You are on page 1of 11

redrag Solomun

,GLS1AL1: I 8I CILLINA"


ltltoJo olje ol jezqto ol ljosko, ooo je sve o lstl mob.

!ohann Wolfgang von CoeLhe

CesLalL pslhologl[a [e veoma uL[eca[an pravac u pslhologl[l ko[l se razvlo u dvadeseLom
sLol[ecu l u vellko[ m[erl omoguclo dal[n[l razvo[ pslhologl[e kao relaLlvno mlade naucne
dlsclpllne. CesLalLlsLl su raz[asnlll znaca[ne procese opazan[a l ponudlll Leorl[u ko[a [e dopunlla
shvaLan[e da opaza[l nasLa[u kao posl[edlca naseg lskusLva, Le da su pslholoske po[ave
organlzlrane, nepodl[el[ene c[ellne. ua blsmo bol[e razum[ell procese opazan[a, organlzlran[a
os[eca[a u opaza[e, poLrebno [e da prouclmo plLan[a ko[lma su se bavlll ovl pslholozl. neka od
Llh plLan[a su prlnclpl organlzacl[e drazl, odnosa flgura l pozadlna kao l pogled gesLalLlsLa na
ucen[e. lasclnanLnl nalazl eksperlmenaLa gesLalLlsLa, ko[l su nam oLkrlll glavne prlnclpe
organlzlran[a opazan[a l mlsl[en[a, su morall uL[ecaLl l na nase shvaLan[e fenomena um[eLnosLl, a
posebno blh ovd[e lsLaknuo vlzualnu percepcl[u u ,sLaLlcnlm um[eLnosLlma, Le sLvaran[e, na
vremensko[ osnovl, [asnlh c[ellna ko[e nasLa[u u posLupku monLaze po[edlnacnlh kadrova u
fllmsko[ um[eLnosLl - od razllclLlh elemenaLa nasLa[e nova c[ellna ko[u kao Lakvu l opazamo.

kL1LCL GLS1AL1 SInCLCGIIL

roblem odnosa forme l sadrza[a se nl[e smaLrao [ednlm od blLnlh u Lradlclonalno[
pslhologl[l, premda ga se doLlcala [os dok se razvl[ala u okvlru fllozofl[e. !os su grckl mlsllocl
cesLo lsLlcall odnose, naclne lll organlzacl[u, od ko[lh su mnogl krlLlzlrall Lendencl[u da se oLkrl[e
praosnovna grada od ko[e [e svl[eL sazdan l lsLrazlvall su zakone organlzlran[a, prlnclp slnLeze lll
reda. lLagore[skl odgovorl su blll na[usp[esnl[l, Le [e maLemaLlcko prlsLupan[e problemu
sLrukLure lll organlzacl[e sLa[alo u na[plodonosnl[o[ l dlnamlcko[ opozlcl[l prema raznovrsnlm
Llpovlma aLomlzma l elemenLarlzma. laLonlzam, pak, sadrzl mnoge sLavove ko[l se mogu uzeLl
kao kamenl Lemel[cl CesLalL Leorl[e.
u modernlm vremenlma posLo[e bro[na Lumacen[a znaca[a c[ellne. ParLley [e ukazlvao na Lo
da ukusl l mlrlsl ne samo sLo mogu blLl Lako komblnlranl da da[u nove kvallLeLe, vec mogu blLl
Lako lzm[esanl da se orlglnalnl elemenLl vlse uopsLe ne mogu opazaLl. LlemenLl bukvalno
nesLa[u lz vlda. Penrl 8ergson na poceLku 20.sLol[eca smaLra da percepLualna c[ellna ko[u
dozlvl[avamo u zv[ezdano[ nocl obuhvaca lnLegracl[u svega, od zvl[ezda ko[e promaLramo do
mozdanlh procesa ko[l se Lad odvl[a[u. LrnsL Mach [e predsLavlo koncepL prosLornlh l
vremensklh forml. krug cemo vld[eLl kao krug bez obzlra da ll [e vellkl, mall, saren...
AusLrl[skl fllozof ChrlsLlan lrelherr von Lhrenfels, ko[l se smaLra dlrekLnom preLecom Leorl[e
gesLalLa, [e 1890.godlne lznlo mlsl[en[e da se melodl[e sasLo[e svakako od [os neceg, oslm
sekvencl Lonova , posLo oclgledno cov[ek p[eva l razazna[e melodl[u u druglm kl[ucevlma. Cn [e
2

zakl[uclo da pored l lznad raznlh senzorlcklh prlm[esa mora[u posLo[aLl l kvanLlLeLe ko[lma se
organlzlra[u forme, pa [e lskovao lzraz - kvallLeLa forme" (CesLalLquallLaL) - da bl oplsao ono
sLo melodl[a, sllka lll soneL pos[edu[u, a sLo nl[e dano u komponenLama Lonova, bo[a l rl[ecl.
1lme se von Lhrenfels smaLra zaceLnlkom nazlva Cestolt u pslhologl[l.
1LCkIIA GLS1AL1A

CesLalL pslhologl[a nasLa[e dvadeseLlh godlna 20. sLol[eca u kllml domlnacl[e elemenLarlzma,
upravo kao n[egova negacl[a l pravl revoluclonarnl zaokreL u pslhologl[l opazan[a l mlsl[en[a.
konsLlLulrana [e u okvlru neokanLovskog fllozofskog drusLva u n[emacko[, u duhu Lradlclonalnlh
veza evropske pslhologl[e l fllozofl[e. Csnovana [e od sLrane Maxa WerLhelmera (lnace ucenlka
von Lhrenfelsa) l predsLavl[a [edan od na[uL[eca[nl[lh pslholosklh pravaca dvadeseLog sLol[eca.
vellkl doprlnos gesLalL pslhologl[l dall su l kurL koffka l Wolfgang khler. Sama rl[ec qestolt (qestolt
- n[emackl) znacl [edlnsLvena c[ellna", ,forma, l u veclnl [ezlka se Lollko odomaclo da se vlse
ne prevodl (kod nas se negd[e spomln[e lzraz slhologl[a forme).
CelsLaLlsLl govore o organlzlran[u os[eca[a u opaza[e neposredno l sponLano. Zbog Loga ml
opazamo neku c[ellnu um[esLo prosLe skuplne Lacaka l llnl[a. Sve sLo blva opazeno mora prl[e
Loga blLl oforml[eno po posebnlm prlnclplma raspod[ele slla. nase opazan[e [e organlzlran[e
smlsaonlh predmeLnlh c[ellna, a n[lh omogucu[e upravo forma. lorma, obllk, nl[e nesLo sLo
samo posredu[e, nlLl [e Lo posebnl, paralelnl kolosl[ek u odreden[u ob[ekLa, ona [e odredllac
sazna[ne sudblne ob[ekLa.
lako se ova pslhologl[a nl[e lzdvo[lla kao zasebna nauka n[en uL[eca[ [e blo lzuzeLno vellkl.
Max WerLhelmer [e razvl[ao koncepcl[u ,unakrsnlh procesa u mozgu, dlnamlcno
medude[sLvo raznlh ,korLlkalnlh eksclLacl[a ko[e praLe dva nadraza[a. o n[egovom mlsl[en[u
posLo[e l dva zakona, zakon svo[sLva sasLavnlh dl[elova (zakon clansLva) l zakon ptoqooozo
(dobroLe) sLo [e dlnamlcan aLrlbuL samolspun[en[a, susLlnskl u svlm sLrukLuralnlm c[ellnama. roces
mlsl[en[a [e vlse od svega zanlmao khlera u usporedbl l[udl l ma[muna. Cn [e Lezlo da dokaze kako
ma[munl, ne man[e nego l[udl, dolaze odmah do r[esen[a procesom lnLegracl[e lll sagledavan[a,
u ko[lma se ne nlze serl[a odvo[enlh puLokaza, vec lnLegrlran slsLem puLokaza, kao [edlnsLven
odgovor. roces mlsl[en[a [e zanlmao l koffku kada se prvl puLa upusLlo u Lo da shvaLl
pedagosku pslhologl[u kao sukceslvnu reallzacl[u nlvoa kompleksnosLl, lzrasLa[ucl lz sposobnosLl
lndlvldue da se sLalno krece ka vlslm lnLegracl[ama, a ne da prosLo u d[ellclma dolazl do
LrenuLnog odgovora.
Svakako na[znaca[nl[l za uvoden[e gesLalL pslhologl[e u osLale aspekLe pslhologl[e su kurL
Lewln l kurL ColdsLen. kurL Lewln [e krelrao Llpolosku Leorl[u ko[a ob[asn[ava l[udsku dlnamlku l
ko[a u obllku mape predsLavl[a zlvoLnl prosLor osobe. 1a mapa predsLavl[a poLrebe, zel[e l
cll[eve kao l sLrellce ko[e pokazu[u pravac l snagu Llh slla. kurL CodsLen [e razvlo Leorl[u o
mozdanlm funkcl[ama zasnovanu na lsLrazlvan[u ko[e [e pokazalo da l[udl ko[lma [e dlo mozga
osLecen nauce" da korlsLe druge dl[elove mozga da nadoknade osLecenl dlo. Svo[u Leorl[u [e
proslrlo na clo organlzam l uveo po[am samo-akLuallzacl[e. lzvrslo [e znaca[an uL[eca[ na neke
mlade pslhologe .
uo LrldeseLlh godlna proslog sLol[eca CesLalL pokreL [e blo ucvrscen u n[emacko[ l SAu-u.
8udolf Arnhelm [e uveo gesLalL Leorl[u u lsplLlvan[e llcnosLl, pokazu[ucl da fragmenLl rukoplsa, sa
raznlm kl[uclma za ko[e se preLposLavl[alo da mogu blLl upoLrl[ebl[enl u proc[en[lvan[u lndlvldue,
3

u sLrarl ne sluze nlkako Lo[ nam[enl, a lpak clLav Lakav rukopls moze donekle osposoblLl, cak l
nalvnog promaLraca, da kaze ko[l [e lz grupe rukoplsa lsplsala odredena llcnosL.
Sredlnom LrldeseLlh godlna gesLalL-pslhologl[a [e posLala kompleLan slsLem l u svlma vaznl[lm
oblasLlma l problemlma pslhologl[e preuzlmala [e predlflnlran[e u skladu sa Leorl[om forme.
Cve dokLrlne su prodlrale do pslhl[aLrl[e l pedagogl[e, anLropologl[e l soclologl[e, Le do
um[eLnosLl.

Ucen[e

CesLalL pslholozl su se posebno lnLereslrall za ucen[e. !edna od sLvarl ko[e su prlm[eLlll [esLe
da ml ne uclmo uvl[ek doslovno sadrza[e lspred nas vec pamLlmo veze lzmedu n[lh.
CesLalLlsLl v[eru[u da [e vazno da o problemu mlsllmo kao o c[ellnl. Max WerLhelmer [e smaLrao
da posLo[e dva naclna r[esavan[a problema.
rvl nacln [e produkLlvno mlsl[en[e lll r[esavan[e problema uvldan[em. Cva[ nacln mlsl[en[a
obuhvaLa r[esavan[e problema prepoznavan[em qestolto (cjelloe) lll pomocu organlzacl[sklh
prlnclpa. na[poznaLl[l prlm[er ovakvog ucen[a [e clmpanza, SulLan. red n[ega su sLavl[anl raznl
prakLlcnl probleml, uglavnom Llpa kako dohvaLlLl bananu". u [ednom zadaLku kao maLerl[al [e
doblo dva sLapa razllclLe slrlne. osll[e odredenog vremena, razmlsl[an[a, clmpanza [e naglo
skoclo, krenuo pravo prema sLapovlma l spo[lo lh clme [e doblo duzlnu dovol[nu za dohvaLan[e
banane.
urugl nacln r[esavan[a problema [e reprodukLlvno mlsl[en[e. Cno obuhvaLa r[esavan[e
problema pomocu naseg lskusLva l onoga sLo nam [e vec poznaLo. kada se osobl zada nekl
problem l elemenLl ko[lma [e problem moguce r[eslLl La osoba ce prl[e svega anallzlraLl svakl daLl
elemenL. uLvrdlL ce n[lhovu sLrukLuru l svrhu l na osnovu onoga sLo vec zna o predmeLlma l
ranl[eg lskusLva povezaLl lh Lako da dobl[e r[esen[e problema.

Gesta|t terap|[a

CesLalL Lerapl[u [e razvlo lrlLz erls. u sLvarl, bol[e [e recl da [e erls razvl[ao CesLalL Lerapl[u
[er [e on nl[e smaLrao zavrsenlm prolzvodom u vrl[eme kada [e umro. n[egovo mlsl[en[e bllo [e
evoluLlvno, bas kao sLo [e bllo l revoluclonarno. kao sLo [e v[erovao da osoba nlkada ne zavrsava
svo[ razvo[ Lako [e gledao l na svo[e procese LeoreLske formulacl[e.
Csnovne LeoreLske komponenLe preLposLavke o cov[eku bl se mogle sazeLl u nekollko Leza:
Cov[ek [e c[ellna l La c[ellna su: Ll[elo, os[ecan[a, mlsll.
Cov[ek [e sredlna u ko[o[ zlvl l ne moze se shvaLlLl van n[e.
Cov[ek [e vlse proakLlvan nego reakLlvan. Cn odredu[e sopsLvene reakcl[e na spol[asn[e l
proprlocepLlvne sLlmulanse.
Cov[ek [e sposoban da bude sv[esLan svo[e os[eca[nosLl, svo[lh mlsll, os[ecan[a l opazan[a.
Cov[ek [e pomocu svo[e samosv[esnosLl sposoban da pravl lzbor l sLoga [e odgovoran za svo[e
prlkrlveno l oclgledno ponasan[e.
Cov[ek pos[edu[e ono sLo [e nuzno da bl zlvlo efekLno l da se oporavl oslan[a[ucl se na sebe
samog.
4

Cov[ek dozlvl[ava sebe samo u sadasn[osLl. roslosL l buducnosL dozlvl[ava u sadasn[osLl samo
kroz s[ecan[a l predvldan[a.
Cov[ek susLlnskl nl[e nl dobar nl los.


s|ho|osko proucavan[e

CesLal pslhologl[a sadrzl nekollko Leorl[sklh l meLodolosklh prlnclpa ko[l se odnose na prlsLup
pslholoskom proucavan[u.
1eorl[skl prlnclpl su:
- rlnclp LoLallLeLa, ko[l kaze da po prlrodl uma svaka komponenLa mora blLl razmoLrena
kao dlo slsLema lll dlo dlnamlcklh veza,
- rlnclp lzomorflzma, ko[l govorl o posLo[an[u sllcnosLl lzmedu gesLalL prlnclpa l
akLlvnosLl mozga prlllkom opazan[a. rl Lom posLo[e odredene mape uma ko[e lma[u lsLu
sLrukLuru kao l samo lskusLvo.
MeLodoloskl prlnclpl su:
- lenomen eksperlmenLalne anallze,
- rlrodnl eksperlmenL.


Gesta|t zakon|

CesLo se desava da ml u lskusLvu lmamo odredena saznan[a ko[a nlsu dlo naseg prosLog
opazan[a. upravo na Lo se bazlra gesLalL pslhologl[a. WerLhelmer [e prlm[eLlo da ml opazamo
pokreLe l kada ne posLo[l nlsLa vlse od nlza medusobno nezavlsnlh dogada[a ko[l se sm[en[u[u
(npr. neonske reklame ko[e lzgleda[u kao da se krecu). Cva[ efekL [e nazvao ll efekt (pbl
pbeoomeooo) l on clnl osnovu pokreLnlh sllka. Ml opazamo po[edlnacne drazl kao l povezanosL
lzmedu n[lh l sve dozlvl[avamo kao [edlnsLven dozlvl[a[. CesLalL pslhologl[a dal[e kaze da [e u
l[udsko[ prlrodl da opaza c[ellnu predmeLa lsLo kao l po[edlnacna svo[sLva Log predmeLa. 1o ne
podrazum[eva samo sposobnosL da lmamo Lakvo opazan[e vec l snaznu Lendencl[u da Lo
radlmo. Cak l dogada[lma ko[l ne pos[edu[u gesLalL sLrukLuralne kvallLeLe doda[emo sLrukLuru.
rlllkom opazan[a posLo[e bro[nl prlnclpl organlzlran[a ko[l se nazlva[u CesLalL zakonlma.
na[uopsLenl[l zakon se nazlva law of ptoqoooz "- zakon lspun[enosLl. ragnanz [e n[emacka
rl[ec za Lrudnocu, all ne Lrudnocu u smlslu nosen[a d[eLeLa vec Lrudnocu kao lspun[enosL
znan[em. Cva[ zakon kaze da smo ml lnsLlkLlvno vodenl da opazamo sLvarl onollko dobro kollko
[e Lo moguce.


na prlm[er, grupu Lacaka ko[e formlra[u zvl[ezdu cemo vld[eLl kao
zvl[ezdu, a ne kao grupu po[edlnacnlh Lacaka. Ml pos[edu[emo
Lendencl[u da kompleLlramo flguru, damo [o[ ona[ obllk ko[l bl Lrebalo da
lma. kao sLo mozemo na ovo[ sllcl da vldlmo slovo 8" .
Cva[ na[uopsLenl[l zakon obuhvaLa sl[edece zakone:
3

zakon zaLvaran[a, zakon sllcnosLl, zakon bllzlne, zakon slmeLrl[e l zakon konLlnulLeLa



1. 2akon zatvaran[a kaze da ukollko nesLo nedosLa[e na lnace kompleLno[ flgurl ml cemo
LezlLl da Lo dodamo. na prlm[er, LrokuL kome nedosLa[e mall dlo lvlce cemo l dal[e
vld[eLl kao LrokuL. ukollko [e predsLavl[en dovol[an dlo obllka promaLrac ce sebl
predsLavlLl cl[ell obllk.




lako panda nl[e zavrsen, dovol[an dlo obllka [e dao da bl oko
posmaLraca samo zavrsllo obllk.








2. 2akon s||cnost| kaze da cemo LezlLl da gruplramo sllcne predmeLe za[edno Lako da
formlra[u gesLalL, organlzlranu c[ellnu.

Cxxxxxxxxxx
xCxxxxxxxxx
xxCxxxxxxxx
xxxCxxxxxxx
xxxxCxxxxxx
xxxxxCxxxxx
xxxxxxCxxxx
xxxxxxxCxxx
xxxxxxxxCxx
xxxxxxxxxCx
xxxxxxxxxxC

na ovom prlm[eru opazamo llnl[u slova C" bez pol[a slova x".

6

Cb[ekLl ko[l su sllcnl se opaza[u kao c[ellna kao sLo na ovo[ sllcl. !edanaesL
udal[enlh obllka vldlmo kao c[ellnu zbog n[lhove sllcnosLl. 1rokuLasLl obllcl
na flgurl orla su sllcnl sa LrokuLasLlm obllclma ko[l formlra[u sunce.


kada d[elu[e zakon sllcnosLl moze se deslLl da nekl predmeL bude znaca[an zbog svo[e
razllclLosLl. Cva po[ava se nazlva anomall[a.
kra[n[a desna flgura posLa[e cenLralna Lacka sllke zbog svo[e
razllclLosLl sa druglm flgurama.







3. 2akon b||z|ne. SLvarl ko[e su prosLorno bllzu opazamo kao c[ellnu. na prlm[er:

**************
**************
**************

Mnogo [e v[erovaLnl[e da cemo vld[eLl Lrl llnl[e * nego ceLrnaesL skupova od po Lrl* po[edlnacno.

ueveL kvadraLa nlsu bllzu [edan drugog, pa lh
opazamo kao zasebne c[ellne.





ukollko su kvadraLl prlbllzenl [edan drugom opazamo lh kao [ednu c[ellnu.



7



eLnaesL flgura formlra[u gesLalL (obllk drveLa) zbog svo[e bllzlne.


4. 2akon s|metr|[e:

[ ][ ][ ]
unaLoc prlLlsku zakona grupe da gruplramo na[bllze zagrade [edne sa druglma slmeLrl[a
preovladava u nasem opazan[u l ml vldlmo parove slmeLrlcnlh zagrada.


3. 2akon kont|nu|teta.


kad vldlmo llnl[u ko[a se nasLavl[a kroz drugu llnl[u um[esLo
da se zausLavl l krene lz poceLka ml cemo opazaLl
kompozlcl[u od dvl[e llnl[e, a ne komblnacl[u dva ugla.


rlllkom zakona konLlnulLeLa ocl promaLraca se krecu preko [edne flgure l
nasLavl[a[u se kreLaLl preko druge. na sllcl promaLraceve ocl ce prlrodno
praLlLl krlvu llnl[u preko slova n l docl dlrekLno do [avorovog llsLa.







I|gura pozad|na

llgura-ozadlna [e [os [edan od prlnclpa CesLalL pslhologl[e.


klaslcan prlm[er [e ova sllka. Ml opazamo flguru l povrslnu oko n[e kao
pozadlnu. 8alanslran[em odnosa flgure l pozadlne moze se doblLl [asnl[a
8

sllka. neoblcnlm odnosom lzmedu flgure l pozadlne mozemo vld[eLl dvl[e sllke, cenLralnu flguru
l flguru ko[u formlra pozadlna.



Cvd[e se nalazl samo [edna sllka l lpak ne ml[en[a[ucl nlsLa oslm naseg sLava u sLan[u smo da
vldlmo dvl[e sllke. Clnl se da nl[e moguce vld[eLl ob[e flgure u lsLo vrl[eme.






Cdnos flgure l pozadlne se ml[en[a kako usm[eravamo pogled na obllk sl[enke lll na sllueLu
unuLar n[ega. o WerLhelmeru cov[ek opaza prlmarno vec organlzlran prosLor. ercepcl[a [e cln
debalansa medu bro[nlm lnformacl[ama ko[e preko cula paralelno prlsp[eva[u u nas mozak. 1a[
debalans [e lzdva[an[e flgura na racun pozadlne. llgure posLa[u osmlsl[enl ob[ekLl, nasa svl[esL
n[lma baraLa, a pozadlna osLa[e odbacenl fon ko[l, naravno, uLlce na nase opazan[e flgure, all
ko[eg nlsmo sv[esnl.
CesLalL prlnclpl nlsu pravllo svakog opazan[a vec samo kada nesLo opazamo prvl puL.
uzmlmo na prlm[er pamcen[e ko[e Lakoder lma uL[eca[ na ove zakone. ukollko vldlmo
nepravllnu flguru vrlo [e v[erovaLno da ce se ona u nasem pamcen[u u odredeno[ m[erl lspravlLl.
lll ukollko lskuslmo nesLo sLo za nas l nema prevlse smlsla ml cemo se LrudlLl da Lo zapamLlmo
sa znacen[em ko[eg mozda Lu l nema. Cdllcan prlm[er su snovl. kada preprlcavamo nekome nas
san ml cemo ga malo prepravlLl Lako da dobl[e nekl smlsao.


VI2UALNA LkCLCIIA U UMIL1NCS1I CkkL1NIn SLIkA

Cpazan[e lll percepcl[a pruza cov[eku [edan poseban svl[eL ko[l svako od nas smaLra svo[lm l
lsLovremeno za[ednlcklm svl[eLom svlh l[udsklh blca. Znamo da drugl l[udl opaza[u na sllcan lll
lsLov[eLan nacln kao l ml, all [e cov[ek odavno shvaLlo da svl[eL u svl[esLl druglh l[udl lzgleda
drukcl[e, da [e opazan[e sub[ekLlvan dozlvl[a[ l da svakl cov[ek lma pravo na svo[u lsLlnu, pa l
um[eLnlk u svome dl[elu.
Za pokreLne sllke ob[ekLlvne sLvarnosLl moze se recl da su samo [edna vrsLa kopl[e Le
sLvarnosLl lll n[ena lnLerpreLacl[a. vlzualnlm opazan[em l posredsLvom cula vlda, cov[ek posLa[e
sv[esLan predmeLa, n[lhovlh obllka, bo[a, odnosa medu n[lma l odredenlh prom[ena u spol[n[em
svl[eLu l unuLar svog organlzma. ercepcl[a [e, dakle, dlnamlcka lnLerpreLacl[a kore vellkog
mozga l prlmaL u vlzualnom opazan[u prlpada c[elovlLo[ forml, a ne n[enlm dl[elovlma,
L[.elemenLlma.
9

na[vaznl[a osoblna procesa opazan[a [esLe nepreklnuLo povezlvan[e deLal[a, da blsmo
perclplrall ob[ekLe u c[ellnl. neprekldno Lrazlmo vezu lzmedu ob[ekaLa, da blsmo razum[ell
n[lhov smlsao. u nasem pamcen[u cuva[u se sLereoLlpl l obrascl bezbro[ sllka realnoga svl[eLa,
kao l sLereoLlpl veza lzmedu ob[ekaLa l po[ava. oreden[em perclplrane sllke sa sLereoLlpom u
pamcen[u, nasLa[e prepoznavan[e l razuml[evan[e onoga sLo su opazlla nasa cula.
osLo se nase c[elokupno saznan[e zasnlva na neosporno[ nesavrsenosLl cula vlda l osLallh
cula, u procesu opazan[a sLvaramo svo[ sopsLvenl maLerl[alnl svl[eL u ko[em zlvlmo. redrasude l
neznan[e zamagl[u[u opazan[e. napredak um[eLnosLl [esLe Lrl[umf nad predrasudama l
neznan[em. L[udskl mozak Lrazl veze l odnose lzmedu razllclLlh ob[ekaLa, kako bl shvaLlo neko
sLan[e lll radn[u. 1razen[e veze, slagan[e l poreden[e, monLaza razllclLlh sadrzlnsklh nlvoa
lnformacl[a posLo[e da bl se shvaLllo ono sLo se nalazl pred oclma. Cpazan[e [e proces u ko[em
se reallzlra um[eLnosL. oruka sa esLeLskom funkcl[om lma dvosm[eran Lok komunlkacl[e
lzmedu um[eLnlckog d[ela l sv[esLl promaLraca. oruka u audlo-vlzualnom um[eLnlckom d[elu
Lakoder lma svo[u dvosmlslenu sLrukLuru l zahL[eva lnLerpreLaLlvan napor gledalaca, ko[l na[zad
blva[u nagradenl pronalaskom susLlnskog poreLka, opusLa[ucl se u speclflcnom uzlvan[u ko[e
prevazllazl puko zadovol[sLvo culnog dozlvl[a[a.
Slozenl pslhoflzlckl procesl prlsuLnl su u clnu sLvaran[a fllmskog d[ela kao l u clnu
dozlvl[avan[a d[ela od sLrane gledaoca. Cpazan[e sllka na ekranu l n[lhovog speclflcnog smlsla
nasLalog u poreden[u sadrza[a, slozenog kreLan[a l monLazne organlzacl[e neophodno zahLl[eva
uvazavan[e n[egovlh pslhoflzlcklh mogucnosLl l ogranlcen[a.
vlzualne lnformacl[e na ekranu opaza[u se u Lrl percepLlvna nlvoa rada cula vlda l mozga:
1. na flzloloskom nlvou culne percepcl[e opaza[u se prom[ene u [aclnl osv[eLl[enosLl l
obo[enosLl Lacaka perclplranog ob[ekLa na reLlnl oka, puLem poreden[a, L[. sparlvan[a
preLhodnlh l poLon[lh slgnala.
2. na pslhoflzloloskom nlvou nasLa[e poreden[e culno perclplranlh sllka sa sllkama ko[e se
cuva[u u naso[ memorl[l. vellkl dlo onoga sLo mlsllmo da vldlmo lll cu[emo poLlce od
nasega pamcen[a.
3. na pslholoskom nlvou usposLavl[a se poreden[e lzmedu opazenlh l poznaLlh ob[ekaLa u
cll[u razuml[evan[a opsLeg Loka razvo[a dogada[a.
Sva Lrl nlvoa percepcl[e sasvlm su ldenLlcna sa sLvaralacklm procesom monLaze. kao [edan od
opsLlh prlnclpa percepcl[e, usporedba u sebl sadrzl cln[enlcu slagan[a necega l efekL posl[edlce
usporedlvan[a, ko[l pokazu[e da se poreden[e lzvodl u cll[u doblvan[a rezulLaLa kao samosLalnlh
prolzvoda ovog d[elovan[a. 1o [e l smlsao monLaze kao mlsaonog l emoclonalnog procesa.

MCN1A2A NA IILMU - S1VAkANIL NCVIn 2NACLNIA

MaLerl[alna osnova fllmske monLaze [esL rez, flzlckl spo[ dva kadra. u spo[u bllo ko[a dva
kadra nasLa[e [edna vrsLa pokreLa, lluzl[a kreLan[a ko[u smo ranl[e spomenull - fl efekL. 1a Lzv.
skrlvena dlnamlka sllke ne posLo[l u culno[ sLlmulacl[l po[edlnacnlh elemenaLa, vec lskl[uclvo na
ekranu, kao speclflcan dozlvl[a[ u c[ellnl, pa [e zbog Loga dozlvl[a[no drukcl[l l bogaLl[l od
po[edlnacno daLlh elemenaLa. u monLazl, fl efekL [e dlnamlckl lzraz ko[l nasLa[e prlllkom
spa[an[a dva kadra sLaLlcnog lll dlnamlcnog sadrza[a, snlml[enlh sLaLlcnom lll pokreLnom
10

kamerom, u ko[lma posLo[l razllclLosL llnearne l Lonalne kompozlcl[e. rema vrsLl uLlska, lluzl[a
kreLan[a moze blLl u obllku fl skoka, fl udara, fl Lransformacl[e l fl roLacl[e.
u konLeksLu povezlvan[a vlse kadrova u [ednu monLaznu c[ellnu doblvamo novo znacen[e.
Cdavno [e poznaL efekL L[eva kul[esova l n[egova formula A+8=C, sLo [asno govorl o sasvlm
novom znacen[u sucel[enlh kadrova. ros[ecnl gledalac ne reaglra na svakl dodanl kadar kao na
po[edlnacnu po[avu. novl kadrovl doda[u lnformacl[e lll sllke prlcl ko[a [e u Loku. Sm[ene s
[ednog na drugl kadar ne dozlvl[ava[u se, nlLl pamLe kao dlskreLnl flzlckl dogada[l oznacenl
rezom, vec radl[e kao povecan[e kollclne lnformacl[a vezanlh uz razvo[ prlce. Cledalac reaglra
na nove kadrove kao na lzvore novlh cln[enlca lll deLal[a cln[enlca o flkclonalnom lll
dokumenLarnom okollsu prlce. CesLo [e zadaLak gledaoca da nove cln[enlce ukl[ucl u
koherenLan sklop za[edno s prl[asn[lm lnformacl[ama doblvenlm u fllmu. 1a[ zadaLak nl[e
[ednosLavan, on zahLl[eva angazlran[e gledaocevlh lndukLlvnlh sposobnosLl. Cledalac mora
zakl[uclLl o odnosu lzmedu novog maLerl[ala l prl[asn[lh lnformacl[a. MonLaza kadrova ne lznosl
cl[elu prlcu, sam koncepL monLaze podrazuml[eva da se radl Lek o d[elomlcno[ prezenLacl[l.
Cledalac mora popunlLl praznlne. Cblcno Lo clnl da[ucl lnformacl[ama lz novog nlza kadrova
ob[asn[en[e ko[lm se Ll kadrovl uskladu[u s onlm sLo gledalac vec shvaLa od prlce. Cledaoceva
uloga obuhvaLa lzvoden[e zakl[ucaka, dok uloga fllmskog auLora obuhvaLa lmpllclran[e.
MonLaza [e komunlkacl[ska praksa Lemel[ena na rezu ko[a poLlce gledaoca da lzvede
zakl[ucak o znacen[u nlza kadrova u odrednlcama na[bol[eg moguceg ob[asn[en[a Log nlza.
1emel[l za lzvoden[e zakl[ucaka raznovrsnl su l bro[nl, a ukl[ucu[u nekollko Llpova naraLlvnlh
osnova, culne l LemaLske usporedbe l konLrasLe, kao l llngvlsLlcke l koncepLualne evokacl[e. Cvl
Lemel[l sluze kao premlse za lndukcl[u ko[a u komblnacl[l s posebnosLlma samoga fllma l
n[egovlm slrlm lsLorl[sklm konLeksLom posLavl[a hlpoLeze o znacen[u nlza povezanlh kadrova.
Cledalac ce mozda moraLl prebraLl svo[ reperLoar lndukLlvnlh sLraLegl[a kako bl raspaklrao
sekvencu, ova [e poLraga uslovl[ena posLavl[an[em na[koherenLnl[eg Lumacen[a fllmskog
maLerl[ala. u sluca[evlma gd[e se monLaza oplre Lradlclonalnlm lndukLlvnlm premlsama,
gledalac ce, da bl ob[asnlo monLazne posLupke, moraLl zapazlLl kako se daLl nlz kadrova odnosl
prema fllmsko[ proslosLl, bllo kao moguce n[eno proslren[e lll kao osporavan[e ukorl[en[enlh
meLoda. lsLo ce Lako moraLl upoLrl[eblLl l svo[e poznavan[e kulLure kako bl ob[asnlo monLazu.
Cledalac ob[asn[en[e nece lsclLaLl, vec lzvesLl zakl[uclvan[em. Cnd[e gd[e ob[asn[en[a nema,
gledalac ce monLazu ocl[enlLl kao besmlslenu lll kao pogresku.

2AkLIUCAk
1eorl[a CesLalLa [e [ako vazna u lsLorl[l pslhologl[e, all ne samo n[e. CesLalL [e, dakle, po[am
ko[l oznacava c[ellnu, llk, formu, nasuproL elemenLu. ravlla ove pslholoske skole, formullrana
kao reakcl[a na aLomlsLlcku orl[enLacl[u predasn[lh Leorl[a, lsLlcu da se c[ellna bllo cega razllku[e
od sume n[egovlh dl[elova. CesLalL [e c[elovlLa sLrukLura, konflguracl[a (flzlcka, socl[alna,
bloloska lll pslholoska) ko[a lma svo[sLva nesvodl[lva na skup dl[elova od ko[lh [e sacln[ena.
o plLan[u um[eLnosLl ova skola [e presudno uL[ecala na sLavove u um[eLnosLl ko[l su dall
8auhaus skolu, doslo [e do prodora um[eLnlckog dlza[na u lndusLrl[sku prolzvodn[u l
11

svakodnevnl zlvoL. remda se ovom prlsLupu zam[era nekompleLnosL dozlvl[a[a um[eLnosLl n[en
blLan udlo l nl[e u Lumacen[u globalnog procesa dozlvl[avan[a um[eLnosLl, vec bas u uzlm,
molekularnlm ob[asn[en[lma zavlsnosLl dozlvl[a[a od dobre forme, sklada, unuLrasn[e dlnamlke
sllke, dublne, pokreLa l bo[e. 1u su doprlnosl 1eorl[e gesLalLa fasclnanLnl.

korlsLena llLeraLura:
1. redrag Cgn[enovlc: lslbolosko teotljo ometoostl, lnsLlLuL za pslhologl[u, 8eograd, 1997.
2. 8udolf Arnhelm: umetoost l vlzoeloo opozooje, lslboloqljo stvotolockoq qleJoojo,
umeLnlcka akademl[a, 8eograd, 1987. l 1998.
3. Cardner Murphy: lstotljskl ovoJ o sovtemeoo pslboloqljo, Savremena skola, 8eograd,
1963.
4. uavld krech, 8lchard CruLchfleld: lemeotl pslboloqlje, naucna kn[lga, 8eograd
3. Marko 8abac: Iezlk mootoze poktetolb sllko, Cllo, unlverzlLeL u novom Sadu, Akademl[a
umeLnosLl, 8eograd/novl Sad, 2000.
6. Cestolt psycboloqy (2009). 8eLrlved 23.v.2009. from www.wlklpedla.org