Transportni sistemi

Seminarski rad

UNIVERZITET U TUZLI MA INSKI FAKULTET Proizvodno ma instvo Predmet: Transportni sistemi l kolska godina:20011/2012

SEMINARSKI RAD
TEMA: PAKIRANJE PROIZVODA ZA TRANSPORT

Tuzla , 2011 godina

Student : Salko ari Br.indexa: II-232/07

Transportni sistemi

Seminarski rad

Sadr aj :

Uvod ................................................................................................................. 2 Pakovanje ......................................................................................................... 3 Pakovanje roba ................................................................................................. 7 Ambala a .......................................................................................................... 10 Moduli ............................................................................................................... 11 Palete i paletalizacija ........................................................................................ 12 Zaklju ak .......................................................................................................... 14 Literatura .......................................................................................................... 15

Transportni sistemi

Seminarski rad

Uvod
Da bi se proizvod za titio tj. sigurno transportovao, skladi tio i dostavio do krajnjeg potro a a on mora da se stavi u odre eni sud, omot... tj. ambala u. Amabala a titi proizvod od raznih mehani ko fizi kih uticaja, hemijskih i mikrobiolo kih, klimatolo kih, raznih manipulacija... ali isto tako ambala a titi i spolja nju sredinu odnosno ljude od tetnih uticaja proizvoda. Poslednjih godina sve se vi e isti e zna aj pakovanja kao jednog od bitnih inilaca, ne samo kod transporta robe, ve i kod prodaje proizvoda na zahtjevanim stranim tr i tima. Prema istra ivanjima, u jednoj minuti prosje an kupac u supermarketu pro e pored ak 300 proizvoda. Tipi an supermarket ina e ima asortimanan od 15.000 do 17.000 proizvoda, a vi e od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski. Naj e e je pakovanje poslednja ili jedina ansa da uti ete na kupca. ta je toliko va no i magi no u ambala i? Ambala a igra veoma zna ajnu ulogu u privla enju pa nje potro a a, pru anju informacija o proizvodu, a vrlo esto uti e i na dono enje odluke o kupovini. Ambala a danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potro a a. Zbog toga i promene u ambala i moraju biti programirane i uskladjene sa promjenama proizvoda i preferencija potro a a na odredjenom stranom tr i tu.

Transportni sistemi

Seminarski rad

Pakovanje
Pakovanje se mo e definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog uru enja potro a u u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim tro kovima. Unisys, ameri ka firma koja se bavi, izme u ostalog, i proizvodnjom elektronskih ure aja, sprovela je analizu o te enja elektronskih ure aja prilikom transporta. Prvobitna procjena broja koliko puta svaki paket bude premje ten s jednog mesta na drugo, od zavr etka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca, je bila negde oko 10 do 15 puta. Analizom celokupnog procesa transporta do lo se do slede ih podataka: ukoliko se alje mali paket, broj premje tanja prose no iznosi 44, ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredi ta unutar dr ave (SAD), broj premje tanja prose no iznosi 78 i ukoliko se radi o velikim paketima koji se alju na odredi ta izvan dr ave, broj preme tanja prose no iznosi 91. Ovaj primjer se odnosi na vreme s po etka '90 godina pro log veka. U me uvremenu se mnogo uradilo na sni avanju tro kova manipulacije, kao i tro kova koji nastaju usled o te enja robe tokom transporta, tako da su te vrijednosti sada zna ajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za na u zemlju ne postoji). Primjer odli no ilustruje koliko neka po iljka ima mogu nosti za o te enje, po to svaka manipulacija sa sobom nosi i odre enu verovatno u o te enja. O igledno je da svaka po iljka mora imati kvalitetno pakovanje koje e je za tititi od o te enja tokom transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da za titi robu od o te enja prilikom transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u tri grupe: prozvodna funkcija, marketing funkcija, upotrebna funkcija Za titna funkcija se ogleda u za titi materijala, robe i proizvoda od spoljnih mehani kih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnu a, klimatskih uticaja, u vidu korozije, promene boje, i unutra njih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa. Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavlja dostavlja poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo zna i da proizvodna firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, ve u jednom paketu dobija sve to je potrebno. Sli na je situacija kada se sa dobavlja em dogovori isporuka za unapred definisanu seriju prozvoda (npr. serija od 20 komada nekog prozvoda i za nju se dobija jedan paket sa 20 kompleta poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju). Marketin ku funkciju pakovanje poseduje zahvaljuju i mogu nosti komunikacije sa kupcem. Poznata je izjava da ambala a prodaje proizvod. Normalno je da ambala a
4

Transportni sistemi

Seminarski rad

nije toliko mo no sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je dokazano da e kupac, ako treba da se odlu i izme u dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odlu i e se sa ljep e upakovan proizvod. Pored toga, ovaj na in komunikacije sa kupcem, marketing mo e da iskoristi i za skretanje pa nje kupcu na neke karakteristike firme-proizvo a a, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze sa konkretnim proizvodom. Pakovanje prozvoda u odre enu ambala u, koja mo e biti kasnije iskori tena i za neke druge namene predstavlja su tinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi pra ak za pranje ve a, upakuje taj pra ak u lijepo dizajniranu plasti nu kanticu, koja se mo e kasnije koristiti za bilo koju namenu, kupci e se prije odlu iti za taj pra ak nego za pra ak konkurentskog preduze a (podrazumjeva se da su kvalitet i cijena ova dva pra ka pribli ni). Marketin ka funkcija ujedno predstavlja i tr i nu funkciju jer ima funkciju komunikacije izme u proizvoda i potro a a, dakle ambala a je dio proizvoda i u isto vrijme marketin ka informacija jer svojim dizajnom saop tava podatke o obliku, koli ini i kvalitetu proizvoda. Tr i na ambala a esto isklju uje koli insku kontrolu i na taj na in sni ava tro kove proizvodnje. Neophodno je ista i da kvalitet proizvoda uslovljava i kvalitet ambala e. Jeftini proizvodi, tj. proizvodi iroke potro nje zahtijevaju jeftinu ambala u, dok kvalitetni skupi proizvodi zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu ambala u. Logisti ka funkcija pakovanja se ogleda u slede im zadacima pakovanja: za tita proizvoda od rasipanja (te ni, pra kasti ili rasuti sadr aj), za tita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubi asto zra enje...), za tita okoline od sadr aja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadr aju), omogu avanje i olak avanje skladi tenja (slaganje pakovanja jedno na drugo), omogu avanje i olak avanje transporta, omogu avanje i olak avanje manipulacije, za tita proizvoda od kra e i pru anje informacija o sadr aju pakovanja.

Transportni sistemi

Seminarski rad

Slika 1. Faktori koji uti u na pakovanje

Materijali, odnosno proizvodi pakuju se u razli ite vrste i oblike ambala a u zavisnisti od: vrste materijala, proizvoda uslovima kojima je proizvod izlo en na ina manipulacije na ina transporta i skladi tenja. Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izra uju od razli itih vrsta materijala. Naj e e se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, fla e i a e) i plasti na (kutije, kese, dzakovi, fla e, a e, kante i termo-skupljaju e folije) pakovanja, ali ne retko se koriste i platnena (kese i dzakovi), drvena (kutije ili palete) ili metalna (burad, kutije, konzerve, kante) pakovanja.

Transportni sistemi

Seminarski rad

PAKOVANJE ROBA
ovek je u razmeni dobara uvek te io ne em novom, sve dok nije do ao do dana nje savremene distribucije roba. Tra io je re enja koja e mu olak ati dostavu i prodaju proizvoda i unaprediti tehnologiju rukovanja, transporta i skladi tenja, na ine izlaganja proizvoda u trgovini i dr. Sve ovo je uslovilo nastanak ambala e i pakovanja. Razvoj ambala e i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno povezan sa razvojem sistema distribucije dobara. Distribucija proizvoda po inje i zavr ava se pakovanjem i raspakivanjem. U principu, u procesima distribucije sre u se tri vrste ambala e: potro a ka ambala a, komercijalna ambala a, transportna ambala a.

Potro a ka ambala a ima funkciju da uobli ijedinicu proizvoda na na in da ona odgovara elji kupca po koli ini koju kupuje, po izgledu i da mu bude pogodna za preno enje i uvanje do kona ne potro nje. Dizajn ove ambala e mora biti takav da kupac uo i robu, dobije elju za kupovinom i da mu pri tome ambala a obezbedi za njega sve relevantne informacije. Komercijalna ambala a prvenstveno ima za cilj da formira i uobli i jedinicu pogodnu za izlaganje u prodaji uz izuzetno nagla en marketin ki pristup njenom oblikovanju. Vrlo esto se potro a ka i komercijalna ambala a me usobno ne razlikuju. Uvek je tako ako je upakovana jedinica proizvoda dovoljno velika da se kao takva mo e i izlo iti u prodaju. Suprotno potro a koj i komercijalnoj ambala i, transportna ambala a ima za cilj ostvarenje jedinice pakovanja, pri emu su nagla ene za titna i informaciona funkcija koje su od najve eg zna aja za operacije kojima e jedinica pakovanja biti izlo ena u procesu distribucije. Strogo odre ena granica izme u ova tri tipa ambala e i ne postoji. Postoje proizvodi kod kojih nema razlike izme u potro a ke, komercijalne i transportne ambala e. Takav je slu aj sa vre ama za ve ta ko ubrivo, cement, ve im kutijama za boju i sli no. Tipi ni oblici ambala e mogu biti: sanduci, bale, burad, vre e, kese, boce, staklenke (tegle), konzerve, aerosol, tube, folije i dr. Za izradu ambala e koriste se razli iti materijali: papir, metal, drvo, staklo, tekstil, plastika, alu-folija, plasti na folija i dr. Tako e, ambala a mo e biti od kombinacije razli itih materijala (kompleksna ambala a). Pri ambala iranju pojedinih vrsta robe koriste se i neki drugi pomo ni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijaju buntovi ili bale. Papirna ambala a

Transportni sistemi

Seminarski rad

Za izradu ambala e koriste se obi an, specijalni i natron papir, talasasti karton i vi eslojni karton. Metalna ambala a Za izradu metalne ambala e koriste se razli iti metali i legure. Ova vrsta ambala e ima izvanredne fizi ke osobine, a nedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost, podlo nost koroziji, ve a masa i cena u odnosu na papirnu, drvenu, plasti nu i tekstilnu ambala u. Drvena ambala a Za izradu drvene ambala e koristi se rezana gra a etinara i li ara, po pravilu jeftinije vrste, kao i proizvodi prerade drveta ( per plo a, furniri i dr.). Drvena ambala a se pojavljuje u razli itim oblicima i po pravilu je nepovratna, odnosno za jednokratnu upotrebu. Staklena ambala a Staklo ima iroku primenu u izradi potro a ke i komercijalne ambala e. Ima veliku hemijsku otpornost, ne stvara toksi ne proizvode, ne daje miris, otporno je na atmosferske uticaje i nepropustljivo je za mikroorganizme, gasove i te nosti. Osnovni nedostatak je laka lomljivost, relativno velika te ina i slaba za tita od uticaja sun eve svetlosti. Prema veli ini, staklena ambala a mo e klasifikovati u tri grupe. Osim za pojedine robe (kisela voda, osve avaju a pi a i sl.), ova ambala a je po pravilu nepovratna. Tekstilna ambala a Tekstilna ambala a se proizvodi od vlakana biljnog, ivotinjskog i sinteti kog porekla. Od ove ambala e proizvode se uglavnom vre e razli itih dimenzija, razli ite gustine tkanja sa razli itim na inom vezivanja i zatvaranja, toje predmet posebnih standarda.Ova ambala a je po pravilu nepovratna. Plasti na ambala a Zahvaljuju i svojim specifi nim osobinama, plasti na ambala a je vrlo brzo osvojila tr i te. Ona se relativno lako proizvodi, sa malim utro kom energije i vremena, poseduje mogu nost postizanja specifi nih svojstava, najrazli itijih oblika i dimenzija ( to nije uvek slu aj sa ostalim materijalima). Tipi ni oblici ambala e od plasti nih masa su boce, gajbe, korpe, baloni, kante, burad i d r . , a od folija se proizvode tube, vre e i sl.Po pravilu se koristi kao nepovratna ambala a.

Transportni sistemi

Seminarski rad

Kombinovana ambala a Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa pakovanja doveo je do pojave novih oblika, odnosno kombinovane ambala e koja je nastala spajanjem kartonske i plasti ne ambala e koji polako potiskuje konvencionalne oblike kartonske ambala e. Ona se izvodi od kartonske podloge sa niskim bo nim stranicama u koju se sla u manje jedinice proizvodnog pakovanja, preko kojih se postavlja navlaka od termoskupljaju e folije. Nakon zagrevanja, ova folija se skuplja za cca 30%, ime se dobija veoma kompaktna jedinica, sa daleko boljim mehani kim osobinama u odnosu na kartonske kutije. Tako e, plasti na folija pru a mnogo bolju za titu od vlage, kra e, posti e atraktivniji izgled jedinice pakovanja, a pri tome primena ove vrste pakovanja obezbe uje ni e logisti ke tro kove. Proces primene ovog tipa ambala e se po pravilu izvodi na automatizovanim ma inama.

Transportni sistemi

Seminarski rad

Slika 2. Transportna ambala a Ambala a

Ambala a mo e biti: ambala a op te namene i posebne namene, odvojiva i neodvojiva, za jednokratnu i vi ekratnu upotrebu, povratna i nepovratna. Tako e, prema materijalu od koga je izra ena ambala a mo e biti papirna, plasti na, metalna, staklena, drvena, tekstilna... Papirna ambala a je u obliku omota, kesa, kutija, d akova, od obi nog kartona (dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog i sedmoslojnog), vo tanog i impregniranog papira, razli itih folija od papira. Plasti na ambala a se mo e sresti u vidu boca, plasti nih vre a, buradi, od celofana, od polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume. Metalna ambala a mo e biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili lima, belog lima, eli nih traka. Staklena ambala a se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa odgovaraju om za titom od jute, kartona, plasti nih materijala ili drveta. Tekstilna ambala a se izra uje u obliku vre a, mre a, pokriva a, omota a. Drvena, pletena ili puna ambala a se sre e u obliku gajbi, sanduka, korpi. Mo e biti izra ena od mekog drveta ili pru a, daski, per ili lesonit plo a. Ambala a za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih, agresivnih, eksplozivnih ili radioaktivnih materijala. Pojedina na pakovanja se sla u po odre enom modelu na podlogu, time se obrazuje transportno manipulativna tovarna jedinica. Faktori koji uti u na model slaganja jedini nih pakovanja su: odnos oblika dimenzija palete i jedini nog pakovanja oblik i masa pojedina nog pakovanja na in slaganja vrsta transportnih ure aja i metoda transporta dimenzija transportnih vozila tro kovi formiranja transportnih jedinica

10

Transportni sistemi

Seminarski rad

Moduli
Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi prostor, bilo da se radi o skladi nom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu. Me utim, da bi modularni sistem za iveo, bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu (optimalnu ili idealnu) veli inu jednog modula, kao i veli inu pakovanja u koje treba sloziti takve module, a zatim i standardizovati te veli ine, odnosno, nametnuti privrednim organizacijama obavezu kori enja tih veli ina. Analizom se do lo do podatka da je optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od konkretnih potreba. Sa ovom osnovicom modula je mogu e popuniti bilo koju standardnu paletu koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i 1000 x 1200mm). Za visinu palete zajedno sa robom, preporu uje se 1050 mm ili 1600 do 1950 mm (ovo zavisi od robe koja se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka uklju uju visinu palete od 100 mm.

Slika 2 Moduli
Jedna od funkcija ambala e i zbirne ambala e je i da u ini manipulativno transportne operacije jednostavnijim, da snizi njihove tro kove i da obezbedi bolje iskori enje mehanizacije i skladi nog prostora. Oblik i dimenzija ambala e moraju biti usagla ene sa dimenzijama sredstva za manipulaciju, transport i skladi tenje i da bude prilago ena grupnom pakovanju. Obrazovanje modula ima za cilj pove anje koli ine transportovanog materijala u jednom ciklusu, bolje iskori enje transportnog prostora vozila i skladi tnog prostora. Transportna i skladi tena ambala a je i nosa informacija o: vrsti proizvoda, kvalitetu i koli ini upakovanog materijala, informacije o proizvo a u,
11

Transportni sistemi

Seminarski rad

na inu rukovanja, uslovima transporta

Palete i paletizacija
Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje omogu avaju manipulaciju proizvoda u ve im celinama i time olak ava i ubrzava utovar istovar, pobolj ava kori enje sredstavca za manipulaciju, transport i skladi enje i omogu ava mehanizaciju manipulativnih operacija. Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu, manipulisanju i skladi tenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta u transportnom sistemu funkcioni e kao pomocno integralno sredstvo na kome sadr aj ostaje od pocetka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika. Upravo iz tog razloga potrebno je obezbediti maksimalnu za titu proizvoda, smanjenje o tecenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu ucestvuju, to mo e da se postigne iskljucivo kori cenjem sertifikovanih paleta cije su karakteristike ispitane. Danas su u primeni razliciti tipovi paleta u odnosu na povr inu poda i vrstu nadogradnje, tako da imamo: ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje prema nacinu upotrebe mogu biti: za jednokratnu upotrebu, vi estruku upotrebupovratne, interne i razmenjive palete. Cinjenica da su pojedine palete razmenjive, svrstava ih u red paleta sa najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna drvena EUR paletaevropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni izmedu clanica paletnog pula. Radi za tite kvaliteta izrade palete, ovla cena kontrolna organizacija Agencija za sertifikaciju EUR paleta Spekta iz Beograda obavlja sertifikaciju proizvodaca EUR drvenih paleta prema va ecem Medunarodnom propisu UIC 435-2, izdaje tehnicku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar proizvodaca. Takode, preduzece vr i sertifikaciju paleta prema potrebama korisnika, tako da trenutno raspola e sa nekoliko desetina sertifikovanih paleta razlicitih dimenzija i nosivosti. Kao to smo napomenuli, specificnost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za to le e u strogo odredenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvanicnoj medunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za proizvodnju EUR palete, a to su: Debljina dasaka, Ekser koji omogu ava propisanu cvrstocu spoja i Odredena vla nost drveta (22 odsto).

12

Transportni sistemi

Seminarski rad

Slika 3. Izgled i dimenzije EUR palete

Treba istaknuti da paleta i paletizacija nemaju isto zna enje. Paleta je transportni ure aj - naprava izra ena od razli itih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogu i oblikovanje optimalne manipulativne jedinice. Podelu paleta mo emo izvr iti na puno nacina. Naj e e se vr i u odnosu na: oblik palete, dimenziju, namenu, vrstu materijala od kojeg su izra ene, konstrukcijske osobine i dr. Podela paleta s obzirom na oblik mo e se izvr iti na: proste palete, palete sa ogradom, orman palete, stubne palete, specijalne palete, ravne, boks palete i palete sa nastavcima S obzirom na vlasni tvo paleta, razlikuju se slede e grupe vlasnika: preduze a koja pru aju uslugu u prevozu (tu se pre svega misli na eleznicu), preduze a koja koriste uslugu prevoza i primenjuju palete pre svega u fazama unutra njih tokova proizvoda, preduze a koja poseduju palete u procesu proizvodnje s tim da je paleta sastavni deo prevoznog procesa od izvora do cilja. Poslednja grupa paleta je poznata kao palete u privatnom vlasni tvu. Njihov broj pokazuje stepen razvijenosti industrije neke zemlje. Tako npr., prema procenama, u Nema koj ve ima oko 10 miliona privatnih paleta. Podela paleta s obzirom na namenu zavisi od na ina posmatranja.

13

Transportni sistemi

Seminarski rad

Ako se posmatra namena s obzirom na vek trajanja ili u estalost kori enja, tada se palete mogu svrstati u jednokratne i vi ekratne. Jednokratne su poznate pod nazivom nepovratne. Vi ekratne su one palete koje se vi e puta koriste ili razmenjuju.

Zaklju ak
Ambala a igra veoma zna ajnu ulogu u privla enju pa nje potro a a, pru anju informacija o proizvodu, a vrlo esto uti e i na dono enje odluke o kupovini. Ambala a danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude prilagodjena potrebama i zahtevima potro a a. Zbog toga i promene u ambala i moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potro a a na odredjenom stranom tr i tu. U zavisnosti od osetljivosti predmeta, na ina na koji se transportuje, kao i zahtevanog stepena za tite koriste se razli iti tipovi ambala a. Za transport manje osetljivijih i laksih predmeta izradjuju se i kartonske kutije. Predmeti koji su vi e osetljivi pakuju se unutar sanduka i mogu biti za titno oblo eni sa astim i plasti nim folijama, pli em, kartonplastom, sundjerastom folijom ili polietilenskom (nesagorevajucom) folijom. Pre nego to se roba dostavi krajnjem potro a u ona se kroz proces transporta mora vi e puta skladi titi. Skladi ni ure aji osim usko specijalizovanih sredstava mogu biti i sredstva koja imaju funkciju o uvanja pretpostavljene jedinice prevoza. Klasi an primjer kada se deo ili celo transportno sredstvo mo e smatrati skladi nim ure ajem jeste onaj kad se na primer sanduk prikolica, poluprikolica ili prikolica pa i celo vozilo stavi u funkciju tereta, ali ne samo s osnovnim zadatkom prevoza tereta nego i o uvanja integriteta tereta. To dolazi do izra aja naro ito u multimodalnim prevozima.

14

Transportni sistemi

Seminarski rad

Literatura :
[1] Dr Milivoje u ilovi , Transportni sistemi prva knjiga, Tehni ki fakultet a ak 2006. [2] Dr Dragutin Stanivukovi Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike Fakultet tehni kih nauka Univerziteta u Novom Sadu [3] Dr Ivan Beker, Dr Dragutin Stanivukovi , Rukovanje pakovanje i skladi tenje [4] Internet stranice :http // srbija-forum.com, httb // masinci.blogger.ba

15