You are on page 1of 2

Tranzicije

Tranzicija u obradi signala podrazumeva montani prelaz. Svi proizvoai nekadanjih video mikseta su se trudili da to bolje ove funkcije ostvare. Prve video miksete su bile jednostavne i imale su uglavnom zatamnjenje, otamnjenje i pretapanje. U mikseti su se kombinovala dva elektronska signala slike, koji su se usklaivali sa generatorom vremenske baze da bi imali iste impulse u istom trenutku, i tek kao takvi su se mogli meati. Ako ti signali ne bi bili usklaeni, pojavljivala bi se deformacija slike, krivljenje, greka u boji, cimanje slike i druge razne neprijatne situacije. Proizvoai su se trudili da imaju to vei izbor maski ili napliva. Maska ili napliv su naini kombinovanja dva signala sa odreenim algoritmom u kom trenutku se vidi koji deo signala. Maske su kasnije doivele razliite vrste transformacija dobivi bordure koje su bile obojene, otre, meke, itd. To arenilo je bilo podlono kiu koji je dominirao osamdesetih godina.

Efekti
Kasnije su razvijeni posebni ureaji za digitalne video efekte koji su bili sa skromnijim ili naprednijim mogunostima. Do pojave kompjutera to su bili jedini ureaji sa kojima se mogla vriti takva manipulacija. Ovi ureaji su bili veoma skupi. Prvi ureaji su bili 2D ureaji koji su menjali sliku po vertikali, horizontali i postojala je mogunost 2D rotacije. Imali su memoriju za 1 frejm, a kasnije se pojavila i 3D simulacija, pa se sam sadraj kadra kombinovao po dubini. Mogunosti su se irile pa se pojavilo listanje stranica i razni slini efekti. Ovakvi sistemi i dalje ive unutar reportanih kola koja se koriste za prenose. Koristi se u sportskim prenosima i sl. I najmanja mikseta danas ima mnogo vee mogunosti u efektima nego tadanje, ali oni se jednostavno ne koriste. Sada postoje sistemi koji rade i vie stvari u realnom vremenu ali se retko ovakve potrebe javljaju. Razvitak ovih ureaja u ovom smeru je stao, jer su se pojavili raunari koji su mogli mnogo vie.

U aplikacijama za montau NLE sistema, sve ovo je preneeno i unapreeno. Iako postoje posebne aplikacije koje su vie namenjene na ovakvu vrstu manipulacije slike i zvuka, velike mogunosti se nalaze i u montanim aplikacijama. Unutar grafikog interfejsa aplikacija za montau, ove mogunosti su uglavnom podeljene u nekoliko grupa i to: grupa Video tranzicije, grupa Video efekti, grupa Audio efekti i grupa Audio tranzicije. Njihova upotreba je veoma jednostavna unutar grafikog interfejsa montane aplikacije. Uglavnom ih prevlaimo direktno na klipove u timeline-u, mada je negde prisutna i posebna ina za tranzicije. Pored toga, veina NLE sistema poseduje i tzv. hardware-ske efekte i tranzicije, koje mogu da rade u realnom vremenu. Ni to nekima nije dovoljno, pa postoje, za najpopularnije montane aplikacije, i tzv. plug-in-ovi. To su dodatni pod-programi od razliitih proizvoaa koji proiruju aplikacije novim tranzicijama i efektima, a ree se mogu odnositi i na neka druga poboljanja ili proirenja aplikacije. Kao to je ve reeno, sve ove manipulacije klipovima, najee deluju jeftino i podlone su kiu. Ipak postoje izuzetci, kao to je npr. kolor korekcija koja moe pomoi u korektnosti same slike, ili neki

zvuni efekti koji mogu uiniti zvuk prihvatljiviji. I ostale manipulacije mogu biti korisne, pa ak i poeljne, ako se na pravi nain upotrebe i kao takve predstavljaju umetnike ekspresije reditelja i montaera. Vana stvar za tranzicije i efekte je da su to uglavnom posebno izrendovani klipovi i nalaze se negde na disku.