You are on page 1of 14

PROF.

DR EVA VANIŠTA LAZAREVIĆ

2012.

URBANA OBNOVA; GRADOVI U SRBIJI_2

• URBANA OBNOVA / PROBLEMI / KRIZA

• smatra se delom I kontroverznom metodom unutar urbanističkog projektovanja i planiranja.

• Pre svega, unazad 5 decenija, od ranih 60-ih, obnova daje različite rezultate, dobre i loše ali uz određenu štetu u socijalnom smislu kojoj nema leka.

• Ovde se prevashodno misli na getoizaciju, posledicu veštačke gentrifikacije urbanih zona.

• Osnovni cilj obnove je gentrifikacija.

1

kulture i komunikacijske barijere među stanovništvom. etničke. 3. 1. Potrebna ozbiljna finansijska sredstva Izvori finansija urbane obnove su: porezi igre na sreću PPP (privatno-javne kombinacije – privatnici + država) • Podela fondova za urbanu obnovu se vrši na sledeći način: jedna četvrtina fondova koriste se za ekonomski deo i zapošljavanje odnosno kreiranje novih radnih mesta. jedna četvrtina se ulaže u urbanističke planove prema principima održivog razvoja a dve četvrtine su namenjene smanjenju socijalne. 3.• • 1. 2. 2. 2 .

zloupotrebu građevinskog haosa i bezakonja od strane zatvorenih građevinskih krugova koji još uvek u ovom trenutku u Srbiji nose primat (veći profit) u odnosu na trgovinu belim robljem. Ipak. građevinarstvu je u naglom padu. Karaburma 3 . Naša sredina je unatrag 2 decenije idealno mesto za brzo bogaćenje. Jedni urbanu obnovu vide kao lokomotivu razvoja svakog grada. ukoliko se radi o privatnicima. a oponenenti kao sredstvo za dodatno bogaćenje države kroz korupciju i jačanje uskog kruga građevinskih trustova. višedecenijsku zapuštenost građevinskog fonda.0. prema pojedinim ekspertskim procenama. PROBLEMI Dva su osnovna problema koji utičnu na princip urbane obnove u Srbiji: • prvi se odnosi na realnu. a • drugi na infrastrukturne probleme. oružjem i drogom zajedno.1.

• Tranzicija. • Izolacija zemlje. • Svetska ekonomska kriza.1. • Nedovoljno edukovani eksperti. • Konstantna politička neizvesnost. Politička situacija. • Večita ivica Evrope. udaljenost od evropskiih tokova. nemogućnost putovanja. 4 . 2012. osiromašenje.1. i protekle 2 decenije • Ratovi u regionu.

• Previše ustanova čija se nadležnost preklapa. • Nemogućnost kupovine zemljišta (osim najma na 99 godina). planovima. • Prevelika birokratija. • Nepokrivenost Srbije urb. nerešena denacionalizacija. • Nerešena vlasnička struktura. • Nesaradnja privatnih i državnih aktera u PPP (Private public partnerships). 5 . • Prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište kao najveći i najlakši profit.2. i pr.1. • Komplikovana i preduga procedura pri traženju dozvola. lak za zloupotrebu. • Nekomunikativnost i neotvorenost urbanističkih službi prema investitorima. • Fleksibilni plan Beograda do 2021. ustanove iz doba velike Jugoslavije. • Rigidnost službi zaštite otvaraju put korupciji. korumpirane urbanističke službe.Zakonodavstvo • Južno od Beograda zemljište nepokriveno katastrom.

ad hoc. • Investitori rade po svom nahođenju i potrebi. • Preduga procedura dobijanja dozvola. • Najskuplje dažbine za lokacije / građevinsku operativu u regionu.1. bez poštovanja zajedničke strategije grada i države. • Nema gotovih projekata koji bi se punudili investitorima.ostavio je pečat nerešivog građevinskog haosa i urbane antiestetike.3. • Dozvoljen proces legalizacije posle 2000. • Nema plana prioritetnih lokacija. 6 .Investicije • Investitori nemaju pravo na kupovinu zemljišta. zbog političke odluke / procene . sa već pripremljenim i završenim dozvolama.

Pokrenute Specijalističke studije Obnova gradova u novom Milenijumu na AF u Beogradu.Strategija prostornog razvoja Srbije. 5.planovima se rešava prioritetna problematika.Strength . 7 . Edukacija / društvo znanja . započet proces Lokalne agende 21. prostornim planovima se definišu lokacije za regionalne deponije . Planovima su zaštićena prirodna dobra. 4. 6. Započet planski proces stvaranja novih dokumenata . 3. SWOT analiza 2. Razvija se GiS na prostoru Srbije. Snažan je uticaj nevladinog sektora u upravljanju zaštitom životne sredine u kontekstu urbane obnove. Postepeno se po opštinama usvajaju LEAP (lokalni akcioni plan zaštite životne sredine) i LEHAP (Lokalni akcioni plan zaštite zdravlja) u kontekstu urbane obnove.prednosti 1. usvojen GUP Beograda do 2021.

ranije pomenute. Zakonodavstvene mere. od strane političara a ne eksperata. Ne postoji Kuća koja bi se bavila samo strategijom urbane obnove . Integrativna urbana obnova nije u Srbiji zaživela kao metod. prepreke 1.Weakness – slabosti. Ne postoji katalog ponude projekata koji bi se ticali urbane obnove. Urbana obnova se pokreće samo na predlog političkog foruma i ad hoc. 4. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ima previše tema i zadataka da bi se specifično posvetilo urbanoj obnovi.nije zaživela Agencije za urbanu obnovu i regeneraciju (osnovana još 2004.). 6. nisu naklonjene procesu urbane obnove. a prema prioritetima. 3. niti resorno Ministarstvo / Ministar. 8 . društvo je previše siromašno da bi se pokretala. 5. 2.

Srbija nije uništena posledicama industrijskog zagađenja kao najnaprednije evropske zamlje (zbog ranije navedenih problema). Srbija poseduje industrijsko nasleđe za reciklažu. 3. 2. potencijale prevashodno za brownfields ali i za greenfields razvoj. Prenamenjeno i unapređeno postojeće graditeljsko nasleđe otvara put ka kreiranju novih radnih mesta. i zainteresovane investitore koji u tome vide mogućnost profita koji ne mogu da dostignu u svojim zemljama. iako se taj odnos menja posle uvođenja sistemske odbrane od zagađenja u Evropi na našu štetu. 4. potencijali 1.Opportunities – mogućnosti. što je prioritetan globalni cilj danas. 9 .Srbija ima značajne potencijale graditeljskog nasleđa spremnog za regeneraciju.

Stanovništvo nije edukovano i ekološki svesno. 3. 10 . opasnosti 1. 5. rade prema iskustvu i bez stvarnog poznavanja metodologije. Prevelik uticaj politike dok su eksperti u drugom planu.Finansijska i ekonomska globalna kriza . 4.Eksperti na lokalnom nivou nisu dovoljno edukovani. usko gleda svoje interese i nema odgovornost prema javnom i ostalom zemljištu. 2. Potrebno je odrediti lanac obaveza i odgovornosti svakog pojedinog aktera u lancu. Korupcija urbanističkih i inspektorskih službi koja proizilazi iz bede i siromaštva.investitori su u ovom momentu veoma oprezni.Threat – pretnje.

obnavlja i ozdravljuje postojeću građenu strukturu. spremne analize o isplativosti. bar onih značajnijih. ne koristeći novo zemljište. • Brownfields lokacije bi trebale. tzv aneksima zakona namenjenim posebnim namenama.• Srbija treba da maksimalno koristi proces urbane obnove kao jedan od značajnih metoda principa održivog razvoja koji koristi. Ovo bi zahtevalo presek svih takvih lokacija. u svrhu unapređenja razvoja istih. 11 . da budu podložne posebnim zakonima. Time bi država već imala spremnu ponudu za eventualne investitore. kao i sve potrebne infrastrukturne priključke. potrebnu prateću dokumentaciju za koju se zahteva vreme. te da ih maksimalno pripreme u navedenom smislu. • Lokalne samouprave bi trebale da naprave listu prioritetnih brownfields lokacija na svojoj teritoriji.

Neke od mogućnosti projektanata za svladavanje krize: • projektovanje manjih stanova. • projektovanje zajedničkih prostora za druženje. • prekvalifikacija. • projektovanje visokim tehnologijama. • korišćenje zgrada iz 60ih za socijalno stanovanje. 12 . • Izbegavanje gate community i getoizaciju. • projektovanje lako odbranjivog prostora. zbog odvlačenja pažnje. nove strukture. prostor. • insistiranje na sportskim terenima.

13 . koja se gubi u krizi. • stanovanje u Marseju – sa prostorijama za zajednički boravak i druženje. čuvanje dece. • težnja ka humanosti.Le Corbusier • vizionar.

Community center – društveni centri: •Okupljanje •Druženje •Razmena informacija •Dodatno školovanje •Razmena dobara i usluga •Sve socijalne i starosne grupe •Sport •Borba protiv depresije – najveće pošasti današnjice 14 .