You are on page 1of 27

Select Language

Pow ered by

Translate

Na osnovu lana 90. Zakona o zatiti na radu ("Slubeni glasnik SR Srbije", br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85), a po pribavljenom miljenju Saveza sindikata Srbije, Privredne komore Srbije i nadlenih republikih organa, Republiki komitet za rad donosi

PRAVILNIK O POSEBNIM MERAMA ZATITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI


(Objavljen u "Sl. glasnik u SRS", br. 25/87)

I. OPTE ODREDBE
lan 1.

Ovim pravilnikom utvruju se posebne mere zatite na radu koje se odnose na projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju investicionih objekata i na tehnoloke procese u organizacijama koje proizvode sirovo gvoe i elik i prerauju elik (u daljem tekstu: crna metalurgija). Pod posebnim merama zatite na radu u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju se mere zatite na radu u crnoj metalurgiji koje su zajednike za sve objekte, orua za rad i tehnoloke procese i mere zatite na radu za pojedine faze i vrste tehnolokog procesa u crnoj metalurgiji.
lan 2.

Mere zatite na radu koje se utvruju ovim pravilnikom primenjuju se na sledee pojedine vrste tehnolokog procesa u crnoj metalurgiji koje obuhvataju: - proizvodnju aglomerata, - proizvodnju sirovog gvoa u visokoj pei, - proizvodnju sirovog elika u konvertorima, - proizvodnju sirovog elika u Simens-Martinovim peima, - proizvodnju sirovog elika u elektropeima, - proizvodnju toplovaljanih limova i traka, - proizvodnju hladnovaljanih limova i traka, i - proizvodnju drugih valjanih, vuenih i kovanih proizvoda (cevi, gredice, profili, ine i dr.).

II. ZAJEDNIKE ODREDBE O MERAMA ZATITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI 1. Graevinski objekti
lan 3.

Za izgradnju graevinskih objekata metalurkog kompleksa crne metalurgije lokacija se odreuje u skladu sa geografskim i klimatskim karakteristikama podruja, kako bi se izbeglo ugroavanje radne sredine u susednim objektima i ovekove okoline.
lan 4.

Radi spreavanja zagaenja radne sredine u susednim pogonima i ovekove okoline, vazduh koji se odstranjuje iz pogona sistemom ventilacije, a koji sadri prainu ili druge hemijske tetnosti, obavezno se preiava pre izbacivanja u atmosferu.
lan 5.

Kod graevinskih objekata metalurkih pogona obezbeuje se: - bezbedan prolaz od ulaza do radnih mesta; - postavljanje izlaza izvan strane eleznikih koloseka koji se nalaze neposredno uz objekat ili ugraivanje odgovarajuih zatitnih rampi radi spreavanja direktnog izlaza na kolosek; - postavljanje izlaza najvie od 100 m po duini pogona; - u sluaju kada nije obezbeen poseban prostor za peaku stazu, otvori za ulaz i izlaz eleznikih kompozicija i ostalih transportnih sredstava ne smeju se koristiti za ulaz i izlaz radnika.
lan 6.

U krugu organizacije, pored puteva za kretanje transportnih vozila, a naroito pored puteva velikog intenziteta

saobraaja, obezbeuju se posebne peake staze. Ureenje saobraaja, odnosno obezbeenje mera zatite pri saobraaju u krugu organizacije, utvruje se posebnim planom saobraaja u skladu sa optim propisima iz oblasti zatite na radu i tehnikim propisima.
lan 7.

U objektima metalurkih pogona, gde postoji opasnost od pojava eksplozije, vrata se postavljaju tako da se mogu otvarati u pravcu izlaza. U proizvodnim prostorijama ne postavljaju se pragovi i ispusti koji mogu da ometaju brzu evakuaciju.
lan 8.

Kod viespratnih metalurkih objekata obezbeuju se remontni otvori na graevinskom objektu koji slue za unoenje i iznoenje tehnoloke opreme i drugog materijala pri izvoenju montanih i demontanih radova. Kada se koriste otvori moraju biti ograeni i obezbeeni poklopcima. Kod viespratnih (preko dva sprata) metalurkih objekata prevoz radnika i materijala odgovarajuih dimenzija i teina obezbeuje se putem liftova.
lan 9.

Objekti metalurkih pogona obezbeuju se prirodnim i vetakim osvetljenjem u skladu sa propisima. Svetlosne povrine i svetiljke moraju se redovno istiti od praine i drugih neistoa. U tu svrhu obezbeuju se odgovarajui uslovi kako bi se ienje odvijalo na siguran nain (ugradnja platforme, obezbeenje sredstava sa sigurnosnim korpama i sl.). Korienje mosnih dizalica za ienje svetiljki dozvoljeno je samo pod uslovom da su na mostu dizalice utvrene posebne platforme sa stepenicama i ogradama. Krovovi objekata metalurkih pogona moraju se redovno istiti od nataloene praine, snega i leda.
lan 10.

Prozori na objektima metalurkih pogona moraju biti takve konstrukcije da se mogu lako otvarati sa mesta koje obezbeuje siguran i bezbedan prilaz.
lan 11.

U pogonima gde dolazi do izdvajanja i taloenja praine obezbeuje se spiranje i efikasan sistem odvoenja vode sa muljem van prostora pogona. Podovi u metalurkim pogonima moraju biti izgraeni od otpornog materijala i da budu ravni a u prostorijama gde se taloe vee koliine praine moraju biti pod nagibom kako bi se omoguilo spiranje vodom. Kod prostora gde se vri uskladitenje meufaznih i gotovih proizvoda nosivost podova mora da odgovara propisanom optereenju.
lan 12.

Kablovski kanali u podu radnih prostorija moraju biti pokriveni poklopcima, a revizioni otvori na njima moraju biti ograeni vrstom ogradom. Po poklopcima kablovskih kanala nije dozvoljen transport i skladite materijala. U kablovskim kanalima, gde postoji mogunost prodora podzemnih i atmosferskih voda obezbeuju se uslovi za prihvatanje i odvoenje vode. Kablovski kanali i tuneli za smetaj cevovoda, razvoda fluida i elektroinstalacija moraju biti obezbeeni od prodora tenog metala ili troske kao i mehanikih oteenja.
lan 13.

Na svim mestima za praenje, kontrolu ili voenje tehnolokog procesa, gde se ne mogu obezbediti propisani uslovi u pogledu grejanja radnih prostorija, ventilacije, otpraivanja, toplotnog znaenja i buke, obezbeuju se posebne kabine za radnike koje, pored propisanih uslova rada omoguuju i bezbednost pri radu na ureajima.
lan 14.

U svim prostorijama pogona za proizvodnju gvoa i elika, u kojima su smeteni komandno-merni instrumenti i instrumenti za praenje tehnolokog procesa, obezbeuje se nadpritisak kako bi se izbeglo taloenje praine tehnolokog materijala. U prostorijama iz stava 1. ovog lana obezbeuje se izolacija od buke koja moe ugroavati bezbednost pri praenju tehnolokog procesa i komunikacija pri radu tehnolokih postrojenja.
lan 15.

Ako se pri radu orua za rad ili ureaja javlja prekomerna buka u radnim prostorijama, obezbeuju se: - daljinsko upravljanje postrojenjem koje proizvodi buku; ili,

izolacija takvih postrojenja ili odelenja; ili, zamena pojedinih delova na postrojenju sa delovima izraenim od materijala koji apsorbuju buku; ili izolacija upravljakih pultova u posebne kabine; ili druga tehnika reenja.
lan 16.

Sve prostorije metalurkih pogona u kojima postoje stalna radna mesta moraju biti snabdevene ureajima za ventilaciju i zagrevanje. Sistemom ventilacije i zagrevanja mora se obezbediti da sadraj hemijskih tetnosti u radnim prostorijama i temperatura budu u skladu sa propisima i jugoslovenskim standardima. Mesta na kojima radnici stalno borave u pogonu, a za koja su karakteristini toplotno zraenje, visoka temperatura ili lokalno poviena koncentracija hemijskih tetnosti, obezbeuju se lokalnim sistemima ventilacije i otpraivanja.
lan 17.

U pomonim i sanitarnim prostorijama u metalurkom pogonu obezbeuje se: - smetaj garderobnih ormana i odvajanje garderobe za civilnu i radnu odeu; - zatvaranje garderobnih ormana posebnim kljuem i ugraivanje otvora za provetravanje; - smetaj sanitarnih ureaja sa toplom i hladnom vodom. Podovi sanitarnih prostorija ne smeju biti klizavi a zidovi do visine 1,5 metara moraju biti obloeni materijalom koji ne upija vodu i lako se pere.

2. Elektro instalacije i instalacije fluida


lan 18.

Na svim mestima u pogonima gde postoji mogunost pojave i stvaranja eksplozivne smee (zapaljivih gasova, praine i vazduha), elektro ureaji sa pripadajuim elektrinim instalacijama moraju biti u odgovarajuem stepenu eksplozivne zatite, a u skladu sa odgovarajuim propisima i standardima.
lan 19.

Na cevovodima i instalacijama fluida zapaljivih i eksplozivnih karakteristika (prirodni gas, visokopeni gas) moraju se ugraditi eksplozivne klapne takvih karakteristika da onemogue eksploziju u cevovodima i ureajima prilikom eventualnog poveanja ili smanjenja koliine i pritiska fluida. Svi sigurnosno-pregradni ili regulacioni ventili, koji za regulisanje protoka ili pritiska prirodnog ili visokopenog gasa koriste vodu, moraju imati ureaje ili sredstva za spreavanje zaleivanja vode.
lan 20.

Na instalacijama za prirodni i visokopeni gas mora se obezbediti sistem koji ne dozvoljava pad pritiska u gasovodima u sluaju nestanka elektrine energije, ime se spreava nastanak eksplozije.
lan 21.

U cilju spreavanja eksplozije, usled ulaska vazduha u postrojenja i cevovode prirodnog i visokopenog gasa mora se obezbediti nadpritisak. Za sluaj pada pritiska u sistemu gasovoda ugrauju se automatski regulatori kojima se obezbeuje pritisak vodene pare ili neutralnog gasa. Na potroaima prirodnog i visokopenog gasa ugrauje se svetlosno-zvuna signalizacija koja registruje pad pritiska.
lan 22.

Pri prestanku rada potroaa koji koristi prirodni ili visokopeni gas, dovod gasa mora biti iskljuen od pogonske magistrale i produvan vodenom parom ili inertnim gasom. Pre putanja potroaa u rad vodovi gasa se produvaju vodenom parom, a zatim se puta gas.
lan 23.

Na poslovima i radnim zadacima na kojima radnici provode puno radno vreme i gde postoji mogunost pojave otrovnih ili zaguljivih gasova, mora se obezbediti stalna kontrola i signalizacija poveanih koncentracija gasova. Na poslovima i radnim zadacima na kojima se radnici povremeno zadravaju, a postoji mogunost pojave otrovnih ili zaguljivih gasova, obavezno je prisustvo najmanje dva radnika obezbeenih izolacionim aparatima ili indikatorima.
lan 24.

Radovi na elektro-filterskom postrojenju mogu se izvoditi samo kada se postrojenje iskljui, uzemlji i obezbedi da

Radovi na elektro-filterskom postrojenju mogu se izvoditi samo kada se postrojenje iskljui, uzemlji i obezbedi da ne doe do stavljanja pod napon.
lan 25.

U objektima, odnosno radnim prostorijama i prostorima, gde se u tehnolokom procesu stvaraju vee koliine praine, ugrauju se sistemi za otpraivanje, prihvatanje i transport praine sa mesta izvora. praina se ne sme isputati u atmosferu van objekta. Sistemi za otpraivanje moraju se odravati u ispravnom stanju, a efikasnost otpraivanja se periodino proverava u rokovima koje utvrdi organizacija svojim optim aktom.
lan 26.

U objektima gde postoji poveana opasnost od pojave otrovnih, eksplozivnih i zaguljivih gasova, u kojima radnici rade due od dva sata, ugrauju se ureaji za kontinuirano praenje koncentracije gasova pomou automatske zvune ili svetlosne signalizacije. U objektima gde se povremeno pojavljuje poveane koncentracije gasova iznad ili blizu maksimalno dozvoljene koncentracije gasova iznad ili blizu maksimalno dozvoljene koncentracije, organizacija vri obavezno periodinu kontrolu.
lan 27.

U svim prostorijama gde se proizvode, koriste, ili uskladitavaju otrovni, zaguljivi i eksplozivni gasovi, moraju da budu utvrene gasoopasne zone u zavisnosti od vrste gasova i mogunosti za pojavu gasova u prostorijama. Gasoopasne zone moraju da budu vidno obeleene. U gasoopasnim zonama mogu da rade samo struno osposobljeni i obueni za rad radnici kojima je obezbeena potrebna oprema za bezbedan rad.
lan 28.

Remonti i drugi radovi, koji su vezani sa ulaskom radnika u gasovode i postrojenja gasa, mogu se vriti samo kada je unutranjost gasovoda i postrojenja potpuno prozraena tako da je koncentracija otrovnog ili zaguljivog gasa u propisanim granicama. Pri radovima na gasovodima, koji slue za transport gasova, a koji mogu formirati eksplozivne smee, koristi se samo alat koji ne varnii. Sve intervencije na instalacijama fluida vri se u skladu sa tehniko-tehnolokim instrukcijama.
lan 29.

Dovod kiseonika do pei i drugih agergata za tean metal mora biti centralizovan i vri se cevovodima od centralne stanice za proizvodnju kiseonika. Vodovi za kiseonik moraju biti opremljeni kompenzatorima i odvodima za vodu. Pored vodova za kiseonik postavljaju se i cevi za vodenu paru za sluaj potrebe produvavanja. Obe instalacije moraju se izolovati od toplote i obojiti propisanom bojom.
lan 30.

Pre upotrebe vodovi i armature za kiseonik odmauju se ispiranjem rastvaraima i detaljno sue. Vodovi i armature za kiseonik zatiuju se od taloenja ulja. Zbog mogunosti nastanka statikog elektriciteta vodovi se uzemljuju, a sastavi delova i armature za kiseonik moraju imati metalne spojeve. U sluaju smrzavanja kondenzovane vode u vodovima za kiseonik odmrzavanje se vri toplom vodom ili parom.
lan 31.

Zaporno regulaciona armatura u sistemu dovoda kiseonika mora u potpunosti zaptivati. Zaptivanje se vri pomou bakarnih ili elinih podmetaa sa grafitno azbestnim platnom i nije dozvoljena upotreba zaptivaa od gume, pamuka, hartije i kudelje. Upotrebljeni zaptivai moraju biti detaljno odmaeni i osueni.
lan 32.

Alat koji se upotrebljava pri opsluivanju kiseoninih ureaja, razvodnih punktova i instalacija mora biti detaljno odmaen. Radna odela i rukavice radnika koji opsluuju kiseonika postrojenja ne smeju biti zamaena.
lan 33.

Kontrolno-merna i regulaciona armatura cevovoda gasova i tenih fluida postavlja se na bezbedna i dostupna mesta za opsluivanje ili se obezbeuje daljinsko upravljanje i kontrola. Na livnim platformama i drugim mestima gde se radi sa tenim metalima i povienim toplotnim zraenjem nije dozvoljena upotreba boca sa tenim gasovima pod pritiskom.

Na mestima gde su postavljene armature sa stalnim opsluivanjem obezbeuje se odgovarajue osvetljenje.

3. Unutranji transport
lan 34.

Unutranji transport u pogonu organizuje se tako da kretanje radnika u vreme vrenja radnih zadataka bude to bezbednije.
lan 35.

Utovar materijala u transportna sredstva koja se kreu u pogonu vri se tako da se onemogui prosipanje i prelaz materijala van gabarita korpe transportnog sredstva.
lan 36.

Nije dozvoljen prevoz radnika na elektro-karama, auto-karama, teretnim prikolicama i viljukarima za prevoz materijala.
lan 37.

Pri transportu materijala kroz pogone mora se voditi rauna: - da vatrostalni i drugi sipkavi materijali pri transportu budu obezbeeni od pada i rasipanja; - da se boce sa tehnikim gasovima ne transportuju pomou dizalice, kao i da se ne kotrljaju, bacaju i meusobno sudaraju. Radnici koji vre manipulacije sa bocama ne smeju imati masnu odeu, delove tela, alat i ostale predmete koje koriste u radu; - da su runi transport boca sa tehnikim gasovima vri odgovarajuim kolicima i nosilima; - da proizvodi eliana i valjaonica (slabovi, koturovi lima, paketi lima i drugi proizvodi) pri transportu kroz pogon i krug organizacije budu obezbeeni od pada i preturanja.

4. Transporteri
lan 38.

Pogonski, povratni, zatezni i drugi valjci trakastog transportera moraju da imaju mehaniku zatitu. Ukoliko se transportuje materijal koji stvara prainu, na transporterima se mesta presipanja zatiuju lokalnim sistemom otpraivanja.
lan 39.

Putanju u rad transportera prethodni zvuna ili svetlosna signalizacija ukoliko mesto ukljuenja pojedinih transportera nije vidljivo du cele trake. Obaveza je da se du trakastog transportera postavlja sigurnosno ue zbog potrebe iznenadnog zaustavljanja transportera. Na krajevima transportera i na svakih 30 m ugrauju se tzv. "stop" iskljuivai.
lan 40.

Ako sistem transporta sadri vie transportera u nizu, ili su povezani sa ureajima koje snabdevaju materijalom, moraju se postaviti elektrine blokade koje obezbeuju redosled ukljuivanja pojedinih transportera u pogon.
lan 41.

Za vreme rada transportera nije dozvoljeno ienje transportne trake, pogonske stanice, valjaka, podeavanje rolni transportera, kao i ienje prostora neposredno uz sam transporter. Podmazivanje rolni transportera u radu dozvoljeno je samo u sluaju ako su u mazalice izbaene sa strane trake. Zabranjena je svaka intervencija radnika pri zaguenju materijala na presipnim mestima dok je transporter u radu.
lan 42.

Rastojanje izmeu dva transportera, kao i izmeu transportera i zida, galerije ili ograde, ne sme biti manje od 80 cm. Rukovanje transporterom vri se sa strane gde se nalazi prolaz. Za prelaz preko transportera ugrauju se prelazni mostovi sa zatitnom ogradom. Prolazi na spoljnim galerijama nepokrivenih transportera moraju biti izgraeni od reetkastog materijala. Ispod transportera i izmeu povratnog i noseeg dela transportera postavlja se zatitna ograda.
lan 43.

Ako se utovar i uzorkovanje materijala na presipnim mestima transportera vri runim putem, postavlja se platforma sa koje radnik moe na bezbedan nain da vri utovar materijala, odnosno uzorkovanje.
lan 44.

Transporteri kojima se materijal transportuje pod nagibom moraju biti snabdeveni povratnim ustavljaem, kako bi se pri zaustavljanju transportera spreilo vraanje materijala unazad. Peake staze - prolazi pored transportera izrauju se tako da spreavaju klizanje pri kretanju.
lan 45.

Ako doe do zaglavljivanja materijala u bunkerima i na presipnim mestima transportera, ienje i odglavljivanja se vri iskljuivo odozgo na dole uz obezbeenje vrste podloge na kojoj stoji radnik ili uz upotrebu sigurnosnih pojaseva.
lan 46.

Pre ulaska u bunkere i sipke na presipnim mestima transporta mora se izvriti kontrola uvrenja zatitnih ploa bunkera kako ne bi dolo do povrede radnika koji vri ienje. Za potrebe ienja obezbeuje se odgovarajui pribor i alat za bezbedan rad (pokretna platforma, merdevine, pojas i sl.) kao i dodatno osvetljenje sa svetiljkom sa snienim naponom.

5. Dizalice
lan 47.

Du kranske staze dizalica koje prenose tean metal u loncima, ugrauje se peaka staza kako bi se omoguio ulaz, odnosno izlaz radnika iz kabine dizalice du cele staze. Kabine dizalica izrauju se od nesagorivog materijala sa izolacijom od dejstva toplotnog zraenja. U metalurkim pogonima, u kabinama dizalica ugrauju se ureaji za klimatizaciju kao i ureaji za bezbednu komunikaciju.
lan 48.

Ureaji za prihvatanje i prenoenje lonaca sa tenim metalom, kao i drugi nosei elementi, vizuelno se kontroliu najmanje jedanput u toku smene. Preglede vre lica koja su obuena i odreena za poslove odravanja dizalica, kao i vozai dizalica. Nosea sredstva dizalice za lonac moraju biti zatiena od toplotnog zraenja tenog metala.
lan 49.

Mosne dizalice koje vre transport pomou magneta u zatvorenim prostorijama, moraju imati dvostruko napajanje elektro-magneta. Dvostruko napajanje elektro-magneta obezbeuje se po mogunosti i na otvorenom prostoru. Pri transportu zagrejanih metalnih komada pomou dizalice sa magnetom mora se voditi rauna o bezbednosti transporta zbog uticaja temperature na magnetna svojstva. U sluaju nestanka elektrine struje, kad se dizalica nalazi pod teretom, dizaliar je duan da upozori radnike da je teret na visini i da po mogunosti teret spusti na tlo.
lan 50.

Prilikom izvoenja popravki na elektrinoj instalaciji ili na mehanizmu dizalice, prethodno se mora iskljuiti dovod elektrine struje preko glavne sklopke kliznog voda. Ako zbog rada vie dizalica na istoj kranskoj stazi nije mogue iskljuiti dovod elektrine struje preko oduzimaa na glavnim kliznim vodovima ni preko glavne sklopke kliznog voda, elektrina struja se iskljuuje runom sklopkom na glavnim kliznim vodovima izmeu sekcija ili na mestu dizalice. Upotreba bimetalne sklopke za iskljuenje struje nije dozvoljena.
lan 51.

Pri manipulaciji dizalice sa teretom (dizanje, prenoenje i sputanje) signalizaciju dizaliaru daje iskljuivo jedan radnik - signalista.
lan 52.

Remontna polja za dizalice obezbeuje se pomonim ureajima za bezbedan rad pri remontu i redovnom odravanju dizalica.
lan 53.

Pri upotrebi dizalice koja prenosi tean metal u loncu ili druge opasne terete, nije dozvoljeno naglo kretanje ili

Pri upotrebi dizalice koja prenosi tean metal u loncu ili druge opasne terete, nije dozvoljeno naglo kretanje ili zaustavljanje dizalice. Brzina kretanja dizalice u radu ne sme da bude vea od 50 m/min. Pri transportu tereta iz stava 1. ovog lana obaveza je organizacije da obezbedi signalistu, bez obzira na pregledanost prostora na kome se prenosi teret.
lan 54.

Dizalice koje prenose koturove i pakete lima, moraju biti opremljene posebnim pomonim sredstvima za noenje ovakvih tereta ("C" kuka, specijalna kleta za pakete i sl.). Pomona nosea sredstva moraju imati odgovarajuu tehniku dokumentaciju i isprave.
lan 55.

U metalurkim pogonima, odnosno halama gde ima vie kranskih staza sa peakim stazama, izmeu peakih staza mora postojati meusobna povezanost za prelaz svim stazama i dizalicama. Ako se na peakoj stazi mestimino nalaze prepreke koje ograniavaju kretanje ili ne obezbeuju odgovarajui profil peake staze (gabarite), na tim mestima postavlja se odgovarajue upozorenje i silazne stepenice, ako je odgovarajui prilaz udaljen vie od 50 m.

6. elezniki saobraaj
lan 56.

Ranirni koloseci za lonce sa tenim metalom i troskom postavljaju se pod krovom livnog polja ili pod posebno sagraenim nadstrenicama a u polju delovanja dizalice. Postavljanje ranirnih koloseka van natkrivenih prostora nije dozvoljeno. Izvoenje praine vri se posebnim kolosekom.
lan 57.

Zatrpavanje eleznikih koloseka materijalom, predmetima, smeem, otpadom ili drugim materijalima nije dozvoljeno, a du koloseka se mora obezbediti bezbedan prolaz za odravanje. Koloseci se moraju redovno istiti od snega i leda.
lan 58.

Na mestima masovnog prelaza ljudi preko eleznikih koloseka postavljaju se prelazni mostovi ili podvonjaci. Svi ostali prelazi opremljeni su gazitima, uklopljenim u nivou glava ina, automatskom signalizacijom i signalima koji upozoravaju na potrebu smanjivanja brzine. Prelaz koloseka na neobeleenim mestima nije dozvoljen.
lan 59.

Svi prostori i prelazi preko eleznikih koloseka moraju biti nou osvetljeni. Lokomotive i druga vuna sredstva kojima se doprema materijal u pogone, odnosno otprema iz pogona, moraju da budu snabdevene odgovarajuim zvunim signalima, sigurnim konicama i farovima za osvetljivanje putanje kretanja nou. Trolni vodovi elektrinih lokomotiva postavljaju se na visini od najmanje 5 m, a u sluaju postavljanja na manje visine obavezno se zatiuju.
lan 60.

Brzina kretanja lokomotive pri transportu tenog metala ili troske ne sme biti vea od 4 km/h na mestima istovara, na prelazima, skretnicama i na mestima za manevrisanje. Na ostalim mestima dozvoljena maksimalna brzina kretanja iznosi 15 km/h.
lan 61.

Punjenje lonaca tenim metalom ili troskom vri se tako to se lonac na prvom vagonu do lokomotive puni do polovine ili se izmeu prvog lonca na vagonetu i lokomotive postavlja zatitni vagon sa balastom. Na vagonetima za transport lonaca nije dozvoljen prevoz radnika i materijala.
lan 62.

Saobraajnice za transport lonaca sa tenim metalom moraju ispunjavati sledee uslove: - da su najkraa rastojanja od mesta ulivanja do mesta izlivanja, da su pregledne i da imaju slobodan profil; - da se ne ukrtaju sa drugim frekventnim saobraajnicama; - da budu bez rupa i bez prisustva materijala, drugih predmeta (metalnih otpadaka, troske, vatrostalnog materijala i sl.), i bez prisustva vode ili vlage; - da se u neposrednoj blizini saobraajnica ne nalaze objekti u kojima su smeteni sudovi sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama.

eksplozivnim materijama.
lan 63.

Pri transportu rastopljenog metala u loncima preduzimaju se mere zatite na radu, a naroito: - lonci se pune tenim metalom tako da pri transportu ne doe do prelivanja preko ivice lonca; - transportna sredstva kojima se prevozi tean metal kreu se tako da prilikom prevoza ne doe do zapljuskivanja preko ivice lonca, a pokretanju transportnih sredstava prethodi zvuna signalizacija; - ukoliko se transport vri mosnim dizalicama, voza dizalice obavlja potrebne operacije manipulacije uz pomo signaliste, lonac sa tenim metalom mora biti prikaen sigurnom vrstom vezom za dizalicu.
lan 64.

Na mestima ukrtanja koloseka i ina drugog sredstva transporta (kolica i sl.) u pogonu mora postojati odgovarajua zvuna i svetlosna signalizacija. Na mestima ukrtanja dva ili vie koloseka u proizvodnim halama, moraju se postaviti odgovarajua skretnika postrojenja i svetlosna signalizacija zauzea koloseka.

7. Uskladitenje sirovina
lan 65.

Lokacija otvorenog skladita sirovina mora da bude takva da sirovine u skladitu ne ugroavaju radnu i ovekovu okolinu. Pri skladitenju suvih, sipkavih materijala obezbeuje se spreavanje rasturanja metala. Pri runom utovaru i istovaru nije dozvoljeno uzimanje sipkavog materijala iz naslage potkopavanjem. Po uskladitenom materijalu nije dozvoljeno kretanje radnika.
lan 66.

U proizvodnim metalurkim pogonima nije dozvoljeno uskladitavanje ovrslih komada metala, otpadnih materijala, troske, rezervnih delova orua za rad, kao i delova koji se ne koriste.
lan 67.

Boce sa tehnikim gasom mogu se locirati najmanje 15 m od svakog izvora toplote. Boce se skladite samo u onoj koliini koja odgovara jednosmenskoj potrebi. Boce sa kiseonikom skladite se u posebnoj prostoriji u kojoj se ne nalaze boce sa zapaljivim gasovima.
lan 68.

Bunkeri za prijem materijala moraju biti pokriveni reetkama ija je maksimalna veliina otvora 120 d 120 mm. Ukoliko je otvor reetki vei, nije dozvoljeno kretanje i stajanje na reetki bunkera. Bunkeri za skladitenje materijala moraju imati propisane zatitne ograde na mestima gde se radnici kreu u toku rada.
lan 69.

Ureaj za zatvaranje otvora za ispust materijala iz bunkera postavlja se tako da onemogui ispadanje materijala kada je bunker zatvoren. Otvaranje i zatvaranje otvora bunkera mora da bude mehanizovano.
lan 70.

ienje nataloenog materijala na zidovima bunkera vri se iskljuivo odozgo na dole, uz obezbeenje potrebne osvetljenosti vrste podloge na kojoj stoji radnik ili uz upotrebu bezbednosnih pojaseva. Na svim metalnim bunkerima za prijem sipkastog vlanog materijala obezbeuje se potreban broj vibro-ureaja za spreavanje taloenja i lepljenja materijala.
lan 71.

Pre poetka rada na ienju bunkera radnik mora da bude upoznat sa merama zatite na radu uz obavezno korienje zatitne odee, obue, naoara, respiratora, bezbednosnog pojasa i ostale propisane opreme.
lan 72.

Ako nad bunkerima postoje kolica za zasipanje tehnolokim materijalom, mora se postaviti zatitna - zaptivna gumena traka koja spreava izlaenje praine iz bunkera. Ovakvi bunkeri moraju imati merae nivoa napunjenosti materijalom.

8. Dejstvo tenog metala


lan 73.

Na mestima gde se ne moe spreiti prosipanje tenog metala pri ulivanju, izlivanju, livenju ili isputanju iz pei, zatita radnika se obezbeuje ugradnjom ili postavljanjem stabilnih ili pokretnih zatitnih paravana izgraenih od materijala otpornih na dejstvo toplotnog zraenja i tenog metala.
lan 74.

Radi spreavanja eksplozije prouzrokovane tenim metalom i troskom pri izlivanju, ulivanju i livenju preduzimaju se sledee mere zatite na radu: - svi otvori i kanali pei i drugih agregata za topljenje moraju biti suvi; - razlivni kanali kojima se uliva tean metal ili troska moraju biti suvi; - prostor oko pei, ulivnih lonaca i ureaja za livenje mora biti suv; - lonci u koje se uliva tean metal moraju biti ozidani vatrostalnom masom i suvi; - lonci u koje se uliva tena troska moraju biti premazani vatrostalnim premazom, osueni i bez vlage; - alat koji se koristi pri manipulaciji tenim metalom i troskom mora biti suv.

9. Livni lonci - priprema i upotreba


lan 75.

ienje livnih lonaca od zaostalog metala, troske i delova vatrostalnog ozida vri se u posebnom objektu. Prostor u kome se vri istresanje materijala iz lonca mora biti suv.
lan 76.

Prostor za obavljanje elektro-mainskih radova i prostor za vatrostalne radove na livnim loncima moraju da budu odvojeni. Za zagrevanje i suenje novoozidanih lonaca obezbeuje se ureaj za otsisavanje gasova.
lan 77.

Maine za seenje vatrostalnih opeka smetaju se u posebnu prostoriju. Na mainama se obezbeuje lokalni sistem otpraivanja i ureaj za podeavanje, usmeravanje i dranje komada. Neupotrebljivi vatrostalni materijali lageruju se izvan objekta vatrostalne izrade. Zakrenost transportnih puteva i prolaza vatrostalnih i drugih materijala nije dozvoljena.
lan 78.

Tehnoloka linija pripreme i izrade vatrostalne mase za potrebe visoke pei mora biti mehanizovana. Pri korienju tetnih materija kao vezivnog sredstva, pri utovaru, istovaru, drobljenju, meanju i drugim radnjama nije dozvoljena runa priprema materijala. Sva mesta pripreme i izrade vatrostalne mase, gde se pojavljuje praina obezbeuju se lokalnim sistemom otpraivanja, a naroito pri doziranju materijala u bunkere i ureaje za pripremu i izradu (mealice, mlinovi, transporteri i dr.). Pri izradi vatrostalne mase njen kvalitet mora da bude strogo kontrolisan.
lan 79.

Svi elini elementi lonca za transport tenog metala,a posebno nosei, ispituju se savremenim metodama defektoskopije. Ova ispitivanja vre se pre upotrebe lonca, a najmanje jedanput tromeseno. O rezultatima ispitivanja izdaje se nalaz koji predstavlja sastavni deo tehnike dokumentacije lonca. Pohabanost noseih elemenata lonca ne sme prei 10% od prvobitnih konstruktivnih dimenzija.
lan 80.

Liveni lonci,koji se prazne putem naginjanja, snabdeveni su ureajem za spreavanje iznenadnog naginjanja, koji se iskljuuje neposredno pred izlivanje.

10. Remonti i havarione situacije


lan 81.

Zbog funkcionalne dotrajalosti tehnikih sistema u pogonima crne metalurgije (pei, ureaji, orua za rad, instalacije) i odgovarajuih razloga bezbednosti u njihovom radu i korienju, organizacija je duna da sprovodi remonte.
lan 82.

Planski remonti se izvode na bazi tehnolokih instrukcija i tehnike eksploatacije pojedinih tehnikih sistema, a vanplanski remonti se izvode u sluajevima neplaniranog obustavljanja rada tehnikih sistema, zbog iznenadnih

havarija ili dejstva vie sile. Vanplanski remonti se izvode po postupku utvrenom za planske remonte.
lan 83.

Pre putanja u rad tehnikog sistema, posle obavljenog remonta, vri se probni rad kojim izvoa radova ispituje ispravnost ureaja i kvalitet obavljenih radova.
lan 84.

Za svaki remont organizacija obezbeuje dokumentaciju koja se sastoji iz: - tehnolokih instrukcija (uputstava); - uputstva o sprovoenju mera zatite na radu za vreme izvoenja remonta; - montanih i drugih crtea sklopova i postrojenja koja podleu remontu; - opisa radova (tehnologije izvrenja), sinhronizacije i mogunosti istovremenog obavljanja vie radova; - specifikacije potrebnih rezervnih delova i materijala.
lan 85.

Pre poetka remonta tehnikog sistema mora se naroito obezbediti: - poseban pregled ispravnosti svih vrsta dizalica i liftova koji e se koristiti u toku remonta, o emu se sainjava izvetaj; - pregled elektro ureaja i instalacija koje e se koristiti tokom remontnih radova, o emu se sainjava izvetaj; - propisati ukljuenje - iskljuenje visokog napona; - neophodne naprave i ureaje koji se montiraju za izvoenje radova na visini; - mere zatite na radu u gasoopasnim zonama; - posebna zdravstvena preventiva.
lan 86.

Organizacija je duna da utvrdi tehnoloke instrukcije (uputstva) za sluajeve oteenja ili prestanka rada vitalnih elemenata tehnikih sistema i prekida tehnolokog procesa kada moe doi do ugroavanja bezbednosti rada radnika i velike materijalne tete (havarione situacije).
lan 87.

Za sluaj havarione situacije koje je nastala usled potpunog prekida snabdevanja elektrinom energijom, odnosno industrijskom vodom, prekida u snabdevanju pojedinim vrstama goriva (mazut, visokopeni i prirodni gas), kvara na oruu za rad ili ureaju koji prouzrokuje zastoj tehnolokog procesa, iznenadne pojave hemijskih tetnosti (gasova i dr.) koje mogu izazvati i masovno trovanje i kvar na izvoru jonizujueg zraenja, pri emu se moe ugroziti ivot ili zdravlje radnika - tehnolokom instrukcijom se propisuje nain i postupak intervencije.
lan 88.

U cilju spreavanja havarija tehnikih sistema organizacija obezbeuje plansko odravanje i ispitivanje orua za rad i ureaja tako da se eliminiu mogunosti povreda radnika i obezbeuju propisani uslovi rada. O izvrenim pregledima i ispitivanjima orua za rad vodi se evidencija koja sadri podatke o sadraju pregleda, rokovima i odgovornosti radnika koji su obavili pregled.

III. POSEBNE ODREDBE O MERAMA ZATITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI A. Proizvodnja sirovog gvoa 1. Proizvodnja aglomerata
lan 89.

Pri mehanizovanom istovaru sirovina za potrebe aglomeracije pomou vagonoprevrtaa obezbeuju se sledee mere zatite na radu: - zvuna signalizacija pri kretanju vagona do mesta za istovar kao upozorenje za radnike; - svetlosna signalizacija u vezi manevrisanja lokomotive koja gura vagone na mesto istovara; - taster blokade koje iskljuuju mogunost okretanja ureaja za vreme otkainjanja vagona; - platforma za bezbedan rad pri otkainjanju vagona; - posebna kabina za komandno mesto okretanja vagona na ureaju (okretanje vagona - istovar sirovine moe se vriti samo bez prisustva ljudi u prostoru vagonoprevrtaa); - posebni uslovi grejanja smrznutog materijala kako bi se obezbedio mehanizovani istovar kada je temperatura ispod nule; - sistem otpraivanja u prostoru vagonoprevrtaa. Pri mehanizovanom istovaru sirovina iz stava 1. ovog lana nije dozvoljen silazak na reetku prijemnih bunkera

Pri mehanizovanom istovaru sirovina iz stava 1. ovog lana nije dozvoljen silazak na reetku prijemnih bunkera ispod vagonoprevrtaa (izuzev u sluaju intervencije po odobrenju rukovaoca vagonoprevrtaa) ni penjanje na vagone zbog visokog napona na kolosenoj mrei.
lan 90.

Runi istovar sirovina vri se samo iz vagona ija konstrukcija obezbeuje bezbedan rad radnika (vagoni sa kosim dnom i mehanizmima sa osiguraima za otvaranje stranica vagona). Reetka bunkera na kojoj stoji radnik pri istovaru ne moe imati otvore vee od 120 d 120 mm.
lan 91.

Za bezbedan rad radnika na odlagau i oduzimau sirovina na skladitu sirovina preduzimaju se naroito sledee mere zatite na radu: - otklanjanje nagomilanog materijala na koloseku odlagaa i oduzimaa sirovina; - provera ispravnosti ureaja za namotavanje elektrinih napojnih kablova i signalizacije; - ugraivanje anemometra i ureaja za merenje iskoenja konstrukcije koje se blokadno vezuju sa pogonom odlagaa i oduzimaa sirovina; - obaveza korienja teleskopske sipke pri odlaganju sirovina na skladitu (ruda, koks, krenjak); - obezbeenje kabine rukovaoca vezom signalizacije, dobrom preglednou terena skladita i propisanim mikroklimatskim uslovima.
lan 92.

Radi mogunosti istovremenog rada odlagaa i oduzimaa sirovina obezbeuje se veza signalizacije i sistem blokada, kako ne bi dolo do havarije pri mimoilaenju odlagaa i oduzimaa sirovina.
lan 93.

U prostoru manipulacije odlagaa za koks nije dozvoljeno kretanje radnika. Kabina rukovaoca odlagaa koksa mora da ima ugraen sistem za ventilaciju. Na koloseku odlagaa za koks ne sme da bude nikakvog materijala. Napojni elektrini kabl odlagaa koksa mora biti obezbeen od eventualnog gaenja.
lan 94.

Rukovanje transporterima za koks sa skladita koksa i drugim ureajima ("roto-grebaima" i sl.), obavlja se iz posebne kabine u kojoj je obezbeeno grejanje i zatita od buke i praine.
lan 95.

Transport sirovina u prijemne bunkere, doziranje sirovina u drobilice, mlinove i sita, kao i drobljenje, mlevenje, prosejavanje, meanje i otprema pripremljenih sirovina za aglomeraciju obavlja se mehanizovano.
lan 96.

Dodavanje materijala u drobilicu ili ureaj za mlevenje i transport usitnjenog materijala obavlja se mehanizovano. Ukljuivanje drobilice i ureaja za mlevenje u rad mora da bude blokirano startnim ureajima napajaa kojima se onemoguuje dovoenje materijala u drobilice.
lan 97.

Pre ulaska radnika u drobilicu ili ureaj za mlevenje (radi ienja, pregleda ili opravke i sl.) elektromotorni pogon se iskljuuje, osigurai vade i postavljaju se opomenske tablice sa naznakom zabrane ukljuenja zbog opravke. Iskljuivanje ureaja iz pogona (osim havarionih sluajeva) dozvoljeno je samo onda kada je celokupan materijal preraen, a dodava materijala prethodno ispranjen i iskljuen. Ukljuivanje ureaja za drobljenje ili mlevenje moe da vri samo rukovaoc ureaja.
lan 98.

Radnici koji ulaze u drobilicu moraju da koriste sigurnosne pojaseve i odgovarajua sredstva line zatite. Preglede i opravke unutranjih delova drobilice vre najmanje dva radnika, od kojih se jedan nalazi nad otvorom za punjenje drobilice sa zadatkom da obezbeuje siguran rad radnika u drobilici. Pri obavljanju radova iz stava 2. ovog lana na otvor za punjenje drobilice postavljaju se privremeni poklopci radi spreavanja upadanja stranih predmeta.
lan 99.

U mealicu za primarno i sekundarno meanje u kojoj je nataloen materijal nije dozvoljen ulaz radnika.
lan 100.

Pri radu aglo-ureaja (za sinterovanje meavine) naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu:

Pri radu aglo-ureaja (za sinterovanje meavine) naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - obezbeuje se propisani odnos vazduha i meavine visoko-penog i prirodnog gasa, kako ne bi dolo do pojave eksplozije pri paljenju gorionika; - obezbeuje se kontinuirana kontrola koncentracije gasa na radnim mestima; - obezbeuje se mehanika zatita od razletanja komada aglomerata nesagorelog koksa i zatita od toplotnog zraenja; - obezbeuje se da izlazi deo aglo-ureaja i ureaja za drobljenje i prosejavanje aglomerata imaju lokalni sistem za otpraivanje; - zabranjuje se intervencija radnika pri radu aglo-ureaja.
lan 101.

Hlaenje aglomerata vri se u ureajima na mehanizovani nain, a kontrola procesa se izvodi sa upravljakog pulta koji obezbeuje siguran nain rada.

2. Proizvodnja sirovog gvoa u visokoj pei


lan 102.

Svaka visoka pe snabdevena je posebnom prostorijom u kojoj je smeteni centralni upravljaki pult sa svim potrebnim kontrolno-mernim i signalnim instrumentima. Voenje i praenje procesa rada i rukovanje opremom mora biti tako da se omogui bezbedan rad. O odvijanju procesa rada i stanju opreme mora se voditi evidencija iz koje se moe sagledati stanje i problemi iz oblasti zatite na radu.
lan 103.

Pri zasipanju visoke pei vagon-vagon obezbeuju se naroito sledee mere zatite: - nadpritisak i grejanje u kabini rukovaoca; - zaptivenost prijemnog levka i prijemnih bunkera komponenata are i presipnih mesta; - zaptivnost prijemnog leva i prijemnih bunker komponenata are i presipnih mesta; - postavljaju se odbojnici na kraju ina za kretanje vagon-vage. ienje vagon-vage i prostora u kome se kree vri se kad se vagon-vaga ne nalazi u pokretu.
lan 104.

Prostor oko jame skipa mora da bude ograen, a na mestu presipanja zasipa iz vagon-vage u skip nije dozvoljen prolaz radnika. ienje jame skipa od prosutog materijala ne sme se vriti u momentu punjenja skipa i izvoenja radova na kosom mostu. Punjenje skipa se vri tako da se iskljui mogunost prosipanja materijala iz skipa pri dizanju. Presipna mesta iz bunkera u vagon-vage i iz vagon-vage u skip, kao i koksa iz bunkera u skip, moraju biti snabdevena sistemom za otpraivanje. Na mestima za prosejavanje koksa, obezbeuje se sistem za otpraivanje i zatita od vibracija i buke.
lan 105.

Dimenzije jame skipa moraju biti takve da se omogui bezbedan prolaz i kretanje radnika. U jami skipa moraju se obezbediti uslovi koji spreavaju zadravanje vode. Konstrukcija staze skipa (pod i bone strane) mora biti po celoj duini zatvorena. Kretanje stazom skipa nije dozvoljeno dok skip radi. Na celom rasponu inskog puta dizalice s obeju strana ugrauju se gornje kontra ine da bi se spreilo ispadanje skipa sa ina.
lan 106.

U podnoju konstrukcije skip-dizalice, a ispod jame skipa, ostavlja se otvor sa platformom i ogradom koji slui za zadravanje materijala koji pada u toku rada skipa i za pristup skipu za vreme zamene uadi ili remontnih radova. Pristup prostoru i platformi iz stava 1. ovog lana dozvoljen je samo radnicima koji obavljaju radove i ovlaenim licima.
lan 107.

Skipovi moraju imati 2 ueta sa estostrukim stepenom sigurnosti za svako ue. Pri svakom paljenju visoko-penog gasa na grotlu pei, skipovi se obavezno moraju kretati da bi se izbeglo prljanje uadi.
lan 108.

Dizalice skipova moraju imati krajnje granine prekidae. Krajevi ina, kako sa prednje tako i sa zadnje strane, moraju se poviti tako da se spree dalje kretanje skipa

Krajevi ina, kako sa prednje tako i sa zadnje strane, moraju se poviti tako da se spree dalje kretanje skipa (mehaniki granini odbojnici). Mehanizam za dizanje mora imati iskljuiva ueta za sluaj labavosti - oputenosti i ugraene pokazivae krajnjih poloaja korpe skipa koji automatski deluju na ureaje za podizanje korpe skipa kad se predaje granini poloaj. Pored obine konice, mehanizmi vertikalnih dizalica s runim upravljaem moraju imati i mehanike konice za sluaj kvara.
lan 109.

Skipovi moraju imati 2 ueta sa estostru(NAPOMENA REDAKCIJE: na ovom mestu fali deo teksta u "Sl. glasniku") oprema i instalacije koji su pod pritiskom gasovitog fluida moraju biti zaptiveni. Meukonusni prostor visoke pei mora biti ispunjen inertnim gasom ili vodenom parom. Otvaranje velikog konusa nije dozvoljeno ako je razlika pritiska izmeu potkonusa i meukonusa vea od propisanog tehniko-tehnolokom instrukcijom. Zasipanje visoke pei komadima veim od propisane frakcije tehnolokom instrukcijom, nije dozvoljeno.
lan 110.

Zaptivnost ureaja i instalacija fluida se periodino proverava i ispituje u skladu sa propisima i samoupravnim optim aktima.
lan 111.

Pristup grotlu visoke pei mora da bude obezbeen sa najmanje dva nezavisna prilaza sa naznakom zabrane pristupa za neovlaena lica. Platforme visoke pei moraju da budu bez prisustva bilo kakvog materijala (a posebno lakozapaljivog i eksplozivnog) i iste.
lan 112.

Elementi koji slue za hlaenje visoke pei (hladnjaci, duvni pribor, trosko-pribor sa prikljucima i sl.) pre ugradnje moraju da budu ispitani na pritisak i propustljivost, a otvori za ispust produkata visoke pei i ljebovi, moraju da budu suvi.
lan 113.

Pri isputanju tenog gvoa i olova iz visoke pei potrebno je da se obezbedi prirodni ili vetaki sistem ventilacije u cilju zatite od dejstva toplotnog zraenja i hemijskih tetnosti (gasova, olova i dr.).
lan 114.

Radi spreavanja intenzivnog izlivanja gvoa iz pei, koje moe da prouzrokuje prelivanje gvoa preko razlivnih kanala i ljebova, otvor za isputanje tenog metala i razvodni kanal moraju se strogo odravati prema tehnikim instrukcijama. Na prostoru ispred izlivnog otvora i u neposrednoj blizini izlivnog kanala, pri otvaranju otvora pei, nije dozvoljeno zadravanje radnika.
lan 115.

Isputanje gvoa se obavlja mehanizovano, po mogustvu sa daljinskim upravljanjem. Runo otvaranje i zatvaranje probnog otvora moe se vriti samo u izuzetnim sluajevima (havarionim) i na osnovu propisane instrukcije.
lan 116.

Za vreme probijanja otvora i izlivanje gvoa iz visoke pei nije dozvoljena upotreba dizalice na livnoj platformi. Izuzetno, u havarionim sluajevima (za vreme zamene delova elektro topa i drugih delova) dizalica na livnoj platformi moe se koristiti u skladu sa propisanim uputstvom za bezbedan rad.
lan 117.

Elektrini kablovi koji dovode struju do elektrinog topa moraju da budu potpuno zatieni od dejstva visoke temperature, plamena i tenog metala. Rukovanje ureajima za otvaranje i zatvaranje otvora za ispust gvoa i njihovo odravanje vri se po posebnim tehniko-tehnolokim instrukcijama.
lan 118.

Preko ljebova za izlivanje tenog gvoa i troske prilikom isputanja iz visoke pei radnicima nije dozvoljen prelaz. Pre ienja razlivnih kanala mora se utvrditi da li u njima postoji rastopljena masa, a prilikom njihovog ienja,

Pre ienja razlivnih kanala mora se utvrditi da li u njima postoji rastopljena masa, a prilikom njihovog ienja, posle izlivanja gvoa iz visoke pei, radnici se moraju nalaziti van kanala. Pomeranje lonaca radi punjenja gvoa vri se daljinskim upravljanjem.
lan 119.

Otvori za isputanje tenog gvoa i troske moraju da budu kvalitetno obraeni i osueni. Pomoni alat koji se koristi pri izlivanju gvoa ili ienju razlivnih kanala, uskladitava se na mestu koje nije pod uticajem toplote.
lan 120.

Teno gvoe izliva se i transportuje u loncima koji moraju biti ozidani ili nabijeni vatrostalnim materijalom. Pre punjenja lonac tenim gvoem treba naroito izvriti kontrolu: - kvaliteta ozida (izolacionog materijala) lonca i izbaciti iz upotrebe sve lonce gde je oteen ozid; - odsustva vode u loncu kako ne bi dolo do eksplozije prilikom ulivanja tenog gvoa; - osuenosti izolacionog materijala lonaca.
lan 121.

Lonac se moe napuniti tenim gvoem najvie do 200 mm od gornjeg ruba opeka, tako da prilikom transporta lonca ne doe do prelivanja. Za vreme izlivanja gvoa i troske u lonce nije dozvoljeno zadravanje radnika ili izvoenje bilo kakvih radova u jami za livne lonce, odnosno na mestima, gde su postavljeni lonci. Transport lonca sa tenim gvoem vri se paljivo i ujednaenom brzinom kako ne bi dolo do prelivanja, oteenja transportnog sredstva i ugroavanja bezbednosti radnika pri radu.
lan 122.

Kod obustavljanja rada visoke pei, operacije pri intervenciji na ureajima i instalacijama i obaveze pojedinih rukovalaca izvravaju se po odgovarajuem redosledu, u skladu sa posebnim tehniko-tehnolokim uputstvom. Pri izvoenju operacija iz stava 1. ovog lana posebno se vodi rauna o redosledu operacija i obavezama rukovaoca kod: - instalacija prirodnog i visoko-penog gasa; - dovoda vazduha i drugih fluida; - isputanja gvoa i troske; - transporta sirovina za potrebe ariranja visoke pei, i - rada kaupera i drugih prateih postrojenja.
lan 123.

U loncima sa troskom ne sme da se nalazi teno gvoe. U sluaju prodora gvoa u lonac za trosku (pri havarionim situacijama) odgovorni rukovodilac visoke pei preduzima odgovarajue mere da pri granulaciji troske ne doe do eksplozije.
lan 124.

Materijal za izradu mase za zatvaranje otvora visoke pei za isputanje tenog gvoa mora imati takvu vatrostalnost da prilikom proboda otvora pei ne doe do sagorevanja mase i stvaranja gasova i praine nad ljebom za ispust tenog gvoa.
lan 125.

Na mestima gde se pojavljuju olovne pare obezbeuje se prirodna ili vetaka ventilacija, a prostorije se odravaju u istom i vlanom stanju kako bi se spreilo podizanje nataloene praine.
lan 126.

Instalacije vode za hlaenje pei, kaupera i drugih ureaja zatiuju se od mehanikih oteenja i dejstva tenog metala i troske. Elementi koji slue za hlaenje visoke pei (sve vrste hladnjaka, duvni pribor, trosko pribor sa prikljucima i sl.), pre ugradnje moraju biti ispitani na pritisak i propustljivost.
lan 127.

Uvoenje kiseonika neposredno u duvnice visoke pei nije dozvoljeno.


lan 128.

Pri isputanju praine iz sistema preistaa visokopenog gasa (hvataa praine) nije dozvoljen prolaz i zadravanje ljudi u neposrednoj blizini, zbog mogunosti trovanja visokopenim gasom. Poetak ispusta praine mora biti najavljen automatskom zvunom signalizacijom.

Poetak ispusta praine mora biti najavljen automatskom zvunom signalizacijom.


lan 129.

Za bezbedan rad za kauperskim postrojenjima naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - kontrola ispravnosti merno-regulacione opreme; - pridravanje propisanog naina zagrevanja kaupera, izduvanja - duvanja i reima "vua" kaupera; - ugradnja sistema za produvavanje gasne instalacije; - pridravanje propisanog redosleda operacije visoke pei u havarionim situacijama i havarijama na opremi kaupera; - kontrola ispravnosti opreme za hlaenje kaupera; - zabrana prevoenja kaupera koji je prethodno bio na reimu "vua" na reim "duvanja".
lan 130.

Komandni pult maina za livenje gvoa postavlja se tako da se obezbedi dobra vidljivost cele radne povrine. Radi zatite mainiste - rukovaoca od toplotnog zraenja, uticaja tetnih gasova, prskanja gvoa i drugih tetnih uticaja, komandna kabina mora biti snabdevena odgovarajuom toplotnom izolacijom i ventilacijom, a prozori zastakljeni staklom odgovarajue debljine, kvaliteta i mehanike otpornosti.
lan 131.

Na ureajima za livenje preduzimaju se sledee mere zatite na radu: - prskanje krenim mlekom praznih kalupa na traci livne maine vri se tek kada se kalupi zagreju; - pre ulivanja tenog gvoa u kalupe kalupi moraju biti preprskani krenim mlekom i potpuno osueni; - prskanje kalupa krenim mlekom, hlaenje i izbijanje odlivaka iz kalupa vri se mehanizovano; - ureaj za livenje i ureaj za prskanje kalupa krenim mlekom zaustavljaju se tek onda kada su svi kalupi preprskani krenim mlekom.
lan 132.

Izlivanje gvoa iz lonaca u ljebove maine za izlivanje mora se obavljati tako da se obezbedi stabilnost poloaja lonaca i podjednaka visina mlaza sa minimalnim rasprskavanjem tenog gvoa. Iskretanje lonca za izlivanje gvoa u ljeb maina za izlivanje vri se lagano i ravnomerno. Probijanje zahlaene kore gvoa na povrini lonca po pravilu se vri na mehanizovan nain. Ukoliko se probijanje vri runo (pomou kiseonika) primenjuju se propisane mere pri korienju gasovitih fluida.
lan 133.

Radna povrina pored ljeba maine mora biti prostrana i suva. Njena irina sa obe strane ljeba iznosi 3 do 5 metara. Za prolaz preko maine za izlivanje postavlja se toplotno izolovan prelazni mosti.
lan 134.

Izlivanje gvoa nije dozvoljeno u hladne kalupe. Sve operacije na pripremanju krea i krenog rastvora moraju biti mehanizovane.
lan 135.

Hlaenje gvoa u kalupima mora biti intenzivno. Nije dozvoljeno postavljanje ventila za zatvaranje i regulisanje dovoda vode nad trakama maine. Ventili se postavljaju na maine tako da se obezbedi zatita radnika od povreda vrelom vodom, parom, pokretnim delovima za izlivanje ili na drugi nain.
lan 136.

Prikupljanje odlivaka i otpadnog materijala pored maine, ispod maine, pored eleznikih koloseka i drugih povrina dozvoljeno je samo kad maina za izlivanje nije u radu.
lan 137.

Pre putanja u rad ureaja za livenje mainista - rukovaoca zvunim signalnom upozorava na poetak rada ureaja. Upravljaki pult maine za izlivanje mora da bude povezan sa istovarnom platformom uzajamnom direktnom vezom. Komandi pultovi za rukovanje ureajem za istresanje i punjenje odlivaka postavljaju se tako da rukovaocu omoguuju potpunu preglednost. Oko pultova iz stava 1. ovog lana postavlja se zatitna mrea kojom se obezbeuje zatita od razletanja i udara komada i odlivaka.
lan 138.

Na skladitu ovrslog sirovog gvoa primenjuju se naroito sledee mere zatite na radu: - skladitenje blokova gvoa ija je temperatura vea od 50 o C nije dozvoljeno; - istovar blokova gvoa vri se na posebno odreenom mestu; - pri kaenju kontejnera sa blokovima gvoa na mehanizam dizalice, radniku se odreuje bezbedno mesto na vagonu; - vagon koji je otkaen od kompozicije obezbeuje se posebnim podmetaima ("papuom"); - utovar blokova gvoa u vagone vri se iskljuivo dizalicom sa magnetom i bez prisustva ljudi; - elektroinstalacije i instalacije fluida obezbeuju se od mehanikog oteenja pri padu blokova gvoa prilikom transporta ili uskladitenja.
lan 139.

Odvoz visokopene troske na jalovite ili na granulaciju vri se eleznikom prugom koja moe da bude kruna ili sa dva koloseka. eleznika pruga sa dva koloseka za odvoz troske na jalovite ili na granulaciju mora da ima automatsko blokiranje ili semafore na poetku pruge sa signalima zabrane i dozvole, koji se automatski iskljuuju zavisno od kretanja kompozicije.
lan 140.

Pri izlivanju troske (pri granulaciji) mora se proveriti da li je ovrsla po povrini. Ukoliko je dolo do ovravanja troske po povrini, razbijanje nastale kore moe se vriti samo posebnim ureajima.
lan 141.

Izlivanje troske i manipulacija dizalicom na prostoru za lagerovanje i otpremu troske ne mogu se obavljati istovremeno.
lan 142.

Pri izlivanju troske iz lonca u kome se nalazi teno gvoe mora se voditi rauna u postupku granulacije da teno gvoe ne doe u dodir sa vodom (prekinuti izlivanje kada je troska izlivena iz lonca).
lan 143.

Za rukovaoca izlivanja troske, pri granulaciji, obezbeuje se posebna kabina koja titi radnika od eventualne eksplozije i omoguava potrebnu preglednost pri rukovanju ureaja za izlivanje. Pri izlivanju troske lokomotiva mora da bude otkaena od vagona sa loncem za trosku, a sva mehanizacija i radnici se sklanjaju na sigurna mesta.
lan 144.

Za dovoz lonaca sa tenom troskom obezbeuje se poseban kolosek u objektu granulacije. Poseban kolosek se obezbeuje i za vagone koji se na mehanizovan nain pune ovrslom troskom iz bunkera.
lan 145.

Na hidro ljebovima za granulaciju troske obezbeuju se zatitne ograde i prelazni mostovi, kako bi se na bezbedan nain vrilo odravanje i ienje. Za vreme izlivanja troske na prostoru za granulaciju nije dozvoljeno obavljanje drugih radova. Da bi se spreilo zadravanje troske u hidro ljebovima, obezbeuje se potreban pritisak i koliina vode, kao i odgovarajui nagib kanala.
lan 146.

Zbog prisutnosti korozivnih elemenata u vazduhu pri granulaciji troske, mora se vriti to ee kontrola nosee metalne konstrukcije. Prostor na kome se vri granulacija mora biti osvetljen nivoom od najmanje 500 ld, a elektro-instalacija zatiena od dejstva vlage.
lan 147.

U sluaju kada se izlivanje troske iz lonaca vri bez granulacije na otvorenom nemehanizovanom skladitu, teren na kome se vri izlivanje mora biti suv. Izlivanje troske iz lonca, koji je postavljen na vagon, vri se daljinski, iz posebne kabine koja titi rukovaoca od eventualne eksplozije i razletanja komada troske i omoguava potrebnu preglednost pri rukovanju ureajem za izlivanje. Izlivanje troske vri samo rukovaoc bez prisustva radnika.

B. Proizvodnja sirovog elika

B. Proizvodnja sirovog elika 1. Uskladitenja i priprema metalnog i nemetalnog uloka


lan 148.

Skladite metalnog uloka za potrebe eliane mora biti pokriveno. U podu skladita moraju biti izvedeni kanali kojima se odvode nataloena voda, ulje i druge tenosti. U skladinom prostoru metalni uloak se sortira po kvalitetu i veliini komada, a seenje materijala nije dozvoljeno u skladinom prostoru.
lan 149.

Prostor skladita metalnog uloka mora se nalaziti u manipulacionom prostoru mosnih dizalica pomou kojih se vri istovar iz transportnih sredstava, kao i punjenje i transport komponenata are za potrebe eliane. Na skladinom prostoru nije dozvoljeno prisustvo radnika, osim u interventnim situacijama uz prethodno obezbeenje svih potrebnih uslova za bezbedan rad.
lan 150.

Pre istovara metalnog uloka iz transportnog sredstva vri se kontrola, pri emu se odvajaju komadi materijala u kojima se nalazi eventualno eksplozivno punjenje, zatvoreni sudovi (boce od komprimovanih gasova i sl.) i svi drugi komadi koji u sebi mogu sadravati tenosti. Svi materijali koji su pri kontroli odvojeni skladite se na posebnom prostoru i njihova upotreba nije dozvoljena.
lan 151.

Kontrolu elinog otpatka na skladitu vre samo struno osposobljena lica (pirotehniari i sl.) koja su snabdevena odgovarajuim sredstvima za efikasno otkrivanje eksplozivnog materijala.
lan 152.

Po zavrenom istovaru metalnog uloka iz transportnog sredstva sa koloseka ili saobraajnice odstranjuju se svi komadi metala koji su ispali prilikom istovara (magnetom dizalice ili runo). Pomeranje vagona u skladitu pomou mosne dizalice ili runo nije dozvoljeno. Pored koloseka obezbeuje se prolaz za sigurno kretanje radnika.
lan 153.

Uskladitenje i uzimanje materijala sa skladita metalnog uloka vri se tako da ne dolazi do obruavanja materijala. Prilikom korienja dizalice na skladitu metalnog uloka mora se voditi rauna o podeavanju visine prikljunog mehanizma (magneta i dr.) prilikom sputanja materijala na skladini prostor. Seenje materijala, presovanja i baliranje vri se u posebnom prostoru objekta, van skladinog prostora metalnog uloka za potrebe are eliane.
lan 154.

Za presovanje i baliranje metalnog uloka moe se koristiti materijal ije dimenzije odgovaraju veliini radnog prostora prese, tj. komadi ne smeju biti van okvira ulonog prostora. Radnik koji kontrolie punjenje prese (odvajanje komada materijala koji mogu sadravati eksplozivno punjenje, zatvorenih sudova i sl.) mora biti udaljen od prese kada je ukljuena u rad. Putanju prese u rad prethodni zvuna signalizacija. Ureaji za presovanje i baliranje elinog otpatka obezbeuju se sistemima za blokadu i signalizaciju za sluajeve preoptereenja ili neodgovarajue veliine uloenog materijala. Radna kabina rukovaoca mora da bude tako izgraena da obezbeuje potpunu preglednost prostora. Radni prostor oko prese ne sme biti zakren materijalima i delovima opreme, kako bi se obezbedio nesmetan prilaz i manipulacija pri radu prese.
lan 155.

Priprema nemetalnih komponenata are za dobijanje elika u konvertorima (kre, ruda, boksit, fluorit, kovarina i dr.) vri se na mehanizovan nain. Prilikom istovara nemetalnih komponenata iz transportnog sredstva u prijemne bunkere obezbeuje se lokalni sistem otpraivanja, naroito ako se istovar vri runim putem. Doziranje nemetalnih komponenata iz prijemnih bunkera u konvertor vri se iz posebne kabine u kojoj je smeten komandno-regulacioni sistem upravljanja.

2. Proizvodnja sirovog elika u konvertorima


lan 156.

lan 156.

Za skladitenje praznih i napunjenih ulonih korita (muldni) metalnim ulokom, za potrebe konvertorske eliane odreuje se poseban prostor iz koga se odstranjuje rasut materijal van korita. U ovom prostoru nije dozvoljeno kretanje radnika.
lan 157.

Pri korienju uloenih korita naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - kontrola rukavaca korita koji slue za prihvatanje dizalicom; - kontrola eventualne prisutnosti zatvorenih, puljih i eksplozivnih komada metala; - vraanje komada metala koji se delimino nalaze van okvira korita, u korito.
lan 158.

Punjenje ulonih korita iskljuivo se vri na posebno odreenom prostoru. Nije dozvoljeno punjenje ulonih korita na samohodnom transportnom sredstvu.
lan 159.

Isporuka i prijem fero-legura vri se u kontejnerima. Doziranje fero-legura u konvertor ili livni lonac iz bunkera vri se mehanizovano. Dezoksidacija tenog materijala u loncu vri se pomou aluminijumske trake uz korienje odgovarajuih ureaja. Fero-legure moraju biti suve, kako ne bi dolo do stvaranja hemijskih jedinjenja tetnih po zdravlje radnika (fosfor-vodonik, arsenovodonik, estovalentna hromna kiselina i druga tetna jedinjenja).
lan 160.

Skidanje troske sa tenog gvoa iz lonca i izvlaenje troske iz miksera vri se pomou mehanizovanih ureaja. Upravljanje ovim ureajima vri se sa posebnih pultova zatienih od dejstva tenog metala, zraenja i hemijskih tetnosti. Iznad lonca koji je postavljen za skidanje troske, mora da bude obezbeen ureaj za prihvatanje i odvoenje gasova.
lan 161.

Za bezbedan rad radnika u mikserskom odeljenju naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - prozori na kabini u kojoj je smeten pult za upravljanje moraju biti izraeni od vatrostalnog stakla i uvek isti; - ulivanju ili izlivanju tenog gvoa prethodi zvuna signalizacija, s tim to se signalni ureaj izvodi u blokadi sa mehanizmom naginjanja miksera; - poloaj kabine signaliste mora biti takav da omoguava kontrolu pravilnog ulivanja tenog gvoa u mikser; - mora biti obezbeena merno-regulaciona tehnika za praenje stanja vatrostalne obloge miksera; - zabranjeno je kretanje pored miksera za vreme naginjanja; - mora biti ugraen sistem za otpraivanje i odsisavanje gasova nad mikserom; - obezbeena ispravnost mehanizma za otvaranje i zatvaranje poklopca ulivnog otvora i izlivnog kanala; - pogonski i upravljaki mehanizmi miksera moraju biti locirani, odnosno zatieni tako da se sprei neposredan uticaj tenog metala u sluaju havarionih situacija; - obezbeeno rezervno napajanje vazduhom u sluaju nestanka elektrine struje, a zbog vraanja miksera u poetni poloaj.
lan 162.

Kabina iz koje se vri upravljanje mikserom mora biti izgraena od nesagorivog materijala. Vrata kabine se postavljaju na suprotnoj strani od pravca izlivnog dela miksera.
lan 163.

Podovi i radne povrine u odeljenju miksera izrauju se od hrapavih i nehabajuih materijala. Radne povrine moraju imati najmanje dva izlaza iz odeljenja.
lan 164.

Ulivanje gvoa u mikser vri se u centar ulivnog otvora, ravnomernim mlazom i sa najmanje mogue visine. Ulivanje gvoa iz lonca u kome se po povrini tenog metala formirala kora, nije dozvoljeno.
lan 165.

Sve tehnoloke operacije pri radu konvertora izvode se iz upravljakog centra i komandne kabine koja se nalazi na takvom mestu da obezbeuje siguran rad i bez neposrednog prisustva radnika. Za vreme punjenja i pranjenja konvertora nije dozvoljeno zadravanje i prolaz radnika u neposrednoj blizini konvertora.

lan 166.

Konvertor mora biti snabdeven posebnim sistemom za prihvatanje, hlaenje i odvoenje praine i gasova koji se stvaraju pri tehnolokom procesu. U sluaju kvara na sistemu obustavlja se rad konvertora. Sistem mora biti neprekidno snabdeven rashladnom vodom i ureajima za praenje stanja rashladnog sistema.
lan 167.

Za ienje i skidanje nalepljenog materijala sa unutranjih zidova sistema za prihvatanje, hlaenje i odvoenje gasova i praine obezbeuje se oprema za bezbedan rad.
lan 168.

Radi spreavanja intenzivne pojave gasova i prskanja tenog gvoa u konvertor, kao i izlivanje gvoa na otvoru za izliv pri naginjanju konvertora, vri se podeavanje brzine ulivanja.
lan 169.

Kretanje radnika i ienje materijala u zoni konvertora nije dozvoljeno zbog mogunosti pada nataloenog materijala sa konvertora i iz sistema za odsisavanje gasova. ienje materijala ispod konvertora je dozvoljeno samo pri prekidu procesa proizvodnje i uz preduzimanje posebnih mera zatite.
lan 170.

Kod naginjanja konvertora i miksera nije dozvoljeno pomeranje sa nultog na maksimalni stepen brzine naginjanja i obrnuto. Postepenim naginjanjem regulie se mlaz tenog elika pri ulivanju u lonca koji je postavljen na vagon za transport. Mehanizam za naginjanje mora imati automatski graninik hoda koji zaustavlja konvertor pri dostizanju predvienog poloaja. Upravljanje mehanizmom se vri tako da bude obezbeena dobra preglednost prostora.
lan 171.

Radi bezbednog rada radnika u odeljenju konvertora naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - kontrola sigurnosti spajanja dna sa telom konvertora; - odstranjivanje nalepljenog materijala sa izlivnog otvora (grla) konvertora bez oteenja vatrostalnog ozida; - pregled unutranjosti dna konvertora, kao i spoja dna sa telom konvertora posle izlivanja svake are; - kontrola istroenosti vatrostalne mase na dancetu konvertora, naroito na spojevima; - u sluaju neispravnosti mehanizma za naginjanje konvertora, kada dolazi do nepravilnog toka mlaza tenost metala, ulivanje se mora prekinuti; - kontrola ispravnosti ureaja za automatsko vraanje u poetni poloaj.
lan 172.

Ureaji za odsumporavanje i argoniranje elika u loncima moraju biti snabdeveni sistemom za prihvatanje i odvoenje gasova i praine koji se pri procesu oslobaaju. Prostor oko mesta gde se vri odsumporavanje mora biti suv, bez prisutnosti ljudi, a proces se vodi iz posebne kabine. Nivo tenog gvoa u loncu mora biti tako podeen da onemogui prelivanje usled reakcija koje nastaju prilikom odsumporavanja, a po potrebi obezbeuju se poklopci za lonce, kako bi se spreilo prskanje tenog metala.
lan 173.

Ako se odsumporavanje vri pomou silikokalcijuma, preduzimaju se sledee mere zatite na radu: - koristi se prosejan silikokalcijum krupnoe 0,3 do 0,7 mm; - skladiti se silikokalcijum na suvom i dobro provetravanom prostoru; - burad silikokalcijuma pre otvaranja se ne smeju tumbati; - koristi se samo alat koji ne varnii; - koriste se lina zatitna sredstva za zatitu disajnih organa, a prema potrebi i izolacioni aparati; - skladite i ureaji za odsumporavanje silikokalcijumom obavezno se produvavaju suvim argonom ili azotom; - transportni bunkeri silikokalcijuma nakon punjenja dobro se zatvaraju hermetikim poklopcima.

3. Kontinuirano livenje elika


lan 174.

Pri izlivanju tenog elika iz transportnog lonca u meulonac, a zatim u kristalizator za kontinuirano livenje, postavljaju se azbestne zavese ili zatitni ekrani koji spreavaju tetno dejstvo tenog metala i toplotno zraenje na radnike.

lan 175.

Tehnoloke operacije pri kontinuiranom livenju obavljaju se iz posebnih kabina u kojima je obezbeena klimatizacija radnog prostora, preglednost pri radu i zatita od vibracija.
lan 176.

Za bezbedan rad pri kontinuiranom livenju elika naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu; - provera ispravnosti ureaja za otvaranje i zatvaranje lonca i meulonca sa tenim elikom; - sinhronizacija izlivanja i automatskog odravanja nivoa metala u kristalizatorima; - sinhronizacija rada upravljakih pultova i rezanja slabova; - za sluaj havarione situacije na konti ureaju ili loncima za ulivanje naroito predvideti havarione sudove (lonce) za prijem celokupne koliine tenog elika iz lonca.
lan 177.

Proces gasnog rezanja slabova mora biti takav da spreava stvaranje nalepa na zidovima bunkera, a za izbijanje poetnih odrezaka obezbeuju se uslovi za siguran rad.
lan 178.

ienje kovarine i drugih materijala koji nastaju pri seenju slabova vri se mehanizovano. Slabovi pre plamenog ienja moraju biti ohlaeni do 50 oC. Plameno ienje se izvodi pomou ureaja kojim se eliminie uticaj gasova i praine na radnike.
lan 179.

Uskladitenje slabova i odrezaka vri se na posebnom prostoru i to po dimenzijama i kvalitetu elika. Prostor mora da bude obeleen, a visina slaganja iznosi dve irine komada. irina prolaza se utvruje u zavisnosti od gabarita sredstava za prihvatanje i prenoenje slabova (mehanika kleta, magnet i sl.), s tim to ne moe da bude manja od 1 m. Ako se transport slabova na skladite vri pomou vagona, upravljanje se vri daljinskim putem.

4. Proizvodnja sirovog elika u Simens-Martinovim peima


lan 180.

Prolaz za kretanje muldvagoneta od skladita sirovina do Simens-Martinovih pei (u daljem tekstu: SM-pei) mora biti prohodan, bez rasutog materijala i obezbeen signalnim ureajima. Za vreme prolaza muldvagoneta nije dozvoljen prelaz ljudi preko koloseka u duini slobodnog profila.
lan 181.

Za vreme rada ulone maine za ariranje pei nije dozvoljeno prisustvo radnika u manipulativnom prostoru maine, bez prethodnog javljanja rukovaocu ulone maine. Iz manipulativnog prostora ulone maine moraju se odstraniti nepotrebni materijali, kako bi se proces ariranja (ulaganja) odvijao bezbedno i omoguila kontrola procesa.
lan 182.

Rukovanje ulonom mainom vri se iz kabine koja omoguava preglednost pri radu i zatitu rukovaoca od dejstva toplotnog zraenja, tenog metala i troske. Otvaranju vrata pei zbog ariranja, kontrole procesa ili uzimanja probnih uzoraka prethodi zvuna signalizacija i provera na licu mesta da nema prisutnih radnika u neposrednoj blizini vrata pei.
lan 183.

Veliina prostora livnog kanala SM-pei mora biti takva da obezbedi pravilan raspored prihvatnih lonaca i kokila za izliv elika i troske i potreban manipulativni prostor. Livni kanal mora biti suv, bez prisustva vlage ili vode. Podloga kanala mora da bude ravna i vrsta, kako bi se obezbedila stabilnost postavljenih kokila i ostalog pribora za ulivanje. Visina livnog kanala mora biti takva da onemogui havarione situacije izazvana kretanjem livnog ureaja. Pri kretanju livnog ureaja nad livnim kanalom zabranjeno je prisustvo radnika u livnom kanalu.
lan 184.

Zvunom signalizacijom oglaava se otvaranje ispusnog otvora pei, poetak i zavretak izduvavanja zaostalog elika i troske sa poda pei i iz ispusnog otvora pei. Za otvaranje i zatvaranje otvora za izliv elika iz pei obezbeuje se platforma, kako bi rukovaoc bio zatien od dejstva tenog metala i toplotnog zraenja.
lan 185.

lan 185.

Za vreme ispusta elika i troske iz SM-pei nije dozvoljeno prisustvo radnika u livnom kanalu, izuzev rukovaoca livnog ureaja, koji mora da bude zatien od dejstva tenog metala i da ima preglednost u livnom kanalu za vreme manipulacije livnim ureajem.
lan 186.

Za vatrostalnu pripremu lonaca, ozid livnih ploa i drugih delova livnog sistema obezbeuje se poseban prostor van livne jame. Poseban prostor se obezbeuje i za odlaganje praznih kokola.
lan 187.

Vaenje (izbijanje) ingota iz kokila vri se posebnim ureajem. Nije dozvoljena upotreba mosne dizalice. Seenje ulivnih delova ingota vri se na posebnom prostoru. Odlaganje izlivnih ingota na skladitu vri se tako da se obezbedi sigurna manipulacija i eliminie toplotno zraenje na okolinu.
lan 188.

Prenoenje i transport troske moe se vriti samo na nain koji onemoguava nastajanje spontanog rasprskavanja usled naglog hlaenja (delovanjem vode, vazduha ili snega), mehanikog udara i slinih razloga.
lan 189.

Za sluaj havarione situacije, kada je potrebno ispustiti elik iz SM-pei, moraju se obezbediti odgovarajue posude (lonci i sl.) za prijem tenog elika i troske.
lan 190.

U sluajevima kada su livni kanali ispod kote "0", a postoji mogunost prodiranja podzemnih i drugih voda, moraju se preduzeti mere da se sprei prodiranje vode.

5. Proizvodnja sirovog elika u elektrolunim peima


lan 191.

Svi radovi koji se obavljaju neposredno uz elektrolunu pe (ariranje, zamena delova, popravka obloge pei, zamena elektroda i sl.) mogu se vriti samo onda ako su visokonaponske sklopke u iskljuenom poloaju. Vraanje pei iz nagnutog u horizontalni poloaj obavlja se po izlasku gasova iz pei i smanjenju zraenja usijane obloge.
lan 192.

Pre ukljuenja glavne visokonaponske sklopke naroito se vri provera: - rada uljne pumpe transformatora; - cirkulacije rashladne vode za ulje transformatora; - temperature transformatora; - pravilnog poloaja elektroda; - da se nijedan radnik ne nalazi na pei ili ispod pei, odnosno u zoni smetaja kablova.
lan 193.

Ukljuivanje elektrolune pei u rad prethodi zvuna signalizacija kojom se upozoravaju radnici na svim radnim mestima. Na platformama oko pei mogu se nalaziti samo neposredni izvrioci.
lan 194.

Kontrola tehnolokih operacija pri topljenju, oksidaciji i rafinaciji elika, kao i rada elektrolune pei, vri se na komandnom pultu i relejnoj ploi smetenim u posebnoj kabini. Izvlaenje troske iz pei vri se pri iskljuenom naponu pomou odgovarajueg prirunog alata. Pri ovome postupku obezbeuje se zatita od dejstva toplotnog zraenja, tenog metala ili troske na radnika koji obavlja poslove izvlaenja troske.
lan 195.

Ako se dodavanje nemetalnih sirovina i ferolegura vri runim putem, obezbeuju se mere zatite od dejstva tenog metala ili troske. Dodavanje aluminijuma u elektrolunu pe vri se pomou eline motke.
lan 196.

lan 196.

Naginjanje i izlivanje tenog elika iz pei vri se onda kada su se svi radnici udaljili od pei. Prilikom izlivanja prostor oko pei i livni prostor mora da bude suv i ist.
lan 197.

Za uduvavanje kiseonika u elektrolunu pe koristi se stabilna instalacija za dovod kiseonika snabdeva kontrolnomernim ureajima. Pre uduvavanja - korienja kiseonika vri se provera ispravnosti svih prikljuaka ventila, fleksibilnih creva i "koplja". Delovi opreme instalacije moraju biti oieni od ulja ili masti, kao i odea i ruke radnika koji vri uduvavanje. Uduvavanje kiseonika se vri tako da ne doe do burne reakcije u pei i zapljuskivanja tenog elika.
lan 198.

Elektrolune pei se moraju odmah iskljuiti u sledeim sluajevima: - pri kratkom spoju provodnika razliitih faza ili pri spoju provodnika sa metalnom konstrukcijom; - pri nestanku vode za hlaenje u sistemu za dovod ili prodiranju vode u teni metal; - pri prodoru tenog metala kroz vatrostalnu oblogu pei; - kod loma elektroda; - u svim sluajevima kad dalji rad pei moe da utie na bezbednost radnika. Dodatna ariranja mogu se obavljati samo kad je pe iskljuena.
lan 199.

Sistem za hlaenje elektrolune pei vodom mora da bude hermetian, bezbedan za rad i snabdeven automatskom kontrolom i signalizacijom.
lan 200.

Rukovanje (podizanje i sputanje) elektrodama kroz poklopac elektrolune pei obavlja se na mehanizovan nain sistemom daljinskog upravljanja. Mehanizam za podizanje i sputanje elektroda mora biti snabdeven krajnjim iskljuivaima.
lan 201.

Produvavanje elektroelika argonom vri se u loncu iz argon-baterija, pri emu se obezbeuje zaptivenost svih spojeva do livnog lonca. Pritisak argona se postepeno poveava, kako ne bi dolo do izbacivanja troske iz lonca. Instalacija argona mora da ima manometre, kako bi se pri korienju - uduvavanju argona regulisao potreban pritisak.
lan 202.

Za prihvatanje i odvoenje gasova i praine koja se javlja u procesu rada elektrolune pei, ugrauju se odgovarajui sistemi za ventilaciju i otpraivanje.

B. Proizvodnja valjanog, vuenog i kovanog elika


lan 203.

Pogoni za plastinu preradu elika izrauju se tako da du celog pogona postoje posebni peaki prolazi. Lokacija ureaja za plastinu deformaciju mora da bude takva da postoji rastojanje izmeu pojedinih linija neophodno za bezbedno kretanje radnika i prolazak transportnih sredstava. Podovi hale valjaoninih pogona izrauju se od metalnih ploa, a na mestima kretanja radnika ploe moraju biti rebraste. Povrine podova ne smeju biti zamaene.
lan 204.

Radi prelaza preko linija valjanja, valjaonikih i drugih ureaja, postavljaju se stalni prolazi tipa tunela ili mostova. Prelazni mostovi koji se povremeno koriste moraju biti uraeni i postavljeni u skladu sa tehnikom dokumentacijom i odgovarajuim tehnikim propisima.
lan 205.

Komandni pultovi i upravljaka mesta smetaju se tako da omoguuju punu vidljivost linije opsluivanja. Pultovi moraju da budu smeteni izvan zone izvora toplotnog zraenja i buke, ili da se izoluju u posebne kabine.
lan 206.

Linije valjanja i transporteri obezbeuju se graninicima od eventualnog ispadanja materijala koji se valja (slabovi, limovi, trake i sl.).

limovi, trake i sl.). Hidraulina instalacija u liniji valjanja mora biti zatiena odgovarajuim konstruktivnim reenjima ili mehanikom zatitom.
lan 207.

Transport tekih komada i profila metala do ureaja (valjakih stanova, presa, ravnalica i dr.) i skladita vri se mehanizovano.
lan 208.

Svi delovi mehanizma ureaja za plastinu deformaciju, seenje ili transport materijala koji nisu kontinuiranog tipa i konstrukcije, moraju biti zatvoreni u kuitima ili obezbeeni mreastom ogradom.
lan 209.

Konstrukcija uvodnica i uvrivanje profila metala na ureajima za plastinu deformaciju, namotavanje, ravnnjanje ili seenje mora biti takva da iskljui mogunost povrede pri opsluivanju tih ureaja. Za uvoenje slabova meu valjke, sa obe strane se moraju postaviti uvodnici sa linealima koji se automatski podeavaju.
lan 210.

Sistem za hlaenje valjakih stanova emulzijama mora biti takav da onemogui pojavu kapljica i isparavanja na radnim mestima.
lan 211.

Skladitenje koturova lima, paketa lima i valjaoninih profila vri se na posebnom skladinom prostoru. Slaganje koturova i paketa lima i valjaonikih profila mora se vriti tako da se obezbedi stabilnost uskladitenog materijala i odgovarajue rastojanje izmeu redova sloenih proizvoda za bezbedan prolaz radnika i transportnih sredstava. Skladitenje koturova i paketa lima i valjaoninih profila iznad maksimalne dozvoljene nosivosti poda, nije dozvoljeno.
lan 212.

Skladitenje koturova lima vri se po uzdunoj ili vertikalnoj osi, to zavisi od vrste tehnolokog procesa. Ukoliko se koturovi skladite po uzdunoj osi, obavezna je upotreba podmetaa ili drugih sredstava ("kolevke" i sl.), a skladitenje se vri u najvie dva reda po visini. Ukoliko se koturovi skladite po vertikalnoj osi, skladitenje se vri u najvie tri reda po visini.
lan 213.

Prostorije za boravak radnika u pogonu i postrojenju moraju imati posebnu zatitu od pada rolni. Najblii red skladitenih koturova i paketa limova mora biti udaljen od prostorije za boravak ljudi, tehnolokih i elektro postrojenja najmanje 4 m. Pakovanje i vezivanje paketa i koturova limova i traka mora biti takvo da obezbeuje bezbedan transport.

1. Proizvodnja toplovaljanih limova i traka


lan 214.

Tehnoloki proces proizvodnje i transporta toplovaljanih limova i traka mora biti mehanizovan. Transport slabova do pei za arenje i valjaonikih stanova (predpruga i zavrna pruga), transport limova i traka do ureaja za namotavanje i transport koturova vri se automatski.
lan 215.

Ureaji za toplo valjanje kontroliu se i putaju u rad iz komandnog centra ili upravljakih kabina u kojima su smeteni komandno-merni i regulacioni ureaji za praenje procesa valjanja. U toku rada valjake pruge i drugih ureaja nije dozvoljen pristup radnika pruzi, odnosno ureajima.
lan 216.

Prostor oko pei za arenje slabova ne sme da bude zakren materijalima koji spreavaju normalno kretanje oko pei. Svi podesti i otvori oko pei i pristup ureajima za rukovanje gorionicima moraju da budu ograeni.
lan 217.

Izvlaenje i odvoz kovarine iz potisnih pei za arenje slabova mora biti mehanizovano. Izuzetno, u specifinim situacijama, moe se kovarina istiti i na drugi nain uz primenu odgovarajuih posebnih zatitnih mera.

situacijama, moe se kovarina istiti i na drugi nain uz primenu odgovarajuih posebnih zatitnih mera.
lan 218.

Pri arenju slabova u pei naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - obezbeenje zaptivenosti cevovoda rashladnog sistema pei; - mehanika zatita potiskivaa i izvlakaa slabova; - obezbeenje stalne kontrole koncentracije ugljenmonoksida i ugljen-dioksida pri korienju visoko-penog gasa; - ugradnja sistema za odsisavanje dimnih gasova arne pei; - onemoguiti pad pritiska visokopenog i prirodnog gasa kao i gaenje plamena u arnim peima, kako bi se izbegla mogunost stvaranja eksplozivnih smea u peima; - ugraivanje eksplozivne klapne na krajevima kolektora prirodnog ili visokopenog gasa.
lan 219.

Na valjakim stanovima (predpruga i zavrna pruga) naroito se preduzimaju sledee mere zatite na radu: - rezanje vruih limova autogenim aparatima mora da se vri na bezbedan nain kojim se spreava mogunost povreda od opekotina; - instalacije gasa za autogeno rezanje obezbeuju se od eventualne eksplozije gasa; - promena valjaka i revizija pokretnih i rotirajuih delova ureaja vri se na bezbedan nain; - vri se ugraivanje sistema za automatsku izmenu radnih valjaka.
lan 220.

Na mestima valjaonikih ureaja gde dolazi do odvajanja (pucanja) oksidnog sloja sa povrine metala, preduzimaju se odgovarajue mere zatite radnika.
lan 221.

Sve arne (potisne) pei moraju biti vezane na dva ispravna odvojena izvora napajanja elektrinom energijom.
lan 222.

Ako buka prelazi dozvoljene granice, na cevovodima i reducir stanicama prirodnog i visokopenog gasa utvruju se priguivai buke.

2. Proizvodnja hladnovaljanih limova i traka


lan 223.

Postrojenje za regeneraciju, neutralizaciju i skladitenje sone kiseline mora biti postavljeno i izgraeno na posebnom prostoru, van drugih objekata. U objektima regeneracije kiseline, zbog poveane opasnosti od pojave hlorovodonika, vodonika, metana i drugih gasova postavljaju se ureaji za kontinuirano praenje njihove koncentracije.
lan 224.

Ureaji za regeneraciju sone kiseline moraju biti snabdeveni opremom za odsisivanje i preiavanje vazduha i produkata regeneracije. Instalacija i oprema za pretakanje i skladitenje sone kiseline izrauje se i izvodi od materijala otpornog na agresivno dejstvo kiseline, pritisak i mehaniko oteenje. Pretakanje i skladitenje sone kiseline mora se izvoditi tako da se obezbedi bezbedan rad. Istovarivanje i transport krenog praha koji se koristi u procesu neutralizacije vri se mehanizovano. Ureaji za neutralizaciju i tretiranje otpadnih voda iz procesa dekapiranja, moraju imati opremu za kontinuirano praenje efikasnosti sistema za neutralizaciju.
lan 225.

Kada za dekapiranje (u kojima se nalaze kiselina i alkalije) moraju imati zatitne, pokretne poklopce i ureaja za odsisavanje pare. Instalacija i ureaja za transport kiselina i alkalija moraju imati dobru zaptivenost.
lan 226.

Oprema i objekti za dekapiranje (dizalice, konstrukcija hale, elektro instalacija i slino) moraju da budu zatieni od agresivnog dejstva vlage i pare kiselina i alkalija. Na prostoru pored postrojenja za dekapiranje limova, regeneraciju i neutralizaciju sone kiseline, ugrauje se odgovarajui broj tueva za spiranje i neutralizaciju.
lan 227.

Obrtni delovi postrojenja dekapirnice (pogonske sekcije, zatezni valjci) zatiuju se vrstom i sigurnom

Obrtni delovi postrojenja dekapirnice (pogonske sekcije, zatezni valjci) zatiuju se vrstom i sigurnom mehanikom zatitom. Radi bezbednog prenoenja i transporta paketa limova, dobijenih eonim odsecanjem zavretka i poetka trake za dekapiranje, pre skidanja sa linije paket se mora vezati odgovarajuim brojem vezanica.
lan 228.

Pre stavljanja koturova lima na koraasti transporter za dekapiranje, vezanice se seku po obimu, osim jedne koja se see ureajem za otvaranje koturova pre stavljanja na tri omotaa. Kotur lima za dekapiranje mora u potpunosti da nalegne na "trn" odmotaa.
lan 229.

Sa komandne strane maine za zavarivanje sastava trake postavljaju se odgovarajui zatitni paravani, radi zatite od varnica koje se stvaraju automatskim navarivanjem i gruenjem sastava limova koji se dekapiraju. Pri radu postrojenja za dekapiranje nije dozvoljeno obavljanje radova na "luperima" (prostor i ureaji za prihvatanje vika trake). Ivino obrezivanje dekapirane trake vri se na nain kojim se spreava rasipanje i razletanje otpadaka i obezbeuje transportovanje do bunkera za odlaganje.
lan 230.

Hladno valjanje limova i traka na viestranskim prugama vri se na mehanizovani nain sa automatskim upravljanjem, a obuhvata sledee tehnoloke operacije: - transport koturova lima sa skladita; - centriranje i merenje irine koturova; - otvaranje i rotiranje koturova; - ravnanje i uvlaenje traka u valjke; - prenos traka sa jednog na drugi valjaki stan; - merenje poprenog preseka trake; - zatezanje i namotavanje trake; - merenje i vezivanje i transport koturova na dalju preradu.
lan 231.

Pogonski ureaji valjakih stanova za hladno valjanje limova i traka moraju imati mehaniku zatitu koja sistemom blokade iskljuuje rad valjaonikog ureaja ukoliko nije postavljena mehanika zatita. Zatita radnika od prskanja emulzijom i vodom za hlaenje sprovodi se zatitnim paravanima ugraenim na valjakim ureajima. Sva postrojenja za valjanje moraju da budu snabdevena ureajima za otsisavanje uljnih para i para emulzije.
lan 232.

Komandni pultovi na valjakim postrojenjima, sa kojih se neposredno vri kontrola i upravljanje, obezbeuju se zatitnim reetkastim paravanima od udara prekinute ili oteene trake.
lan 233.

Pri reviziji i kontroli rada vunih valjaka i zatitnih rolni, radnih i potpornih valjaka, prevodnih stolova izmeu stanova i ureaja za uvoenje i izlaz trake na valjakim stanovima, valjci moraju da budu i mehaniki osigurani od samopokretanja.
lan 234.

Postavljanje koturova limova za valjanje na transportere (koraaste, lanaste i dr.) pomou dizalice nije dozvoljeno kada je transporter u poloaju za kretanje. Pripremljenost transportera za kretanje voza dizalice objavljuje pomou zvune ili svetlosne signalizacije. Transporteri za prenos koturova lima moraju imati mehaniku zatitu i prelazne mostove, ukoliko se prolazi i prelazi za radnike nalaze u zoni transportera.
lan 235.

Postrojenja za razlaganje emulzije za hlaenje valjakih stanova i drugih ureaja postavljaju se van postrojenja viestranske pruge, odnosno van objekta pogona hladne valjaonice.
lan 236.

Proces elektrolitikog odmaivanja i ienja hladno-valjanih limova i traka odvija se mehanizovanom linijom koja obuhvata sledee tehnoloke operacije: - transport koturova lima (traka); - seenje poetka trake;

- seenje poetka trake; - seenje poetka trake; - zavarivanje trake; - potapanje trake u kadama sa alkalnim rastvorima; - mehanizovano ienje trake; - elektrolitiko odmaivanje u kadama; - ienje, ceenje i suenje traka; - pakovanje trake. Ureaji za elektrolitiko odmaivanje i ienje moraju da budu snabdeveni opremom za uklanjanje isparenja koja se javljaju u tehnolokom procesu.
lan 237.

Kontinualno arenje trake vri se mehanizovano sa automatskim upravljanjem sa komandnog mosta. Namotavanje arene trake vri se na posebnom ureaju sa mehanizovanim transportom do skladita i pakovanjem koturova.
lan 238.

Ako se za kontinualno arenje i arenje vrsto namotanih koturova limova koriste gasovi (za zagrevanje i za zatitni gas), mora se obezbediti da instalacije u potpunosti zaptivaju. Radi bezbednog rada pri arenju vri se povremena kontrola koncentracija prisutnog gasa. Pei na arenje moraju da budu snabdevene ureajima za odsisavanje produkata sagorevanja.
lan 239.

Hladno valjanje oarenih limova i traka na valjakim stanovima i prugama vri se mehanizovano sa automatskim upravljanjem, a obuhvata sledee tehnoloke operacije: - transport koturova limova (traka); - merenje irine koturova; - otpakivanja, otvaranja i rotiranje koturova; - ravnanje, otsecanje poetka traka i izvlaenje odseenog kraja kotura kao i za zatezanja trake pri uvoenju u ulazne voice valjaka; - ienje, namotavanje i nauljivanje valjane trake, - vezivanje, merenje i nauljivanje koturova.
lan 240.

Linija za popreno seenje i linija za pakovanje limova moraju biti mehanizovane sa automatskim upravljanjem, a sadre sledee tehnoloke operacije: - transport koturova do uvodnog stoka i ravnalice; - uvoenje i seenje limova; - ravnanje i klasifikaciju iseenih limova; - formiranje paket limova; - merenje pakovanja i vezivanja paketa limova.
lan 241.

Linija za poduno razrezivanje trake i linija za pakovanje moraju biti mehanizovane sa automatskim upravljanjem, a sadre sledee operacije: - transport koturova do ureaja za razrezivanje; - odmotavanje traka preko ravnalice i ureaja za poduno rezanje; - obrezivanje i namotavanje trake.

3. Proizvodnja valjanih, vuenih i kovanih profila


lan 242.

Pri izradi elinih profila na valjakim stanovima podeavanje valjaka obavlja se na mehanizovan nain. Uvodne kutije valjakih stanova za razne vrste profila ne mogu imati bone zavrtnje za regulisanje. Kutije sa bonim zavrtanjima za regulisanje mogu se koristiti privremeno do rekonstrukcije valjakog stana uz obezbeenje sigurnog rada. Na stanovima linijskog tipa koriste se uvodne kutije klinastog tipa gde se prolaz regulie eonim zavrtnjima ili polugama sa prenosom preko zupanika. Na valjakim stanovima kontinualnog tipa upotrebljavaju se kutije sa uvuenim neregulisanim proputanjem ili usmeravanjem u obliku jama bez proputanja.
lan 243.

Radi spreavanja ulaska komada koji se valja u kalibre koji nisu predvieni planom provlaka, takve kalibre i

Radi spreavanja ulaska komada koji se valja u kalibre koji nisu predvieni planom provlaka, takve kalibre i odgovarajuu armaturu treba blokirati. Nije dozvoljena upotreba drvenih kaieva za ograivanje kalibara koji ne rade. Drveni klinovi se mogu koristiti samo za uvrivanje titnika armatura. Podeavanje kalibara i odgovarajue armature ne sme se vriti za vreme okretanja valjaka.
lan 244.

Za zatitu radnika od "petlje" metala koji se valja, pri runom valjanju postavljaju se zatitni stubovi koji se izrauju u obliku kuke od okruglog profila prenika 75 - 100 mm i potrebne visine. Zatita od prebacivanja "petlji" obezbeuje se postavljanjem kompaktne ograde od perforiranog lima iji su otvori manji od prenika ice koja se valja.
lan 245.

Na poslednjim sekcijama linije za valjanje lakih profila i ice postavljaju se zatitne mree kojima se pokrivaju ureaji odozgo i sa strane. Veliina otvora na mreama mora biti manja od preseka profila koji se valja, a jaina ograde treba da bude takva da iskljui mogunost probijanja mree prilikom udara profila svojim prednjim krajem. Razvodni stolovi valjakih stanova moraju se ograditi mreom ili zatvorenim ogradama visine najmanje 1 m da bi se iskljuila mogunost izletanja "petlje".
lan 246.

Na kontinuiranim linijama za valjanje ice i lakih profila prelazni mostii preko staza sa valjcima ograuju se potpuno zatvorenom ogradom.
lan 247.

Radi spreavanja izletanja "petlji" metala iz izvodnog ljeba, ispred valjakih stanova za valjanje lakih profila i ice postavljaju se udarne kutije. ljebovi koji slue za prelaz profila sa jedne na drugu liniju, moraju biti pokriveni vrstim poklopcima radi spreavanja izletanja "petlji". Opravka ljebova i intervencija za vreme valjanja nije dozvoljena. Ispred motalice profila postavljaju se usmeravajui "levkovi".

IV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE


lan 248.

Organizacije iz lana 2. ovog pravilnika dune su da usaglase stanje izgraenih investicionih objekata sa odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana njegovog stupanja na snagu.
lan 249.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike Republike Srbije".