštva vidi u tome što ne postoji optimalna agrarna politike. Mada Vojvodina ima veliki poljoporivredni potencijal. a zemljište se neplanski koristi. Evo navoda sa konsultativnih sastanaka: Siromaštvo je … „Nedostatak sredstava da kupite kompjuter. novine”. Stanovnike Vojvodine pritiska i duhovno siromaštvo. veliki broj Vojvođana ne vidi svoju perspektivu u zemljoradnji zbog loših iskustava „Niske otkupne cene”. „Romsko dete sem užine u školi nema nijedan drugi obrok”. U Vrbasu je rađena studija koja pokazuje veliku incidenciju oboljevanja od malignih oboljenja pluća. od 19 pozvanih. proizvodni programi kao ni ekstenzivna proizvodna kultura. „Nema vode. prljavština. „Kašnjjenja u isplati. knjige”. skupa nafta. struje. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 26 . Ukupan broj učesnika je bio 155 od 236 pozvanih. od 26 pozvanih. jeste veliki broj obolelih ljudi od raka kao i njihova nemogućnost da se adekvatno leče. Loš put. grejanja. „Nepostojanje olakšica” itd. „Kuće od kartona”. a u područjima uz obradivo zemljište. 32 predstavnika lokalnih institucija. je jedan od očiglednih pokazatelja siromaštva. problemi sa navodnjavanjem”. invalida. U regionu Vojvodine održano je u periodu od tri meseca trinest konsultativnih sastanaka. 10 predstavnika medija i takođe je pozvan jedan predstavnik privatnog sektora koji se odazvao pozivu. (67 muškaraca i 88 žena). Pet najfrekventnijih odgovora na pitanje kako se manifestuje siromaštvo u Vojvodini su: Nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba (hrana.konsultativnih sastanaka okarakterisao siromaštvo u Vojvodini. Od 94 pozvana predstavnika NVO konsultativnim sastancima prisustvovalo je 69 predstavnika. a i neispravna vozila su uzročnici mnogih saobraćajnih udesa „Ugrožena bezbednost saobraćaja”. ono što najviše zabrinjava u Vojvodini. „Deponije su dom Roma”. na rubovima grada zbog korišćenja pesticida. odeća. „Nedostatak sredstava za stručno usavršavanje”. žena) Nemogućnost lečenja Nemogućnost školovanja i edukacije Delinkvencija Prema iskazima učesnika konsultativnih sastanaka. Zbog dosadašnje politike učesnici konsultativnih sastanaka više veruju u trgovinu kao izlaz iz krize. Veliko je i siromaštvo Roma u Vojvodini. krov nad glavom) Nezaposlenost (posebno marginalizovanih grupa Roma. vašljivost. kanalizacije. Loša saobraćajna infrastruktura Vojvodine. pacovi.

alarmantni – „Zagađivanje okoline izduvnim gasovima starih vozila.000 dinara i prikupilo još 300.000 dinara”. Vojvodina je zastupljena sa 13. „Nedostatak vodovoda”.11. Pomenute su mnoge inicijative. Beogradske medijske kuće su prethodnih šest meseci pisale o siromaštvu u Vojvodini u afirmativnom smislu. Nedostatak kanalizacije”. „Lečenje u vlažnom podrumu uskoro prošlost. Tekstovi su obrađivali pozitivne primere rešavanja problema siromaštva u ovom regionu i isticali uspešan razvoj pojedinih oblasti u Vojvodini. prema našim sagovornicima.4% tekstova od ukupnog broja koji se odnosi na regionalne specifičnosti siromaštva. Jedan broj tekstova odnosi se baš na probleme obolelih građana Vojvodine. Za izgradnju dečje rehabilitacije. Izvršno veće Vojvodine uplatilo 200. iz istih novina. infra- 27 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . zapošljavanja. U Zrenjaninu je izražen problem zagađenosti Begeja i loš kvalitet vode za piće koja se ipak u domaćinstvu koristi.” Tekstovi su u 75% slučajeva afirmativnog tipa (inicijative nevladinog sektora i državnih institucija) kao npr. zdravstva. a od tog broja novootkriveno je 640 slučaja. socijalne politike. programi i pozitivni rezultati na polju obrazovanja.Grafikon broj 6 – Projekti u Vojvodini 50% 40% 30% Humanitarna pomoć 20% Edukac ija 10% 0% Vojvodina Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava Ekološki problemi Vojvodine su.02) „Prošle godine broj obolelih od tuberkuloze u Vojvodini bio je 1500. Ostali tekstovi uglavnom se odnose na loše uslove poljoprivrednika i materijalno siromaštvo vezano za obrazovanje i zdravstvo. Evo navoda dela jednog teksta iz „Novosadskog dnevnika”: (1. istog dana.

3). ovo su reči kojima su učesnici konsultativnih sastanaka okarakterisali siromaštvo u ovom regionu. poljoprivredi koji su identični problemima u ostalim regionima Srbije. su više zastupljeni od drugih projekata. „Veliki broj radnika iz nekadašnjih giganata koji već godinama ne posluju”. bez izveštavanja o prethodnom lošem stanju koje je iniciralo date aktivnosti. Jugoistočna Srbija SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA „Nezaposlenost”. „Siva ekonomija”. duplo više od broja siromašnih u Beogradu. juna do 15. 16. Postoji velika migracija u obližnje gradove (Niš. posebno mladih ljudi. Rezultati su dati u grafikonu broj 6. „Niske zarade”. ovi u prethodnom periodu. sva četiri modela uključenja civilnog društva u SSS skoro podjednako zastupljena (videti grafikon br.6% stanovništva ovog regiona živi ispod linije siromaštva. primera radi. jula 2002. Mašinska i Elektronska industrija u Nišu koje su zapošljavale 35.386 domaćinstava (19. Jugoistočna Srbija je prema velikom broju pokazatelja najsiromašniji region u Srbiji. U Vojvodini su. „Nemogućnost zadovoljnja higijenskih potreba”. Na osnovu istraživanja koje je objavila vlada Srbije ovaj region ima najveći indeks siromaštva i to za 56.32 što je. a da su napori koji se ulažu na polju smanjivanja siromaštva intenzivniji nego u ostalim regionima. psihosocijalna i medijska promocija i dr. na uzorku od 6.9 veći u odnosu na prosečan rizik. zdravstvena.strukture i dr. Prokuplje). Leskovac. Opšti utisak koji se stiče je da problem siromaštva u Vojvodini nije tako velik kao u drugim delovima Srbije. predimenzioniranih sistema. Sa druge strane novosadska medijska kuća „Dnevnik” izveštava o problemima siromaštva u zdravstvu.). „Neadekvatna medicinska zastita”. Ovi aspekti siromaštva koje iznosi „Dnevnik” menjaju sliku o Vojvodini stečenu iz tekstova beogradskih medijskih kuća i bacaju akcenat na težinu ovog problema u Vojvodini. u periodu od 15. „Niska socijalna davanja”. materijalna. Putem upitnika je utvrđeno kakvog su tipa aktivnosti koje se u Vojvodini sprovode sa ciljem smanjenja siromastva. obrazovanju. 28 . Međutim. više nego što je to slučaj u ostalim regionima. „Nedovoljna pomoć socijalno ugrozenim grupama”. a sela su uglavnom napuštena.000 radnika pre32 Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga.725 lica). kao što je već rečeno. „Migracija stanovništva ka većim mestima”. Kao što se iz grafikona može videti projekti pružanja pomoći (pravna. Region je karakterističan po brdskom neplodnom zemljištu. pretežno industrijski razvijeni gradovi pretrpeli su raspad velikih.

Rudarskotopioničarski basen Bor je. Grafikon broj 7– Projekti u Jugoistočnoj Srbiji 80% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava Humanitarna pomoć 40% Edukac ija 20% 0% Nemogućnost zadovoljavanja kulturnih potreba („Odlazak u bioskop i pozorište”) je. Takođe. „Nizak nivo građanske svesti`. To su zaključci na osnovu izjava stanovnika ovog regiona i njihovih definicija siromaštva: „Nefunkcionisanje privrede”. „Isključenost građana iz procesa odlučivanja”. takođe. prepoznata kao pokazatelj siromaštva. 29 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 60% . „Nizak nivo saradnje među organizacijama”. dok se roditelji pored redovnog posla bave i sivom ekonomijom kako bi preživeli. takođe. Predstavnici Roma prepoznaju problem rasne diskriminacije prilikom zapošljavanja. otpustio veliki broj radnika. postoji zabrinutost učesnika za budućnost dece koja rastu prepuštena sama sebi. Velika ponuda radne snage smanjila je cenu rada što rezultira nemogućnošću zadovoljenja egzistencijalnih potreba stanovništva.stale su sa proizvodnjom što je rezultiralo nezaposlenošću i samim tim rastom siromaštva. „Nerazvijena poljoprivreda` Nizak nivo obrazovanja kao i nizak nivo građanske svesti o potrebi da se građani uključe u proces odlučivanja učesnici konsultativnih sastanaka prepoznaju kao karakteristiku svog regiona: „Neefikasnost lokalnih vlasti (posebno u pomoći ugroženim grupama)”.

11. hrane. Bosilegrad. ovaj region je procentualno zastupljen skoro isto kao i ostali. od 44 pozvana. Polna struktura učesnika je bila ujednačena. ogreva. deo po deo tavana otpada. Evo dela teksta „Gredama podupiru učionice” koji je „Politika” objavila 11. 02. u poređenju sa drugim regionima možemo reći da su projekti edukativnog karaktera najmanje zastupljeni u ovom regionu i u regionu zapadne Srbije. Kada je reč o projektima humanitarnog karaktera (podela humanitarnih paketa. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Na osnovu grafikona 7. Suprotno od njih. te se od 37 pozvanih odazvalo 30. vidimo da su najviše zastupljeni projekti humanitranog karaktera. odeće. Mediji su takođe pokazali interesovanje za konsultativne sastanke. novembra 2002. zatim sledi pružanje dopunskih i altrnativnih uluga. 11. ali uglavnom u pojedinačnim slučajevima. Zbog sigurnosti skalije su sabijene u jednom ćosku. niskim i neredovnim platama zaposlenih. narodne kuhinje i dr.U regionu jugoistočne Srbije održano je trinaest konsultativnih sastanaka. penzioneru. Bilo je 32 predstavnika NVO-a od pozvanih 56. o ženi. ima tekstova i o velikom broju nezaposlenih i sivoj ekonomiji kao i o problemima infrastrukture Za region jugoistočne Srbije je karakterističan najmanji broj afirmativnih tekstova. Retki su tekstovi koji na jednom konkretnom primeru tretiraju opšti problem kao u slučaju teksta objavljenog u „Glasu” (2. U učiteljskoj sobi plafon je odavno na podu. I plafon hodnika je poduprt. Pet najfrekventnijih odgovora izlistanih na konsultativnim sastancima ovog regiona. Ističe se uzročno-posledična veza nezaposlenosti i niskih primanja sa sivom ekonomijom. dok je najmanje edukativnih projekata i projekata koji promovišu ljudska prava. U takvim uslovima nastava je – redovna”. 02). sredstava za higijenu. „U staroj. Mediji ne daju kritički osvrt na postojeće stanje. na pitanje „Šta je siromastvo” su: Nezaposlenost Nefunkcionisanje privrede Kulturno (duhovno siromaštvo) Nizak nivo građanske svesti Nizak nivo obrazovanja Što se tiče projekata koji su u pethodnom projektu realizovani u ovom regionu. obuće.). 30 . oronuloj zgradi gredama je poduprta jedina učionica. Pozivu na sastanak su se u najvećem broju odazvale lokalne institucije: od 29 pozvanih odazvalo se 25. Predstavnici lokalnih vlasti odazvali su se u malom broju. doslo je 5 predstavnika na sastanak. U tekstovima o Jugoistočnoj Srbiji su najčešće zastupljeni tekstovi o materijalnom siromaštvu. oboleloj od cerebralne paralize koja se odlučila da proda kuću da bi platila struju – „Prodala kuću da plati struju”.

Učesnici konsultativnih sastanaka uviđaju da su obrazovno siromaštvo34 kao npr. Dolazak velikog broja (17. jula 2002.000) raseljanih lica kao i veliko siromaštvo Roma čini celokupnu situaciju još težom i dramatičnijom. „Nepostojanje tržišta. „14.386 domaćinstava (19. a kao nasleđe: „Veliki broj nelikvidnih preduzeća”. u periodu od 15. plus 7. Centralna Srbija Zavod za tržište rada evidentira u ovom trenutku 22. i naravno na sistem vrednosti: „Favorizovanje negativnih vrednosti nasuprot radu`. 33 31 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . 16. „nedostatak stručnosti. a zapostavlja korisćenje prirodnih resursa”. „Nedovoljno razvijeno privatno preduzetništvo”.725 lica). Naročito je težak položaj raseljenih Roma sa Kosova koji žive u teskim stambenim uslovima. dok je u novom istraživanju procenjeno da je 10. Statistički podaci iz Sekretarijata za socijalna pitanja u Kragujevcu pokazuju cifru od 38. Nezaposlenost je posledica zatvaranja preduzeća u okolnim mestima kao što su „Crvena zastava”.8% stanovnika ove opštine koje su na socijalnim primanjima. oktobar” u Kruševcu.2% stanovnika celog regiona centralne Srbije33 po svojim rashodima ispod linije siromaštva.” Ono što još više otežava situaciju su „Neadekvatna zakonska rešenja”.000 radnika koji su tehnološki višak. „Filip Kljajić” (Kragujevac). 34 Obrazovno siromaštvo podrazumeva nemogućnost zadovoljenja potreba za kvalitetnim obrazovanjem. „Nemogućnost praćenja novih tehnoloskih dostignuća”. Ovakvo stanje negativno se odražava na odnose među ljudima: „Nedovoljno razvijena svest o potrebama drugih”. te pored ostalih oblika siromaštva kao rezultat celokupnog stanja prepoznaje i duhovno siromaštvo kao na primer „Nedostatak ideja”. Crvena zastava koja je isporučivala hranu Zastavi je pod stečajem. Zastava iz Knića i Batočine. na uzorku od 6. „Politika koja na lokalnom nivou favorizuje industriju. juna do 15.000 nezaposlenih lica u ovom regoinu. „Neprimenjivanje postojećih zakona”. pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 80% tekstova odnosi na pojedinačne slučajeve a ne na siromaštvo regiona u celini. Kao značajni faktor navodi se i „Nepovoljna privredna struktura”. Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga. obrazovanjem po meri pojedinca kao i obrazovanjem uopšte.49% njene zastupljenosti u regionalno specifičnim tekstovima je nedovoljno. Učesnici konsultativnih sastanaka prepoznaju materijalno siromaštvo kako pojedinaca tako i regiona: „Zastarelost opreme u privredi i zdravstvu”.S obzirom na gore navedenu činjenicu da je jugoistočna Srbija od svih navedenih regiona najsiromašnija. Izolma – Rača. obrazovnog kadra i kvalifikacija” kao i „Odsustvo svesti o potrebi za dugoročnim i kontinuiranim usavršavanjem” faktori koji otežavaju stanje ovog regiona. Međutim i domicilno stanovništvo većinske populacije je ugroženo.

Pozvano je sedam predstavnika lokalne vlasti. Od 82 pozvana predstavnika NVO. a odazvalo se 6. šest se odazvalo pozivu. a od predstvanika sindikata od pozvanih 7. odazvalo se 65. U ovom regionu je održan najveći broj konsultativnih sastanaka. od čega 76 žena i 68 muškaraca. a odazvalo se 49. Ukupan broj prisutnih učesnika konsultativnih sastanaka iznosi 164. Od 12 pozvanih predstavnika medija. Veliki je broj i edukativnih aktivnosti. Pozvano je 88 predstavnika lokalnih institucija. bila su: Masovna nezaposlenost Veliko siromaštvo Roma Siromastvo Invalidnih i Starih lica Nemogućnost pristupa kvalitetnom obrazovanju Nevidljivo siromaštvo visokoškolaca 32 . dok je broj aktivnosti koje možemo svrstati u oblast promocije ljudskih prava i humanitarne aktivnosti najmanji.4 je došlo na sastanak. Grafikon broj 8 – Projekti u Centralnoj Srbiji Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava 70% 60% 50% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 40% 30% 20% 10% 0% Centralna S rbija Edukac ija Humanitarna pomoć Pet najfrekventnijih odgovora na pitanje kako vide siromaštvo u regionu.U Centralnoj Srbiji je pružanje dopunskih i alternativnih usluga najčesći vid aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje siromaštva. Takođe su pozvana dva predstavnika privatnog sektora i oni su prisustvovali sastanku.

Centralna Srbija je u tekstovima o regionalnim specifičnostima siromaštva zastupljena sa 18. iz toga ne možemo dobiti jasnu sliku stanja zdravstva i obrazovanja u tom regionu. Slična situacija je i sa Domovima zdravlja koji su zatvoreni na početku grejne sezone zbog nedostatka sredstava za grejanje. stočarstva i ratarstva. na uzorku od 6. gde u svakom trećem tekstu manje ili više postoji kritički osvrt novinara: „Bolovanje spas od malih plata” Smatramo da je neophodno istaći da posle događaja koji su atraktivni za medije. Mali broj tekstova se odnosi na nemotivisanost seoskog stanovništva da se bavi poljoprivredom: „Nema para za seljake”. zauzeto stalnom borbom za opstanak. gde se čak 40% tekstova odnosi na otežan ili prekinut rad Domova zdravlja „Ambulante pred zatvaranjem” i škola u manjim sredinama zbog nedostatka materijalnih sredstava: „Ugroženi đaci” Tekstovi koji se odnose na zdravstvo i obrazovanje u centralnoj Srbiji vezani su za pojedinačne slučajeve. nema analitičkih tekstova o reflektovanju takvih dešavanja na siromaštvo tog regiona. lekove. da li su se građani udružili ili su pojedinačno uspeli da na kreativan način ulože novac koji su dobili kao nadoknadu. a ni nastavka priče.386 domaćinstava (19. neke od njih i ne primećuje.56% i većina njih se odnosi na siromaštvo u zdravstvu i obrazovanju. „Korov prekriva oranice” Zapadna Srbija Posle Jugoistočne Srbije. privreda je u kolapsu. učesnici konsultativnih sastanaka u ovom regionu govorili su i o velikom potencijalu za razvoj poljoprivrede i to npr. jula 2002. Međutim. pa se u ovom regonu beleži i veliki broj invalida rada.725 lica). ogrev. Takođe postoje dobri uslovi u celom regionu a naročito okolini Bajine Bašte i 35 Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga. juna do 15. U hemijskoj industriji je oprema izuzetno zastarela.5% siromašnih. u Mačvi za uzgoj sećerne repe. u periodu od 15. Zapadna Srbija je najsiromašniji region u Srbiji sa 13. u okolini Valjeva za razvoj voćarstva. 33 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Zaključak je da je stanovništvo ovog regiona naviklo na sve oblike siromaštva toliko da. u okolini Bajine Baste za razvoj stočarstva. u okolini Osečine za razvoj voćarstva itd. otpuštanje velikog broja radnika u kragujevačkoj Zastavi. Region je nerazvijen. .35 Naši sagovornici su govorili o sveobuhvatnom i sveprisutnom siromaštvu u ovom regionu – „Nedostatak novca za hranu. suncokreta i žitarica. odeću”. nezaposlenost i niska primanja. preduzeća su ili pod ili pred stečajem a ona koja nisu slabo posluju „Nema nikakve proizvodnje”. Nešto manje tekstova se odnosi na nizak životni standard.

Na sastancima je izlistan veliki broj oblika siromaštva koje stanovnici ovog regiona smatraju specifičnim za njih: „Natalitet je u padu”. Sve ovo bi trebalo uzeti u obzir pri kreiranju programa za revitalizaciju ovog regiona. posebno šverca koji sa druge strane pogoduje trenutnom održanju i cvetanju sive ekonomije. kao i njhovim planinskim predelima imaju izvanredne potencijale za razvoj ribolova i sportsko rekreacionog turizma. „Privatnici eksploatišu radnike”.” Blizina granice je prepreka razvoju utoliko ukoliko dovodi do porasti kriminala u svim oblicima. Po mišljenju nekih učesnika moguće je u ovom kraju razvijati i metaloprerađivačku industriju. rukotvorina. „Žene su prinuđene da trpe zlostavljanje jer su ekonomski zavisne`. Takođe učesnici konsultativnih sastanaka isticali su mogućnosti razvoja starih zanata. male privrede i onih grana prerađivačke industije u skladu sa poljoprivrednim kulturama koje se u tom području razvijaju. „Novčana pomoć kasni”. 34 . Takođe region Bajine Bašte i Valjeva u dolini reke Gradac.Valjeva za razvoj šumarstva. Postoji isto tako potencijal u gotovo celom regionu za razvoj bio bašta i zdrave hrane. pa učesnici konsultativnih sastanaka u velikom broju prepoznaju da je prisutna je „Izolovanost. Grafikon broj 9 – Projekti u Zapadnoj Srbiji 50% 40% 30% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava Humanitarna pomoć Edukac ija SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 20% 10% 0% Zapadna S rbija Veliki je broj izbeglih lica u ovom regionu. U nekim područjima postoji snažan vodni a samim tim i energetski potencijal.„Nemogućnost bavljenja poljoprivredom zbog nekvalitetnog zemljištva”. marginalizacija.

da je „Zapuštena infrasruktura u opštini i državi”. Za ovaj region je karakteristično i nepostojanje organizovanog sistema zaštite od elementarnih nepogoda. ove godine su kasni mrazevi i grad desetkovali rod voća. izbeglica. Ovo je od posebne važnosti jer je proizvodnja rakije jedan od osnovnih izvora prihoda stanovništva ovog regiona). što obzirom na mali broj NVO-a u ovom regionu (sa izuzetkom Valjeva u kome radi oko 40 NVO-a) smatramo zadovoljavajućom cifrom.05%). živimo sa njim. a ono što veoma zabrinjava u regionu u kome je nezaposlenost jedna od najfrekventnijih uzroka siromaštva su „Nejasni planovi za zaposljavanje”. Interesantno je da je broj žena koji je prisustvovavo sastancima u ovom regionu skoro dva puta veći od broja muškaraca što se tiče zastupljenosti projekata. posebno šljiva.87%). Odaziv siromašnih je veći nego u drugim regionima. Ukupan broj sastanaka u ovom regionu je bio 9. . veoma ih je malo u Zapadnoj Srbiji i oni se uglavnom sastoje u davanju humanitarne pomoći. odazvalo se 16. ono je naša svakodnevnica. Najviše su se odazvale lokalne institucije. od pozvanih 30 odazvalo se 22. 35 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Učesnici konsultativnih sastanaka su se izjasnili da su „Loši zakoni”.” Mislimo da se ovaj podatak može dovesti u vezu sa malim brojem NVOa.Od pozvanih 40 predstavnika NVO-a na sastanak je doslo 20. Pasivnost i neorganizovanost u smeru unapređenja i veće zaštite poljoprivredne proizvodnje posebno je došla do izražaja u Mačvi. što je komparacije radi sdam puta manje od pažnje usmerene na beogradski region (15. žena) Nefunkcionisanje pravne države Neodgovarajuće ili nedostupno obrazovanje Medijska pažnja je najmanje usmerena na region Zapadne Srbije (2. U ovom regionu je najmanji broj onih aktivnosti koje promovišu ljudska prava. kada je svinjska kuga donela ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima. toliko je svuda prisutno da ga je teško i primetiti i izdvojiti. jedan je došao na sastanak.Karakteristično je odsustvo nade kod samih učesnika u to da će biti bolje – „Preplavljeni smo siromaštvom. a kamoli njime se baviti. Pet najfrekventnije pomenutih odogovora vezanih za siromaštvo regiona su: Nerazvijenost privrede Nezaposlenost Marginalizovenje određenih grupa i njihova izolovanost (Roma invalida. Npr. pri čemu se treba pozabaviti pitanjem šta je uzrok a šta posledica. a 5 predstavnika lokalne vlasti se odazvalo pozivu od pozvanih 12. Pozivu se odazvalo 6 predstavnika medija od pozvanih 9. Od pozvanih 21. Moguće je da je na ovakvu distribuciju uticao i izbor medija koji je obrađivan. što se može videti na grafikonu broj 9. Od dva pozvana predstavnika sindikata.

4%). broj nezaposlenih na dan 01.9% stanovništva živi ispod linije siromaštva. Nikla su takozvana divlja naselja kao što su Kaluđerica i Sremčica.725 lica). 36 U Beogradu živi 1. Evo nekih rečenica sa konsultativnih sastanaka koje se odnose na marginalizovane grupe „Siromastvo unutar marginalnih grupa”. U periodu od 01.764. Veliki broj mladih odlazi u inostranstvo.Beograd Beograd je najbogatiji grad u Srbiji i ima ispodprosečan rizik siromaštva (–25. Evo kako su učesnici konsultativnih sastanaka opisali manifestovanje siromaštva u Beogradu – „Sveopšta beda u celokunom okruženju” . „Nemogućnost školovanja dece. Nepostojanje alternative i rešenja. povećanom problemu alkoholizma. među njima često fakultetski obrazovani ljudi. Česti su i obračuni ljudi iz podzemlja. Prema rečima naših sagovornika posledica celokupnog stanja u gradu je duhovno siromaštvo koje se ogleda u manjku ambicija kod mladih. a neki tvrde i mnogo više. a broj slobodnih radnih mesta u Beogradu iznosi 116. godine u Beogradu iznosi 155. Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga. Neplansko naseljavanje ovog višemilionskog područja opteretilo je njegovu infrastrukturu i funkcionalnost. 7.748 interno raseljena lica sa Kosova (prema podacima UNHCR-a). Ovakvo stanje od strane učesnika konsultativnih sastanaka opisano je kao „Nemanje finansijskih sredstava i osnovnih sredstava za vođenje normalnog života. na uzorku od 6. „Deca rade”. Po procenama samih romskih organizacija u Beogradu živi oko 30. jula 2002.574. Prema podacima Republičkog Zavoda za tržiste rada.000 Roma.419 su izbeglice i prognana lica i 54. juna do 15. godine) od kojih 113. oktobra 2002. Prema procenama 124. Romska populacija u velikom broju živi u Beogradu.386 domaćinstava (19. Procenat starijih od 60 godina iznosi skoro 20%. 36 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 36 . 37 Ibid. Nemogućnost donošenja važnih odluka. januara do 01.024. „Nemogućnost zdravstvene zaštite i lečenja”. Beograd sve više poprima karakteristike „starog grada”.37 U odnosu na starosnu strukturu.050 stanovnika (prema popisu iz maja 2002. „Očaj ljudi i njihova nesposposobnost da se snađu i nađu izlaz`. Region Beograda obiluje problemima: „Nerešeno stambeno pitanje”. Pored već postojećih romskih naselja od kojih je najveće Deponija (već samo ime kaže o kakvom se naselju radi). prostitucije i droge. nemogućnost ispoljavanja razlika`. Romi pokušavaju da nađu svoje mesto i da naprave sklonište za svoje mnogočlane porodice ispod mostova i duž puteva gde niču nova romska naselja.349 stanovnika Beograda je siromašno. u periodu od 15. Potpuno odsustvo planiranja budućnosti.316. oktobra 2002. godine broj lica koja su se zaposlila iznosi 90.

izolacije. Od 96 predstavnika NVO-a. na sastanak je doslo 13. Nedovoljna uključenost u predškolske i školske institucije a često i potpuna nepismenost ili zbog edukativne zapuštenosti i jezičke barijere. Od 20 pozvanih predstavnika lokalne vlasti. sastanku je prisustvovalo 77. nizak stepen obrazovanja i nekvalifikovanost što ih upučuje na bavljenje najtežim i najmanje plaćenim poslovima. sankcija. Učesnici konsultativnih sastanaka u svim regionima istakli su siromaštvo Roma. Nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba Neadekvatna primanja Nezaposlenost i strah od gubitka posla (problemi radnika koji su postali tehnološki višak) Nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba osoba sa invaliditetom Problem siromaštva među Romima. najugroženije grupe siromašnih u beogradskom regionu su: Invalidna lica i lica sa posebnim potrebama Pripadnici romske manjine Izbegli i raseljeni Deca i mladi Nezaposleni i formalno zaposleni koji ne primaju lični dohodak Uzroci siromaštva gore pomenutih grupa u nečemu su zajednički i pripadaju životnom kontekstu najvećeg broja građana uključujući i one koji ne pripadaju grupi ekstremno siromašnih. Pretpostavlja se da je ovo stoga što je ono očigledno. Pozvano je 34 predstavnika lokalnih institucija. Mediji su takođe prisustvovali sastanku i to od pozvanih osam. praktično generacijski reprodukuju siromaštvo. a odnose se na posledice raspada zemlje. dugotrajno i upečatljivo.U beogradskom regionu je u proteklom periodu održano 12 konsultativnih sastanaka. Na osnovu procena učesnika konsultativnih sastanaka. Istaknuti su problemi u vezi sa romskom manjinom kod koje je nizak socio-kulturni nivo. bombardovanja i uništavanja resursa. (59 muškaraca i 70 žena). Odazvalo se pet predstavnika sindikata od pozvanih šest. interno-raseljenim licima i decom . odazvalo se sedam. Sve ovo ponekad za posledicu ima i vitalnu ugroženost što potvrđuju podaci o prosečno kraćem životnom veku Roma u odnosu na ostatak populacije. 37 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Na osnovu prikupljenih odgovora kako definisu siromaštvo izvojili smo pet najfrekventnijih odgovora. ali činjenica je da je delovanje nevladinog sektora uticalo na osvetljavanje ovog problema. a odazvalo se 26. prelazak u specijalna odeljenja. Ukupan broj učesnika je bio 129 od 165 pozvanih. Pozvan je i jedan predstavnik privatnog sektora i on je prisustvovao sastanku.

Pretpostavlja se da ovo nije zato što su u drugim regionima problemi ovih ljudi manji. ne limitima koje sam hendikep postavlja. Grafikon br. a konkretno i rezultat delovanja jakih NVO-a.10 – Projekti u Beogradu 60% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i 40% Ljudska prava Humanitarna pomoć Edukac ija 0% Beograd i okolina 20% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Kada je reč o siromaštvu invalidnih lica.Beogradski region je naročito istakao nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba ljudi sa invaliditetom. Izbegla i raseljena lica uzroke svog siromaštva nalaze u nedovoljnoj podršci za sistemsko i dugoročno rešavanje njihovih problema. ono je u velikoj meri određeno. U svojim diskusijama su istakli problem u vezi sa regulisanjem državljanstva. zdravstvene zaštite. zapošljavanja ali i nepoštovanje postojećih zakonom datih prava čine suštinu onoga što uzrokuje ekstremno a često i nevidljivo siromaštvo ovih lica. nego pre svega diskriminatorskim odnosom i marginalizacijom od strane okruženja što se pre svega očitava u nizu fizičkih i mentalnih barijera sa kojima se oni suočavaju. dvojnog državljanstva i podrskom države za ostvarivanje imovinskih i drugih prava na prostorima prethodnog prebivališta. U Beogradu je takođe istaknut problem izbeglih i interno raseljenih lica. nego stoga što su u gradu veće mogućnosti da se ljudi sa invaliditetom organizuju i da se njihov glas čuje. 38 . Neadekvatna zakonska rešenja koja regulišu status i život ovih lica u sferama obrazovanja.

oslobađanje od doprinosa za komunalije) i radno angažovanje pri čemu se zbog prevashodno seoske strukture izbeglih i raseljenih. 39 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Humanitarna pomoć . Stoga oni i vide rešavanje svojih problema na nivou pojedinih opština.Svoje siromaštvo doživljavaju rešivim jedino uz podršku države u smislu obezbeđenja povoljnih uslova za stambenu izgradnju (besplatno zemljište. nezaposlenima. Grafikon br. 11 – Projekti po regionima 80% 60% 40% 20% 0% Vojvodina Centralna srbija Beograd i okolina Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava Edukac ija Sve kategorije siromašnih izlaz vide u prekvalifikacijama. angažovanju postojećih zapuštenih proizvodnih resursa u lokalnim sredinama i pružanju mogućnosti velikom broju stručne radne snage da uz podršku države preuzme svoju sudbinu u svoje ruke. dokvalifikacijama. Učesnici konsultativnih sastanaka na različite načine predstavlju probleme Beograda imajući u vidu njihov lokalni karakter a ne problem grada u celini. rešenje može tražiti u povezivanju sa staračkim seoskim domaćinstvima i omogućavanje korišćenja zapuštenog obradivog zemljišta uz povoljne kredite za početak proizvodnje. Sama pripadnost određenoj grupi bilo da je reč o ljudima kojima je prestao radni odnos. onima koji formalno rade ili pak izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji ne predstavljaju validan kriterijum za automatsko svrstavanje u kategoriju siromašnih ili isključivanje iz nje.

38 Sve podatke koje dajemo smatramo važnim ali ne i univerzalnim jer su oni rezultat ispitivanja organizacija koje smo anketirali. zdravstvena.00% 12. što nije slučaj. ne procentualno. materijalna. psihosocijalna.38 Grafikon broj 12 – Regionalna zastupljenost u medijima 16. 11. 10.00% 14. 40 . Humanitarna pomoć je najzastupljenija u regionu jugoistočne i zapadne Srbije. najzastupljeniji su u Vojvodini i centralnoj Srbiji a potom slede i ostali regioni.00% 8. te zauzima drugo mestu po primanju humanitarne pomoći. Beograd.00% 2.00% 10. Kao što pokazuje grafikon br. dok su ostali regioni prilično ujednačeno zastupljeni.00% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 4. stiče se utisak da se organizacije ne bave ljudskim pravima. u regionu Beograda sa okolinom realizuje se veći broj edukativnih projekata nego u ostalim regionima. ali brojčano ima veliki broj siromašnih.).00% 6. Iz grafikona 12 se vidi da mediji najviše izveštavaju o siromaštvu u regionu Beograda.Analizirajući aktivnosti koje se u Beogradu realizuju vidimo da stanovnici Beograda još uvek imaju potrebu za primanjem humanitarne pomoći. Po grafikonu br.00% 0.00% Vojvodina Beograd sa širom okolinom Centralna Srbija Zapadna Jugoisto cna Srbija Srbija Iz grafikona 11 se vidi i da su projekti pružanja pomoći (pravna. Postoji niz NVO koji se bave ljudskim pravima ali to ne dovode u direktnu vezu sa smanjenjem siromaštva.i medijska promocija i dr.

vodom. Jedan od nalaza sastanaka je bio da postoji i veliki broj oblika siromaštva koje možemo definisati kao opšte za region čitave Srbije. Mediji u velikom broju tekstova govore o humanitarnoj pomoći i donacijama za ustanove obrazovnog i zdravstvenog tipa. zatim potreba za socijalnom prihvaćenošću. problemi javnih kuhinja. Ti elementi su trenutno atraktivni događaji i senzacije koji ne moraju obavezno da čine realno najveće probleme siromaštva u regionu. Kao što se vidi iz tabele 1. nerešena stambena pitanja. gde ne saznajemo obim siromaštva koji je zahtevao datu humanitarnu pomoć ili donaciju. 39 40 41 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . odnosno završna razmatranja ove studije. Međutim. pa potreba za samopoštovanjem i poštovanjem drugih. 49% čine potrebe za sigurnošću (20 identifikovanih oblika siromaštva) 20% potreba čini potreba za socijalnom prihvaćenošću Nije percipiran ni jedan oblik siromaštva koji se odnosi na samopoštovanje i poštovanje drugih. izvršili smo klasifikaciju svih odgovora koristeći se Maslowljevom hijerarhijskom teorijom potreba. Na drugom nivou je potreba za sigurnošću. toplotom). Po ovoj teoriji postoji pet nivoa potreba. mediji više obrađuju pojedinačne elemente koji se međusobno teško povezuju u celinu. a koje smo uvrstili u preporuke. Na vrhu piramide je potreba za samoaktualizacijom. Ovaj nalaz je razumljiv s obzirom da smo živeli i da još živimo u neizvesnom političkom prostoru u kojem malo šta može da se dugoročno planira a što je i osnovni sadržaj ovog najugroženijeg motiva kod učesnika konsultativnih sastanaka. pa se ne može dobiti jasnija slika siromaštva u beogradskom regionu. problemi javnog saobraćaja i protesti raznih socijalnih grupa. Od učesnika konsultativnih sastanaka dobili smo veoma interesantne odgovore na pitanje šta je za njih siromaštvo i to prilažemo u Dodatku39 ove studije. Na osnovu ovog modela. Takve vesti. ostvarenjem potreba karakterističnih samo za pojedinca. U okviru svakog od regiona izlistan je i veliki broj predloga koji se mogu preduzeti u pravcu smanjenje siromaštva.40 Pošto smo obradili podatke dobili smo sledeće rezultate: 20% oblika siromaštva čine nerealizovane potrebe sa egzistencijalnog nivoa. Na prvom bazičnom nivou nalaze se egzistencijalne potrebe koje se tiču fizičkog opstanka organizma (potreba za hranom. Dakle ljudi se najviše plaše nesigurne budućnosti i okupiranost ovom temom je veoma relDodatak broj 3 – sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka. Radi lakše analize rezultata ispitivanja. izvršili smo klasifikaciju svih oblika siromaštva koje su identifikovali učesnici konsultativnih sastanaka. što bi moglo značiti da se ovaj aspekt ne vezuje sa pojmomn siromaštva ali i da se do tih potreba ne može stići jer su potrebe sa prethodna tri nivoa preterano ugrožena. mediji uglavnom prenose u formi izveštaja u kratkim crtama. najizraženije su potrebe za sigurnošću.U tekstovima o regionu Beograda sa širom okolinom najčešće su prisutne sledeće teme: niska primanja u odnosu na potrošačku korpu. Dominantne su potrebe sa bazičnih nivoa i tek kada se one zadovolje mogu se aktivirati potrebe sa viših nivoa.

u Srbiji je osnovna pomoću utvrđivanaj raspoloživih sredstava. Na taj način sve nerealizovane potrebe sa ostalih nivoa ostaju ne evidentirane i dobija se privid manje ugroženosti stanovništva nego što je to u realnosti. potrebno je naglasiti da nas nije cilj da kažemo da je georgafsko targetiranje41 najvažnije. Moguća preporuka za sve političke aktere je minimalan politički konsnzus. kako za dečije dodatke. kako hipotezama tako i instrumentima orijentisani na egzistencijalno siromaštvo odnosno siromaštvo definisano kao ugroženost egzistencijalnih potreba. Od pomenutih tehnika tagetiranja. Nivoi potreba Oblici siroma tva (konsultativni sastanci) Egzistencijalni nivo Motiv sigurnosti Socijalna prihvaćenost (pripadanje i ljubav) Samopoštovanje i poštovanje drugih 20% 50% 20% 0% 10% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Motiv samoostvarenja Ovaj podatak ukazuje i na problem koji se javlja kod istraživanja siromaštva. da skrenemo pažnju na to da je potrebno da se specifičnosti regiona uzmu u obzir pri kreiranju socijalne politike. Kako smo u dosadašnjem tekstu najviše prostora posvetili siromaštvu i njegovim regionalnim specifičnostima. Tabela1. Pored geografskog postoji i kategorijsko i indikatorsko targetiranje. tako i za socijalnu pomoć.evantna za državu. ali svakako jeste. 41 42 . Za uspešniju realizaciju procesa demokratizacije i tranzicije društva potreban je ambijent u kojem će ljudi moći da jasno postave ciljeve bez bojazni da neće moći da utiču na njihovo ostvarenje. koja su mahom. Ovaj podatak ukazuje na to da još uvek postoji veliko nepoverenje i strah od budućih dešavanja u društvu uopšte. kao i tagetiranje pomoću raspolozivih sredstava i autoselecija.

odluka o povratku i raspolaganje sopstvenom imovinom. državljanstva. Mogući razlog je to što je iz tih krajeva veliki odliv mladih ljudi te se posvećivanjem ovoj populaciji želi zaustaviti ovaj proces. NVOa i države. humanitarnih organizacija. Možemo govoriti o različitim kategorijama siromašnih u Srbiji – Roma. kao što smo već spomnuli. samohranih roditelja. Grafikon broj 13 – Zastupljenost ciljnih grupa u projektima 60% S ve grupe Žene 40% Invalidi Mladi 20% Radno sposobni Dec a 0% Centralna Beograd sa Vojvodina okolinom Srbija S tari Romi Izbeglic e i raseljeni Procentualno. su uglavnom administrativno-pravni problemi: nemogućnost dobijanja radne dozvole. Identifikovane karakteristike siromaštva ove marginalne grupe.2002 objavio članak pod naslovom: „Diplomiraj. rad na crno kao i finansijska zavisnost od donatora. pa emigriraj” a sa podnaslovom: „U poslednjih deset decenija otislo 43 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . izbeglica i lica raseljenih sa Kosova. izbeglice i raseljena lica imaju veliku medijsku zastupljenost u odnosu na zastupljenost ostalih marginalizovanih grupa (izbeglice i raseljeni – 48 %. invalidi 35% i Romi 17%). „Glas javnosti`je10. invalida i drugih ugroženih.Tokom istraživanja smo se poslužili i kategorijskom analizom siromaštva.10. marginalizovanih grupa. Mladi i deca su kao ciljna grupa sa kojom se radi najzastupljeniji u jugoistočnoj Srbiji i Centralnoj Srbiji a najmanje u Beogradu sa okolinom. nemogućnost uticaja na po život važnih odluka kao npr.

80-ih godina odlazilo je 2%. Ovo pokazuje da. od tog broja deca su zastupljena u 18. Studenti su zastupljeni sa 11. medijsku pažnju najviše privlači protest. od toga se u 60% slučajeva odnose na materijalno siromaštvo samih škola. Tekstovi o osnovcima su zastupljeni sa 7. Deca se u većini tekstova (62%) pominju u kontekstu istraživanja siromaštva. Smatra se da je jedan od razloga taj što je „materijalni položaj zaposlenih u naučnim institutima više nego loš.30% tekstova. devedesetih se taj broj utrostručio.200. Kao što je već rečeno mladi su socijalna grupa koja je najčešće spominjana u medijima. Samo 3% tekstova se odnosi na obrazovni aspekt studiranja. dok se 15% tekstova odnosi na odlazak mladih stručnjaka iz zemlje. a sa druge strane smatraju da će ova tematika najviše zainteresovati prosečnog čitaoca.55%). Stiče se utisak da mediji najviše pažnje poklanjaju siromaštvu mladih.9%. a manji deo (12%) se odnosi na inicijativne tekstove o programima dečje zaštite.000 mladih obrazovanih ljudi” U delu teksta se kaže da smo u tome prvaci sveta. zato što ih sa jedne strane smatraju za najosetljiviju socijalnu grupu. deca i mladi su zajedno dobili najznačajniji udeo u medijskoj slici (39.” Grafikon broj 14– Zastupljenost u medijima po ciljnim grupama Romi 3% izbeglic e 8% penzioneri 15% invalidi 6% nezaposleni 11% dec a i mladi 39% SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA zaposleni 18% Što se tiče zastupljenosti u medijima. što se studentskih pitanja tiče. 44 .07% tekstova. da bi se 2000. što govori da postoji svest o značaju mladog naraštaja za budućnost zemlje. godine popeo na 19%. koji se u 82% slučajeva spominju u kontekstu protesta.

G17 i Centar za proučavanje alternativa. Invalidi su kao ciljna grupa najzastupljeniji u jugoistočnoj Srbiji i Centralnoj Srbiji zato što se u ovom trenutku na području ovih regiona osniva veliki broj organizacija invalida. To su uglavnom tekstovi inicijativnog tipa – programi vlade (61%) i humanitarna pomoć (20%). Evo sta je „Nezavisna svetlost” objavila 3. Mladi – 13. Upečatljivo je da su izlistane karakteristike pre uzroci koji žene čine ranjivijim u odnosu na ostalu populaciju. 42 Konkurentnost žena na sa decom na tržistu rada. smanjenje beneficija itd) Kao što smo već spomenuli. dok je medijska zastupljenost skoro zanemarljiva – 5. nepostojanje oblika vaninstitucionalne zaštite kao I povećani troškovi invalidnosti (pomagala.). smanjena mogućnost obrazovanja i zapošljavanja. češće su žrtve nasilja u porodici i neprepoznavanje svoje marginalizacije.6%. veće obaveza u porodici. Ujedno. veliki postotak ukupnog broja projekata posvećen invalidima – 15. prevoz. mart–april 2002. iznenađujuće mali procenat zastupljenosti u medijima imaju izbeglice i raseljena lica 7. nego stvarne karakteristike siromaštva žena. Intersantan je podatak da je generalno (u odnosu na celu Srbiju). neadekvatna pravna regulativa i zdravstvena zaštita.Žene su. žene su i u odnosu na sve ostale socijalne grupe najčešće korisnici projekata u Srbiji (Žene – 17.8%. fizička zavisnost od drugih.65% i Romi 2.6%.000 dinara. dok 62% stalno zaposlenih u državnim ili društvenim firmama primaju između 150 i 200 maraka (3000–6000 din).65%.82%. Ovakva učestalost projekata koji se bave rešavanjem problema žena je najverovatnije uzrok učestale medijske i naučne priče o feminizaciji siromaštva koja je u poslednjem periodu plasirana u javnost. Istraživanje uradili Glas razlike. predrasude i diskriminacija okoline. obavljanje poslova koji nisu adekvatno vrednovani i plaćeni. manje učešće u raspodeli moći. 45 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Za siromaštvo invalida je posebno karakteristična izolovanost i samoizolovanost. kao ciljna grupa. ređe posedovanje svojine.3% itd. Invalidi – 15. One koje rade kod privatnika a njih je 11% zarađuju 50 do 150 maraka (1500–4500 din) Fakultetski obrazovane žene zarađuju od 300 do 500 maraka (9000–15000 din).91%. najzastupljenije u implementaciji projekata u Centralnoj Srbiji i to dominantno u odnosu na ostale regione u kojima je njihova zastupljenost ravnomerno raspodeljena.2002 na osnovu istraživanja42: 40% žena u Srbiji koje rade na određeno vreme zarađuje manje od 3.10. Sve navedene karakteristike su izlistane na konsultativnim sastancima kojima su procentualno više prisustvovale žene (55% – žene i 45% muškarci). invalidi 5. Pod specifičnostima siromaštva žena podrazumevaju se njihova manja mogućnost zapošljavanja.

i kakve korekcije treba učiniti.25%. s druge strane. Nepostojanje podataka o korelaciji između stvarnog (bilo apsolutnog. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 46 . i to su uvek tekstovi pretežno inicijativnog tipa. i medijskog i projektnog bavljenja njihovim siromaštvom. sa druge strane. Akteri tekstova o penzionerima su u 67% slučajeva Vlada. u 30% slučajeva tekstovi se odnose na proteste gde su akteri sindikati. bilo relativnog) siromaštva određenih socijalnih grupa sa jedne strane.Penzioneri su u medijima zastupljeni sa 15. trebalo bi da podstakne sve aktere u procesu da se zamisle nad ovim i otkriju šta se pojavljuje kao uzrok toga. a zbog nezadovoljstva penzionera materijalnim položajem.

treba da se. uz jasniju podršku stvaranju otvorene. fokusiraju na koncipiranje najboljih rešenja za smanjenje siromaštva u svojoj zajednici. izvozno orijentisane ekonomije sa fleksibilnim tržištem rada i efikasnijim sistemom socijalne zaštite. kada su sve važne odluke već donete. jačaće i njenu spremnost za saradnju i stvaranje partnerstava sa drugima koji takođe brinu o smanjenju siromaštva i doprinose razvoju zemlje (sindikati. Međusobno razumevanje. pa bi to svakako trebalo da bude interes svih. kojih u Srbiji ima mnogo i koje niko zapravo ne predstavlja. Da bi se u Srbiji bitno smanjilo siromaštvo. U ovom kontekstu. nevladina mreža Srbija bez siromaštva i učesnici konsultacija. Stalno treba imati na umu da je borba za smanjenje siromaštva istovremeno i borba za bogatije društvo. Najveći neiskorišteni resurs Srbije su njeni građani. uzevši u obzir sve specifičnosti regiona. mediji). 2.Preporuke civilnog društva za smanjenje siromaštva u Srbiji Društvene reforme moraju biti dobro osmišljene. bogatijeg i pravednijeg društva. ali da direktno odgovaraju na prioritete samih siromašnih. Potrebno je da se stvore mehanizmi za prebacivanje odgovornosti i resursa na nivoe ispod nacionalnog. Lokalne vlasti. ne samo siromašnih građana i „nadležnih” ministarstava. medija. nevladine organizacije. raznovrsne i kvalitetne. podrži i osnaži one članove zajednice koji se ne snađu odmah. treba raditi na izgradnji kulture autunomnog odlučivanja u organima lokalne 47 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . sposobnim da se prilagodi promenama okolnosti u kojima ljudi žive tokom tranzicije i sposobnim da uhvati. već je prvi korak na putu smanjenja siromaštva. autori ove studije. Pojačan dijalog predstavnika države na nacionalnom nivou sa lokalnim akterima – predstavnicima lokalne samouprave. u saradnji sa stanovništvom i organizacijama civilnog drustva. Dakle. Dalje jačanje makroekonomske stabilnosti. nevladinih organizacija. Pojačana odgovornost države za preuzete obaveze. posebno ističu neophodnost sistemskih promena osnovnih društvenih postulata: 1. Srbija nema dovoljno resursa da bi ih se olako odricala. sindikata i neudruženih građana. nenaviknute na autonomno političko odlučivanje. a zatim i da se uspostave mehanizami za međusobnu kontrolu. neophodno je i hitno da se dovrši rad na stvaranju stabilnog i povoljnog okruženja. u skladu sa istinskim mogućnostima zemlje. Reforme koje za cilj imaju smanjenje siromaštva treba da imaju u vidu interese svih grupa i socijalnih slojeva. ali to nije moguće uraditi preko noći ili na turnejama.

Podsticanje formiranja i razvoja međudržavnih regiona u skladu je sa evropskom regionalizacijom. obuzdava korupciju i kriminal. Paralelno sa tim. vremenom. 3. neophodno je podsticanje saradnje između regiona naše zemlje sa regionima drugih država. kroz obrazovni sistem. stimulativna kreditna politika koja stvara saveznike od malih privrednika i. 2. koji su nastali na osnovu prilike ili ponude. Nikako ne treba upasti u zamku da se ulaganje u ljude svede na inicijative za osnovno opismenjavanje ili stvaranje lažne ponude kroz loše osmišljene programe prekvalifikacije. a zatim jačanje doslednom primenom. uz sistematsku podršku samooganizovanju siromašnih građana i jačanje fleksibilnosti državnih institucija da odgovore na konkretne zahteve organizovanih građana. smanjuje socijalnu isključenost čitavih društvenih grupa. za sada fragilnog. obnova zanatstva. štiti građane od samovolje predstavnika vlasti i upravlja budžetskim sredstvima u skladu sa prioritetima društva. odnosno podrška u formulisanju ideje i traženju svoga mesta u novim okolnostima. specifičnostima regiona. Oživljavanje i podsticanje zadrugarstva. pravnog okvira koji doprinosi izgradnji demokratskog sistema. osnovnim pravcima nacionalnog razvoja i evropskim integracijama. otvorila bi se prava. uz izdvajanje sredstava iz budžeta za namensku podršku borbi protiv siromaštva i postepeno uvođenje sive ekonomije u legalne tokove. konkretna i sadržajna debata o najboljim razvojnim rešenjima. informacija i novih saznanja iz oblasti nauke i privrede.uprave. Još jače i upornije promovisanje timskog rada u Vladi i Skupštini. a ne kao odgovor na tražnju na tržištu rada. nove usluge. 48 . i podsticati socijalne i razvojne politike koje će uzeti u obzir specifičnosti regiona. radno okruženje. ali i pružati organizovanu podršku merama aktivnog zapošljavanja koje će pomoći građanima da se prilagode tržišnoj ekonomiji i da razvijaju preduzetničku kulturu. što predstavlja dodatnu demokratsku vrednost. a zadatak članova grupe bi bio da obaveštavaju građane o tokovima reformi i ocenama rezultata. koje bi sačinjavali nezavisini stručnjaci i predstavnici civilnog društva koji nisu direktno uključeni u kreiranje i realizaciju reformskih programa. Na ovaj način. 3. Programi koji će omogućiti širu dostupnost kulturnih dobara. Učesnici konsultativnih sastanaka ponudili su i nekoliko konkretnih predloga i ideja koji se bez većih poteškoća mogu odmah primeniti: SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 1. 4. Na taj način bi se omogućilo kvalitetno praćenje toka reformi. kao i da prikupljaju i dokumentuju primere dobre i loše prakse. a ne političara. olakšava teret državi. Kako bi se siromašni osposobili za iskorišćavanje povoljnih prilika koje im pruža ekonomski razvoj. jačalo bi se poverenje građana i saglasnost oko uspešnih poteza. obnove i inoviraju znanja u skladu sa zahtevima tržišta rada koje je u nastajanju. obogaćenu i kvalitetnu ponudu tradicionalnih zanata i proizvodnje. Povećanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa kroz izradu i realizaciju programa koji većem broju građana pružaju mogućnost da dopune. Najzad. 4. Dovršavanje. trebalo bi sprovesti reformu obrazovnog sistema. Formiranje grupa za monitoring i evaluaciju reformi. dok bi se brže i efikasnije uočavala i usavršavala nedovoljno dobra rešenja. unutar i između sektora. namenske sajmove i promocije i jasnije obrazložene mogućnosti i šanse koje već postoje.

obezbeđivanje sistematske podrške talentima kroz stipendije i posebne obrazovne programe. potrebno je da razvija mehanizme koji omogućavju pristup relevantnim informacijama i institucijama za sve pojedince. već zato što su. Zbog toga je potrebno u buduća istraživanja ugraditi i deo koji se odnositi na ispitivanje socijalne isključenosti. Potrebno je shvatiti da je ono problem svih njenih građana i da koliko god je za rešenje svih problema poželjno da učestvuju različiti akteri. jeste organizacija konsultativnih sastanaka i to sa onima koji sebe vide kao siromašne. 49 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . Istraživanja siromaštva koja se fokusiraju na njegov materijalni aspekt. kao nesumnjivo značajnog aspekta siromaštva u Srbiji. 43 Izvorne preporuke učesnika konsultativnih sastanaka su sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka – Dodatak broj 3. Po našem mišljenju. za rešenje ovog problema to je neophodno. uspećemo da Srbiju učinimo manje siromašnom i znatno srećnijom. sputani u izjašnjavanju. kao i u pokušajima da ravnopravno učestvuju u društvenom. onima koji su siromašni prema važećim. Siromaštvo u Srbiji jeste veliki problem ali nije i nerešiv. civilno društvo je ne samo kompetentno već i spremno za takvu vrstu akcije. uzrok ili posledicu siromaštva. raseljena lica ili žene).Neke od specifičnih preporuka mreže43 su i profesionalizacija organizacija i institucija za pomoć pojedinim posebno ugroženim ili na poseban način ugroženim delovima stanovništva (kao što su na primer mladi. a mi se nadamo da smo i ovom studijom. Kao što je u uvodu rečeno. kao što su invalidi i žene. Naime oni nisu siromašni i marginalizovani zato što žive ispod linije siromaštva. ne mogu da uhvate ugroženost pojedinih nesumnjivo ugroženih grupa stanovništva. bez obzira na to da li je posmatramo kao oblik. Socijalna isključenost je. osvetljujući siromaštvo iz ugla mreže Srbija bez siromaštva. preporučuje se izrada programa za revitalizaciju sela i podršku mladima koji odluče da ostanu na selu. Romi. čiji se autentičan glas sada nedovoljno često može čuti. ali i sistematski rad na pristupu kvalitetnom obrazovanju za Rome. po pravilu. decu i mlade sa invaliditetom. Jedan od mehanizama za uključivanje samih siromašnih. invalidi. ni važan ni veliki. problem sa kojim se naše društvo svakodnevno susreće. Koncept socijalne isključenosti bi trebalo imati na umu i pri budućim istraživanjima siromaštva. ekonomskom i političkom životu. napravili. ali ipak – korak ka bogatijoj Srbiji. da bi se društvo borilo protiv socijalne isključenosti. U oblasti razvoja ljudskih resursa. dopunjujući se i u isto vreme kontrolišući se. Samo zajedno. zvaničnim kriterijumima i njihovim udruženjima. češće od ostalih.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 50 .

Dodaci 51 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA .

Mesna zajednica Aleksa Šantić Društvo Roma «Vasa Nikolić» Centar za socijalni rad NVO «Breza» Tehnička škola – Sindikat «Nezavisnost» Centar za socijalni rad Crveni krst Danski savet Medicinski centar Osnovna škola Udruženje «Stara Srbija» Mesna zajednica Bački breg KUD Roma «Rumunka» Udruženje Roma «Beli golub» Centar za socijalni rad Crveni krst Dom zdravlja Medicus Nezavisna BB Opštinsko udruženje penzionera Povereništvo za izbeglice SO Bajina Bašta Društvo intelektualaca Braća Tan Društvo prijatelja dece Ekološko udruženje List «Bečejski mozaik» Naziv organizacije Aleksa Šantić Aleksinac Apatin Apatin Apatin Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Bački Breg Bački Monoštor Bački Monoštor Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bečej Bečej Bečej Bečej Mesto SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 52 . 3. br. 9. Učesnici konsultativnih sastanaka 1. 20. 24. 4 5. 16. Red. 22. 12. 8. 13. 25. 7. 14. 15. 10. 19.Dodatak broj 1. 17. 18. 6. 11. 23. 2. 26. 21.

28. 47. 57. 64. 31. 53. Noema stil SO Bečej SSSO Bečej Udruženje građana za povraćaj imovine Udruženje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ADRA Amity Ardi Argument Asocijacija Roma Beogradski centar za ljudska prava Brzaci Centar za nezavisan život invalida Centar za proučavanje alternativa Centar za razvoj neprofitnog sektora Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad Grocka Centar za socijalni rad Palilula Centar za socijalni rad voždovac Centar za socijalni rad Zvezdara CRS Crveni krst Voždovac Crveni krst Beograda Crveni krst Grocka Crveni krst Palilula Crveni krst Srbije Crveni krst Stari grad Crveni krst Zvezdara Društvo «Rom» Veliki Mokri Lug Društvo «Rom» Zvezdara Ekonomski institut G17 plus Glas razlike – grupa za promociju ženskih polit. 34. 52. 38. 32. 37. 56. 50. 51. 40. 29. 58. 59. 43. 45. 33. 35. 62. 67. prava Humanitarna grupa «Hera» Humanitarno udruženje «Sveti spas» Institut za kriminološka i sociološka istraživanja Izbeglički kamp Ušće KC – Prizrenska 37 Mesna zajednica Mirijevo Model plus NVO «Dečja istina» NVO «Lastavica» Bečej Bečej Bečej Bečej Bečej Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd . 54. 63. 46.53 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 27. 49. 42. 60. 44. 68. 36. 66. 39. 48. 65. 61. 41. 55. 30.

79. 76. 107. 101. 75. 92. 73. 105. 85. 89. SO Voždovac SO Vračar SO Zvezdara Strateški marketing Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara «Dunav» Udruženje penzionera Novi Beograd Udruženje ratnih vojnih invalida Novi Beograd Udruženje Roma «Novi svet» Udruženje samohranih majki Udruženje za edukaciju i podršku grupa i pojedinaca UGS «Nezavisnost» – Povereništvo za Beograd UNDP Dom zdravlja SO Boljevac Amity – mobilni tim Bor Aurora Centar za socijalni rad Društvo za kulturu Roma Hrišćanska zajednica NVO «Mineta» Odbor za ženska ljudska prava «JUCA» Radio-televizija Bor Republički zavod za tržište rada Sindikat FLZ SO Bor Zdravstveni centar Romi Brusa Romi sa Morave Kreativni centar «Caribrod» Mesna zajednica Futog OŠ «Laza Kostić» – Sindikat «Nezavisnost» Centar za socijalni rad Srpsko-romsko prijateljstvo Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Boljevac Boljevac Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Brus Ćuprija Dimitrovgrad Futog Gakovo Jagodina Jagodina 54 . 98. 109. 93. 88. 84. 91. 72. 103. 100. 74. 94. 87.SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 69. delatn. 82. 90. NVO «Otvorena vrata» NVO Hleb života» Poverenik za izbeglice SO Vračar Republički zavod za statistiku Romska zajednica «Zajedno» Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije SO Čukarica SO Palilula SO Savski venac – odeljenje za privredu i druš. 104. 71. 80. 95. 83. 70. 81. 106. 78. 110. 96. 86. 102. 77. 108. 97. 99.

143. 132. 123. 1‚44. 139. 134. 112.55 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 111. 152. 119. 148. 131. 118. 116. 150. 130. 129. 138. 113. 115. 126. 133. 140. 151. 142. 141. 135. 146. 149. 124. 125. 136. 145. 117. 114. 121. 127. Mesna zajednica Kać Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Novine Knjaževačke NVO «Nove generacije organizacija» NVO «Forma W» NVO «Srećno» NVO «Ženski klub» NVO GEA NVO Udruženje Roma Radio-televizija Knjaževac SO Knjaževac Timočki klub Udruženje ratnih veterana Zdravstveni centar Mesna zajednica Kolut Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad Crveni krst ACDI VOCA Agencija NET Centar za afirmaciju zdravlja (CAZ) Centar za edukaciju i komunikaciju (CEK) Centar za socijalni rad KBC Sindikat Narodni pokret Otpor NVO «Nova Nada» NVO «Iskra 2002» NVO «Nada» NVO «Vizija plus» NVO Glas Kosova i Metohije NVO TANGO Republički zavod za tržište rada SDC Sekretarijat za socijalnu politiku i zdravstvo Sindikat metalaca Srbije Služba hitne pomoći – Dom zdravlja Sunce Škola mira Unija prosvetnih radnika ICMC Kać Kladovo Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Kolut Kovačica Kovin Kovin Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kraljevo . 137. 147. 128. 122. 120.

163.SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 153. 154. 165. 178.J. 190. 168. 187. 177. 162. 161. 184. 189. 157. 158. oktobar» Udruženje Srba iz BiH Veće saveza sindikata Caritas Agencija za razvoj SO Kula Centar za socijalni rad NVO «Damar» NVO «Polis» NVO Kolo srpskih sestara SO Kula Narodni parlament Ženski centar Amity – mobilni tim Loznica Centar za socijalni rad Izvršni odbor SO Narodni pokret Otpor Republički zavod za tržište rada Krupanj Krupanj Krupanj Krupanj Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kucura Kula Kula Kula Kula Kula Kula Leskovac Leskovac Loznica Loznica Loznica Loznica Loznica 56 . Centar za socijalni rad Dom za stare SO Krupanj Udruženje penzionera Centar za socijalni rad Crveni krst IRC Kolo srpskih sestara Liga prijateljstva Roma Srbije NVO «Kontakt» NVO «Liga prijateljstva» Opštinski štab za izbeglice i raseljena lica OŠ «J. 156. 183. 182. Zmaj» Putokaz Raseljeni Romi sa Kosova i Metohije Romano alav Romi iz Dedine i Panjevca RTV «Plus» Sindikat «Nezavisnost» Sindikat frizera Sindikat HI Župa Skupština opštine Sportsko društvo «Proleter» Udruženje «Gazimestan» Udruženje izbeglica iz BiH Udruženje penzionera «14. 180. 172. 155. 164. 166. 286. 171. 170. 193. 179. 174. 160. 181. 176. 185. 169. 173. 167. 188. 175. 191. 194. 159. 192.

212. 227. 216. 198. 222. 207. 235. Svetionik UGS «Nezavisnost» Zdravstveni centar «Dr Milenko Marin» Crveni krst Republički zavod za tržište rada SO Majdanpek Zdravstveni centar Humanitarni radio «Help» SO Negotin Zdravstveni centar Centar za ljudska prava – Niš Centar za ljudska prava i demokratiju Gradska asocijacija izbeglih i raseljenih lica «Gapil» Odbor za ljudska prava Resurs centar Udruženje distrofičara Udruženje paraplegičara Nišavskog okruga Udruženje samohranih majki «SM» Udruženje za cerebralnu i dečju paralizu Nišavskog okr. 213. 228. 225. 221. Agencija «Konsul» Centar za socijalni rad Crveni krst Vojvodine Društvo dobrovoljnih davalaca krvi «Naftagas» Društvo multiple skleroze Vojvodine Društvo prijatelja dece Vojvodine Društvo za zaštitu mentalno nedovoljno razvijenih osoba Ekumenska humanitarna organizacija EVA Fakultet za menadžment Fond hirurške intervencije JGSP Gerontološki centar Katedra za sociologiju Filozofskog fakulteta Klub 100 Madjar Szo Matica romska u Jugoslaviji MENSA Mesna zajednica «7. 201. 204. 236. 209. 197. 231. 217. juli» Mesna zajednica «Detelinara» Mesna zajednica «Nikola Tesla» Mesna zajednica «Omladinski pokret» Mesna zajednica «Salajka» Novosadski humanitarni centar Loznica Loznica Loznica Majdanpek Majdanpek Majdanpek Majdanpek Mladenovac Negotin Negotin Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad .57 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 195. 199. 214. 223. 208. 226. 230. 202. 215. 196. 200. 205. 233. 210. 229. 224. 220. 232. 234. 218. 203. 211. 206. 219.

Obrenovačke novine Radio Obrenovac Republički zavod za tržište rada SO Obrenovac Sokolsko društvo Novi sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac 58 . 256. 245. 255. 258. 263. 242. 269. 276. 274. 254. 260. 249. 267. 257. 275. radnika Zavoda za transfuziju krvi Specijalna škola za osnovno i srednje obrazovanje Sportsko društvo JGSP Škola za obrazovanje odraslih «Sveti Sava» TV Panonija Udruženje bubrežnih invalida Vojvodine Udruženje invalida JGSP Udruženje samohranih roditelja Udruženje vozača i automehaničara Vojvođanska sociološka asocijacija Ženske studije i istraživanja Centar za socijalni rad Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Orenovca Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba G17 plus Nacionalno veće romske etničke manjine opštine Obren. 238. 264. 268. 265. 247. 262. 266. 252. 244. 253. 243. 250. 272.SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 237. 261. 246. 251. 271. 273. Romska redakcija Samostalni sindikat Savez civilnih invalida rata Vojvodine Savez distrofičara Vojvodine Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti Savez paraplegičara i kvadriplegičara Vojvodine Savez slepih Vojvodine Sindikat privatnih preduzetnika grada Novog Sada Sindikat zdrav. Novosadski studentski zdravstveni centar NVO «Civilni centar» NVO «Mila» NVO «Panonija» NVO «Proma» NVO «Vojvođanka» NVO Centar za dugoročni razvoj NVO PAŽ – Udruženje poslovnih žena NVO ŽAD Otvoreni univerzitet Planinarsko društvo Pokrajinski zavod za tržište rada Psihofon – Udruženje za zaštitu mentalnog zdravlja RTV Novi Sad. 277. 240. 270. 241. 261. 259. 239. 248.

318. 313. 305. 309. L. zvezda» – Sindikat «Nezavisnost» Fondacija za ekološke akcije «Green limes» Hrišćanska Adventistička crkva Kreativni klub «Korak» Kulturno-prosvetno društvo «Rom» Most razumevanja Opštinsko udruženje penzionera OŠ «I. 287. 290. 282. 295. 281. 308. 280. 293. 315. 303. 317. 314. 289. 298. 311. 286. 291. 294. 288. 285. 297. 319. 279. TV Mag Udruženje boraca rata od 1990. 312. 310. 283. 306. 301. 300. 316. 307. 284. 304. Ribar» – Sindikat «Nezavisnost» Obrenovac Obrenovac Obrenovac Odžaci Opovo Osečina Osečina Osečina Osečina Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Paraćin Paraćin Paraćin Pecka Petnica Pirot Požega Prokuplje Prokuplje Smederevo Smederevo Sokobanja Sokobanja Sokobanja Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor . Udruženje penzionera Obrenovca Prijatelji dece opštine Odžaci Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad OŠ «Braća Nedić» SO Osečina Veće Saveza sindikata Centar za socijalni rad Crveni krst Humanitarni centar IAN Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Pančevac VelikiMali Centar za socijalni rad Društvo «Rom» Savez Roma Jugoslavije OŠ «Čeda Milosavljević» Istraživačka stanica Petnica Građanska čitaonica «Pirgos» NVO «Sretenje» KUD Roma iz Prokuplja Savez društava Roma Srbije Centar za samostalni život invalida Udruženje paraplegičara IO SO Sokobanja Radio-televizija Sokobanja SO Sokobanja Centar za socijalni rad Crveni krst Drug drugu Društvo invalida za dečju i cerebralnu paralizu Fabrika rukavica «C. 299. 302.59 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 278. 296. 292.

350.SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 320. 332. 343. 324. 339. 352. 326. 338. 349. 328. od multiple skleroze «Zapadna Bačka» UGS «Nezavisnost» GS prosv. 344. 356. 337. 357. 336. 322. G. 360. 329. 335. Kovačić» – Sindikat «Nezavisnost» Femina creativa Vox humana Ženski centar za demokratiju i ljudska prava Crveni krst Izvršni odbor SO Šabac NVO «Dobrotvor» NVO «Osvit» NVO «Seoski prag» Opštinsko udruženje Roma Šabački ekološki pokret Komesarijat za izbeglice Udruženje «Zavičaj» Akademska alternativa Centar za devojke Crveni krst Dečiji vrtić Dom zdravlja Građanska čitaonica «Libergraf» NVO «Rajski otoci» NVO «Užički centar za prava deteta» Opštinska uprava OŠ «Nada Matić» OŠ «Slobodan Sekulić» Republički zavod za tržište rada Savez civilnih invalida rata Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Srbobran Srbobran Srbobran Srbobran Stanišić Subotica Subotica Subotica Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Topola Topola Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice 60 . 361. 358. 342. 325. 345. 346. Predš. 323. 347. 341. 331. 353. 348. 340. radnika Zap. bačkog okr. 321. 334. 330. 333. 351. 327. Zelengrad Ženska alternativa Centar za socijalni rad KUD «Rom» NVO «Spektar» SO Srbobran OŠ «I. 359. 355. 354. Gucunja» – Sindikat «Nezavisnost» Ravangrad Republički zavod za tržište rada Savez gluvih i nagluvih Sindikat penzionera «Nezavisnost» SO Sombor – predstavnik Socijalno-ekonomskog saveta Somborski omladinski bum (SOB) Telekom Srbija AD – Sindikat «Nezavisnost» Udruženje obolel. ustanova «V.

371. 367. 375. 392. 391. 363. 377. 378. 398. 368. 399. 400. Savez gluvih i nagluvih Zlatiborskog okruga Savez slepih Tehnička škola «Radoje Ljubičić» Tehnička škola «Radoje Marić» Udruženje cerebralne i dečije paralize Udruženje distrofičara Udruženje Roma Udruženje samostalnih privrednika Zdravstveni centar Zlatiborski okrug Ženski centar Amity – mobilni tim Valjevo Caritas Centar za socijalni rad Društvo «Rom» Društvo za cerebralnu paralizu NVO «Anđeli čuvari» NVO «Nova nada» Odbor za ljudska prava Republički zavod za tržište rada TV «Marš» Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Gimnazija «Žarko Zrenjanin» Nezavisni sindikat «Vital» NVO «Haris» Opštinski odbor za bolesti zavisnosti Osmeh Radio Vrbas SO Vrbas Veće samostalnih sindikata Centar za socijalni rad Crveni krst Radio-televizija Zaječar Regionalne novinske kuće «Timok» SO Zaječar Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Društvo za sport i rekreaciju invalida Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zemun Zemun Zemun Zemun . 397. 379. 366. 394. 401. 390. 404. 387. 389. 382. 374. 395. 373. 365. 396. 393. 386.61 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 362. 381. 376. 384. 364. 380. 403. 402. 370. 383. 385. 372. 369.

418. GSS OO Zemun Hronika za Zemun Opštinska organizacija invalida rada Zemun Opštinski odbor invalida rada OŠ Branko Pešić» Prijatelji dece Zemuna Samostalni sindikat – Opštinski odbor Zemun SO Zemun Udruženje penzionera Zemunske novine Caritas Centar za socijalni rad Crveni krst Građanski angažman Malteška dobrotvorna organizacija Nezavisni sindikat penzionera Radio Zrenjanin Sindikat prosvetnih radnika TV «Santos» Udruženje izbeglih i prognanih lica Udruženje Roma «Zvezda vodilja» Zrenjaninski edukativni centar (ZEC) Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 62 . 408. 421. 415.405. 414. 407. 410. 422. 419. 413. 416. 424. 411. 412. 420. 425. 406. 426. 409. 417. 423.

Upitnik : Podaci o organizaciji: Naziv organizacije: ___________________________________________________________________ Misija vaše organizacije i status (u najkraćem):____________________________________________ _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________ 1.Dodatak broj 2.‚ da. ne. između ostalih problema. ne. smanjenje siromaštva je misija naše organizacije u sklopu projekata se. Da li se vaša organizacija bavi problemom siromaštva u Srbiji? da. dotičemo i problema siromaštva ali ranije smo se bavili rešavanjem tog problema 63 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA .

45 Ako vam je potrebno vise prostora za tabelu. u okviru koga su se odvijale te aktivnosti. donatora tih aktivnosti. 44 64 . Navedite aktivnosti koje ste do sada realizovali sa ciljem smanjenja siromaštva. Vaše dosadašnje iskustvo u radu na smanjenju siromaštva najviše se tiče: apsolutnog siromaštva44 subjektivnog siromaštva Deca Stari Romi Izbeglice i raseljena lica Sve ponuđene grupe relativnog siromaštva ne bavimo se tim problemom Radno-sposobno sranovništvo Mladi Osobe sa invaliditetom Žene Nešto drugo __________________________ 3. trajanje projekta i godinu realizacije. odnosno 30 $ mesečno. Koji od ponuđenih modela uključivanja NVO u borbi protiv siromaštva. koristi vaša organizacija(zaokružiti ili dopuniti)? Pružanje dopunskih ili alternativnih usluga Pružanje humanitarne pomoći mobilisanje. partnere u realizaciji projekta i korisnike:45 Prema podacima Svetske Banke (WB) i Međunarodnog Monetarnog Fonda (IMF).2. molimo vas koristite poseban list za izradu tabele.zastupanje i lobiranje Podrška samoorganizovanju i samopomoći SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Stvaranje novih partnerstava u borbi protiv siromaštva Nešto drugo __________________________________________________________________ Nismo uključeni u borbu protiv siromaštva 5. Koje ciljne grupe su do sada bile obuhvaćene projektima vaše organizacije? 4. kriterijumi za utvrđivanje apsolutnog odnosno relativnog siromaštva su primanja manja od 20 $.

Red. br

naziv projekta

aktivnosti

vreme realizacije

donator

partneri

korisnici

6. Navedite aktivnosti koje trenutno realizujete sa ciljem smanjenja siromaštva, dužinu trajanja i rok za odvijanje tog projekta, donatora projekta, partnere u realizaciji projekta i korisnike46
Red. br naziv projekta aktivnosti vreme realizacije donator partneri korisnici

46

Ako vam je potrebno vise prostora za tabelu, molimo vas koristite poseban list za izradu tabele.

65

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

7. Da li znate šta je »Strategija za smanjenje siromaštva-SSS« ili PRSP (Poverty Reduction Strategy Paper). Ako znate navedite od koga ste čuli za taj pojam? da, iz medija(TV, radio,štampani mediji) da, sa konferencija o siromaštvu kojima sam prisustvovao-la da, od _________________________________________ 8. Na koji način bi vaša organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i realizaciju nacionalne strategije za smanjenje siromaštva (SSS)? Prikupljanjem i analizom podataka o siromaštvu(na lokalnom, regionalnom ili globalnom nivou) Snimanjem i procenom stanja u različitim oblastima društva(privatni sektor, infrastruktura, socijalna zaštita,zdravlje,obrazovanje) Osmišljavanjem mera i usluga koje se mogu preduzeti u okviru svake od gore navedenih oblasti kako bi se uticalo na smanjenje siromaštva Mobilisanjem civilnog društva i samih siromašnih da učestvuju u SSS-u ne da, od drugih NVO-a

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Nešto drugo __________________________________________________________________

66

Dodatak broj 3.

Izveštaj o održanim konsultativnim sastancima u periodu septembar – oktobar 2002. godine na teritoriji Srbije
SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA
67
Partnerske organizacije koje sarađuju u izradi održale 55 konsultativnih sastanaka i to : – Region Beograd sa okolinom – Region Zapadna Srbija – Region Vojvodine
Vojvodina Prisutni Muškarci Žene 30 39 14 13 6 26 11 4 5 5 0 1 1 0 0 0 67 88

Strategije smanjenja siromaštva u ovom periodu su 12 9 13 – Region Centralna Srbija – Region Jugoistočna Srbija 15 6

Struktura učesnika konsultativnih sastanaka je sledeća:
Pozvani NVO Lokalna vlast Lokalne institucije Sindikati Mediji Privatni sektor Pojedinci Siromašni Svega 94 59 37 26 19 1 0 0 236 Centralna Srbija Pozvani Prisutni Muškarci Žene 82 36 29 7 2 4 88 16 33 7 4 0 12 2 4 2 2 0 26 6 6 0 0 0 224 68 76 Pozvani Zapadna Srbija Prisutni Muškarci Žene 40 8 12 12 3 2 21 2 14 2 1 0 9 2 4 0 0 0 0 0 0 30 9 13 114 25 45

utisak je da se na otvoren.18% a najmanji u Jugoistočnoj Srbiji 56. pojedinaca daju manje efekte nego što su stvarni resursi koji u Srbiji postoje.24% od ukupno pozvanih.71% 55. a po Regionima najveći odziv je bio u Regionu Beograd sa 78. dok se u drugim regionima odziv kreće 68 . Pozivi za prisustvovanje konsultativnim sastancima su upućeni na 912 adresa i na njih se odazvalo 595 predstavnika. Ovaj Projekat je postigao da se više stotina ljudi bavi siromaštvom i razmenjuje ideje za njegovo prevazilaženje.29 Ukupan % prisutnih muškaraca: SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Heterogena struktura učesnika predstavljala je prednost zbog različitih iskustava i pozicija posmatranja problema siromaštva. demokratski i ozbiljan način diskutovalo Projekat je dokazao da su nevladine organizacije i druge institucije iako nesvesni da je siromaštvo složen i višeslojan problem u skoro svakoj svojoj aktivnosti su se susretali sa nekom pojavom siromaštva i rešavali ga parcijalno u sklopu svojih aktivnosti.Srbija Pozvani NVO Lokalna vlast Lokalne institucije Sindikati Mediji Privatni sektor Pojedinci Siromašni Svega Ukupan % prisutnih žena: 56 44 29 0 37 0 0 7 173 Pozvani Muškarci 16 4 11 0 14 0 0 2 47 Prisutni Žene 16 1 14 0 16 0 0 3 50 Beogradski region Pozvani Muškarci 96 20 34 6 8 1 0 0 165 Prisutni Muškarci 40 5 10 4 0 0 0 0 59 Žene 37 8 16 1 7 1 0 0 70 Ukupan broj Pozvani 368 142 209 41 85 4 26 37 912 Prisutni 263 56 148 25 59 4 13 27 595 44.institucija.06%. Nije bilo problema tokom vođenja sastanaka. što čini 65. Iz Tabele se vidi da je počeo proces okupljanja NVO u cilju organizovanja efikasnijih mera u prevazilaženju siromaštva. Nedostatak Strategije smanjenja siromaštva uslovilo je da mnogi napori NVO.

Na sastanke je pozivan mali broj predstavnika Privatnog sektora.85 40. Jugoistočna Srbija 51.26 55.00 69.98 69.97 65.29%. Gotovo je nemoguće da se jedan konkretni problem na nivou pojedinca ili manje grupe reši bez učešća lokalnih vlasti. br.40%).81 60.74 44.77%. bez njihovog upoznavanja sa Strategijom ali i povratnim informacijama o njihovim potrebama za radnom snagom.46 39.71% u korist žena Na sastanke su najčešće dolazili predstavnici NVO (71.00 46. kako po stručnosti tako i po usvojenim novim znanjima.43 50.(Vojvodina 65. 69 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA .15 59. 1 1 2 3 4 5 6 7 8 NVO Lokalna vlast Lokalne institucije Sindikati Mediji Privatni sektor Pojedinci Siromašni Ukupno Organizacija 2 Pozvani Ukupno 3 368 142 209 41 85 4 26 37 912 4 263 56 148 25 59 4 13 27 595 Prisutni Muškarci 5 130 28 45 20 23 2 7 11 266 Žene 6 133 28 103 5 36 2 6 16 329 Ukupno (4/3)*100 71. Vojvodina 56. Tabela 2.00 61. Očekivano je da na sastanke dođu predstavnici NVO zbog bliskosti materije koja se razmatra ali je loše što predstavnici lokalne vlasti još uvek nisu zainteresovani za rešavanje problema siromaštva. Beograd 54.00 30.59 20.00 38.57 50.00 72.02 50. Centralna Srbija 52.41 100.29% prema 44.98 50.44%). Prisutnost sastancima po strukturi pozvanih Red.24 % Muškarci (5/4)*100 49.29 Karakteristično da je sastancima prisustvovalo više žena u svim regionima i to ( Zapadna Srbija 64. Odziv je bio neočekivan obzirom da se do sada ovim problemom u Srbiji nije niko organizovano bavio.55%) ili na nivou Srbije 55.26%.41 80.29%: Zapadna Srbija 61. Problem siromaštva ne može da se reši bez učešća poslodavaca.44 70.71 Žene (6/4)*100 50.78%. pa i oni koji su došli više je rezultat privatnih odnosa sa Organizatorom nego što je rezultat zainteresovanosti privatnika.46%) a najmanje predstavnici lokalne vlasti (39.00 53.68%: Centralna Srbija 64.00 50.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 70 . Većina ima slične stavove pri definisanju i uglavnom govori o dva osnovna oblika ispoljavanja siromaštva: materijalnom duhovnom siromaštvu. bez obzira na razlike u strukturi učesnika. Uočeni su različiti nivoi siromaštva. kao i identifikovane su grupe koje siromaštvo najviše pogađa.Analizirajući podatke dobijene iz Izveštaja sa konsultativnih sastanaka uočava se da se u svim Regionima radi o sličnim pojavnim oblicima siromaštva kako su ih videli prisutni na sastancima. i Takođe se kao vrlo bitno postavlja i pitanje preciznog definisanja kriterijuma siromaštva.

). Potreba invalida da izađu iz stana zbog neadekvatnog prevoza i arhitktonskih prepreka. su se na konsultativnim sastancima grupisali oko nekoliko problema koji su identifikovani kao ključni nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencionalnih potreba (hrana. neadekvatna primanja Nezaposlenost i strah od gubitka zaposlenja . izlistani po prioritetima. Nepoznavanje modernih tehnologija. Nemogućnost zadovoljenja duhovnih potreba (kulturne potrebe) Nerešeno stambeno pitanje Nemogućnost školovanja dece Nesposobnost siromašnih ljudi da pronađu alternativna rešenja Potpuno odsustvo planiranja budućnosti Neadekvatna zarada za odrađeni posao i uloženi trud Rad dece da bi poboljšali finansijsku situaciju u porodici. rada na kompjuterima. nemogućnost ispoljavanja razlika Nemogućnost marginalnih grupa da predstave svoje potrebe. Nemogućnost obezbeđivanje invalidima potrebnih ortopedskih pomagala i lekova. smeštaj). mogućnosti. obrazovanih 71 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . jezika.otkaz zbog gašenja firmi. Zdravstvene usluge su skupe i velikom broju stanovnika nedostupne i neadekvatne Neadekvatna socijalna politika Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine Nemogućnost afirmacije mladih. znanja i veština (invalidi. odeca.Zajedničke odlike siromaštva na nivou Srbije Oblici siromaštva. Velika korupcija. Nemogućnost zaposlenja van struke . stari itd. Neobrazovanost – nemogućnost sticanja znanja potrebnih na tržištu radne snage.

Nepoznavanje postojecih prava Neprimenjivanje postojecih zakona Neadekvatna zakonska resenja Urbano siromaštvo usled propasti industrije Loša komunikacija među institucijama Normalna/prividna zaposlenost Niska socijalna davanja Kašnjenje novčane pomoći Nemogućno/st odlaska na koncerte. narkomanije. aktivizma i demokratizacije društva 72 . Učesnici su vrlo lako prepoznali opšte karakteristike siromaštva i došli do zaključka da se problemi siromaštva moraju rešavati sistemski. Sadašnja procena siromaštva se najčešće vrši u odnosu na pređašnji period ( kada smo bili manje siromašni ). što je uslovilo manje interesovanje za probleme na lokalnom nivou. Nevidljivo siromaštvo Mogle su se očekivati veće specifičnosti i razlike s obzirom na različitu razvijenost Regiona u kojima su održavani konsultativni sastanci. na nivou zemlje. i imali različite polazne pozicije . organizovani kriminal. porast alkoholizma. novina… Neadekvatna ishrana (kvalitet i kvantitet Migracija stanovništva iz manjih ka većim mestima Kod romske populacije je veoma karakteristično da je izuzetno veliko i duhovo i materijalno siromaštvo i da je zbog toga potrebno izuzetno puno raditi na opismenjavanju mladih kod kojih je sve izrazenija nepismenost i što vise raditi na opštem edukovanju mladih i zena.pa je iz toga proizašao isti ili sličan doživljaj velikog siromašenja i »nazadovanja« u odnosu na raniji period. zaštite i podsticanja inicijativnosti. Različiti oblici prostitucije i trgovine ljudima Prosjačenje. ekonomskih. kupovine knjiga. Dobijeni su vrlo slični pokazatelji što tumačimo da je siromaštvo u Srbiji postala opšta pojava sa zajedničkim nacionalnim karakteristikama. zainteresovanosti za probleme drugih i probleme zajednice Nezainteresovanost lokalnih vlasti za probleme siromašnih. socijalnih i ostalih mera i oblika pomoći.SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Visoki porezi Duhovno propadanje Nedostatak solidarnosti. Predlog mera za prevazilaženje siromaštva Mogućnosti rešavanja identifikovanih problema učesnici u konsultacijama vide pretežno u sistemskim promenama koje bi bilo moguće ostvariti isključivo kroz intersektorsku saradnju u kreiranju i sprovođenju zakonodavnih.

za pomoć i podršku u borbi protiv siromaštva Izgradnja strateških planova po društvenim delatnostima. Izraditi programe oživljavanja i pospešivanja zadrugarstva. Pravična i stvarna privatizacija. Kreditirati profitabilne mini projekte koji zapošljavaju veći broj radnika Stimulisati privatni biznis malih privrednika Razvoj turizma Izraditi progresivnu poresku politiku zasnovanu na stvarnom bogatstvu i profitima pre duzetnika i pojedinaca Decentralizacija fiskalne politike Smanjenje sive ekonomije kroz uvo enje u legalne tokove III – Na ekonomskom planu: 73 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA ti . Adekvatna socijalna zaštita Izdvajanje sredstava iz budžeta. edukacija. invalidi.itd. Formiranje baze podataka o siromaštvu i radu na njegovom suzbijanju u lokalnoj zajednici II – Na planu sistemskih mera: Sistematska podrška talenata kroz stipendije i posebne programe Stvoriti uslove da se mladi školovani ljudi zadrže u zemlji i vrate u zemlju Izraditi programe obrazovanja koji će u kratkom roku omogućiti osposobljavanje za rad. Izraditi programe za smanjenje siromaštva marginalnih grupa(Romi. Smanjenje korupcije i kriminala.i usvajanja novih znanja Antikorupcijski programi koji bi je sveo na najniži mogući nivo – edukacija mladih o štetnoskorupcije Izraditi primenjive i efikasne socijalne programe Izrada programa za revitalizaciju sela Izraditi program borbe protiv gladi. Izraditi programe zapošljavanja.) Oslobađanje plaćanja poreza na humanitarnu pomoć.Na osnovu utvrđenih karakteristika siromaštva zajedničke preporuke za prevazilaženje siromaštva mogu se razvrstati na sledeći način : I – Promene na državnom nivou: Ostvarenje – zaživljavanje pravne države. prekvalifikacija. Demokratizacija društva.

Region Centralna Srbija i Region Zapadna Srbija uočio je znatne karakteristike siromaštva u njihovoj sredini. i oslikavaju krizu celokupnog društva. socijalnom trenutku. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Specifičnosti siromaštva u regionima: Najveća razlika u sadržajuma konsultativnih sastanaka uočava se u delu razmatranja specifičnosti lokalnog siromaštva.Adekvatna kreditna politika Obnova zanatstva Iskorišćenje prirodnih potencijala IV – Na planu duhovnih vrednosti: Izraditi programe opismenjavanja Izraditi programe koji će omogućiti dostupnost kulturnim dobrima za širi krug ljudi Podizanje i promena svesti stanovništva kroz kampanje Vraćanje pravim merama vrednosti Pristup informacijama i novim saznanjima iz oblasti nauke i privrede itd. a u Izveštajima sa Regiona Vojvodine i Regiona jugoistočna Srbija toga nema. To je podsticajno i dalji rad na Strategiji otvara dalje perspektive kako pojedinca tako i celog društva. Saznanje da ova Strategija doprinosi prevazilaženju siromaštva i doprinosi poboljšanju kvaliteta života i standarda stanovništva zahteva sistemske promene osnovnih društvenih postuata. Sprovesti reformu u sistemu školstva i obrazovanja Adekvatnije učešće civilnog društva u rešavanju problema Predložene mere su sveobuhvatne i odgovaraju sadašnjem teškom ekonomskom. U nastavku izveštaja dajemo pregled po Regionima: Bez obzira na različitosti gradova (Kragujevac. dok se na sastancima Beogradskog regiona o specifičnostima lokalnog siromaštva govori fragmentarno.000) 74 . Užice i Kruševac) specifičnosti siromaštva su veoma slične: Veliki broj nezaposlenih i mali broj novih radnih mesta 38.8% ljudi su na socijalnim primanjima (statisticki podaci iz Sekretarijata za socijalna pitanja Skupštine grada Kragujevac) Veliki broj nelikvidnih preduzeća Veliki broj raseljenih i izbeglih lica ( oko 20.

ukinute su donacije za narodne kuhinje. »viškovi« (samo u lozničkoj »Viskozi« oko 3 700) Veliki broj izbeglog i raseljenog stanovništva (u lozničkoj opštini oko 10.000. a takva sredstva nisu predviđena u lokalnom budžetu Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine što za ishod ima sužene mogućnosti radnog angažovanja . postoji veliki broj siromašnih lica (oko 1600 porodica koje su bile na socijalnim primanjima). Krupanj. a u Bajinoj Bašti oko 1720 lica) Niske plate i penzije / stalno na začelju liste u republici Loš kvalitet poljoprivrednog zemljišta (u pojedinim delovima regiona) Nerazvijen stočni fond Natalitet u padu – nizak prirodni priraštaj Veliki broj staračkih domaćinstava (posebno na selu) sa tendencijom porasta 75 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA Prema izveštaju sa Beogradskog regiona o lokalnim specifičnostima zapaženo je sledeće: Težak položaj velikog broja zaposlenih u nizu društvenih firmi u Obrenovcu koji mesecima ne primaju lični dohodak a po svom formalnom statusu ne pripadaju kategorijama koje imaju podršku države kroz različite forme socijalnih davanja. Pojava prividne/formalne zaposlenosti radi se o relativno pasivnom i nerazvijenom regionu (pojedini delovi su posebno pasivni npr. Loznica. Na teritoriji Opštine Čukarica je skoncentrisan veliki deo izbegličke populacije (samo u MZ Sremčica živi oko 7000 izbeglih lica. Posavina itd. U Zemunu. tako da od stalne borbe za opstanak ne primećuje da je siromašno.razvoj malih preduzeća .U kragujevačkom regionu posebno izdvajamo pojavu širenja urbanog siromaštva do koga je došlo usled propadanja lokalne industrije. U uzičkom regionu zaključak je da se stanovništvo naviklo na sve oblike siromaštva. Ljubovija…) Visoka stopa nezaposlenih Ogroman broj lica bez posla. Problemi mladih koji u Obrenovcu u velikom broju utočište za svoja osećanja besperspektivnosti nalaze u svetu opojnih droga Problemi radnika koji su postali tehnološki višak (Prva iskra. Ove godine na opštini Vračar.) koji sa dobijenom otpremninom ne mogu da se osamostale a pri tome svoju veliku stručnost i radno iskustvo ne mogu da valorizuju ni kroz radno angažovanje u okviru privatnih firmi jer su one zbog nestimulativne poreske politike u teškom položaju. Moguće rešenje ovog problema bilo bi u aktiviranju programa za revitalizaciju sela.

Ne prepoznavanje svoje marginalizacije. Neinformisanost o društvenim tokovima i zbivanjima. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 76 . Obavljanje poslova koji nisu adekvatno vrednovani i plaćeni. Veća obaveza u porodici. stambena neobezbeđenost. neobrazovanost. Siromaštvo. Njihova malobrojnost ne dozvoljava ozbiljniju analizu Posebno u izveštaju želimo da ukažemo na specifičnosti siromaštva marginalnih grupa : Siromaštvo marginalnih grupa karakteriše: Nemogućnost uticaja na raspodelu materijalnih dobara. Nezaposlenost. Neobrazovanost. Nemogućnost komunikacije sa onima koji odlučuju. Manje učešće u raspodeli moći.).Prema izveštaju regiona Jugoistočna Srbija lokalne specifičnosti siromaštva su: Veliki broj radnika iz nekadašnjih giganata koji godinama ne posluju ( Elektronska industrija. Manje poseduju svojinu (nekretnine i dr. Specifičnosti siromaštva Roma Diskriminisanost. Specifičnost siromaštva žena Manja mogućnost zaposlenja. Mašinska industrija) Veliki broj građana koji su ostali bez posla. Ugroženost ljudskih prava. Neorganizovanost . što je dobar pristup. ili su u evidenciji Zavoda za tržište rada Nizak stepen obrazovanja Migracija stanovništva ka većim mestma Nerazvijena poljoprivreda Veće siromaštvo romske populacije Što se tiče lokalnih specifičnosti one su sagledavane na vrlo konkretnim primerima kao problemi lokalne zajednice. Češće su žrtve nasilja u društvu i porodici. Društvena izolovananost. Specifičnost u zadovoljavanju svojih potreba u odnosu na dominantnu grupu. Zavisnost od većinske grupacije. Nedostatak normi koje regulišu njihov status.

odeća. Zloupotreba dece. potcenjenih poslova. Nezainteresovanost šire društvene zajednice za poboljšanje položaja. Diskriminacija po više osnova. Nemogućnost odlučivanja o povratku. 77 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . NVO i države Srbije). žena. Specifičnosti siromaštva izbeglica: Nemanje državnog statusa (državljanstvo). Problem jezika. Neadekvatna zdravstvena zaštita.000 u Obrenovcu) koji do sada nikakvim sis temskim merama od strane države nisu podržani u svom osamostaljenju i integraciji. Nemogućnost uticaja na donošenje po život važnih odluka. obuća i dr. Restriktivna politika i nedosledna primena postojećih propisa. Biračko pravo ( u zemlji useljenja . Neintegrisanost u sistem. Rano stupanje u brak.Nezaposlenost. Nerešeno stambeno pitanje. Fizička. obavljanje društveno nevrednovanih. Nepostojanje oblika vaninstitucionalne zaštite. Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine sto za ishod ima sužene mogućnosti radnog angažovanja i smanjenu dostupnost elementarnih javnih resursa.zbog nerešenog statusa državljanstva) Rad na crno i u sivoj ekonomiji. humanitarnih organizacija. Smanjena mogućnost zaposlenja. zavisnost od drugih Neadekvatna pravna regulativa.siva ekonomija. Na teritoriji Opštine Čukarica je skoncentrisan veliki deo izbegličke populacije (samo u MZ Sremčica živi oko 7000 izbeglih lica. veliki broj dece u odnosu na ekonomsku snagu domaćinstva. Nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba (hrana. Problemi izbeglih i raseljenih lica (ima ih oko 10. Predrasude. pomenuti su i problemi dostupnosti i kvaliteta pojedinih javnih servisa od sustinskog značaja za kvalitet života kao što su zdravstvo. Specifičnosti siromaštva invalida Izolovanost. Finansijska zavisnost (od donatora. Nemogućnost povraćaja i upravljanja svojom imovinom. Smanjena mogućnost obrazovanja.). školstvo itd.

78 . ishrana. ukoliko država uskladi zakonsku regulativu u pogledu socijalne zastite poreske politike. pomagala. (grejanje. 7. diskriminacija. Povećani troškovi invalidnosti. nameće neophodnost timskog rada svih struktura angažovanih na ovom projektu. Učesnici sastanaka takođe su doneli i sledeće zaključke Iz zapisnika sa konsultativnih sastanaka mogu se prepoznati sledeće preporuke-zaključci bolje reći neke buduće akcije i mere učesnika u izradi Strategije i to : 1. ukazuje na slabosti u sadašnjem sistemu socijalne zaštite. Kompleksnost problema siromaštva i specifičnosti pojedinih kategorija siromašnih ukazuje da dalji rad mora biti efikasniji kako bi se pružila mogućnost za samostalan i kontinuiran rad više grupa koje bi bile odraz te različitosti a to bi podrazmevalo uključivanje i podršku eksperata sa lokalnog nivoa za pojedine vrste problema. tako da ih možemo svrstati u određene grupacije prema oblastima i segmentima društva na koje se odnose. 2. Rivalitet ili saradnja vladinog i nevladinog sektora. Prisustvo predstavnika struktura društva koje su u stalnom dodiru sa ugroženim stanovništvom (NVO-. Centar za socijalni rad…). Uspostaviti saradnju i koordinaciju aktivnosti svih faktora lokalne zajednice radi što efikasnije realizacije budućih razvojnih programa. SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA 4. Strategija će biti uspešna. obrazovanja. izolacija i samoizolacija lica sa posebnim potrebama. 5. 3. Poželjno je iznaći mehanizme za neposredno uključivanje u proces i onih kategorija siromašnih koji nisu organizovani kroz svoja udruženja ipak su zbog toga u sferi nevidljivog siromaštva . Kada je reč o preporukama za smanjenje siromaštva učesnici su takođe dali svoj puni doprinos. Crveni krst. što bi imalo pozitivan odraz na izradu Strategije.Deprepoznavanje potreba invalida od strane društva i okoline. 6. Na jednom od 55 održanih sastanaka je predloženo da se obavi klasifikacija. prevoz (taxi).tako da dobijeni predlozi predstavljaju dobru osnovu za njihovu eliminaciju. Pored kontinuirane medijske prezentacije treba otvariti lokalne centara sa telefonskim brojem u kojima bi zainteresovani po utvrđenoj dinamici mogli da dobiju željene informacije o procesu ili samo uključenje u njega. smanjenje beneficija.

socijalnih i ostalih mera i oblika pomoći. zaštite i podsticanja inicijativnosti. Na svim radionicama prisutni su izrazili spremnost da prema svojim mogućnostima i kapacitetima daju svoj doprinos izradi SSS.a diskusije dosezale do različitih nivoa u detalje i dubinu problema i dublju analizu. Ono što je bila poruka sa svih sastanaka je da je ove probleme potrebno što pre rešavati. mišljenja smo da zapažene karakteristike siromaštva i uzroka su sasvim locirani. kao i mere koje treba preduzeti za njegovo rešenje. jer je situacija krajnje ozbiljna. 79 SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA . što je otežavalo sažimanje Izveštaja sa pojedinačnih sastanaka u jedan celovit dokument.Tako su dobijene preporuke koje su vezane za aktivnosti države. ekonomskih.smanjenje. Mogućnosti rešavanja identifikovanih problema učesnici u konsultacijama vide pretežno u sistemskim promenama koje bi bilo moguće ostvariti isključivo kroz intersektorsku saradnju u kreiranju i sprovođenju zakonodavnih. I pored toga što su sastanci vođeni po različitim metodologijama. Izlaz iz prilično sumorno oslikane i doživljene svakodnevice većina učesnika sagledava na makro planu obzirom da problemi nadilaze lokalne specifičnosti i da tek sistemske mere mogu otvoriti mogućnosti za konkretno delovanje u lokalu za koje postoji potrebni entuzijazam i energija. mere na planu ekonomije i promene u duhovnim sferama. aktivizma i demokratizacije društva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful